PRAVILNIK O SADRINI, NAINU IZRADE, NAINU VRENJA STRUNE KONTROLE URBANISTIKOG PLANA, KAO I USLOVIMA I NAINU STAVLJANJA PLANA

NA JAVNI UVID
(Slubeni glasnik RS, broj 12/2004) lan 1 Ovim pravilnikom blie se propisuje sadrina, nain izrade, nain vrenja strune kontrole urbanistikog plana, kao i uslovi i nain stavljanja plana na javni uvid, nain sprovoenja urbanistikog plana i sadrina izvoda iz urbanistikog plana.
1. SADRINA URBANISTIKIH PLANOVA

1.1. Generalni plan

Pravila ureenja u Generalnom planu

lan 2 Pravila ureenje u Generalnom planu iskazuju se tekstom ili crteima i sadre opis i objanjenje crtea, uslove ureenja javnog graevinskog zemljita i opte urbanistike uslove za ureenje i prostornu organizaciju naselja kojom se stvaraju kvalitetniji ivotni uslovi, uva zemljite pogodno za poljoprivredu, prirodne vrednosti i ivotna sredina naselja, susednog naselja i regiona, usklauje izgradnja infrastrukture i drugo. Pravila ureenja u generalnom planu, pored sadrine odreene Zakonom, zavisno od karaktera naselja i mesnih prilika, sadre i: 1. opis i kriterijume podele na zone ili celine prema morfolokim, planskim, istorijskoambijentalnim, oblikovanim i drugim karakteristikama, 2. neophodnu minimalnu opremljenost graevinskog zemljita saobraajnom i komunalnom infrastrukturom po zonama i celinama iz plana; 3. pravila i uslove zatite nepokretnih kulturnih dobara i ambijentalnih celina, 4. bilanse planiranih povrina (ukupna povrina i pojedinane namene, slobodno i neizgraeno zemljite, voda i ostalo), iskazano za obuhvat plana i graevinski reon; 5. generalna urbanistika reenja zasnovana na dugoronoj strategiji i koncepciji ureenja prostora i izgradnje; 6. strateka procena uticaja planskih reenja na ivotnu sredinu za zakonom odreene namene i vrste objekata; 7. ostale elemente koji su znaajni za sprovoenje urbanistikog plana.
Pravila graenja u Generalnom planu

lan 3 Pravila graenja u generalnom planu izrauju se za zone ili celine koje su prikazane u grafikom delu plana i koje su odreene pravilima ureenja u skladu sa lanom 2 stav 1 taka 1 ovog pravilnika. Pravila graenja sadre sve uslove koji se odnose na izgradnju objekata i odnose se na graevinske parcele na ukupnom ostalom graevinskom zemljitu po zonama ili celinama iz plana iz stava 1 ovog lana, a prema specifinostima i potrebama naselja.

Za ukupno graevinsko zemljite obuhvaeno Generalnim planom, pravila graenja su osnov za izdavanje izvoda iz plana radi dobijanja odobrenja za izgradnju. Pravila graenja obezbeuju uvanje i unapreenje ukupnog graditeljskog naslea, tradicije graditeljstva i stvorenih vrednosti naselja, dopunu postojeih i stvaranje novih urbanih vrednosti, obnovu i rekonstrukciju istorijskih i ambijentalnih celina. Pravila graenja pored sadrine odreene Zakonom, zavisno od karaktera naselja i mesnih prilika, mogu da odreuju i: 1. najmanju dozvoljenu irinu ulinog fronta za graevinske parcele; 2. najmanju dozvoljenu povrinu graevinske parcele prema nameni; 3. uslove za obnovu i rekonstrukciju postojeih objekata. U pravilima graenja u gradskim naseljima se po pojedinim zonama iz plana iz stava 1 ovog lana moe odrediti i: 1. odnos graevinske prema regulacionoj liniji; 2. najmanja dozvoljena visina objekata; 3. najmanja dozvoljena spratnost objekata; 4. dozvoljeno odnosno propisano uputanje objekta ili delova objekata (izlozi, stepenita, erkeri, temelji) u javnu povrinu; 5. dozvoljena odnosno propisana izgradnja mansardnih krovova i njihovo korienje kao korisne povrine; 6. precizno definisanje nazitka, kosine krova, otvora, pokrivaa i sl.; 7. precizno definisanje delova graevinske parcele u funkciji komunikacije (pasai, prolazi, kolonade i sl); 8. podzemne javne i druge skupne garae, pasai i prostori, sa definisanjem etanih prava korienja; 9. nain ograivanja ukoliko je doputeno; 10. komunalno opremanje i korienje do opremanja infrastrukturom (kotlarnice, septike jame, bunari, rezervoari, grejanje na struju, klimatizeri, zajedniko odravanje, i dr.); 11. propise za obavljanje delatnosti u parcelama i objektima meovite namene, zanatske radnje, malu privredu i druge delatnosti, fabrike i objekte za proizvodna i industrijska preduzea, kao i mere kojima se mora u potpunosti obezbediti okolina od zagaenja; 12. mere za sigurnost protiv poara, propise o izvoenju pojedinih elemenata zgrada i drugih graevina (materijali, fasade, krovovi, drugo); 13. opte i posebne odredbe o tehnikim, higijenskim, estetskim i bezbednosnim uslovima za odreene vrste objekata. Pravilima graenja ne utvruju se pravila za izgradnju na pojedinanoj katastarskoj parceli.
Grafiki deo Generalnog plana

lan 4 Grafikim delom urbanistikog plana iskazuju se elementi urbanistikog reenja odgovarajuim crteima i grafikim simbolima. Grafiki deo urbanistikog plana se izrauje u zavisnosti od propisane sadrine tako da sadri relevantna obeleja i elemente prostora koje sadri katastarski, odnosno topografski, odnosno orto-foto plan ili druga pribavljena podloga, kao to su: granice teritorijalne podele i katastarske teritorijalne jedinice; zgrade, industrijski i drugi privredni objekti; ostali objekti i predmeti (ograde, groblja, drvoredi, religijski znaci; spomenici, razvaline i sline nepokretnosti);l saobraajnice sa prateim objektima; vode sa prateim objektima; naselja, potesi zemljita i uma, orografija, hidrografija i vaniji objekti; brojevi i numeriki podaci (take geodetske osnove, oznake puteva, geografske koordinate i slino); granice parcela;

