'' ''

, 2005.

II

Vilinske prie
Simbolika i znaenje bajki

III

Hans Christian Andersen

(1805 1875)
IV

Vilinske prie
Simbolika i znaenje bajki
Dublja znaenja kriju se u bajkama to sam ih uo u
detinjstvu, nego u istinama kojima me je nauio ivot.
iler
duhu proslave 200 godina od roenja Hansa
Kristijana
Andersena,
irom
sveta
su
organizovana kulturna deavanja, izlobe i nauni
skupovi posveeni i inspirisani fenomenom bajki.
Na samom kraju ove godine, kada magino, kao i
svake zime, lebdi u vazduhu, otvoriemo u Univerzitetskoj
biblioteci Svetozar Markovi izlobu Vilinske prie Simbolika i
znaenje bajki.
Osnovna ideja izlobe je da prikae kako bajke, u matovitom
obliku, svojom jedinstvenom formom i jezikom, na najneposredniji
nain, pomau detetu u najvanijem i najteem zadatku u njegovom
odrastanju ~ da pronae svoj put i smisao ivota. Bajka nudi
znaenja na toliko razliitih ravni i obogauje detetovo postojanje
na toliko naina, da nijedna knjiga ne moe pruiti mnotvo i
raznolikost doprinosa takvih pria u ivotu deteta. Od tkiva mate,
tkiva sna gradi bajka svoj svet, na prvi pogled sluajan, izmiljen,
irealan ; zapravo sazdan na samim istinama prvog reda. Jer, ta je
ako ne istina prvog reda poruka bajke da ljubav nadilazi sva zla, sve
nevolje, da njena snaga brda pomera.(G. Oluji, Poetika bajke)
Piui o znaaju bajke za savremeno dete G. Oluji je rekla da
bajka detetu nudi nadu da je jedan humaniji svet, ipak, mogu, ili
bi bar morao biti. Mudrije i starije od svih knjievnih rodova, bajka
to dobro zna, kao to zna da zlatna jabuka ovekovog sna o srei ne
V

pada junaku bajke sama od sebe u krilo. Da se do nje doe potrebno

je prei pustinje i gleere, u bespuu nai put. A put je onoga ko
ima snage da njime krene, poruuje bajka detetu zbunjenom i
nesigurnom u sopstvene mogunosti, otvarajui prostore jednog
drugaijeg, lepeg sveta kakav je mogu, moda samo u snu, jer
bajka jeste ovekov san o srei, istije, lepe lice stvarnosti.
Izlobeni eksponati predstavie bajke iz fonda nae Biblioteke,
grupisane prema narodima i miljeu iz kog su potekle ~ tako emo
predstaviti Slovensku kuu, Germansku kuu, Arapsku kuu bajki... ,
kao i hronoloki, od biblijskih pria, pria iz 1001 noi, bajki
Oskara Vajlda, Alise Luisa Kerola, Tolkininovih pria ... do
savremenih pisaca bajki. Takoe, nezaobilazne su i ilustracije
poznatih grafiara toga doba, iji su crtei krasili poznate prie i
zbirke bajki, kao to su danski ilistrator V. Pedersen (Andersenove
bajke) i zaetnik moderne grafike G. Dore (Peroove bajke), domai
ilustratori Duan Petrii, ore Lobaev, Desa Kereki-Mustur,
hrvatski slikar i ilustrator Vladimir Kirin... Uz pojedine bajke bie
predoen, u vidu legendi, istorijski i kulturoloki okvir u kom je
nastala odreena bajka i kao najinteresantnija ~ psiholoka
tumaenja. Kako je literatura o bajkama obimna skoro kao literatura
koju ine bajke, veliki broj strune psiholoke literature bie
izloen, kao to su radovi B. Betelhajma, S. Frojda, G. Junga, V.
Propa, Nosrata Pesekijana, R. Lckel idr., na ije emo se ideje
posebno osvrnuti. Iz obilja motiva koji se provlae i ponavljaju u
mnogim bajkama sa najrazliitijih podneblja, bie izdvojeno
nekoliko nrp. motiv vile, arobnjaka, (uitelja~duhovnog
voe),motiv preobraaja, motivi lavirinta, kljua, lampe, a neki od
njih i izloeni kao eksponati (npr. ogledalo, kao veoma est motiv
bajki sa jakom simbolikom).
Naa elja je da ovom izlobom pokrenemo i teme vezane za
religijske motive u bajkama, analizu jezika bajki, filozofije bajki,
obilje simbola u bajkama kao inspiracije u slikarstvu, primenjenoj
umetnosti, teatru...
Do XVII veka bajke su, u dugim zimskim veerima, priane ne
samo deci ve i odraslima, te su kao deo usmene tradicije prenosile
i reflektovale vrednosti, moral i tenje drutvenih zajednica pod
ijim su okriljem nastale. Nauni interes za bajke u Evropi se razvio
VI

u XVIII v., u vreme kada je .Pero od bajki nainio knjievni rod, a

naroito u XIX v., kada se umetnost pripovedanja sve vie gubila.
Poetkom XVIII v. izala je prva evropska verzija 1001 noi,
prevedene na francuski od strane orijentaliste A. Galana. Braa
Grim su meu prvima sauvala i sakupila brojne prie koje su uli
od pojedinaca iz naroda i izdali od 1812-1815. svoje prve zbirke
bajki. 1820-tih., pre nego to je tampao svoju prvu knjigu bajki
1835., H. K. Andersen se ve upoznao s vanim delima brae Grim.
Dobivi podsticaj od Grima, Vuk Karadi sakuplja srpske bajke, u
kojima se pripovedaju kojekakva udesa to ne moe biti.
Vremenom se, na temelju izvorne, narodne bajke, formirala tzv.
umetnicka bajka . U Engleskoj izlazi Kerolova Alisa u zemlji uda,
a i veliki knjievnici XIX i XX v. ~ Gete, Pukin, T. Man, Karel
apek i dr. su se oprobali u pisanju bajki. Na samom poetku XX v.
F. Baum objavljuje arobnjaka iz Oza, bajku, koja je, kao i veina
drugih, posluila kao inspiracija za brojne stripove, igrake i
filmove, bilo animirane, bilo igrane.
Ekranizacija bajki u XX v., kao i mnotvo novih fantastinih
pria koje su nastale, doprinela je njihovoj popularnosti na jedan
nov nain i potvrdila da je potreba za vilinskim priama, i kod dece
i kod odraslih, jo uvek iva. Piu je pesnici i romansijeri, ali i
filozofi (Eskarpi, Kolakovski), nobelovci (Isak Baevis Singer),
prozaisti (Italo Kalvino, Anela Karter), profesori univerziteta
(Tolkin), i ne namenjuju je samo deci.
Etiki i metafiziki problemi na kojima je ona sazdana jednakom
snagom odjekuju i u malim i u velikim itaocima, pomaui im da
svet sagledaju u svoj njegovoj sloenosti, uasu i sjaju.
Poslednjih godina svedoci smo oivljavanja bajke i u svetu i kod
nas. Pored Desanke Maksimovi i Branka opia javljaju se novi
pisci (Grozdana Oluji, Stevan Raikovi, Tiodor Rosi), koji se
nakon dela ostvarenih u literaturi za odrasle okreu bajci,
inovirajui taj prastari rod. Bajka traje, kako belei ugledni
asopis World Literature Today, ocenjujui stvaralatvo Grozdane
Oluji kao bajke za sve prostore i sva vremena, od kojih je bajka
Varalica i smrt od strane World Academy for Art and Culture
proglaena za najbolju modernu bajku sveta.
VII

