Deo I

Uvod u svet elektronike

U ovom delu...

duvek ste eleli da se bavite elektronikom, ali niste znali odakle i kako da ponete? Sada ste na pravom mestu! U poglavima koja slede predstaviemo osnove elektriciteta i elektronike: ta sve ti pojmovi podrazumevaju i zato bi trebalo da znate vie o ima. Ali, ne brinite. Neemo vas zamarati dosadnim, dugakim esejima o nauci i fizici. Pojmovi i jezik kojima emo se sluiti bie lako razumivi. Pored toga, u ovom delu daemo korisne savete o bezbednosti i zatiti. Elektronika je zabavna, ali samo ako se zatitite od opekotina, strujnog udara ili povrede oka koju moe da izazove podivali otpornik.

Poglave 1

Od elektrona do elektronike
U ovom poglavu
Uloga elektrona, provodnika i napona Kako nastaje elektricitet? Neke elektronske komponente Povezivae komponenata u elektrina kola Osnovne alatke elektroniara Osnovne jedinice Omov zakon

ada ujutru ukuite aparat za kafu, koristite elektricitet. Kada ukuite televizor da biste pogledali reprizu serije Seks i grad, ponovo koristite elektricitet. Elektricitet i elektronske ureaje koristite svakodnevno i stalno, tako da ste verovatno ve odavno razmiali o tome kako zapravo oni rade. Odlino. Ipak, pre nego to ponete da se igrate icama i baterijama, trebalo bi da prouite osnove elektriciteta i elektronike. U ovom poglavu nauiete kako od elektrona nastaje elektricitet i kako obuzdavae elektriciteta ini osnovu elektronike. Upoznaete se i s nekim alatkama i komponentama koje ete iskoristiti za praktine projekte iz poglava 14 i 15.

ta je zapravo elektricitet?
Kao i mnogo toga to vas okruuje u svakodnevnom ivotu, elektricitet i elektrina struja mnogo su sloeniji nego to mislite. Treba da istovremeno bude ispueno mnogo uslova da bi se pojavila varnica kada dotaknete kvaku na vratima ili da bi se obezbedilo napajae za rad superraunara. Da biste razumeli kako nastaju elektricitet i elektrina struja, neophodno je da ih razloimo na sastavne delove.

Deo I: Uvod u svet elektronike

Prvo nam je potreban elektron

Elektroni spadaju u osnovne gradivne elemente prirode. Oni su najboi prijatei protona, jo jednih gradivnih elemenata prirode. Elektroni i protoni su izuzetno mali i nalaze se u... pa, u svemu oko nas. Zrnce praine sadri milione i milione elektrona i protona, pa moete zamisliti koliko ih onda ima u vaem omienom sumo rvau. Elektroni i protoni imaju jednaku koliinu naelektrisaa, ali su suprotnog polariteta elektroni su negativno naelektrisani a protoni pozitivno. Suprotna naelektrisaa se privlae. Slian oblik privlaea, odnosno odbijaa, moete videti kad dva magneta pribliite jedan drugom. Ako ste pribliili razliite polove, oni e se privui i zalepiti jedan za drugi. Ukoliko ste pribliili iste polove magneta, magneti e se odbijati kao dva suprotstavena politiara u TV duelu. Slino tome, poto su elektroni i protoni suprotnog naelektrisaa, privlae se ba kao i razliiti polovi magneta. Privlaee elektrona i protona u svetu mikroskopskih razmera deluje kao lepak i spreava nestajae materije. Dok su protoni relativno nepokretni, elektroni su maliani puni avanturistikog duha koje ne dri mesto. Oni mogu, i to esto rade, prelaziti s jednog objekta na drugi. Proetajte po vunenom tepihu u sobi i dotaknite kvaku na vratima; elektroni koji putuju izmeu vaeg prsta i kvake izazivaju varnicu koju ete osetiti, a ponekad i videti. Mua je jo jedan primer elektrona koji putuju izmeu dva objekta u ovom sluaju, izmeu oblaka i povrine zeme. Ovo su primeri elektriciteta u neobuzdanom stau.

Kretae elektrona kroz provodnike

Kako elektroni putuju s jednog mesta na drugo? Odgovor na to pitae je sledei deli slagalice o elektricitetu. Vi moda putujete svojim dobrim, starim jugiem elektroni putuju neim to zovemo provodnik. Elektricitet (elektrina struja) predstava usmereno kretae elektrona kroz provodnik. Mnogo je provodnih materijala, ali neki ipak boe provode elektricitet od drugih. Elektroni se lake kreu kroz metal nego kroz plastiku. Iako se u plastinim materijalima svi elektroni kreu oko svojih saputnika (protona), uglavnom ostaju u sopstvenom dvoritu. Slobodni elektroni se u metalu ponaaju kao klikeri baeni na klizalite. Elektroni klize kroz metal poput klikera po ledu. Plastika, koja je izolator, vie nalikuje na pesak. Klikeri se nee mnogo kretati ako ih bacite u kutiju s peskom, a isti je sluaj i s elektronima u izolatoru. Koji su materijali dobri provodnici a koji pak dobri izolatori? Uglavnom se kao provodnici koriste bakar i aluminijum. Zapravo, u elektronskim sklopovima, najee se kao provodnici koriste bakarne ice. Plastika i staklo su najee korieni izolatori. Otpor je mera sposobnosti elektrona da se kreu kroz neki materijal. Bakarna ica veeg prenika prua mai otpor protoku elektrona od iste takve ice maeg prenika. Neophodno je da shvatite ta je otpor, jer se u skoro svim elektronskim sklopovima i ureajima koriste otpornici. Otpornici imaju unapred odreenu vrednost elektrinog otpora, to omoguava upravae protokom elektrona kroz elektrino kolo.

