DejvRobinson-Nice I Postmodernizam

CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 14 Nie F. 141.
78 ROBINSON, Dejv Nie i postmodemizam / Dejv Robinson; (prevod s engleskog Boris Bratina).- (I.izd.). - Beograd: Esotheria, 2002 (Beograd : Akademska tampa). - 83 str.; 17 cm. - (Ikone savremene kulture) Prevod dela: Nietzsche and Postmodernism / Dave Robinson. - Tira 300. - Napomene i bibliografske reference uz tekst ISBN 86-7348-078-7 a) Nie, Fridrih (1844-1900) b) Postmodemizam COBISS-ID 101117196
Nie
i postmodemizam DEJV ROBINSON
Naslov Originala: NIETZSCHE AND POSTMODERNISM Dave Robinson Copyright originala: 1999. Dave Robinson Copyright za Jugoslaviju: IP "ESOTHERIA" Beograd Sva prava prevoda i objavljivanja zadrava izdava.
Izdava: IP ESOTHERIA, Beograd Glavni urednik: Vladimir Madi Direktor produkcije: Srdan Krsti
Prevod s engleskog: Boris Bratina Lektura i korektura: Ana Ili Prelom i grafiki dizajn: Nikola Keki
tampa: Akademska tampa, Beograd Prvo izdanje Beograd 2002.
YU ISBN 86-7348-078-7
Nie prorok
Veliki filozofski znaaj Niea (Friedrich Nietsche) lei u tome to je on prvi shvatio ta zaista za Zapadnoevropljane znai biti "moderan". On je uvideo da se dvehiljdegodinje verovanje u hrianske vrednosti primie kraju i da su nai ivoti izgubili svaku svrhu i smisao. Jo gore, verovao je da su praktino sve kljune ideje i vrednosti zapada "metafizike", tj. bez osnova, i da je to gola injenica sa kojom se treba otvoreno suoiti. Konano, ukazao je na potrebu za "novim ovekom" koji bi razumeo i slavio to novo stanje stvari. Sve ove uznemirujue ideje izrazio je na izvanredan nain: Konano nam horizont izgleda opet otvoren, ak pod pretpostavkom da nije svetao, konano moemo opet pustiti nae lae da isplove... nae more ponovo tu lei otvoreno, moda jo nikad nije bilo takvog "otvorenog mora".1) Nie je bio svestan da je prorok. Njegove fotografije pokazuju oveka sa smenim morevskim brkovima i divlje ukoenim
1 Fridrih Nie, Vesela nauka, knjiga 5, paragraf 343, str.241, Grafos, Beograd, 1984.
NIE I P O S T M O D E R N I Z A M
pogledom. Smatrao je da pie za budunost, za publiku koja e umeti da ceni njegov rad, zbog ega je sebe nazivao "posthumnim" filo zofom. I sada, nakon sto godina, moda smo mi ta publika a on prvi veliki postmodernist.
Upozorenje
Nie je, meutim, u velikoj meri govorio viesmisleno. Njegova filozofija je kontradi ktorna, slikovita i ironina. Od kada je umro, njegove reci su dekonstruisane i rekonstruisane na sve mogue naine. Pesnici i pisci, anarhisti i faisti, egzistencijalisti i postmodernisti, mnogi od njih sma trali su sebe "nieancima", tako da izgleda da svako doba ima svog Niea.
NICEiKRATKA BIOGRAFIJA
Nie: kratka biografija

Nie je roen 1844. godine u Rekenu u Nemakoj kao sin strogog luteranskog pas tora. U mladosti je bio adolescentsko udo talentovani lingvist i nadareni muziar amater. Rano je izgubio veru u hrianstvo, napustio studije teologije da bi postao brilijantan student klasinih nauka. Sa 24 godine postavljen je za profesora klasine fililogije na univerzitetu u Bazelu. ivot mu se dramatino menja kada dolazi do openhauerove (Arthur Schopenhauer) knjige Svet kao volja i predstava (1818). Ta knjiga utvruje njegov sopstveni ateizam i omoguava mu da svoja razmiljanja sistematizuje kao koherentan pogled na svet. Kao mladi, upoznao je Vagnera (Richard Wagner) i njegovu enu Kozimu kojima je bio oaran u danima svoje mladosti. Prva njegova velika knjiga knjiga, Roenje poput tragedije Ljudsko, posveena suvie je Vagneru. Nakon toga pie seriju aforistikih ljudsko ( 1878 ), gde zapadnu civilizaciju izlae otroj kritici. Tokom kasnih 1870-ih Nieovo zdra vlje se postpeno pogorava, to ga konano primorava da napusti profesorski poziv.
NICE I P O S T M O D E R N I Z A M
U svojim zrelim godinama N i e se esto loe oseao i verovatno je da je imao sifilis. Patio je od itavog niza bolesti, ukljuujui tu i teke glavobolje, nesanicu i bezmalo slepilo koje ga je dovodilo u stanje suicidalnog oaja. Do kraja ivota putovao je svuda po Evropi, bezuspeno pokuavajui da se opo ravi. Izgleda prilino oigledno da je njegova lina borba sa boleu oblikovala i njegovu filozofsku misao. N i e je smatrao da je zatrovana moderna civilizacija obolela i misija da tome nae lek. Tokom kojima e 1882. najvie i godine pisao je ostati Tako je ideju govorio Zaratustra gde je izneo dve ideje po zapamen: "nadoveka" "venog vraanja istog".* Poslednje
hrianstvom i nihilizmom, a da je njegova
(*Poglavlje na kraju ove knjige objanjava kljune ideje Nieove filozofije.) godine ivota proveo je u jo veoj izolaciji i bolestan, ali zapanjujue plodno piui S one strane dobra i zla ( 1885 ), Genealogiju morala ( 1887 ), Antihrista ( 1888 ) i Volju za mo ( posthumno objavljenu 1910 ). To su neobine knjige, prepune udnih poetskih aforizama i ironinih tvrdnji, izraenih jezikom koji nije ni literaran ni simboliki
N I C E I PROPAST HRISCANSTVA
ve nekako pre razigrana meavina ta dva. Dolimino i zbog ovakvih stilskih ekscesa, njegova filozofija je bila ignorisana od veine suvremenika, to je kod njega u kasnijem radu esto dovodilo do ogorenosti i dogma tizma. Pa ipak, zauvek je ostao uveren da nje govo vreme tek dolazi. Hou da budem u pravu ne danas ili sutra nego u milenijumima koji e doi...") Oko 1888. godine ponaanje mu postaje sve bizarnije dok konano nije proglaen ludim. Do kraja ivota o njemu se starala sestra Elizabeta - neprijatna ena koja je kasnije bratovljeve radove objavila u okviru sirove antisemitske propagande. Umro je u Vajmaru 1900. godine.
