PITANJA ZA KOLOKVIJUM

KORPORATIVNE FINANSIJE

1) Koje su glavne odluke koje donosi finansijski menader?

odluka o investiranju, odluka o finansiranju i odluka o upravljanju imovinom.

2) ta su glavni ciljevi kompanije?

maksimiranje sadanje trine vrednosti kompanije

3) Definisati pojmove stvarne i finansijske imovine.

Stvarna imovina se koristi za proizvodnju proizvoda i usluga. Stvarnu imovinu ine: - materijalna imovina (zgrade, maine...) nematerijalna imovina (patenti, licence...)

Kompanije finansiraju svoja ulaganja u stvarnu imovinu idavanjem finansijske imovine investitorima. Finansijsu imovinu ine: akcije, bankarski krediti...Akcije, i druga finansijska imovina koja se moe kupiti i kojom se moe trgovati nazivaju se hartije od vrednosti.

4) Koji su izvori finansiranja kompanija?

Krajnji izvori finansiranja je tednja pojedinaca koja tee finansijskim tritima i posrednicima.

5) Definicija finansijsog trita i finansijskih posrednika.

Finansijsko trite je trite na kome se izdaju HOV-sti i gde se njima trguje.

Finansijski posrednici to je organizacija koja prikuplja novac investitora i omoguava finansiranja pojedinaca, kompanija i drugih posrednika. 6) Definicija BS i BU.

Bilans stanja pokazuje imovinu, obaveze i sopstveni kapital preduzea u odreenom vremenskom trenutku, obino na kraju godine. Bilans uspeha pokazuje prihode i rashode preduzea tokom odreenog vremenskog perioda, najee za godinu dana.

7) Struktura izvetaja o tokovima novca.

a) novani tok iz poslovnih

aktivnosti,

b) -------II-------- investicionih ----II-----c) -------II-------- aktivnosti finansiranja.

8) ta je kamata?

Kamata je cena za korienje novanih i kreditnih resura na finansijskom tritu.

9) ta je sloena kamata?

Sloena kamata je (kamata na kamatu) je ona gde se kamata koja je plaena na zajam periodino dodaje glavnici. Kao rezultat toga kamata se obraunava na kamatu i na poetnu glavnicu.

Formula za izraunavanje sloene kamate je: S L O E N A kamata

BV- budua vrednost Po-poetna glavnica i kamata (P/100) n- broj vremenskih perioda m- broj obrauna kamate u toku jedne godine Ako se kamata obraunava n puta godinje, formula za izraunavanje budue vrednosti je:

BV=Po*(1+i)
BUDUA vrednost

BV=Po*(1+i/m)

ZADACI ZA VEBU (sloena kamata i budua vrednost)

10)

ta je obveznica?

Obveznica je duznika HOV-sti koja obavezuje izdavaoca na plaanje ugovorenih iznosa na plaanje vlasniku obveznice.

11) Vrste korporativnih obveznica. beskuponske obveznice s promenljivom kamatnom stopom konvertibilne obveznice.

12)

Prioritetne (preferencijalne) obveznice.

Prioritene (preferencijalne) obveznice su vlasnike HOV-sti koje nose fiksnu dividend. Njihovi imaoci nemaju pravo uestvovanja u upravljanju kompanijom, a u sluaju likvidacije preduzea, imaju prvenstvo naplate u odnosu na vlasnike obinih akcija.

13) Objasniti knjigovodstvenu i trinu vrednost.

Knjigovodstvena vrednost je ona koja se temelji na podacima iz bilansa uspeha (BU). Trina vrednost je trina cena po kojoj se trguje akcijama na finansijskom tritu. Za akcije kojima se trenutno trguje to bi bila zadnja prijavljena cena po kojoj je akcija prodata, a za akcije kojima se ne trenutno ne trguje potrebna je procena.

14) Metode procene i izbora investicionih projekta:

1) metoda neto sadanje vrednosti

2) ---II---- interne stope prinosa 3) ---II---- povraaja i njena reciprona vrednost 4) ---II---- raunovodsvene stope prinosa

15) U koje dve faze se investicija ocenjuje?

a) u budetiranju kapitala i b) odobrenje projekta.

16) ta meri analiza osetljivosti?

Analiza osetljivosti meri uticaj promene jedne varijable na profitabilnost projekta.

