Sadraj:

Tehniki opis ...................................................................................................................................1 Primenjena tehnika regulativa pri projektovanju ........................................................................4 Tehniki uslovi za izvoenje radova na konstrukciji .......................................................................6 Prilog zatite na radu ......................................................................................................................7 Analiza opteredenja ........................................................................................................................8 Model konstrukcije .......................................................................................................................11 Proraun eline konstrukcije.......................................................................................................21 Proraun temeljne konstrukcije ...................................................................................................68 specifikacija materijala .................................................................................................................70

TEHNII OPIS 1. OPTEREDENJE KONSTRUKCIJE Na konstrukciju deluje slededa opteredenja

Opteredenje od sopstvene teine konstrukcije i krovnog pokrivaa Opteredenje od snega Opteredenje od delovanja vetra Seizmiko opteredenje

OPIS KONSTRUKCIJE Prema projektnom zadatku i Glavnom arhitektonskom projektu, projektovana je elina konstrukcija nadstrenice za pokrivanje zelene pijace u Prokuplju. Sistemski gabariti nadstrenice su 37.80 x 19.40 m. U podunom pravcu, nadstrenica je podeljena na sedam polja irine 5.40 m (sistemske ose 1 do 8), a u poprenom na tri polja raspona 7.10 m, 7.20 m i 5.10 m respektivno (sistemske ose A, B, C i D). Vrh stubova je na +3.96 m, a vrh konstrukcije na +5.21 m od kote poda pijace. Krovni pokriva je na po jednoj polovini svake reetke vetaka indra (tegola) na daanoj oplati a na drugoj polovini polikarbonatne, providne ploe (leksan). Krovni pokriva je postavljen na eline ronjae POS R1 i POS R2. Ronjae su sistema kontinualne grede preko 7 polja, raspona 5.40 m. Dobijaju se kontinuiranjem 6 delova na licu

mesta. Grede su profila HOP [] 100x60x4. Montani nastavak je sa eonim ploama u zavarenoj izvedbi. Ronjae POS R1 su vertikalne dok ronjae POS R2 prate zakrivljenost krova. Na podunim fadama (ose A i D), ronjaa je oslonjena na donji pojas reetke i zajedno sa tapom koji je uklopljen izmeu stubova 40.0 cm nie, a sa kojom je vezana dijagonalama i vertikalama, formira reetkastu ronjau POS R3. Ronjae se na meusobnom razmaku od cca. X = 87.50 cm i X, = 83.30 cm, oslanjaju na glavne krovne nosae. Za glavni krovni nosa izabran je niz od tri reetkaste proste grede, sa poligonalnim gornjim pojasom, zglobno oslonjenim na "glave" stubova. Dve reetke su raspona 7.00 m (POS KR1) a jedna raspona 5.00 m (POS KR2). Na jednoj polovini svake reetke, projektovan je dupli gornji pojas. Na tim polovin ama, iznad gornjeg pojasa glavnog luka, produavaju se vertikale, tako da formiraju konturu parabole koja se od oslonca prema sredini sve vie odvaja od gornjeg pojasa luka, tako da je u slemenu odvojena za 53.0 cm kod POS KR1 tj. za 31.0 cm kod POS KR2. N a tim "produenim" vertikalma direktno su oslonjene ronjae POS Rl. Vrhovi vertikala meusobno su spojeni sa drugim gornjim pojasom. Svi tapovi reetki su od HOP kutijastih profila. Profili su meusobno direktno zavareni po celom obimu spoja Ovakav oblik reetki je uslovljen potrebom za prirodnim osvetljenjem prostora pijace. Na slemenu su ronjae na dva nivoa jedna iznad druge i meusobno su spojene dijagonalama (POS R4). Lune reetke su oslonjene na stubove POS SI, POS S2 i POS S3, preko leine ploe . Veze su izvedene sa zavrtnjevima. Stubovi POS SI su visine 3.96 m i za njih je izabran cevasti HOP profil 0159/4. Svi stubovi u osama B i C su POS SI. Stubovi POS S3 su takoe visine 3.96 m a za njih je izabran cevasti HOP profil 0133 / 3.6. Stubovi u osi A i stubovi u D7 i D8 su POS S2. Najednom delu u osi D, nadstrenica se oslanja na armirano -betonsku konstrukciju postojedeg objekta na visini +2.83 m od kote poda. To oslanjanje je izvedeno preko stubova POS S3, visine 1.13 m i izabranog cevastog HOP profila 0108/3.6. Svi stubovi su za podlogu vezani krutom vezom (ukljetenje) preko leine ploe i 4 zavrtnja. Potrebna krutost konstrukcije u horizontalnom pravcu ostvarena je horizontalnim (POS HS1 i POS HS2), i vertikalnim spregovima u podunom (POS VS1) i poprenom pravcu (POS VS2), kao i spregovima u krovnoj ravni (POS KS). Spregovi su projektovani od kutijastih HOP profila ili okruglog elika 012 (zatege).

