srbi u beloj krajini

uvid u sadanje stanje1

milina ivanovi-barii

V lanku so predstavljeni podatki in opazovanja iz tirih srbskih vasi v Beli krajini (Bojanci, Marindol, Milii in Paunovii), zbrani v letih 20072009. S pomojo e objavljene literature je bilo mogoe pripraviti pogled na poloaj srbske etnine skupnosti v asu raziskave. kljune besede: Srbi, Bela krajina, Slovenija.

This article discusses the state of the affairs related to the Serbs living in White Carniola, Slovenia in the villages of Bojanci, Marindol, Milii, and Paunovii. Original fieldwork carried out from 2007 to 2009, along with previously published literature, has helped to created a synchronic perspective on the ethnic Serbian community in White Carniola. keywords: Serbs, White Carniola, Slovenia.

prilikom odluivanja za temu istraivanja prevagnula je injenica da u jednom delu slovenije ivi autohtono srpsko stanovnitvo koje se na ove prostore naselilo u jednom trenutku svoje borbe za bioloki opstanak. ovaj rad nije u potpunosti zaokruena istraivaka celina, jer vreme koje je provedeno na terenu ne omoguava da se u ovom trenutku sagledaju sva pitanja od znaaja za temu identiteta jedne zajednice.2 stoga tekst treba prihvatiti kao vidjenje trenutnog stanja, ali i kao smernice za eventualna budua terenska i nauna istraivanja srpske etnike zajednice na ovom prostoru. vana komponenta drutvene realnosti u svakom drutvu, a posebno u naem regionu, gde je ona vrlo izraena, jeste multietninost. prouavanje etniciteta manjinskih zajednica, bilo da su one priznate ili nepriznate od strane veinske zajednice moe biti od posebnog znaaja i moe da ukae i na znaajne pravce promena u jednom drutvu. politika situacija koja je stvorena tokom osamdesetih godina prolog veka i kasniji raspad nekadanje zajednike drave nisu znaajnije potakli srbe sa prostora bele krajine da se organizuju i ukljue u akcije iji bi cilj bio odravanje i ouvanje sopstvenog kulturnog naslea, ime bi istovremeno postali aktivni uesnici u kreiranju svoje budunosti, ostvarivi sopstveni drutveni uticaj i sigurniji ekonomski i kulturni poloaj u nastaloj situaciji.
1

tekst je rezultat rada na projektima Srbi u Sloveniji - Slovenci u Srbiji (20062007) i Kulturni i nauni kontakti. Srbi i Slovenci od 19. do 21. veka (20082009), koje su finansirale vlade republike srbije i republike slovenije, kao i na projektu br. 147020: Srbija izmeu tradicionalizma i modernizacije etnoloka i antropoloka prouavanja kulturnih procesa, koji u celini finansira ministarstvo za nauku i tehnoloki razvoj republike srbije. pet dana, koliko sam ja provela meu stanovnicima srpskih sela, nije dovoljno da se sagleda celokupni ivot ove zajednice, ali je dovoljno da se stekne opti uvid u njeno stanje u sadanjem vremenu.
doi: 10.3986/traditio2010390108

99

traditiones, 39/1, 2010, 99110

srbi v sloveniji / serbs in slovenia

kao to je poznato, svest o pripadnosti svom narodu, odnosno naciji moe biti veoma znaajna u identitetskom polju kako pojedinca tako i odreene grupe. etniki identitet jedne zajednice u odnosu na drugu predstavlja skup prepoznatljivih komponenata koje se izdvajaju kao posebni simboli kulture jednog naroda. najee su to teritorija, jezik, folklor, obiaji, odea, hrana (nain ishrane), elementi folklornog stvaralatva, religija, verovanja. ove komponente se sve manje pojavljuju u svojoj prvobitnosti, jer su u stalnom procesu transformacija. Identitet je istovremeno individualni i kolektivni fenomen koji ukljuuje preuzimanje novih elemenata kao i ouvanje starih tako da je psihosocijalna diferencijacija uvek mogua; ... [pri emu] jedni elementi mogu biti znaajniji od drugih; ... identitet je istovremeno proces i sistem budui da je po svojoj prirodi dinamian,[ to] znai da identitet ne samo da menja svoje sastavne delove, ve i to da opstaje samo zahvaljujui toj sposobnosti. (stojkovi 1993: 2425) etnika svest podrazumeva posedovanje sopstvene etnike osnove pomou koje je moguna identifikacija sa drugima i sposobnost da se u drugima prepoznaju te etnike osnove (luki-krstanovi 1986: 67). preciznije reeno, etnika razliitost se izraava i percipira putem simbola. ono to jednu zajednicu razlikuje od druge jesu upravo simboli etnikog identiteta. u daljem tekstu pokuau da ukaem na neke od njih kroz zapaanja do kojih sam dola u vreme istraivanja srba u beloj krajini. na neke od inilaca trasformacije naina ivota ove zajednice upozoravano je i u ranije objavljenim radovima (Filipovi 1970; draumeri 1988; terseglav 1989, 1996; kneevi hoevar 2004; petrovi 2006, 2009).

