11 - Instalacije, sistemi i ureaji za odvoenje dima i toplote 1 11.

Instalacije, sistemi i ureaji za odvoenje dima i toplote: funkcionalna ema delovanja; opis instalacije; sastavni delovi instalacije; vrste dimnih klapni; centrale sistema za odimljavanje; vrste alarma; projektovanje i izvoenje instalacije; zahtevi u pogledu funkcionisanja instalacije i sastavnih delova instalacije u po aru nezavisni izvor napajanja i dr.; sertifikat kvaliteta sastavnih delova i instalacije u pogledu zatite od po ara; ispitivanje ispravnosti i funkcionalnosti sta!ilne instalacije; periodi"na ispitivanja sta!ilne instalacije; pravna lica za odr avanje i ispitivanje sta!ilne instalacije.

11. VENTILACIJA I SISTEMI ZA ODVOENJE DIMA I TOPLOTE Osnovne karakteristike ventilaci e i siste!a "a o#vo$en e #i!a i to%lote O%&te #im koji se razvija pri po aru predstavlja najve$u opasnost po ivot ljudi i spre"ava efikasno gaenje po ara. %tatisti"ki podaci pokazuju da &'( rtava po ara strada usled trovanja dimom i guenja. )ored smanjene vidljivosti dim izaziva i nadra aj o"iju i disajnih puteva to doprinosi pani"nom ponaanju ljudi zate"enih po arom. *elike koli"ine dima mogu nastati za veoma kratko vreme. +raevinski materijali koji se koriste za gradnju oja"anih krovova i toplotnu izolaciju proizvode naro"ito velike koli"ine dima pri sagorevanju. , zavisnosti od hemijskog sastava materijala koji gori, raspolo ive koli"ine kiseonika i temperature koja se pri sagorevanju razvija u dimu se naj"e$e nalaze slede$i gasovi: ugljen-dioksiod, ugljen-monoksid, vodonik-sulfid, sumpordioksid itd. -ajopasniji je ugljen-monoksid koji pri koncentraciji od 1,.( ima smrtonosne posledice. Osnovna %o#ela /azlikujemo sisteme sa prirodnim i prinudnim odvoenjem dima i toplote, 0u daljem tekstu prirodno i prinudno dimoudaljenje1. )rirodno dimoudaljenje se posti e preko otvora na krovu ili zidovima o!jekta. )oklopci ovih otvora mogu se otvarati automatski, ru"no ili kom!inovano. )rinudno dimoudaljenje se ostvaruje kori$enjem za to namenskih elemenata za odvoenje dima i toplote tj. ventilatori za dimoudaljenje. #o!ra oso!ina ventilatora za dimoudaljenje je to se u normalnim uslovima mogu koristiti za redovnu ventilaciju o!jekta a u slu"aju po ara za odvod dima i toplote. 2vi ventilatori su projektoovani i testirani da mogu izdr ati ekstrmno visoke temperature 13' minuta i tako su i klasifikovani 4'' 5673h ili 8'' 5673h. #imoudaljenje mo emo podeliti na: -)rirodno, odvoenje dima i toplote prirodnim putem; -)rinudno, odvoenje dima i toplote prinudnim putem;

'iren e #i!a i vatre ( o) ekti!a )e" ventilacioni* siste!a 9opli gasovi i dim koji nastaju pri po aru, usled manje gustine u odnosu na okolni vazduh, podi u se od arita prema plafonu prostorije. )oto se sloj dima pove$ava odozgo na dole, posle veoma kratkog vremena prostorija $e se napuniti dimom stvaraju$i opasne uslove za ljude koji se nalaze u njoj. :ako se po ar razvija dim postaje sve gu$i to spre"ava evakuaciju i efikasnu protivpo arnu !or!u. -a kraju $e usled veoma visoke temperature gasova do$i do ruenja i unitenja o!jekta

11 - Instalacije, sistemi i ureaji za odvoenje dima i toplote 3

;irenje dima i vatre u o!jektima !ez sistemima za dimoudaljenje

O#vo$en e #i!a i to%lote %riro#ni! %(te!