Znaenje bajki
runo Betelhajm, psihoanalitiar austrijskog
porekla, nudi nam sjajna tumaenja bajki,
prevoena jezikom Frojdove psihoanalize ~
Pepeljuga, najpoznatija i verovatno najomiljenija
bajka, tumaena je kao pria o suparnitvu brae i
sestara. ivot u pepelu simbolie njen inferioran odnos u poreenju
sa braom i sestrama, ali je istovremeno i simbol ponovnog raanja
i sa njom se lako identifikuju, kako deaci tako i devojice, jer deca
oba pola podjednako pate od suparnitva sa braom i sestrama i
oseaju istu elju da budu izbavljena iz svog niskog poloaja i da
nadmae one koji im izgledaju nadmoniji. Ivica i Marica,
Crvenkapa i Dek i arobni pasulj odraavaju detetovu borbu za
samostalnost i nezavisnost. Crvenkapa, za razliku od Ivice i Marice,
koji su morali da budu gurnuti u svet, spremno naputa svoj dom.
Ona se ne boji spoljanjeg sveta, ve sagledava njegovu lepotu, i u
tome je opasnost. Iako puna vrlina, ona zapada u iskuenje, i njena
sudbina govori nam da poverenje u svaije dobre namere oveka,
zapravo, izlae opasnostima. Kad u nama ne bi postojalo neto to
voli velikog zlog vuka, on ne bi imao moi nad nama (Bruno
Betelhajm). Mala prodavaica ibica je moralistika pria o
okrutnosti sveta: ona pobuuje sauee meu ugnjetenima.
Meutim, detetu koje se osea ugnjeteno nije potrebno sauee
prema drugima u istom poloaju, ve pre ubeenje da moe izbei
tu sudbinu.
VIII

Amoralne bajke, kako ih Bruno Betelhajm naziva, kao to su

Maak u izmama ili Dek i arobni pasulj, ne pruaju polarizaciju
ili protivstavljanje dobrih i loih osoba, ve slue drugom cilju. One
ne grade karakter deteta zalaui se za opredeljivanje izmeu dobra
i zla, ve pruaju nadu da ak i najmanji i najslabiji moe
nadmudriti sitnim lukavstvom velikog i monog, veru da ovek, i
pored svih svojih slabosti, moe uspeti i podstiu nas da krenemo u
duhovno hrabre poduhvate u naim sopstvenim ivotima. Din koji
se sukobljava sa junakom u bajkama oslikava odnos deteta prema
odraslom. U svim kulturama, deca su se uvek bojala odraslih i
opirala se vlasti koju stariji imaju nad njima. Ona znaju da osim
povinovanja njihovim naredbama, imaju samo jedan nain da se
obezbede od gneva odraslih ~ da ih nadmudre.
Luis Kerol je, u svojim
priama o Alisi, prilino
radikalno proterao svako
moralisanje,
svaku
nametnutu pouku; tanije,
nailazimo na moralne pouke
samo onda kada eli da im
se
podsmehne.
Preko
avantura
radoznale
i
nestane, ali i "trezvene i
razborite Alise", koja se
stalno sukobljava sa iaenom logikom sveta u koji je upala, Kerol
nas ui kako iskljuivo od nas samih zavisi hoemo li pravila i
zakonitosti doiveti kao neto to sputava na duh i delanje, ili kao
okvir za pronalaenje uvek novih puteva, iz kojih e ivot zaista
izrasti u udesnu igru. I zaista, kako to Z. Paunovi u svom tekstu
Nestana olovka Luisa Kerola primeuje, "bilo bi dosadno biti
samo veliki ili samo mali; kada kao Alisa, menjamo svoju veliinu,
a sa njom i ugao posmatranja, tada i svet, stalno promenljiv,
prestaje da nas zbunjuje i plai i postaje zanimljiviji" i samim tim
predstavlja izazov za nas.
Bajke su jedinstvene, ne samo kao prozna knjievna vrsta , ve i
kao umetnika dela koja su i detetu i odraslom potpuno pojmljiva
svojim "jezikim slikama", kao to to nijedan drugi vid umetnosti
IX

nije. Kao i sa svakom velikom umetnou, najdublje znaenje bajke

bie razliito za svaku osobu i razliito za istu osobu u raznim
trenucima njenog ivota. Svako e izvlaiti razliita znaenja iz iste
bajke, u zavisnosti od svojih trenutnih interesovanja i potreba, i kad
god mu se prui prilika, vraae se istoj prii, kada bude spreman
da stara znaenja proiri ili ih zameni novim. Ako je u nekom
trenutku osoba zaokupljena milju da mora da ivi bez partnera, tad
e moda da iskrsne najmlai patuljak iz bajke o Sneani, onaj koji
nikad nije mogao oboavanu Sneanu da osvoji. Ako nas, pak, mui
strah od starosti i smrti, tada e na nas, verovatno, jak utisak ostaviti
uloga Sneanine maehe, koja, uplaena i ozlojeena, zuri u
ogledalo, ne mogavi da se oprosti od svoje lepote i ivota.