Nie i propast hrianstva

Nie je smatrao da zapadna Evropa treba da se suoi sa injenicom da su hrianske vre dnosti izgubile svaki kredibilitet i da bi svako ko bi nastavio sa v e r o m u njih bio ili
2 Nietzsche, pismo Paulu Dojsenu ( Paul Deuasen ), u Selected letters of Friedrick Nietzsche, engl. prev. Christopher Middleton, Chicago. Chicago University Press, 1969.
neastan ili "neautentian". Razliite "vere" koje bi gresa. htele da ga zamene jednako su bankrot, a posebno oboavanje nauke i pro Kada mase konano sagledaju pra zninu tih novih vrednosti zavladae uasan oblik pesimizma, tj. nihilizam. Civilizacija e ostati bez vere u bilo ta i propae. Moda je ovaj nekada posveeni luteranac, a kasnije militantni ateist ipak preuveliao opasnosti koje dolaze od sekularizovanog drutva.
Grci
Iako bi on sam to poricao, Nie je u stvari bio utopista i reakcionar. Verovao je da je jednom postojalo "zlatno doba" s kojim treba porediti sve ostale istorijske periode, raunajui tu i ono u kojem je on iveo. Imao je viziju i pronaao ju je, to nije udno za nekoga ko je dobio klasino obrazovanje, u antikoj Grkoj: Grci su tako zanimljivi i u odnosu na druge toliko znaajniji, jer su bili tako veliki individu alisti... Svi su oni potpuni i iz jednog kamena isklesani...Oni nisu sputani nikakvom konve ncijom....3)
3
.Nie, Filozofija u traginom razdoblju Grka, str. 12, Grafos, Beograd, 1979.
10
GRCI
To "Grci", odnosi se na mislioce ranog VI veka p.n.e. kakvi su Tales, Heraklit ili Empedokle, A ne atinske filozofe poput Sokrata, Platona ili Aristotela. Divio se "predsokratovcima" jer je smatrao da su plemeniti, slobodni, kreativni i strastveni. Pozniji Atinjani su prema njima inferiorni poto veruju u drugaije vrednosti: apsolutni moral, besmrtnost due, transcendentne realnosti ili snagu ljudskog razu ma. Oni su, takoe, doprineli razmekavanju zapadne civilizacije kod nailaska jo vee nesree - hrianstva. Po Nieovom sudu, savremeni ovek je precenio svoju "apolonsku" prirodu u odnosu na sopstvene "dionizijske" kvalitete. I mada su obe strane nuni aspekti ljudske due, apolonskom obrazovanju intelekta dat je preteran znaaj. Biti "dionizijski" za Niea je znailo biti hrabar i snaan i, prihvatajui sirovost i patnju koja nas moe snai, na kraju ipak veselo i razdragano rei "Da" ivotu. Predsokratovski Grci nisu polagali veru u lane transcendentne vrednosti. Naprotiv, oni su se suoavali sa brutalnom realnou tre ljudske egzistencije i tome se vrlo uspeno suprotstavljali. Stoga bi moderan ovek balo da ui na njihovom primeru.
11
Nieova analiza klasine grke kulture je duboko lina, slabo potkrepljena i esto fantastina. Ali, on je u nju estoko verovao. Ostatak ivota p r o v e o je piui udnu meavinu filozofije, psihologije i mita, osla njajui se na strasni stoicizam kao lek za bolesti zapada.
Protivljenje hrianstvu i transcendenciji

Ono to je za Niea stvarno bilo loe u zapad noj civilizaciji jeste hrianstvo - religija prema kojoj jo on, izgleda, gajio strasnu edipiiliiu mrnju. ( Rodio se u porodici gde su tri prethodne generacije bile strogi lutera nski svetenici.) Njegova kasnija filozofija puna je izliva poput ovog: Hrianstvo nazivam velikim prokletstvom, najveom unutranjom iskvarenou, velikim instinktom za osvetu za koji nijedno sredstvo nije dovoljno otrovno, skrovito, podzemno nazivam ga besmrtnom ljagom oveanstva...*) Za Niea je hrianstvo najpozniji i naj pogubniji nain miljenja koji zapoinje sa Sokratom. Sokrat je podgrevao verovanje u
'Nie, Antihrist, Grafos, Beograd, 1985.
12
besmrtnost dua i apsolutne istine. Njegov uenik Platon govorio je o "dva sveta" i tvrdio da je na svakodnevni materijalni svet tek bleda kopija jednog transcendentnog sveta. Ova verovanja u "vie" (ili "tanscendentne") istine lako su se spojila sa kasnijom hrianskom teologijom. Hrianske vrednosti i verovanja nuno su, potom, uticali na zapadnu modernu filozofiju, posebno na "prosvetiteljstvo". Prvi moderni filozof, Dekart (Renatus Dascartes), "dokazao" je bes mrtnost due, ba kao i venost odreenih matematikih i naunih istina. Nemaki filo zof Kant proglasio je postojanje j e d n o g dru g o g "noumenalnog" sveta koji naim ulima nikad nee biti dostupan. Zapadni filozofi su bili u zabludi verujui u mogunost apso lutnog i totalnog znanja. Oni su proizveli eskapistike se razrauna. fantazije o transcendentnim svetovima. Sa tom tradicijom Nie je resio da
openhauer i volja za mo
Artur openhauer (1788 - 1860) je, isto tako, insistirao na tome da je transcendentna filozofija obina besmislica. Ima samo
13
Nieova analiza klasine grke kulture je duboko lina, slabo potkrepljena i esto fantastina. Ali, on je u nju estoko verovao. Ostatak ivota p r o v e o je piui udnu meavinu filozofije, psihologije i mita, osla njajui se na strasni stoicizam kao lek za bolesti zapada.
Protivljenje hrianstvu i transcendenciji

Ono to je za Niea stvarno bilo loe u zapad noj civilizaciji jeste hrianstvo - religija prema kojoj je on, izgleda, gajio strasnu edipalnu mrnju. ( Rodio se u porodici gde su tri prethodne generacije bile strogi lutera nski svetenici.) Njegova kasnija filozofija puna je izliva poput ovog: Hrianstvo nazivam velikim prokletstvom, najveom unutranjom iskvarenou, velikim instinktom za osvetu za koji nijedno sredstvo nije dovoljno otrovno, skrovito, podzemno 4 nazivam ga besmrtnom ljagom oveanstva... ) Za Niea je hrianstvo najpozniji i naj pogubniji nain miljenja koji zapoinje sa Sokratom. Sokrat je podgrevao verovanje u
4
Nie, Antihrist, Grafos, Beograd, 1985.