vidljivi delovi vodova i podzemnih objekata; zgrade (kuni broj, spratnost); brojeve parcela i druga obeleja. Crtei u grafikom (analognom) obliku izrauju se (iscrtavaju) na materijalima (crtaa hartija, plastika folija, drugi materijal) na kojima se moe kartirati, pod uslovom da promene dimenzija materijala usled spoljnih uticaja (temperatura, vlanost) ne utiu bitno na tanost, da su materijali postojani i da se ne mogu oprati vodom i da tokom vremena ne gube elastinost i prozirnost. Crtei se izrauju u digitalnom obliku tako da se obezbedi njegova kompatibilnost i povezanost sa digitalnim geodetskim planom i postojanje analogne grafike verzije originala. Crtei u planu se pripremaju kao grafiki prikazi postojeeg i planiranog stanja na nain pogodan za tumaenje, s tim to se ne prikazuju i ne odreuju se planirani objekti i ne utvruje se namena na pojedinanoj katastarskoj parceli na ostalom graevinskom zemljitu. Crtei koji su sastavni deo generalnog plana se izrauju na katastarsko-topografskom planu, ili na topografskom planu i katastarskom planu (u daljem tekstu: podloge). Crtei koji su sastavni deo generalnog plana mogu se izraivati na orto-foto podlogama kao i na satelitskim snimcima u rezoluciji u kojoj je piksel manji od 1.0 m. Postojee stanje u Generalnom planu iskazuje se kroz crte odnosno, crtee koji prikazuju: 1. granice plana sa podelom na zone ili celine prema morfolokim, planskim, istorijsko ambijentalnim, oblikovanim i drugim karakteristikama, 2. postojeu funkcionalnu organizaciju naselja, sa pretenom namenom prostora u graevinskom reonu: za javne potrebe, stanovanje, poslovanje, industriju, ostale namene. Planska reenja Generalnog plana iskazuju se kroz crte, odnosno crtee koji prikazuju: 1. granice plana i granice graevinskog reona (po pravilu, po postojeim katastarskim parcelama), sa osnovnom namenom prostora i podelom na graevinsko, poljoprivredno, umsko i vodno zemljite; 2. funkcionalno reenje organizacije naselja, sa pretenom planiranom namenom prostora u graevinskom reonu: za javne potrebe, stanovanje, poslovanje, industriju i ostale namene; 3. postojee i planirane povrine, pravce, ili koridore i kapacitete za saobraajnu, energetsku, vodoprivrednu, komunalnu i drugu infrastrukturu, na nivou generalnih reenja; 4. zone ili celine za koje vae ista pravila graenja, proistekle iz podele iz take 1 stav 1 ovog lana, odnosno za koje se dobija isti izvod iz plana i pribavlja odobrenje za izgradnju; 5. zone ili celine za koje e se dalje izraivati regulacioni planovi ili planovi opteg ureenja ukoliko je to predvieno. Grafiki deo generalnog plana se prikazuje u razmerama 1:2500, 1:5000 ili 1:10000, a izuzetno 1:20000 za Beograd. 1.2. Plan opteg ureenja
Pravila ureenja u planu opteg ureenja

lan 5 Planom opteg ureenja u pravilima ureenja odreuju se, odnosno blie se razrauju: 1. opis i obrazloenje za zone ili celine sa istim pravilima graenja, a za koje se na osnovu plana moe dobiti izvod iz plana i pribaviti odobrenje za izgradnju. 2. bilansi povrina (ukupna povrina i pojedinane namene), iskazano za graevinski reon; 3. uslovi za korienje zemljita, a posebno uslovi za korienje, ouvanje i zatitu obradivog i poljoprivrednog zemljita; 4. pravila organizacije okunice kao i ekonomskog dvorita i mini farmi i radnih zona u seoskim naseljima; 5. ostalo od znaaja za sprovoenje plana.

Pravila graenja u planu opteg ureenja

lan 6 Pravila graenja u planu opteg ureenja po pravilu sadre izabrana opta pravila graenja iz lana 3 st. 5 i 6 ovog pravilnika, a u skladu s mesnim prilikama, prostornim, ambijentalnim i oblikovanim karakteristikama naselja. Pravila graenja u planu opteg ureenja za selo jo propisuju i: 1. poloaj i visine zgrada za stanovanje i drugih graevinskih i ekonomskih objekata prema postojeim i buduim javnim komunikacijama; 2. poloaj poljoprivrednih i drugih objekata u skladu sa tehnikim propisima i merama higijensko-tehnike zatite; 3. elemente autohtone arhitekture sa preporukama za primenu u savremenim uslovima; 4. nain korienja prostora do opremanja komunalnom infrastrukturom, a naroito mogunost graenja cisterni ili bunara, pod uslovom da tehnikim merama bude iskljuena svaka mogunost da se voda zagadi, kao i za koje delove naselja kanalizacija porodinih stambenih kua moe biti povezana sa jamama. Pravilima graenja ne utvruju se pravila za izgradnju na pojedinanoj katastarskoj parceli. Za ukupno graevinsko zemljite obuhvaeno Planom opte regulacije, pravila graenja su osnov za izdavanje izvoda iz plana radi dobijanja odobrenja za izgradnju.
Grafiki deo plana opteg ureenja

lan 7 Crtei plana opteg ureenja izrauju se u skladu s odredbama lana 4 st. 1, 2, 3, 4 i 5 ovog pravilnika, na raspoloivim podlogama. Crteom, odnosno crteima postojeeg stanja u planu opteg ureenja se prikazuju: 1. granice plana i postojea regulacija, kao i postojea nivelacija, ukoliko se mogu obezbediti topografske ili topografsko katastarske podloge; 3. podela obuhvata plana na zone ili celine sa istim pokazateljima i indeksima, prostornim i oblikovanim karakteristikama i drugim karakteristikama. Planska reenja plana opteg ureenja iskazuju se kroz crte, odnosno crtee koji prikazuju: 1. granice plana i granice graevinskog reona (po pravilu, po postojeim katastarskim parcelama) sa podelom na javno graevinsko i ostalo zemljite; 2. osnovnu planiranu namenu prostora: graevinsko, poljoprivredno, umsko i vodno zemljite; 3. koridore ili poloaje i kapacitete za saobraajnu, energetsku, vodoprivrednu, komunalnu i drugu infrastrukturu; 4. zone ili celine za koje vae ista pravila graenja i za koje se na osnovu plana dobija isti izvod iz plana i pribavlja odobrenje za izgradnju. Grafiki deo plana opteg ureenja se prikazuje u razmerama od 1:500 do 1:5000. 1.3. Plan generalne regulacije
Pravila ureenja u planu generalne regulacije

lan 8 Planom generalne regulacije u pravilima ureenja se pored elemenata iz lana 2 stav 2 ovog pravilnika, odreuje, odnosno blie razrauje:

1. koncepcija ureenja graevinskog reona i karakteristinih celina u naselju, opta pravila ureenja prostora, pravila i uslovi usmeravajueg karaktera i ostali uslovi ureenja prostora, kao i opti i specifini zahtevi za oblikovanje (za centar naselja, ambijentalne celine i dr.); 2. strateka procena uticaja zakonom odreenih planskih reenja na ivotnu sredinu ako se plan generalne regulacije izrauje za naselje za koje se ne donosi generalni plan; 3. srednjoroni program ureivanja javnog graevinskog zemljita u obuhvatu plana, koji sadri prikaz pojedinanih i ukupnih trokova predvienih radova na ureivanju javnog graevinskog zemljita, predviene rokove za njihovo izvrenje i predviene izvore njihovog finansiranja; 4. ostali elementi koji su znaajni za sprovoenje urbanistikog plana.
Pravila graenja u planu generalne regulacije

lan 9 Pravila graenja iz lana 3 st. 5 i 6 ovog pravilnika u planu generalne regulacije izrauju se za zone ili celine koje su odreene pravilima ureenja i prikazane u grafikom delu plana i za koje se dobija isti izvod iz urbanistikog plana radi dobijanja odobrenja za izgradnju. Pravilima graenja ne utvruju se pravila za izgradnju na pojedinanoj katastarskoj parceli. Pravila graenja u planu generalne regulacije su osnov za izdavanje izvoda iz plana radi pojedinanih odobrenja za izgradnju na ukupnom graevinskom zemljitu obuhvaenom planom, osim za: 1. ostalo graevinsko zemljite obuhvaeno planom za koje je odreena obaveza izrade urbanistikog projekta, 2. javno graevinsko zemljite obuhvaeno planom za koje je odreena obaveza raspisivanja urbanistikog, odnosno arhitektonskog konkursa ili izrada plana detaljne regulacije.
Grafiki deo plana generalne regulacije

lan 10 Crtei koji su sastavni deo plana generalne regulacije se izrauju u skladu s odredbama lana 4 st. 1, 2, 3, 4 i 5 ovog pravilnika, na katastarsko-topografskom planu, ili na topografskom planu i katastarskom planu (u daljem tekstu: podloge). Crtei koji su sastavni deo plana generalne regulacije mogu se izraivati i na orto-foto podlogama kao i na satelitskim snimcima u rezoluciji u kojoj je piksel manji od 1.0 m. Postojee stanje u planu generalne regulacije iskazuju se kroz crte, odnosno crtee koji prikazuju: 1. granice plana i podelu obuhvata plana na zone ili celine prema morfolokim, planskim, istorijsko-ambijentalnim, oblikovanim i drugim karakteristikama, 2. postojeu funkcionalnu organizaciju u naselju, odnosno obuhvatu plana, sa pretenom namenom prostora (po pravilu, po postojeim katastarskim parcelama) u graevinskom reonu: za javne potrebe, stanovanje, poslovanje, industriju, ostale namene. Planska reenja plana generalne regulacije iskazuju se kroz crte, odnosno crtee koji prikazuju: 1. granice plana i granice graevinskog reona naselja (po pravilu, po postojeim katastarskim parcelama) sa granicama javnog graevinskog zemljita; 2. funkcionalno reenje organizacije naselja i povrina i kapaciteta odreenih za javne povrine i lokacija vanijih objekata za javne funkcije, za javnu upotrebu i objekata od opteg interesa;

3. pretenu namenu prostora (po pravilu, postojeim katastarskim parcelama) u graevinskom reonu, odnosno obuhvatu plana: za javne potrebe, stanovanje, poslovanje, industriju i ostale namene; 4. saobraajno reenje sa nivelacionim planom (visinske kote raskrsnica ulica) i urbanistika regulacija (regulacione i graevinske linije); 5. postojea i planirana generalna reenja trasa, koridora i kapaciteta za energetsku, vodoprivrednu i drugu komunalnu infrastrukturu; 6. podelu na zone ili celine sa istim pravilima gradnje u skladu s podelom iz take 1 stava 3 ovog lana, 7. zone ili celine koje e se dalje detaljnije razraivati planovima detaljne regulacije, zone za koje je obavezna izrada urbanistikih projekata i lokacije za koje se raspisuju konkursi. Plan generalne regulacije prikazuje se u razmeri od 1:1000 do 1:2500 deo za obeleavanje planiranog javnog graevinskog zemljita, od 1:2500 do 1:5000 za graevinski reon, kao i u drugim odgovarajuim razmerama (pri emu umesto podloga u razmeri 1:1000, 1:2500 ili 1:5000 mogu izuzetno da se upotrebe podloge u razmeri 1:2880 ili 1:3333). 1.4. Plan detaljne regulacije
Pravila ureenja u planu detaljne regulacije

lan 11 Pravilima ureenja u planu detaljne regulacije, pored elemenata iz lana 2 stav 2 ta. 1, 2, 3, i 4 ovog pravilnika, odreuju se, odnosno blie se razrauju i: 1. kapaciteti i potrebno zemljite za saobraajnu, energetsku, vodoprivrednu komunalnu i drugu infrastrukturu; 2. popis i opis lokacija za javne objekte; 3. srednjoroni program ureivanja javnog graevinskog zemljita u obuhvatu plana, koji sadri prikaz pojedinanih i ukupnih trokova predvienih radova na ureivanju javnog graevinskog zemljita, predviene rokove za njihovo izvrenje i predviene izvore njihovog finansiranja. Sastavni deo pravila ureenja iz stava 1 ovog lana je i popis parcela i delova parcela koje su planirane za javno graevinsko zemljite.
Pravila graenja u planu detaljne regulacije

lan 12 Pravila graenja u planu detaljne regulacije su po pravilu pravila graenja odreena donetim generalnim planom ili planom generalne regulacije za ostalo graevinsko zemljite za pojedine zone ili celine. Pravila graenja u planu detaljne regulacije mogu biti i dopuna ili izmena pravila graenja iz take 1 ovog stava za ostalo graevinsko zemljite za pojedine zone ili celine u skladu s prostornim, ambijentalnim i oblikovanim karakteristikama obuhvata plana. Pravila graenja iz lana 3 st. 5 i 6 ovog pravilnika u planu detaljne regulacije izrauju se za ukupan obuhvat plana, tako da se za svo obuhvaeno i javno i ostalo graevinsko zemljite moe izdati izvod iz urbanistikog plana radi dobijanja odobrenja za izgradnju, osim za lokacije za koje je planom odreena obaveza raspisivanja konkursa. Pravilima graenja ne utvruju se pravila za izgradnju na pojedinanoj katastarskoj parceli.