Istonjake prie kao osnov biblioterapije

ajke se obraaju istovremeno svim nivoima ljudske
linosti, komunicirajui na nain koji dosee i do
neobrazovanog deijeg uma, ali i do uma
racionalne, kultivisane odrasle osobe. One prenose
vane poruke svesnom , predsvesnom i nesvesnom
umu . Iskustvo psihoterapeuta pokazuje da narodne
bajke, podjednako i normalnom i bolesnom detetu, na svim
stupnjevima inteligencije, sa mnogo dubljim znaenjem, obogauju
unutranji ivot deteta, nego ma koje drugo tivo i ma koji
terapeutski pristup.
Mnogo pre nego to je psihoterapija postala nauna disciplina,
bajke su vekovima bile sastavni deo narodne psihoterapije.
Najpoznatiji od svih primera jeste zbirka 1001 no, ija je okvirna
pria u osnovi prikaz leenja jednog psihiki obolelog vladara uz
pomo pripovedanja. Prema okvirnoj prii, dvoje protagonista,
mukarac i ena, sreu se u trenutku velikih kriza u svom ivotu:
car je zgaen ivotom i pun mrnje prema enama; eherezada
strepi za svoj ivot, ali je reena da postigne carevo i svoje
izbavljenje. Ona svoj cilj ostvaruje pripovedanjem mnogih bajki ~
nijedna pria to ne moe postii sama, jer su nai psiholoki
problemi previe sloeni, a njihovo reavanje teko. Jedino velika
raznolikost bajki moe obezbediti podstrek za takvu katarzu.
Potrebna je "1001 no" paljivog sluanja bajki da se car oslobodi
depresije, da se postigne njegovo izleenje.
ta je to to se nalazi u biu odreene prie, a to je ini tako
magino uticajnom i lekovitom za nas? Bajke delaju na vie nivoa:
od funkcije ogledala, kada italac prepoznaje svoj unutranji
XI

konflikt ili problem u sadraju prie, preko funkcije modela (italac

u prii nazire nain reenja svog unutranjeg konflikta; obrt u radnji
prie, tanije, iznenadno reenje zamrenog problema budi u
itaocu doivljaj otkria tj. uvida, a istovremeno racionalno
uputstvo za reenje problema gotov obrazac za akciju,
zadovoljava nau iskonsku potrebu za orjentacijom i osloncem), do
funkcije prie kao protivkoncepta. Primer za ponueni
protivkoncept psihoterapeuta iranskog porekla Nosrata Pesekijana,
koji se bavio biblioterapijom, nudi nam sliku preterano utivog
sredovenog
pacijenta
sa
psihosomatskim
problemima,
nesposobnog da bilo kome otvoreno kae "ne", optereenog
oseanjem krivice i strepnjom od odbacivanja. Njegov moto ili
koncept, usaen od detinjstva bio je : Ako ti neko uini zlo, naui
zlo da podnosi, odricanjem i pratanjem bie osloboen
krivice.Varijante ovog koncepta su i u naoj kulturi vrlo dobro
poznate. Da bi podstakao izmenu stanovita, a samim tim i
prevazilaenje konflikta, Pesekijan mu nudi protivkoncept: Dve
stvari zatamnjuju na duh: utanje kad treba da govori i govor kad
treba utati. Prevazilaenjem prvog koncepta znaenje utivosti se
proiruje i na estitost.
U savremenoj psihoterapiji rad sa bajkama se moe odvijati i
slino psihodrami ili getalt drami, u kojima pojedinac preuzima
uloge, ili pomou "vrue stolice"- identifikacijom sa junakom bajke
(na taj nain figure iz bajke postaju nosioci naih sopstvenih
projekcija). Bajka govori: Prepoznajem te, ja sam kao i ti, pogledaj
me. Znam neto o tebi, eli li i ti neto, pogledaj me. Toliko
otkrivajueg i oslobaajueg lei u njima, a u doivljaju bajke krije
se izleenje.

XII

Jungova analiza bajki

pojavom psihoanalize, u prvoj pol. XX veka,
dolo je do stvaranja brojnih kola, pravaca i
istraivanja koja su se ticala psiholokog
prouavanja umetnosti, kulture i knjievnosti.
Frojd i psihoanalitiari su u bajci videli, pre svega,
izraz potisnutih infantilnih i incestualnih elja.
Meutim, tek je vajcarski psiholog K. G. Jung bajku prepoznao
kao riznicu arhetipova - "iskonskih slika", koje dolaze iz kolektivno
nesvesnog, psihikog sloja zajednikog svim narodima i
vremenima. Arhetipovi predstavljaju spremnost da se uvek iznova
reprodukuju iste ili sline mitske predstave, a koje odrazavaju
opteljudske situacije, nadanja, potrebe i strahovanja ~ sutinsku
ljudsku psihu u njenim osnovnim elementima.
Bajke se, kao i snovi, slue jezikom simbola, a simboli nam
dolaze iz dubina nesvesnog, koje jedino na taj nain moe neto da
porui i obznani.
Naveemo samo neke simbole i arhetipove koje sreemo u
bajkama:
anima i animus - otelotvoreni u bajkama i mitologijama kao figure
koje dopunjuju i objanjavaju ensku odn. muku stranu junaka,
esto su prikazani kao stari mudrac i velika majka, vila i junak,
zarobljeni princ i zatoena princeza, ili
jednostavno kao otac i majka - prvi
predstavnici pola u detinjem ivota.
Veliki broj mitova i bajki govori o
princu koji je arolijom pretvoren u
neku ivotinju ili udovite i koga
svojom ljubavlju spasava neka
devojka, kao u bajci Lepotica i zver,
gde ljubav kao poriv povezuje duh i
prirodu u najboljem smislu rei;
arobnjak ili avo - personifikacija senke, tamne i nepriznate strane
linosti, u terminima analitike psihologije, ili vetica, kada se radi
o enskom junaku u bajci;
XIII

motiv blizanaca ili razliite brae simboliki prikazuje odnos

izmeu ega i senke;
patuljci se u bajkama sreu kao poznavaoci tajni o zemlji,
rudnicima, umi ili blagu, te ih Jung posmatra kao "vratare
nesvesnog";
ivotinje koje sreemo u bajkama mogu poprimiti raznorazna
znaenja i uglavnom simboliu korisne i nesvesne snage na koje
moemo da se oslonimo (kao to su golubovi u Pepeljuzi, koji se
najednom pojavljuju da joj pomognu); ptica, kao i krilati konj
simbol su intuicije, vane, i ponekad nepravedno zanemarene strane
linosti;
prastaro drvo ili biljka simboliu rast i razvoj psihikog ivota.
Proces individuacije, sazrevanja i ucelovljenja linosti, prikazan
je u bajci kao svojevrstan "pohod junaka", pri emu dolazi do
susreta sa tim "praslikama" ili arhetipovima, to su sve unutranji
doivljaji otelotvoreni u likovima iz bajke; kao i u ivotu, junak u
bajci mora da savlada sve tekoe, i, idui putem proetim patnjom,
zabludama ali i radou, doe do ispunjenja svoje line sudbine,
koja kulminira u dostizanju duhovne celovitosti. (S tim u vezi
moemo pomenuti i simbol veitog deaka - puer aeternus - kao
specifinog psihikog stanja u kome se moe nai mlado bie
zanemarujui svoj razvoj, a na koji upozorava bajka nudei pri tom
i reenje za taj konflikt). Krajnji cilj indiduacije je, po Jungu,
Sopstvo - simbol totaliteta i celovitosti psihe. Taj simbol sreemo u
bajkama kao lik mudraca, proroice, duha prirode, ali i kao dragi
kamen, biser, ili dete...
ume, peine i vode, nezaobilazni su krajolik koji prati radnju
bajke - sve su to specifini simboli nesvesnog, mesta misterije,
nepoznatog i unutranjeg; planina, s druge strane, predstavlja
stanje svesti i krajnji cilj ljudskog razvoja..
Jung je itav svoj ivot posvetio prouavanju simbola, koji se
nesvesno stvaraju u ovekovoj psihi i smatrao da su nasleeni
obrasci emotivnog i mentalnog ponaanja arhetipovi pozadina
skoro svih ljudskih aktivnosti i delovanja. Bajke konkretizuju
arhetipove i na najjednostavniji nain nam pokazuju kako pravilno
razmevanje simbola moe imati lekovit i kreativan uticaj na
pojedinca.
XIV