12
besmrtnost dua i apsolutne istine. N j e g o v uenik Platon govorio je o "dva sveta" i tvrdio da je na svakodnevni materijalni svet tek bleda kopija jednog transcendentnog sveta. Ova verovanja u "vie" (ili "tanscendentne") istine lako su se spojila sa kasnijom hrianskom teologijom. Hrianske vre dnosti i verovanja nuno su, potom, uticali na zapadnu modernu filozofiju, posebno na "prosvetiteljstvo". Prvi moderni filozof, Dekart (Renatus Dascartes), "dokazao" je bes mrtnost due, ba kao i venost odreenih matematikih i naunih istina. Nemaki filo zof Kant proglasio je postojanje j e d n o g dru g o g "noumenalnog" sveta koji naim ulima nikad nee biti dostupan. Zapadni filozofi su bili u zabludi verujui u mogunost apso lutnog i totalnog znanja. Oni su proizveli eskapistike se razrauna. fantazije o transcendentnim svetovima. Sa tom tradicijom Nie je resio da
openhauer i volja za mo
Artur openhauer (1788 - 1860) je, isto tako, insistirao na tome da je transcendentna filozofija obina besmislica. Ima samo
13
jedna istina koja lei "izvan" fenomenalnog sveta, a to je neprestana borba ili "volja" pomou koje se samo izabrana nekolicina pojedinaca moe spasiti. Nie se sa time sla gao, ali je smatrao da je ta "volja" koja sve odreuje u stvari "volja za mo". Sva bia ive u stanju stalnog sukoba, ali je taj konflikt kreativan, zdrav i produktivan. Ovaj svet: udovite snage, bez poetka, bez kraja, vrsta, medena veliina snage, koja se ne poveava, ne smanjuje, koja se ne troi nego tek pretvara....I svi drugi filozofski pogledi u osnovi su suvine i tetne besmislice.*) Kao i openhauer, i Nie je bio duboki skep tik. Sve je izloeno sumnji jer se ljudi neprestano zavaravaju da poseduju znanje ba onda kada ga nemaju. Filozofski skepti cizam se javlja u razliitim Mnogi oblicima. od njih Podrazumeva se da je veina filozofa sklona selektivnom skepticizmu. tvrde da su sve prethodne filozofije pogrene i da su samo njihove istine poput elika. Neki, kao N i e , globalno su zabrinuti. Oni
5 Nietzsche, Volja za mo, knjiga 4, Mladost, Zagreb, 1988. paragraf 1067, str.492,
14
tvrde da je ljudsko znanje nitavno i da je istina ili nedostina ili, jo gore, mit.
Anti-utemeljenje
Nieov globalni skepticizam obino se naziva "anti-utemeljenim": taj termin zahteva izvesno pojanjenje. Kao to kralj Lir kae, citirajui Aristotela u uvenoj replici: "Nita ne nastaje ni iz ega". Svaka filozofija mora zapoeti sa nekim j e z g r o m verovanja za koje dri da su "samo-evidentna" je mesto i kao takva se uvlai istinita. Ovo gde
"metafizika", to je Nie sasvim dobro uoio. Ima stvari koje se naprosto moraju prihvatiti da bi nauna objanjenja delovala, na primer to da fiziki svet postoji nezavisno od nae percepcije njega, i to da mu ta percepcija tek priblino odgovara, kao i da uzronost teko dejstvuje samo u jednom smeru. Iako su ovo razumna verovanja, njih je zapravo dokazati. Prosto je nemogue "zanemariti" sopstveni ulni doivljaj da bi proverili da izvan nas postoji svet koji nam na ispravan nain obezbeuje pouzdano ulno iskustvo. I mada nikada nismo doiveli da posledica prethodi uzroku, nema nikakvih garancija da
15
takav dogaaj nije mogu. Nie je tvrdio da je sistem verovanja modernog zapada zasno van na itavom nizu ovakvih metafizikih pretpostavki.
Prosvetiteljsto
Moderna evropska civilizacija je "hrianska". Ona je takoe proizvod "prosvetiteljstva", kulturnog fenomena koji se javlja krajem 17og veka. Postoji mnotvo rasprava oko toga ta je "prosvetiteljstvo" uopte bilo i ivimo li jo u njemu. Ono je deo nae kulturno-istorijske tradicije i to onaj koji je snano uticao na nauku i politiki ivot zapada. Filozofi prosvetiteljstva, kao Dekart, tvrdili su da je razum taj koji nas je nainio "ljudima". On je tvrdio da dokle god se drimo odreenih naina kod filozofskih i naunih ispitivanja, moemo da se sluimo naim intelektom da bi doli do znanja koje je izvesno. Razum je univerzalan, objektivan i autonoman i, kada se upotrebi saglasno sa "metodom" to dovodi do napretka u nauci i drutvu. Ruso (Jean-Jacques Rousseau) je imao manje vere u razum i nauku, ali je ipak 16
verovao u politiki progres. Ako obezbedite racionalnu autonomiju pojedinaca i ubedite ljude da svoju "prirodnu" slobodu zamene "graanskom", tada oni mogu stvoriti savreno politiko drutvo. Drugi mislioci prosvetiteljstva, kao Kant (Immanuel Kant), koristili su ovu veru u racionalnu misao i autonomiju kako bi podrali hrianska etika uverenja. Praktiki um bi trebao proizvesti univerzalne i apso lutne moralne zakone koji bi veno vaili i bili obavezni za svakoga. Ideje prosvetiteljstva uverile su Evropljane u sigurnu budunost i progres u naunom, moralnom i politikom pogledu. Njihov uticaj se nastavio i tokom 19-og veka bezuslovno vaei sve dok se N i e nije njima blie pozabavio. Nie je imao zapanjujuu kosmiku perspektivu prema ovoj naivnoj veri pro svetiteljstva u ljudski razum i napredak: U nekom zabaenom uglu vaseljene razasute meu mnogobrojnim sjajnim sunanim sis temima postojala je jednom zvezda na kojoj su dosetljive ivotinje izumele saznavanje. Bio je to najoholiji i najlaljiviji minut "svetske povesti"...6)
"Nie, Knjiga o filozofu, "Saznajnoteorijski uvod o istini i lai u izvanmoralnom smislu", str.74-75, Grafos, Beograd, 1984.
17
Nie nije prihvatao "teoriju korespondencije" istine. Ona je tvrdila da se nae mentalne slike nekako "slau" sa svetom, jer uvek imamo direktan pristup realnosti posre dstvom ula ili pomou razuma. Za Niea, jedina stvarna istina o nama i svetu je neukrotiva "volja za mo" i njena potreba da bude kontrolisana. To znai da su ljudi uvek za sebe same kreirali istine, koje su im bile od koristi kako bi preiveli kao vrsta. "Znanje" i "istina" samo su korisni instru menti, a ne transcendental entiteti. To su pojmovi koje su ljudi izmislili. Oni ne mogu biti "objektivni" poto uvek slue ljudskim interesima ili svrhama. Nie nikada nije razvio konzistentnu i koherentnu "teoriju znanja" i esto je svoje stavove izraavao aforizmima. stanju U razigranim metaforinim sutini on se slagao sa
Heraklitom da je svet u "postajanju", tj. u neprekidnog haotinog tako da jedina kretanja i ili promene, stabilnost
koherencija koju u njemu nalazimo jeste ona koju smo sami izmislili. "Znati" znai neto poput "sabijanja haotinih procesa u kate gorije koje nam svet ine korisnim i daju smisao
18
snazi
kontroli".
ak
su
matematike i logike dedukcije samo ljudska domiljatost, "pretpostavke kojima u realnom svetu nita ne korespondira".7)
Rei, stvarnost i misli

Jedan od kljunih eseja koji zvui zaista vrlo postmoderno je "O istini i lai u njihovom izvanmoralnom smislu", prvi put objavljen 1873. godine. U njemu Nie tvrdi da je svaki jezik neizbeno "metaforian". Esej poinje kritikim obraunom u kontrastiranju razli ka izmeu dionizijske kreativnosti i apolonskog intelekta. Ljudski razum mora da je iz osnova prevaren im ljudi ive u zajednici. Drutveni i intelektualni ivot zavisi od opteg dogovora i iz toga se raa konsenzus o zajednikoj realnosti u kojoj se neizbeno pojavljuju pojmovi kao "znanje". Jezik sam forsira ovakve pojmove. Ograniene ljudske "istine" sasvim su bezopasne i, tavie, omoguavaju socijalni ivot. Na alost, one takoe vode uzaludnoj potrazi za lanim i iluzornim "metafizikim" istinama. Jezik ionako ne odgovara "stvarnom" svetu na
7.Nietzsche, Human, All Too Human, Section 11 ( 1878 ), u A Nietzsche Reader, trans, and ed. R.J. Hollingdale, Harmondsworth: Penguin, 1977, str.56.