;irenje dima i vatre u o!jektima sa sistemima za dimoudaljenje

,loga sistema dimoudaljenja je odvoenje dima i toplote u slu"aju po ara i smanjenje intenziteta dejstva vatre na strukturu o!jekta. )ravilnim iz!orom opreme, mesta postavljanja i automatizacijom ventilacionog sistema posti e se aktiviranje sistema za dimoudaljenje u ranoj fazi po ara. Pravilnik o te*ni+ki! nor!ativi!a "a siste!e "a o#vo$en e #i!a i to%lote nastali* ( %o,ar( -.Sl list S/0J12 )r. 345678 +L1. Ovi! %ravilniko! %ro%is( ( se te*ni+ki nor!ativi za sisteme za odvoenje, prirodnim putem, dima i toplote nastalih u po aru, koji se postavljaju na:

11 - Instalacije, sistemi i ureaji za odvoenje dima i toplote .

-krovove zatvorenih prizemnih o!jekata i na -krovove poslednjeg sprata u o!jektima sa vie spratova, u kojima je tavanica ujedno i krov. O#re#)e ovo9 %ravilnika ne %ri!en ( ( se na: 11 stepenita; 31 o!jekte koji se tite ureajima za gaenje po ara inertnim gasovima; .1 skladita sa visokim regalima i skladita materijala skladitenog iznad maksimalne visine skladitenja prema ta!eli !r. 4; 41 dimnjake i ventilacione ureaje, koji se koriste za postizanje odreenih mikroklimatskih uslova u radnim prostorijama.

+L;. Siste! "a o#vo$en e #i!a i to%lote s( otvori +i i se %oklo%ci otvara ( a(to!atski2 r(+no ili ko!)inovano i sl(,e "a o#vo$en e #i!a i to%lote %riro#ni! %(te!.

)od pojmom %riro#no #i!o(#al en e podrazumeva se izmena vazduha koja se javlja kao posledica prirodnih oso!ina vazduha pri temperaturnim razlikama. )rora"un i merenje ovakve izmene vazduha teko je izvoditi. ,slov za ovakvu izmenu vazduha je razlika pritiska izmeu unutranjeg i spoljanjeg vazduha, koji s jedne strane izaziva temperaturna razlika, a s druge pojave vetra. <ko je unutranja temperatura via od spoljanje, kao to je to zimi u zagrejanim prostorijama, usled razli"ilih gustina toplog i hladnog vazduha prtisak na spoIjanjem zidu se rasporeuje prema slici 1, odnosno u gonjem delu prostorije vlada mali natpritisak, a u donjem delu mali potpritisak u odnosu na spoljni vazduh. ,sled toga hladan vazduh ulazi spolja na donje otvore, mea se sa postoje$im toplim vazduhom i kroz gornje otvore izlazi napolje. =eti kada je napolju toplije nego u prostoriji pravac kretanja je o!rnut, odnosno vazduh ulazi kroz gornje otvore, mea se sa postoje$im vazduhom u prostoriji i kroz donje otvore izlazi napolje.

>etoda preko otvora za prirodno odvoenje dima, o!i"no na krovu o!jekta ili ispod samog krova o!jekta na najvioj mogu$oj ta"ki u o!jektu. 2dvoenje dima se kod ove metode ostvaruje strujanjem uzgonskom silom koja zavisi od prirodnih faktora 0razlike spoljanjih i unutranjih temperatura, !rzine vetra, visine o!jekta i sl.1.

Plovnost #i!a )lovnost dima predstavlja prirodnu odvojenost dima u kratkom vremenskom periodu od vazduha u grani"nom sloju, koji se do!ija usled razlike u temperaturi. , tom kratkom periodu pre nego to doe do izjedna"avanja temperature i meanja vazduha sa dimom, dim plovi tra e$i najvie ta"ke jedne prostorije. %a izjedna"avanjem temperature dim po"inje da se mea sa vazduhom i polako sputa prema podu prostorije. 9o je vrlo opasan trenutak, jer tada nema vie vidnog polja, a toksi"ni gasovi se nalaze ta"no u visini "oveka. #a !i se iz!eglo meanje dima sa vazduhom, mora se iskoristiti onaj kratki vremenski period plovnosti dima da !i se dim odveo to dalje od puteva za evakuaciju. )lovnost dima se naro"ito koristi u prizemnim o!jektima gde !ez mehani"kog izvla"enja ili principa efekta dimnjaka mo e sa dosta uspeha da se dim odstrani iz puteva koji slu e za evakuaciju Ijudi. O#vo$en e #i!a i to%lote %rin(#ni! %(te! )od pojmom prinudno dimoudaljenje podrazumeva se kori$enje namenskih elemenata kao to su dimovodne klapne, ventilatori za dimoudaljenje i sl. 2dvoenje dima i toplote mehani"kim putem, vri se ventilatorima za dimoudaljenje koji se postavljaju na krov o!jekta ili ispod samog krova o!jekta na najvioj mogu$oj ta"ki u o!jektu.