Iako je osnovna ideja izlobe zasnovana na psiholokom tumaenju

bajki,istakli bi da su se fenomenom bajke bavili strunjaci razliitih
profila (istoriari, knjievni kritiari, antropolozi - strukturalisti,
folkloristi), pokuavajui da objasne univerzalni kulturoloki
karakter bajki, odn. slinosti motiva meu razliitim ak i
udaljenim narodima, poev od teorije jednog zajednikog
indoevropskog mita, preko tvrdnje da je Indija kolevka svih pria
koje su se migracijama rairile po celom svetu, do ideje da su svi
narodi proli iste faze razvitka, te da u osnovi postoji jedna
zajednika ljudska psiha koja reprodukuje iste simbole, bez obzira
na vreme i kulturu u kojoj su te bajke nastale.

Morfologija bajki
aetnik strukturalne folkloristike, V. J. Prop,
podvrgao
je
bajke
morfolokoj
obradi,
posmatrajui ih kao narodne prie ija se radnja
odigrava u okviru funkcije likova, koje logiki i
umetniki proizilaze jedna iz druge. Za bajku je
vano ta ine likovi, a ne ko ili kako neto ini
volja pojedinih likova, njihove namere i postupci su odreeni sa
aspekta znaenja za junaka, tok radnje i razvoj prie. Takoe, iva
bia, predmeti i osobine likova mogu se, sa stanovita morfoloke
analize likova, smatrati ekvivalentima, jer funkcioniu na isti nain;
npr. jedna od najvanijih osobina pomonika je vidovitost: vidovit
konj, ena, dete..., ali ako u bajci nema pomonika, to svojstvo
prelazi na junaka. Atributi likova (njihov pol, uzrast, poloaj),
naini njihovog pojavljivanja (doletanje zmaja, susret sa baba
Jagom) i atributivni elementi (baba Jagina glinena noga) su ti koji
bajci, s jedne strane, daju ivopisnost i bogatstvo detalja, dok
ogranienost broja funkcija i likova govori o njenoj ponovljivosti i
XV

jednoobraznosti, s druge strane. Ovde Prop daje svoju kljunu

hipotezu postoji samo jedna bajka, a sve ostale poznate bajke su
samo varijante u odnosu na taj jedan tip.
Prop se u svom istraivanju bajke
bavi i njenim poreklom, kao i
mogunou da sve bajke potiu iz
jednog izvora; pri tom, jedinstveni
izvor
ne
pretpostavlja
usko
geografski pojam bajku treba
posmatrati u kulturno-istorijskom i
religijskom kontekstu u kojem je
nastala. Prop tvrdi da bajke sadre
tragove ranih oblika socijalnog
ivota i arhainih religija (npr.
putovanje, prva i osnovna faza u
kompoziciji
bajke,
odraava
predstave o putovanju due u
zagrobnom svetu, predstave koja je
mogla nastati nezavisno bilo gde na
svetu). Takoe, slinu strukturu kao i
bajke, sadre i pojedine narodne
novele, prie o ivotinjama, kao i izvestan broj legendi i starih
mitova, pa je to oblast u kojoj treba traiti poreklo bajke. Prop se
zalae sa uporeivanje bajki s obredima i obiajima, mitovima i
ranim religijskim pojavama, s ciljem da se utvrdi koji motivi potiu
od ovog ili onog obreda i u kakvom su odnosu prema njemu. Npr.
znatan deo motiva arobne bajke odraava obred inicijacije, te
prouavanjem tih prvobitnih formi drutvenog ivota i predstava
moemo doi i do izvora bajki. Ono to ljudi pripovedaju nekad su
stvarno i radili ili bar zamiljali (izolacija kralja, ili zatoenitvo
njegove dece potiu iz obiaja stvarne izolacije kralja od opasnosti
spoljneg sveta, jer je od njega zavisilo blagostanje naroda). Svaki
ples, ili ceremonija bili su propraeni ritualom i priom o njegovom
poreklu i sve su one bile ezoterine. Meutim, vrlo rano je poela
profanizacija sakralnih pria i njihovo umetniko uobliavanje, a to
je trenutak roenja bajki.
XVI

Bajka u kojoj se rasko jedinstva sveta u punoj meri ogleda nije

supstitut, ve legitimni oblik sveta detinjstva u kome uda ne
prestaju da traju, ba kao to ni bajka ne prestaje da traje, stalno se
sa svakim novim detetom i novim piscem iznova raajui od
praistorije do danas. (G. Oliji, Poetika bajke)

Summary

The symbolism and meaning of fairy tales

This year, around the world, cultural events, exibits, and conferences
dedicated to and inspired by fairy tales are being held to mark the 200th
anniversary of the birth of Hans Christian Andersen and to celebrate the
spirit of his work. At the very end of this year, with winter magic in the air,
we are planning to launch the exhibit Faery Stories at the Belgrade
University Library Svetozar Markovic. The main idea of this exhibit is to
highlight ways in which folk tales, through their immediacy of form and
language, aid in the most significant and difficult task faced by children: the
discernment of their own path and meaning in life. Through yhe uniqueness of
their linguistics images, folk tales convey their messages directly to childrens
conscious and subconcious minds. The expiriences of psychotherapists have
shown that folk tales enrich the inner life of a child, whether intellectually
mature or not, whether sick or healthy, in a deeper manner than other
literature, art form, or terapeutic method.