19
koherentan nain. On nikada ne moe biti "doslovan" u tom smislu da bi mogao da opie realnost koja nas okruuje. Pojmovi kakvi su "istina" ili "znanje" vezani su metaforiki za jezik i mogu se nai samo unutar jezika - oni nam nita ne govore o svetu. Nieov radikalni pogled na odnos jezi ka i sveta najavljuje neke od sredinjih ideja 20-og veka, kojima e se baviti Vitkentajn (Ludvig Wittgenstein) ili Derida (Jacques Derrida). Nie je, isto tako, jeziku dodeljivao kljunu ulogu u neprekidnom ljudskom samoobma njivanju. Rei su korisne jer nam omogu avaju da pojednostavimo i, tako rei, "zamrznemo" haos i sloenost naeg okruenja, ali to je sve to one mogu. Gramatika ne samo da odreuje nain misaone organizacije ve, to je jo gore, odreuje i vrste misli koje moemo imati. Subjekat-objekatska gramati ka kojom mislimo ini da i u svet ugraujemo subjekat-objekatski unutar tencije. nas samih okvir odnosa, to nas navodi, na primer, da verujemo kako nekako postoji transcendentni "ego", tj. "ja", odvojen od nae fizike egzis
20
P R O B L E M LOGIKE
Problem logike
Prosvetiteljstvo i u tom kljuu sve odgovara jue teorije saznanja, etike ili politike zasno vane su na nepokolebljivom verovanju u razum. Za veinu filozofa 18-og veka "razum" je imao isti smisao kao "razumevanje" ili logi ka. Deduktivna logika se nalazi u samoj sri prosvetiteljske misli. Ako se, pak, pokae da logika kao metod ne moe da obezbedi novo znanje, tada je prosvetiteljski projekat u nevolji. Nie je smatrao da ovek ne moe posedovati objektivnu misao - ljudi su uvek voeni svojim eljama i strastima, nainima kojih je, esto dakle, ni sami samo naeg nisu uma svesni. i nema Logika nieg refleksija organizacije
funkcionisanja
zajednikog sa spoznajom objektivne istine. Atinski filozof Aristotel je vrlo dobro uvideo da ako hoemo logiku na delu onda moramo potovati tih nekoliko "zakona". Jedan od zakona logike je "zakon kontradi kcije" koji kae da nita istovremeno ne moe biti i A i ne-A. (Nita ne moe biti i irafa i neirafa u isto vreme.) Nie je video ovo pravilo kao "tok logikih misli i zakljuaka u naem sadanjem mozgu koji odgovara procesu i
21
borbi nagona to su pojedinano po sebi svi veoma nelogini i nepravedni". 8 ) ma kakvu istinu. Ona Prema tome, logika ne odraava svet niti garantuje je tek na nain stvaranja odgovarajue "realnosti" koja samo odgovara naim potrebama. Stvar postaje gora. Ima mnogo metafizikih pretpostavki u samoj logici, poput verovanja da se sve moe pooptiti i razvrstati u homo gene grupe (na primer, irafe). I same "stvari" po sebi (irafa, na primer) su samo "konstru kti" koje mi izmiljamo zbog njihove pogod nosti i razboritosti. Logika je, drugim recima, samo metod rasporeivanja izmiljenih kon strukta, kojima u realnosti najverovatnije nita ne odgovara, i zavisi od metafizikih pretpostavki koje bi mogle biti pogrene. Logika i klasifikacija potiu iz nae potrebe da kontroliemo i dominiramo svetom. Ali pretena tenja da se slino obrauje kao jednaka, nelogina tenja -jer nema nieg jed nakog po sebi - prva je stvorila itav temelj 3 logike. )
"Nie, Vesela nauka, knjiga 3, paragraf 111, str. 137, Grafos, Beograd, 1984. "isto.
22
RUENJE NAUKE
Nesumnjiva korist logike zavodi ljude da veruju da se pomou nje m o g u dosei transcendentne i naune istine. nita vie od toga. L o g i k a je veoma korisno orue za preivljavanje i
Ruenje nauke
Ako su razum i logika pod sumnjom, onda nema m n o g o nade ni za naune "istine". N i e insistira da nauka nikada ne moe obezbediti objektivnu istinu jer neto takvo ne postoji. Dovoljno je da nauku posmatramo kao, po mogustvu to vernije, asimilovanje oveka i stvari! Mi uinio da stalno tanije opisujemo sebe same, opisujui stvari i njihov sled.10) Nieova kritika analiza naunih zakona dosta duguje radu Dejvida Hjuma (David Hume), kotskog radikalnog empiriste i skeptika iz 18-og veka. Hjum je uvek izraavao duboku sumnju prema grandio znim tvrdnjama evropskih filozofa raciona'"Nie, Vesela nauka, knjiga 3, paragraf 112, str. 138, Grafos, Beograd, 1984.
23
lizma. Veina naunih zakona zasnovana je na uoavanju odreenih pravilnosti u priro di. Filozofima i naunicima je onda veoma lako da same sebe uvere da su ove pravilnos ti veite i nune, ili su pak date boanskim provienjem. Ali, nema dovoljno uverljivih dokaza da je to tako. N i e je napao ideju da je prirodan svet racionalno ureen i da se pokorava nizu prirodnih zakona koji mogu biti spoznati. Sva istraivanja nauke kao kulturno-istorijskog i drutvenog fenomena jasno pokazuju da se naune istine uvek menjaju. Nauni "zakoni" su sluajni ljudski konstrukti. Za njih se esto smatra da su m n o g o vie od toga - ali, to je samo zbog ubedljivosti reci kao to je, na primer, "zakon". ...ona "zakonomernost u prirodi, o kojoj vi, fiziari, govorite s takvim ponosom, kao da ona postoji samo zahvaljujui vaem tumaenju i looj "filologiji"...stvari se ponaaju po pravili ma ili prema nekoj zakonitosti: nema nieg... sve se deava samo pod prinudom nunosti... a itava naa nauka i dalje je zavedena obmana ma jezika.... ")
"Nie, S one strane dobra i zla, paragraf 22, str. 31, Grafos, Beograd, 1983.
