VREME ZA VENANJE Venanje moemo odrediti kao traenje i dobijanje Boijeg blagoslova kroz Svetu tajnu braka, ime

poinje zakonito sjedinjavanje mua i ene ve prema osobini stvorenoga. Ali kako ovek ivi u periodima vremena (godinjim, mesenim, sedminim, dnevnim), koji se smenjuju, a neke periode Crkva je oznaila kao vremena posta, ili kao vremena praznovanja, to nije svjedno da li se venanje ima obaviti u samo odreene dane, ili i u druge. Sve svoje vreme ima, svaka stvar pod nebom ima svoje vreme ... Vreme kad se grli i vreme kad se ostavlja grljenje... (Prom. 3. 1. 5) ena nije gospodar od svojiga tijela, nego mu, tako i mu nije gospodar od svojega tijela, nego ena. Ne zabranjujte se jedno drugome, sem po dogovoru, privremeno da bi se predali postu i molitvi, pa opet da se sastanete ... (1 Kor. 7. 4. 5) Vidimo da sve ima svoje vreme, ve prema znaaju same stvari, ali samog vremena. Tako i venanje, da bi brak bio astan, mora biti u vremena kada brano ivljenje Crkva smatra asnim. To stoga to je venanje otpoinjanje branoig ivota. Iz rei apostola Pavla, mi vidimo da, iako je brak ustanova sveta, brano sastavljanje mua i ene u dane posta i molitve Crkva ne smatra asnim. Zato? Post, premda se spolja iskazuje kao neupotrebaljavanje nekih jela, u sutini je priprema za onaj dan, onaj dogaaj u ivotu Crkve, koji svojim duhovnim znaajem prevazilazi nae svakidanje stanje duha. Kao takav, post ima duhovni smisao, duhovni karakter.... Mi sa kajemo svaki dan, ali o postu posebno. Mi se trudimo da ivimo svetim vrlinama, ali o postu posebno ... Ovo posebno se oituje u to potpunijoj okrenutosti, kroz napor, due i tela, ka duhovnom. Post je vreme kad se ostavlja grljenje Ne zato to je grljenje u braku greh, nego zato to od branoga grljenja postoji svetiji put , put uzdranosti. I tim poutem Crkva ide o postu, jer je on vreme posebnog napora ka duhovnom, ka svetom. Grljenje ne biva bez udovoljavanja telesnoj elji, a post je ba okrenut od telesnih, ka duhovnim eljama. Sad, u svetlu reenog, vidimo da post i poetak branog ivota (venanje) ne idu zajedno. Uz etrdesetnicu ne smiju se drati svadbe... (52. kanopn Lao. Sab.) Slino je i sa danima najveih Crkvenih praznika. Postom se pripremamo za praznik. Otrimo ula due da vidimo praznik u duhovnoj lepoti. Pa zar ba tad, kad smo sve podneli, da naputamo duhovno, i okreemo se telesnom? Stoga je Crkva i dane najveeg praznika Vaskrsa - odredila kao dane koji nisu pogodni za venanje. Vaskrs je pobeda nad smru, ali i vie od toga. Vaskrs je ulazak sa Hristom u Carstvo Boije, u ono stanje koje je oveku bilo naznaeno jo pre stvaranja. To stanje nije brano, ve je slino stanju anela Boijih (Matej 22.30). Poto je takva sila vaskrnjeg praznika, takvo mora biti i praznovanje Vaskrsa: Od svetoga dana Vaskrsenja, Hrista Boga naega pa do nove nedelje, uza svu sedmicu moraju vjerni da u svetim crkvmana neprestano provode u psalmima i pojanju... radujui

se Hristu i svetkujui, i da sluaju Boanstvena pisma i da se naslauju Svetim tajnama. Jer emo tim nainom zajedno sa Hristom vaskrsnuti i uznijeti se ... (66. kanon Trul. Sab.) Da kanon nije tek savet, svdoi re moraju. Verni moraju slediti kanon, i to je vrhunac duhovnog. Jer emo tim nainom zajedno sa Hristom vaskrsnuti. Tu ne moe biti mesta za brano grljenje, ili venanje, kroz celu Vaskrnju sedmicu. Postupanje po odredbi (66.) kanona, okupljanje u crkvama, pevanje himni, sluanje Svetog pisma, prieivanje, i dr. sl. jeste u radosti srca vrhunac duhovnog sauestvovanja u Hristovom vaskrsenju. Na kraju krajeva, svaki verni je u crkvi i pozvan upravo na to. Stoga i imeprativni karakter kanona. Obzirom na do sada izneto. Crkva je odredila u koje dane se venanje ne obavlja. 1) od l5. novembra do 24. decembra boini post, 2) mesopusna i siropusna nedelja, 3) Veliki post, 4) Vaskrnja sedmica, 5) od Svih svetih do 29. juna Petro Pavlovski post, 6) od 1. do 15. avgusta Gospojinski post, 7) 29. avgust Usjekovanje glave svetog Jovana Krstitelja, 8) 14. septembar Vozdvienje asnog Krsta, i 9) svaka sreda i petak bez obzira da li je izuzeta od posta. Ove godine kao dane kad se vri venanje strogo dri sva Crkva. Pojedine autokefalne Crkve, samo za svoju oblast, propisale su i druge neke dane kada se na obavlja venaanje. Tako npr. Ruska Crkva zabranjuje vnaavanje utorkom i etvrtkom. Ovo stoga to ti dani prethode sredi i petku. Sreda i petak jesu dani tuge, jer su to dani kada je prodan (sreda) i razapet (petak) Gospod Isus Hristos. U te dane nemoe se odravati svadba koja bez veselja ne ide. Ali, kako sreda poinje u utorak po veernojoj slubi, to bi ako bi brak bio sklopljen u utorak pre podne, brano grljenje otpoelo u utorak navee, to je ve sreda, kada se sa grljenjem prestaje usled znaaja srede. Zabrana venavanja u utorak samo je zatita istoe srede. Isto tako je i sa etvrtkom i petkom. ini nam se panje vredno pitanje da li je opravdano venanvati se u subotu. Subota (osim jedne jedine) nije vezana za post. ak je posveena praznovanju (v. 66. kanon Ap). Ali ona prethodi nedelji. Nedelja je sedmini Vaskrs i za nju vai u principu odredba 66. kanona Trul. Sab. pa se grljenje koje u braku biva nedeljom ostavlja. Kako nedelja poinjeu subotu po veernjoj slubi, to bi onda brak sklopljen u subotu pre podne, svojim branim grljenjem, koje bi bilo u subotu navee, a zapravo ve u nedjelju, skvrnio Svetu nedelju, koju 66. kanon Ap. Naziva Gospodnjim danom. Nije zakonm zabranjeno venavanje u subotu, ali mislimo da vi verni na pouku svoga paroha trebalo da po svome blagoverju odloe venanje za nedelju. Tada njihvo brano grljenje e biti u punoj asti, jer e biti u nedelju navee, tj. u ponedeljak! Ovaj zakon o danima kad je venaanje zabranjeno ima vaseljenski znaaj, i vrlo je strog. Nastao je razvijanjem 52. kanona Laod. Sab. i 66 kanona Trul. Sab. kroz vekovnu

crkvenu praksu. Dakle, svetenik, koji bi samovoljno sklopio brak u dane kad je to zabranjeno, bio bi svrgnut (Krmija svetog Save, II 201)!