XVII

Spisak izlobenih eksponata

ANDERSENOVE BAJKE
1.,
/ ;
. . .
:
. , 1939. 156 . : . ; 19 .
( , . 88)
2. , .
/ . .
: , 1942. 153 . : . ; 20 . (
, . 3)
3.
/ . : , 1947. 369 . :
. ; 21 . ( )
4. ,
/ . : ,
1952. : . ; 21 . ( , 24)
5. ,
/ ;
. : , 1953. 123
. : . ; 17 . ( , . 2)
6. ANDERSEN, Hans Christian
Six contes du pote danois / Hans Christian Andersen ; avec des
illustrations de Vilhelm Pedersen. Copenhague : Det Berlingske
Bogtrykkeri, 1955. 70 str. : ilustr. ; 21 cm
7. / [ . . ] ;
. : , 1956. 198 . ; 20
( , 1)
8. / .
: [.], 1982. : 231 . : . - (

,
.
2)
9. ANDERSEN, H. K.
Najljepe bajke svijeta / H. K. Andersen ; ilustovao Aleksander
Kokin. Sarajevo : Svjetlost, 1990. 98 . : ilustr. ; 23 cm
XVIII

10. / ;
,
. : , [.. ]. 176 . :
. ; 21
11. ,
/ ; ,
; . :
, 1992. 422 . ; 20 . ( )

BAJKE BRAE GRIM

12.,
/ ; [ ].
: , 1966. 162 . ; 19
13. ,
: / [
- . ] ;
. : , 1971. 158 . : .
; 21
Katharina Viehmann, ,

. Jacob
Wilhelm Grimm
.
Ludvig
Kinder und Hausmrchen.

14.GRIMM, Jakob
Najlepe bajke svijeta / braa Grim ; preveo Josip Tabak ;
ilustrovao Aleksandar Kokin. Sarajevo : Svjetlost, 1990. 98 str.
: ilustr. ; 23 cm
15. ,
/
; . , ;
. : -, 1982. 231
. : . ; 30
XIX

16. GRIMM, Jakob

Sabrane bajke / braa Grim ; preveli Boidar Zec i Milan
Tabakovi. Beograd : Jugoslavija, 1979. 4 knj. (991 str.) ; 20 cm
17. ,
/ ;
. : , 1957. 170
. : . ; 20 . ( )

SRPSKE NARODNE BAJKE

18. /
. : , 2005.
211 . ; 21 ( , . . 4)
19. / [
]. : , 1974. 183 . :
. ; 17 . (, 48)
20. ,
: / .
: , 1957. 369 . ; 20 .
( )
21.,

/ .
. :
, 1900. 423 . , 24
22. . [1] /
. . :
,
1934. 414 . : . ; 20
23. :
(1821) ; : (1853) / [
]. : ,
1988. 770 . ; 23
24. : /
. : , 2002. 159 .
; 21 . ( )
XX

25. / . . :
, ,
1928. 374 . ; 23
26. /
. : , 1982. 403 . ; 16
27. / . . .
: , 1896. 78
. : . ; 16
28.VOLKSMRCHEN der Serben : nebst einem Anhange von
mehr als tausend serbischen Sprichwrtern / gesammelt und
herausgegeben von Wuk Stephanovitsch Karadschitsch ; mit einer
Vorrende von Jacob Grimm. Berlin : Georg Reimer, 1854. 179
str. ; 22 cm

BAJKE SVIH NARODA

29. / []
. : , 2001.
494 . ; 21 . ( / )
30. / [ .
]. : , 1963. 194 . :
. ; 17 . ( . , 3)
31. / [
. ]. : , 1963. 209. :
. ; 17 . (, 23)
32. BAJKE evropskih naroda / [preveo i priredio Miodrag V.
ijakovi]. Beograd : Branko onovi, 1963. 220 str. : ilustr.
; 17 cm. (Knjiga za svakoga. Glasovi naroda, 1) 33. BAJKE
jugoslovenskih naroda / [preveo i priredio Miodrag V. ijakovi].
Beograd : Branko onovi, 1963. 183 str. : ilustr. ; 17 cm.
(Knjiga za svakoga. Glasovi naroda, 6)
34. / [
. ]. : , 1963.
204 . : . ; 17 . ( . ,
5)
35.
. 1 /
; -. :
, 1977. 222 . : . ; 28
XXI

36.
. 3 /
; -. :
, 1977. 238 . : . ; 28
37. BAJKE sa britanskih ostrva /
[prevela sa engleskog Bahra amiElakovi]. Sarajevo : Veselin
Maslea, 1960. 346 str. : ilustr. ; 20
cm. (Narodna biblioteka)
38. BAJKE jugoistone Afrike / [izbor i
prevod s ruskog Danica Jaki].
: , 1964. 191
. : . ; 18 . (, 36)
39. / [
. ;
]. :
, 1964. 162 . : . ; 18
. (, 35)
40.

/ [
;
]. : ,
1963. 187 . : . ; 18 . (, 21)
41. / [
. ]. : , 1963.
191 . : . ; 17 . ( . ,
4)
42. / [
]. : , 1988. 165 . : .
; 18 . ()
43. THE BEDSIDE Book of Irish Fables and Legends / by Maureen
Donegan. Dublin : The Mercier press, 1980. 120 str. ; 18 cm
44. / . [] ;
. [] . : , 2004.
230 . ; 21 . ( ; 4, . 1)
45. / [,
]. : , 1977. 145 . :
. ; 17 . (, 51)
XXII

46. / [
;
]. : , 1974. 216 . : . ;
18 . (, 46)
47. / ; [
. ]. : , 1947. 32 . : 14
. ( )
48. OVEK koji donosi sreu : stare kineske bajke ; [izbor i prevod
s ruskog Srbijanka Popovi]. Beograd : Delta press, 1985. 108
str. : ilustr. ; 24 cm. (Posebna izdanja)
49. / [
]. : , 1968. 217 . :
. ; 18 . (, 38)
50. / [
]. : , 1968. 253 . :
. ; 18 . (, 27)
51. / [,
-]. : , 1978. 146
. : . ; 19 . (, 58)
52.HILJADU i jedna no / Sarajevo : Svjetlost, 1990. 98 str. :
ilustr. ; 23 cm
53. /
. : , 2002. 638 . ; 23 .
( : 1. . 8)
54. / [ ] .
: , 1968. 243 . : . ; 19 .
()
55.ISTONO blago / sabrao i preveo Mehmed-beg KapetanoviLjubuak. Sarajevo : Svjetlost, 1987. 2 sv. ; 20 cm
56. / [
]. : , 1968. 233 . :
. ; 19 . (, 40)
57. / [
]. : , 1979. - 233 . : . ;
19 .- ()
58.JEVREJSKE narodne bajke / [izbor, prevod i pogovor Eugen
Verber]. Beograd : Narodna knjiga, 2003. 143 str. ; 21 cm
XXIII