Grafiki deo plana detaljne regulacije

lan 13 Plan detaljne regulacije izrauje se u skladu s odredbama lana 4 st. 1, 2, 3, 4 i 5 ovog pravilnika, a iskljuivo na auriranim i overenim topografskim i katastarskim podlogama jer je osnov za reavanje imovinsko pravnih odnosa na javnom graevinskom zemljitu na podruju obuhvaenom planom. Postojee stanje u planu detaljne regulacije iskazuje se kroz crte, odnosno crtee koji prikazuju: 1. podelu obuhvata plana (po pravilu, po postojeim katastarskim parcelama) na zone ili celine prema morfolokim, planskim, istorijsko-ambijentalnim, oblikovanim i drugim karakteristikama. 2. postojeu funkcionalnu organizaciju u obuhvatu plana, sa pretenom namenom prostora (po pravilu, po postojeim katastarskim parcelama): za javne potrebe, stanovanje, poslovanje, industriju i ostale namene. Planska reenja plana detaljne regulacije iskazuju se kroz jedan ili vie crtea koji prikazuju: 1. granice plana (po pravilu, po postojeim katastarskim parcelama), sa granicama javnog i ostalog graevinskog zemljita u obuhvatu plana detaljne regulacije na odgovarajuoj katastarsko-topografskoj podlozi; 2. planirane namene povrina u granicama plana (po pravilu, po postojeim katastarskim parcelama), sa lokacijama objekata za javnu upotrebu i objekata od opteg interesa; 3. podelu na zone ili celine prema morfolokim, planskim, istorijsko-ambijentalnim, oblikovanim i drugim karakteristikama i povrine i kapacitete (po pravilu, po postojeim katastarskim parcelama) za javne funkcije, javne povrine i javno zelenilo; 4. saobraajnice sa detaljnim nivelacionim kotama ulica i javnih povrina (nivelacioni plan), karakteristinim profilima i sa analitiko-geodetskim elementima za nove saobraajnice i planirane javne povrine; 5. regulacione linije ulica i javnih povrina i uline graevinske linije objekata na ostalom graevinskom zemljitu, izuzetno i dvorine graevinske linije kada situacija na terenu to zahteva; 6. lokacije i zone za koje je obavezno raspisati javni urbanistiki ili arhitektonski konkurs; 7. mree i objekte infrastrukture i javnog zelenila sa nivelacionim i regulacionim reenjima. Plan detaljne regulacije prikazuje se u razmerama 1:1000 odnosno 1:500, s tim to nije obavezno da svi grafiki prilozi budu u istoj razmeri. 1.5. Dokumentacija plana lan 14 Dokumentacioni deo urbanistikog plana sadri: 1. sve zahteve nadlenim organima, institucijama i zavodima, upuene u toku izrade programa za izradu plana, 2, sve uslove i dokumentaciju nadlenih organa, institucija i zavoda, prikupljene u toku izrade programa i sasvim izuzetno one prikupljene u toku izrade samog plana, 3. originalne podloge pribavljene za izradu plana, 4. program za izradu plana, 5. odluku o izradi plana, 6. dokumentaciju i podatke o obavljenoj strunoj kontroli, javnom uvidu, i drugim raspravama o planu, 7. obrazloenje plana sa stavom obraivaa i komisije o svakoj dostavljenoj primedbi na plan.

2. PROGRAM ZA IZRADU PLANA

Pripremanje programa za izradu plana lan 15 Izradi urbanistikog plana prethode odgovarajui struni poslovi pripreme, izrada i usvajanje Programa za izradu plana (u daljem tekstu: Program). Program za izradu plana, informaciona i studijska osnova na kojoj se zasniva urbanistiki plan (u daljem tekstu: dokumentacioni deo) ini obavezni prilog urbanistikog plana, koji se ne objavljuje ali se stavlja na javni uvid zajedno sa planom. Program priprema nadlena optinska sluba u saradnji s komisijom za planove, a komisija obrazlae i upuuje Program skuptini na usvajanje, najkasnije est meseci pre isteka roka za donoenje, odnosno reviziju urbanistikog plana odreenog Zakonom. Za obavljanje strunih poslova u izradi programa nadleni organ moe angaovati preduzea i druge strune organizacije ili institucije, za izradu celog Programa, odnosno za obavljanje dela poslova, grupe poslova ili pojedinih zadataka u okviru pripreme ili izrade programa. Pribavljanje podloga lan 16 Za potrebe izrade Programa prikupljaju se katastarske i topografske, odnosno katastarskotopografske, odnosno orto-foto, podloge za izradu plana, kao i satelitski snimci i odgovarajue karte iz GIS-a. Podloge mogu biti analogne ili digitalne. Katastarsko-topografska podloga za izradu urbanistikog plana izrauje se u analognom (grafikom) ili digitalnom obliku (baza podataka digitalnog geodetskog plana). Neaurne podloge se pre usvajanja programa za izradu svih urbanistikih planova, osim za izradu plana detaljne regulacije, mogu radno dopunjavati, prevoditi iz analogne u digitalnu ili iz digitalne u analognu formu. Pribavljanje uslova lan 17 Za Program izrade urbanistikog plana za naselje, odnosno deo naselja, pribavljaju se podaci o postojeem stanju i uslovima korienja, i to: - od nadlenih komunalnih preduzea, zavoda, i drugih organizacija o mrei komunalne, saobraajne i ostale infrastrukture, kapacitetima i planiranim proirenjima; - od nadlenih organizacija, organa i preduzea za zatitu ivotne sredine; o potrebnim stratekim, prethodnim, odnosno prateim studijama ili procenama; - od nadlenih organizacija, organa i preduzea za zatitu vodotokova kao i zona zatite izvorita termomineralnih, mineralnih i vode za pie; - od nadlenog zavoda za zatitu spomenika kulture o evidentiranim ili zatienim objektima, spomenicima kulture i ambijentalnim celinama: - od nadlenog zavoda za zatitu prirode o evidentiranim ili zatienim spomenicima prirode; - od nadlenih organizacija, organa i preduzea opti sanitarni uslovi i sanitarna i higijenska pravila ili standardi za projektovanje; - od nadlenih hidro-meteorolokih i seizmolokih zavoda uslove izgradnje i korienja prostora na teritoriji plana; - od nadlenih organizacija, organa i preduzea za zatitu od poara.

