Fiziko-hemijski principi

Struktura aerosola
Prof. Mirjana Miloradov i saradnici 24. decembar 2012.

Koloidni sistemi

KOLOIDI I MAKROMOLEKULI
Sistemi u kojima je jedna ili vie supstancija u veoj ili manjoj meri usitnjena i ravnomerno rasporeena u okruujuoj sredini - disperzni sistemi. Disperzni sistemi - heterogeni - izmeu estica disperzne faze i disperzionog sredstva postoji granina povrina sa odreenom slobodnom povrinskom energijom. Zavisno od veliine estica dele se na: mikroheterogene ili grubo disperzne sisteme-suspenzije

i emulzije- >107 m (100 nm) ultramikroheterogene ili koloidne sisteme - 109 i 107 m
(1100 nm) i molekulsko ili jonsko disperzne sisteme ili prave

rastvore

Disperzni sistemi
Agregatno stanje disperznog sredstva Agregatno stanje disperzne sredine

Naziv disperzije Pena vrsta pena Aerosol Emulzija vrsta emulzija Dim Sol vrst sol

Primeri Pena na pivu, sneg od belanca,pena za gaenje eerna pena, suner Magla, oblaci Mleko, majonez Buter, sir Smog, praina vazduhu Boja, deterdenti Legure, opal, rubin u

Gas Gas

Tenost vrsto Gas Tenost vrsto Gas Tenost vrsto

Tenost Tenost Tenost vrsto vrsto vrsto

Koloidi-uzrok specifinog ponaanja

Pojave na granici faza, odnosno na graninoj povrini izmeu disperzne faze i disperznog sredstva odreuju osobine i ponaanje koloidnih sistema. Zbog velikog stepena disperznosti odnosno velikog odnosa povrine estice prema njenoj zapremini, postoji znatno nezasieno polje sila i velika slobodna povrinska energija usled ega dolazi do znatne adsorpcije na povrini koloidnih estica.

Liofilni i liofobni koloidi

Liofobni
slian povrinski napon kao disperzna sredina slina viskoznost vide se u ultramikroskopu u elektrinom polju se kreu u odreenom smeru zagrevanjem prelaze u gelove

Liofilni
manji povrinski napon vea viskoznost ne vide se u ultramikroskopu kreu se ili u oba smera ili se ne kreu u elektrinom polju manja tenja ka taloenju

Rana faza rasta kristala

NaI
viak

+ AgNO

3 + -

AgI
I
Ag

+ Na++ NO -

+ Ag
Na

+ I
NO3

Na

+
+ Ag

Na

I + Na

I -

+ I Ag
NO3

NO3

Na

NO3
Na

+ Na

I
Na

NO3

+ Ag

Rast kristala
NaI
viak

+ AgNO
Na

3 NO3 Na

AgI
-

+ Na++ NO -

NO3 Na NO3

+ I -

Na

Na Ag

+ I -

+
I I

NO3

+ Na
NO3

Na

+ Na

+ I Ag + + + Ag I Ag I + + I Ag I Ag + + Ag I Ag I I NO3

NO3

Na

Na

+ NO3 + Na Na

irenje kristalne reetke

NaI
viak

+ AgNO3
I -

AgI

+ + Na + NO 3

I -

+ + I Ag I Ag + I - Ag + II Ag + + I Ag I Ag + I - Ag + II Ag I I

Rast kristalne reetke

NaI
viak

+ AgNO
Na

3
NO3

AgI
-

+ + Na + NO 3

NO3 NO3

+ I + Na I -

Na

+ -

Na

+ I

+ I Ag + + I - Ag + II Ag NO3 + + + I Ag I Ag - Na I + I - Ag + II Ag NO3 I I + + Na Na + Na I
Ag