59. /[ ;
]. :
, 1960. 183 . : . ; 19 . ()
60. /[,
; ]. :
, 1979. 174 . : . ; 19 . ()
61.,
: / ;
. : ,
1961. 126 . : . ; 20
62. /[,
; ]. :
, 1979. 199 . ; . ; 19 . ()
63.MURASE, Miyeko
Tales of Japan : scrolls and prints from the New York Publisc
library / Miyeko Murase. New York : Oxford University Press,
1986. XX, 267 str. , [16] str. s tablama : ilustr. ; 28 cm
64. /[ ;
]. : , 1968.
216 . : . ; 19 . (, 39)
65. NORVEKE bajke : izbor /[priredili P. Asbjrnsen i J. Moe].
Beograd : Narodna prosvjeta, 1958. 289 str. 21 cm
66.PERRAULT, Charles
Najlepe bajke svijeta / arl Pero. Sarajevo : Svjetlost, 1990. 98
str. : ilustr. ; 23 cm
67.,
/ ; [ ;
]. : , 1951. 70 .;
.; 20
68.,
/
; [ ]. :
, [..]. 143 . : . ; 21
69.,
/
; . :
, [..]. 156 . : . ; 21
XXIV

70.THE ORANGE of love and other stories : the Rom-Gypsy

language in Norwey / Lars Gjerde ; in cooperation with Knut
Kristiansen. Oslo : Scandinavian University Press, 1994. VIII,
305 str. : fotografije ; 23 cm
71. : / ,

. : ,
1998. 304 . ; 23
72. /
[ ;
].
: , 1974. 213
. ; . ; 19 . ( )
73. / [
;
]. :
, 1988. 181 .: .; 18
()
74.SIR GAWAIN and the Green Knight
; Pearl and Sir Orfeo / transleted by J.
R. R. Tolkien ; edited by Christopher
Tolkien. London : Unwin paperback,
1979. 142 str. ; 20 cm
75.STO najljepih svjetskih bajki /[uredio Antun oljan ; ilustrirao
Boris Dogan]. Zagreb : Stvarnost, 1969. 707 str. : ilustr.; 23 cm
76. /[,
, ].
: , 1979. 193 . : . ; 19 .
()
77. / [
]. : , 1988.
186 .: . ; 18
78. / [
]; . :
, 1964. 137 .: . ; 20

XXV

79.,
/ ;
; . :
, [..]. 297 .: .; 21
80. /[
].- : , 1962. 194 .; 19
()

PISCI BAJKI
81. ,
: / .
: , 1984. 157 . ; 20 . (, 68)
82. BAHMAN, Ingeborg
Odlazak vodene vile: izabrane prie / Ingeborg Bahman. Beograd
: Mond, 2001. 204 str. ; 20 cm
83. ,
: [ ] / ;
; . :
, 1976. 60 . : ; 30
84. , .
: . . 1 / .
. : Verzalpress, 2000. 148 . : . ;
24 . ( )
XXVI

85. ,
/ ; . .
. : . , 1939. 156 . : . ; 19
( , 94)
86. BEMAN, Hans
Kamen moi. 1-3 / Hans Beman. Beograd : Stilos, 1989. 3 knj.
(167; 231;275). 22 cm
87. ,
/
; . :
, 1958. 150 . : . ; 20 (
; 2 , 5)
88. APEK, Karel
Bajky a podpovdky / Karel apek. Praha : eskoslovensky
spisovatel, 1961. 228 str. ; 19 cm
89. ,
/ ;
. : , 1959. 80 . : . ;
20 . ( ; 3, . 5)
90. DEJ, Dejvid
Tolkinov prsten / Dejvid Dej ; prevod s engleskog Dubravka
Popadi-Grebenarevi ; ilustrovao Alan Li. Beograd : Esotheria,
1998. 225 str. : ilustr. ; 20 cm (Grifon : edicija okultne i epske
fantastike)
91. DEJ, Dejvid
Tolkinov renik : vodi kroz Tolkinov svet / Dejvid Dej ; prevod s
engleskog Dubravka Popadi-Grebenarevi. Beograd : Esotheria,
1998. 275 str. ; ilustr. ; 21 cm. (Grifon : edicija okultne i epske
fantastike)
92. ENDE, Mihael
Beskrajna pria / Mihael Ende ; [prevela s nemakog Mirjana
Popovi ; ilustrovao Tomislav Bogdanovi]. Beograd : Prosveta,
1985. 373 str. : ilustr. ; 20 cm
93. , .
/ . ;
; .
: , 1995. XXXIII, 338 . ; 21 .
XXVII

94. , .
/ . ;
. : , 2003. 182 . ; 24
. ( )
95. GOETHE, Johan Wolfgang von
Bajka o zelenoj zmiji i lepoj Ljiljani / Johan Wolfgang von Goethe ;
sa predavanjima Rudolfa tajnera ; prevod Josif Kora ; [crtei Asja
Turgenjev]. Novi Sad : Knjievna zajednica Novog Sada, 1984.
54 str. : ilustr. ; 20 cm. (Edicija Novi Sad)
96. ,
: / . ; . .
: , 1931.
159 . : . ; 19
97. ,
: / ;
. : , 1972.
158 . : . ; 21
98.Hauff, Wilhelm
Mrchen / Wilhelm Hauff. Leipzig : Verlag von Philipp Reclam,
[s.a.]. 371 str. ; 17 cm
99.HAWTHORNE, Nathaniel
udesne prie / Natanijel Horton ; preveli Vasilija B. ukanovi i
Mirko Paji. Subotica : Minerva, 1966. 310 str. ; 22 cm
100. KARTER, Andela
Krvava odaja / Andela Karter ; [prevela Mirna Zaki]. Beograd :
Narodna knjiga-Alfa, 2004 (Beograd : Alfa). 186 str. ; 21 cm.
(Antologija svetske knjievnosti / [Narodna knjiga-Alfa] ; knj. br.
111)
101.,
/ :
;
[

]. : , 1923.
172 . : . ; 18

XXVIII

102.,
; ; /
; ; [
, , ].
: , 1998. 278 . : . ; 21 .
( " ")
103.,
/ ; [ ;
]. : , 1998.
112 . : . ; 29
104.,
: / . .
; . :
, [..]. 331 . : . ; 21
105.MABILLE, Pierre
Ogledalo udesnog / Pjer Mabij ; predgovor Andre Breton ; prevela
Ivanka Markovi. Beograd : Nolit, 1973. 356 str. ; 20 cm
106.,
: /
; . : ,
1985. 155 . ; 20
107.MANN, Thomas
Pripovetke / Tomas Man ; [s nemakog peveli Milo orevi...[et.
al.]]. Novi Sad : matica Srpska, 1980. 2 knj. (465; 442 str.) ; 20
cm. (Odabrana dela Tomasa Mana)
108., . .
: / . . ;
. :
, [..]. 160 . : . ; 21
109.,
/ ;
. : , 1987. 160 . : . ;
20 . ( : ; 6, .
28)

