REFERAT IZ BIOLOGIJE

TEMA:KIMENJACI I KOLOUSTE URADILA:Lamija Mujezinovi I-5

Kimenjaci (Vertebrata)

su bilateralno simetrini hordati sa razvijenom lobanjskom ahurom u kojoj se nalazi mozak. Najvei broj kimenjaka poseduje kimene prljenove (vertebrae) i segmentisano telo. Evolucija kimenjaka tekla je u prvacu sve aktivnijeg kretanja i ishrane to je bilo uslovljeno razvitkom snane i segmentirane muskulature. Uporedo sa tim razvijao se i skelet, kao oslonac miiima, i potisnuo hordu. Aktivno kretanje dovelo je do progresivnog razvia ula i nervnom sistema, a u vezi sa povienim metabolizmom do uslonjavanja krvnog i bubrenog sistema. Tako je dolo do opteg uslonjavanja organizacije kimenjaka koji su postali najuspenija i dominantna grupa hordata.

Sistematika kimenjaka
Kimenjaci su podjeljeni je na sjledee klase:

kimenjaci bez vilica - Agnatha ribe - Pisces vodozemci - Amphibia gmizavci - Reptilia ptice - Aves sisari - Mammalia

Koni sistem kimenjaka

Koa predstavlja omota tela koji je u neposrednom dodiru sa spoljanjom sredinom. Kod beskimenjaka i niih hordata (platai, amfioksus) koa je jednoslojna, dok je kod kimanjaka izgraena od vie slojeva.

Graa koe
Koa kimenjaka sastoji se iz dva dela:

spoljanji deo ini pokoica (epidermis); unutranji je krzno (dermis). Ova dva dela razlikuju se po grai, funkciji i poreklu.

Pokoica
Pokoica (epidermis) se uvek sastoji od vie slojeva epitelijalnih elija koje su zbijene jedna uz drugu i grade kompaktan sloj. Broj slojeva je razliit na raznim mestima na telu, kao to je npr. kod oveka broj slojeva vei na dlanovima i stopalima. Povrinski slojevi sastoje se iz sasvim spljotenih elija, koje postepeno izumiru i zamenjuju se novim. Donji slojevi pokoice koji se nalaze uz krzno su aktivni u toku celog ivota i svojim deobama obrazuju gornje slojeve elija. Oni predstavljaju tzv. germinativni sloj. U elijama gornjih slojeva pokoice dolazi do procesa oronjavanja elije se postepeno ispunjavaju

ronom materijom (keratinom) to dovodi do izumiranja tih elija. Tako se na samoj povrini tela obrazuje sloj mrtvih elija roni sloj. Izmeu ronog i germinativnog sloja nalaze se prelazni slojevi u kojima oronjavanje nije dovreno. Roni sloj ima zatitnu ulogu i naroito je dobro razvijen kod tipinih kopnenih kimenjaka, gmizavaca, ptica i sisara, dok je kod vodozemaca relativno tanak. Povrinski roni slojevi odbacuju se stalno i delimino (perutanje) ili periodino u celini u vidu presvlaenja (kod zmija zmijska kouljica). Na raun ronog sloja razvile su se u toku evolucije razne zatitne tvorevine kao to su rone krljuti (pokrivaju telo gutera i zmija), rone ploe (kornjae i krokodili), perje, dlake, kande, nokti, kopita, rogovi idr. Perje (mitarenjem), a dlake linjanjem se takoe periodino odbacuju.

Krzno
Krzno (lat. dermis) je sastavljeno od rastresitog vezivnog tkiva u kome su dominantna kolagena vlakna utopljena u matriksu koji sadri elije:

fibroblaste makrofage limfocite adipozne elije.

Pored toga u krznu su smeteni i:

zavreci krvnih i limfnih sudova; nervni zavreci razni ulni organi miina vlakna derivati epidermisa i krzna

Povrina krzna obrazuje mnoga ispupenja koja zalaze u epidermis ime je ostvarena tesna veza izmeu ova dva dela. U krznu se nalaze krvni i limfni sudovi, snopovi glatkih miinih vlakana (vezuju se za dlake i perje), slobodni nervni zavreci i ulni organi. Osim toga, u krznu se nalaze i razne egzokrine lezde koje preko izvodnih kanala izbacuju sekret na povrinu koe.

Kone lezde
Kod niih kimenjaka (kolousta i riba), one su, kao i kod beskimenjaka, jednoelijske i proizvode sluz koja smanjuje trenje pri kretanju kroz vodu. Kod ostalih kimanjaka kone lezde su vieelijske. Kod vodozemaca one izluuju sluz koja vlai kou to omoguava disanje koje se kod njih u znatnoj meri obavlja preko koe. Neke sluzne lezde vodozemaca mogu da stvaraju otrove koji slue za zatitu. Kod gmizavaca kone lezde nemaju ekskretornu ulogu, ve uglavnom stoje pod uticajem seksualiteta, kao npr. mousne lezde krokodila. Najea i najpoznatija lezda u koi ptica je trtina lezda koja lui masan sektret kojim se premazuje perje i koja je naroito razvijena kod vodenih ptica.

Kod sisara su razvijene znojne, lojne i mlene lezde. Tenim sekretom znojnih lezda se izbacuju proizvodi razmene materija, a imaju ulogu i u termoregulaciji (sniavanje telesne temperature). U obliku su cevica iji je donji kraj uvijen u klupko i smeten u krznu, a gornji se izliva na povrinu koe. Mogu da budu rasporeene po celoj povrini tela ili samo na odreenim mestima ( kod psa se nalaze na njuci). Kod kitova nema ovih lezda. Sekret znojnih lezda moe da bude gust i masan, npr. u uhu oveka. (Kod oveka se nalazi oko 2,5 miliona znojnih lezda koje su najgue rasporeene na dlanovima, tabanima, pod pazuhom i na elu.) Lojne lezde proizvode masan sekret koji se izluuje pri korenu dlake i slui za njihovo podmazivanje i spreava isuivanje i perutanje koe. Nema ih na golim delovima tela, osim na onim kapcima i usnama. Mlene lezde su dobro razvijene samo kod enki i njihov sekret slui za ishranu mladunaca. Osim navedenih, kod sisara postoji itav niz drugih lezda iji je sekret miriljav i slui za meusobno prepoznavanje ili kao sredstvo za odbranu.

Boja koe
Boja koe zavisi od tri faktora: ukaste nijanse elija epidermisa; prozranosti elija epidermisa, usled ega se provide krvni sudovi ispod njega, to daje ljubiaste tonove koi; vrste i koliine pigmenta.

elije koje nose pigment lee preteno u krznu, ali ih ima i u epidermisu. Ispod koe nalazi se potkoni sloj koji je rastresitiji u odnosu na krzno. Ovaj sloj povezuje kou sa miiima. U njemu se esto nagomilavaju rezerve masti.

ovek
Koa prekriva celo telo i jedan je od najveih sistema organa ljudskog organizma. Ukupna povrina koe odraslog oveka je izmeu 1.5 i 2 kvadratna metra. Debljina koe je promenljiva i kree se od 0.5 do 4 milimetra. Najtanja je na onim kapcima, a najdeblja je na dlanovima i petama. Koa se oko telesnih otvora transformie u sluzokou.