NAIN IZVOENJA KONSTRUKCIJE Izborom relativno lakih elemenata malih gabarita, omogudeno je njihovo radioniko izvoenje, stoje povoljno sa stanovita kvaliteta i brzine izvoenja. Svi spojevi elika su upasovani i zavareni 100% sa minimalnom varom a = 3.0 mm. U svim meusobnim vezama kutijastih profila, var se izvodi po delom obimu spoja. Prilikom transporta i skladitenja elemenata i sklopova konstrukcije treba obezbediti da ne doe do deformacije pojedinih tapova ili elemenata u celini. Najbolje je elemente osloniti na isti nain kako de biti oslonjeni na samoj konstrukciji. S obzirom da se konstrukcija nalazi na otvorenom prostoru, potrebno je kvalitetno uraditi zatitu od korozije. Svi kutijasti profili i cevi moraju biti zatvoreni i to varovima koji su nepropusni za prodor vode i vazduha. Po zavretku radionike izrade, a posle idenja od eventualne korozije i odmadivanja, elementi se premazuju prvim, osnovnim, zatitnim premazom. Drugim osnovnim premazom, konstrukcija se premazuje nakon montiranja konstrukcije. Posle toga, konstrukcija se jednom premazuje pokrivnim premazom i na kraju estetskim premazom. Protiv poarna zatita nije projektovana, s obzirom da se ne oekuje jae poarno opteredenje. Sve projektovane mere potrebno je proveriti na licu mesta. MONTAA KONSTRUKCIJE Pre betoniranja temeljnih stopa, potrebno je precizno prekontrolisati poloaj i visine leinih ploa i ankera te ih vrsto fiksirati u tanom poloaju da se ne pomere prilikom betoniranja. Na postavljene ankere moniraju se stubovi i to prvo u osama 4 i 5. Na stubove u tim osama motiraju se lune reetke. Nakon montae reetki, ramovi se meusobno poveu horizontalnim spregovima i montiraju se vertikalni spregovi u poprenom i podunom pravcu. Na takvu krutu konstrukciju dodaju se ramovi prema osama 1 i 8. Posle dodavanja svakog slededeg rama, isti odmah vezati za postojede horizontalnim spregovima POS HS i podunim gredama POS PG Na formiranu konstrukciju montirati ronjae krenuvi od ose 1 prema osi 8, kontinuirajudi ih od polja do polja. Posle dovoenja konstrukcije u projektovani poloaj, dovriti dotezanje zatega i finalno varenje. Konstrukcija se izvodi i montira prema radionikim crteima i planu montae koji izrauje izvoa.

ZAVRNE NAPOMENE Za sve betonske temelje predvien je beton MB 20, a armarura GA 240/360 i MA 500/600. Svi elini elementi su od osnovnog materijala 0361. Sigurnost i stabilnost konstrukcije je dokazana u skladu sa vaedim propisima i normativima. U ovom elaboratu su dati reprezentativni rezultati prorauna konstrukcije. Kompletni rezultati kao i ulazni podaci za proraun, dostupni su u elektronskom obliku. Obaveza izvoaa je da sve radove izvede struno i kvalitetno, a u svemu prema projektu i vaedim propisima. Izvoa je obavezan dostaviti ateste za sve ugraene materijale i izvedene radove. Obaveza investitora je da obezbedi stalan i struan nadzor nad izvoenjem radova. Projektant ne snosi odgovornost za izmene uinjene u projektu i tokom gradnje, bez njegove pismene saglasnosti.