dosadanja istraivanja

srbi u beloj krajini nisu nepoznanica u slovenakoj naunoj i strunoj javnosti (draumeri i terseglav 1987; draumeri 1988, terseglav 1996). o ovoj nevelikoj srpskoj autohtonoj zajednici na teritoriji slovenije mnogo manje se zna u zemlji matici, poto oni do sada nisu bili predmet znaajnijeg interesovanja strunih i naunih institucija. kada je ova tema u pitanju svakako da treba pomenuti studiju posveenu stanovnicima belokranjskih sela koja je rezultat terenskih istraivanja m. Filipovia tokom ezdesetih godina prolog veka (Filipovi 1970). 3 najnovija prouavanja srpske etnike zajednice obavila je t. petrovi sa stanovita lingvistike struke. zapaanja koja se iznose u njenim radovima o jezikim promenama u procesu zamene maternjeg jezika jezikom veinske zajednice veoma su znaajna i za etnoloka prouavanja ove zajednice (petrovi 2006, 2009).
3

postoji rad manjeg obima koji se odnosi na migracije kojima je teritorija bele krajine u svom istorijskom razvoju bila vrlo izloena ( 1975). 100

milina ivanovi-barii, srbi u beloj krajini. uvid u sadanje stanje

kako se iz do sada objavljene literature moe uoiti, kroz ovaj prostor su usled istorijskih okolnosti realtivno rano krenuli putevi migracija ( 1924; Filipovi 1970; draumeri 1988; terseglav 1996). moglo bi se rei, a to potvruju i izvori, da je podruje bele krajine kroz istoriju bilo esto izloeno migracionim kretanjima stanovnitva. za temu je naroito zanimljivo vreme od Xvi veka kao vreme intenzivnih nastojanja turske vojske da prodre dublje na sever naime, prve seobe srpskog stanovnitva u slovenake krajeve (u kojima su oni danas autohtono stanovnitvo) povezane su sa turskim osvajanjima balkanskih zemalja. tursko zauzimanje balkanskih zemalja pokrenulo je velike seobe stanovnitva prema severu i severozapadu, to se odrazilo na kasniju etniku sliku ovog prostora. sa prostora koji su bili pod turskom okupacijom krenule su migracione struje u pravcu severa, ka mletakim i habzburkim zemaljama. jedan krak ove struje usmerio se u pravcu bele krajine ( 1924: 17). usledile su migracije u kojima su se pokrenuli pravoslavni srbi sa bosansko-hrvatsko-dalmatinske tromee iz srba, unca i glamoa. najstariji pisani izvor o prisustvu srba u beloj krajini potie iz 1530. godine (Filipovi 1970: 156157; terseglav 1996: 14). prema izvorima, naseljavanje uskoka u bojancima i marindolu povezuje se sa njihovim naseljavanjem u umberku, oblasti u severozapadnom delu hrvatske. bela krajina i umberak u vreme ovih seoba bili su jedinstveno podruje koje je 1553. godine ulo u sastav vojne krajine, predstavljajui bazu za otpor protiv turaka. u kasnijem periodu vei deo bele krajine, zajedno sa bojancima, izuzet je iz sastava vojne krajine. takav status zadran je sve do njenog ukidanja 1872. godine (Filipovi 1970: 156157). status podeljenih srpskih sela ostao je sve do poetka drugog svetskog rata. tri sela (marindol, milii i paunovii) bila su u sastavu hrvatske, a jedno u sastavu slovenije (bojanci). u vreme ratnih etrdesetih godina prolog veka ova teritorija bila je pod italijanskom upravom, sa granicom izmeu slovenije i hrvatske postavljenom na reci kupi. i u prvim posleratnim godinama marindol, milii i paunovii bili su u okviru hrvatske teritorije. stanovnici ova tri sela odluili su referendumom 1952. godine da se pripoje sloveniji. na osnovu do sada objavljenih radova i studija mogue je sainiti realnu sliku tradicionalnog naslea pravoslavnog stanovnitva ove oblasti. naveu samo dva primera: m. Filipovi (1970) u svojoj studiji daje pregled celokupnog tradicionalnog naslea stanovnika ovih sela, sa osvrtom na jeziko naslee, dok se m. terseglav (1996) u svojim istraivanjim fokusirao na pevako naslee stanovnika ovih sela. stanovnike belokranjskih pravoslavnih i susednih umberakih sela Cviji je nazvao egzotinim oazama ( 1966: 171173) zbog ouvanosti kulturnih elemenata koje mi danas prepoznajemo kao odrednice identiteta jedne zajednice. po njegovom miljenju, u zajednicama ovakvog tipa zadrani su mnogi elementi patrijarhalne kulture koji su u drugim delovima zemlje ve uveliko narueni. u sagledavanju sadanje realnosti srpska sela u beloj krajini pokazala su se zanimljivim za prouavanje i zbog mogunosti primene razliitih metodolokih (interdisci101

