Univerzitet u Novom Sadu Fakultet tehnikih nauka Smer:Inenjerstvo zatite ivotne sredine

TRETMAN OTPADNIH VODA

ZADEBLJANJEM MULJA

Nastavni predmet: Fiziko-hemijski principi

Student:

Vrste zadebljanja: a) b) Gravitaciono sleganje Pritisak flotacije

Tipian stepen ostvarenja muljnog zadebljanja - za faktor od 3 (a), ili 4 do 6% materije u struji zadebljanja (a, b). Tipian stepen toka materije (LB/FT/HR) - 0.5 (a) Tipiana koliina preliva (GPD/FT) 200 (a): i 2500 do 500 (b) Vreme hidraulinog pritvora (HRS) 0.3 (b): i od 6 i vie (a) Viak aktivnog mulja i humusa proceenog kroz filtar je skoro uvek povuen pri koncentraciji materije manjoj od 1% po teini.Podlivanje koncentracije materije primarnog preiivaa je uglavnom manje od 5% po teini. Da bi se smanjilo hidraulino optereenje na muljnu digestiju i jedinice za odvodnjavanje i time poveala njihova efikasnost u smislu obraene materije po jedinici povrine ili zapremine po jedinici vremena.Postrojenja za tretman otpadnih voda esto upotrebljavaju sredstva za zgunjavanje.

Gravitaciono zgunjavanje

Sredstva za zgunjavanje gravitacionog tipa (slika 7.46.1 ) u kojima se konstantno dovodi otpadni mulj i zgusnuti mulj je neprekidno povuen, oni se najee koriste u sistemima za tretman otpadnih voda. Neophodna povrina za zgunjavanje zavisi od koliine pristigle materije na dnu zgusnjivaa, koji zavisi zavisi od brzine sleganja materije mulja i koncentracije zgusnutog mulja odstranjenog iz ureaja. Materija se kree na dole kroz zgusnjiva pri kombinovanoj stopi toka datoj sledeom jednainom:

G = Cin (Vs + Vu )

Pri emu je:

Stopa toka materije (lb/ft/hr)

Cin

Koncentracija materije nastale uticajem zgusnjivaa lb/ft Brzina sleganja materije pod uticajem gravitacije Brzina transporta materije na dole nastale usled podlivanja odstranjene materije,

Vs

Vu
ft/as

Sledea jednaina predstavlja brzinu transporta na dole (Vu) usled koncentrisanog povlaenja materije:

Vu =
Pri emu je:

G Cout

Cout

Koncentracija odstranjenog zgusnutog mulja, lb / ft 3 tako da ograniavajua

stopa toka materije GL postoji i moe biti odreena za bilo koju kombinaciju vrednosti za relevantne promenljive. Sledea jednaina prikazuje potrebnu zgunjavajuu povrinu AT ( izraenu u ft 2 ):

A
Pri emu je:

T =

M TW GL

M TW

Ulaz otpadne materije u zgusnjiva po satu, lb/hr

Ininjeri zatite ivotne sredine mogu izvui potrebne podatke iz testa sleganja izvrenog u cilindrima iji prenik iznosi najmanje od 0.9 do 1.8 metara, a po mogustvu i veim, ija je dubina od 0.9 metara pa do pune skale dubine.Ovi cilindri bi trebali biti opremljeni sa ureajem za upravljanje i da im najvea dostignuta brzina bude 12 m/h. Slika 2. predstavlja podatke dobijene iz ovih testova.

Primer dizajna gravitacionog zgusnjivaa

Za svrhu ovog primera materija za zgunjavanje e biti viak aktivnog mulja sa poetnom koncentracijom materije od 7gm/l ( lb / ft 3 ) . Ovaj mulj neprekidno ulazi u zgusnjiva i zgusnuti mulj se neprekidno povlai pri koncentraciji od 21gm/l ( 1.302 lb / ft 3 ). Gl je odreen pomou podataka iz parcele (slika 7.46.2 ) 0.52 lb / ft 2 / hr . Koliina mulja koji treba biti koncentrisan iznosi 5200 grama po asu.Kao to je traeno na slici 2. Podaci parcela gravitacionog zgusnjivaa. Procedura podataka parcela: 1. Sprovesti test sleganja pri razliitim poetnim koncentracijama materije ( a kroz d u panelu A ), pokrivajui raspon oekivanog uticaja zgusnjivaa koncentracije materije; 2. Determine the settling velocity Vs for each concentration as the slope of a line tangent to the initial linealsettling rate portion of each curve.Vrednost Zemljita Vs u odnosu na koncentraciju materije i konstrukciju linije koja najvie odgovara; 4. Izraunati vrednost toka G za razliite koncentracije materije ( G = koncentracija vrste materije, lb / ft 3 x brzina sleganja, ft/hr) a parcela je na dijagramu C; 5. Odrediti vrednost ograniavajueg toka GL , na osnovu preseka ose vrednosti toka i linije tangente krive toka povuene od eljene koncentracije podlivanja vrstih materija. Povrina za zgunjavanje moe biti odreena pomou jednaine:

0.434(693.3) D 2 2 AT = = 578.6 ft = 0.52 4

Prenik ( D ):

578.6 = 27.14 ft 0.7854

Dobar odabir za ovaj zahtev bi bilo obezbeivanje dve jedinice prenika od 8 do 9 metara opremljenje vertikalnim ogradama.Sa jednom jedinicom u opticaju, prekoraenje vrednosti jedinice ( vreme pranjenja otpadnih voda ) iznosi:

124.800 gal / dan = 215.7 gal / ft 2 / dan 2 578.6 ft

Flotacijsko zgunjavanje
irok spektar vazdunih flotacijskih jedinica pod pritiskom je dostupan u komercijalnom smislu u obliku kompletnih paketa. Osnovne jedinice su ili pravougaone ili okrugle, pri emu se pravougaone ee koriste u sistemima za tretman otpadnih voda. Dostupna su dva sistema , sistem direktnog stalnog pritiska i sistem za reciklau pod pritiskom. Postrojenja za tretman otpadnih voda se koriste kasnije kada tenost sadri flokulante ili druge krhke estice koje se rasture ili podlegnu abraziji prilikom izlaganja viim silama u procesu pod stalnim pritiskom. Performanse postrojenja za flotaciju pod pritiskom je povezana sa odnosom teine korienog vazduha i teine vrste materije koja se dovodi u postrojenje, A/S. Meutim ovaj pristup zanemaruje broj mehuria po kojima je vazduh rasporeen nakon optutanja pritiska i broj estica meu kojima je rasporeena teina pristigle vrste materije. Nespremnost predstavlja postojanje pristupa potencijalnom uticaju ovih promenljivih. Stepen flokulacije aktivnog uglja usled promena uticaja otpadnih karakteristika ili procesnog menadzmenta. S toga postrojenja za tretman otpadnih voda bi trebala biti konzervativnog dizajna. Postrojenju se eventualno mogu dodati flokulantne hemikalije kako bi se obezbedio konstantan broj estica po jedinici teine koriene vrste materije. Kao flokulanti se najee biraju polimeri. Postrojenja mogu znaajno poveati stopu rasta estica upotrebom malih doza polimera. Postrojenja za tretman otpadnih voda mogu koristiti sledeu jednainu za odabir flotacijskih jedinica pod pritiskom:

A C ( Sa )( f )( p 1) R = S C in (QW )
Pri emu su:

A odnos lb ili kg vazuha naspram lb ili kg dovedene vrste materije S

faktor pretvaranja A, 0.834

f procenat ostvarene saturacije ( procentualni deo )

Sa rastvorljivost vazduha u vodi, 18.68 cc/l pri 20 stepeni Celzijusa

slika: Flotacijski zgunjivai A, sistem reciklae pod pritiskom, sistem pod direktnim pritiskom

TRETMAN OTPADNIH VODA P operativni pritisak, atnosferski

stopa reciklae pod pritiskom uticaj koncentracije vrste materije u zgunjivau uticaj stope protoka otpadnog milja

C in
QW

Postrojenja za tretman otpadnih voda mogu koristiti sledeu jednainu za odabir direktnog pritiska flotacijske jedinice:

A C ( S a )( f )( p 1) = S C in

Ininjeri zatite ivotne sredine uglavnom biraju flotacijske jedinice koje omoguavaju stopu povrinskog prelive od 2500 do 5000 gal / ft 2 / dan i vreme hidraulikog zadravanja od oko 20 minuta.Oni bi takoe trebali da propiu odredbe za dvostruke jedinice, zaobilaenjem, navodnjavanjem i dodavanjem flokulanata. Ininjeri zatite ivotne sredine razvijaju dizajn podataka tako to stavljaju pod pritisak ili uticaj otpada ( direktan pritisak ) ili simulirani reciklani uzorak, kao to je slegnuti ili filtrirani otpad ili mulj koji pluta i zatim ga otputaju u otvoreni zavrni cilindar. Za reciklani sistem pod pritiskom otputaju se razliite koliine reciklirane tenosti u odgovarajuu koliinu mulja ili otpada kako bi se postigla eljena reciklana stopa. Oba procesa (stalnog pritiska i pritiska ) su zasnovani na osnovu irine dozvoljenog dizajna odobrenog od strane komercijalne aparature.Za dizajn pravljen po meri, ininjeri zatite ivotne sredine moraju da proue ceo dijapazon vrednosti. Efekat temperature bi takoe trebao da se proui pogotovo ako flotacijske jedinice nemaju kuite ili ukoliko uticaj temperature varira.