+ Na

+ Na

NO3

+ Na

NO3

Na

NO3

Rast kristala
NaI
viak

+ AgNO
Na

3
NO3

AgI
-

+ + Na + NO 3

NO3 NO3

+ I Na

Na

+ -

+ I -

Na

+ I

+ + I Ag I Ag + I - Ag + II Ag NO3 + + + I I Ag Ag - Na I + + I Ag I Ag I NO3 I + I + Na Na + Na

+ Na

+ Na

NO3

+ Na

NO3

negativno naelektrisana koloidna estica

Na

NO3

Povrina estice

I I I I I I I -

povrina je negativno naelektrisana katjoni u rastvoru su suprotni joni anjoni u rastvoru su slini joni

Rastojanje od povrine estice

Povrina

I I I I I I I Na + Na Na + NO 3 Na Na + Na + +

NO 3

Na+ NO 3 + NO 3

I
+

Na NO 3

Na

Masa rastvora: Elektro neutralna jednake koncentracije katjona i anjona

Na +

Na

Na

+ Na +

Na

Rastojanje od povrine

Povrina estice

I I I I I I I Na + Na Na + NO 3 Na Na + Na + +

Difuzna oblast sa vikom koncentracije suprotnog jona

NO 3

Na+ NO 3 + NO 3

I
+

Na NO 3

Na

Masa rastvora: Elektro neutralna jednake koncentracije katjona i anjona

Na +

Na

Na

+ Na +

Na

Dvojni sloj
Rastojanje od povrine estice

Povrina estice adsorpcioni sloj I I I I I I I Na + Na Na + NO 3 Na Na + Na + + Na+ NO 3 + NO 3 Na Na + + NO 3

I
+

Na NO 3

Na

Na +

Na

Na

Difuzni sloj Rastojanje od povrine estice

Struktura liofobnih estica AgNO (aq) + KI(aq) AgI(s) + KNO (aq)

3 3

viak AgNO3

nI nAg+ (n-x) K+ + (n-x) NO3- xK

viak KI

+ + +Jezgro + + (AgI)m+ + + +

Granula

Micela

x NO3(AgI)m Adsorpcioni sloj Difuzni sloj b)

a)

Micele su elektroneutralne koloidne estice koje se sastoje iz neutralnog

dela i dvojnog elektrinog sloja koji sainjavaju joni suprotnog naelektrisanja (jonogeni deo). Naelektrisani deo micele je granula.

Razlika u naelektrisanju micele i granule ini elektrokinetiki ili zeta () potencijal. Pri nestajanju difuznog sloja dimenzije micele i granule su identine, -potencijal je jednak nuli i postie se izoelektrino stanje
Koloidne estice termodinamiki nestabilne, a kinetiki stabilne. Da bi do flokulacije ipak dolo potrebno je kod liofobnih estica smanjiti vrednost potencijala do kritine vrednosti (kr 0,03 V) razaranjem dvojnog elektrinog sloja. Ovo se postie dodavanjem jona suprotnog naelektrisanja od koloidnih estica
nI (n-x)K
+

xK

mAgI

Pokretni difuzni sloj

Liofilni koloidi
Stabilnost liofilnih koloida potie dominantno od prisustva solvatnog omotaa koji se vezuje za esticu preko njenih liofilnih grupa, a u manjoj meri i od prisustva dvojnog elektrinog sloja. Da bi do koagulacije liofilnog koloida dolo, potrebno je stoga prvo ukloniti solvatni omota - organska jedinjenja kao alkohol ili aceton U suprotnom, dehidratisane estice dobijaju hidrofobne osobine i ostaju u rastvoru zahvaljujui naelektrisanju. Stabilnost liofilnih solova se moe naruiti i dodatkom veih koliina elektrolita koje dovode do taloenja koloidnih estica.

ematski prikaz estice atmosferskog aerosola

Nerastvorljivo jezgro (estica praine ili letei pepeo) uronjeno u rastvor elektrolita okruen organskim slojem. Polarni supstituenti molekula u organskom sloju usmereni prema rastvoru elektrolita - hidrofilne karakteristike aerosola konvertuju u hidrofobne.