srbi v sloveniji / serbs in slovenia

plinarnih) postupaka. svakako da je najznaajniji aspekt onaj kojim se mogu povezati prouavanja koja doputaju mogunost praenja razliitih promena u zajednici, kako jezikih (primetan je odmakao proces asimilacije i akulturacije), tako i ekonomskih, kulturnih i drugih, a sve to kroz prizmu drutvenih procesa koji su se odvijali na znatno irem prostoru. promene koje su se u posleratnim decenijama dogaale morale su se odraziti i na srpsku etniku zajednicu, iako ona predstavlja mikroprostor u odnosu na veinsku (slovenaku) zajednicu. danas srbi u beloj krajini ive u sredini koja je u visokom procentu etniki homogena, pa vie nije izraena podela mioni (srbislovenci). time se izgubio i povean subjektivni oseaj razliitosti kao naslea iz prolosti. osim jezikih, postojale su i druge, danas znatno tee uoljive razlike, budui da su ih drutveni, religijski, kulturni i drugi procesi u periodu posle drugog svetskog rata skoro u potpunosti potrli. danas, kada se ue u bilo koje srpsko selo, teko da e se po izgledu sela i ponaanju njegovih stanovnika uoiti da to nije neko od slovenakih sela.

terensko iskustvo

u preostala etiri srpska sela (bojanci, marindol, milii i paunovii) uz reku kupu, u neposrednoj blizini granice sa hrvatskom, ivi 243 stanovnika. ovi stanovnici su poslednji ostaci nekada znatno brojnijeg pravoslavnog stanovnitva, potomaka uskoka koji su se na ove prostore naselili u Xvi veku. u drugim selima koja su nekada bila pravoslavna, kako u beloj krajini tako i umberku, danas ive uglavnom katolici i grkokatolici (petrovi 2009: 25). doskoro su srbi u beloj krajini smatrani nosiocima balkanske patrijarhalne kulture, naina ivota i sistema vrednosti. ini se zanimljivo videti kakav stav pripadnici ove zajednice zauzimaju prema toj balkanskoj tradiciji i na koji nain danas, u bitno promenjenim drutvenim okolnostima, interpretiraju vrednosti vezane za tu tradiciju. (petrovi 2009: 27) skoro pet vekova u ovim selima negovao se i uvao srpski jezik, religija, nonja, obiaji i dr. na ouvanje pravoslavne veroispovesti i elemenata tradicionalne kulture u ovim selima uticali su, pre svega, nain i organizacija ivota u njima, ali i pripadanje vojnoj granici. postojanje strogih obiajnih regulativa u okviru zajednice omoguilo je da srbi u ovim selima opstanu veoma dugo kao homogena zajednica. viedecenijski, skoro neizmenjeni uslovi ivota potpomogli su da se ova zajednica ouva i u jednom periodu posle drugog svetskog rata. zahvaljujui istorijskim preduslovima koji su veoma dugo postojali na ovom prostoru, srpska etnika zajednica u beloj krajini opstala je i duboko u XX veku, sa prilino ouvanim elementima srpskog pravoslavnog identiteta.
102