Poglave 1: Od elektrona do elektronike

ta se dogodilo s protonima?
Moda ste primetili da vie ne govorimo o protonima. Iako je neophodno da shvatite razliku izmeu pozitivnog i negativnog naelektrisaa protona odnosno elektrona, veu pau posveujemo elektronima jer su pokretiviji. U veini sluajeva, kroz provodnike se kreu negativno naelektrisani elektroni, i tako nastaje elektrina struja. Meutim, u baterijama, kroz provodnike se kreu i pozitivno naelektrisane estice. Da bi se objasnio taj proces, u obzir se moraju uzeti i joni, atomi, elektrohemijske reakcije, pa moda ak i koncept upina iz fizike poluprovodnika. Poto za projekte iz ove kige (i veinu elektronskih projekata koji se rade iz hobija) nije neophodno da razumete te pojmove i koncepte, sloeniju fiziku ostaviemo Ajntajnu i usredsrediemo se na elektrone.

Napon, pokretaka sila

U prethodnom delu ovog poglava objasnili smo kako se elektroni kreu, pa i to da se slobodnije kreu kroz provodnike. Meutim, neka sila mora da pogura elektrone s jednog mesta na drugo. Ta privlana sila izmeu pozitivnog i negativnog naelektrisaa jeste elektromotorna sila koja se zove napon. Negativno naelektrisani elektroni kreu se kroz provodnik ka pozitivnom naponu. Seate li se avanture Bena Frenklina koji je usred oluje putao zmaja? Varnica koju je proizveo te noi pomogla mu je da shvati kako se kree elektrina struja. U Benovom sluaju, elektroni su se kretali nanie kroz vlanu nit, koja je sluila kao provodnik. (Uoena pojava je delom nastala zbog toga to je nit bila vlana. Pokuajte da isto izvedete koristei suvu nit i videete da to nee ii tako lako.) Razlika izmeu napona negativno naelektrisanih oblaka i povrine zeme povukla je elektrone du vlane niti. Ne pokuavajte da sami izvedete Frenklinov eksperiment sa zmajem! Putaem zmaja po oluji, u osnovi se igrate sa ivotom jer vas mua u trenutku moe pretvoriti u tost.

UPO Z

ENJE OR

Vana kombinacija: elektroni, provodnici i napon

Recimo da uzmete icu (provodnik), pa jedan kraj poveete s pozitivnim polom baterije a drugi s negativnim. Elektroni poiu da se kreu od negativnog ka pozitivnom polu baterije. Taj protok elektrona zove se elektrina struja. Kada iskombinujete elektrone, provodnik i napon, nastaje elektrina struja u obliku koji se moe koristiti. Da biste lake razumeli kako provodnici i napon utiu na tok elektrine struje kroz icu, zamislite kako pritisak vode i prenik cevi utiu na protok vode kroz cev. Evo objaea te analogije:

10

Deo I: Uvod u svet elektronike

Poveani pritisak vode dovodi do toga da vie vode protie kroz cev. To je

analogno poveanom naponu, koji je uzrok to se vei broj elektrona kree kroz provodnik pa raste jaina struje.
Kada je prenik cevi vei, pod odreenim pritiskom kroz u protie vie

vode. Isti je sluaj kada se koristi ica veeg prenika; kroz u se pod odreenim naponom kree vie elektrona i dobija se jaa elektrina struja.

Konvencionalna ili stvarna elektrina struja

Prvi istraivai su verovali da elektrina struja nastaje zbog protoka pozitivno naelektrisanih estica. Zato su elektrinu struju opisali kao protok pozitivnog naelektrisaa od pozitivnog ka negativnom naponu. Mnogo kasnije, otkriveni su elektroni i naunici su zakuili da se elektroni kroz provodnik kreu od negativnog ka pozitivnom naponu. Izvorno shvatae je jo uvek na snazi utoliko to se na elektrinim emama smer elektrine struje oznaava strelicom usmerenom suprotno od stvarnog smera kretaa elektrona. Konvencionalna struja je protok pozitivnog naelektrisaa od pozitivnog ka negativnom naponu i suprotna je stvarnoj elektrinoj struji.

Gde se stvara elektricitet?

Elektricitet nastaje kada napon usmerava tok elektrine struje kroz provodnik. Kada provodnikom poveete prekida i sijalicu, gde se stvara elektricitet koji napaja sijalicu? Postoji mnogo izvora elektriciteta od starog trika eta po vunenom tepihu i dodirivae kvake do solarnih elektrana. Da bismo vam olakali ivot, u ovoj kizi emo opisati samo tri izvora koja ete verovatno koristiti u svojim projektima: baterije, gradsku elektrinu mreu i solarne elije.

