VESTI *** PREDSTAVLJAMO *** KORISNI SAVETI *** OSLOBAANJE *** HUMOR

asopis o slobodnom softveru

LiBRE!
Broj: 04

Godina: 2012

Istorijat domaih FLOSS zajednica

LUGoNS
GNU/Linux DAW -3 deo:

DAW i komponente

Ratovi editora

Re urednika

LiBRE! broj 04

ePUB, nove rubrike i marketing

U prolom broju smo vas pitali da li elite ePUB izdanje LiBRE! asopisa. Odziv nije bio veliki ali interesovanja jeste bilo. Zato smo odluili da ovaj broj pored standardnog PDF izdanja ima i probno ePUB izdanje. Kao i sa nultim brojem asopisa i za probni broj ePUB-a nam je bitnije da sagledamo izvodljivost i potrebu za ovakvim izdanjem nego da kvalitet samog izdanja dovedemo do savrenstva. Neminovno je da e se u ePUB izdanju ovog broja potkrasti i neke greke ali smatramo da emo uz vau pomo nai pravi i najprimereniji format za ovo izdanje, naravno, ukoliko se ispostavi da postoji interesovanje za njim. Za ePUB izdanje se spremamo ve due vreme, pa smo na va zahtev mogli ve u ovom broju da ponudimo i ovakvo izdanje. to se tie zahteva za novim temama i rubrikama tu ve stvari idu malo sporije. Imajte razumevanje za sporost u reagovanju na vae zahteve. Naa organizacija vie lii na tromu korporaciju nego na fleksibilno malo preduzee. Od vaeg zahteva do nae realizacije nama treba minimalno 2 meseca. U prvom mesecu razmatramo da li uopte moemo sa postojeim kadrom da odgovorimo na va zahtev. Ukoliko moemo, tek u narednom mesecu se stie mogunost da se dogovorimo oko detalja kao

to su: forma, rubrika, potrebno vreme i podela konkretnih zadataka, da bismo na kraju realizovali va zahtev. Moda emo se u budunosti malo bolje organizovati, moda e i redakcija biti vea pa emo moi bre da reagujemo i realizujemo nove teme, ali za sada vas molimo za vie strpljenja. Marketing ostaje rak rana projekta. Postojei lanovi redakcije ve imaju previe obaveza u realizaciji asopisa da bi mogli ozbiljnije da se posvete marketingu. Zato smo odluili da otvorimo konkurs za nove lanove redakcije koji bi se iskljuivo bavili osmiljavanjem novih marketinkih akcija koje bi imale za cilj irenje informacija o postojanju ovog projekta kako bi postepeno uveavali meseni tira. Zato? Vei tira vea motivacija autora za rad vie autora vei kvalitet asopisa jo vei tira Veliki tira vei uticaj na javno mnjenje, a to nam je jedan od ciljeva. Zato, ako mislite da moete da pomognete u marketingu asopisa, javite se na nau ve poznatu adresu elektronske pote: libre@lugons.org. Do itanja. LiBRE! tim

Broj: 04 Periodika izlaenja: mesenik Glavni i odgovorni urednik: Nikola Hardi Izvrni urednik: Aleksandar Stanisavljevi Glavni lektor: eljko ari Lektura: Aleksandar Stanisavljevi Romeo Mlinar Redakcija: Bojan Bogdanovi Mio Jovanovi Goran Meki Vladimir Cicovi Gavrilo Prodanovi Marko Kosti Marko Matoevi Stefan Noini eljko Popivoda Mihajlo Bogdanovi Grafika obrada: Zlatan Vasovi eljko Pavkov Dejan Maglov Kontakt: IRC: #floss-magazin na irc.freenode.org E-pota: libre@lugons.org Mo slobodnog softvera:
3

Ovo delo je licencirano pod uslovima licence Creative Commons Autorstvo-Nekomercijalno-Deliti pod istim uslovima 3.0 Srbija.
2 LiBRE! asopis o slobodnom softveru Avgust 2012

LiBRE! Sadraj
LiBRE! vesti

LiBRE! broj 04

str. 6

Kako da?

str. 1 8

Mala kola Scribus-a, 3. deo str. 1 8

Slobodni profesionalac

str. 32
str. 32

Multimedija:

vesti
Puls slobode

Upoznajte interfejs Scribus-a 1 .4. Cilj upoznavanja sa interfejsom je lake snalaenje u samom programu kao i upoznavanje sa terminologijom koja e nadalje biti koriena u ovoj maloj koli.

Ratovi editora

GNU/Linux DAW, 3. deo: Komponente

str. 40

str. 8
str. 8 str. 1 0
Oslobaanje

Rat editora (engl. editor war) je est naziv za rivalstvo korisnika vi i Emacs tekst editora. Oba navedena programa se, na neki nain, svrstavaju u vrlo napredne i zrele programe meutim, njihove karakteristine osobine se vrlo razlikuju

Dan slobode softvera

Istorijat domaih FLOSS zajednica:

str. 23
str. 23

LUGoNS

Nesvakidanja okruenja radne povri

Ve smo pomenuli u prethodnim brojevima da se DAW-om ponekad smatra i softver koji snima i kontrolie ostale audio programe. Jedan od takvih programa je OpenOctave. U ovom lanku e biti opisane osnove rada sa OpenOctave programom.

Mobilni kutak

str. 44
str. 44

Predstavljamo

str. 1 3
str. 1 3 str. 1 6

Unity Web Apps FLOSS medija plejeri 3 deo

U prolim brojevima smo govorili o konzolnim i grafikim medija plejerima. U ovom broju emo se fokusirati na MPD.

Pored GNOME Shell, MATE, Unity, LXDE, XFCE, Cinnamon i KDE okruenja radne povri postoje i ona koja su veoma malo zastupljena, to svakako ne znai da su po funkcionalnostima i karakteristikama loija od njih. Zbog toga je vrlo verovatno da se sa nekima od njih jo niste upoznali pa bi ovaj lanak bio jedan od naina da to i uinite.

Internet, mree i komunikacije

str. 36
str. 36

Google Maps za Android

Cyber kriminal, 2. deo:

Razlika izmeu fizikog i cyber kriminala

Sam svoj majstor

Web programiranje:

str. 38
str. 38

Smene strane

str. 48

Jinja2 abloni

Libre Office kancelarijski paket

str. 27

Dobro doli na slobodnu teritoriju, 2. deo: Slobodni medija plejeri str. 30

4 LiBRE! asopis o slobodnom softveru Avgust 2012 5

LiBRE! vesti
Ubuntu One 1 7. avgust 201 2
Pojavio se nezvanini Ubuntu One Client za Mac OSX sa slinim opcijama kao u zvaninom Ubuntu One Clientu za Linux. Do sada su Mac korisnici upravljali podacima u Ubuntu One oblaku samo preko web interfejsa. Za sada su zvanini klijenti dostupni na Linuxu, Windowsu i Androidu. Koristan link: http://www.omgubuntu.co.uk/201 2/08/new-mac-app-bringsubuntu-one-to-os-x

LiBRE! broj 04

Ubuntu 26. avgust 201 2

Objavljena je nadograena verzija poslednjeg Ubuntu 1 2.04 LTS operativnog sistema, pod oznakom 1 2.04.1 . Ovakva izdanja postoje jer paketi na instalacionom disku zastarevaju, a zakrpe i nadogradnje se gomilaju. Tokom svojeg petogodinjeg ivota, 1 2.04 e imati jo 3 ovakve nadogradnje: 7. februara 201 3, sredinom 201 3. i 24. januara 201 4. Koristan link: http://www.ubuntu.com/

System Rescue CD 4. septembar 201 2

System Rescue CD u verziji 3 je dostupan za preuzimanje. Ova distribucija je bazirana na Gentoo Linuxu i opremljena je samo alatima potrebnim za oporavak sistema ili podataka. Osim konzolnog, dostupno je i grafiko okruenje. Koristan link: http://www.sysresccd.org/SystemRescueCd_Homepage

OpenSUSE 5. septembar 201 2

Objavljen je OpenSUSE 12.2. Nakon dva meseca rada na stabilizaciji, ubrzavanju i ukljuivanju novih tehnologija, stabilna verzija zelenog je dostupna za preuzimanje. Koristan link: http://www.opensuse.org/en/

GIMP 24. avgust 201 2

***
Objavljen je GIMP 2.8.2, prva nadogradnja nove stabilne verzije GIMP-a. Poevi od ove verzije, stabilna izdanja GIMP-a e uvek imati paran broj

***
Linuks 28. avgust 201 2
Linuks slavi dvadeset i prvi roendan.

***
Gimp magazin 5. septembar 201 2
Izaao je prvi broj Gimp magazina. asopis je besplatan i objavljen pod licencom CC-AT-SA 2.5. elimo im sreu i mnogo uspeha u daljem radu! Osim GIMP magazina i naeg asopisa LiBRE!, pogledajte i Full Circle i Blender Art. Koristan link: http://gimpmagazine.org/

mikro verzije.

Koristan link: http://www.gimp.org/

Koristan link: http://www.linuxzasve.com/dvadeset-iprvi-rodendan-linuxa

***
6

***
LiBRE! asopis o slobodnom softveru

***
Avgust 2012

LiBRE! asopis o slobodnom

softveru
7

Puls slobode

Dan slobode softvera

Aktivizam:

Dan slobode softvera

konferencije o FLOSS-u, radionice, igre, diskusije i InstallFestove (http://en.wikipedia.org/wiki/Linux_User_Group#Installfests).

Datum: Subota, 1 5. septembar Vreme: 1 3-1 7 predavanje, 1 7-1 9 neformalno druenje Okupljanje lanova zajednica u 1 2:00. Zajednice koje e prisustvovati: Mozilla Srbija, Ubuntu Srbija, Linuks Mint Srbija, LibreOffice Srbija, Wikimedia Srbija, LiBRE! tim, LUGoNS i Slackware Srbija. Svoju podrku su dali: neformalna grupa SUNCE, Bitcoin.rs, Piratska partija (logistika podrka) i SrboDroid tim. Predvien program Uvod u FLOSS: 1 0-1 5 minuta; Upotreba slobodnog softvera u svakodnevnom ivotu: 1 5 minuta; Upotreba slobodnog softvera u preduzeima: 1 5 minuta; Dijalog zajednica i interakcija sa publikom: 60 minuta; Meusobno druenje i Deljenje diskova ( CD) sa slobodnim softverom. Korisni linkovi: [1 ] http://www.softwarefreedomday.org/ [2] https://www.facebook.com/events/1 1 5803835234720/ [3] https://plus.google.com/u/0/events/ctfpa2lk29vtmuvubgfap44q7o/1 1 343520321 9531 945 1 63
9

Sponzori
Zvanini sponzori SFD-a su: Canonical Ltd. (http://www.ubuntu.com), Google (http://code.google.com), Linode (http://www.linode.com), Lemote (http://www.lemote.com/en), Linux Magazine (http://www.linux-magazine .com), Ubuntu User (http://www.ubuntu-user.com), Linux Journal (http://www.linuxjournal.com), Admin Magazine (http://www.admin-magazine.com), Smart Developer (http:// www.smart-developer.com), FreeBSD (http://www.freebsd.org//), Joomla! (http://www.joomla.org), Free Software Foundation (http://www.fsf.org) i Free Software Foundation Europe (http://www.fsfe.org). Nekadanji sponzori su: IBM (http://www.ibm.com) i Sun Microsystems (http://www.oracle.com/us/sun/index.htm), koga je naalost kupio Oracle.