milina ivanovi-barii, srbi u beloj krajini. uvid u sadanje stanje

na ovom mestu osvrnuu se samo na neke od najvanijih inilaca zahvaljujui kojima se u znaajnoj meri ouvao identitet ove zajednice. pored razgovora sa sagovornicima iz srpskih sela, u stvaranju realne slike stanja ove zajednice pomogli su mi i razgovori sa kolegama koji su svojim radom povezani sa ovom temom.4 1. meanje srpskog stanovnitva iz ovih sela sa stanovnicima susednih slovenakih ili hrvatskih sela pre drugog svetskog rata svodilo se na minimum. mogunost izbora neveste koja nije morala biti iz druge etnike grupe bitno je u prolosti ove zajednice doprinosila ouvanju njenog identiteta. naime postojale su dve mogunosti izbora: a) da se nevesta dovede iz nekog od susednih pravoslavnih belokranjskih sela, poto je pravoslavno stanovnitvo u ovom delu slovenije bilo znatno brojnije ili b) da se nevesta dovede iz nekog od pravoslavnih sela iz like i korduna u susednoj hrvatskoj. udaljenost ovih sela nije velika i u prolosti nije bila smetnja za meusobnu komunikaciju. prema tome, mogunost izbora branog partnera u drugim krajevima bila je podsticajan faktor odravanja razliitosti izmeu slovenake i srpske zajednice u dugom vremenskom periodu. poznato je da su ene prenosioci kulture iz jedne sredine u drugu. u sadanje vreme meanje sa drugima ne prima se kao neto to je loe za zajednicu, meutim, u vreme stalnih sukoba i ratova i vee upuenosti lanova zajednice na meusobno ispomaganje o posledicama postupaka njenih lanova mnogo se vie vodilo rauna. 2. danas je opteprihvaena injenica da ouvanju identiteta zajednice doprinosi kolovanje na maternjem jeziku. postojanje kole u meovitoj sredini omoguava produeno ouvanje identiteta zajednice, jer se podmladak, izmedju ostalog, edukuje u skladu sa takvim interesima manjinske zajednice. u srpskim selima deca su i jedan krai period posle drugog svetskog rata osnovno obrazovanje sticala u kolama na srpskom jeziku. kolske institucije postojale su sve do ezdesetih godina XX veka. najstarija generacija dananjih stanovnika pravoslavnih sela u beloj krajini nastavu je pohaala na srpskom jeziku. poto su im uitelji dolazili iz srbije, osnovno obrazovanje su sticali na ekavici. medju srbima u beloj krajini samo najstarija generacija danas ima punu kompetenciju pri upotrebi srpskog jezika. srednja generacija srpski jezik koristi u komunikaciji sa najstarijom, dok u spoljnoj komunikaciji koristi slovenaki. najmlaa generacija srpski jezik razume, ali ga uglavnom ne govori ili ga govori vrlo retko. u srpskim selima u beloj krajini dananja situacija, to se jezika tie, ukazuje na to da je u toku proces zamene jezika koji je skoro nestao u okviru samo tri generacije. slina zapaanja odno4

elim da se zahvalim kolegi dr. marku terseglavu iz glasbenonarodopisnog intituta zrC sazu na sugestijama i meni veoma korisnim obavetenjima, koja su mi pomogla da to realnije sagledam poloaj srba u beloj krajini. zahvalnost takoe dugujem kolegi naku krinaru iz intituta za slovensko narodopisje zrC sazu na pomoi prilikom boravka na terenu i razgovora sa metanima srspkih sela, potom gospodinu goranu ljiviu, sveteniku iz novog mesta, koji je kao paroh zaduen i za crkvu u bojancima na razgovoru i pomoi na terenu, kao i prijatelju momilu klanji na pruenoj tehnikoj pomoi prilikom istraivanja. 103

srbi v sloveniji / serbs in slovenia

se se i na druge oblasti ivota i stvaranja, u kojima se elementi kulture i svakodnevnog ivota sve vie zamenjuju kulturnim tvorevinama veinske zajednice. izgleda pomalo neverovatna sadanja situacija u kojoj se nala ova zajednica jezik koji je opstajao skoro pet vekova, to delom pokazuje i njegovu vitalnost u odupiranju promenama, nestaje u jednom izuzetno kratkom vremenskom periodu. pomalo nestvarno izgleda rezultat procesa podstaknutog intenzivnim drutvenim i socijalnim promenama koje su se dogodile u prve tri decenije posle drugog svetskog rata, a iji je sadanji rezultat ubrzana zamena sopstvenog (manjinskog) jezika i elemenata tradicionalne kulture jezikom i kulturom veinskog naroda. inae, sve do ezdesetih godina XX veka, na ovim prostorima ivelo je preteno ka stoarstvu orijentisano stanovnitvo. to upuuje na injenicu da su se potrebe stanovnika ovih sela uglavnom zadovoljavale u okviru seoskog atara, to bi opet znailo da je bilo prilino statino u pogledu migracija. izmenjena drutvena realnost, ije su se posledice poinjale oseati ve pedesetih godina prolog veka, nije zaobila nijedan kutak nekadanje drave. ini se da je najznaajnija njena posledica do tada nezapamena mobilnost stanovnika, odnosno znaajnije poveanje zapoljavanja u okolnim veim mestima metlika, rnomelj, vinica, vremenom novo mesto i ljubljana, u poreenju sa ranijim decenijama. nova (i drugaija) sredina u odnosu na sredinu odrastanja namee do tada nepoznata pravila u svakodnevici i meusobnoj komunikaciji. u novim okolnostima jezik koji je pojedinac poneo iz porodice sve je manje jezik komunikacije u novoj sredini. slovenaki jezik postaje jedini jezik u svakodnevnom i poslovnom razgovoru. drutvena realnost utie da se maternji jezik sve manje koristi, budui da je mogunost njegove upotrebe znatno umanjena. nije nepoznato da se zamene odreenih ponaanja po pravilu javljaju kao posledice drutvenih procesa. migracije, modernizacija (industrijalizacija i urbanizacija), u znaajnoj meri i deagrarizacija, osim to utiu na ekonomski razvoj, u visokom procentu utiu i na akulturaciju i asimilaciju. kada se 1991. godine republika slovenija osamostalila, srpski jezik kao jedan od standardnih jezika prethodne drave postaje idiom koji se vie ne upotrebljava u javnoj komunikaciji (petrovi 2009: 26), to je opet dodatno podstaklo njegovo gubljenje iz javnog govora. Kad strani jezik postane glavno sredstvo saobraanja sa drugima, ak i sa svojim sopstvenim narodom, on se preobraa u sredstvo vladavine ... Jezik na kome smo nauili da se izraavamo ini deo nae linosti .... Kad smo prinueni da koristimo drugi jezik ... osiromaujemo svoj renik i ... primorani smo da gubimo dodir sa itavim svetom svoje kulture koja ini batinu nae zajednice. (majstorovi 1979: 229) 3. kada se govori o identitetu jedne zajednice u znaajne odrednice spada njen odnos i povezanost sa religijom i crkvom. religija je, pored jezika, bitan element razliitosti u vienacionalnim/viekonfesionalnim zajednicama. religijska pripadnost i njena izuzet104