Rade bez predaha: baterije

U baterijama se za stvarae pozitivnog napona na jednom polu odnosno negativnog na drugom, koristi proces koji se zove elektrohemijska reakcija. Suprotna naelektrisaa nastaju kada se dva razliita metala postave u odreenu hemikaliju. Poto ovo nije kiga Hemija za neupuene, neemo do tanina razmatrati ta se nalazi i deava u baterijama ali, verujte nam na re, to su elektrohemijske reakcije. Baterije imaju dva kraja, to jest pola (to je samo drugi naziv za pare metala za koji moete privrstiti kraj ice). Baterije se esto koriste za napajae prenosivih, maih ureaja, kao to je baterijska lampa. U baterijskoj lampi sijalica je s baterijom povezana preko dve ice, za svaki pol baterije po jedna. ta se zatim deava? Neto nalik na ovo:

Poglave 1: Od elektrona do elektronike

11

Napon potiskuje elektrone kroz icu od negativnog pola baterije ka

pozitivnom.
Elektroni koji se kreu kroz icu prolaze i kroz vlakno u sijalici, pa sijalica

svetli. Poto se elektroni kreu kroz icu samo u jednom smeru, od negativnog do pozitivnog pola, elektrina struja koju proizvodi baterija zove se jednosmerna struja (engl. direct current, DC). Ona se razlikuje od naizmenine struje (engl. alternating current, AC), o kojoj govorimo u sledeem odeku. icu morate povezati sa oba pola baterije. Na taj nain omoguavate elektronima da se kreu od jednog pola baterije, kroz sijalicu, do drugog pola. Ako to kolo izmeu negativnog i pozitivnog pola nije zatvoreno, onda nema usmerenog protoka elektrona.

NE Z AB

VIT E RA

Raznovrsni izvori struje

Kada kroz utinicu u zidu prikuite lampu na elektrinu mreu, koristite elektrinu struju koja nastaje u elektrani. To moe da bude hidrocentrala, nukelarna elektrana, termoelektrana na uga ili prirodni gas itd. Zbog naina na koji se u elektrani proizvodi elektrina struja, smer u kome se kreu elektroni mea se sto puta u sekundi, ponavajui ciklus pedeset puta u sekundi. Ovakvim kretaem elektrona nastaje naizmenina struja (engl. alternating current, AC). Kretae elektrona u zatvorenom kolu naziva se ciklus. Broj ciklusa u sekundi naizmenine struje izraava se jedinicom koja se zove herc, a oznaava skraenicom Hz. Primer u prethodnom pasusu zasnovan je na ienici da se kod nas koristi standardna frekvencija od 50 Hz; u nekim drugim zemama na primer, u Americi standardno se koristi 60 Hz, to znai da elektroni meaju smer kretaa sto dvadeset puta u sekundi. U hidroelektranama, snaga vode se koristi za okretae namotaja ice unutar ogromnog magneta. Kada pored magneta pomerate icu, u oj se indukuje (generie) protok elektrona. Prvo magnet usmerava kretae elektrona u jednom pravcu, zatim, kada se namotaj okrene za 180 stepeni, magnet primorava elektrone da promene smer kretaa. Tako nastaje naizmenina struja. Nita lake od koriea utinice u zidu, ali u veini projekata trebae vam jednosmerna struja, a ne naizmenina. Ako kao izvor napajaa koristite gradsku elektrinu mreu, moraete da pretvorite naizmeninu struju u jednosmernu. To moete uraditi pomou ureaja koji se zove isprava. Primer ispravaa koji stalno koristite jeste pua za mobilni telefon; taj maleni ureaj u osnovi pretvara naizmeninu struju u jednosmernu kojom se puni baterija. Vie o ispravaima saznaete u poglavima 2 i 16. Bezbednost, bezbednost, bezbednost. To je vana tema koju morate imati na umu kada koristite naizmeninu struju iz gradske elektrine mree. Koriee struje iz baterije nalikuje drau make kao kunog ubimca, dok se struja iz elektrine mree moe uporediti s gladnim lavom. Igrajui se s makom moete zaraditi samo ogrebotine na rukama; kra ivotia pojee vas za doruak. Ako

NE Z AB

VIT E RA

12

Deo I: Uvod u svet elektronike

smatrate da je neophodno da za svoje elektronske projekte koristite naizmeninu struju iz elektrine mree, budite sigurni da znate ta radite. U poglavu 2 daemo vam savete o bezbednosti i zatiti.

ta je nastalo prvo: napon ili struja?

Baterije stvaraju napon koji je pokretaka snaga elektrine struje. Generatori u hidroelektranama izvor su elektrine struje koja stvara napon u mrei. ta je starije? Pitae podsea na dobro poznatu mozgalicu o kokoki i jajetu. Napon, struja i provodnici moraju se posmatrati kao celina. Ako se na provodnik primeni napon, nastaje elektrina struja. Ukoliko kroz provodnik protie struja, na egovim krajevima e se javiti napon. Zakuak: ne razmiajte mnogo o tome ta prvo nastaje.

Solarne elije
Solarne elije su jedan oblik poluprovodnika. Kao i baterije, solarne elije imaju ice prikuene na dva pola. Svetlost koja pada na solarne elije dovodi do stvaraa elektrine struje. (Reakcija na svetlost je osobina poluprovodnika i o oj govorimo u izdvojenom odeku Upoznavae s poluprovodnicima, kasnije u ovom poglavu.) Struja zatim tee kroz ice do ureaja, kao to su kalkulator ili batenska lampa ispred vae kue. Kada koristite kalkulator sa solarnom elijom, moete dokazati da egov rad zavisi od svetlosti koja pada na solarnu eliju. Ukuite kalkulator i unesite neke cifre (izaberite veliki broj, na primer va godii porez na dohodak). Nakon toga palcem prekrijte solarnu eliju. (Ona se najverovatnije nalazi pri vrhu kalkulatora, u pravougaonom podruju koje je pokriveno providnom plastikom.) Vrlo brzo, brojevi e nestati s displeja. Podignite prst sa elije i brojevi e se ponovo pojaviti. Znai, ureajima koje napajaju solarne elije neophodna je svetlost da bi radili.