Autor: Zlatan Vasovi an slobode softvera (engl: Software Freedom Day - SFD) je godinja proslava slobodnog softvera irom sveta. Dan slobode softvera je osmiljen da upozna javnost sa slobodnim softverom. Zvanino se SFD obeleava od 2004. godine i te godine je odran 28. avgusta uz uee 1 2 zajednica slobodnog softvera. Od tada pa sve do 2009. godine, broj timova koji uestvuju u manifestaciji stalno je rastao (700 timova iz 90 zemalja). Zbog posledica svetske ekonomske krize, broj aktivnih timova se smanjio 201 0. godine. Ve 201 1 . godine dolazi ponovo do poboljanja i poveanja broja timova koji uestvuju u manifestaciji. Ovu statistiku moete videti u tabeli dogaaja.

SFI
Software Freedom International ( SFI) je neprofitna organizacija koja je zvanini organizator Dana slobode softvera i pravno lice koje upravlja donacijama, ugovorima i raunovodstvom SFD-a. SFI je osloboen od poreza u SAD, gde je i registrovan, tako da su donacije za SFD osloboene od poreza. Ime Software Freedom International je izabrano da bi se ime organizacije razlikovalo od imena samog dogaaja koji se organizuje ( Software Freedom Day).

Dan slobode softvera u Srbiji

Dan slobode softvera se u Srbiji prvi put odrao 2007. godine u Novom Sadu. 2008. godine je bio ponovo odran u Novom Sadu, 2009. je bio odran u Niu i Pritini a 201 0. samo u Niu. 201 1 . godine se, na alost, nije odrao u naoj zemlji. Ove godine e se Dan slobode softvera u Srbiji odrati po peti put. Informacije o dogaaju: Mesto odravanja: Beograd, O3ONE galerija
Avgust 2012

Sam dan
Svaki dogaaj je preputen lokalnim timovima da ga organizuju. Prethodno registrovani timovi dobijaju besplatni promotivni paket od SFI-a ime SFI pomae sam dogaaj. SFD Wiki (http://wiki.softwarefreedomday.org/) sadri pojedinane stranice timova koje opisuju njihove planove. Dogaaj nije uniforman i razlikuje se od tima do tima koji samostalno osmiljavaju
LiBRE! asopis o slobodnom softveru

Tabela 1 . Dogaaji
8

Puls slobode
[4] http://tweetvite.com/event/sfdsrbija// tag: #SlobodeSoftvera [5] https://pinterest.com/pin/ 320459329704591 004/ [6] http://www.b92.net/tehnopolis/aktuelno.php?yyyy=201 2&mm= 09&nav_id=639848 [7] http://www.baguje.com/201 2/09/ dan-slobode-softvera-u-srbiji34384.html [8] http://www.zaneupucene.com/dan-slobode-softvera-u-srbiji/ [9] http://www.mycity.rs/Domaca-ITscena/Dan-slobode-softvera-u-Srbiji.html [1 0] http://www.sk.rs/forum/showthread.php?t=8351 2 [1 1 ] http://slackware-srbija.org/forum/viewtopic.php?f=1 0&t=1 584 [1 2] http://slackware-srbija.org/index.php/vesti/1 -slackware-srbija/75-dan-slobode-softvera-u-srbiji -1 509201 2 [1 3] http://mozilla-srbija.org/vesti/danslobode-softvera-u-srbiji/ [1 4] https://www.lugons.org/Members/gbranko/vesti/software-freedom-day [1 5] https://forum.lugons.org/cgibin/yabb2/YaBB.pl?num=1 3461 3 5588/ [1 6] http://forum.ubuntu-rs.org/Threaddan-slobode-softvera-u-srbiji [1 7] http://forum.mint-srbija.com/topic/991 -dan-slobodnog-softvera-usrbiji/

Istorijat domaih FLOSS zajednica: LUGoNS

Istorijat domaih Floss zajednica:

vane su brojne prezentacije, skupovi, LID-ovi ( Linux Install Day) u okviru LUGoNS hacker spacea. Iza LUGoNS-a su projekti prevoda na srpski jezik SlackBooka i Gentoo handbooka, vodia Kako postati haker, itd. LUGoNS takoe radi na prikljuivanju Tor exit nodeu i popularizaciji Tor tehnologije. Osim prevodilakih projekata tu su i slobodne dopisne liste ( free-lists.net), virtuelna uionica o programiranju i GNU/Linux operativnom sistemu kao i brojna predavanja na fakultetima. U radu na svim ovim projektima LU-

UGoNS Linux User Group of Novi Sad (Grupa korisnika GNU/Linux operativnog sistema u Novom Sadu), je jedna od najstarijih Linuks zajednica na naim prostorima. Geografski naziv zajednice je odavno prevazien, pa su mnogi lanovi zajednice i izvan Novog Sada. LUGoNS je nastao iz ideje, kao i sve dobre stvari na ovom svetu. Milo Krasojevi - milobit jedan od osnivaa LUGoNS-a, 90-tih godina je otiao u Nemaku gde se prvi put susreo sa Linuksom, odakle i potie njegova strast i zaluenost istim. Kroz uenje i rad na Mannheim Univerzitetu, stie bogato znanje kao i pomo i podrku prijatelja u godinama koje slede. U to vreme upoznaje Nikolu Kaveana sa kojim ostvaruje svoje prve ideje i krajem dvadesetog veka nastaje ns-linux.org. U godinama koje slede niu se brojni prijatelji i saradnici koji su radili na jaanju LUGoNS-a: Danica Novakovi kaneolopa, Nikola Novakovi dreamerns, Nikola Kotur kotnik, Goran Meki meka, Dani Laslo nsd, Velibor Gliin bobus, Slobodan Sredojevi ssl, Lazar Strievi lucky, arko ivanov zzare Broj saradnika i prijatelja LUGoNSa iz dana u dan raste sve vie te ih je

gotovo nemogue sve nabrojati. 2005. godine sajt LUGoNS-a je imao

odlinu poseenost. Tada je organizovano i prvo okupljanje korisnika a na veliko iznenaenje organizatora kafi Sting je bio mali da primi sve koji su doli. To je bio znak da je vreme da LUGoNS postane zvanina zajednica, nakon ega su se i registrovali. Odmah nakon toga otvoren je forum, laboratorija, poela su predavanja i edukacija ljudi o slobodnom softveru, programiranju, tehnologijama. OrganizoAvgust 2012

GoNS-u je znaajno pomogla infrastruktura. Osim web servera po njihovoj volji, raspolau i mail serverom, git repozitorijumima, wikijem, blogovima, planetom, servisima za rad na programerskim projektima - trac i redmine kao i mnogim drugim. Svi ovi servisi su na raspolaganju svim lanovima LUGoNS-a koji imaju ideju i voljni su da je razvijaju. Izmeu ostalog, ovako je LUGoNS i pomogao projektu LiBRE!.
11

10

LiBRE! asopis o slobodnom softveru

Puls slobode
Da ne bude da samo rade, lanovi LUGoNS-a umeju i da se drue. Posle perioda uspavanosti, proteklih godinu dana se situacija ponovo zagreva i postaje sve zanimljivije. Okupljanja (planirana i neplanirana) su sve ea. Neka od bitnijih mesta koje e svaki gost LUGoNS-a verovatno da obie su Gusan, Bezec, Vanesa, Sting, a nekada ranije i CK13. Oni koji su posetili LUGoNS se verovatno dobro seaju ovih mesta. I lanovi LUGoNS-a odlaze u goste, recimo neki lanovi su posetili CCC ( Chaos Communication Congress) hakerski kongres koji se odrava u Nemakoj, Defcon u Las Vegasu a neki su se druili sa kolegama iz Hrvatske na konferenciji DORS/CLUC u Zagrebu. Bili su kolektivno i u Beogradu u vie navrata. Zbog svih onih koji su nesebino pruali podrku LUGoNS-u svih ovih godina, LUGoNS jaa i iri se iz dana u dan. Svi zainteresovani su dobrodoli da se pridrue LUGoNS-u. Rad i aktivnosti LUGoNS zajednice moete pratiti na: Zvaninoj stranici LUGoNS-a: https://www.lugons.org/ Forumu LUGoNS zajednice: https://forum.lugons.org/cgibin/yabb2/YaBB.pl LUGoNS planeti: https://planet.lugons.org/ LUGoNS wiki stranici: https://wiki.lugons.org/doku.php Takoe su dostupni i putem IRC-a: IRC server: irc.freenode.net kanal: #lugons LUGoNS tim
12

Predstavljamo

Unity Web Apps

Autor: Zlatan Vasovi buntu Unity se razvija veoma brzo. Unity Web Apps je jedno od veih (i veoma inovativnih) unapreenja. Sajtovi uz pomo Web Appsa postaju web-bazirani programi poput onih koje moemo videti u Firefoxu, Chrome/Chromiumu i jo nekim web pregledaima. Uz Web Apps stiu i novi Unity Lensevi ( Unity soiva), Google Docs (i dalje se koristi ovo ime, mada ne znamo zato, imajui u vidu da se ovaj servis odavno zvanino zove Google Drive) i Photos. Kao i kod drugih soiva, moete filtrirati rezultate prilikom pretrage. Nas je ova funkcija zainteresovala pa smo je isprobali.

Sajtovi uz pomo Web Apps-a postaju web bazirane aplikacije poput onih koje moemo videti u Firefox-u, Chrome/ Chromiumu. Nas je ova funkcija zainteresovala pa smo je isprobali.
Drutvene mree: Facebook (facebook.com), Twitter (twitter.com), Google+ (plus.google.com), VK.com (vk.com), LinkedIn (linkedin.com) i Tumblr (tumblr.com). Igre: Cut the Rope (cuttherope.ie), Angry Birds (chrome.angrybirds.com), Lord of Ultima (lordofultima.com) i Command and Conquer: Tiberium Alliances (alliances.commandandconquer.com). Kancelarija: GoogleDocs (docs.google.com) i Google Calendar (google.com/calendar). Muzika i video: Last.fm (lastfm.com),
Avgust 2012

Libre.fm (libre.fm), Pandora (pandora.com), Grooveshark (grooveshark.com), Hulu Player (hulu.com/watch), Yandex Music (music.yandex.ru), Rdio (rdio.com), YouTube (youtube.com) i Ubuntu One Music (one.ubuntu.com).

Ostali: Launchpad (launchpad.net), WordPress.com (wordpress.com), Amazon (amazon.com), Amazon Cloud reader (read.amazon.com) i Subway IRC. Ova lista se moe proiriti zato to je API Unity Web Apps-a dostupan svim zaintersovanim programerima.