U Novom Sadu Jun 2005

PRIMENJENA TEHNIKA REGULATIVA PRI PROJEKTOVANJU

Saglasno projektnom zadatku i vaedoj tehnikoj regulativi, kod realizacije ovog projekta primenjeni su slededi tehniki pravilnici i standardi: Opta tehnika regulativa: Pravilnik o tehnikim normativima za beton i armirani beton (PBAB'87), SI. list SFRJ, br. 11/71. Pravilnik o tehnikim normativima za nosede eline konstrukcije ..... SI. list SFRJ, br. 61/1986. Opteredenje Pravilnik o tehnikim normativima za opteredenje nosedih graevinskih konstrukcija ...SI. list SFRJ, br. 26/1988 Projektovanje elinih konstrukcija

JUS U.E7.010/1988 Nosede eline konstrukcije od optih konstrukcionih elika. Izbor osnovnog materijala. JUS U.E7.145/1987 i JUS U.E7.145/1 iz 1991 Nosede eline konstrukcije spojene zakovicama i vijcima JUS U.E7.150/1987 Zavarene nosede konstrukcije JUS C.T3.001/1971 Tehnike zavarivanja metala. Definicije i pojmovi Osnovni materijal JUS C.BO.500/1989 Opti konstrukcioni elici. Tehniki uslovi za izradu i isporuku Profili JUS C.B3.025/1984 Pljosnati elici vrude valjani. Oblik i mere Zavarivanje JUS C.H3.010/1982 Obloene elektrode za runo elektroluno zavarivanje elika. Tehniki uslovi JUS C.H3.011/1982 Obloene elektrode za runo elektroluno zavarivanje niskougljeninih nelegiranih i niskolegiranih elika. Oznaavanje JUS C.H3.052/1974 ice za zavarivanje pod zatitom praka. Zavarivanje sa vie zavara niskougljeninih i niskolegiranih elika JUS C.H3.081/1986 Dodatni i pomodni materijal za zavarivanje. Zatitni gasovi. Tehniki uslovi Zavrtnjevi JUS M.B 1.023/1983 Vijci sa propisanim osobinama. Tehniki uslovi za izradu i isporuku JUS M.B 1.028/1974 Navrtke sa propisanim osobinama. Tehniki uslovi za izradu i isporuku JUS M.B 1.068/1974 Vijci sa estostranom glavom, za eline konstrukcije JUS M.B1.601/1965 estostrane navrtke srednje klase izrade JUS M.B2.015/1974 Podloke za vijke za eline konstrukcije JUS M.B5.102/1956 Otvorene zatezne navrtke i spojke. Metriki navoj od M6 do M72 Radionika izrada i montaa elinih konstrukcija Tehniki propisi o kvalitetu zavarenih spojeva za nosede eline konstrukcije ..... SI. list SFRJ, br. 41/1964 Tehniki propisi za tolerancije mera i oblika kod nosedih elinih konstrukcija ..... SI. list SFRJ, br. 41/1964 Pravilnik o tehnikim merama i uslovima za montau elinih konstrukcija ..... SI. list SFRJ, br. 29/1970 JUS C.T3.020/1982 Zavarivanje. Klasifikacija greaka u zavarenim spojevima izvedenim topljenjem metala

JUS C.T3.030/1960 Zavarivanje i srodni postupci. Oblici i dimenzije ljebova za zavarivanje elika topljenjem JUS C.T3.035/1987 Zavarivanje. Postupci kontrole kvaliteta JUS C.T3.040/1965 Ispitivanje kvaliteta zavarenih spojeva. Radiografsko ispitivanje elinih sueonih spojeva. Opte odredbe JUS C.T3.061/1960 Tehnika zavarivanja metala. Ispitivanje strune sposobnosti zavarivaa za elektroluno i plinsko zavarivanje JUS C.T3.071/1972 Obezbeenje kvaliteta zavarivakih radova. Opta naela JUS C.T3.072/1972 Obezbeenje kvaliteta zavarivakih radova. Opta naela JUS C.T3.081/1972 Zavarene konstrukcije sa preteno mirnim opteredenjem. Svedoanstvo o sposobnosti za zavarivanje elinih konstrukcija Zatita od korozije elinih konstrukcija Pravilnik o tehnikim merama i uslovima za zatitu elinih konstrukcija od korozije .... SI. list SFRJ, br. 32/1970