Jednostavan izbor: AC ili DC

Kakva je razlika ako koristite naizmeninu ili jednosmernu struju? Velika! Generisae naizmenine struje i eno distribuirae prenosnim vodovima jeftinije je nego u sluaju jednosmerne struje. Zato se naizmenina struja koristi za skoro sve ureaje u domainstvima, kao to su sijalice ili grejalice. Za projekte opisane u ovoj kizi (i mnoge druge primene u elektronici) jednostavnije je koristiti jednosmernu struju. Naizmeninom strujom se mnogo tee uprava, jer ne znate u kom smeru se kreu elektroni u datom trenutku. To se moe uporediti sa upravaem saobraajem na dvosmernom autoputu sa est traka u svakom smeru i saobraajem u jednosmernoj ulici s jednom trakom. Zato se u veini elektrinih kola o kojima ete itati u ovoj kizi koristi jednosmerna struja.

Poglave 1: Od elektrona do elektronike

13

Elektrine komponente
Elektrine komponente su delovi koje koristite u elektronskim projektima. Vrlo jednostavno, zar ne? Neke komponente koristite za upravae protokom struje; takva komponenta je, na primer, obrtni prekida pomou kojeg se podeava jaina svetlosti sijalice. Druge elektronske komponente, kao to su zvunici, napajaju se elektricitetom. Elektronske komponente koje zovemo senzori, detektuju neto (recimo, svetlost ili toplotu) i zatim generiu struju da bi se dobio odziv na primer ukuivae ili iskuivae alarma. U ovom odeku upoznaete se s nekim osnovnim elektrinim komponentama. U poglavima 4 i 5 opisaemo ih detanije.

Upravae elektricitetom
Pomou elektrinih komponenata, ili delova, moe da se uprava elektricitetom. Na primer, prekida povezuje sijalicu sa izvorom elektrine struje. Da bi se sijalica iskuila, prekida jednostavno prekida elektrino kolo. Za upravae elektricitetom koriste se i otpornici, kondenzatori, diode i tranzistori. O ima ete vie saznati u poglavu 4.

Jo boe upravae elektricitetom

Integrisana kola (engl. integrated circuits, IC) jesu komponente koje sadre mnotvo minijaturnih delova (otpornike, tranzistore ili diode, o kojima ete vie nauiti u poglavu 4); ceo ureaj nije mnogo vei od neke pojedinane komponente. Poto svako integrisano kolo sadri mnogo komponenata, jedno malo integrisano kolo moe da obavi isti posao kao nekoliko pojedinanih delova. Audio pojaava je primer integrisanog kola. Audio pojaavai se koriste za poveae snage zvunih signala. Na primer, ako imate mikrofon, egov slab izlazni signal proputa se kroz audio pojaava da bi mu snaga bila dovona za generisae zvuka u zvunicima. Drugi tip integrisanih kola koji se koristi u elektronskim projektima jeste mikrokontroler; on se moe programirati tako da uprava radom razliitih ureaja i aparata, kao to su roboti. O mikrokontrolerima detanije emo govoriti u poglavu 13.

Oseajni senzori
Odreene elektronske komponente generiu struju kada su izloene svetlosti ili zvuku. Tako generisanu elektrinu struju, zajedno s nekim komponentama za upravae elektricitetom, navedenim u prethodnim odecima, moete upotrebiti za ukuivae ili iskuivae elektrinih ureaja kao to su sijalice ili zvunici.

14

Deo I: Uvod u svet elektronike

Upoznavae s poluprovodnicima
U tranzistorima, diodama, svetleim diodama (LED), integrisanim kolima i mnogim drugim elektronskim ureajima umesto provodnika koriste se poluprovodnici. Poluprovodnik je materijal, kao to je silicijum, koji ima osobine i provodnika i izolatora. Silicijum je zaista izuzetan hemijski element. Po emu je nazvana jedna dolina u Kaliforniji. U istom stau, silicijum slabo provodi elektrinu struju. Meutim, ako mu se dodaju primese na primer bor ili fosfor silicijum postaje dobar provodnik. Kada se silicijumu doda fosfor, on postaje poluprovodnik tipa n. Kada se kao primesa koristi bor, silicijum postaje poluprovodnik tipa p. Poluprovodnik tipa n ima vie elektrona od istog poluprovodnika, a poluprovodnik tipa p ima mae elektrona od poluprovodnika u istom stau. Kada se u kristalnoj reetki silicijuma atomi bora i fosfora nau jedni do drugih, nastaje pn spoj. Struja kroz pn spoj tee samo u jednom smeru. Diode, koje pretvaraju naizmeninu struju u jednosmernu, primer su komponente u kojoj postoji pn spoj. Kada se izloi dejstvu svetlosti, pn spoj generie elektrinu struju i ta egova osobina koristi se pri praveu solarnih elija. S druge strane, kada kroz pn spoj propustite elektrinu struju, on emituje svetlost, kao to rade svetlee diode (engl. light-emitting diodes, LED). U tranzistorima se koriste spojevi u kojima tri susedna podruja imaju dodate primese. Primera radi, jedan region s fosforom, jedan s borom i jo jedan s fosforom, daju npn spoj. U tranzistoru se struja dovodi na sredi od tri regiona (bazu), ime se omoguava protok struje. U veini elektronskih projekata koriste se komponente kao to su tranzistori, diode i integrisana kola, a sve su napravene od poluprovodnika. Poluprovodnici su omoguili projektovae i proizvodu malih i tankih elektronskih ureaja (primera radi, runih raunara i radio-prijemnika).