Za Program izrade urbanistikog plana prikupljaju se i razvojni planovi, programi i projekti ili druga tehnika dokumentacija uz takve programe, od organa, organizacija i preduzea iz stava 1 ovog lana. Ukoliko organi, organizacije i preduzea iz stava 1 ovog lana na uredan zahtev u zakonom propisanom roku ne dostave traene podatke i uslove korienja nadlena optinska sluba za izradu Programa obavestie o tome komisiju i organ nadlean za donoenje plana. Pribavljanje podataka lan 18 Za Program izrade plana prikupljaju se i podaci o: - privredi i delatnostima (trgovini, industriji, zanatstvu, i dr.) a naroito aktuelne zahteve i potrebe na koje treba obratiti dalju panju; - fondu za ureenje i regulaciju naselja i izgradnju javne komunalne infrastrukture ukljuujui i sve vanije postojee i planirane saobraajnice; - prirataju stanovnitva i statistikim podacima prema najsveijem popisu a po popisnim krugovima od nadlenog statistikog zavoda; - gustini naseljenosti, razmetaju delatnosti, urbanistikim pokazateljima i drugim osobenostima naselja, odnosno dela naselja za koje se priprema program; - stanju i kapacitetima javnih slubi; - o geolokim, hidrolokim i litolokim uslovima terena i mogunostima budue izgradnje; - o stanju ivotne sredine i zagaivaima; - o geografskim karakteristikama, klimatskim prilikama; - o drugim pitanjima od znaaja za izradu plana. Analiza i ocena stanja lan 19 Program za izradu urbanistikog plana sadri podatke, analizu i ocenu stanja o: - katastarskim i topografskim podlogama potrebnim za izradu plana; - graevinskom reonu i zemljitu (namene povrina, vrsta izgradnje i dr.); - graevinskom reonu prema: vremenu nastajanja, graditeljskim vrednostima, morfolokim obelejima i komunalnoj opremljenosti; - postojeim objektima za javnu upotrebu i javnim povrinama; - trasama, koridorima i regulaciji saobraajnica; - privrednim i drugim objektima; - mreama i raspoloivim kapacitetima javne komunalne infrastrukture; - evidentiranim ili zatienim objektima, spomenicima kulture i prirode i ambijentalnim celinama; - postojeem javnom i drugom zelenilu; - ostale analize, podatke i dokumentaciju od znaaja za izradu urbanistikog plana. Analize i ocena stanja iz stava 1 ovog lana pripremaju se u obliku rezimea i jednom primerku originalne dokumentacije. Procena razvojnih mogunosti lan 20 Program za izradu urbanistikog plana sadri procenu razvojnih mogunosti od uticaja za izradu urbanistikog plana, a na osnovu prikupljenih uslova, podataka i analiza iz l. 17, 18 i 19 ovog pravilnika.

Procena razvojnih mogunosti se odnosi na zemljite za izgradnju i infrastrukturu, a za regulacione planove i na orijentaciona sredstva lokalne uprave namenjena u srednjoronom periodu za ureenje zemljita i komunalno opremanje. Prikupljena dokumentacija i podaci, kao i rezultati analiza i procena obavljenih u okviru izrade Programa za izradu urbanistikog plana, ine dokumentaciju od znaaja za plan koji se izrauje. Koncept plana lan 21 Za potrebe izrade Programa izrauje se koncept plana koji se sastoji od tekstualnog dela i grafikog prikaza. U tekstualnom delu koncepta prikazuju se: 1. ocene stanja i razvojnih mogunosti; 2. ciljevi ureenja i izgradnje naselja i osnovni programski elementi; 3. predloeni obuhvat plana, graevinski reon i njegova podela na javno i ostalo graevinsko zemljite; 4. principi preliminarne podele na podruja, poteze, zone urbanistike celine ili druge prostorne celine prema urbanistikim pokazateljima i tipinim karakteristikama. Grafiki prikaz koncepta plana sastoji se od crtea ili skica, u prigodnoj razmeri u zavisnosti od vrste plana, sa prikazom: 1. preliminarne podele na tipine celine ili zone; 2. svih objekata i zona zatite; 3. steenih obaveza, a naroito predvienih proirenja mree saobraajne i javne komunalne infrastrukture. Ako se regulacioni plan ili plan opteg ureenja izrauje za deo donetog generalnog plana, generalni plan je ujedno i koncept plana programa za izradu plana. Ako se plan detaljne regulacije izrauje za deo donetog generalnog plana, odnosno plana generalne regulacije, generalni plan, odnosno plan generalne regulacije je ujedno i koncept plana programa za izradu plana. Sadrina Programa za izradu plana lan 22 Program za izradu urbanistikog plana ine svi prikupljeni uslovi, podaci i podloge za izradu plana, svi zakljuni rezultati analiza i procena razvojnih mogunosti i koncept plana. Program za izradu urbanistikog plana moe, po potrebi pored elemenata iz ovog lana obuhvatiti i druge, u zavisnosti od vrste plana i prirode pitanja koji se u okviru plana obrauju. lan 23 Sastavni deo programa je i predlog za izbor vrste plana koji e se raditi. Predlog za izbor vrste plana iz stava 1 ovog lana zasniva se na kriterijumima svrsishodnosti, mesnim prilikama, veliini naselja i drugim ciljevima odreenim programom za izradu plana. Optina, odnosno grad, odnosno grad Beograd, na osnovu argumentovanog strunog predloga iz programa za izradu plana, odlukom o izradi plana samostalno odreuje koju vrstu plana e uraditi i doneti za celinu obuhvata graevinskog reona naseljenog mesta.

Kriterijumi za izbor vrste urbanistikog plana lan 24 Generalni plan donosi se za grad Beograd i gradove kao strateki razvojni plan, Generalni plan donosi se i za druga naselja gradskog karaktera ukoliko se tako odredi Odlukom o izradi plana. lan 25 Plan opteg ureenja izrauje se za: 1. obuhvat ukupnog naselja, odnosno graevinskog reona za sela i manja naselja koja nisu sedita optine, a za koja optina ne odlui da za graevinski reon donose generalni plan ili plan generalne regulacije, 2. delove naselja zaposednute neplanskom izgradnjom, 3. delove naselja za koje ne postoje odgovarajue aurne podloge. Planom opteg ureenja iz take 1 stav 1 ovog lana se odreuju i dugorona strategija i projekcija prostornog razvoja i ureenja i opta regulacija naselja. Plan opteg ureenja iz take 1 stava 1 ovog lana mogu doneti i optinski centri i ostala naselja za koje se kroz izradu programa za izradu plana ustanovi da ne postoje odgovarajue podloge, ili su podaci kao i ostala dokumentacija nedovoljni za izradu generalnog plana, odnosno plana generalne regulacije. Kad je donet Generalni plan on je ujedno i koncept za izradu Plana opteg ureenja iz ta. 2 i 3 stava 1 ovog lana. lan 26 Plan generalne regulacije se izrauje za: 1. odgovarajue delove naselja koja su donela ili za koje se izrauje Generalni plan, odnosno za delove grada Beograda, delove gradova, delove gradskih naselja, kao i za delove naselja koja su sedita optine, a koja su donela ili koja izrauju generalni plan, 2. cela naselja (optinski centri i druga naseljena mesta) ukoliko su obezbeene odgovarajue podloge, u kom sluaju se za ta naselja ne donosi Generalni plan. Obuhvat i granice plana generalne regulacije iz take 1 stava 2 ovog lana predlau se kroz program za izradu plana, a odreuju odlukom o izradi plana. Kad je donet Generalni plan on je ujedno i koncept za izradu Plana generalne regulacije iz take 1 stava 2 ovog lana. Planom generalne regulacije iz take 2 stava 1 ovog lana se odreuju i dugorona strategija i projekcija prostornog razvoja i ureenja i opta regulacija naselja. lan 27 Plan detaljne regulacije izrauje se za: 1. deo naselja radi promene granica javnog graevinskog zemljita kao i za potrebe odreivanja novog javnog graevinskog zemljita za koje se predvia pokretanje postupka za pribavljanje i proglaenje javnog graevinskog zemljita, odnosno promena postojee regulacije, ukoliko se ista ne moe sprovesti po generalnom planu ili planu generalne regulacije; 2. deo naselja za znaajniju ili obimniju novu izgradnju ili vane komplekse ili kad je generalnim planom ili planom generalne regulacije odreeno da je neophodno blie precizirati pravila regulacije i gradnje zbog njihovog znaaja u urbanom okruenju ili obima izgradnje; 3. izgradnju objekata iz lana 89 Zakona za koje se predvia pokretanje postupka za pribavljanje i proglaenje javnog graevinskog zemljita, a u skladu sa prostornim planom