Skeletni sistem kimenjaka

Skelet daje telu vrstinu, prua oslonac za privrivanje miia i titi osetljive organe (ula i nervni sistem). Nastaje od mezoderma i nalazi se u unutranjosti tela (endoskelet). U toku evolutivnog razvia kimenjaka najpre se javio skelet vezivne prirode (horda) koji je kasnije zamenjen hrskaviavim, odnosno kotanim skeletom. Hrskaviav skelet imaju najnii kimenjaci (kolouste, hrskaviave ribe), dok ostali kimenjaci poev od koljoriba imaju kotani skelet. U toku embrionalnog razvia skelet se takoe najpre javlja u vezivnoj formi, a kasnije se zamenjuje prvo hrskaviavim, a zatim i kotanim tkivom.

Skelet je po grai vrlo slian kod svih kimenjaka. Njega ini:

osovinski skelet skelet ekstremiteta (udova) krni (visceralni) skelet koni skelet

Osovinski skelet
Osovinski skelet ini:

kimenica i glaveni skelet rebra i grudna kost.

Glaveni skelet
Glaveni skelet sainjavaju:

lobanja i vilino-jezini aparat.

Lobanja
Lobanja obuhvata i titi mozak i glavne ulne organe. Vilino-jezini aparat nastaje od krnog (visceralnog) skeleta. Ovaj skelet je najsloenije graen deo skeletnog sistema. Kod kolousta lobanja je uglavnom vezivne prirode, a vilice nisu razvijene. Kod niih riba (ajkula) je hrskaviava i formiraju se vilice. Poev od viih riba pa nadalje u evoluciji lobanja je sastavljena od veeg broja sraslih kostiju. Kod svih riba ona je nepokretno vezana za kimenicu to pogoduje probijanju kroz vodu. Kod kopnenih kimenjaka obrazovan je pokretan zglob izmeu lobanje i kimenice. Na lobanji se obrazuju potiljani glenjevi (zglobni nastavci) koji zalaze u odgovarajua udubljenja na prvom kimenom prljenu. Vodozemci i sisari imaju dva, a gmizavci i ptice jedan neparan potiljani gleanj.

Vilino-jezini aparat
krni skelet se sastoji od 6-7 pari krnih lukova koji imaju ulogu podupiraa krga. Kod svih kimanjaka prva dva krna luka stupaju u vezu sa lobanjom i gube prvobitnu ulogu zatite i oslonca krga. Prvi od njih je vilini (mandibularni) luk koji podupire i uokviruje usni otvor, a drugi je jezini (hioidni) luk koji slui kao oslonac jeziku, a osim toga povezuje prvi luk sa lobanjom. Kod viih riba se u gornjoj vilici obrazuje kvadratna kost, a u donjoj vilici artukularna kost pa se preko ovih kostiju zglobljavaju gornja i donja vilica.

Kod vodozemaca ostaje isti zglob donje i gornje vilice i dolazi do potpunog srastanja gornje vilice sa lobanjom. Usled toga, jezini luk, preko koga se veza izmeu lobanje i vilica ostvarivala,gubi tu funkciju i od njegovog dela nastaje mala kost u srednjem uhu nazvana kolumela. Kolumelu imaju i gmizavci i ptice, dok kod sisara ona odgovara uzengiji (jedna od tri slune koice). Kod gmizavaca, u zavisnosti od naina ishrane kosti vilinog skeleta mogu biti pokretno meusobno zglobljene ili nepokretne i vrste. Kod zmija i gutera koje hvataju pokretan plen sve su kosti pokretno zglobljene kako meusobno tako i sa lobanjom. Zahvaljujui tome usta se mogu jako otvoriti tako da ove ivotinje mogu da progutaju krupan plen. Ta pokretljivost je naroito izraena kod otrovnih zmija, ija vilina kost napred nosi otrovne zube. Kada su usta zatvorena ovi zubi su okrenuti unazad, a kada se usta otvore pokretni mehanizam automatski uspravlja zub. Kod kornjaa koje se hrane biljnom hranom i krokodila koji raskidaju plen, ovaj sistem kostiju je nepokretan i vrst. Kosti lobanje, kao i celog skeleta, ptica su vrlo tanke, lake i meusobno srasle, a zubi su zamenjeni kljunom. Kod sisara kvadratna i artikularna kost su prele u srednje uho i od njih nastaju eki i nakovanj, a od kolumele je nastala uzengija. U vezi sa tim ostvaren je novi zglob donje vilice izmeu donjoviline kosti i lobanje. Ostatak visceralnog skeleta obrazuje podjezini skelet i hrskavicu grkljana.

Kimenica, rebra i grudna kost

Kimenica je sastavljena iz pokretno zglobljenih kimenih prljenova koji obrazuju vrst a elastian osovinski skelet to kimenjacima omoguava brzo i raznoliko kretanje (tranje, gmizanje, skakanje, letenje). Prljenovi se obrazuju okohorde koja je kod sisara veoma redukovana pa se njeni poslednji ostaci nalaze u vezivnom tkivu izmeu prljenova. Kod kolousta se javljaju samo hrskaviavi zaeci kimenice. Kod niih riba (ajkula) je potpuno razvijena, ali je hrskaviava, dok je kod koljoriba i ostalih kimenjaka potpuno okotala.

Graa kimenog prljena

Na prljenu se razlikuje telo sa koga polazi par donjih, par gornjih lukova i nekoliko nastavaka za meusobno zglobljavanje prljenova. Gornji luci okruuju kimenu modinu, srastaju iznad nje obrazujui jedan neparan trnoliki nastavak. Donji luci se kod kopnenih kimenjaka redukuju i svode na dvojne nastavke na koje se oslanjaju rebra. Broj kimenih prljenova se razlikuje kod razliitih grupa kimenjaka pa ih tako, npr. kod zmija moe biti i oreko 400.

Regionalna diferencijacija kimenice

Prljenovi se u izvesnoj meri meusobno razlikuju zavisno od regiona kimenice u kome se nalaze, odnosno zavisno od funkcije koju vre. Kod riba se uoavaju samo dva regiona:

trupni (nose rebra) i repni.

Kod suvozemnih kimenjaka kimenica je izdeljena na 5 regiona:

1. vratni kod sisara (oveka) ih ima 7; prvi (atlas) ima izgled prstena ma kome se nalazi jedno ili dva udubljenja za zglobljavanje sa potiljanim glenjevima; drugi (epistrofeus) nosi zuboliki nastavak koji zalazi u prsten atlasa koji se moe oko njega okretati (okretanje glave); 2. grudni ima ih 12 kod oveka; nose rebra; 3. slabinski ima ih 5; 4. krsni ima ih 5 i kod oveka su srasli u krsnu kost; 5. repni ima od 3 do 6; kod oveka se od zakrljalih prljenova obrazuje trtina kost Grudni ko Kod viih kimenjaka (gmizavci, ptice i sisari) rebra se vezuju za kimenicu i za grudnu kost pa se tako obrazuje grudni ko. On ima velikog znaaja u procesu disanja (menja se zapremina grudne duplje), a osim toga je i oslonac prednjim udovima.