11 - Instalacije, sistemi i ureaji za odvoenje dima i toplote 4

2vaj na"in kontrole dima i toksi"nih produkata sagorevanja mo e se vriti na tri na"ina: ? izvla"enje dima i toksi"nih produkata; sagorevanja iz prostorija i puteva za evakuaciju, ? uduvavanjem sve eg vazduha u prostorije i puteve za evakuaciju 0presurizacija1 ? kom!inacija mehani"kog izvla"enja i uduvavanja 0dejonizacija1.

Za*tevi "a %rovetravan e sa %ovi&eni! %ritisko! ( %(tevi!a "a evak(aci ( :retanje i distri!ucija vazduha u uslovima pove$anog pritiska ima va nu ulogu, kako !i se do!ila to efikasnija i to jeftinija zatita puteva za evakuaciju. @atita puteva za evakuaciju nije samo va na za spaavanje Ijudi ve$ i materijalnih vrednosti "itave graevine, s tim to omogu$ava lake kretanje i pristup vatrogascima do mesta pojave po ara.

a8 Ste%eni&ta %vako stepenite u o!jektu koje slu i za evakuaciju, mora !iti pod pritiskom. %istemi provetravanja moraju !iti odvojeni. *azduh se mora dovoditi tako da !ude ravnomerno, rasporeen po visini. -aj!olje je da se vazduh dovodi na svaki sprat o!jekta. <ko to nije mogu$e, najve$e rastojanje izmeu dovoda vazduha tre!a da !ude tri, sprata, to zna"i da se za trospratne o!jekte mo e prihvatiti jedan izlaz vazduha. *azduh se dovodi vazdunim kanalima i nije va no da li raspodela vazduha ide odozgo ili odozdo, ve$ da se o!ez!edi potpuno ista koli"ina vazduha na svakoj izlaznoj reetki 0slika !roj 1A1.

)8 <o#nici Bodnici se takoe moraju staviti pod povieni pritisak. )ritisak u hodnicima zavisi od pritiska na stepenitu i mora se dopunjavati :anali za provetravanje hodnika povienim pritiskom mogu se priklju"iti na mre u provetravanja ili klimatizacije pod uslovom da stvaraju ravnote u u raspodeliC vazduha za sve hodnike 0slika !roj 1.1. :anali za stepenite ne smeju !iti isti i za hodnike

#a !i se postigli jo !olji rezultati i ve$i u"inci oslo!aanja od dima puteva za evakuaciju, napravljene su male prostorije sa provetravanjem 0Dtampon zoneD1, koje su o!ez!eene protivpo arnim vratima prema stepenitu. , tampon zonama se o!ez!eduje nadpritisak u odnosu na stepenita i kretanje vazduha od stepenita prema tampon zonama, odnosno hodnicima. )utevi za evakuaciju ostaju slo!odni od dima, toplote i toksi"nih produkata sagorevanja za predvieni vremenski period. Pravilnik o te*ni+ki! nor!ativi!a "a "a&tit( visoki* o) ekata o# %o,ara -22SI list S/0J= )r. >5638 postavlja uslove za ventilaciju u cilju odovenja dima iz stepeninog prostora ili u cilju spre"avanja prodora dima u unutranje sigurnosno stepenite. %tepenni prostor mora imati otvore za pnrodno provetravanje, koji se otvaraju iz prizemlja ili sa odmorita na stepenicama ,kupna povrina otvora za prirodno provetravanje mora !iti najmanje E( povrine honzontalnog proseka stepeninog ahta kome ripadaju, ali ne manje od ',E m3. .,nutranja sigurnosna stepenita za o!jekte vie od 4' m moraju !iti odvojena od unutranjih komunikacija o!jekta tampon-zonom koja se provetrava prirodnim ili veta"kim putem sa 3' izmena vazduha na "as.