podruja posebne namene, odnosno u naseljenom mestu na osnovu prethodne studije opravdanosti; 4. celo naselje ako je tako odreeno odlukom o izradi plana; 5. podruja van naseljenog mesta, u skladu s prostornim planom, radi utvrivanja opteg interesa i pokretanja postupka za pribavljanje i proglaenje javnog graevinskog zemljita i to za koridore javnih puteva, infrastrukturne i energetske koridore, energetske objekte, obalne pojaseve i komunalne objekte van naseljenih mesta; 6. sluaj da je obaveza izrade plana detaljne regulacije propisana iz drugog razloga. U sluaju iz take 3 stava 2 ovog lana sadraj plana moe da bude redukovan u skladu sa osnovnim ciljem izrade plana, to se odreuje kroz izradu programa za izradu plana, odnosno odlukom o izradi plana. Kad je donet Generalni plan ili Plan generalne regulacije on je ujedno i koncept za izradu Plana detaljne regulacije iz take 1 stava 2 ovog lana.
3. NAIN VRENJA STRUNE KONTROLE URBANISTIKOG PLANA

lan 28 Pre izlaganja urbanistikog plana na javni uvid, urbanistiki plan podlee strunoj kontroli, koju vri Komisija iz lana 34 Zakona. Za sluaj kad nije donet Prostorni plan optine, pre strune kontrole iz stava 1 ovog lana, Generalni plan ili Plan generalne regulacije za celo naselje podlee kontroli usklaenosti sa Zakonom koju vri komisija koju obrazuje nadleni ministar iz lana 52 Zakona. Preduzee koje izrauje plan u roku predvienim ugovorom o izradi plana dostavlja plan naruiocu u jednom primerku u analognoj formi i u jednom primerku u digitalnoj formi. Struna sluba optine nadlena za poslove urbanizma umnoava plan u potrebnom broju primeraka i priprema ga za razmatranje na sednici Komisije za planove. U sluaju da nije donet prostorni plan optine, pre strune kontrole Komisije iz stava 1 ovog lana, generalni plan odnosno plan generalne regulacije koji se izrauje za celo naselje struna sluba optine nadlena za poslove urbanizma upuuje Ministarstvu urbanizma i graevina radi kontrole usklaenosti planskih reenja sa zakonom i prostornim planovima irih prostornih celina. lan 29 U sluaju da nije donet prostorni plan optine sednica komisije se zakazuje po dobijanju izvetaja o kontroli usklaenosti sa zakonom iz lana 28 stav 5 ovog pravilnika. Po zakazivanju sednice Komisije, struna sluba optine nadlena za poslove urbanizma obavetava preduzee koje izrauje plan o vremenu i mestu odravanja sednice Komisije najmanje sedam dana pre njenog odravanja. Sednici Komisije na kojoj se obavlja razmatranje plana prisustvuje odgovorni urbanista, a po potrebi i drugi lanovi tima za izradu plana, radi prezentacije plana, diskusije o planskim reenjima i davanja odgovora na pitanja lanova Komisije. lan 30 Po obavljenom razmatranju plana Komisija obavlja strunu kontrolu plana na nain utvren Poslovnikom o radu Komisije. Strunom kontrolom urbanistikog plana proverava se: 1. usklaenost plana s Odlukom i Programom a naroito usklaenost sa posebnim uslovima za ureenje prostora prikupljenim u fazi izrade Programa; 2. primena optih pravila urbanistike struke, standarda i normativa;

3. usklaenost sa urbanistikim planovima irih prostornih celina; 4. usklaenost planskih reenja sa zakonom, i 5. usklaenost planskih reenja sa prostornim planom. U sluaju da nije donet prostorni plan optine, Komisija iz stava 1 ovog lana za generalni plan, odnosno plan generalne regulacije koji se izrauje za celo naselje obavlja strunu kontrolu za ta. 1, 2 i 3 stava 2 ovog lana, a uz izvetaj o strunoj kontroli se prilae izvetaj Ministarstva urbanizma i graevina o kontroli usklaenosti iz ta. 4 i 5 stava 2 ovog lana. lan 31 O izvrenoj strunoj kontroli sainjava se izvetaj. Izvetaj iz stava 1 ovog lana sadri: 1. uvodni deo - u kome se daju osnovne informacije o tekstualnom i grafikom delu planskog dokumenta, evidencija prisutnih lanova komisije i drugih prisutnih lica; podatke o vremenu i mestu odravanja strune kontrole i dr.; 2. primedbe i sugestije lanova komisije a naroito stavovi o izmenama koje se planom predlau u urbanistikim planovima irih prostornih celina; 3. zakljuak komisije koji sadri stavove o datim primedbama po kojima je obraiva planskog dokumenta duan da postupi. Izvetaj iz stava 1 ovog lana potpisuju predsednik i sekretar Komisije koja vri strunu kontrolu. Izvetaj iz stava 1 ovog lana dostavlja se i Inenjerskoj komori Srbije. lan 32 Izvetaj iz stava 1 lana 31 ovog pravilnika se dostavlja nosiocu izrade urbanistikog plana da u roku odreenom Zakonom postupi po datim primedbama. Preduzee koje izrauje plan u datom roku dostavlja plan popravljen u skladu s primedbama strunoj slubi optine nadlenoj za poslove urbanizma u jednom primerku u analognoj formi i u jednom primerku u digitalnoj formi. Struna sluba nadlena za poslove urbanizma umnoava popravljen plan u potrebnom broju primeraka i priprema ga za razmatranje na sednici Komisije za planove. lan 33 Proveru da li je postupljeno u skladu sa izvetajem o izvrenoj strunoj kontroli obavlja: 1. komisija u punom sastavu - u sluaju kada su date brojne primedbe na planski dokument i kada je potrebna vea promena sadraja planskog dokumenta, odnosno kada komisija oceni da je potrebno planski dokument ponovo razmatrati u celosti; 2. pojedini lanovi komisije koji se odrede na sednici komisije, u sluaju kada su primedbe manjeg obima i preteno tehnike prirode. lan 34 Po obavljenoj proveri iz stava 1 lana 33 ovog pravilnika Komisija donosi odluku o upuivanju plana na javni uvid i o grafikim i tekstualnim delovima plana koji se javno izlau. Ukoliko se planom predviaju izmene u urbanistikim planovima irih prostornih celina, u odluci Komisije iz stava 1 ovog lana se posebno navode takve predloene izmene. Struna sluba nadlena za poslove urbanizma obavetava preduzee koje izrauje plan o upuivanju na javni uvid najmanje sedam dana pre poetka javnog uvida. Tekst i grafiki deo plana, pre izlaganja na javni uvid, overavaju odgovorni urbanista i predsednik Komisije.