Skelet udova
Kod kimenjaka su se u toku evolucije razvili parni i neparni udovi. Neparni udovi su zastupljeni samo kod kolousta i riba, u vidu neparnih peraja. Neparna peraja riba su leno, repno i analno, dok su grudna i trbuna parna.

Parni udovi kimenjaka

Sastoje se od osnovnog nepokretnog dela (ramenski i karlini pojas), koji daje oslonac skeletu pokretnog dela udova. Prednji udovi Ramenski pojas je kod riba spojen sa glavom, nepokretan je. Kod suvozemnih kimenjaka, s obzirom da je glava pokretna, njegova veza sa glavenim skeletom je iezla pa se on vezuje za grudnu kost. Rameni pojas suvozemnih kimenjaka sastoji se od tri parne kosti: 1. lopatica nalazi se na lenoj strani; 2. kljunjaa 3. korakoidna kost. Kljuna i korakoidna kost se nalaze na trbunoj strani i oslanjaju se na grudnu kost. Ove dve kosti mogu biti redukovane ili ak iezavaju. Kod sisara korakoidna kost je redukovana i svedena na nastavak na lopatici nazvan gavranov kljun. Kod nekih sisara (kopitari, zverovi) iji se udovi jednoliko kreu (napred nazad) iezava i kljunjaa pa se njihov rameni pojas sastoji samo od lopatice. Pokretni deo skeleta prednjih udova ine:

ramenjaa bica lakatna kost kosti korena ake kosti ake

kosti prstiju

Za ramenski pojas se zglobljava ramenjaa, koja se preko lakatnog zgloba vezuje sa bicom i lakatnom kosti. Na njih se nadovezuju kosti korena ake sitne kosti poreane u tri niza. Za korenom ake slede kosti ake koju ine due koice iji broj odgovara broju prstiju. Na njih se nastavljaju sitne kosti prstiju. Broj prstiju kod kimenjaka primarno iznosi pet. Meutim, kod mnogih je dolo do redukcije broja prstiju to je u vezi sa nainom kretanja. Kod ptica (krila) postoje tri prsta, kod nekih papkara, npr. svinje, ih ima 4 (dva dua i dva kraa) dok kod drugih (goveda) ih je 2. Kod kopitara je samo jedan prst i to trei.

Zadnji udovi
Karlini pojas je kod riba slabo razvijen, dok je kod kopnenih kimenjaka mnogo jae razvijen jer su zadnji udovi od velikog znaaja za kretanje. Privren je za krstani region kimenice. U njegov sastav ulaze sa svake strane po tri kosti: 1. bedrenjaa na lenoj strani; 2. sednjaa 3. preponjaa. Sednjaa i preponjaa se nalaze na trbunoj strani. Leva i desna strana trbunog dela karlinog pojasa meusobno srastaju u zatvoren prsten. Izuzetak ine ptice iji je karlini pojas otvoren zbog noenja jaja. Pokretni deo skeleta zadnjih udova sainjavaju sledee kosti:

karlina kost - pojas butna kost golenjaa linjaa kosti korena stopala kosti stopala kosti prstiju

Pokretni deo skeleta zadnjih udova izgraen je po istoj emi kao i skelet prednjih udova. Za karlini pojas se zglobljava snana butna kost, najvea kost kod kimenjaka. Ona se preko kolenskog zgloba vezuje za golenjau i linjau (slabije razvijena). Kod sisara se na prednjoj strani kolena nalazi mala kost aica. Koren stopala se sastoji od tri niza kostiju, pri emu su u prvom nizu petna i skona kost.Na koren stopala se nadovezuju due kosti stopala iji broj zavisi od broja prstiju. Za stopalom slede kosti prstiju iji je broj primarno pet.

Koni skelet
Zastupljen je kod riba u vidu krljuti smetenih u krznu koe i kod kornjaa i krokodila u vidu kotanih ploa koje su odozgo prepokrivene ronim ploama i obrazuju oklop. Meu sisarima samo oklopnik ima razvijen koni skelet u vidu kotanih ploa pokrivenih ronim ploama. Koni skelet kimenjaka ukljuuje: krljuti riba zube delove glavenog skeleta i ramenog pojasa (kakva je lopatica npr.) koji se sputaju ispod koe (posebno kod kopnenih kimenjaka) i stupaju u vezu sa odgovarajuim delovima unutranjeg skeleta zrake u neparnim i parnim perajima riba sa kotanim skeletom

Miini sistem kimenjaka

Miini sistem zajedno sa skeletnim ini aparat za kretanje; osim toga on uestvuje u mnogim fiziolokim procesima:

ishrani; disanju;

cirkulaciji krvi.

Miii se za kosti spajaju snopovima vezivnih vlakana tetivama. Veza sa nervnim sistemom je ostvarena tako to je svaki mii inervisan posebnim nervom. Tako jedan mii moe da vri samo jednu vrstu pokreta pa su zbog toga miii udrueni u funkcionalne grupe koje deluju antagonistiki (pr. dvoglavi mii na prednjoj strani nadlakta kod oveka savija ruku, a troglavi na zadnjoj strani je oprua). Osim odreenih konih miia, koji potiu od ektoderma, svi ostali su mezodermalnog porekla. Muskulatura kimenjaka sastoji se iz:

glatkih i popreno-prugastih miinih vlakana.

Popreno-prugasta vlakna izgrauju miie telesnog zida, glave, udova, onih miia i dijafragme. Glatka vlakna grade miie unutranjih organa, creva, bubrenih i polnih odvoda, zida krvnih sudova i konu muskulaturu. Telesni miii kolousta iriba, kao i miii u toku embrionalnog razvia viih kimenjaka, predstavljeni su sa dve uzdune trake na bokovima tela. Ove trake su podeljene poprenim pregradama (mioseptama) na vei broj segmenata (miomera).

Miii kopnenih kimenjaka

Prelaskom na kopneni nain ivota dolazi do promena u muskulaturi: za kretanje po podlozi najvei znaaj dobijaju udovi pa su njihovi miii snano razvijeni; u vezi sa tim, segmentisanost telesnih miia u znatnoj meri iezava i dolazi do formiranja pojedinih miia; (segmentacija se i dalje moe uoiti na trbunom pravom miiu; u vezi sa razviem grudnog koa, razvili su se meurebarni miii. kod sisara je trbuna muskulatura podeljena na grudnu i trbunu usled izdvajanja grudne duplje od trbune pojavom dijafragme; kod ptica je naroito jako razvijen grudni mii (m. pectoralis) koji ima znaaja za letenje. od miia krnog aparata riba, kod kopnenih kimenjaka su se zadrali miii koji pokreu donju vilicu, miii drela i grkljana i miii koji se rasporeuju oko oiju, usta, uiju, na obrazima; ovi miii ine pokrete lica i daju mu izraz.