I jedan i drugi na"in odvoenja dima i toplote imaju i prednosti i mane koje se moraju uzeti u o!zir prilikom donoenja kona"ne odluke. )rednosti i mane prikazane su u ta!eli !r. 1 i ta!eli !r. 3.

11 - Instalacije, sistemi i ureaji za odvoenje dima i toplote E

9a!ela !r. 1. #imoudaljenje <. )rirodno )redosti -lak je naro"ito ako je od aluminijuma -samoreguliu$i -lako se rekonstruie ili preureuje >ane -nije garantovana koli"ina dima koji se odvodi -podlo ni uticaju vetra -led i sneg mogu da spre"e normalno otvaranje -tre!a mu velika povrina ulaznog otvora -mnogo velikih otvora na krovu to uti"e na kvalitet samog krova -postoji mogu$nost vitoperenja materijala -pro!lem Chladnog dimaD

9a!ela !r. 3. #imoudaljenje <. >ehani"ko )redosti - garantovana koli"ina dima koji se odvodi - manji otvori na krovu - mo e da radi saDhladnim dimomD - potre!ni mali ulazni otvori - mo e se upotre!ljavati i sa kanalima - mo e !iti smeten dalje od zone ugro enosti - o!ez!euje i normalnu ventilaciju o!jekta ako ventilator ima dve !rzine >ane - pro!lem mo e da !ude te ina ventilatora - mora da ima elektro sna!devanje iz dva nezavisna izvora elektro instalacije - rekonstrukcija nije uvek mogu$a - skupo reenje za visoke temperature, iznad 4''56

Di!ne "avese @a ispravno i efikasno odvoenje dima, toplote i toksi"nih produkata sagorevanja imaju velikog uticaja dimne zavese 0slika !roj 11, koje se sputaju sa tavanice i koje omogu$avaju skupljanje vrelih gasova i dima unutar prostora omeenog dimnim zavesama. #imne zavese postavljaju se tako da celokupna povrina prostora !ude izdeljena na sektore "ija povrina mo e iznositi najvie 18'' m3. <ko unutar prostorije postoji pose!no ugro ena zona, ta zona mora !iti pose!no ograena dimnim zavesama. #imne zavese se postavljaju tako da kod o!jekata sa Dmanjim koli"inama dimaD i Dsrednjim koli"inama dimaD najve$i razmak

11 - Instalacije, sistemi i ureaji za odvoenje dima i toplote 8

izmeu zavesa iznosi 8' metara, dok kod o!jekata sa Dvelikom koli"inom dimaD taj razmak mora !iti-toliki da veii"ina sektora koji formiraju dimne zavese ne !ude ve$j od 8'' m3. #imne zavese se izrauju od negorivog materijala 0lim, az!estne plo"e, gipsane plo"e i sl.1, moraju do!ro da zaptivaju na stropu i onemogu$e prodor dima iz jednog u drugi dimni sektor.

?onstr(kci a i o%re!a #i!ovo#ne "a&tite Instalacija za odvoenje dima, toplote i toksi"nih produkata sagorevanja sastoji se iz slede$ih delova : -ventilatora -dimovodnih klapni -vazdunih kanala -ka!lova koji napajaju motor ventilatora elektri"nom energijom -izvora elektri"ne energije

*entilatori se glo!alno mogu podeliti na usisne i potisne, kao i aksijalne i centrifugalne. ,sisni ventilatori usisavaju vazduh iz prostorija i teraju ga u spoljnu atmosferu, dok potisni ventilatori o!rnuto, uzimaju vazduh iz atmosfere i u!acuju ga u prostoriju. )rema konstrukciji ventilatore delimo na aksijalne i radijalne 0centrifugalne1. <ksijalni ventilatori graeni su u o!liku propelera, pa je kretanje vazduha aksijalno 0slika 41 2ni slu e za do!ijanje velikih koli"ina vazduha niskog pritiska i po pravilu se direktno postavljaju na spoljanji zid prostorije. :od radijalnih - centrifugalnih ventilatora kretanje vazduha je radijalno, a slu e za manje koli"ine vazduha ve$eg pritiska. )o pravilu su sastavni deo ventilacionog sistema koji se sastoji od kanala za izvla"enje vazduha sa usisnim reetkama i kanala za u!acivanje vazduha sa izduvnim reetkama.