TEHNIKI USLOVI ZA IZVOENJE RADOVA NA KONSTRUKCIJI

Prilikom izvoenja radova na konstrukciji potrebno je da se izvoa pridrava slededih uslova:

1) Da radove izvodi prema vaedim tehnikim propisima, normativima standardima i prema datoj tehnikoj dokumentaciji. Pri tome se mora pridravati: Teh. propisa o kvalitetu zavarenih spojeva za nosede eline konstrukcije; Teh. propisa za toleranciju mera i oblika kod nosedih elinih konstrukcija; Teh. propisa za lake eline graevine kod nosedih elinih konstrukcija Teh. propisa za odravanje elinih konstrukcija za vreme eksploatacije kod nosedih elinih konstrukcija; Pravilnika o teh. merama i uslovima za montau elinih konstrukcija;

Pravilnika o teh. merama i uslovima za zatitu elinih konstrukcija od korozije.

2) Da ugrauje materijale iji kvalitet odgovara propisima i standardima, a dokazuje se atestom izdatim od strane ovladene organizacije; 3) Da blagovremeno preduzima mere za obezbeenje sigurnosti objekta, radova radnika i svih uesnika u tehnolokom procesu; 4) Da uoene nedostatke u tehnikoj dokumentaciji odmah saoptava nadzornoj slubi i preduzima potrebne mere; 5) Da uredno vodi graevinski dnevnik i graevinsku knjigu, kao i ostal u dokumentaciju kojom se potvruje ispravnost izvedenih radova; 6) Da se u svemu pridrava Zakona o izgradnji objekata.

Investitor je duan da preko nadzorne slube u toku graenja objekta prati ispunjavanje uslova koji su propisani postojedim propisima, normama, standardima i ovom projektnom dokumentacijom, od strane izvoaa U tom smislu se mora obezbediti kvalifikovan tehniki nadzor. Preduzede angaovano na izvoenju radova mora biti na zavidnoj visini i izvoa mora imati kvalifikovane i odgovorne nosioce posla. Izvoa je duan da vodi potpunu evidenciju podataka koji se odnose na kvalitet materijala i na izvoenje rad ova.

U Novom Sadu Jun 2005.

Odgovorni projektant:

PRILOG ZATITE NA RADU

A. Opasnosti i tetnosti kod koridenja objekta u gradjevinskom pogledu

1. 2. 3. 4.

Nepravilna lokacija objekta. Nepravilan izbor konstrukcije sa aspekta stabilnosti objekta. Upotreba neodgo varaj uf ih materijala za izgradnju objekta. Neodgovarajude reenje saobradaja oko objekta.

B. Predvidjene mere za otklanjanje opasnosti i tetnosti

1. 2. 3. 4.

Lokacija objekta je u skladu sa "UTU" i pravilno je odabrana; Stabilnost objekta dokazana je statikim proraunom prema vaedim tehnikim propisima i normativima; Za izgradnju objekta primenjeni su odgovarajudi materijali, iji se kvalitet i upotrebljivost dokazuje atestima; Usvojeno reenje konstrukcije, dozvoljava izradu saobradajnice za prolaz vozila, u skladu sa UTU.

C. Zakljuak

Poseban prilog o zatiti na radu sastavljen je na osnovu vaedih propisa iz oblasti zatite na radu. Zakljuuje se da su PROJEKTOM predvidjene sve potrebne mere za otklanjanje uoenih opasnosti i tetnosti u pogledu zatite na radu.

U Novom Sadu Jun 2005.

Odgovorni projektant:

ANALIZA OPTEREENJA

1.