24
Perspektivizam, napredak i nihilizam

Jo se jedan od Nieovih skeptikih argume nata zasniva na istorijskom relativizmu. Ako nam istorija pokazuje da postoji m n o g o razliitih objanjenja o tome kako je sainjen univerzum, kako onda da budemo sigurni da je na model ispravan? Nieovo "perspektivistiko" uenje tvrdi da e uvek biti mogue samo nesavrene interpretacije, a nikad savrene istine o svetu. Ovakav pogled na nauku kao na kulturnu, ogranienu i u svemu ljudsku aktivnost, uticao je na mnoge filozofe nauke 20-og veka kao to su Tomas Kun (Thomas Kuhn) i Pol Fajerabent (Paul Feyerabend). Nauka je teko naslee prosvetiteljstva i samo jedna privremena inte rpretacija sveta. Ali Nie je uvideo da mnogi moderni Evropljani ne priznaju ovu injenicu. Njihova vera u nauku i nauni napredak je bila opasna iluzija. Nauni napredak ne proizvodi uvek ljudsku sreu: Moda upravo postaje jasno petorici-estorici duhova, da je fizika takoe samo tumaenje i podeavanje sveta ( prema nama! ako tako mogu rei), a da nije objanjavanje sveta....12)
"Nie, S one strane dobra i zla, paragraf 14, str. 22, Grafos, Beograd, 1983.
25
N i e kao lek predlae novu i pragmatinu "veselu nauku" svesnu svojih predrasuda i ogranienja. Sasvim je dovoljno da posmatramo svet oko nas i da ta posmatranja koristimo za napredak civilizacije. Ali nikada ne smemo pomisliti da nauka moe otkriti apsolutne istine. Moderni "scientizam" slepo oboavanje nauke- je samo slaba zamena za religiju. I nauka i religija su davale grandiozne tvrdnje za koje je N i e smatrao da nikad nee biti potvrene. Kolaps oba ova sistema verovanja e uskoro dovesti do opteg nihilizma, oajanja i propasti civilizovanog sveta.
Verovanje u sopstvo
Izvesnosti zdanje. kartezijanske filozofije su u velikoj meri dale prosvetiteljstvu samopou Evropska filozofija je poivala na autentinom postojanju "sopstva" - "kogita"jedine stvari za koju je Dekart tvrdio da je nesumnjiva. Cogito, ergo sum. Mislim, dakle postojim. Ali Nieova kritika analiza sopstva dovodi do toga da je ono mit upravo onoliko koliko i ma koji nauni "zakon". Mi se grevito drimo verovanja u sutinu iden26
titeta j e r nam je on potreban.
To nam
pomae da imamo konzistentna iskustva. Ono je zgodna fikcija koja je nuna da bi se sauvao na oblik ivota. Mada nam je potrebna i verujemo u nju, ona ipak ni u kom smislu ne obezbeuje istinitost svog postojanja. Postoji miljenje; shodno tome, postoji onaj koji misli- to je (sve ono) dokle Dekartovi argumen ti stiu....samo formulacija nae jezike navike koja postavlja onoga koji dela za ono to je uinjeno. 13) Jeziki determinizam se ponovo pokazuje kao uzrok verovanja u sopstvo. Zapadni jezi ci opisuju svet u subjekt-predikatskoj formi tako da sve to vidimo zahvatamo terminima onoga koji ini i injenog. N i e tvrdi da ne postoji nikakva supstanca ili uzrok koji odgovara onome to zovemo e g o tj. "ja". Jezik skriva od nas istinu da se realnost sas toji od procesa i promene. Ljudi ne mogu postojati nezavisno od ovih fundamentalnih i istorijskih sila koje N i e naziva "voljom za mo". Zavaravamo se kada mislimo da smo
13.Nietzsche, Notes, Section 484 ( 1 8 8 7 ) , u The Viking Portable Nietzsche, 1954, str.455.
27
jedinstveni i neponovljivi ili da je naa volja jedino i iskljuivo naa. O v o znai da je filozofija nauke i morala (kao ona Rusoova i Kantova) zavedena zato to poiva na na ivnom verovanju u linu autonomiju kao prvu premisu.
Genealogija morala
Ruenje sopstva i slobodne volje nas dovode do Nieovog moralnog skepticizma. Nie je bio siguran da e moderni Evropljani morati da preispitaju izvore svih svojih etikih uverenja. On je 1870. godine objavio esej "O koristi i teti istorije za ivot", studiju koja se bavi onim to istorija jeste, zato je napisana i na kraju, zata se sada koristi. Potom je sproveo nemilosrdno istraivanje prolosti da bi otkrio stvarnu "genealogiju" modernih moralnih vrednosti. Istorija je ta koja odreuje nas i vrednosti u koje verujemo i to esto na naine kojih smo potpuno nesvesni. Ljudi vole da sebe zamiljaju autonomnim, aistorijskim biima, ali su uvek proizvod kompleksne drutvene i politike prolosti. Nieov krajnji zakljuak je da smo postali slabi i pasivni zahvaljujui hrianskom
28
GENEALOGIJA MORALA
moralu koji od slobodne volje, odgovornosti, "krivice" i "greha" stvara derivate "dobrote". Za grke filozofe, re dobro je imala injeniki sadraj i pre se pridaje ljudima nego njihovim delima. "Dobar ovek" je bio dobar pripadnik atinskog drutva a ne onaj ko je slepo sledio neko odreeno etiko uenje. Nieovo roman tino vienje presokratovskih Grka je znailo da su oni za njega bili skoro idealna ljudska bia. Prehrianski Grci su bili snane indi vidue, instinktivni ljudi koji i strasni, su spontani i na kreativni, samoostvareni
nain koji "moral stada" osuuje. Nieova genealoka istraivanja zapadnog morala otkrivaju nekoliko kljunih stadijuma njegovog razvoja. Moralni kodovi su od samog poetka nametani i spolja pojaavani surovim kaznama i disciplinom. Konstantan strah svakog pojedinca od kazne podstie pamenje i usvajanje to dalje dovodi do linog usvajanja oseaja odgovornosti. Ceo proces konano proizvodi "suverene" poje dince prikljuene na moralni auto-pilot koji u svest imaju usaene moralne norme drutva. Oni postaju inioci drutva ija je moralnost smiljena da ljude uini podobnim, prorauna tim i meusobno istima. Iz ovoga se vidi da je
29
Nieovo vienje morala grubo "naturalistiko" (psiholoko, antropoloko i socioloko). Nje g o v o objanjenje ne oslanja se ni na "razum", niti na neke transcendentne ili metafizike sutine.