milina ivanovi-barii, srbi u beloj krajini. uvid u sadanje stanje

no izraena integrativna funkcija vani su psiholoki i drutveni inioci u ivotu svake zajednice. poznato je da verski obredi imaju ulogu uvara identiteta, prenosei kroz generacije odreene vrednosti, koje danas posmatramo kao posebnosti jedne zajednice u odnosu na drugu. ini se da realnost na terenu upuuje da je to znatno vie bilo izraeno u prolosti. religija i obredna praksa jedan su od bitnih vidova ivota zajednice u tenji ka uspostavljanju njenog jedinstva i socijalne stabilnosti. kada su u pitanju male etnike zajednice, kao to je to srpska zajednica u beloj krajini, religijske institucije su bile ne samo integrativni faktor, ve i uvar i promoter identiteta i kulture te iste zajednice. religija je u prolosti bila bitan inilac u oblikovanju kulturnog identiteta ne samo grupe ve i pojedinca. kada su u pitanju belokranjska srpska sela, znaajan doprinos u ouvanju identiteta njihovih stanovnika imala je pravoslavna crkva. kao bitan faktor ouvanja idetiteta pripadnika manjinske zajednice u meovitoj sredini, crkva je za ove stanovnike bila izuzetno znaajna za ouvanje i podsticanje unutargrupne integracije. odnos srpske zajednice i pravoslavne crkve moe se smatrati zadovoljavajuim sve do drugog svetskog rata, od kada uticaj crkve znaajno slabi. danas uticaj crkve u ovim selima na integraciju zajednice nije ni priblian onome od pre drugog svetskog rata. kada je u toku poodmakli stepen jezike asimilacije, onda bi religijski inilac trebalo aktivnije da se ukljui u uvanje identiteta zajednice, podstiui njenu integraciju okupljanjem i povezivanjem pojedinaca u grupu pojaavajui uticaj na ouvanje tradicionalnog naslea. Kad verski inilac postane jedan od najznaajnijih inilaca u uvanju identiteta, a crkvenu organizaciju personifikuje paroh, onda se sa sigurnou mogu naslutiti procesi meu vernicima koji nemaju svetenika u mestu. U Beloj krajini su izostala krtenja i venanja. Krsna slava se naputa, a crkvena pomera u nedelju, ako pada na radni dan. Jedino se sahrane obavljaju uz potpun verski obred. ( 1990: 29) 4. smanjenje broja srba u beloj krajini prouzrokovano je, pored ostalog, optim smanjenjem prirodnog prirataja, koje uvek vie pogaa manje grupe i vremenom vodi ka biolokom iezavanju. kod srba u severozapadnim krajevima u poslednjim decenijama nije bilo nadoknaivanja stanovnitva putem mehanikog priliva doseljenika, a smanjen je i prirodni prirataj zbog poveanog iseljavanja, pre svega iz ekonomskih razloga. sve to dovodi do opteg starenja zajednice. svi inioci zajedno uticali su na veu proreenost srpskog ivlja na ovom prostoru. malobrojnost utie na slabljenje nacionalnog samopouzdanja, ali i na svest o visokom stepenu meusobne odroenosti. jednu od posledica smanjenja broja srba u ve ionako maloj zajednici predstavlja nedostatak neposrednih izvrilaca tradicijske prakse, koja je, opet, jedan od neposrednih pokazatelja uvanja etnikog identiteta. u praksi je teko utvrditi veliinu najmanje etnike skupine koja bi bila samodovoljna za nesmetano funkcionisanje kompleksa
105