Podrka pregledaa
Ovu opciju za sada podravaju samo Mozilla Firefox i Chromium. Zanimljivo je zato je ne podravaju i ostali open source pregledai sa slinom osnovom.

Podrani sajtovi
Unity Web Apps podrava sledee web servise: Vesti: BBC News (bbc.co.uk/news), CNN News (edition.cnn.com), Yahoo! News (news.yahoo.com/), Google News (news.google.com), Yandex News (news.yandex.ru), Google Reader (google.com/reader), Reddit (reddit.com) i NewsBlur (newsblur.com). Servisi elektronske pote: Gmail (mail.google.com), Yahoo! Mail (mail.yahoo.com), Yandex Mail (mail.yandex.ru), QQ Mail (mail.qq.com), Windows Live Mail (login.live.com) i Mail RU (mail.ru).

Slika 1 : Primer integrisanja web servisa sa Ubuntuom

LiBRE! asopis o slobodnom softveru

13

Predstavljamo
Testiranje mogunosti
Integracija sa Unity HUD-om je odlina i nju podravaju Reddit i Google Docs. Prilikom korienja Google Docsa moete da ubacujete obeleivae, crtee Veina opcija Google Docsa je prebaena u Unity HUD. Samo pritisnite Alt taster i ponite da kucate komandu (kojoj je isti naziv kao i u Google Docs meniju) i nakon to vam se pojavi eljena komanda jednostavno je odaberite. Ovo se pokazalo veoma korisno nakon dueg rada. Reddit ima pretraivanje kategorija, kljune rei i slino (dok vi kucate ta elite i HUD vam daje brze rezultate izgleda kao da pretraujete Reddit).

Unity Web Apps

Instaliranje
Unity Web Apps se instalira vrlo jednostavno. Da bi se instalirao potrebno je uneti sledee komande i saekati da Ubuntu odradi svoje:
$ sudo add-apt-repository ppa: webapps/ preview $ sudo apt-get update & & sudo apt-get install unitywebapps-preview

Napomene
Slika 3: Reddit
BBC News, Yahoo! News i CNN News podravaju obavetenja koja se pojavljuju pri vrhu ekrana. Ova opcija se takoe pokazala kao korisna. Umesto da stalno osveavate BBC, CNN ili Yahoo! primaete obavetenje im stigne nova vest. Malo nam je zasmetalo to ovu opciju ne podravaju i ostali izvori vesti koji podravaju Unity Web Apps (na primer Google News).

Slika 5: Grooveshark u zvunom meniju Ubuntua

Twitter i Google+ se mogu nai u messages meniju sa korisnim stavkama kao to su novi tweetovi, postovi Ne bi bilo loe da imaju obavetenje za svaki pristigli tweet, G+ post i slino, kao kod news sajtova.

Moda ete imati problema sa Google Docs programom, zato to vas pregledai preusmeravaju na adresu drive.google.com tako da ete morati brzo da reagujete da biste je instalirali (osim ako nemate jako spor internet to nije bio na sluaj). Ubuntu nee da odrava Unity Web Apps jo dugo vremena za Ubuntu 1 2.04 tako da vam toplo preporuujemo da u skorije vreme preete na Ubuntu 1 2.1 0. Nakon prvog pokretanja (dodavanja) nekog Unity Web programa, isti e vam se zalepiti za launcher, tako da ako elite da ga otkaite sa launchera moraete da restartujete sistem ili se odjavite pa se ponovo prijavite (to je mnogo bri nain). Ako vam se dopala ova inovativna funkcija Ubuntu Unityja pratite njen razvoj i ekajte da va omiljeni sajt postane web-baziran program u Ubuntuu.

Slika 2: Google Docs

Slika 4: BBC News obavetenja

Grooveshark je dobio integraciju sa zvunim menijem Ubuntua pa sada moete da sluate vau muziku iz Groovesharka kao i muziku iz Rhytmboxa na primer.

Slika 6: Twitter i G+ u meniju za poruke u Ubuntuu

14

LiBRE! asopis o slobodnom softveru

Avgust 2012

15

Predstavljamo

Floss medija plejeri

FLOSS medija plejeri - 3. deo

U prolim brojevima smo govoroli o konzolnim i grafikim media plejerima. U ovom broju emo se fokusirati na MPD.

automatski dobaviti sa interneta. Ako vam zatreba pomo kako da koristite ovaj klijent, pritisnite samo F1 .

GMPC

opcije za prikazivanje detaljnih informacija sa interneta. Meutim, postoje tekstovi pesama. Ono to nam se svidelo je mogunost minimalistikog interfejsa gde postoje samo kontrole za reprodukciju.

Autor: Gavrilo Prodanovi prolim brojevima smo govorili o konzolnim i grafikim medija plejerima. U ovom broju emo se fokusirati na MPD. Music Player Daemon je serverski program, koji se obino startuje u pozadini sa bootom sistema. MPD prua mogunosti da reprodukuje sve poznate audio formate i da koristi sve poznate audio izlaze. MPD je mogue kontrolisati lokalno ili preko mree pomou klijenata koji komuniciraju preko TCP ili UNIX socketa. Nakon instalacije MPDa, potrebno je uraditi neke jednostavne izmjene u /etc/mpd.conf datoteci, kao to je lokacija do muzike biblioteke i lozinka za pristup. Nakon toga je potrebno odabrati klijent pomou kojeg ete putati vau muziku.

prozora.

Ncmpcpp

Slika 2: GMPC
Gnome Music Player Client je grafiki klijent za MPD. Interfejs mu je lep, jednostavan za korienje a bogat opcijama. Sa leve strane nalaze se jezici koji nude razliite opcije. U Now Playing moete pogledati informacije o pesmi. Takoe tu moete pogledati tekstove pesama, jezike za gitaru (ova opcija nije dala nikakve informacije za nae pesme), sline pesme, sline izvoae, web linkove, informacije o izvoau i pesmama iz albuma. Takoe postoji lista drugih albuma koje posedujete u vaoj muzikoj kolekciji. Play Queue vam daje trenutnu listu pesama koju moete izmeniti. U Database tabu pesme moete pregledati po fasciklama a takoe postoje i Genre, Artist i Metadata browser. Takoe tu je i pretraivanje koje e vam biti od pomoi.

Slika 3: Sonata

Salika 4: Sonata mini

Na kraju
Ovde smo opisali samo klijente koji rade na GNU/Linuxu. Takoe postoje klijenti za druge platforme kao to su Windows ili Mac OS X. Postoje klijenti i za Android, IPhone, IPod, IPad i Symbian telefone. Takoe postoje pluginovi za IM, pluginovi koji menjaju va status a postoje i IRC pluginovi. Isto treba spomenuti i web klijente koji vam omoguavaju da kontroliete MPD irom svijeta sa svakog ureaja koji poseduje web browser. Takoe treba spomenuti da se MPD moe koristiti za audio streaming. Ako elite da isprobate jo klijenata za MPD u sluaju da vam se ovi ne sviaju, onda je za vau potragu dobra sledea lokacija: http://mpd.wikia.com/wiki/Clients
17

Slika 1 : Ncmpcpp
Ncmpcpp je fork ncmpc klijenta za MPD. Krasi ga ncurses interfejs to ga ini jednostavnijim za korienje. Pomou njega moete pregledati muziku biblioteku po fasciklama ili po strukturi artist/album/song. Takoe podrava naprednije pretraivanje koje je jednostavnog interfejsa. Postoji vie polja gdje moete popuniti tagove koje elite i tako pretraiti lako ono to vas zanima. Takoe postoji playlist editor i tag editor koji vam mogu biti korisni. U sluaju da ne znate tekst neke pjesme, ncmpcpp vam ga moe

MPC
MPC je jednostavan cli klijent za MPD. Pomou njega moete uraditi sve potrebne stvari, kao to je kontrolisanje playbacka ili pretraga muzike biblioteke. Njegov interfejs e nekim korisnicima biti neudoban ali je MPC odlina alatka koju bi mogli koristiti u skriptama ili za keybind u vaem omiljenom upravniku
16

Sonata
Sonata je jednostavan GTK klijent. Ovde takoe postoje opcije pretraivanja muzikih biblioteka, kao i kod GMPC-a ali za razliku od GMPC-a, ovde ne postoje
Avgust 2012

LiBRE! asopis o slobodnom softveru

Kako da?

Mala kola: Scribus 1.4

Mala kola: Scribus 1.4 - 3. deo

Interfejs Scribusa

Autor: Dejan Maglov prolom nastavku male kole smo otvarali na dokument. Podesili smo opte parametre i sad po prvi put vidimo kompletan Scribusov interfejs. Pre nego to nastavimo sa konkretnim formatiranjem ablona za na asopis, predstaviemo ovaj interfejs. Predstaviemo ga u cilju lakeg snalaenja gde nam je ta, upoznavanja sa alatom i terminologijom koja e biti koriena u ovoj maloj koli. Nakon toga, krenuemo sa formiranjem leve i desne stranice, formatiraemo stilove za tekst, odabrati eljene boje koje emo upotrebljavati u asopisu

Slika 1 : Intrefejs Scribus

Upoznajte interfejs Scribusa 1 .4. Cilj upoznavanja sa interfejsom je lake snalaenje u samom programu kao i upoznavanje sa terminologijom koja e nadalje biti koriena u ovoj maloj koli.
nata. Uoavamo 5 standardnih elemenata interfejsa: 1 . liniju padajuih menija, na samom vrhu prozora, 2. liniju alata ispod linije padajuih menija, 3. WYSIWYG (engl. What You See Is

Interfejs Scribusa
Scribus ima klasian mono prozorski interfejs sa klasinim rasporedom eleme18

Tabela 1 : Alati u padajuim menijima

Avgust 2012 19

LiBRE! asopis o slobodnom softveru

Kako da?
What You Get - ta vidi to dobije) radni prozor, 4. navigacionu liniju i 5. statusnu liniju. snimi, zatvori, tampaj, izvri proveru, napravi PDF), zatim standardni alati za ureivanje ( Undo, Redo, iseci, kopiraj i nalepi (engl. cut/copy/paste)), zatim alati za uvoz elemenata (tekst okvira, okvir slike, render okvira, tabele, oblika, poligona, prave linije, krive linije, linije slobodnom rukom), zatim alati za ureivanje elemenata (rotiraj element, uveaj element, oznai tekst, uredi tekst, povei okvir teksta, razdvoji okvire tekskomentar, linkuj elemente). Veinu ovih alata emo stalno koristiti prilikom izrade naeg projekta.

Mala kola: Scribus 1.4

identifikaciju elemenata dokumenta. Podeavanje ta e od pomonih elemenata biti prikazano u radnom prostoru se nalazi u padajuem meniju View.