4. STAVLJANJE PLANA NA JAVNI UVID

lan 35 Izlaganje plana na javni uvid vri se posle izvrene strune kontrole i provere iz lana 33 ovog pravilnika. Nadlena optinska uprava stara se o izlaganju urbanistikog plana na javni uvid. Izlaganje plana na javni uvid se oglaava u dnevnom, odnosno lokalnom listu i traje najmanje 15, a najdue 30 dana od dana objavljivanja. Izlaganje na javni uvid moe se oglasiti i u elektronskim medijima. Oglaavanje izlaganja na javni uvid sprovodi nadlena sluba skuptine optine. Oglas o izlaganju plana na javni uvid sadri: pun naziv institucije koja sprovodi oglaavanje, naziv plana ije se izlaganje oglaava, podatke o vremenu i mestu izlaganja plana na javni uvid, nain na koji zainteresovana pravna i fizika lica mogu dobiti informacije o planu, dostaviti primedbe na plan, podatke o vremenu i mestu odravanja sednica komisije, kao i druge informacije koje mogu biti od znaaja za proces javnog uvida. Oglas o izlaganju plana na javni uvid moe sadrati i grafiki prikaz podruja koje je obuhvaeno planom. Ukoliko po objavljivanju oglasa o javnom uvidu plana doe do promena termina i mesta odravanja sednice komisije, organ nadlean za objavljivanje oglasa duan je da javno oglasi podatke o novom terminu i mestu zasedanja komisije. lan 36 Plan se izlae na javni uvid u zgradi optine, odnosno grada, ili u posebnoj prostoriji koja je odreena za izlaganje plana na javni uvid. Skuptina optine, odnosno grada, kao organ lokalne uprave, duna je da na ulazu u upravnu zgradu istakne na vidnom mestu oglas o izlaganju planskog dokumenta na javni uvid. Ukoliko se plan izlae na javni uvid u posebnoj prostoriji, potrebno je na ulazu u zgradu, ili u centralnom holu zgrade, istai obavetenje o tome u kojoj prostoriji je plan izloen na javni uvid. Plan izraen u digitalnom obliku na javni uvid se izlae i u analognom obliku. lan 37 Sluba nadlena za poslove urbanizma duna je da svim zainteresovanim fizikim i pravnim licima koja vre uvid u izloeni plan prui potrebne informacije i strunu pomo prilikom tumaenja pojedinih reenja i eventualnog davanja primedbi na plan. Zainteresovana pravna i fizika lica podnose primedbe na izloeni plan za vreme trajanja javnog uvida, u pisanom obliku, i predaju ih organu lokalne uprave koji je izloio plan na javni uvid. Organ lokalne uprave koji je izloio plan na javni uvid, daje sopstveno miljenje sa primedbama na planski dokument, a naroito stav o predloenim izmenama u urbanistikim planovima irih prostornih celina. Organi, organizacije i preduzea iz stava 1 lana 17 ovog pravilnika koja na uredan zahtev u zakonom propisanom roku nisu dostavila traene podatke i uslove korienja primedbe na plan u pisanom obliku mogu uputiti direktno organu koji je oglasio javni uvid. Pravna lica ija delatnost nije vezana samo za podruje obuhvaeno planom, odnosno koja posluju i sprovode aktivnosti i na podruju van granica plana, primedbe na plan u pisanom obliku mogu uputiti direktno organu koji je oglasio javni uvid.

lan 38 Organ optinske, odnosno gradske uprave dostavlja sve pismenim putem date primedbe na plan Komisiji, najkasnije u roku od sedam dana od dana zavretka javnog uvida. Komisija zaseda na javnoj sednici u oglaenom terminu, u seditu skuptine optine, odnosno grada. Ukoliko nije mogue obezbediti uslove za rad komisije, komisija moe zasedati i na drugom mestu. Ukoliko se po zavretku javnog uvida utvrdi da je broj i obim primedbi upuenih na plan veliki, komisija moe zasedati u vie navrata, u skladu s Poslovnikom o radu Komisije. Javnu sednicu Komisije vodi predsednik komisije, ili lan Komisije koga odredi predsednik komisije. Predstavnici organa lokalne uprave mogu pomoi predsedniku Komisije prilikom voenja javne sednice komisije. Javnoj sednici komisije prisustvuju odgovorni urbanista i predstavnici obraivaa plana. O toku javne sednice komisije nadlena sluba skuptine optine, odnosno grada, vodi zapisnik koji sadri osnovne podatke o vremenu i mestu odravanja sednice komisije, evidenciju svih prisutnih na sednici komisije, kao i popis uesnika u diskusiji. U toku javne sednice komisije sva prisutna fizika i pravna lica koja su podnela primedbe na plan u pisanom obliku, mogu u odreenom vremenu obrazloiti primedbe pred komisijom. Na svaku iznetu primedbu odgovorni urbanista, odnosno obraiva plana zauzima stav i javno ga iznosi pred Komisijom i podnosiocem primedbe. lan 39 Komisija na zatvorenoj sednici, koja se naknadno odrava zauzima stav po svakoj prispeloj primedbi i formulie izvetaj komisije o obavljenom javnom uvidu, koji potpisuju predsednik i lanovi komisije. lan 40 O izvrenom javnom uvidu sastavlja se izvetaj koji sadri: 1. uvodni deo - kratak prikaz aktivnosti koje se odnose na proceduru donoenja Programa, Odluke, ugovaranja, izrade i strune kontrole plana; 2. podatke o oglaavanju i sprovoenju procedure javnog uvida; i 3. prikaz svih primedbi koje su pismenim putem upuene na izloeni plan, sa stavom komisije po svakoj primedbi kao i predlogom komisije za odbijanje ili prihvatanje svake pojedinane primedbe i kraim obrazloenjem. Izvetaj iz stava 1 ovog lana potpisuju predsednik Komisije i sekretar nadlene slube skuptine optine, odnosno grada. Izvetaj o javnom uvidu iz stava 1 ovog lana je sastavni deo obrazloenja plana i zajedno s Urbanistikim planom dostavlja se organu nadlenom za usvajanje plana. Izvetaj iz stava 1 ovog lana dostavlja se i Inenjerskoj komori Srbije. lan 41 Po obavljenom javnom uvidu i pribavljenom miljenju Komisije u skladu s lanom 40 ovog pravilnika, izvetaj o javnom uvidu iz stava 1 lana 40 ovog pravilnika i Urbanistiki plan u formi i sa sadrajem koji je bio izloen na javni uvid dostavlja se organu nadlenom za usvajanje plana. Nadlena optinska sluba, u potrebnoj saradnji s Komisijom za planove, po donoenju plana obavetava preduzee koje je izradilo plan o primedbama s javnog uvida koje su prihvaene i eventualno amandmanima koji su usvojeni odlukom organa nadlenog za donoenje plana.