Primer reciklanog dizajna pod pritiskom

Za svrhu ovog primera vrsta materija koja treba da bude zgusnuta je viak aktivnog mulja sa poetnom koncentracijom vrste materije od 7000mg/l. Temperatura na kojoj se operacija odvija iznosi 20C i odabrani operacioni pritisak je 60psig ( 5.1atm ). 60% zasienog vazduha je postignuto pri vremenu zatvaranja pod pritiskom od jednog minuta. Odnos odabrane vrednosti A/S iznosi 0.03. Brzina pristiglog suvinog aktivnog mulja koji treba da se zgusne iznosi 124.800 gal/dan sa stopom preliva od 2500 gal / ft 2 / dan . Primenom jednaine dolazi se do sledeeg: Zemljini podaci dizajna flotacije pod pritiskom. Procedura zemljinih podataka; 1. Sprovesti test porasta stope pri poetnim razliitim poetnim koncentracijama vrste materije (od a do d u panelu A ) pokrivajui raspon oekivanog uticaja koncentracije vrstih materija; 2. Odrediti poetnu stopu rasta Rr za svaku koncentraciju pri padu linije tangente ka poetnom linearnom delu stope rasta za svaku krivu: 3. Zemljite za koncentraciju potopljenih vrstih materija (teina u % ) naspram A/S za svaki nivo uticaja vrstih materija; 4. Plot the subnatant SS concentration ( unit effluent SS) vs the A/S for each influent solids level. Odabir dizajna A/S odnosa je bitan za postizanje zadravanja vrste materije ili koncentracijskog cilja, druga opcija je optimizacija za maksimum koncentraciji i zadravanja.

0.03 =
R = 0.684mgd = 457gpm

(0.834)(18.68)(0.60)(5.1 1) R 7000(0.1248)

Potrebna povrina po jedinici iznosi:

A=

124.800 gal / dan 50 ft 2 2 2500 gal / ft / dan

Industrijske otpadne vode

Poreenje 5 industrijskih otpada pokazije da SS sadraj varira od 0.12 do 181.4 kg po jedinici proizvodnje ( Eckenfelder 1966 ). Veina ( od 65% do 75% ) ne polimerskih hemijskih supstanci su rastvorljive u vodi ija je temperatura 25C. Kontinualni RDVF. A, Kalemski filter; B, Filter sa kaiem. Veliina iznosi i do 167 m 2 po jedunici. Legenda: a, srednji filter ( kalem ili tkanina); b, bubanj filter; c, pranjenje kolaa; d. Korito sa rastvorom; e. Mealica; f, korito nivoa; g, ventil filtera; h, odvod suvog vazduha; i, odvod filtrata; j, odvod rastvora; k, odvod kaia za pranje. Dubokoleajni filter sa isprekidanim ispiranjem. Voda za ispiranje zauzima gornji deo rezervoara filtera. Kada nivo vode u filteru opadne na 1.2m vazduni ista duva kroz leaj nosei skupljenu materiju sa medija. Zatim, skupljena voda tee kroz leaj u suprotnom smeru ostavljajui za sobom pesak i ist antracid i pH vrednos 7. Prema tome kako se proporcija industrijskog otpada u sistemu poveava , odnos celokupnog BOD ( rastvorenog i suspendovanog ) do SS raste.Polimeri veeg stepena u industrijskom otpadu formiraju koloidne suspenzije ili reenja.

Filter pomagala
Kao dodatak inertnim hemijskim supstancama, sirovi industrijski otpad moe sadrati mikroorganizme-bakterije, bu i kvasce. Za ovu grupu stopa sleganja je esto niska dok je otpor filtera visok; ipak esto koncentracije ( od 1 do 10% po teini) ih ine neprihvatljivim za sisteme javnog prikupljanja. Mnoge industrije reavaju ovaj problem filtracijom sa znaajnom koliinom ( 0.2 do 0.4kg po kilogramu suve vrste materije ) filtera za pomo, najee diatomejske zemlje. Meutim ovo reenja stvara problem odlaganja vrste materije. Industrije mogu minimizovati upotrbu filter pomagala upotrebom pranjenja metodom zagrejanog kaia na rotacionom vakuum kai filteru. Aktivni mulj ( vrsta materija koja se u potpunosti sastoji od bakterija ) moe biti uspeno filtriran na ovaj nain bez upotrebe filter pomagala kada je koagulisan sa gvoe hloridom. Shodno tome trebalo bi pokuati koagulirati i druge komadie bakterija. Bilo koji koagulant korien u filtraciji odlaganja otpada zahteva odobrenje odbora za hranu i lekove, a gvoe hlorid nije prihvatljivo. Bez obzira na to trebalo bi traiti koagulant koji se nalazi na listi odobrenih koagulanata kako bi se smanjili predretmanski trokovi. Sem ukoliko otpadna voda industrijskog postrojenja sadri manje od maksimalne dozvoljenje koliine vrste materije utvrene od strane nadlene agencije.filtracija ili drugi oblici predtretmana mogu biti traeni. Kada postrojenje prethodno obradi otpadnu vodu kako bi ispunilo zahteve u vidu traene pH vrednosti, taj predtretman moe rezultovati padom dodatnih vrstih materija, korak koji se dodaje filtraciji ili razdvajanju optereenja