Moderni
moral
je
dalje
sutini
hrianski. Hrianstvo potie od ljudi iz potlaenih slojeva od kojih su veina bili robovi. Stoga hrianske vrednosti neizbeno odraavaju ovakve drutvene i politike okolnosti. Za Niea su sve ljudske vrednosti uvek posledica neke borbe za mo, iji je rezultat elja jedne grupe ljudi da ostalima nametne svoje vrednosti. Hrianske ili "ropske" vrednosti su roene iz ogorenosti i represije tako da su rezultat projektovanog neprijateljstva. Robovi imaju mogunost sublimacije s v o g oseanja nemonog besa putem pronalaenja novih etikih kodova koji istiu poniznost, savest, asketizam, slo bodnu volju i sramotu. Hrianstvo je "moral stada" koje privlai i proizvodi pes imiste i plaljivce. To je, takoe, tetan sistem vrednosti j e r stoji na putu evoluciji i
30
mogunosti postanka jedne nove i superi orne ljudske rase. Za Niea ne postoji nita "prirodno" ili mistino u hrianskom ( i l i ma kom drugom) moralu. On se, kao i svaka druga ideologija, zasniva na odricanju. On podrava veru u osujeivanje nagona i suzbijanje kreativne energije. Kao moralni kod, ono stvara dosadna, statina i konformistika drutva i poteenjuje domete ljudskih mogunosti i dostignua. Ova istina o hrianskoj etici jednako vai i za politiku filozofiju koja poiva na mitovima poput onog o "autonomnom" pojedincu i drutvenom ugovoru. Drutva zasnovana na ovakvim doktrinama odgovaraju potrebama samo slabih i nesigurnih. Nie je bio uveren da e se hrianstvo samounititi jer zastupa potragu za venim, transcendentnim istinama, a ovo neizbeno vodi nauci i njenom fatalnom ispitivanju sopstvene metafizike. N a i v n o oboavanje same nauke kasnije brzo postaje svetovna zamena za hrianstvo. Nauka je samo jedna od metoda kojima se mogu ispitivati prirodni fenomeni. Ona ne moe stvoriti koherentan sis tem vrednosti. Priznavanje njenih ogranienja e, za uzvrat, proizvesti duboko oseanje
31
razoaranja i pesimistinog - nihilizma. A ovo je situacija u kojoj se danas nalazi oveanstvo.
Procenjivanje Nieovog skepticizma

Nieov skepticizam je svakako radikalan iako nije sasvim sigurno koliko je on zaista koherentan i sveobuhvatan. Njegova filozo fija obiluje proglasima, od kojih su neki ironini, a neki opet namenjeni tome da okiraju. Na primer, ponekad izgleda da je N i e pun neprijateljstva prema uzdizanju nauke kao univerzalnog leka za sve ljudske probleme, a opet, nekad je pun divljenja za njena dostignua. Sve zavisi od delova koje itate. Totalni skepticizam uvek dovodi do paradoksa i praznog vrenja u krug. Kako mogu N i e o v e subverzivne tvrdnje o pozna vanju ogranienosti ljudskog znanja da preive njegov sopstveni skepticizam? Ako nema ni "istine ni "znanja" kako moemo da prihvatimo N i e o v epistemoloki zahtev da celu realnost svedemo na "energiju" ili volju za mo? A k o "perspektivizam" znai da su sve istine samo interpretacije koje slue uspelim oblicima ivota, tada je i tvrdnja o
32
PROCENJIVANJE N I C E O V O G SKEPTICIZMA
kojoj je ovde re takoe pobedniki rezultat ove borbe. N i e i sam kadkad priznaje daje i njegova filozofija tek jedna interpretacija, jer prosto tako mora biti. Ali, ako je to tako, zato bismo onda ma koji zakljuak njegove filozofije uzimali uopte tako ozbiljno? Isto tako, tvrditi nekoherentno Ovakva i samopobijajue je takav neumoljivo takoe, kritika j e , da je jezik kao
metaforian.
upotrebljena protiv nekih postmodernih filo zofa. Moda sve to nam ostaje jeste da uvek iznova itamo Nie istraiva je, N i e o v e tekstove nema sumnje, slavei paradokse koje oni sobom nose. otroumni temelja klimavih genealokih
mnogih modernih zapadnih verovanja i vre dnosti. N o , jesu li njegove pozitivne filo zofske ideje toliko utemeljene i jedinstvene kako je on verovao? On je odbacio svu prethodnu filozofiju, sopstvenu metafiziki. koja da bi potom izluio tako izrazito deluje
N j e g o v radikalni skepticizam
poiva na "injenici" da je istina samo jedna - "volja za mo" - iz ega sledi da su sva druga filozofska ili nauna objanjenja netana i iluzorna. Nikada nije sasvim jasno ta "volja za mo" zapravo jeste. Ako se sve
33
to je stvoreno upravlja po ovoj neumitnoj sili, kakva je uopte njena priroda? Na kakav oblik energije se tu referise? Je li "volja za mo" nauna, kosmoloka ili bioloka psiholoka injenica? ljavanje Da li je s u pitanju tim
analiza? Ili je to jo jedno metafiziko utemeskopano da opravda one vrednosti kojima se, ini se, N i e divi?
Natovek i veno vraanje istog

U svom najslavnijem delu Zaratestra N i e je uenja po konano Tako je govorio razjasnio dva o ono
kojima je najpoznatiji:
"natoveku" i mit o "venom vraanju istog". To je ono to on suprotstavlja haosu i oaju nihilizma koji e nastupiti u zapadnom svetu nakon sloma hrianskog i naunog pogleda na svet. bermensch - to se prevodi sa natovek ili superovek - je nova vrsta, superiorni ovek koji e biti sposoban da se otrgne lju dskom okupljanju. Nadljudi e biti snani, jaki i zdravi pojedinci koji vode zemaljski, ulan ivot, osloboeni kako od p o g r e n o g verovanja u transcendentnu realnost tako i od zabrana "morala stada". Oni e spremno
34
prihvatiti i jednog
apsurdnost novog
ljudkog
postojanja, drutva.
postavi umetnici u kreiranju sebe samih, ali panevropskog Nihova robusna kultura usredsredie se pre na umetnike nego na metafizike zadatke. Rutinske i svetovne poslove obavljae kasta robova. To ne znai da e natovek biti okrutni faistiki mujak. Kada j e d n o m pobede i uspostave se, kada jednom zakorae "iznad" ljudske prirode, bie tolerantni i pristojni prema niima kojima vladaju. N i e o v o budue drutvo je izvanredno neodreeno u pogledu detalja. To je reak cionarna matarija sa podlogom u njegovom divljenju za presokratovsku kulturu u Grka. On nigde ne objanjava niti razmatra, pitanje legitimnosti t o g bizarnog i autoritarnog politikog sistema. Takoe, ne nudi nam ni sugestije oko toga kakav bi se zakon primenjivao sporova. Meutim, njegova ideja o natoveku imala je znatan uticaj na egzistencijalistike filozofe kakvi su Martin Hajdeger (Martin Heidegger, 1889-1976) ili an-Pol Sartr (Jean-Paul Sartre, 1905-1980). Ako nema ni
35
kada nadljude
njihovi
strasni
instinktivni ivoti dovedu do uzajamnih
boga ni venih istina, a svet u kome ivimo je "apsurdan", onda N i e pogaa u sr stvari. Mi smo tada primorani da sami sebe stvorimo. Ono to mi jesmo vidi se iz izbora koje pravimo i radnji koje inimo. Proces naeg samostvaranja mogao bi liiti na umetniko stvaranje. Ali, ovo nije knjiga o egzistencijalizmu.