srbi v sloveniji / serbs in slovenia

tradicijske kulture. meutim, mora se naglasiti da je srpska zajednica u beloj krajini brojno prilino mala, tako da se i iz tih razloga odriu upranjavanja nekih obiaja ( 1990: 22). 5. slovenci su srbe, ali i srbi slovence, doivljavali kao druge. religija, obiaji, nain ivota (oblaenje,5 pre svega) znaajno su doprineli postojanju granica izmeu dva naroda. na ovakvo stanje meusobnih odnosa uticalo je i to to su do relativno skoranjeg vremena srbi na ovom prostoru bili vrlo zatvorena zajednica, a udaljenost izmeu ove dve etnike zajednice ogledala se, pored ostalog, i u vrlo malom broju meovitih brakova. kako je ve pomenuto, situaciju za srbe u beloj krajini olakavalo je srpsko stanovnitvo na prostorima sadanje republike hrvatske, sa kojima su oni bili u stalnim kontaktima, tako da i nisu imali potrebu za veim zbliavanjem sa slovenakim susedima. s obzirom na to da nisu bili prisiljeni na meanja sa okolnim stanovnitvom, na meovite brakove do pedesetih godina XX veka gledalo se kao na neprihvatljiv obrazac drutvenog ponaanja. s druge strane, drutvene promene koje su obeleile razvoj drutva u posleratnom periodu uticale su na promenu stava prema meanju sa slovenakim susedima. u tom kontekstu meoviti brakovi vie se ne smatraju nepoeljnim ponaanjem lanova zajednice. 6. brojni su inioci koji utiu na promene u sadraju svakodnevnog ivota, a to ima efekte i na mogunosti odravanja etnikog identiteta. u njih, na primer, ubrajam odravanje vrstih veza sa istom etnikom grupom u susedstvu, zatim identifikaciju sa drugim pripadnicima istog naroda (doseljenog u kasnijim periodima na prostore slovenije), religijsku pripadnost. promene koje su nastale u periodu posle drugog svetskog rata, a koje su se ticale promena u nainu ivota, imale su za posledicu slabljenje socijalne organizacije u srpskim selima, ali i promenu u odnosima izmeu manjinske (srpske) i veinske (slovenake) zajednice, koja je nastala najpre zbog sklapanja meovitih brakova i zajednikog kolovanja posle ukidanja kola na srpskom jeziku tokom ezdesetih godina XX veka. korelacija izmeu industrijalizacije i urbanizacije kao najistaknutijih vidova modernizacijskog procesa u jugoslaviji u drugoj polovini XX veka znaajno je vidljiva i u domenu narodne kulture na prostoru bele krajine zbog izraene socijalne mobilnosti, odnosno migracije iz mesta odrastanja u druga vea mesta poput metlike, rnomelja, novog mesta, ljubljane. na ubrzavanje pomenutih procesa uticali su razvoj saobraajnih veza i sredstava masovne komunikacije. kada se danas posmatraju sela nastanjena srpskim stanovnitvom ne postoje uoljive razlike u odnosu na okolno veinsko slovenako stanovnitvo niti na ostala slovenaka sela. ekonomski status ovih sela znatno je poboljan u poreenju sa predratnim periodom, kada je ovo bio jedan od najsiromanijih delova slovenake teritorije. pravo5

smatra se da je bela krajina dobila naziv po odei u kojoj je preovladavala bela boja ( 1924: 147148). 106

milina ivanovi-barii, srbi u beloj krajini. uvid u sadanje stanje

slavna sela lee na izrazito krakom terenu, nepogodnom za razvoj zemljoradnje, pa je iz tih razloga stoarstvo bilo i ostalo dominantna grana privreivanja. posmatrajui srpsku zajednicu na dananjoj dosta suenoj teritoriji u odnosu na vreme doseljavanja, ini se da je kompaknost njihovog prostora, kao jedno od bitnih obeleja ove zajednice, skoro nestala. kompaknost prostora bila je znaajan faktor opstanka srpske zajednice u beloj krajini, u odnosu na veinsko stanovnitvo.