Radni prozor

Linija padajuih menija

Navigaciona linija
Slika 5: Navigaciona linija
Navigaciona linija prvenstveno slui za brzi prelazak sa strane na stranu dokumenta na kojem radimo ali isto tako nam podeava izgled radnog prozora. Gledajui ovu liniju sa leva na desno uoavamo padajue liste: 1 . za brzi odabir glavne jedinice mere ( mm, cm, in, c, pt ) 2. za brzi odabir kvaliteta prikaza svih elemenata na dokumentu bez obzira na uneti kvalitet ( high, normal i low) Da pojasnimo, brza promena jedinice mere moe da bude korisna ako na primer za itav dokument koristimo mm kao osnovnu jedinicu ali nam treba vea kontrola kvaliteta ilustracija u pikselima, jednostavnim klikom i odabirom piksela za osnovnu jedinicu mere moemo bez veih problema da preemo sa ureenja teksta na ureivanje slika i obratno. Vrlo korisno.

Slika 2: Linija padajuih menija

Ova linija sadri sve alate za pravljenje, ureivanje i podeavanje dokumenta kao i samog programa. Ovi alati su rasporeeni u 1 0 padajuih menija. U tabeli 1 su dati svi alati po kategorijama. Tabelu ne treba dodatno komentarisati. Alati su logino rasporeeni a funkcije alata emo upoznati u nastavku male kole.

Linija alata
Slika 4: Radni prozor Slika 3: Linija alata
U ovoj liniji su ikonice najee korienih alata. Tu su alati za manipulaciju dokumentima (otvori novi, otvori postojei,
20

ta, izmeri rastojanje, kopiraj osobine, uzmi boju sa ekrana). Na kraju linije sa alatima su PDF elementi forme (dodaj dugme, dodaj tekst, dodaj check box, dodaj combo box, dodaj list box, dodaj

Radni prozor obuhvata najvei deo interfejsa. Karakterie ga funkcija WYSIWYG. Ovo znai da ono to vidite i uredite e tako biti i u zavrnom dokumentu sa izuzetkom pomonih linija koje slue za poravnavanje, pozicioniranje i
Avgust 2012

Kvalitet prikaza elemenata je takoe korisna funkcija. Proveravanje izlaznog kvaliteta dokumenta moemo da jednostavno obavimo postavljanjem maksimalnog kvaliteta prikaza dokumenta to jest High. Ako biste ostavili stalno ovaj kvalitet prikaza moglo bi doi do usporavanja navigacije kroz dokument zbog generisanja kvalitetne slike, zato nije loe
21

LiBRE! asopis o slobodnom softveru

Kako da?
smanjiti kvalitet prikaza na Low ime ubrzavamo navigaciju i rad u dokumentu. Sledeih par stavki u navigacionoj liniji se odnosi na uveanje dokumenta u radnom prozoru. Tu je combo box sa procentom uveanja ( zoom) prikaza, lupa sa minusom za umanjenje, lupa sa jedinicom za vraanje u normalni prikaz (1 00% uveanja) i lupa sa plusom za uveanje. Sledea grupa dugmia se odnosi na navigaciju po stranama dokumenta. Vrlo bitan list box je onaj koji se nalazi iza navigacionih dugmia. Ovaj list box slui za biranje trenutno aktivnog layera dokumenta. Kao i svi grafiki programi i Scribus podrava layere. To znai da razliite elemente dokumenta moete da postavite na drugi prozirni layer, tako da prilikom oznaavanja slike ne smetaju tekstu ili pozadinski elementi elementima glavnog sadraja, i slino. O layerima u Scribusu e kasnije biti vie rei. Na navigacionoj liniji moemo jo uoiti dva dugmia sa desne strane. Jedno se odnosi na pregled izgleda kada se primeni ema boja. eme boja pokuavaju da doaraju izgled gotovog proizvoda nakon tampe. Na ekranima se koriste RGB boje to jest boje koje su dobijene meanjem 3 osnovne boje: crvene, zelene i plave. U tamparijama se koriste CMYK boje to jest, boje dobijene meanjem 4 osnovne boje: cyan, magenta, uta i crna. ema boja pokuava ove razlike da premosti. Poto mi neemo tampati na asopis i nismo podesili emu boja ovo dugme nam nita ne znai, ta vie, ako je aktivno moglo bi nam
22 LiBRE! asopis o slobodnom softveru

Oslobaanje
dati pogrenu sliku izlaznog dokumenta. Drugo dugme je Preview Mode. Ono ukljuuje i iskljuuje reim za pregled gotovog dokumenta. Kada je ovo dugme aktivno iz radnog prozora se uklanjaju sve pomone linije i ostaje samo prikaz gotovog izlaznog dokumenta. Navigaciona linija je vrlo bitna za snalaenje u dokumentu pa smo ovog puta obratili malo vie panje na nju.

Nesvakidanja okruenja radne povri

Pored standardnih okruenja radne povri postoje i ona koja su veoma malo zastupljena, to svakako ne znai da su po funkcionalnostima i karakteristikama loija od njih. Zbog toga je vrlo verovatno da se sa nekima od njih jo niste upoznali pa bi ovaj lanak bio jedan od naina da to i uinite.

Statusna linija
Korisnici ne mogu da utiu na elemente u statusnoj liniji. Ona daje samo informaciju o trenutnom poloaju kursora i stanju funkcije automatskog snimanja dokumenata. Sada smo se upoznali sa interfejsom Scribusa i znamo gde nam je ta. Od sledeeg nastavka poinjemo sa konkretnim radom na izradi naeg PDF asopisa. Nastavie se

Autor: Aleksandar Stanisavljevi koliko spadate u korisnike koji vole da isprobavaju razne Linuks distribucije u ivom reimu tragajui stalno za nekim novim iskustvom, verovatno ste se bar jednom zapitali koje su zapravo sutinske razlike izmeu pojedinih distribucija. Sve one uglavnom koriste X Window System, ali upravnici prozora i okruenja radne povri koji se u njima koriste mogu znaajno da variraju od distribucije do distribucije. Mnogobrojne Linuks distribucije koriste najpoznatija okruenja radne povri, kao to su: GNOME Shell, MATE, Unity, LXDE, XFCE, Cinnamon i KDE, pa ete se tokom isprobavanja raznih Linuks distribucija u ivom reimu susretati uglavnom sa ovim okruenjima radne povri. Meutim, pored nabrojanih okruenja radne povri postoje i ona koja su veoma malo zastupljena, to svakako ne znai da
Avgust 2012

su po funkcionalnostima i karakteristikama loija od njih. Zbog toga je vrlo verovatno da se sa nekima od njih jo niste upoznali pa bi ovaj lanak bio jedan od naina da to i uinite.

Trinity
Projekat Trinity okruenja radne povri je organizovao i predvodi Timoti Pirson (engl. Timothy Pearson), upravnik za izdanja Kubuntua sa 3.5 verzijom KDE okruenja radne povri. On je objavio Trinity kako bi nastavio sa razvojem verzije 3 KDE-a a nakon to je KDE e.V odluio da napusti ovaj projekat i krene sa razvojem verzije 4 KDE-a. Ovaj fork odrava KDE 3.5 ivim ukljuujui ispravljanje uoenih buba, poboljanja sa dodatnim karakteristikama kao i kompatibilnost sa starijim hardverom.

23

Oslobaanje
Umesto toga, aktivnosti u Sugaru koje su uvek preko celog ekrana, zahtevaju od korisnika da se fokusiraju na samo jedan program u datom trenutku.

Nesvakidanja okruenja radne povri

toil
toil (francuski za zvezdano), je GNUstep bazirano okruenje radne povri koje je od samog starta izgraeno na bazi visoko modularnih i laganih komponenti sa takvom orijentacijom itavog projekta kao i projektne dokumentacije koja korisnicima omoguuje da kreiraju sopstveni tok rada u ovom okruenju kombinovanjem i oblikovanjem pruenih usluga (programa) i drugih komponenti okruenja. toil izbegava tradicionalne metafore radne povri te obezbeuje znatno vie mogunosti prilikom predstavljanja objekata. To omoguava znatno lake predstavljanje objekata koji se ne odnose samo na klasine datoteke, kao to su ljudi.

Slika 1 : Trinity 3.5.12

napravljeno da bude odzivno, da troi veoma malo resurse raunara i da ima poznati izgled i ugodnost prilikom korienja. EDE okruenje radne povri koristi FLTK komplet alata i pisano je u C++ programskom jeziku. EDE ne koristi pruamo sve filozofiju. Njegov cilj je da obezbedi samo okruenje radne povri koje ne ukljuuje specijalne alate i programe. Na primer, zato praviti jo jedan web browser kada Firefox, Seamonkey ili Chromium mogu odlino da sarauju sa EDE-om.

Razor-qt odlino radi i na starijim kompjuterima. Prilagoen je korisnicima koji cene jednostavnost, brzinu i intuitivan korisniki interfejs.

Look Win XP
Look Win XP ( LXP) okruenje radne povri je namenjeno Linux/Unix korisnicima koji ele okruenje radne povri koje prua Microsoft Windows XP oseaj i izgled. LXP projekat je sm razvio sve svoje teme kao i nekoliko drugih dodataka. Ovo okruenje je namenjeno svima onima koji ele brzo i jednostavno okruenje radne povri kao i onima koji ele da impresioniraju svoje prijatelje koji koriste Microsoft Windows XP operativni sistem.

Sugar
Sugar je okruenje radne povri napravljeno sa ciljem da ga koriste deca za interaktivno uenje uz pomo raunara. Programeri ovog okruenja radne povri su ukljueni u projekat One Laptop per Child OLPC (jedan laptop po detetu). Ovo okruenje radne povri je podrazumevano instalirano na OLPC XO-1 familiji laptop raunara a takoe podrava i drugi hardver te moe naknadno da se instalira.

Slika 4: EDE 2.0

Razor-qt
Slika 6: LXP 0.2

Ambient
Slika 3: toil 0.4 Slika 2: Sugar 0.82
Za razliku od drugih okruenja radne povri, Sugar ne koristi metafore poput: radnog okruenja, fascikle i prozora.
24

Slika 5: Razor-qt 0.4

Razor-qt je lagano okruenje radne povri koje koristi QT komplet alata. Za razliku od KDE okruenja radne povri koje takoe koristi QT komplet alata,
Avgust 2012

EDE
EDE ili Equinox Desktop Environment je malo okruenje radne povri koje je

Ambient je MUI ( Magic User Interface) bazirano okruenje radne povri za MorphOS operativni sistem. Njegov razvoj je 2001 . godine zapoeo Dejvid Gerber ( David Gerber). Glavni ciljevi koje ovo okruenje treba da ispuni su jednostavnost i brzina. Ovo okruenje radne povri je pisano u C programskom jeziku.
25

LiBRE! asopis o slobodnom softveru

Oslobaanje
risniko iskustvo dok se istovremeno brine da dobro ugosti napredne korisnike, imajui u vidu snagu GTKShella.