Kod sisara je ispod koe razvijen jedan miini sloj koji obrazuje potkonu muskulaturu ija je uloga pokretanje koe. Kod oveka i primata su posebno dobro razvijeni potkoni miii vrata i glave koji uestvuju u pokretima mimike lica. Veoma dobro razvijenu potkonu muskulaturu ima npr. je koji se, zahvaljujui njoj, moe saviti u klupe.

Nervni sistem kimenjaka

Evolucija nervnog sistema
Najprostiji tip nervnog sistema, mreast (difuzan) javlja se prvi put kod arnjaka i rebronoa. Suneri, najprimitivnije vieelijske ivotinje, nemaju diferenciran nervni sistem ve kod njih sposobnost nadraivanja i kontraktilnosti imaju samo epitelijalne elije koje se nalaze oko pora Nervni sistem obezbeuje usaglaavanje organizma ivotinje sa spoljanjom sredinom kroz stalne i brze reakcije na promene u toj sredini i koordinaciju delovanja organizma kao celine. Nervni sistem je u osnovi izgraen od neurona (nervnih elija) i glavne funkcije nervnog sistema upravo obavljaju neuroni. Oni mogu pratiti promene u spoljanjoj sredini (drai, stimulusi) i kao odgovor na njih generisati i prenositi informaciju u vidu brzog talasa depolarizacije elijske membrane (nervni impuls) do efektornih elija. Nastanak i evolucija neurona su vezani za upotrebu potencijala svih elija da kontroliu koncentracije jona sa dve strane plazma membrane. Verovatno je jedinstvena karakteristika neurona njihov konast oblik, koji omoguava prenoenje signala na relativno velike udaljenosti. U filogenetski primitivnom stanju, nervni sistemi su blisko asocirani sa epidermom ivotinja, i najee locirani upravo u njegovoj osnovi. Ova pozicija oslikava njihovo zajedniko embrioloko poreklo. Postoji nekoliko osnovnih tipova nervnog sistema kod ivotinja: difuzan, vrpast, lestviast, ganglioneran, cevast. Kimenjaci poseduju cevast nervni sistem koji se sastoji od dva dela:

centralnog nervnog sistema (CNS) perifernog nervnog sistema (PNS).

Centralni nervni sistem Centralni nervni sistem je deo nervnog sistema koga grade neuroni skoncentrisani u nervnim centrima i smeten je u kimenom kanalu i lobanjskoj duplji. Prua se du uzdune ose tela i kod kimenjaka se sastoji od:

mozga, smeten u lobanjskoj duplji i kimene modine, smetena u kimenom kanalu.

Delovi CNS-a oveka su:

kimena modina (medulla spinalis) produena modina most mali mozak srednji mozak

meumozak veliki mozak

Mozak
Mozak predstavlja proirenje prednjeg dela nervne cevi i sastoji se iz: prednjeg (velikog) mozga, meumozga, srednjeg mozga, malog mozga i produene modine Produena modina (medulla oblongata) To je zadnji deo mozga koji se nastavlja na kimenu modinu. U njoj se nalazi etvrta komora iji je krov jako tanak, ali su pod i bokovi zadebljali i u njima se nalaze: nervna vlakna koja povezuju produenu modinu sa prednjim delovima mozga; nervni centri za: disanje, rad srca, irenje i skupljanje krvnih sudova, gutanje, povraanje. Kod oveka produena modina svojim gornjim krajem obrazuje modani most (pons) i sa nje polaze modani nervi: IX, X, XI i XII par.takoe kod oveka produena modina gradi pod etvrte modane komore. Modane komore Kanal nervne cevi u nivou mozga obrazuje proirenja modane komore, koje su meusobno povezane i nastavljaju se u kanal kimene modine. U velikom mozgu se nalaze I i II modana komora (u svakoj hemisferi po jedna), osim kod riba kod kojih veliki mozak nije izdeljen na hemisfere pa je i komora neparna. III modana komora nalazi se u meumozgu, a IV je smetena u zadnjem mozgu (zadnji mozak sainjavaju mali mozak, produena modina i kod oveka i modani most). III i IV komora povezane su Silvijusovim kanalom (u srednjem mozgu), a III je preko otvora u vezi sa I i II komorom. IV komora se nastavlja na kanal kimene modine. Kimena modina (medulla spinalis) Zadnji deo nervne cevi, kimena modina, prostire se celom duinom tela. Idui ka zadnjem kraju tela ona se suava. Cilindrinog je oblika i ima centralni kanal u sredini. Sa obe stane kimene modine polaze nervi koji su segmentalno rasporeeni ima ih onoliko koliko i kimenih prljenova. Raspored sive i bele mase je obrnut u odnosu na veliki mozak bela masa je spolja, a siva se nalazi unutra. Siva masa na poprenom preseku daje oblik slova N, naime, ona obrazuje jedan par lenih i jedan par trbunih rogova. Sa lenih rogova polaze senzitivna, a sa trbunih motorna nervna vlakna pa se po izlasku iz kimene modine sjedinjuju u zajedniki nerv. Belu masu ine uzlazna i silazna nervna vlakna kojima se provode nadraaji ka mozgu kao i impulsi od mozga ka raznim organima. Kimena modina je prema tome sprovodnik nadraaja u pravcu mozga (uzlazna nervna vlakna) kao i impulsa koji se alju od mozga (silazna vlakna). Osim toga, ona je centar za mnoge proste reflekse. Prostor izmeu modanica(modane opne) je ispunjen likvorom (cerebrospinalna tenost) tako da ceo CNS pliva u tenosti i na tej nain se titi od udara o tvrdu povrinu lobanje i kimenih prljenova.

Krvni sudovi mozga kod oveka

Delovi mozga dobijaju arterijsku krv preko arterijskog estougaonika (circulus arteriosus cerebri). Na bazi mozga njega grade:

prednja modana arterija (a. cerebri anterior) srednja modana arterija (a. cerebri media) grane a. basilaris koja nastaje spajanjem leve i desne kimene arterije (a. vertebralis).

Prednja i srednja modana arterija su zavrne grane unutranje karotidne arterije. Spoljanja karotidna arterija daje zavrnu granu koja ishranjuje modanice i naziva se srednja modanina arterija (a. meningea media). Sva krv mozga se iz lobanjske duplje prikuplja venskim sinusima. Zidove ovih sinusa gradi tvrda modanica pa su vrsti i nerastegljivi, neelastini. Van lobanje se sinusi produavaju u unutranju jugularnu venu (v. jugularis interna) koja se uliva u venski ugao

Crevni sistem kimenjaka Sistem organa za varenje (digestivni sistem ili crevni sistem) se sastoji iz niza uzastopnih delova u kojima se odvijaju pojedine faze varenja i apsorpcije. Crevo je privreno za telesni zid trbunom maramicom mezenterom. Crevni kanal sainjavaju:

usna duplja; drelo; jednjak; eludac;

tanko crevo; debelo crevo; analni otvor (rektum)

Usna duplja Usna duplja ima funkciju primanja hrane, a kod vodozemaca ima ulogu i u disanju. U usnoj duplji se nalaze pomoni organi za varenje:

zubi, jezik, pljuvane lezde, krajnici (samo kod sisara).