zavrni osvrt

prostor sadanje bele krajine predstavlja ostatak nekadanjeg etnikog, pa samim tim i etnografskog arenila iz vremena burnih dogaaja koji su se odigravali tokom Xvi i Xvii veka. ne samo da se ova regija razlikovala u odnosu na susede, ve su i srpska sela izmeu sebe imala donekle razliitu istoriju. jo uvek je visok stepen unutranje diferencijacije izmeu stanovnika bojanaca na jednoj i marindola, milia i paunovia na drugoj strani. u tome su velikog udela imale istorijske okolnosti: bojanci su uvek administrativno pripadali slovenakoj teritoriji, dok su milii, paunovii i marindol pripadali vojnoj krajini, ali su bili prilino izolovani od njenog ostatka. stanovnitvo u bojanacima esto je preko svojih predstavnika aktivno uestvovalo u politikom ivotu. nije nepoznata injenica da treba provesti mnogo vie vremena na terenu da bi se upoznao ivot jedne zajednice, njen nain ivota, shvatanja i vienje odreenih drutvenih pojava koje direktno ili indirektno utiu na nju. ipak, i nekoliko dana provedenih meu stanovnicima srpskih sela u beloj krajini, uz konsultaciju sa ve objavljenom literaturom i razgovore sa kolegama koji su proveli mnogo vie vremena meu njima, dovoljno je da se stvori slika (makar i nepotpuna) o stanju ove nevelike srpske populacije u republici sloveniji. Samopercepciju i identitet ovakvih grupa neophodno je posmatrati kao dinamiku kategoriju: ukoliko doe do odreenih drutvenih i politikih promena, mogu se u velikoj meri promeniti i identitet grupe i njeni zahtevi prema veinskoj zajednici. Identitet, u svakom sluaju, nije jednoznana i statina kategorija; zato danas u humanistikim naukama koje se bave ovom problematikom preovlauju koncepti kao to su viestruki identiteti, zamenljivi identiteti. Sve ovo iziskuje adekvatnu teorijsku osnovu i metodoloki aparat koji bi omoguio pristup identitetu kao dinamikom fenomenu. (petrovi 2009: 18) srpska etnika zajednica na prostoru bele krajine brojano je mala zajednica, iji pravni status nije u potpunosti reen u odnosu prema dravi u kojoj ive. za razliku od drugih nacionalnih manjina koje danas ive u republici sloveniji, status ove zajednice

107

srbi v sloveniji / serbs in slovenia

jo uvek je pravno nereen.6 ono to je znaajno napomenuti jeste da starija generacija srba ovih sela, sa kojima sam ja preteno i vodila razgovor, ima jo uvek ouvanu svest o svom poreklu i odreenim kulturnim razlikama u odnosu na okolinu. ali isto tako postoji svest da su nekadanje razlike sve manje, a identifikacija sa veinskim narodom sve vea. sadanje stanje u ovoj zajednici ukazuje na odmakao proces akulturacije, iako je postojao dugovremenski otpor prema nacionalnoj i etnikoj homogenizaciji sa veinskom narodom. istorijski posmatrano, srpska zajednica uspela je da sauva osnovu neophodnu za organizaciju unutranje komunikacije, a da pritom ne preuzme model nacionalnog identiteta zajednice u kojoj su iveli vekovima. nekoliko vekova uspeli su da sauvaju svoj jezik, religiju i obiaje, pri tom nastupajui kao kulturni, ali ne i politiki subjekt. sopstvena komunikaciona struktura, koju su oni izgradili na unutranjem nivou, odrazila se na spoljanjem nivou kao lojalnost prema dravi u kojoj ive.7 danas srbi iz ovih sela ive preteno u izmeanim naseljima. sa komijama se sve vie uspostavljaju prisni susedski odnosi. kola se od sedme decenije prolog veka pohaa iskljuivo na slovenakom jeziku, zapoljava se u firmama u kojima je dominantan slovenaki jezik. u promenjenim drutvenim i socijalnim prilikama postepeno se menja i tradicionalni kulturni obrazac, koji se prilagoava novim okolnostima, poprimajui jak uticaj veinske zajednice, i vremenom e najverovatnije biti jedini jezik komunikacije u svakodnevnom ivotu pojedinca. potreba za ouvanjem kolektivnog - etnikog - identiteta, koja se manifestuje i kao iskazivanje potrebe za udruivanjem, i prevazilaenjem zateenog stanja, jeste specifina ljudska potreba. meutim, ini se da je ona kod srpske zajednice na ovom prostoru skoro u potpunosti ugaena. to pokazuje da je etniki identitet dinamian i istorian fenomen koji moe da se menja, a takoe i njegov intenzitet moe da se menja. srbi ive na ovom prostoru ve nekoliko vekova. sam prostor i okruenje, kao i prostorna udaljenost od prvobitnog zaviaja, morali su, po logici stvari, izazvati odreene promene ne samo u nainu ivota, ve i u odnosu prema ivotu, pojavama ali i okruenju. ako se prilikom istraivanja ima u vidu vremenska distanca izmeu sadanjeg vremena i perioda doseljavanja od pre nekoliko storina godina, onda istraiva ne moe oekivati da e zatei ouvano stanje zajedinice, u kojoj se nita nije promenilo u odnosu na vreme naseljavanja. svako takvo oekivanje bilo bi u najmanju ruku nerealno. realnost ovog prostora jesu drutveni, ekonomski, obrazovni i kulturni tokovi, koji su
6