Kancelarijski paket: LibreOffice

Kancelarijski paket:

Slika 7: Ambient okruenje radne povri

ROX
ROX je brzo i jednostavno za korienje, okruenje radne povri, koje u velikoj meri koristi drag-and-drop (prebaci) mogunost. Baziran je na ROX-Filer upravniku datoteka ( file manager) koji se podrazumevano koristi u Puppy Linuxu. Koristi GTK+ komplet alata a pisan je u programskim jezicima C i Python.

Slika 9: GUIShell 3.6

Korisni linkovi: [1 ] http://en.wikipedia.org/wiki/Trinity_(desktop_environment)#Trinity [2] http://trinitydesktop.org/ [3] http://en.wikipedia.org/wiki/Sugar_(desktop_environment) [4] http://wiki.sugarlabs.org/go/Welcome_to_the_Sugar_Labs_wiki [5] http://en.wikipedia.org/wiki/toil [6] http://etoileos.com/ [7] http://en.wikipedia.org/wiki/EDE [8] http://www.equinox-project.org/ [9] http://razor-qt.org/ [1 0] http://en.wikipedia.org/wiki/Razorqt [1 1 ] http://sourceforge.net/projects/lxp/ [1 2] http://lxp.sourceforge.net/ [1 3] http://en.wikipedia.org/wiki/Ambient_(desktop_environment) [1 4] http://www.roscidus.com/desktop/home [1 5] http://en.wikipedia.org/wiki/ROX_Desktop [1 6] http://www.nongnu.org/antiright/

Autor: Stefan Noini ko traite alternativu Microsoft Officeu, ili pak tek razmiljate o kancelarijskom softveru, onda svakako pogledajte Libre Office paket programa. Libre Office je besplatan kancelarijski softver otvorenog koda koji ispunjava mnoge zahteve u ovom polju savremenih tehnologija. Libre Office se sastoji iz est programskih reenja za razliite potrebe i namene.

Ako traite alternativu Microsoft Officeu, ili pak tek razmiljate o kancelarijskom softveru, onda svakako pogledajte Libre Office paket programa.
aj, formatira tekst, stilizuje ga, napravi tabelu i jo mnogo stvari koje su dostupne u razliitim vrstama dokumenata. Sadri mnogo arobnjaka (engl. wizards) koji vam omoguavaju da kompleksne radnje uradite jednostavno, ali ipak profesionalno i kvalitetno. Jedna od korisnih stvari stvari u Writeru je AutoCorrect i spelling check on the fly koji greke u pisanju pronau dok kucate. Program ima ugraen i autocomplete sistem koji dovrava re dok kucate na osnovu ugraenog renika i rei koje ste ve uneli. Za laku navigaciju kroz dokument sa mnogo strana Libre Office Writer nudi opciju generisanja sadraja. Garancija da e svi moi proitati va dokument
27

Writer
Libre Office Writer je ureiva teksta za mnoge vrste dokumenata. Od najjednostavnijih tekstualnih do sloenih kao to su .odt ili .docx koji se koristi u Microsoft Officeu. Takoe, nudi i opciju izvoza dokumenta i u PDF i HTML. Writerom se mogu kombinovati i ostali programi iz Libre Office paketa kao to je Math za pisanje matematikih formula. Jednostavan je, a njime mogu da se prave razne vrste dokumenata, od obinih beleki do knjiga. Moe da napravi sadrAvgust 2012

Slika 8: ROX okruenje radne povri

GUIShell
GUIShell je lagano okruenje radne povri koje koristi GTK+2 komplet alata. Ono pokuava da odri niske hardverske zahteve i prua ne tako dobro ko26

LiBRE! asopis o slobodnom softveru

Oslobaanje
jeste OpenDocument format, koji je opteprihvaen standardni format za ovu vrstu dokumenta. Pored OpenDocument formata Libre Office Writer nudi mogunost uvanja dokumenta u .doc (stari format Microsoft Officea).

Kancelarijski paket: LibreOffice

Draw
Ako volite da crtate ili pak radite osnovne tehnike planove onda je Libre Office Draw prava stvar za vas. Moete konstruisati 2D kao i 3D objekte i potom ih izmeniti, pristupiti galeriji sa crteima za lako korienje u dokumentu ili sami napraviti crtee i smestiti ih u galeriju radi lakeg pristupa. Ovaj program Libre Office kancelarijskog paketa vam nudi izvoz vaeg rada u Flash SWFem> format kao i u mnoge druge formate (pomenimo .jpg, .png ili .gif).

jednostavnu bazu podataka laku za razumevanje i korienje. Iskusnim i zahtevnijim korisnicima Base nudi pristup bazama podataka kao to su, na primer, MySQL, MS Access ili PostgreSql.

2: LibreOffice Calc

Impress
1 : LibreOffice Writer

5: LibreOffice Base

Math
Pisanje sloenih matematikih formula uz Libre Office Math je jednostavno. Math je odlino integrisan i u ostale Libre Office pakete. Tako u Writeru moete lako napisati bilo koju formulu. Formule moete sauvati u internom formatu, ali i izvesti u sveprisutni PDF.

Calc
Ovaj softver prua lagodan rad sa tabelama i tabelarnim prikazom. Tehnologija DataPilot omoguava uvoz podataka iz baza podataka i pravljenje tabelarnog pristupa. Moete koristiti brojne aritmetike operacije i tabele napraviti to dinaminijim. Mnogo arobnjaka vas korak po korak vode kroz napredne opcije i olakavaju korienje. Scenario Manager omoguava da pogledate u budunost tako to ete dobiti rezultate za podatke koje pretpostavljate da se mogu desiti. Ovo je korisno ako pravite tabelu sa prodajnim artiklima i tabelu koja izraunava dobitak. Korienjem ove opcije moemo pogledati ta bi se desilo ako bi se cene smanjile ili poveale, koliki je gubitak odnosno dobitak. Calc ima i opciju izvoza tabela u PDF format, ali i uvanje dokumenta u formatu koji podrava Microsoft Excel.
28

3: LibreOffice Impress
Impress slui za izradu prezentacija. Ve pri pokretanju moete kroz arobnjaka uraditi osnove jedne prezentacije, kao to su odabir pozadine slajdova, naslov prezentacije ili raspored sadraja. Libre Office Impress omoguava i korienje ablona koji ubrzavaju proces pravljenja prezentacije, a opet ine da ona izgleda kvalitetno. Dodatne ablone moete preuzeti iz Libre Office riznice ili pak napraviti svoje. U prezentaciju moete dodati i audio zapis. Kada doe vreme da prezentujete va rad Impress vam nudi Slide Show opciju koju moete podesiti na runo prebacivanje slajdova, ili pak automatsko na nekoliko sekundi, a tu su i opcije u vezi sa pokazivaem.

4: LibreOffice Draw

Base
Base je upravnik za baze podataka. Napravljen je za veliki broj korisnika i brojne upotrebe, poput odravanja baza podataka, izmene, brisanje, pretragu Kroz mnoge arobnjake koje nudi ovaj deo Libre Office kancelarijskog paketa i oni koji nemaju mnogo iskustva mogu lako napraviti tabele, bazne upite ili forme. Ako elite da koristite Base bez potrebe da bazu podataka delite onda imate mogunost kreiranja baze podataka u kojoj se podaci uvaju na vaem raunaru u jednoj datoteci. Ovo je odlino reenje za one koji nemaju potrebu za velikim mrenim bazama podataka i koji ele
Avgust 2012

6: LibreOffice Math

LiBRE! asopis o slobodnom softveru

29

Oslobaanje
Dobro doli na slobodnu teritoriju

Slobodni medija plejeri

2. deo:

Audacious

Slobodni medija plejeri

Autor: Mio Jovanovi vaj lanak je drugi u nizu buduih lanaka ija svrha je da se novim i manje iskusnim korisnicima slobodnih operativnih sistema ukratko predstave programi koji e im ubrzati prilagoavanje na novi operativni sistem. Drugi lanak bie posveen slobodnim medija plejerima. Za slobodne operativne sisteme postoje brojni kvalitetni medija plejeri. Njihov broj raste iz dana u dan. Svaki od njih, naravno, ima svoje prednosti i nedostatke. U skladu sa namjenom ove rubrike predstaviemo vam tri slobodna medija plejera koji e zadovoljiti i vae potrebe i vae steene navike.

Za slobodne operativne sisteme postoje brojni kvalitetni medija plejeri. Predstaviemo vam tri slobodna medija plejera koji e zadovoljiti i vae potrebe i vae steene navike.
najnaprednijih, opcijama najbogatijih, a opet za upotrebu najjednostavnijih medija plejera. VLC podrava veinu poznatih formata, pa ak i neke egzotine i malo koritene formate. Formati: mp3, mp4, avi, wmv, wma, ogg, ogv, mkv, flv ili bilo koji drugi raspoloivi format ne predstavljaju problem za VLC medija plejer. Od dostupnih opcija treba napomenuti mogunost ubrzavanja ili usporavanja prevoda u odnosu na AVI snimak, u sluaju da je prevod koji imate neusklaen sa vaim filmom. Vjerujemo da je VLC jedan od boljih plejera kako za nove korisnike, tako i za sve ostale koji nemaju neke specifine zahtjeve. VLC medija plejer je mogue koristiti i za konverziju video snimaka, kao i za pregled video signala sa udaljenih lokacija ( streaming).

Slika 3 : Audacious, GTK izgled

QMMP
Slika 2 : Audacious
Muziki plejer Audacious je namijenjen onima koji su navikli na interfejs popularnog Winampa. Audacious ima sve to je sadravao i Winamp: glavni prozor prepoznatljivog izgleda i funkcija, prozor za equalizere, play listu; ukratko, sve ono na ta ste odavno navikli. Ako ste koristili skin za va Winamp, isti moete bez problema da koristite i za Audacious. Takoe, moete da ukljuite i osnovni Winamp classic izgled. Osim izgleda preslikanog sa Winampa Audacious ima i GTK izgled, integrisan sa izgledom grafikog okruenja. Vjerujemo da ete vremenom napustiti izgled Winampa i prei na GTK, jer ete se navii na GTK koristei druge programe. Za QMMP vai isto to i za Audacious. U pitanju je klon Winampa koji podrava i Winamp skinove. Jedina bitna razlika je u tome to QMMP ne sadri integraciju sa grafikim okruenjem tj. podrava iskljuivo izgled Winampa. Ono to ni Audacious ni QMMP ne sadre jeste podrka za video reprodukciju.

VLC medija plejer

Slika 4: QMPP
QMMP je osim za slobodne operativne sisteme dostupan za upotrebu i na MS Windows operativnom sistemu.