vrsta materija koncentrisana fizikim metodama

Procesi za koncentrisanje vrste materije iz industrijskog otpada ukljuuju koagulaciju i aeraciju, koje postiu ili bre sleganje ili stopu flotacije. Predretman filtracije primenjen iskljuivo na estice vrste materije koje se taloe u vodi.Iz razloga to talona vrsta materija iroko varira po pitanju veliine estica, svojstava i kompozicije potrebni su filtracioni testovi. Pri selekciji i dizajniranju filtracione opreme, ininjeri zatite ivotne sredine trebaju uzeti u razmatranje toksinost, zdravlje i poarnu opasnost materijala koji e biti filtrirani.

vrsta materija dobijana iz hemijskih reakcija

Hemijske reakcije tokom predtretmana proizvode dodatne SS u industrijskim otpadnim vodama. Najee korieni ubrzavajui agens je rastvor krea ( 10% kalcijum hidroksid + voda ). To taloi razna kalcijumova jedinjnja, kako organska tako i neorganska u vodi. Dolomitski kre ( Ca [ OH ] 2 + Mg [ OH ] 2 ) je superioran taloni agens za neke otpadne materijale.Ova dva oblika krea predstavljaju najbolju kombinaciju raspoloivosti, ekonominosti i prilaodljivosti. Jedinjenja taloena kreom najee sleu dobro i mogu biti filtrirana pri stopi od 2 do 6 lb / hr / ft 2 . Malo krea se dodaje rastvorenoj vrstoj materij, i veina kalcijumovih jedinjenja ima slabu rastvorljivost. Bez obzira na korienje baze, ininjeri zatite ivotne sredine moraju izvesti filtracijske testove taloga, kako bi mogli odrediti dizajn. esto submikronski industrijski mulj formiran od strane reakcije sa kreom ne bi trebalo da bude prekoncentrovan jer se filtracija bolje obavlja pri razreenom mulju.

Kombinovana otpadna voda iz domainstava i industrije

U kombinovanom otpadu koji potie iz nekoliko izvora, sadraj SS je i dalje previe nizak (0,1%) da bi bio filtriran. Najei problem pri otklanjanju vrste materije iz optinskih i industrijskih otpadnih voda je poveana proporcija rastvorenih neistoa. Tabela 7.47.2 pokazuje tipine vrednosti (na godinjem nivou) za dvatrenutno aktivna postrojenja (A i B) koja obrauju velik procenat industrijskog otpada. Malo je raspoloivog znanja i iskustva kada je re ovom tipu primarnog slegnutog mulja. Anaerobno obraen mulj koji potie iskljuivo iz domainstava se lako isuuje na kalemu ili kaiu filtera ( slika 7.47.2 ), ali isti mulj koji potie iz meavine domainstava i industrije esto izaziva probleme pri filtraciji. Kada primarna postrojenja za obradu prime prevelike koliine toksinih hemikalija , kose, vlakana, ekinja, masti, polimera ili elatinastih proteina, proces obrade moe biti ometen ili prekinut, stvarajui probleme pri filtraciji. Kada postrojenje neprekidno radi na primarnom slegnutom mulju koji sadri visoku koncentraciju industrijskog otpada i kada anaerobne bakterije ne mogu da toleriu industrijske hemikalije, postie se samo polovina obrada. U tom sluaju proizvode se male koliine gasa i mulj se slabo isuuje. Sekundarni aerobni tretman (aktivni mulj) je uspean i vienamenski, lako stvarajui filtrirane bakterije vrste materije iz raznih vrsta rastvorenih hemikalija koje potiu iz domainstava i industrije ( tabela 7.47.3 ). Dananji trend po pitanju dizajniranja postrojenja za preradu otpada iz domainstava i industrije je ublaavanje problema primarnog mulja tako to se on mea sa aktivnim muljem. Meavaina je zatim koncentrovana pomou uzastopnih filtera ili centrifuga i spaljena ili odloena pri sadraju vrstih materija od 20% teine ili vie. Slika 7.47.7 pokazuje dijagram toka ovog tipa.