Detektori kretaa, svetlosni senzori, mikrofoni i temperaturni senzori generiu elektrini signal kao odgovor na neki stimulans (pokret, svetlost, zvuk ili temperaturu). Ti signali se zatim mogu upotrebiti za ukuivae ili iskuivae ureaja. Visok nivo signala moe da ukui, a nizak nivo signala da iskui neki elektrini ureaj. Na primer, kada dosadni trgovaki putnik krene prema vratima vae kue, detektor kretaa moe da ukui reflektor (ili, jo boe, alarm protiv provalnika). Ti signali poprimaju razliite oblike, u zavisnosti od komponente koja ih proizvodi. Na primer, mikrofon generie signal naizmenine struje, a temperaturni senzor jednosmerne. Na slici 1-1 prikazani su signali koji se esto koriste u elektronici. Meu ima su:
Jednosmerni signal napona +5 volti: Najvii ulazni napon. Jednosmerni signal napona 0 volti: Najnii ulazni napon. Jednosmerni pravougaoni talas, napona od 0 do 5 volti: Izlaz iz oscilatora

(ureaja koji u ciklusima daje visoki i niski napon); ako ovaj signal upotrebite za napajae sijalice, ona e se u ciklusima ukuivati i iskuivati (treptati).

Poglave 1: Od elektrona do elektronike

15

Naizmenini sinusni talas, napona od -5 do +5 volti: Signal, kao onaj koji

dolazi iz mikrofona, generie naizmeninu struju koju ureaj, npr. pojaava, koristi kao ulaz. Mikrofon generie talasni oblik sa slike 1-1 kada prima zvuk koji stvara pobuena zvuna viuka. Obratite pau na to da su prelazi od +5 do -5 volti (slika 1-1) u sinusnom talasu postepeni a u pravougaonom talasu otri. O razliitim tipovima senzora vie ete saznati u poglavu 5.
+ 5 VOLTI

0 VOLTI JEDNOSMERNI SIGNAL NAPONA + 5 VOLTI JEDNOSMERNI SIGNAL NAPONA 0 VOLTI

+ 5 VOLTI

0 VOLTI JEDNOSMERNI PRAVOUGAONI TALAS NAPONA OD 0 DO 5 VOLTI

+ 5 VOLTI

0 VOLTI

Slika 1-1: - 5 VOLTI Nekoliko primera ulaznih signala.

NAIZMENINI SINUSNI TALAS NAPONA OD -5 DO +5 VOLTI

16

Deo I: Uvod u svet elektronike

Napajae
Elektricitet napaja elektrine komponente za generisae svetla, toplote, zvuka, pokreta... Na primer, kada se jednosmerni motor prikui na izvor elektrine struje, osovina motora poie da se obre, kao i sve to je s om povezano. Elektricitetom se napajaju i zvunici, sijalice, LED diode i motori. U poglavima 4 i 5 saznaete vie o tim komponentama.

Kako elektricitet postaje elektronika

Kada vam je elektrina struja potrebna da bi neto radilo, recimo kuni stereo sistem, ulazite u svet elektronskih ureaja. Bez sume, gorite od ee da i sami zaponete pravee nekih od ih. U narednim odecima objasniemo osnovnu interakciju elektronike (elektrine struje) i elektronskih ureaja.

Pravee jednostavnog kola

Uzmite bateriju, otpornik i LED diodu, poveite ih icama i dobili ste jednostavno elektronsko kolo. Elektronsko kolo se upravo na to i svodi ice povezuju komponente tako da struja moe da protie kroz ih i da se vrati do izvora. Jednostavno kolo je prikazano na slici 1-2. Komponente koje ine to kolo postavaju se na takozvanu prototipsku plou (engl. breadboard) i meusobno povezuju icama. Ako ste ikada pravili ika-Krompirka, shvatiete i princip koriea prototipske ploe. U krompir ubadate odreene delove (ui, eir, oi, itd.) i tako dobijate krompirnog oveka. Slino tome, prototipska ploa ima leita za umetae elektronskih komponenata i pravee jednostavnog elektronskog kola. Kada na prototipskoj ploi napravite kolo kojim ste zadovoni, moete na osnovu ega napraviti i elektronsko kolo na tampanoj ploi. ( U poglavu 11 govoriemo vie o praveu elektronskih kola na prototipskoj ploi.)

Slika 1-2: Razliite komponente povezane u jedno kolo.

Poglave 1: Od elektrona do elektronike

17

Na slici 1-2 prikazane su ice povezane sa oba pola baterije u kolu. Ta veza omoguava da struja tee iz baterije, kroz LED diodu i druge komponente, do suprotnog pola baterije tako se kolo zatvara. Kolo se moe zatvoriti i tako to se egovi delovi poveu s metalnim kuitem ureaja, recimo kunog stereo sistema. Takvu vezu zovemo uzemee i ona se koristi kao referenca za sve napone u kolu. Uzemee moe, ali i ne mora da bude povezano sa zemom, ali je uvek referenca u odnosu na koju se mere svi ostali naponi. O uzemeu emo vie govoriti u poglavu 6. Kolo se moe predstaviti i ematski. ema je crte na kome se vidi kako su komponente povezane icama. Pogledajte kako na slici 1-3 izgleda ema kola sa slike 1-2. U poglavu 6 detanije ete se upoznati sa elektrinim emama.