XXIX

110. OLUJI, Grozdana

Bajke / Grozdana Oluji ; izbor i pogovor Voja Marjanovi ;
didaktiko-metodoloki tekst Olivera Bakoevi ; ilustracije Ida
iri. Beograd : Nolit, 1991. 157 str. : ilustr. ; 18 cm.
111. ,
: / .
: , 1996, 160 . : . ; 21 .
( )
112. ,
: / . : ,
1998. - 100 . ; 17 . ( ,
4)
113. ,
/ ;
. : Bookland, 1998. 168 . ; 20 .
( , 4)
114. ,
/ . :
, 1998. 183 . ; 21 . (
)
115. ,
/ ;
. : Bookland , 2001. 142 . ; 20
. ( , 7)
116. ,
/ ; [
-]. : , 2002. 133 . ; 17
. ( )
117. ,
: / ; [
]. :
, 2003. 104 . : . ; 23 .
118. ,
/ ;
; [ -]
: , 2003. 175 . ; 21 . (
, 38)
XXX

119.PALAVSTRA, Aleksandar
Ale i bauci : prilog prouavanju tajanstvenih bia Balkana / A.
Peraga. Beograd : Nauna knjiga, 1989. 132 str. : ilustr. ; 28
cm
120.PETRII, Duan
Luda kua / Duan Petrii. Beograd : NIRO Knjievne novine,
1986. 119 str. : ilustr. ; 24 cm
121.,
/ . . ; [
; ].
: , 1946. 25 . :
. ; 23
122.,
/ . . . : , 1988.
83 . : . ; - 28
123.PUKIN, Aleksandr Sergeevi
Boris Godunov ; Male tragedije ; Bajke / A. S.
Pukin ; [preveli Boidar Kovaevi, Lav
Zaharov, Milorad Pavi]. Beograd : Rad,
1972. 365 str. ; 21 cm
124.,
/ ;
[ ].
: Bookland, 2003. 134 . : . ; 20
125.-,
/ - ;
[ ]. : ,
1965. 71 . ; 21
126.,
/ ;
. :
, 1993. 148 . ; 18
127.,
/ [
] ; . . . :
. . , 1923. 130 .: .;
22
XXXI

128.SWIFT, Jonathan
Guliverova putovanja / Donatan Svift. Beograd : Dravni
izdavaki zavod Jugoslavije, 1946. 311 str.; 21 cm
129.,
/ . . . ;
[ , ].
: , 1993. 153 . ; 18 . (
)
130.TOLKIN, Don Ronald Rejel
Farmer Gil od Buta / D. R. R. Tolkin ; [ilustracije Polin Dajan
Beins ; preveo Radoslav Petkovi]. Beograd : Rad, 1986. 77 str.
: ilustr. ; 21 cm
131.TOLKIN, Don Ronald Rejel
Gospodar prstenova / D. R. R. Tolkin ; [prevod Zoran
Stanojevi]. Beograd : Stilos, 1990. 3 knj. (464; 390;475 str.).
21 cm
132.TOLKIN, Don Ronald Rejel
Hobit / Don R. R. Tolkin ; preveli Meri i Milan Milii. - Beograd
: Nolit, 1986. 285 str. ; 19 cm
133.TOLKIN, Don Ronald Rejel
Kova iz Velikog Vutona / D. R. R. Tolkin ; ilustrovao Polin
Beinz. Gornji Milanovac : Deije novine, 1984. 59 cm : ilustr. ;
20 cm
134.TOLKIN, Don Ronald Rejel
Silmarilion / D. R. R. Tolkin ; prevela Dubravka Popadi .
Beograd : Esotheria, 2002. 479 str. ; 21 cm
135.TOLKIN, Don Ronald Rejel
Stvaranje vivlinske prie : dvo i list / D. R. R. Tolkin ; prevod s
engleskog, prepev i pogovor Nevena Pajovi. Beograd :
Esotheria, 2003. 151 str. ; 17 cm
136.,
: / ;
. : , 1956.
331 .; 19

XXXII

137.WILDE, Oscar
Slavuj i rua i druge pripovijesti / Oscar Wilde ; s engleskog preveo
Iso Velikanovi ; ilustrirao Ljubo Babi. Zagreb : Sveuiina
naklada Liber, 1986. 185 str.: ilustr. ; 21 cm (Tajni pretinac :
biblioteka za velike i male)
138.WILDE, Oscar
Ribar i njegova dua / Oskar Vajld ; prevela Jelena Staki.
Beograd : BMG, 2001. 139 str.; 21 cm. (Biblioteka Majstori
pripovetke)

STRUNA LITERATURA O BAJKAMA

Psiholoki aspekt
140.BETTELHEIM, Bruno
The uses of enchantment : the Meaning and Importance of Fairy
Tales / Bruno Bettelheim. New York : Vintage Books, 1976.
327, XX str. ; 20 cm
141.BETTELHEIM, Bruno
Znaenje bajki / Bruno Betelhajm ; preveo Branko Vuievi ;
[ilustracije Gistav Dore]. Beograd : Jugoslavija, 1979. 353 str. :
ilustr. ; 28 cm
142.FREUD, Siegmund
Die Wirz und seine Beziehung zum Unbewusten. Frankfurt am
Main : [s.n.], 1973. BD. VI, str. 434. ; 24 cm
143.FROMM, Erich
Zaboravljeni jezik : uvod u razumevanje snova, bajki i mitova / Erih
From ; preveli s engleskog Ivan i arko Trebjeanin. Beograd :
Zavod za udbenike i nastavna sredstva, 2003. 204 str. ; 21 cm
144., . .
: , / . .
. :
, 1934. 37 .; 19
XXXIII