Zubi se sastoje od organske materije dentina, a spolja su pokriveni slojem tvrde glei. Unutranjost zuba je ispunjena zubnom pulpom (vezivno tkivo) u kojoj se nalaze krvni sudovi (ishranjuju zub) i nervi. Koren zuba je pokriven slojem cementa (kotano tkivo). Kod niih kimenjaka zubi funkcioniu ogranieno vreme i menjaju se celog ivota. Kod sisara postoje samo dve zubne generacije (mleni i stalni). Kod nekih sisara zubi stalno rastu pa su im krunice vrlo visoke (kljove slonova, sekutii glodara, onjaci moreva). Jezik je kod riba slabo razvijen i nepokretan, a kod kopnenih je vrlo pokretan i dobro razvijen. Pljuvane lezde ne postoje kod riba jer kroz njihovu usnu duplju stalno prolazi voda. Razvile su se kod kopnenih kimenjaka sa primarnom funkcijom vlaenja hrane. Kod otrovnih zmija se neke od njih razvijaju u otrovne lezde. Kod sisara su razvijene podjezine, podviline i zaune. Njihov sekret sadri enzim ptijalin koji vari ugljene hidrate.

drelo Usna duplja se nastavlja na drelo koje prelazi u jednjak. Kod vodenih kimenjaka (kolousta, riba i larvi vodozemaca) drelo je jae razvijeno i sadri proreze za komunikaciju sa spoljanjom sredinom. Kod suvozemnih je slabije razvijeno i preko pukotinastog otvora u vezi sa dunikom, preko Eustahijeve tube sa srednjim uhom i preko unutranjih nosnih otvora (hoana) sa nosnom dupljom.

Jednjak Jednjak je miina cev koja sprovodi hranu do eluca. Kod mnogih ptica na njemu se javlja proirenje voljka, sa mnogobrojnim sluznim lezdama iji sekret razmekava hranu.

eludac eludac predstavlja proireni deo creva u kome se hrana nagomilava i zapoinje varenje da bi se zatim postepeno proputala u crevo. Na elucu se razlikuju dva dela: kardijalni (deo gde jednjak prelazi u eludac) i pilorini (granii se sa crevom). eludane lezde produkuju hlorovodoninu kiselinu i enzim pepsin koji zapoinje varenje belanevina. Kod ptica se sastoji iz lezdanog (lezde lue sluz i enzime) i mehanikog dela (bubac). Bubac je veoma muskulozan i obloen vrstom prevlakom koja pomae drobljenju hrane, ime se nadoknauje nedostatak zuba. Kod preivara je eludac veliki i sloen. Izdeljen je na 4 dela: 1. burag najvei deo koji moe da primi veliku koliinu hrane; tu se nalaze bakterije koje proizvode enzim celulazu koja vari celulozu jedino preivari, zahvaljujui ovim bakterijama, mogu da vare celulozu; 2. kapulja sa mreasto naboranom sluzokoom; tu se hrana mea sa sokom, a zatim se vraa u usnu duplju na ponovno vakanje (preivanje); 3. litonja deo u koji se hrana vraa posle preivanja; 4. sirite tu se vri varenje.

Crevo Najvanija faza procesa varenja odvija se u crevu u kome se vri i apsorpcija svarenih hranljivih materija. U vezi sa tim dolazi do poveanja njegove povrine na razliite naine. Kod viih kimenjaka ono je manje ili vie izdueno (due je kod biljojeda nego kod mesojeda) i obrazuju se sitni iztataji koji su oznaeni kao vili (crevne resice). Tako npr. kod oveka, povrina resica iznosi 10 m ili 5 puta vie od povrine koe. Crevo se sastoji od dva dela: 1. prednjeg, tankog creva; 2. zadnjeg, debelog creva. Granica izmeu njih je obeleena jednim slepim izratajem slepim crevom. Ptice imaju dva slepa creva.

Tanko crevo Poetni deo tankog creva je dvanaestopalano crevo (duodenum), u koji se ulivaju odvodi jetre i pankreasa. U zidu tankog creva nalaze se lezde koje lue velike koliine sluzi i enzime. Sluz kao omota titi crevnu sluzokou od dejstva enzima. Jetra To je najvea lezda u organizmu kimenjaka. Jetrin sekret je u koja se sakuplja u unoj kesi, a odatle kroz uni kanal izliva u duodenum. u ne sadri enzime, ali omoguava varenje masti tako to vri njihovu emulziju (razbija ih na sitne kapljice). Pored toga jetra obavlja jo niz znaajnih funkcija:

u njoj se glikoza pretvara u glikogen;

predstavlja skladite vitamina i gvoa; transformie otrovne materije u neotrovne (sva krv iz creva prvo prolazi kroz jetru pa zatim ulazi u opti krvotok) i dr.

Pankreas Pankreas (guteraa) lei u krivini dvanaestopalanog creva. Kod mnogih riba pankreas je rasut u vidu mnogobrojnih lezdanih vorova u crevnoj mezenteri. Pankreas lui pankreasni sok u kome su enzimi u neaktivnom stanju (npr. tripsinogen, himotipsinogen) da bi se aktivirali dospevanjem u duodenum (postaju aktivni tripsin i himotripsin). Debelo crevo Do debelog creva dospeva nesvareni deo hrane, voda i soli. U njemu se nalazi mnotvo bakterija koje imaju sposobnost sinteze vitamina koje organizam apsorbuje. U debelom crevu se vri apsorpcija vode i soli i prikupljanje nesvarenih ostataka pre njihovog izbacivanja. Kod veine kimenjaka u zavrni deo creva se izlivaju odvodi bubrega i polnog sistema. Taj deo creva je kloaka, koja je u vezi sa spoljanjom sredinom preko kloakalnog otvora. Kod sisara nema kloake ve je zavrni deo creva pravo crevo. Kod njih je kloaka razdvojena na trbuni deo, u koji se izlivaju bubreni i polni odvodi i leni deo pravo crevo, koje se zavrava analnim otvorom.

Sistem organa za disanje (respiratorni sistem)

obavlja razmenu gasova izmeu organizma i spoljanje sredine. Prosesom difuzije se preko respiratornih povrina usvaja kiseonik, a otputa ugljen-dioksid u spoljanju sredinu. Kiseonik je veini organizama neophodan za odvijanje metabolikih procesa (sagorevanje) u toku kojih se kao krajnji proizvod oslobaa ugljen-dioksid.

Sve organizme moemo podeliti u dve grupe, zavisno od njihovog odnosa prema kiseoniku:

aerobne organizme kojima ja za ivot i razvoj neophodan kiseonik; anaerobne kojima kiseonik nije potreban.

Da bi proces razmene gasova bio uspean potrebno je da respiratorna povrina bude to vea i bogato snabdevena krvnim sudovima. U zavisnosti od toga na kom nivou se odvija, disanje je mogue podeliti na: unutranje disanje - obuhvata razmenu gasova na nivou tkiva i elija; spoljanje disanje - razmena gasova kroz respiratorne povrine koje su u dodiru sa spoljanjom sredinom.