Slika 1-3: Moete li deifrovati ovu emu kola sa slike 1-2?

Koje elektrino kolo napraviti?

Ako vas ve svrbe dlanovi jer elite da napravite jednostavno kolo da biste proverili svoje znae i vetinu, pogledajte ta vam nudimo u poglavu 14. Primera radi, na prototipskoj ploi moete napraviti kolo koje se oglaava kao alarm kada neko ukui sijalicu u vaoj sobi. Tako ete se na zabavan nain upoznati sa osnovama pravea kola. (Ukoliko ste poetnik, nemojte se zaletati dok ne proitate nekoliko poglava ove kige, posebno poglave 2 u kome govorimo o zatiti i bezbednosti.) Kada se oprobate s projektima iz poglava 11 i ovladate osnovnim znaem i vetinama, moete prei na projekte iz poglava 15, kao to je konstruisae malog robota. Za ih e vam trebati vie vremena, ali na kraju ete dobiti istinski korisne i vredne ureaje. Kada unapredite svoje vetine radei na projektima iz ove kige, krenite korak dae. Dodatne ideje svakako ete pronai i na Internetu. Mi vam predlaemo lokacije ije su adrese discovercircuits.com/ i www.electronics-lab.com.

VET SA

Poigrajte se sa alatkama
Kada je re o elektronskim projektima, najboe je to to morate da petate s alatkama i komponentama da biste videli ta od svega toga moete napraviti. Neke alatke se koriste za sastavae kola, a druge za proveru egovog rada.

18

Deo I: Uvod u svet elektronike

Osnovne alatke
Sigurno ete se obradovati kad ujete kako vam nije neophodno mnogo alatki da biste uli u svet elektronike. Dovone su makaze za seee ice, kleta s dugakim i tankim vrhom, kleta za skidae izolacije sa ice i nekoliko odvijaa, i moete zapoeti rad na projektima iz poglava 14. Ako elite da napravite kolo koje ete due koristiti, nabavite i lemilicu kako biste na pravi nain povezali komponente. O izboru odgovarajue lemilice govorimo u poglavu 8. Nema sume da ete, kako budete napredovali, morati da koristite i mnoge druge alatke. Na primer, magnetom ete izvlaiti vijke i druge sitne predmete koji e neizostavno upadati na teko dostupna mesta. Detae o opremau radnog prostora nai ete u poglavu 3.

NE Z AB

VIT E RA

Merni alati
Tokom sastavaa kola ili pronalaea uzroka problema, moraete da obavite i odreena merea da biste proverili rade li sve komponente onako kako bi trebalo i da li ste pravilno projektovali i napravili kolo. Za merea ete koristiti multimetar, osciloskop i probnu lampu. O ima govorimo u poglavima 9 i 10. Ukratko emo vam rei za ta ete koristiti multimetar, jer je to prvi merni ureaj koju ete kupiti i, verovatno, jedini koji e vam ikada zatrebati. Recimo da ste sastavili elektrino kolo i upravo ga ukuili. ta ako ne radi? Pomou multimetra ustanoviete koja je komponenta uzrok problema. Moete izmeriti napon, otpor i struju u razliitim takama kola. Na primer, ako je napon u jednoj taki kola 5 volti, a u nekoj drugoj neoekivano i neobjaivo padne na 0 volti, ne treba biti genije da bi se shvatilo kako je uzrok problema negde izmeu te dve kontrolne take. Nakon toga (ali, molimo vas, prvo iskuite napajae) proverite da li su se izmeu te dve take negde otkaile ice ili je neka komponenta oteena. Pre nego to potraite uzrok problema, proitajte poglave 2 u kome govorimo o zatiti i bezbednosti. Vrlo lako se moete povrediti ili otetiti ureaj ako ne vodite rauna.

UPO Z

ENJE OR

Divni svet jedinica

Da biste razumeli rezultate merea multimetrom, morate znati koje se veliine i jedinice koriste u elektronici. U narednim odecima upoznaemo vas sa osnovama.

Izraavae veliina jedinicama

Jedinice vam kazuju koliko neega imate. Na primer, kada kupujete jabuke, ihovu masu izraavate kilogramima (kg). Slino tome, multimetar meri otpor koji se izraava u omima, napon za koji je jedinica volt, i jainu struje koja se izraava u amperima.

Poglave 1: Od elektrona do elektronike

19

U tabeli 1-1 navedene su uobiajene jedinice i skraenice koje se koriste u elektronici.

Tabela 1-1 Merne jedinice u elektronici

Veliina Otpor Kapacitivnost Induktivnost Napon Struja Snaga Frekvencija Skraenica R C L E ili V I P f Jedinica om farad henri volt amper vat herc Oznaka

Komponenta Otpornik Kondenzator Induktivni kalem

F H V A W Hz

Objaee nekih novih izraza

Iako smo o otporu, naponu i struji ve govorili u ovom poglavu, neki izrazi u ovom odeku sigurno su vam nepoznati i novi. Kapacitivnost je sposobnost skladitea naelektrisaa u elektrinom pou. Uskladiteno naelektrisae utie na postupnije smaee ili poveae napona, tako da ime moete boe upravati. U mnogim kolima se za ovu svrhu koriste komponente koje zovemo kondenzatori. Na slici je prikazan signal koji se java prilikom smaivaa napona sa +5 na 0 volti, bez upotrebe kondenzatora i u sluaju kada se u kolu nalazi kondenzator.