Po dobijanju obavetenja iz stava 2 ovog lana, a u skladu s njim, preduzee koje je izradilo Urbanistiki plan u ugovorenom roku a najkasnije u roku od mesec dana isporuie naruiocu zavrni elaborat plana.
5. PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE

lan 42 Urbanistiki planovi ija je izrada zapoela pre stupanja na snagu ovog pravilnika, a za koje nije obavljen javni uvid, zavravaju se u skladu s odredbama ovog pravilnika. lan 43 Radi usklaivanja i standardizacije grafikih delova urbanistikih planova preporuene su legende sa izborom boja, linija i oznaka prikazane u Prilogu 1 ovog pravilnika, koji je odtampan uz ovaj pravilnik i ini njegov sastavni deo. lan 44 Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom glasniku Republike Srbije".
Prilog 1

LEGENDA 1 preporuka za ujednaeno grafiko prikazivanje podele obuhvata plana na pretene namene povrina, uz dodatne namene u zavisnosti od mesnih prilika i karaktera naselja. Tipine zone ili celine prikazuju se bojama po izboru obraivaa.
kolona 1:

PRETENE NAMENE POVRINA, kategorija - namena - opisno

kolona 2:

vektor i analogni prikaz u boji (oznake namena bojom - CMYK vrednosti za boju linija rafure) solid: prikazivanje u rasteru i za analognu prezentaciju bojom (CMYK vrednosti za boju polja)
kolona 3:

za analogne prikaze (rafura linijama, crno/belo, s tri vrste gustine) i za vektorske prikaze (rafure linijama u boji, s tri vrste gustine) rafura odreena stepenima. 1 javno graevinsko zemljite staze, komunikacije, ulice, trgovi (C0, M0, Y0, K0) (C80, M40, K40) bez linija 2 3

javne funkcije i slube

-45 gusto

zdravstvo, kolstvo i socijalne funkcije

(C60, M30, Y0, -45 retko K0)

komunalne zone i objekti TS, CS, postrojenja, deponije, ostalo javno zelenilo, parkovi, skverovi

(C20, M80, Y0, 0, retko K20) (C30, M0, Y100, K0) (C30, M0, Y100, K0) 90, retko, isprekidano 90 retko, sa simbolima

groblja

sport i rekreacija

ostalo graevinsko zemljite (C50, M0, Y30, 90, gusto, K0) isprekidano (C80, M0, Y40, 90 gusto K0) (C20, M40, Y0, 0, gusto K0) (C5, M0, Y50, +45 retko, K0) isprekidano (C0, M0, Y100, +45, retko K0) (C0, M20, Y30, +45 gusto K20) (C0, M30, Y70, +45, gusto, K0) isprekidano -45/+45 gusto

sportski centri

industrija i rad proizvodnja, privreda, servisi, usluge, druge radne zone zone seoskih ili porodinih stambenih objekata s okunicama, ruralno stanovanje stanovanje malih gustina zone preteno porodinih stambenih objekata stanovanje velikih gustina, stambene i opte zone meovitih funkcija i sadraja stanovanje srednjih gustina, meovite stambene zone s drugim funkcijama i sadrajima

meovite urbane zone - rad, usluge, trgovine, stanovanje, (C0, M100, komercijalne i centralne funkcije Y100, K0)

ukupan obuhvat plana - u graevinskom reonu i van njega vodene povrine (C50, M0, Y0, 0, talasaste linije K0) poljoprivreda (C20, M10, 0, retko,

Y40, K0) ume (C100, M0, Y100, K0) C50

isprekidano ispuna krugovima u nizu +45, isprekidano

vodoizvorite - crta se preko namene

LEGENDA 2 ISCRTAVANJE ULICA, REGULACIJE I INFRASTRUKTURE preporuka za ujednaenu upotrebu linija i oznaka urbanistikim planovima i urbanistikim projektima, uz mogue dopune prema mesnim prilikama
kolona 1:

mrea linija - znaenje, oznaka

kolona 2:

oznake bojom - CMYK vrednosti za boju, za vektor i za analognu prezentaciju

kolona 3:

vrsta linije, debljine linija se odreuju prema vrsti plana Mrea linija i infrastruktura 1 graevinska linija osovina javnog puta regulaciona linija toplovod gas struja optiki kabl telefon kina kanalizacija kanalizacija vodovod 2 (C0, M100, Y100, K0) (C0, M0, Y0, K100) (C0, M0, Y0, K100) (C0, M30, Y80, K0) (C0, M30, Y80, K0) (C0, M100, Y100, K0) (C50, M50, Y0, K20) (C50, M50, Y0, K20) (C100, M100, Y0, K0) (C100, M0, Y100, K0) (C80, M0, Y0, K0) 3 isprekidana taka/crta, tanka linija puna puna isprekidana taka/crta isprekidana puna isprekidana puna puna

LEGENDA 3 ISCRTAVANJE OBJEKATA I UPOTREBA SIMBOLA I ZNAKOVA preporuka za ujednaenu upotrebu simbola i znakova u urbanistikim planovima i urbanistikim projektima, uz mogue dopune prema mesnim prilikama Orijentacionim GABARITOM i slovnim oznakama, odnosno simbolom prikazuju se: - bolnice i domovi zdravlja (H) - domovi kulture (K) - crkve i verski objekti (krst, polumesec...) - stanice (S i AS) - ostali javni objekti (skraenica)

SIMBOLIMA i slovnim oznakama se prikazuju: - trafo stanice (TS) - crpne stanice (CS) - visinske kote (vrednost) - garae (G i broj mesta) Granicom (obuhvatom, kompleksom) i slovnim oznakama se prikazuju: - groblja (krstii ili polumeseci) - kompleksi za preiavanje otpadnih voda (F) - arheoloki lokaliteti (A) - parkinzi (P i broj mesta)