Spoljanjim disanjem usvaja se kiseonik koji prelazi u krv,vezuje se za hemoglobin (obrazuje se oksi-hemoglobin )i njome dospeva do svih tkiva i elija u organizmu. Kiseonik iz krvi difuzijom ulazi u elije i omoguava elijsko disanje. Kao krajnji proizvod elijskog disanja stvara se ugljen-dioksid koji opet po zakonima difuzije prelazi iz elija u krv. U krvi se vezuje za hemoglobin (nastaje karbamino-hemoglobin) i tako transportuje do respiratornih organa, a zatim iz njih u spoljanju sredinu. Poto je molekularni kiseonik u visokim koncentracijama tetan za tkiva (dovodi do oksidacije organskih materija) on se ne moe magacionirati kao to to mogu hranljive materije ili voda. Zato je neophodno njegovo neprekidno snabdevanje iz spoljanje sredine.

Respiratorni organi vodenih kimenjaka

Endodermalnog su porekla, obrazovali su se od prednjeg creva. krge krge (branchia) kod vodenih kimenjaka (riba i larvi vodozemaca) i beskimenjaka funkcioniu kao respiratorni organi, dok se kod kopnenih kimenjaka javljaju samo u toku embrionalnog razvia, a kasnije se redukuju. krge beskimenjaka su ektodermalnog porekla i predstavljaju nabore koe u obliku listia ili razgranate strukture. Obino se nalaze na istaknutim delovima tela. Kod kimenjaka krge su endodermalnog i mezodermalnog porekla mogu da budu: unutranje koje nastaju kao evaginacije unutranjeg zida drela i obrazuju se kod riba spoljanje koje polaze sa spoljanjeg zida drela i karakteristine su za larve vodozemaca

Plua

Plua kimenjaka su po pravilu parna, sastoje se od dva pluna krila. (Izuzetak su zmije kod kojih je jedno pluno krilo zakrljalo.) Plua suvozemnih kimenjaka su vrlo slina ribljem mehuru pluaica. Ona stoje u vezi sa crevom preko dunika, koji se otvara u drelu jednim pukotinastim otvorom. Iznad tog otvora je kod sisara razvijen izrataj u vidu poklopca (epiglotis), koji zatvara ulazak u dunik za vreme gutanja. Poetni deo dunika, u nivou otvora, je grkljan. Grkljan, naroito kod sisara, funkcionie kao glasni organ zahvaljujui glasnim icama, koje se proteu u njegovoj unutranjosti. Zid dunika je poduprt hrskaviavim prstenovima. Na svom kraju dunik se grana na bronhije koje se dalje granaju u samim pluima. Kod ptica je na mestu grananja dunika smeten organ koji proizvodi glas. Plua su naroito sloene grae kod ptica i sisara. Kod ptica od plunih krila polaze proirenja vazdune kese, iji izrataji zalaze izmeu unutranjih organa i u kosti. One smanjuju specifinu teinu tela i uestvuju u disanju za vreme letenja. Prilikom leta, grudni ko ptica se ne iri, pa pokreti grudnog miia izazivaju irenje i skupljanje kesa. Kod sisara plua lee u grudnoj duplji koja je od trbune odvojena dijafragmom. Vazduh dospeva u plua pokretima grudnog koa. Njegovim naizmeninim irenjem i vraanjem u prvobitnu zapreminu menja se i zapremina plua. U tim pokretima uestvuju: inspiratorni miii uestvuju u irenju grudnog koa, odnosno, udisaju (inspirijum); glavni meu njima su: spoljanji meurebarni miii dijafragma

ekspiratorni miii pomau izdisaj (ekspiriracija); pripadaju im: unutranji meurebarni miii trbuni miii.

Bronhije se u pluima granaju na bronhiole koje se zavravaju plunim mehuriima iji zidovi obrazuju komorice alveole. Alveole su tankih zidova i bogate mreom kapilara i predstavljaju respiratornu povrinu preko koje se vri razmena gasova.

Krvni sistem kimenjaka

Uloge krvnog sistema kimenjaka

Transportna uloga

Krvni sistem ima funkciju transportnog sistema: kiseonik i hranljive materije do elija u telu; ugljen-dioksid i druge materije koje su proizvodi elijskog metabolizma do plua i organa za izluivanje; hormone do organa na koje deluju; odvodi suvinu vodu i regulie pH (omoguava homeostazu);

Zatitna uloga od virusnih i bakterijskih infekcija koju ostvaruju bela krvna zrnca (leukociti)

Uloga u termoregulaciji ostvaruje se cirkulacijom krvi kroz kou. Termoregulacija predstavlja sposobnost odravanja stalne telesne temperature, organizmi koji tu sposobnost imaju nazivaju se homeotermi. Za razliku od njih, poikilotermi tu sposobnost nemaju.

Osnovne osobine
Krvni sistem svih kimenjaka je zatvorenog tipa sastoji se od zatvorenog sistema sudova po kojima cirkulie krv. Cirkulacija krvi se ostvaruje zahvaljujui radu srca. Srce lei u posebnom delu celoma perikardukoji je obloen delom peritoneuma i ispunjen tenou. Krvni sudovi koji dovode krv u srce su vene, dok su odvodni krvni sudovi arterije. Arterije i vene se granaju po celom telu na manje sudove, obrazujui na kraju mreu najsitnijih kapilara, koji spajaju arterije i vene i zatvaraju krug krvne cirkulacije. Kroz zidove kapilara se vri razmena gasova i prolaz hranljivih materija i produkata metabolizma. Izvesna koliina tenosti ostaje u tkivima i vraa se limfnim sudovima u vene.

Ekskretorni organi (organi za izluivanje)

Uloga ovih organa je izluivanje azotnih produkata razmene materija kao i regulisanja koliine tenosti, soli i drugih materija u organizmu. Vrlo su znaajni za odravanje stalnog sastava krvi (homeostaza). Kod kimenjaka se javljaju tri tipa bubrega koji se smenjuju tokom embrionalnog razvia. Kod niih se javljaju dve generacije bubrega, a kod viih kimenjaka tri generacije:

pronefros mezonefros metanefros.

Pronefros Ovaj tip bubrega se javlja kod kolousta, larvi riba i ostalih kimenjaka funkcionie samo na stupnju embriona. larvi vodozemaca, dok kod

Sastoji se od dva niza kanalia. Ovi kanalii na jednom kraju imaju levkasti otvor (nefrostom) kojim su u vezi sa celomom, a drugim krajem se izlivaju u zajedniki odvod. Veza sa krvnim sistemom ostvarena je tako to se nefrostom nalazi u blizini spleta krvnih sudova (spoljanji glomerul) koji naleu na zid celoma. Svaki niz kanalia se uliva u sopstveni odvod, a zatim se ta dva odvoda izlivaju u zadnje crevo. Mezonefros Odrava se na odraslom stanju kod riba i vodozemaca. Kod ovog tipa se gubi veza sa celomom tako to iezava nefrostom. Na zidu kanalia se javlja ispupenje u vidu dvoslojnog pehara (Boumanova ahura) koje obuhvata splet kapilara (unutranji glomerul). Boumanova ahura i glomerul grade bubreno telace. Koriste se isti odvodni kanali kao kod pronefrosa, samo to se kod mezonefrosa oni nazivaju Volfovi kanali . Metanefros Funkcionie kod gmizavaca, ptica i sisara na odraslom stupnju, dok se na stupnju embriona kod njih javljaju pronefros i mezonefros. Meutim, u mukom polu se deo mezonefrosa zadrava kao pasemenik. Kanalii metanefrosa sastoje se iz:

bubrenog telaca (glomerul obavijen Boumanovom ahurom); prednji izuvijani deo; Henlejeva petlja koja se sastoji od silazne i uzlazne grane; zadnji izuvijani deo koji se nastavlja u odvodni deo.