+ 5 VOLTI

0 VOLTI

BEZ KONDENZATORA
Frekvencija je mera uestalosti ponavaa naizmeninog signala. Na primer, napon gradske elektrine mree jedan kompletan ciklus obavi 50 puta u sekundi. Na sledeoj slici prikazan je sinusni talas.

SA KONDENZATOROM
Signal na toj slici prolazi kroz jedan ciklus kada napon sa -5 doe do +5 volti a zatim se vrati na vrednost od -5 volti. Ako signal ponovi taj ciklus 50 puta u sekundi, egova frekvencija je 50 Hz (50 herca).

20

Deo I: Uvod u svet elektronike

+5 VOLTI

0 VOLTI

-5 VOLTI

1 CIKLUS

NAIZMENINI SINUSNI TALAS, NAPONA OD -5 DO +5 VOLTI

Induktivnost je sposobnost skladitea energije u magnetnom pou. Ta uskladitena energija utie na promenu vrednosti elektrine struje, kao to naelektrisae uskladiteno u kondenzatoru utie na promene napona. Komponente pod nazivom induktivni kalemi ugrauju se u elektrina kola da bi se iskoristila induktivnost. Snaga odgovara uloenom radu elektrine struje koja protie kroz neku elektrinu komponentu. Recimo, kada se na sijalicu primeni napon a struja tee kroz vlakno sijalice, uloeni rad se pretvara u zagrevae tog vlakna. U tom primeru, snaga se moe izraunati mnoeem vrednosti napona s jainom elektrine struje koja protie kroz vlakno.

Vee i mae jedinice

Kada merite jabuke, moete izmeriti i samo kriku jedne jabuke i nekoliko kilograma jabuka, zar ne? U elektronici se koristi mnogo iri opseg jedinica. U jednom kolu ukupan otpor moe da bude nekoliko miliona oma, a u drugom, struja koja protie kroz ega moe da bude vrlo slaba (moda samo hiaditi deo ampera). Pri korieu i oznaavau vrlo, vrlo velikih i vrlo, vrlo malih brojeva primeuje se specijalna terminologija. U elektronici se za oznaavae malih i velikih brojeva koriste prefiksi i nauna notacija (tabela 1-2).

Tabela 1-2 Preksi u elektronici

Broj 1.000.000.000 1.000.000 1.000 Ime 1 milijarda 1 milion 1 hiada Nauna notacija 10
9 6

Prefiks giga mega kilo

Skraenica G M k

10

103

Poglave 1: Od elektrona do elektronike

21

Tabela 1-2 Preksi u elektronici (nastavak)

Broj 100 10 1 0,1 0,01 0,001 0,000001 0,000000001 0,000000000001 Ime 1 stotina deset jedan 1 deseti 1 stoti 1 hiaditi 1 milioniti 1 milijarditi 1 bilioniti Nauna notacija 10
2

Prefiks

Skraenica

101 100 10-1 10-2 10-3 10 10

-6 -9 -12

mili mikro nano piko

n p

10

ta zapravo znae oznake 10-6 ili 106? Nauna notacija je metod koji omoguava da se odredi koliko nula treba dodati broju u decimalnom sistemu, zasnovanom na stepenima broja 10. Na primer, eksponent 6 u oznaci 106 znai da decimalni zarez treba postaviti est mesta udesno. 10-6 znai da decimalni zarez treba pomeriti est mesta ulevo. Dakle, ako je broj u naunoj notaciji napisan kao 1 106, decimalni zarez treba postaviti est mesta udesno od jedinice, pa u uobiajenoj notaciji dobijamo 1.000.000 to jest jedan milion. Kada je broj napisan kao 1 10-6, decimalni zarez se pomera est mesta ulevo, pa dobijamo broj 0,000001 to jest 1 milioniti. U sluaju broja 3,21 104, decimalni zarez se pomera etiri mesta udesno i kao rezultat dobijamo broj 32.100.

Prefiksi + jedinice = ?
U prethodnom odeku naveli smo skraenice za prefikse i jedinice, a u ovom ete nauiti kako da ih kombinujete u vrlo kompaktnu notaciju. Na primer, moete napisati 5 miliampera ili 5 mA, odnosno 3 megaherca ili 3 MHz. Ba kao to pitu najee pravite od kilograma ili neto vie jabuka, a pri graeu poslovnog prostora u predgrau utroite nekoliko tona elika, tako i u elektronici neke veliine po svojoj fizikoj prirodi imaju male a neke prilino velike vrednosti. To znai da ete stalno nailaziti na odreene kombinacije prefiksa i jedinica. Navodimo najee takve kombinacije:
Struja: pA, nA, mA, A, A Induktivnost: nH, mH, H, H Kapacitivnost: pF, nF, mF, F Napon: mV, V, kV Otpor: , k, M Frekvencija: Hz, kHz, MHz, GHz

22

Deo I: Uvod u svet elektronike

Pomou podataka iz tabela 1-1- i 1-2, moete prevesti prethodne notacije. Navodimo odreene primere:
mA: miliamper tj. hiaditi deo ampera V: mikrovolt tj. milioniti deo volta nF: nanofarad tj. milijarditi deo farada kV: kilovolt tj. hiadu volti M: megaom tj. milion oma GHz: gigaherc tj. milijardu herca