STALNA OPTEREENJA

1.1. SOPSTVENA TEINA

-

teina daane oplate, d = 2.40 cm teina petoslojne tegole teina leksan ploa

................. 0.20 kN/m2 ................. 0.15 kN/m2 ................. 0.15 kN/m2

Sopstvena teina nosedih elemenata konstrukcije se automatski sraunava u programu za analizu konstrukcija. 2. POVREMENA OPTEREENJA

2.1. SNEG Proraun je sproveden za etiri sluaja opteredenja snegom prema slededoj emi: 2.2. VETAR (PREMA JUS U.C7.110-112) w=^p (vm,50,10 k t . K t ) 2 - 1 0 - 3 S ^ - K ^ - G z - C - A [ k N ] Obiekat: Lokacija: Prokuplje Vrsta objekta: elina nadstrenica Referentna visina za krov: h = 5.00 m Nagib krovnih ravni: a = 3 - 25 (parabolino zaobljena krovna ravan) Podaci o vetru i terenu: Osnovna brzina vetra: vm.50,i0 = 26 m/s (JUS U.C7.110) Teren: Urbane sredine (klasa hrapavosti C) "7 Gustina vazduha: p = 1.225 kg/m Vreme osrednjavanja brzine: t = lh = 3600 s (JUS U.C7.110) Povratni period projektne brzine: T = 50 g (JUS U.C7.110) Proraun opteredenja vetrom (JUS U.C7.110): Faktor vremenskog osrednjavanja: kt = 1 Faktor povratnog perioda: kj = 1 Projektna osnovna brzina vetra: vmj,io = kt-krvmj5o,io = 1.0-1.0-26.0 = 26.0 m/s Osnovni pritisak vetra: qm>T,io = V p (vmjj0)2 " IO"3 = 0.41 kN/m2 Faktor topografije terena: Sz = 1.0

Faktor ekspozicije: Kz2 = 0.500 Intenzitet turbulencije: Iz = 0.286 Osrednjeni aerodinamiki pritisak vetra qm,T,z = qm,T, i o ' Sz2 Kz2 = 0.21 kN/m2 Proraun dinamikog koeficijenta (JUS U.C7.111): Dinamiki koeficijent: Gz = 2.0 (za temelje Gz = 1.4) Proraun pritiska od vetra (JUS U.C7.112): Objakat spada u kategoriju malih krutih zgrada (h < 15.0 m).

Koeficijenti spolnjeg pritiska vetra C^, za vetar u X (poprenom) pravcu. Proraun je sproveden za tri sluaja opteredenja od vetra: vetar u poprenom X pravcu sa leve i sa desne strane (W1 i W2) i vetar u podunom Y pravcu (W3). Pritisak vetra: w = qmJ>z Gz C = 0.21 2.0 Cpe = 0.42 Cpe [kN/m2] 3. SEIZMIKO OPTEREENJE Uticaji od seizmikog opteredenja su dobijeni upotrebom metode Ekvivalentnog statikog opteredenja u svemu prema Pravilniku o tehnikim normativima za izgradnju objekata visokogradnje u seizmikim podrujima. Prilikom prorauna su uzeti slededi parametri:

zona seizminosti po MSC skali kategorija tla vrsta konstrukcije

VIII III savremene AB i eline k-je (1)

kategorija objekta II Sa ovim parametrima kao ulaznim podacima, kao i sa rezultatima modalne analize konstrukcije, korideni program za analizu konstrukcije je uradio proraun seizmikih uticaja iji su rezultati dati u elaboratu,

MODEL KONSTRUKCIJE 1. MODEL Proraun statikih uticaja u elementima eline konstrukcije je sproveden pomodu specijalizovanog softvera za strukturalnu analizu - Radimpex Tower 5.4.