Veno vraanje istog

Ako ne postoji bog onda, verovatno, nema ni venog ivota posle smrti. Vremenski raspon koji Nie uzima u obzir je zaista ogroman. Imao je neprestano na umu prisustvo daleke prolosti, a sam je pisao za budunost. Uenje o venom vraanju istog predstavlja njegovo sopstveno vienje venosti. ponavljaju tako da "smisao" Tu se istorija ivota pada predoava kao kretanje u krugovima koji se unutar njega samog. Nie svoje ideje ponekad predstavlja doslovno kao naune injenice o kosmosu, a nekad kao moralno-psiholoku metaforu. Jednom kada shvatimo da se nai izbori i dela uvek iznova ponavljaju, moemo pretpostaviti da emo biti veoma paljivi prema tome kakvi su oni. Nama nee domini-
36
V E N O VRAANJE ISTOG
rati prolost jer e nas budunost mnogo vie interesovati, to samo znai da mi prihvatamo odgovornost za to to emo od sebe stvoriti. Meutim, Nieovo opravdanje nadljudi i njihovog venog "vraanja" puno je parado ksa. Ako se vremena ponavljaju, kako uopte moe doi do nastanka Ubermensch-af? Francuski filozof il Delez (Gilles Deleuse) izvanredno je primetio da je ovaj mit Nieova verzija Kantovog kategorikog imperativa ("Ne ini ono to ne bi voleo da se beskrajno ponavlja"). ak i da je tana ovakva inte rpretacija, pojedinani ivoti nadljudi tada bi bili jo manje spontani. Uprkos svim ovim unutranjim tekoama i paradoksima N i e ostaje veliki filozof. On je prva liga - ali ne zato to daje ubedljive odgovore na stanje oveanstva ili eme za njegov razvoj. On je znaajan j e r postavlja izvorna pitanja na nain kako to pre njega niko nije inio. Ta pitanja su moda vie psi holoka ili socioloka n e g o filozofska, ali i dalje ostaju veoma moderna: Zato ljudi toliko ude za venim transcendentnim istinama koje ne postoje i zato su u toj meri spremni da sebe obmanjuju fa ntazijama?
37
NICE I POSTMODERNIZAM
M o g u li ljudi i njihovo drutvo preiveti na otrcanim, zastarelim idealima i vrednostima u koje niko vie zaista ne veruje? Ako se teleoloki postavimo prema sebi samima moemo se zapitati kakve ideale, ciljeve i svrhe treba sebi da zadamo i iz kakvih razloga? Nie je prvi postavio pitanje o prirodi modernog ivota i o preteem oseanju sum nje i gubitka. Izmislio je novu "genealoku" istoriju da bi istraio kako smo dospeli tamo gde smo i ta emo dalje. On nudi smeo, mada nekoherentan, niz ideja za koje smatra da bi mogle predstavljati reenja naih "isuvie ljudskih" problema. On duboko veru je u ulogu koju bi umetnost mogla odigrati u stvaranju razumljivijeg i podnoljivijeg ivota, tako da u najmanju ruku moemo pre poznati i slaviti to g d e smo, nakon toliko vekova samoobmane.
Postmodernizam l Nie
Nie je smatrao da su sve "velike prie" (onog doba) bile u stanju kolapsa. Vera prosvetiteljstva u razum i napredak neizbeno bi proizvela politike sisteme koji suzbijaju
38
POSTMODERNIZAM I NIE
originalnost
druge
ljudske
mogunosti.
Nauka, sa druge strane, ne moe dati vre dnosti po kojima bi ljudi trebalo da ive. Sva vera u razum i logiku, zatim u nauku sa njenim "zakonima", "istinu" i "znanje", sve je to dakle bez osnova. N i e je osporavao mogunost svesnog subjekta ija bi misao leala u jeziku sa nepromenljivim znaenji ma. Jedina temeljita istina jeste "volja za mo" - nemilosrdna i vena. Sve ove ideje deluju tako "postmoderno" da ne udi to Niea esto smatraju praocem naih ili nja postmodernih u su da svojim verovanja. tekstovima broju tada Doista, snano mnogi postmoderni filozofi su, poput Deride Fukoa, Niea naglaavali ovu tvrdnju. Tzv. kreativna ita velikom napuste francuskih dominantnu intelektualaca sa kraja 20-og veka pruila mogunost marksistiku paradigmu, da je sagledaju na drugaiji nain i, shodno tome, stvore razliit tip filozofije. Mnogi postmoderni mislioci takoe su osetili da su time izbegli totalnu dezintegraciju evropskog prosvetiteljskog samouvereno projekta koju je Nie tako
najavio. Samo to oni, za razliku od njega, nemaju jasnu viziju budueg drutva.
39
ta je u stvari postmodernizam?
Niko, zapravo, ne zna ta to etiketa "post modernizam" znai. Bar dvojica uvenih "postmodernih" filozofa su se odrekli t o g pojma drei ga za praznog, dvosmislenog i varljivog. Niko, tavie, pouzdano ne zna ni ta je "modernizam" (modernost, prim, prev.), u kom smislu smo ga pre nekog vremena "nadili" ili ga odbacili, ili se pak iz njega razvili. Postmodernizam je moda samo etiketa koja zastupa niz dranja, vre dnosti, verovanja i oseanja u vezi sa ivotom s kraja dvadesetog veka. Jedino to je sig urno kada je ovaj pojam u pitanju jeste nje g o v duboki skepticizam i to da ta sumnja proistie iz opsesije jezikom i znaenjem. Problem jezika predstavlja verovatno najbolji pristup za razumevanje postmoderne skepse. Ranije smo mislili da je upotreba jezika neto sasvim jednostavno i izgledalo nam je da je to "prirodno" poput disanja. Ali, filozofi su u to oduvek sumnjali. Jezik nas moe zavesti u raznorazne besmislice ako nismo obazrivi. Mada ga moemo ispravno upotre bljavati, jezik ostaje ljudski izum i kao takav gotovo zasigurno nelogian. Jedno od velikih
40
TA JE USTVARI P O S T M O D E R N I Z A M ?
pitanja m o d e m e filozofije bilo je: kako jezik generie znaenja i ta je uopte znaenje? vajcarski lingvista Ferdinand de Sosir (Ferdinand de Saussure, nje: jezik je sistem 1857-1913) dao je i znaenje
ve-rovatno najuverljiviji odgovor na to pita znakova generie kroz razliku. Znamo da znak "pas" ne znai isto to i "as", ali ne zato to su obe ove rei na neki misteriozan nain povezane sa svetom, ve prosto stoga to se razliito i piu i zvue. Znaci su stoga "proizvoljni" (arbitrarni, prim.prev.), a njihovo znaenje usvojeno u sistemu koji je i sam konven cionalan - prihvaen od svakoga ko jezik koristi. To oito mora biti relativno stabilan sistem da bi mogao odgovoriti potrebi za komunikacijom. I ako je de Sosir u pravu, jezik mora biti nezavisan, to znai da nam on ne moe nita rei o svetu izvan njega, ve da su tek nae misli "uhvaene" unutar njega.