NE Z AB

VIT E RA

VET SA

U skraenicama za prefikse koji predstavaju brojeve vee od 1, kao to je M za mega, koriste se velika slova. Za prefikse koji predstavaju brojeve mae od 1, kao to je m za mili, koriste se mala slova. Izuzetak koji potvruje pravilo (a takav izuzetak uvek i svuda postoji) jeste k za kilo, gde se koristi malo slovo iako predstava skraenicu prefiksa za hiadu. Koriee velikog slova K specijalan je sluaj rezervisan za kiloome; kada vidite veliko slovo K pored broja, primera radi 3,3 K, znai da je re o otporu od 3,3 kilooma. Pre bilo kakvog izraunavaa, sve vrednosti izraene pomou prefiksa morate prevesti u broj izraen osnovnim jedinicama, to emo objasniti u odecima koji slede.

Omov zakon
Recimo da se pripremate da napravite jedno elektrino kolo. Znate koliku struju moe da podnese komponenta a da ne pregori i koliki napon daje izvor napajaa. Va zadatak je da izaberete otpornik koji e spreiti da struja bude iznad dozvoenog nivoa. Poetkom osamdesetih godina devetnaestog veka, Dord Om je izveo jednainu poznatu pod nazivom Omov zakon koja omoguava da na osnovu navedenog primera izaberete odgovarajui otpornik. Omov zakon kae da je napon jednak proizvodu struje i otpora, ili predstaveno standardnom matematikom notacijom: V=IR

Jo malo o Omovom zakonu

Seate li se jo uvek sredokolske algebre? Kako se u jednaini s tri promenive izraunava nepoznata promeniva, ako su preostale dve (na primer, x i y) poznate? Omov zakon funkcionie na istom principu; moete preurediti veliine koje se u emu pojavuju tako da uvek izraunate nepoznatu veliinu na osnovu dve poznate. Recimo, jaina struje je jednaka koliniku napona i otpora, to jest V I = --R

Poglave 1: Od elektrona do elektronike

23

Ako su vam poznate vrednosti struje i napona, moete izraunati otpor. Dakle, otpor je jednak koliniku napona i jaine struje, to jest
V R = --I

Za sada vam je sve, nadamo se, jasno. Uzmimo konkretan primer s baterijom napona 12 volti i sijalicom (to je u osnovi velika baterijska lampa). Pre nego to postavite bateriju, multimetrom merite otpor kola i saznajete da iznosi 9 oma. Jainu struje izraunaete po formuli:
V 12 volti I = --- = --------------------- = 1,3 ampera R 9 oma

Moda vam se ini da je svetlost jaka? Slabija struja smauje jainu svetlosti, tako da je dovono dodati otpornik. U poetku je ukupan otpor kola bio 9 oma; kada se u kolo doda otpornik od 5 oma, ukupan otpor postaje 14 oma. U tom sluaju jainu struje dobijamo po formuli:
V 12 volti - = 0,9 ampera I = --- = --------------------R 14 oma

ta kada su u igri i mali i veliki brojevi?

Uzmimo kao primer kolo sa zujalicom otpora 2 kilooma i baterijom napona 12 volti. Za izraunavae struje neete koristiti 2 kilooma, ve otpor morate izraziti u osnovnoj jedinici i ne koristei prefiks kilo. U naem primeru to znai da za proraun morate koristiti vrednost od 2000 oma:
V 12 volti I = --- = -------------------------- = 0,006 ampera R 2000 oma

NE Z AB

VIT E RA

Izraunali ste jainu struje, izraenu u hiaditim delovima ampera. Tek sada moete ponovo koristiti prefiks da biste jainu struje izrazili kao 6 miliampera ili 6 mA. Zakuak: sve vrednosti izraene s prefiksom morate prevesti u osnovne jedinice da biste izraunali bilo koju nepoznatu veliinu.

Snaga Omovog zakona

Om (koji nikada nije sedeo skrtenih ruku) ustanovio je i vezu izmeu napona i jaine struje: P = V I ili snaga = napon struja Jednainu moete upotrebiti da biste izraunali kolika je snaga zujalice, pomenute u prethodnom odeku: P = 12 volti 0,006 ampera = 0,072 vata, to iznosi 72 milivata (ili 72 mW)

24

Deo I: Uvod u svet elektronike

ta ako ne znate koliki je napon? Iskoristite jo jedan trik iz algebre. (A pre mnogo godina mislili ste da na asovima matematike samo gubite vreme!) Poto je V = I R, u prethodnu jednainu moete uvrstiti proizvod I R, pa dobijate P = I2 R ili snaga = struja na drugi stepen otpor Igrajui se poetnom jednainom moete izraunati otpor, napon i jainu struje ako znate kolika je snaga ili bilo koji od ovih parametara. Ne moete ni da smislite algebru? Da li ste zbog e pre mnogo godina bili na popravnom ispitu iz matematike? Sigurno e vas obradovati podatak da kalkulatori na Internetu umnogome olakavaju neophodna izraunavaa. Pokrenite Google (www.google.com) i u poe za pretraivae unesite izraz Ohms Law Calculator da biste ih pronali. Proitajte i poglave 18 u kome navodimo deset najeih izraunavaa u elektronici.

VET SA