Formiranje detaljan prostorni model, koji u potpunosti prati geometriju konstrukcije i kojim su predstavljeni svi njeni elementi, kao i odgovarajuda dejstva. Osim glavnih konstruktivnih elemenata, modelirani su i elementi spregova. Elementi su modelirani kao linijski sa odgovarajudim geometrisjkim karakteristikama poprenih preseka i mehanikim karakteristikama materijala (elik). Linijski elemenati su u vorovima vezani kruto ili zglobno, zavisno od prirode i oblika veze odgovarajudeg elemenata sa ostatkom konstrukcije. Predviene zatege od betonskog gvoa su modelirane kao nelinearni linijski elementi sposobni da prime samo zateude (ne i pritiskujude) uticaje. Model konstrukcije je fiksiran u donjim vorovima stubova (nepokretno ukljetenje). Ovakvi konturni uslovi se obezbeuju nainom veze elinog stuba i betonskog temelj a -samca. 2. OPTEREENJE 2.1. SLUAJEVI OPTEREDENJA Na konstrukciju nadstrenice su aplicirana dejstva u skladu sa analizom opteredenja. Dejstva su zadavana kao linijski raspodeljena po duini ronjaa. Sva povrinska opteredenja sa krovne ravni su, prethodno, konvertovana u linijska opteredenja odgovarajudih elemenata. Aplicirana opteredenja su klasifikovana u sledede sluajeve opteredenja: ,
Opteredenje 1 - Sopstvena teina modeliranih elemenata i teina krovnog pokrivaa. Iskoridena je mogudnost koridenog softvera za automatskim generisanjem sopstvene teine modeliranih elemenata (na bazi poznate geometrije i zapreminske teine elika). Teina krovnog pokrivaa je aplicirana u obliku linijski raspodeljenog opteredenja ronjaa. Opteredenje 2 - Opteredenje snegom - normalni uslovi. Naneto je kao ravnomerno podeljeno povrinsko opteredenje po povrini horizontalne projekcije i konvertovano na linijsko opteredenje ronjaa. Opteredenje 3 - Opteredenje snegom - nagomilan sneg u sredinjim uvalama krova. Opteredenje je aplicirano na isti nain kao i prethodno. Opteredenje 4 - Opteredenje od vetra u poprenom pravcu u smeru pozitivne Y ose upravno na krovnu ravan. Opteredenje je konvertovano u linijsko opteredenje ronjaa. Opteredenje 5 - Opteredenje od vetra u poprenom pravcu u smeru negativne Y ose upravno na krovnu ravan. Opteredenje je konvertovano u linijsko opteredenje ronjaa. Opteredenje 6 - Opteredenje od vetra u poprenom pravcu u smeru pozitivne Y ose - u tangencijalnoj ravni krovne povri. Opteredenje je konvertovano u linijsko opteredenje ronjaa.

 Opteredenje 7 - Opteredenje od vetra u poprenom pravcu u smeru negativne Y ose u tangencijalnoj ravni krovne po vri. Opteredenje je konvertovano u linijsko opteredenje ronjaa. Opteredenje 8 - Opteredenje od vetra u podunom pravcu u smeru pozitivne X ose. Opteredenje je konvertovano u linijsko opteredenje ronjaa i donjih pojasnih tapova reetkastih nosaa u osama 1 i 8. Opteredenje 9 - Opteredenje od vetra u podunom pravcu u smeru negativne X ose. Opteredenje je konvertovano u linijsko opteredenje ronjaa i donjih pojasnih tapova reetkastih nosaa u osama 1 i 8. Opteredenje 10 i 11 - Seizmiko dejstvo u podunom, odnosno poprenom (X, Y) pravcu. Opteredenje je na model aplicirano kao statiko. Intenzitet seizmikih statiki ekvivalentnih sila je odreden koridenjem automatizma koridenog softvera. Sraunato opteredenje bazira na rezultatima prethodno sprovedene modalne analize.

2.2. SHEME OPTEREDENJA Na narednim skicama date su eme opteredenja. Sva opteredenja od vetra su aplicirana tako da odgovaraju dejstvu vetra jedininog intenziteta. Kasnijim skaliranjem dobijenih uticaja u kombinacijama opteredenja dobijaju se stvarni uticaji. 2.3. MODALNA ANALIZA Automatizmom koridenog softvera odreene su mase u vorovima konstrukcije. Programski se mase generiu u svakom voru konstrukcije na bazi zadatog opteredenja. Sraunate mase odgovaraju slededem zbiru gravitacionih opteredenja:
stalno opteredenje u punom iznosu (sopst. teina + krovni pokriva), i opteredenje snegom od 0.75 kN/m2 (sluaj 3 redukovan za 25%). Zbir svih masa za konstrukciju je: Lm = 92.30t. Rezultati modalne analize su prikazani svojstvenim oblicima oscilovanja u dva ortogonalna tona.