srbi u beloj krajini imaju osnova da zatrae status autohtone nacionalne manjine. koliko sam ja uspela da saznam iz razgovora sa njima, ali i od kolega koji se njima bave u svom profesionalnom radu, oni do sada to nisu (ali i ne ele!) da uine (komac 2006: 669). tokom razgovora pripadnici srpske manjine isticali su njihovu lojalnost sadanjoj slovenakoj dravi. ovom prilikom se zahvaljujem svim sagovornicima iz srpskih sela koji su mi ukazali panju odvojivi vreme za razgovor. 108

milina ivanovi-barii, srbi u beloj krajini. uvid u sadanje stanje

se, svaki na svoj nain, odrazili na svakodnevni ivot stanovnika ovih sela. svaki drutveni progres ima svoju cenu, a progres se odrazio u znaajnom smanjenju srpskog ivlja i njegovoj neizvesnoj budunosti na ovom prostoru. ako naa deca i unuci ne budu govorili na jezik [i potovali nae obiaje! m. i. b.], krivca ne treba traiti u drugima. mi emo biti glavni krivci i ukoliko ve elimo da u nekoga uperimo prst onda ga uperimo u sebe (david albahari).

literatura
, 1966 . . draumeri marinka 1988 srbi v beloj krajini. u: slavec, ingrid i tatjana dolan (ur.), Zgodovinske vzporednice slovenske in hrvake etnologije, Dolenjske toplice, 3. 5. 11. 1987. ljubljana: sed, 302318. draumeri, marinka i marko terseglav 1987 prispevek k preuevanju srbov v beli krajini. Traditiones 16: 205245. , 1990 . 39: 2131. Filipovi, milenko s. 1970 srpska naselja u beloj krajini (u sloveniji). u: Radovi, knj. 35. sarajevo: akademija nauka i umetnosti bih, 147238. kneevi hoevar, duka 2004 kri ni voda. potomci uskokov ob slovensko-hrvaki meji. Razprave in gradivo [ljubljana: intitut za narodnostna vpraanja] 45: 126143. komac, miran 2006 Percepcije slovenske slovenske integracijske politike. Uskoko prebivalstvo v Beli Krajini, etnina diskriminacija v delovnem okolju, izseljevanje in povratnitvo Slovencev. Zakljuno poroilo. ljubljana: intitut za narodnostna vpraanja. libkind, karmela 1976 razvitak drutvenog identiteta tokom akulturacije. Kultura [beograd: zavod za prouavanje kulturnog razvitka] 35: 6377. -, 1986 . 35: 6072. majstorovi, stevan 1979 U traganju za identitetom. beograd: slovo ljubve, prosveta. , 1924 . : ( ; 30; ; 18). petrovi, tanja 2006 Ne tu ne tam. Srbi v Beloj krajini in njihova jezikovna ideologija v procesu zamenjave jezika. ljubljana: zaloba zrC. 109

srbi v sloveniji / serbs in slovenia

2009

Srbi u Beloj Krajini. Jezika ideologija u procesu zamene jezika. beograd: balkanoloki institut sanu (posebna izdanja; 109).

, 1924 . : : --, . 1. : , 147149. stojkovi, branimir 2008 Evropski kulturni identitet. beograd: slubeni glasnik. , 1989 . : 20. : , 7588. terseglav marko 1996 Uskoka pesemska dediina Bele krajine. ljubljana: zrC sazu. , 1975 (). 24: 103107.

serbs in white Carniola: insight into the Current situation

The region of White Carniola, Slovenia contains an Orthodox Serbian minority in the villages of Bojanci, Marindol, Milii, and Paunovii, near the border with Croatia. They are the remnants of a once numerous Orthodox population, the descendants of the Uskoks, who came to this area in the sixteenth century. For nearly five centuries the population has managed to maintain the Serbian language, religion, dress, and customs. This was aided by their way of life and social organization. The existence of rigid codes of behavior allowed the Serbs in these villages survive for a very long time as a homogenous community. Their particular living conditions changed slowly, so that the community was able to preserve its tradition, customs, and religion even after the Second World War. This preservation was also influenced by contact with the same ethnic group in the neighborhood (in what is now independent Croatia) and segregation from the majority (Slovenians); furthermore, it was aided by identification with other members of the same ethnic group (who arrived in later periods) and religion. However, after the Second World War, changes gradually came to this area and influenced the Serbian community. Social organization has decreased and the relationship with the majority has also changed due to an increase in mixed marriages and attending school with Slovenians (after the termination of schooling in Serbian).
dr. milina ivanovi-barii, etnografski institut sanu, knez mihailova 36/iv, 11000 beograd, srbija, milina.barisic@ei.sanu.ac.rs

110