Odvodni delovi se izlivaju u bubrenu karlicu. Bubreg sisara se sastoji iz kore (spoljanji deo) i sri. U kori lee bubrena telaca i prednji izuvijani deo kanalia, a u sri su smeteni ostali delovi kanalia.

Od bubrega polaze novi kanali ureteri i oba se ulivaju u mokranu beiku kod sisara, a kod gmizavaca i ptica u kloaku. Od mokrane beike polazi odvod uretra.

ulni organi kimenjaka

U sastav ula kimenjaka ulaze tri tipa ulnih elemenata: 1. primarne ulne elije nastaju prve u evoluciji na povrini tela; imaju sposobnost primanja i prenoenja nadraaja; zadrale su se u ulu vida i mirisa kod kimenjaka; 2. slobodni nervni zavreci elije koje lee dublje ispod povrine tela i sa njom su u vezi preko nastavaka; 3. sekundarne ulne elije imaju samo sposobnost primanja, a ne i prenoenja nadraaja; prisutne su u veini ula kimenjaka. Prema vrsti drai koju primaju ula se dele na: 1. mehanika primaju drai dodira, pritiska a takoe i zvune i druge talase; 2. hemijska primaju drai razliitih hemijskih materija u gasovitom i tenom stanju; 3. optika primaju svetlosne drai, ulo vida

Mehanika ula
Taktilni organi (ulo dodira) najrasprostranjenije i evolutivno najstarije ulo; primaju drai iz spoljanje sredine i unutranjih organa; predstavljeni su ili slobodnim nervnim zavrecima ili sekundarnim ulnim elijama; kod kimenjaka postoje taktilna telaca koja reaguju na pritisak, temperaturu, bol; Boni organi kod vodenih kimenjaka; nalaze se na glavi i du bonih linija tela; primaju nadraaje pokreta i strujanja vode, pomou njih se orjentiu u kretanju kroz vodu (zaobilaenje predmeta); infundibularni organ postoji kod amfioksusa i riba; nalazi se na donjoj strani meumozga; slui za orijentaciju riba u pogledu dubine vode; statiki (ravnoteni) i sluni organi objedinjeni su u zajedniki stato-akustiki aparat. Organi ula sluha i ravnotee Unutranje uho Smeteni su u unutranjem uhu. U njemu se nalaze polukruni kanalii (ulo ravnotee) i pu (ulo sluha). Polukruni kanalii i pu su utopljeni u tenosti (perilimfa) i ispunjeni su tenou (endolimfa). U endolimfi polukrunih kanalia su kristali kalcijum-karbonata koji nadrauju ulne elije. U puu je smeten Kortijev organ ije ulne elije primaju treperenja perilimfe.

Spoljanje i srednje uho Kod gmizavaca, ptica i sisara su se razvili i pomoni delovi koji primaju i prenose zvuna treperenja spoljanje i srednje uho. Spoljanje uho se sastoji od une koljke i spoljanjeg slunog kanala koji se zavrava bubnom opnom. Srednje uho obuhvata:

bubnu duplju sa bubnom opnom i tri slune koice.

eki (malleus) je privren za bubnu opnu, a za njega je pokretno vezan nakovanj (incus). Izmeu srednjeg i unutranjeg uha je ovalno okno na koje nalee uzengija (stapes). Zvuna treperenja izazivaju treperenja bubne opne, pa se preko slunih koica i ovalnog okna prenose na perilimfu.

ulo vida
Oi kimenjaka pripadaju mehurastom tipu i mogu biti: neparne oi ima ih mali broj kimenjaka i to kao temeno (kolouste, neke ribe i guteri) i pinealno oko (kod kolousta, a kod ostalih kimenjaka je pretvoreno u epifizu); parne oi.

Parne oi Izgraene su po tipu zatvorenog onog mehura (ona jabuica). Ona jabuica obavijena je sa tri opne: 1. beonjaom spoljanja opna,koja na prednjem kraju obrazuje providnu ronjau; 2. sudovnjaom bogata krvnim sudovima; na prednjem kraju obrazuje duicu (razliito obojena) koja na sredini ima otvor zenicu; iza duice lei ono soivo; 3. mrenjaom (retina) unutranja opna; ona je najsloeniji deo oka; u njoj se nalaze ulne elije: tapii odgovorni za razlikovanje svetlosti i tame; kod sisara su brojniji od epia; epii odgovorni za uoavanje boja i detalja predmeta; najvie ih ima u sredini mrenjae (na liniji koja prolazi kroz centar oka) na mestu koje se zove uta mrlja mesto najotrijeg vida.

Na mestu gde oni nerv izlazi iz oka nema ulnih elemenata pa se to mesto naziva slepa mrlja.

Hemijska ula
Pripadaju im ulo mirisa i ukusa.

ulo mirisa (olfaktivni organi) Smeteno je u parnim nosnim (mirisnim) jamama. Kod kopnenih kimenjaka mirisne jame dobijaju i funkciju sprovoenja vazduha do plua, pa se obrazuje nosno-drelni kanal koji povezuje mirisne organe sa usnom dupljom. ulo ukusa Predstavljeno je grupama sekundarnih ulnih elija koje zajedno sa potpornim elijama obrazuju tzv. gustativne kvrice. Kod riba su ove kvrice rasporeene po usnoj duplji, drelu pa ak i u koi na povrini tela. Kod suvozemnih kimenjaka nalaze se samo na jeziku i nepcima, a kod sisara samo na jeziku. Postoje 4 osnovna oseaja ukusa:

slanog, slatkog, gorkog i kiselog.

Najvea osetljivost za pojedine nadraaje vezana je za odreene zone jezika vrhom jezika se osea slatko, a zadnjim krajem gorko itd.

RAZMNOAVANJE KICMENJAKA Svi kimenjaci se razmnoavaju polnim putem.Kod vodenih kimenjaka oplodnja je spoljanja,dok je kod ostalih grupa unutranja.Polovi su veinom razdvojeni;samo su neke kolouste i neke ribe hermafroditi.

Kimenjaci bez vilica

Kimenjaci bez vilica (gr. Agnatha) je najprimitivnija klasa kimenjaka koja nemaju neke od osobina karakteristine ostalim kimenjacima, kao to su:

nemaju vilice (gr. = bez; gnathos = vilica) pa im je usni otvor stalno otvoren i okrugao po emu dobijaju naziv kolouste (lat. Cyclostomi); nemaju kimene prljenove; nemaju parne udove.