2.4. KOMBINACIJE OPTEREDENJA Rezultujudi statiki uticaji su dobij eni primenom prorauna baziranog na teroji drugog reda. Ovo je uslovljeno postojanjem zatega u modelu. Kako za ovu vrstu prorauna princip superpozicije uticaja od pojedinih opteredenja ne moe biti primenjen, to je konstrukcija proraunata na dejstvo svih kombinacija pojedinanih sluajeva opteredenja koji se mogu istovremeno javiti. Ukupno je analizirano dejstvo 23 razliite kombinacije opteredenja:

1. Kombinacija: I 2. Kombinacija: I+II 3. Kombinacija: I+III 4. Kombinacija: 1+0.25x1 V+0.25xVI 5. Kombinacija: I+11+0.25x1 V+0.25xVl 6. Kombinacija: l+III+0.25xlV+0.25xVI 7. Kombinacija: I+0.25xV+0.25xVII 8. Kombinacija: I+lI+0.25xV+0.25xVII 9. Kombinacija: I+III+0.25xV+0.25xVII 10 Kombinacija: l+0.25xVIII . 11 Kombinacija: I+lI+0.25xVIII . 12. Kombinacija: I+III+0.25xVIIl

13. Kombinacija: I+0.25xIX 14. Kombinacija: I+II+0.25xIX 15. Kombinacija: l+III+0.25xIX 16. Kombinacija: I+X 17. Kombinacija: I+1I+X 18. Kombinacija: I+XI 19. Kombinacija: I+II+XI 20. Kombinacija: I+XII 21. Kombinacija: 1+1I+XII 22. Kombinacija: 1+XU1 23. Kombinacija: I+II+X11I

Kod vedine elemenata su koridene ekstremne vrednosti pojedinih uticaja dobijene kao anvelopa odgovarajudeg uticaja za sve navedene kombinacije opteredenja. 3. PODACI O MODELU, POPRENI PRESECI Veliina modela Broj vorova: Broj ploastih elemenata: Broj grednih elemenata: Broj graninih elemenata: Broj osnovnih sluajeva opteredenja: Broj kombinacija opteredenja: 403 6 0 534 8 192 13 23

4.

REZULTATI PRORAUNA

Rezultati prorauna su korideni za dimenzionisanje elemenata eline konstrukcije, zbog ega su tamo i dati.

5.

KONTROLA NAPONA I STABILNOSTI

Kontrola napona i stabilnosti elemenata konstrukcije sprovedena automatski, opcijom koridenog softvera. Koeficijenti sigurnosti za pojedine kombinacije opteredenja su usvojeni na slededi nain:
za kombinacije sa sluajem opteredenja 3 (nagomilan sneg) - 1.33, za komb. opteredenja sa seizmikim opteredenjem - 1.20, za sve ostale kombinacije - 1.50.PRORAUN ELINE KONSTRUKCIJE

PRORAUN ELINE KONSTRUKCIJE

1. KONTINUALNA RONJAA POS R1 Ronjae viljih delova krovne povri. Ronjae POS R1 su statikog sistema kontinualne grede preko 7 raspona 5.4m. Broj elemenata: 8 kom. (Brod 1 - 3 kom., Brod 2 - 3 kom., Brod 3 - 2 kom.) 1.1. STATIKI UTICAJI Na narednim skicam su dati dijagrami momenata savijanja du najopteredenije ronjae POS R1 za pojedine sluajeve opteredenja, te anvelopa ovih dijagrama za sve anal izirane kombinacije opteredenja 1.2. DIMENZIONISANJE Za pretpostavljene dimenzije poprenog preseka ronjae, kontrola napona i stabilnosti u elementima je sprovedena koridenjem odgovarajudih opcija koridenog softvera. Izvetaj ove kontrole za najnepovoljnije preseke (krajnje polje i prvi oslonac) je dat u nastavku.