11 - Instalacije, sistemi i ureaji za odvoenje dima i toplote A

)ravilnikom o tehni"kim normativima za sisteme za ventilaciju ili klimatizaciju 0F%lu !eni list %G/HD !r. .I7I&1 odreuju se tehni"ki normativi koji moraju !iti ispunjeni pri izgradnji sistema za ventilaciju ili klimatizaciju prostorija. *entilatori za odvoenje dima moraju da ispune slede$e zahteve: - odvedu tople dimne gasove u periodu vremena koje je dovoljno da se izvri evakuacija iz o!jekta - onemogu$e pojavu dima u o!jekat za vreme dok vatrogasci u"estvuju u lokalizaciji po ara - izvre eliminisanje ostatka dima iz o!jekta nakon okalizacije po ara - o!ez!ede normalne ventilacione potre!e u o!jektu - odvedu Dhladan dimD za vreme rane faze po ara. +lavni zahtev koji ventilatori moraju da ispune je da odvedu tople dimne gasove u periodu vremena koje je dovoljno da se izvri evakuacija i da se zavri lokalizacija po ara. 2va vremena odreuju potre!no vreme rada ventilatora. )ored ovog ventilatori moraju da rade u uslovima visokih temperatura koje odreuje temperatura dima u o!jektu.

9emperatura dima $e u retkim slu"ajevima mo e pre$i temperaturu od .''56, to se mo e videti iz ta!ele 1. )ravilnik o tehni"kim normativima za zatitu gara a za putni"ke automo!ile od po ara i eksplozija definie da ventilatori za odvoenje dima moraju da rade u slu"aju po ara i moraju !iti takve konstrukcije da mogu izdr ati temperature do 4'''6 u trajanju od &' minuta.

#imoodvodne klapne namenjene su za otvaranje dimoodvodnog ventilacionog kanala kao deo dimoodvodnog sistema koji koristi prinudno odvoenje dima iz po arom ugro enog prostora. , normalnom stanju klapna je zatvorena, a otvara se u slu"aju po ara. )ogodne su za instalaciju u !etonske nosive ili pregradne zidove, plafone i protivpo arno deklarisane odsisne kanale. #imoodvodna klapna, sastoji se od ku$ita izraenog od pocinkovanog "eli"nog lima, lamele izraene od negorivog materijala, motornog pogona s povratnom oprugom, kao i manjih ugrad!enih delova. :ada se lamela nalazi u zatvorenom polo aju motorni pogon je sve vreme pod naponom. +u!itkom napajanja lamela se otvara snagom povratne opruge, a ponovnim stavljanjem motornog pogona pod napon lamela se vra$a u normalni, zatvoreni polo aj , motor su ugraeni krajnji kontakti koji signaliziraju polo aj lamele. #imoodvodne klapne moraju !iti ugraene tako da omogu$avaju unutranji pregled, "i$enje i popravak. )otre!no je postaviti