Slika 1 : VLC medija plejer

Prvi u nizu jeste VLC medija plejer, vama verovatno ve poznat. VLC ili VideoLAN Client medija plejer je jedan od
30

LiBRE! asopis o slobodnom softveru

Avgust 2012

31

Oslobaanje
Upotreba Winamp skinova
Kao to smo ve rekli, Audacious i QMMP podravaju upotrebu skinova za Winamp. Bitno je napomenuti da winamp skinovi dolaze arhivirani u .wsz datoteci. Da biste koristili winamp skinove na programu Audacious potrebno je da otvorite fasciklu na sljedeoj lokaciji, i da u tu lokaciju ubacite va eljeni skin:
/ home/ ~/ . local/ s hare/ audacious / Skins

Slobodni profesionalac

Ratovi editora
Rat editora (engl. editor war) je est naziv za rivalstvo korisnika vi i Emacs tekst editora. Oba navedena programa se, na neki nain, svrstavaju u vrlo napredne i zrele programe meutim, njihove karakteristine osobine se vrlo razlikuju
van upisivanjem naredbi. Vi je prvenstveno bio grafiki reim rada za ex a sam naziv vi je dobio po skraenici za naredbu visual u exu. Vi jo uvek podrava i ex reim rada. U poetku je potrebno uloiti odreenu koliinu vremena kako bi osnovni problemi sa kojima se poetnici sreu bili savladani.

Postupak za QMMP je isti, samo to se datoteke za izgled ubacuju u:

/ home/ ~/ . qmmp/ s kins

Ukoliko elite da koristite Winamp classic skin, moete da ga preuzmete sa: http://gnome-look.org/content/show.php/?content=1 35799. Korisni linkovi: [1 ] http://www.videolan.org/ [2] http://audacious-media-player.org/ [3] http://qmmp.ylsoftware.com/

R
Vi

Autor: Nikola Hardi

at editora (engl. editor war) je est naziv za rivalstvo korisnika vi i Emacs tekst editora. Oba navedena programa se, na neki nain, svrstavaju u vrlo napredne i zrele programe meutim, njihove karakteristine osobine se vrlo razlikuju. Oba navedena programa odlikuje minimalistiki izgled u odnosu na druge poznate editore teksta, kao to su na primer: LibreOffice Writer, Geany i Kate. Druga vrlo karakteristina osobina je to pruaju napredne mogunosti za upravljanje iskljuivo pomou tastature.

Slika 1 : Vi editor
Prvi problem sa kojim se poetnici sreu je taj to, kada otvore program za pisanje teksta, oni ele da piu, a vi im to ne dozvoljava. Re je o 3 reima rada ( mode): normalni ( normal), reim za pisanje ( insert) i vizuelni reim ( visual). U normalnom reimu rada, u kojem se vi nalazi im je pokrenut, korisnik moe da pozicionira kursor na eljeno mesto u tekstu, da ukloni ili ubaci deo teksta, menja podeavanja programa, poziva komande i sve ostalo to ne spada u pisanje. U reim pisanja je mogue prei na vie naina u zavisnosti ta elimo da uradimo pre ili posle prelaska u reim za pisanje. Moglo bi se rei da u ovom normalnom reimu rada nijedna tipka na
Avgust 2012

tastaturi zapravo ne belei novi znak u tekst, to mnogima u poetku nije normalno. U reim za pisanje je mogue prei upisivanjem i, a, o, O, r, cw ili c0, c$ i na mnogo drugih naina. Ovo je drugi problem, mnogo preica koje treba popamtiti. Trik je u tome da ne treba popamtiti sve te silne preice ve u poetku treba nauiti samo one koje su neophodne i njih koristiti neko vreme. Kasnije, kada primetite da na odreenu rutinu gubite vreme, potraite malo po internetu i sigurno ete nai reenje. Povratak u normalan reim se vri pritiskom na ESC. Pritiskanje tipke ESC korisnicima ovog editora postaje refleksna radnja. Uloga vizuelnog reima je, pre svega, oznaavanje dela teksta - selekcija. U vizuelni reim se prelazi pritiskom na v ili V a zatim se tekst oznaava pomeranjem kursora (naravno, za to slue h, j, k i l). Pritiskom na v, prelazi se u reim za selektovanje slovo po slovo, kao to bi se to radilo i pokazivaem mia. Veliko V pokree vizuelni reim za oznaavanje itavih redova. Kada je deo teksta oznaen on moe biti uklonjen, izmenjen, kopiran ili neto tree, na primer sortiran.

Vi je, kao i Emacs, program koji se razvija ve vie od tridesetak godina a nastao je evolucijom jo starijih editora teksta kao to su ed i ex. Za ex je bilo svojstveno to to je tekst unoen i urei32 LiBRE! asopis o slobodnom softveru

Slika 2: Vi preice
33

Slobodni profesionalac
Trei problem sa kojim se poetnici mogu susresti (ili smo mi to videli kao problem) je a zato bi se neko muio time? Sledi lista najeih razloga i objanjenja: Vi je mnogo bri za rad jer nema neprestanog premetanja ruku sa tastature na mia, a i uz uenje vrlo malog broja preica, kursor se jednostavno stvori tamo gde pogledate. Vi je konzolni program, izuzetno lagan po pitanju resursa i predstavlja standard (nalazio se i najee se jo uvek nalazi na veini Unixolikih sistema). Postoje i razne nove verzije od kojih su meu najomiljenijim Vim ( vi improved) sa svojim grafikih okruenjem gVim, elvis, nvi, itd. U izuzetno snanoj sprezi je sa sistemskim alatima to znai da su alati, kao na primer pipe, vrlo upotrebljivi. Ovo u praksi znai da izlaz bilo koje shell komande moete sauvati u editoru ili bilo kojom komandom obraditi tekst koji se trenutno nalazi u editoru. Veliki broj skripti i proirenja pomou kojih vi postaje editor po meri. Preostalo je da spomenemo jo samo neto. Vi je editor teksta u poprilino uskom smislu tog izraza, a to znai da je pomou njega mogue ureivati samo tekstualne datoteke. To nikako ne umanjuje njegovu upotrebnu vrednost jer se u kombinaciji sa alatom kakav je LaTeX mogu postii izuzetni rezultati. Iako je vi originalan program o kojem se toliko pria, verovatno je vim sada mogue mnogo ee sresti. Ovaj tekst nije uputstvo ili vodi za uenje, a pravo mesto za poetak vi/vim pustolovine je vimtutor koji stie uz vim. Za naprednije teme postoje opirniji prirunici kao to je to recimo Vim Book. znaajna razlika je to preice na tastaturi vie nisu dostupne samo u jednom odreenom reimu ve se aktiviraju kombinacijom tastera. Dakle, kada je pritisnuta tipka sa slovom, podrazumeva se da elite da upiete to slovo, a ako elite da uradite neto posebno, za to je potrebno pritisnuti neku od specijalnih tipki ( ctrl, alt, shift). Emacs je na glasu da troi mnogo hardverskih resursa dok je vi zaista minimalistiko reenje, ali u dananje vreme ovaj kriterijum se moe i zanemariti. Korisni linkovi:

Ratovi editora

[1 ] http://www.vim.org/ [2] http://www.yolinux.com/TUTORIALS/LinuxTutorialAdvanced_vi.html [3] http://www.gnu.org/software/emacs/

Slika 3: GVim

Emacs

Slika 4: Emacs logo

Sa druge strane, Emacs vai za robustan editor koji u sebi sadri zaista iscrpan niz dodataka razne namene, e-mail klijent, tetris, kalendar pa ak i linog psihoterapeuta. Kod Emacsa reimi odnosno modovi imaju drugaije znaenje nego u vi/vim kontekstu. Emacs reimi su vie nalik skriptama koje ima vi. Moda poetnici lake prihvataju Emacs nego Vi iz razloga to je vie nalik klasinim editorima, nema tri stalna reima kao vi ( normal, insert i visual) i nije potrebna nikakva posebna akcija da bi se poelo sa unosom novog teksta. Druga

Slika 5: Emacs
Neki od aduta koje krije Emacs su i: ASCII art crtanje Napredan rad sa tabelama u tekstualnim dokumentima (.txt) Emacs nije samo tekstualni editor i ima bitno bolju podrku za prikaz grafikih elemenata, kao to su: fotografije, eme ili matematike formule

34

LiBRE! asopis o slobodnom softveru

Avgust 2012

35

Internet, mree i komunikacije

Cyber kriminal

Cyber kriminal 2.deo

Razlika izmeu fizikog i cyber kriminala

Autor: Vladimir Cicovi

iziki kriminal zahteva koordinaciju vie ljudi, spretnost, sreu i dobru pripremu. Sa druge strane, cyber kriminal poinje ve kupovinom jedne od alatki za irenje, u poetku, male botnet mree. Odreeni alati ( exploit kits) omoguavaju manje vetom i informisanom pojedincu da izvri znaajne kriminalne radnje, da bi ga potom mediji sasvim pogreno imenovali - hakerom. Zapravo, re je o osobi koja je izvrila krivino djelo putem raunara, raunarske mree, pa se tako radi o kriminalcu. Meutim, zbog holivudskih filmova, haker je esto svaka osoba koja provaljuje u raunare i ini loe stvari. Pravi hacking moemo nazvati raznim imenima, ali ne i cyber kriminalom. Za razliku od fizikog svijeta, pojedinac moe sam organizovati vrenje krivinog djela uz pomo najjeftinije raunarske opreme odnosno, moe izgraditi ogromnu mreu zaraenih raunara, ostati neprimjeen i biti prijetnja za institucije ili korisnike interneta. Za razliku od kriminala u fizikom svijetu, cyber kriminal na naim prostorima nije istraen - makar ne u tolikoj mjeri koliko se vjeruje da je istraen. Policijske agencije nemaju plan niti strategiju kako zaustaviti ono to oni nazivaju hackingom. Razlog je jednostavan: nikada nisu imali strunjaka koji razumije hakersku kulturu, razlikuje cyber kriminal od etikog hakovanja. Potom,

nalazi logiku rupu koju iskoriava. Haker je obino pozitivac lik koji pravi programe, mree - i ponekad zaobilazi pravila uz pomo svoje kreativnosti i sposobnosti. Meu prvim hakerima je bio tvorac modema, tako to je shvatio da moe spojiti dva raunara uz pomo telefonske linije. Zahvaljujui njemu, mi imamo dananji moderni internet (prije jedne decenije modem je bio osnova za komunikaciju dva raunara i za spajanje na internet). Hakeri prethodne tri decenije koriste raunare da bi doli do raunarskih sistema. Ovo je sport u kojem osoba uesnik pokuava da nadmai osobu koja je postavila zatitu (u vidu ifri, zatitnih mjera, kao to je firewall, i slino). Osobe koje budu uspjene u upadu prijave upad i nain na koji im je uspio: i tad govorimo o etikim hakerima. Osobe koje upadnu u vane sisteme i ne prijave upad su hakeri. Meutim, pojedinici koji ne samo to ne prijave upad ve pristup ili informacije prodaju - zapravo su cyber kriminalci. To je osnovna razlika izmeu hackera i cyber kriminalaca, a poznata je i kao whitehat, greyhat i blackhat. Termini dolaze od crnih eira koji su se koristili u kaubojskim filmovima za negativce. Grayhat je osoba koja je pomalo i jedno i drugo. Whitehat je uglavnom strunjak za bezbjednost ( security expert) koji radi za odreene organizacije ili za sebe, ali svojim radom ne ugroava nikoga. Blackhat je osoba koja se striktno dri kriminalnog djelovanja protiv osoba/organizacija/drava. Osobe koje se smatraju hackerima su: Richard Stallman (GNU leader) John captain crunch Drapper (Phone Hacker - Phreaker) Steve Wozniak ( Appleov prvi inenjer i tvorac Apple raunara)
Avgust 2012

Kevin Mitnick (Mladi koji se uvalio u nevolju zbog svoje znatielje)

ne postoje standardi po kojima institucije moraju biti usklaene na internetu, a nepostojanje pravnog i praktinog okvira dodatno pospjeuje rast i raznolikost cyber kriminala. Spomenimo kao primjer za raznolikost grupe koje FBI zove spam-kings, odnosno ljude koji svakog trenutka mogu poslati preko deset miliona neeljenih e-pisama, stiui ovom nelegalnom reklamom finansijsku korist.