145.JUNG, Carl Gustav

Die Archetypen und das Kollektive Unbewusste / C. G. Jung.
Olten : Walter-Verlag, 1989. 473 str. ; 24 cm
146.OVJEK i njegovi simboli / Carl G. Jung ...[et al.]; preveli s
engleskog Marija i Ivan Salei. Zagreb : Mladost, 1973. 314
str. : ilustr.; 30 cm
147.JUNG, Carl Gustav
Duh bajke / Karl Gustav Jung. Beograd : Panpublik, [s.n.]. 69
str.; 19 cm
148.JUNG, Carl Gustav
Psiche and Symbol : a selection from the Writings of C. G. Jung /
edited by Violet S. De Laszlo. New York : Doubleday Anchor
Books, 1958. 363 str. ; 18 cm
149.LCKEL, Regine
Teorijske osnove getalt-terapijskog i integrativnog rada pomou
bajki. // Psihijatrija danas. God. 22 (1990), br. 2 , str. 171-181; br.
, str. 317-329.
150.,
/ . : , 1960.
32 . ; 15
151.MAVES, Christa
Pripovedati i odgajati : bajke i deja psiha / Christa Maves.
akovo : Biskupski ordinarijat, 1986. 186 str.; 24 cm
152.MLLER, Erwin
Psychologie des Deutschen Volksmrchens / Erwin Mller.
Mnchen : Verlag Josef Kosel & Friedrich Pustet, 1928. 160 str. ;
24 cm
153.PESESCHKIAN, Nossrat
Istonjake prie u psihoterapiji : s primerima za odgoj i
samopomo / Nosrat Pesekijan ; s nemakog preveo Duan
orevi Mileusni ; predgovor Petar Opali. Beograd : Nolit,
1991. 189 str. ; 21 cm
154.VUKOVI, Staka
Biblioterapija kao tehnika u psihoterapiji. // Psihoterapija : avalske
sveske. 1990, br. 9, str. 205-207.

XXXIV

Etnologija i folklor
155.BAROJA, Julio Caro
Vetice i njihov svet / H. K. Baroha. Beograd : NIRO Mladost,
1979. 2 knj.(243; 243 str.); 19 cm
156., .
/
. ;
-. : ,
1989. 146, XXII .; 20 ( )
157.FIRTH, Raymond
Simbols public and private / Raymond Firth. London : George
Allen & UNWIN LTD, 1973. 469 str. ; 24 cm
158.HOLBEK, Bengt
Interpretation of Fairy Tales : Danish Folklore in a European
Perspective / Bengt Holbek. Helsinki : Academia Scientiarum
Fennica, 1987. 660 str.; 24 cm
159.PROP, Vladimir Jakovljevi
Historijski koreni bajke / Vladimir Jakovljevi Prop ; prevodilac
Vida Flaker. Sarajevo : Svjetlost, 1990. 548 str. ; 20 cm
160.PROP, Vladimir Jakovljevi
Morfologija bajke / Vladimir Prop. Beograd : Prosveta, 1982.
334 str. ; 19 cm
161.WELT der Symbole : interdisziplinre Aspekte des
Symbolverstndnisses / Gaetano Benedetti, Udo Rauchfleisch.
Gttingen : Vandenhoeck , 1988. 252 str. ; 22 cm

Teorija knjievnosti
162.ANTONIJEVI, Dragana
Znaenje srpskih bajki / Dragana Antonijevi. Beograd : SANU,
1991. 206 str.; 24 cm. (Posebna izdanja Etnografskog instituta.
SANU; knj. 33)
163.,
/
. : , 1993. 130 .; 20
XXXV

164.,
- / . :
, 1934. 74 .;
22
165.,
/ ;
[ ]. :
, 2005. 64 .: . ; 28
166.,
: /
. : , 2001. 183 .; 21 .
( )
167.FETSCHER, Iring
Ko je Trnovu Ruicu poljupcem probudio : zbunovnik bajki / Iring
Feer. Beograd : Radionica SIC, 1984. 140 str.; 24 cm
168.-,
/
-. : , 1997. VII,
161 .; 24 . ( / ; . 636.
; . 49)
169.,
(J. W. Goethe) : 1832-1932 . :
, 1932. 144 . ; 22
170.KIM, Sang-Hun
Uporedna analiza srpskih i korejskih narodnih prirovedaka / SangHun Kim. Beograd : Filoloki fakultet, 2001. 239 str.; 30 cm
171.,
: /
. : -, 1989. 159 . ;
20
171., .
/ . . Zagreb :
[b.i.], 1972. 552 str. ; 24 cm
173.LITI, Maks
Prouavanje bajki. // Savremenik. 1986, br. 7/8, str. 25-42.

XXXVI

174.MARKOVI, Slobodan
Bajke brae Grim i narodne pripovetke Vuka Karadia : odnos
prema izvornom materijalu. // Trei program. God. 15 (1987), str.
268-281.
175.MENKE, Bettine
Prosopopoiia : Stimme und Text bei Bretano, Hoffmann, Kleist und
Kafka / Bettine Menke. Mnchen : Wilhelm Fink Verlag, 1995.
854 str. : ilustr. ; 22 cm
176.MILOJKOVI, Duica
Evropska bajka Maksa Litija. // Savremenik. 1986, br. , str. 4345.
177. ,
:
/ . :
, 2002. 163 . ; 21 . ( )
178. ,
/ . :
, 2000. 189 .
; 22
179.MILOVANOVI, Ana
Srpska bajka u drami za decu / Ana Milovanovi. Beograd :
Zadubina Andrejevi, 2002. 80 str.; 24 cm
180.,

:
/
. : , 1983. 562 . ; 24 .
( / ; . 34.
)
181.RIEDEL, Gertrude
Modernes kind traditionelles Mrchengut / Gertrude Riedel.
Wien : Universittsverlag, 1998. 233 str. ; 20 cm
182.,
/ . : , 2003.
160 . ; 21

XXXVII

183.,
: ,
, , . //
. 1988, . 171-190.
184.,

. // . . 9
(1984), . 209-218.
185.SAMARDIJA, Sneana
Vreme i prostor u srpskohrvatskim narodnim bajkama. //
Savremenik. 1986, br. , str. 85-101.
186.,
; / . :
" ", [..]. 581 . ; 22
187.,
. // . .
16 (1987), . 21.
188.,
/ . :
, 1932. 40 . ; 19
189.WESSELSKI, Albert
Mrchen des Mittelalters / Albert Wesselski. Berlin : Herbert
Stubenrauch, 1925. 271 str. ; 22 cm

XXXVIII

IZDAVA
Univerzitetska biblioteka
''Svetozar Markovi'', Beograd
ZA IZDAVAA
Bogoljub Mazi,
Direktor
Univerzitetske biblioteke
''Svetozar Markovi'', Beograd
AUTORI IZLOBE I KATALOGA
Dragana Mihailovi
Sunica Glii
GRAFIKI DIZAJN I PRIPREMA
Dragana Gec
TAMPA
KIZ ''Centar''
Beograd, Pribojska 9
TIRA
300 primeraka

XXXIX