11 - Instalacije, sistemi i ureaji za odvoenje dima i toplote I

inspekcijske otvore na kanalima za odvoenje dima u !lizini klapne. 2so!a zadu ena za upravljanje i odr avanje sistema odvoenja dima mora osigurati ispravnost klapne u !ilo kojem trenutku. )olo aj ugradnje je nezavisan od smera strujanja vazduha uz uslov da osovina !ude vodoravna. 2tvaranje dimovodnih klapni mo e da !ude automatsko, preko elektromagneta ili elektromotora. -aj!oIje reenje je da pogon klapni !ude preko elektromotora koji se pored automatskog pokretanja preko instalacija za automatsku dojavu po ara mo e vriti i iz komandnog mesta. )rotivpo arne klapne namenjene su za spre"avanje irenja po ara, vrelih gasova i dima kroz ventilacione kanale tokom deklasiranog vremena. )ostavljaju se u kanalima da !i se spre"ilo prenoenje vatre, dima i toplote po horizontali i vertikali jedne zgrade.9ako se zgrada deli na manje po arne zone, to olakava gaenje lokalizovanih po ara i stvara uslove za lake spasavanje ljudi i materijala. )rotivpo arne klapne moraju !iti atestirane na po ar tj na povienu temparaturu i na dim tj na zaptivenost. )ored ovoga pri atestiranju se klapni o!ra$a se pa nja na mesto gde se postavlja klapna: u podu, zidu ili plafonu, na dimenzije, pp klapni kao i na polo aj pp klapne prema vatri. )ri pojavi po ara i dima otvaraju se dimovodne klapne samo na nivou gde je dolo do pojave po ara ili u jednom delu nivoa koji predstavlja protivdimnu zonu. )rema )ravilniko o tehni"kim normativima za ureaje za automatsko zatvaranje vrata iii klapni otpornih prema po aru 0%l.list %G/H !r, .E7I'1 celokupan ureaj za aktiviranje i automatsko zatvaranje vrata ili klapni mora se u upotre!i kontrolisati najmanje jedanput u dva meseca.

:a!lovi koji napajaju motore ventilatora i dimovodne klapne elektri"nom energijom predstavljaju sigurnosnu opremu. >oraju da funkcioniu u re imu po ara i da napajaju elektri"ne potroa"e instalacije za odvoenje dima, toplote i toksi"nih produkata sagorevanja za vreme dok ove instalacije moraju da rade u uslovirma po ara. 2vi provodnici su napravljeni od !akra 0ta"ka paljenja !akra 1'I'561, njihova izolacija i ispuna su od teko gorivih materijala. %trujna kola ovih sistema, moraju da se odvoje od drugih strujnih kola tako da elektri"na greka ili !ilo koja intervencija u jednom sistemu ne uti"e na rad drugih sistema. %a aspekta rada sigurnosnih sistema, oni moraju to da postignu svojim !itnim karakteristikama otpornim prema po aru, uz zadr avanje integriteta strujnih krugova i !esprekidnog napajanja za vreme rada instalacija za odvoenje dima, toplote i toksi"nih produkata sagorevanja za razvijene temperature od 1'E' '6. %trujna kola ovih instalacija ne smeju da se pola u kroz prostorije koje su izlo ene riziku od po ara kao to su prostorije u kojima se proizvode, o!rauju ili skladite zapaljive materije, u kojima je prisutna zapaljiva praina, kroz prostorije u kojima se proizvodi ili skladiti eksploziv. -apajanje instalacije za kontrolu dima elektri"nom energijom mora da !ude o!ez!eeno iz trafo stanice 0prvi izvor sna!devanja elektri"nom energijom1 i iz dizel elektri"nog agregata smetenog u zase!noj prostoriji koja predstavlja pose!an po arni sektor.

-ajve$i !roj centrala za dojavu po ara je tako izveden, da pored osnovnih f-ja dojave po ara poseduju i funkciju upravljanja. )omo$u takvih po arnih centrala mogu se pokrenuti

-automatski ureaji za gaenje po ara, -ureaji za provetravanje -protiv po arne klapne, protivpo arna vrata i sl.
:ompletan sistem dimne ventilacije za stepenine prostore. %istem sadr i sve komponente koje zadovoljavaju standarde za dimnu i toplotnu ventilaciju po *d% direktivi: kontrolni panel /@- 44'3-:, kao centralnu jedinicu za upravljanje, ru"ne i opti"ke javlja"e za dojavu pojave po ara, jedan ili dva lan"ana elektropokreta"a koji mogu otvarati krovne prozore i prozore na zidovima o!jekta. %istem je standardno opremljen nezavisnim napajanjem, ima mogu$nost procesorskog nadzora sistema 34 sata, detekciju kvara i alarma kao i niz razli"itih mogu$nosti podeavanja vremena dnevne ventilacije.

11 - Instalacije, sistemi i ureaji za odvoenje dima i toplote &