Postoje i osobe koji su u cyber svijetu anonimni ali koji su takoe pridonijeli razvoju softverske industrije, te sebe smatraju hakerima. Nastavie se

Razlika izmeu hakerskog djelovanja i cyber kriminalnog djelovanja

Haker je, posluiemo se jednostavnom gikovskom definicijom, osoba koja zaobilazi pravila tako to ih izuava i pro-

36

LiBRE! asopis o slobodnom softveru

37

Sam svoj majstor - web programiranje

Jinja2 abloni
ber} } </ b> neproitanih poruka. { % endif %}

Jinja2 abloni

Pogledajmo drugi primer:

name = ' I vana' nread_msg_number = 8 sex = ' f' Zdravo, korisnice I vana. I mate * 8 * neproitanih poruka.

Autor: Romeo Mlinar prethodnom broju pokazali smo kako napraviti jednostavan web program u CherryPy frameworku. Ovoga puta osvrnuemo se na izradu ablona (engl. templates), odnosno na dinamiko spajanje programa i konanog sadraja na stranici, vidljivog korisnicima. Osvrnuemo se na izdvajanje sadraja, njegovo formatiranje u HTML i logiku unutar ablona. ta je templating engine? U ovom tekstu zvaemo ga prosto ablon. Re je o softverskom sistemu za stvaranje web stranica na serveru iz predefinisanih obrazaca. ablon dobija potrebne informacije, esto prethodno obraene, i na osnovu unapred odreenih pravila stvara konanu stranicu koju server potom prosleuje korisniku. Na primer, ablon nakon prijave korisnika dobija podatke o registrovanom korisniku Peri koji ima tri neproitane poruke; dinamiki se potom reenica Zdravo, korisnie {IME}, imate {BROJ} neproitane poruke pretvara u Zdravo, korisnie Pero, imate 3 neproitane poruke. Isti ablon se koristi za sve korisnike. abloni sadre i programski kd (logike blokove, petlje, makroe) to rastereuje osnovu programa. Jinja2 je jezik za izradu ablona u Pythonu. Instalira se i poziva kao Python biblioteka a moe se koristiti u svakom frameworku koji podrava ovaj jezik. Jinja2 abloni mogu se pozivati u zatienom reimu ( sandboxed), brzi su, kompajliraju se u Pythonov bitecode. Greke je lako uoiti u toku izvravanja

Vidimo da se radi o HTML kodu u koji je ubaen logiki kd Jinja2 ablona. Sve to nije oivieno vitiastim zagradama pojavie se odmah na stranici, dok e se ostali delovi ablona izvriti pre izlaza. Evo neto izmenjenog primera sa zvaninog sajta za CherryPy (LiBRE! broj 3), u kojem se navedeni ablon koristi:
import cherrypy from j inj a2 import Environment, FileSystemLoader env = Environment( loader=FileSystemLoader( ' templates' ) ) class Root: @ cherrypy. expose def index( self) : tmpl = env. get_template( ' indeks. html' ) return tmpl. render( name=' Pera' , unread_msg_number=1 , sex=' m' )

jer interpreter upuuje na liniju u ablonskoj datoteci. Pogledajmo primer jedne datoteke pisane u Jinja2 sistemu. ablonska datoteka indeks.html:
{ # Datoteka indeks. html. Radi j ednostavnosti nismo uklj uili primere slaganj a broj a poruke i fraz e ' neproitana poruka' . #} <div class= messages > dravo, { { ' korisnie' if sex == ' m' else ' korisnice' } } { { name} } . { % if unread_msg_number == 1 %} I mate <b>j ednu</ b> neproitanu poruku. { % elif unread_msg_number == 0 %} <b>Nemate</ b> neproitanih poruka. { % else %} I mate <b>{ { unread_msg_num-

Logiki kd unutar ablona sastavio je reenice na osnovu datih pravila. Tako smo dobili odgovarajui rod u vokativu, jer je ablon dobio uputstva da tampa zdravo, korisnie samo ukoliko se radi o mukom rodu (vrednost sex = 'm'). Nekoliko grana if komande proverilo je broj neproitanih poruka i odabralo odgovarajuu reenicu. U Jinja2 ablonima sve vrednosti oiviene duplom vitiastom zagradom se odmah tampaju, pa smo tako ispisali ime korisnika (ili korisnice) naredbom
{ { name} }

ablone smo ubacili u fasciklu templates, tako da su na raspolaganju celom programu. ablon koji ovde koristimo zahteva tri vrednosti: ime korisnika ( name), pol korisnika ( sex) i broj neproitanih poruka ( unread_msg_number). Vrednosti se ablonu predaju u metodu .render. Pogledajmo sada koje reenice dobijamo za naredne primere prosleenih vrednosti.
name = ' Pera' nread_msg_number = 0 sex = ' m' Zdravo, korisnie Pero. * Nemate* neproitanih poruka.

Jinja2 abloni podravaju mnogo Python naredbi a tu su i napredne tehnike poput nasleivanja ( inheritance) ablona i izdvajanje makro naredbi u zasebne celine, to omoguava izradu sloenih stranica. Ukoliko ste obratili panju (i ako itate irilino izdanje asopisa) videli ste da u Python kdu i ablonu koristimo irilicu bez naroitog kodiranja. Ovo je mogue jer smo koristili izdanja CherrPy i Jinja2 za Python 3. ablonski sistem Jinja2 ( BSD licenca) aktivno razvija The Pooco Team, pod ijim pajtonovskim okriljem se nalaze i Flask, Pygments, Sphinx i Werkzeug. Jinja2 koriste veliki sajtovi kao to su, izmeu ostalih, Mozilla, SourceForge i Instagram. Koristan link: http://jinja.pocoo.org/
39

38

LiBRE! asopis o slobodnom softveru

Avgust 2012

Sam svoj majstor - multimedija

GNU/Linux DAW

GNU/Linux DAW
- 3. deo

OpenOctave
Ako ste ikada radili sa Cubaseom, Sonarom, Logicom ili slinim, nai ete se u poprilino poznatom okruenju. Svaki program ove namene ima trake ( MIDI, audio), bus, aux, input i output. O ovome e biti rei dalje u lanku. Ono to je vama bitno je da imate MIDI i audio trake. MIDI ete skoro pa uvek koristiti za unos nota za ritam bubnjeva (moda i nekih drugih instrumenata, to ve zavisi od vas i vaeg studija), dok u audio trake snimate glas, gitaru i bas. Na slici 1 vidite 3 trake: master, drums i guitar. Master je glavni izlaz iz OpenOctavea, drums je MIDI traka, dok je guitar audio traka. Osim master trake, sve ostale moete da dodajete (desni klik ispod traka Add MIDI Track ili Add Audio Track, na primer) i briete (desni klik na traku i Delete Track) po vaoj elji. Sigurno ste primetili da svaka traka ima r, m i s dugme, to predstavlja Record, Mute i Solo. Naravno, same za sebe, trake i nisu previe korisne. Ono to vam treba je da trakama dodelite ulaze i izlaze. Ako pritisnete F2 na tastaturi, dobiete prozor pod nazivom Connection Manager, slika 2 . On slui da trakama dodelite odakle e itati svoj ulaz i emu e predati svoj izlaz. Ako kliknete na naziv trake, na primer capture_1 na cloop programu (setite se, to je ALSA emulacija u JACK-u) i prevuete mia do guitarin_0 na OOStudio Audio, povezaete na levi kanal trake pod nazivom guitar levi izlaz svakog audio programa koji za zvuk koristi ALSA-u. Na isti nain se povezuju trake bilo kog tipa. Primetite da su audio trake narandaste, MIDI trake svetlo plave, itd. Svaki od gore pomenutih tipova traka ima svoju boju. Razlog za to je to ne moete povezati audio izlaz na MIDI ulaz, pa radi bolje preglednosti boje vam omoguavaju lak uvid u
Avgust 2012

to ta se sa im moe povezati. Ovo je srce OpenOctave programa, poto skoro sve to e vam trebati je da snimite u traku neki signal i predate ga dalje.

DAW i komponente
Ve smo pomenuli u prethodnim brojevima da se DAW-om ponekad smatra i softver koji snima i kontrolie ostale audio programe. Jedan od takvih programa je OpenOctave. U ovom lanku e biti opisane osnove rada sa OpenOctave programom.

Slika 2: Connection Manager

Ono to ete sigurno eleti je da na neku od traka ubacite efekat. Kliknite na donje levo dugme koje izgleda kao 4 trake pod nazivom The Mixer Doc. Pojavie vam se trake u donjem delu programa. Kliknite na dugme sa strelicama koje pokazuju levo i desno pa na FX. Dobiete mnogo slotova u kojima pie empty. U njih ete staviti efekat po elji. Kliknite desnim dugmetom mia na empty pa na new i iz liste izaberite, na primer, Invada Early Reverb (pod pretpostavkom da je invada-studio-lv2 paket instaliran na vaem sistemu) i kliknite na OK. Umesto empty e sada pisati ime efekta koji ste ubacili. Dvoklik na ovaj naziv e vam otvoriti prozor efekta u kome moete da podeavate parametre istog, slika 3 . Naravno, za neke efekte moete da menjate parametre u zavisnosti od toga gde se u pesmi nalazite, kao na primer da lagano smanjujete jedan od parametara. Ako klikne41

Autor: Goran Meki e smo pomenuli u prethodnim brojevima da se DAW-om ponekad smatra i softver koji snima i kontrolie ostale audio programe. Jedan od takvih programa je OpenOctave. U ovom lanku e biti opisane osnove rada sa OpenOctave programom.