17) Definii sistemski i nesistemski rizik.

Sistemski rizik nastaje zbog razliitih faktora koji utiu na celo trite, i to su rizici koji se ne mogu diverzifikovati.

Nesistemski rizik je rizik koji je jedinstven za odreenu kompaniju/delatnost. On se moe smanjiti/eliminisati diverzifikacijom.

18) Objasniti pojam diverzifikacije.

Diverzifikacija predstavlja tehniku koja povezuje razliite oblike investiranja u portfolio. Ona predstavlja jedan od naina da se smanji rizik u investiranju.

19) ta je rizik i koje su vrste finansijskog rizika?

Rizik predstavlja odstupanje ostvarenog od oekivanog prinosa.

Vrste finansijskog rizika su:

1) rizik cene 2) rizik transfera 3) rizik konvertovanja 4) kursni rizik 5) valutni rizik

20) ta je prinos od ulaganja?

Prinos od ulaganja u neku investiciju tokom odreenog vremenskog perioda predstavlja svu gotovinu primljenu po osnovu vlasnitva i promenu u trinoj ceni podeljenom poetnom cenom.

21) ta predstavlja struktura kapitala? Struktura kapitala predstavlja kombinaciju finansiranja dugoronim zaduivanjem i sopstvenim kapitalom preduzea.

22) ta su konvertibilne HOV? Konvertibilna HOV su obveznice/preferencijalne akcije koje se mogu pretvoriti u odreeni broj obinih akcija (npr. putem zamene).

23) Javna ponuda? Javna ponuda je prodaja HOV svim zainteresovanim stranama (ulagaima) od strane kompanije koja se ve kotira na berzi.

24) ime se bavi finansijska analiza preduzea? Finansijska analiza preduzea bavi se istraivanjem i kvantificiranjem funkcionalnih odnosa bilansnih pozicija stanja i uspeha sa ciljem da se omogui ocena finansijskog poloaja preduzea i profitabilnosti preduzea tokom vremena.

25) Navesti pet razliitih vrsta finansijskih odnosa?

Odnosi likvidnosti, Odnosi finansijske zaduenosti, Odnosi pokria, Odnosi aktivnosti (efikasnosti) i Odnosi profitabilnosti.

26) Uslovi prodaje? Uslovima prodaje odreuju se uslovi plaanja koje preduzee zahteva od svojih kupaca, oni obuhvataju tri bitna elementa: kasa skonto, diskontni period i kamatni period.

27) ta je optimalni nivo zaliha? Optimalni nivo zaliha je onaj nivo zaliha koji prouzrokuje najnie ukupne trokove njihovog posedovanja. Trokovi zaliha dele se na:

tokove pribavljanja zaliha, ----II------II--dranja nedostatka --II---II--.

28) Klasifikacija spajanja preduzea? Spajanja se esto klasifikuju kao: Horizontalna ( spajanje preduzea u istoj delatnosti)

Vertikalna ( spajanje u razliitim fazama proizvodnog procesa) Holding ( povezivanje preduzea iz razliitih delatnosti).

29) Koje su dve osnovne vrste opcija?

2 osnovne vrste opcija su:

1) Opcije s pravom na kupovinu, daju pravo vlasniku da kupi akcije po utvrenoj

zakljunoj ceni (izvrna cena) na datum/pre datuma isticanja opcija.

2) Opcije s pravom na prodaju, daju pravo vlasniku da proda akcije po utvrenoj

zakljunoj ceni (izvrna cena) na dutum/pre datuma isticanja opcija.

30) Terminski fjuers ugovori? Terminski fjuers ugovor je ugovor kojim se trguje na berzi, a koji predstavlja obeanje kupovine/prodaje imovine u budunosti po unapred odreenoj ceni.

31) Terminski forvard ugovori? Terminski forvard ugovor je nestandardizovan sporazum za kupovinu/prodaju imovine u budunosti po ugovorenoj ceni.

32) Svop aranman? Svop aranman je aranman izmeu dve strane o zameni jednog novanog toka drugim.

Pri sastavljanju izvetaja o tokovima finansijskih sredstava, potuju se sledea pravila:

UPOTREBA SREDSTAVA: + aktiva

- pasiva

IZVORI SREDSTAVA: - aktiva

+ pasiva