Ovoj klasi pripadaju, odnosno, ova klasa se deli na dve potklase:

kolouste, kojima pripadaju recentne vrste i ostrakodermi, najstariji fosilni oblici meu kimenjacima.

Kolouste (Cyclostomi)
Ova potklasa obuhvata mali broj recentnih morskih i slatkovodnih vrsta koje su prema spoljanjoj morfologiji veoma sline jeguljama od kojih se razlikuju daleko primitivnijom graom. Koa im je sluzava i bez krljuti obojena sivo - mrko. Duine su do 1 m. Kreu se vijuganjem tela i esto se pripijaju za plivajue predmete i objekte. Naziv dobile prema usnom otvoru koji je, usled nedostatka vilica, stalno otvoren i okrugao. U usnom otvoru se nalaze mnogobrojni roni zubii. Pored nedostatka vilica ove ivotinje nemaju ni parne udove ve samo jedno nediferencirano neparno peraje u vidu konog nabora koji je iznutra poduprt hrskaviavim elementima. Unutranji skelet je predstavljen hordom (chorda dorzalis) koja je obavijena vrstom vezivnom opnom. Pojedini delovi horde su hrskaviavi i metamernorasporeeni. Lobanja je vrlo proste grae i sastoji se od nekoliko hrskaviavih elemenata. Odozgo, na sredini glave nalazi se samo jedan nosni otvor po emu se nazivaju i Monorhini (gr. mono = jedan; rhis, rhinchos = nos). Mozak je petodelan i sa njime su u vezi endokrine lezde: epifiza i hipofiza. krge se sastoje od listia koji lee u krnim kesama. Srce se nalazi u perikardijumu i sastoji od pretkomore i komore. Crevo je u obliku prave cevi na kojoj nema eluca. Jetra je razvijena dok je pankreas u zaetku. Slezina ne postoji, ve je umesto nje u zidu creva prisutno limfoidno tkivo. Izluivanje vre parnimmezonefrosima iji se izvodni kanali izlivaju zajednikim otvorom koji se nalazi iza analnog otvora. Veina kolousta je odvojenih polova. Polne lezde su neparne i nemaju izvodne kanale pa se polni produkti izbacuju u telesnu duplju da bi u spoljanju sredinu bile izbaene preko urogenitalnog sinusa koji se nalazi iza analnog otvora. Razvie se odvija metamorfozom preko larve amocetes (ammocoetes). Larve se toliko razlikuju od odrasle jedinke da su ranije bile opisivane kao zasebna vrsta. ive na dnu zarivene u pesak po emu su i dobile ime (gr. ammos = pesak; koitazein = leati). Veliki broj vrsta su ektoparaziti riba. Pomou ronih zubia se privruju za telo domaina i pomou jezika, koji slui kao pumpa, siu krv. Ciklostomi se dele na dva reda:

slepulje ili Myxinoidea; zmijuljice,(nazivaju se jo vijuni ili paklare) ili Petromyzontes.

Ostrakodermi
Ostrakodermi su najstariji prapreci kimenjaka poznati u fosilnom stanju. Fosili se mogu nai u slojevima zemlje iz perioda od ordovicijuma do devona. Kao i njihovi srodnici kolouste nisu imali parne udove i vilice. Za razliku od kolousta imali su dobro razvijen koni skelet, odnosno njihova koa ima kotane ploice ili krljuti po emu su dobili ime (gr. ostracon = ljuska, ljutura; derma = koa). Snano razvijeni kotani oklop omoguio je njihovu jako dobru fosilizaciju. To su bile slabo pokretne ivotinje, loi plivai koje su veinu ivota provodile na dnu slatkih voda. Skelet im je bio hrskaviav. Dele se na etiri reda: 1. 2. 3. 4. osteostraci (Osteostraci) anaspida (Anaspida) heterostraci (Heterostraci) celolepida (Coelolepida)

Slepulje
Slepulje ili miksine (lat. Myxinoidea) su kimenjaci bez vilica, kolouste, koji parazitiraju na povrini ili u crevu riba zbog ega su bez oiju po emu se razlikuju od svojih najbliih srodnika, zmijuljica. Mogu da reaguju na promenu jaine svetlosti zahvaljujui receptorima u koi. Na unutranjoj ivici usta imaju hrsaviavo zadebljanje koje im omoguava da grizu plen. Ne mogu da siu krv kao to to rade zmijuljice. Najee napadaju uginule ili bolesne ribe, a mogu se hraniti i sitnimbeskimenjacima. Nosna duplja je neparna i preko unutranjeg otvora je u vezi sa drelom ime se omoguava disanje i za vreme hranjenja poto su tada usta zatvorena. Nemaju jasno izraen stadijum larve. Slepulje su hermafroditi, ali je kod svake jedinke funkcionalna samo jedna vrsta polnih lezda pa se tako mujaci moraju spariti sa enkama. Najpoznatije vrste slepulja su:

Myxine glutinosa koja ivi u Atlanskom okeanu i ima est pari krnih otvora; Bdelloostoma stouti ima vei broj krnih otvora i ivi pored zapadne obale Amerike.

Zmijuljice Zmijuljice (vijuni ili paklare) ili lat. Petromyzontes su kimenjaci bez vilica koji u najveem broju ive u morima, mada ima i slatkovodnih vrsta. Vode poluparazitski nain ivota na ribama, a mogu se hraniti i sitnim beskimenjacima (crvima, puevima). Oko usnog otvora imaju pijavku kojom se privruju za kou riba, a ronim zubiima na jeziku probijaju kou. U pljuvaci sadre antikoagulantne materije koje omoguavaju sisanje krvi domaina. Razvie Razvie je indirektno, preko larve amocetes (ammocoetes) koja ivi dugo (do 7 godina), a njen probraaj se deava najee u etvrtoj godini ivota, pred nastupanje polne zrelosti. Odrasle jedinke, koje ive u moru, odlaze u slatke vode na mreenje (anadromne vrste). Iz oploenih jaja razvijaju se larve koje ive dugo delimino zarivene u mulju, a zatim migriraju u mora gde metamorfoziraju u odrasle jedinke. Slatkovodne vrste u doba mresta migriraju u gornje tokove reka. Rasprostranjenost i znaaj Rasprostranjene su vie na severnoj polulopti, dok se na junoj nalaze samo u odreenim oblastima Australije, Novog Zelanda i June Amerike. U poslednje vreme im je broj znatno smanjen zbog masovnog lovljenja iz reka. Koriste se za ljudsku ishranu. Poznato je da su se engleski kraljevi Don i Henri I u neizmernim koliinama hranili zmijuljicama i da je ak kralj Don umro od trovanja ovim ivotinjama.

Vrste Rena zmijuljica (Lampetra fluviatilis) je najrasprostranjenija vrsta u Evropi. ivi u velikim rekama i morima pored obale, a ima je i kod nas. Dostie duinu od oko 0,5 m. Potona zmijuljica (Lampetra planeri) je sitnija u odnosu na renu, duine do 30 cm. Morska zmijuljica (Petromyzon marinus) je najkrupnija vrsta, dostie duinu i do 1 m.