Slika 2: Composer
40 LiBRE! asopis o slobodnom softveru

Sam svoj majstor - multimedija

te na dugme na traci pod nazivom Toggle Automation (ikonica izgleda kao malo rotirano slovo Z), pojavie vam se svi parametri koje moete dinamiki da menjate. Kliknite na ikonicu koja isto izgleda ali se nalazi iznad Master trake pod nazivom Edit automation i moi ete da menjate krivu datog parametra. Ako treba da dodate jo neku taku u kojoj se vrednost parametra poinje menjati, drite CTRL i kliknite na liniju koja predstavlja vrednost parametra. snimanje. Kliknite na zastavice, a onda desnim klikom negde na time bar (videete da pie u gornjem levom uglu 4/4) postavite punch out, a srednjim klikom na isti bar, punch in. Dobiete dve uspravne linije zelene boje. One slue da vam kau gde e tano biti snimljeno ono to traka dobije na svom ulazu. Pojednostavljeno, ovo znai da e OpenOctave snimati samo izmeu punch in i punch out zastavica. Ova opcija je veoma korisna da biste dobili klipove koji su tano eljene duine. Primetite na slici 1 skroz dole levo, padajui meni u kome trenutno pie Off. To znai da e vas OpenOctave pustiti da postavite punch zastavice gde god vi da kliknete. Ovo u veini sluajeva nije ono to hoete i verovatno biste eleli da vas OpenOctave ogranii u smislu da zastavice moete postaviti samo na tane mere (na primer, 4, 8, 1 6 taktova ). Eksperimentiite malo sa ovim i vidite ta vam najvie odgovara. Pretpostavimo da elite da unesete note za ritam bubnja. Ono to vam treba je novi klip u MIDI traci i povezivanje sa ritam mainom, o emu e biti rei u sledeem broju. Za sada ete nauiti kako da ureujete MIDI note i klipove. Stisnite slovo D na tastaturi, to bi trebalo da izmeni kursor koji e sada izgledati kao olovka. Pritisnite levi taster mia negde na drums traci i razvucite par taktova, a onda pustite mia. Dobili ste prazan MIDI klip. Pritisnite slovo A na tastaturi i kursor e se vratiti u standardni oblik: strelica. Dvoklik na novonastali klip e otvoriti performer, slika 4. Sa leve strane e vam se prikazati klavijatura, a sa desne reetka u koju moete stavljati note. Ponovo stisnite D na tastaturi da biste aktivirali olovku, a onda klikovima po reetki dodajte note. Ako sada kliknete na reetku i krenete da razvlaite notu, nota e biti dua ili kraa u zavisnosti od toga kako ste je nacrtali. Obratite panju da note moete uneti samo u opsegu koji zauzima va klip.

GNU/Linux DAW

Slika 4: Performer
Jednom kada imate celu pesmu, treba da exportujete u wav. Kliknite na r dugme na Master traci, slika 1 . Ono to vam ostaje je da eksperimentiete, isprobavate pluginove i pokuate da uradite ono to ste naumili to bolje. Dosadanje iskustvo nam je pokazalo da ne postoji univerzalni nain za dobijanje najboljeg rezultata, pa se ne plaite da isprobate sve to vam padne na pamet. Koristan link: [1 ] http://www.openoctave.org/

Slika 3: Invada Early Reverb

Jo jedna interesantna stvar je punch recording. Primetite da u skroz donjem desnom uglu, slika 1 , imate 2 zastavice, jednu koja je okrenuta levo, i drugu okrenutu desno. Prva se zove punch in, a druga punch out. Ideja je jednostavna. Pretpostavite da imate snimljen bubanj i treba da snimite gitaru. Sigurno vam treba par taktova da biste dobili oseaj ritma, pre nego to ponete stvarno
42

LiBRE! asopis o slobodnom softveru

Avgust 2012

43

Mobilni kutak

Google Maps za Android

Google Maps za je odavno Android Google napravio Google Maps za

Android. Nedavno se pojavila nova verzija programa...
Google Plusom ( Local), mogunost da odaberete omiljena mesta kao i dostupne 3D zgrade. Ukoliko idete na letovanje, najbolja opcija jeste ukljuiti uvanje privremenih podataka (kea) i pohraniti mapu u offline reimu: kasnije je moete nai u delu My Places. Ovo moe posluiti i kao dobra opcija ukoliko nemate dobar prijem na Android ureaju a treba vam mapa vaeg grada (ukoliko je re o nekom veem gradu).

Tu su i Latitude i Check In opcije za drutveno umreavanje. Opcija Local, integrisana sa Google Plusom, daje rezultate pretrage okoline koje obezbeuje Zagat, servis koji je poznat kao najbolje mesto za pronalaenje restorana i sl.

Slika 3: Google navigacija jo nije dostupna u Srbiji

Novi logo, nove opcije

Slika 2: Local
Google nas je ostavio bez opcija Offers i Navigacije. Navigaciju bar moete da vidite uivo, dok Offers moete da gledate samo na snimcima ekrana sa interneta. Stav je Googlea da Srbija jo nema uvek dovoljno dobru mapu, tako da Navigacije jo nee biti. Ukoliko elite da pomognete unapreenju mape Srbije na Google Mapsu to moete da uradite uz pomo Map Makera (http://www.google.com/mapmaker).

Autor: Zlatan Vasovi oogle je odavno napravio Google Maps za Android. Nedavno se pojavila nova verzija programa koja donosi brojne novine. Dolazi sa svakim Android ureajem ali najnoviju verziju nije mogue dobaviti na svim ureajima. Najnoviji Google Maps se moe u potpunosti iskoristiti samo ako ivite u SAD i imate neki od Googleovih Nexus ureaja sa najnovijom verzijom Androida (u ovom sluaju Jelly Bean). Motiv Google Mapsa je Never carry a paper map again (Da vam papirna mapa nikad vie ne zatreba).

Slika 4: Nove mape

Google je u novoj verziji Mapsa dodao nove opcije (granice i potanske brojeve gradova prilikom pretrage, mogunost pretraivanja u transportation (prevoz) reimu, day-by-day (dan-po-dan) opciju pregleda mesta), unapredio deo za
Avgust 2012 45

Standardne opcije
Google Maps ima standardu opciju korienja kao mape ( Maps), integraciju sa
44

Slika 1 : Offline mape

LiBRE! asopis o slobodnom softveru

Mobilni kutak
pregled saobraaja i promenio logo Google Mapsa. Sve nove opcije rade odlino, a novi logo je pravo osveenje. alost, nisu sve opcije koje ovaj program moe da prui dostupne u Srbiji. Nakon dueg korienja je ostavio dobar utisak. Ocena Google Mapsa na Play Storeu je 4,4 prema ocenama 2.1 01 .783 korisnika. Instaliran je 1 00 miliona do 500 miliona puta prema zvaninim podacima. Reakcije domaih korisnika nisu ba najbolje u najnovijoj verziji.

Distrowatch Pregled popularnosti GNU/Linux/BSD distribucija za mesec avgust

Street View na Google Maps i Labs

Google Maps ima i eksperimentalne opcije u Labsu od kojih nam se najvie dopala opcija Measuring (merenje). Tu je i opcija Bigger text (vei tekst), dok je opcija Intersection Explorer dostupna samo ako promenite jezik u engleski, ali je ipak dostupna i u Srbiji.

Distrowatch
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 Mint Mageia Ubuntu Fedora openSUSE Debian Arch CentOS PCLinuxOS Puppy Zorin Ultimate Lubuntu Slackware Snowlinux Pear Sabayon Bodhi SolusOS Chakra FreeBSD ROSA Gentoo CrunchBang Fuduntu 3603< 2220> 21 03> 1 540< 1 31 5> 1 279< 1 1 41 < 904< 81 2> 801 < 721 > 707< 657= 647> 598= 584< 576= 571 = 565> 552= 542< 459> 454= 432= 431 <

LiBRE! prijatelji

Slika 5: Merenje
Street View na Google Maps je dobra opcija koja vam omoguava da pregledate ulice kao da se nalazite na licu mesta. Nju morate iz nekog razloga aurirati posebno (na Google Play Storeu je dostupna kao poseban program ali je na svakom Android ureaju unapred instalirana i ne moete je videti u listi programa).

Konaan utisak i statistika

Google Maps je odlian program ali na46 LiBRE! asopis o slobodnom softveru Avgust 2012

Pad < Porast > Isti rejting = (korieni podatci sa Distrowatch-a)

47

Smene strane
Urednik rubrike: Marko Kosti

argon datoteka pria

OS i JEDGAR
Ova pria sadri dosta obiaja i navika u zajednici programera na ITS sistemu. Na ITS operativnom sistemu je postojao program koji je dozvoljavao korisniku da vidi ta se nalazi na ekranu terminala nekog drugog korisnika. On je pijunirao izlaz drugog korisnika tako to je analizirao unutranjost nadgledakog sklopa. pijun izlaza se zvao OS (na engleskom output spy). Iako je za ostatak raunarskog sveta OS znailo operativni sistem, za stare ITS hakere je ova skraenica uvek oznaavala pijuna izlaza. OS je radio jer je ITS sistem namerno imao malo zatite koja bi spreila korisnike da upadaju u delove sistema drugih korisnika. Ipak, postojao je drugi program koji bi automatski obavestio korisnika ukoliko bi neko poeo da nadgleda njegov ekran. Radio je na isti nain kao i pijun izlaza, gledajui unutranjost operativnog sistema da bi video da li jo neko gleda u unutranjost koja je povezana sa njegovim izlazom. Ovaj protivpijunski program se zvao JEDGAR i nazvan je tako u ast biveg efa FBI-ja ( J. Edgar Hoover). Ali, ne zavrava se pria ovde. JEDGAR bi onda zatraio od korisnika dozvolu za ubijanje. Ako bi korisnik potvrdno odgovorio, JEDGAR bi zaista upucao pijunski program. Naalost, ispostavilo se da je ovo uinilo ivot suvie nasilnim, naroito kada su turisti saznali za ovo.
48

Jedan od sistemskih hakera je reio ovaj problem tako to je zamenio JEDGAR sa programom koji je samo simulirao njegov posao. Bilo je potrebno vreme za ovu zamenu zato to je svaka kopija programa morala biti zakrpljena. I dandanas niko ne zna koliko ljudi nije znalo da je JEDGAR oskrnavljen. I dalje postoji sigurnosni modul zvan JEDGAR unutar Unisys MCP sistema. Nepoznato je da li je imenovanje ovog modula izvreno u ast prethodno opisanom dogaaju ili je nezavisan izum.

***
Vicevi
- Da li si uo da postoji ivot izvan neta? - Lae, daj link

***
- Zna li da se pojavio NLO? - O kakvoj verziji LibreOfficea pria?

***

Strip:

***
argon datoteka pojam
Plavi Ekran Smrti: g.
[est pojam] Ovaj pojam se zapravo odnosi na stari Plavi ekran smrti ali je njegova upotreba mnogo ea danas (mnogi nehakeri ga koriste). Usled ekstremne lomljivosti i kvarljivosti Microsoft Windows sistema, programi koji se loe ponaaju mogu jednostavno da obore sistem (nekada i sam sistem spontano obori sebe). Plavi ekran smrti je rezultat loeg ponaanja takvih programa (skraeno BSOD - Blue Screen of Death). esto je ukraen heksadecimalnim grekama. Sledei unos je sa takmienja u salonskoj Haiku poeziji, ini se da je nastao pre popularizacije termina:
Windows NT j e pao. Ja sam Plavi ekran smrti Niko ne mo e uti tvoj vrisak.

LiBRE! asopis o slobodnom softveru

Avgust 2012

49