Strukturalisti
Razni filozofi, lingvisti, su antropolozi i psiholozi, koji su prigodno nazvani "struktu ralistima" nastavili da istrauju o v e kompleksne znakovne sisteme da bi otkrili
41
ta nam oni g o v o r e o ljudskoj
kulturi i
nainima percepcije i razmiljanja o svetu. Za takve sisteme se esto smatra da su "binarni" i da znaenja generiu kontrastiranjem opaenih "suprotnosti" nalik . onima kao
"razum" i "strast", "muko" i "ensko", "priro da" i "kultura" itd. Mada ovi sistemi nisu ni na kakav nain predodreeni ili "prirodni", strukturalisti su smatrali da su oni relativno postojani.
Derlda i dekonstrukcija
Najuvenije strukturalistiko objanjenje nastanka znaenja kao posledice organizaci je znakova dao je ak Derida (ro. 1930). On je doveo de Sosirove uvide do njihovih destruktivnih fiksirano posledica. Ako su, dakle, znaci "proizvoljni", njihovo znaenje nije v e je inherentno nepostojano. Derida je subverzivni antifilozof ija "dekonstruktivna" itanja drugih filozofa otkrivaju semantike nestabilnosti. Derida se ne uputa u rasprave sa filozofima ve iznova ita tekstove, kako bi pokazao da njihov nepostojani j e z i k nikada ne moe imati samo jedan skup znaenja.
42
D E R I D A I DEKONSTRUKCIJA
Dekonstrukcija pokazuje da bilo koji niz lingvistikih znakova uvek produkuje vie znaenja, pri emu mnoga mogu biti potpuno nenamerna (neintencionalna). Svi pisci, sma tra Derida, ak i oni najpaljiviji i "objektivni", zarobljenici su znakovnih sistema koji konstituiu njihove misli i neizbeno ostavljaju tragove u njihovom delu. Ponovna kreativna itanja pokazuju na koji su nain neke ideje, u ma kom binarnom sistemu, privilegovane u odnosu na druge. Ako sa pravom moemo rei da je znaenje generisano razlikom (differance), to znai da e neke razlike imati pre dnost nad drugima ija su znaenja "odloena" (deferr-ed). Nepostojanost je svojstvo zna enja, ija nam promena neizbeno "izmie". Ne moe biti govora o "prisustvu" stabilnog znaenja u komunikaciji bilo da je u pitanju odnos pisca i itaoca ili govornika i sluaoca. Derida jezika. Deridin zakljuak da je jezik uvek metaforian je sasvim "nieanski". Ovo ima nekoliko ozbiljnih posledica. Jedna je da filozofija ne moe ii "iza" jezika i dosei nekakvu objektivnu "istinu", koja bi nadilazila subvertira svaku filozofsku tvrdnju koja bi se odnosila na trajne istine izvan ili iza
43
NICE I P O S T M O D E B N I Z A M
njihove trenutne istorijske okvire. Tekst nika da nema samo jedno znaenje. Jezik ne moe nikada prodreti u nekakvo unutranje znaenje i pokupiti "sutine" pojmova poput "istine" ili "znanja". Verovanje da se to moe obino se naziva esencijalizam. Jo radikalni je, Deridin zakljuak je da za temeljno pola ganje vere u "identitet" - to da je A uvek jednako A - nema vie garancija. Kao i Nie, Derida je takoe veliki zastupnik tranzicije i transfomacije, a kritiar ubeenja da se u jeziku nekako mogu fiksirati ideje i spreiti njihova promena, tj. verovanja koje on naziva "logocentrizmom". Miljenje da jezik stvara stabilne i "totalne" izvesnosti ne samo da je opasno nego i zavodi. Jezik to moe, ali jedino pod uslovom da vri nasilje nad alternativnim itanjem ili iskljuivanjem svega onog to se razume kao "drugo". Ovo, u praksi, obino znai ustanovljavanje hegemonije koja marginalizuje sve one ije vrednosti i verovanja ne odgovaraju nekom sluajnom i ogranienom vienju sveta. Postmodernisti kakav je Derida slave razliku, raznolikost i ono marginalno, stvari koje ovetaju u pluralistikoj i tolera ntnoj demokratiji.
44
Derida i Nie
U eseju "Podsticaji" Derida se, naravno, dri toga "da nema ni Nieove istine niti istine Nieovog teksta". Pa ipak, njegov duboki skep ticizam u vezi sa postojanou lingvistikog znaenja moe se shvatiti kao dalji razvoj Nieovog eseja "O istini i lai u njihovom vanmoralnom smislu". Za potonjeg, jezik je medij su koji zamrzava korisne ljudima kao ali iluzorne pojmove kakvi su "istina" i "znanje", zato to oni potrebni socijalnim biima. Nije vano jesu li te stvari istinite ili ne. To su fikcije ija se vrednost sastoji u tome to omoguavaju evolutivne procese u drutvu i jedino su filozofi dovoljno ludi da pomisle da bi jezik mogao obezbediti pristup metafizikim vienjima takvih stvari. Derida je jo skeptiniji od Niea, s tim da je manje sklon hijerarhiji od njega. Ono to je za Niea neizbena i dobrodola nunost, za Deridu je time vie sporno. Ako su znaenja inherentno nepostojna, neizbeno je da se svi sistemi verovanja iskuavaju kao "esencijalistiki". Etike i politike doktrine uvek su utemeljene u nekom esencijalnom mitu o ljudskoj prirodi. Iz jezika se, meutim, ne
45
mogu zasnovati esencijalne "istine", tako da su etike i politike doktrine skoro uvek konstrukti koje autoritarne institucije nameu svima ostalima. Deridina filozofija esto zvui uznemiru jue nadrealno, posebno kada tvrdi da ne postoji nita "izvan" jezika. Za njega su jezik i realnost ista stvar; nikada ne moemo umai tekstualnosti i slobodnom protoku oznaitelja. Moda je najvea slabost dekonstrukcije to to ona moe predstavljati tek negativnu i parazitsku novu delatnost. Ona ili doista doputa kritiko itanje, ali ne omoguava nekakvu neesencijalistiku nemetafiziku etiku i politiku filozofiju koja bi zamenila onu koja je propala. To znai da nije jasno kako bi Derida branio ljudska prava i slobode koje jo uvek smatra vrednim.
Liotar i Nie
Francuski filozof an-Fransoa Liotar (JeanFrancois Liotard, skepticizma. U 1928-1998) je ispitivao radu mnoge politike konsekvence postmodernog svom najpoznatijem Postmoderno stanje (1979) on, poput Niea, tvrdi da su sve "velike naracije" zapadne civ-
46
LIOTAR I NICE
ilizacije propale. Dosad je uvek bilo mnogo razliitih, premda meusobno povezanih, "pria" ili totalnih objanjenja ljudske prirode i istorije kao to su hrianstvo, prosvetiteljstvo i marksizam. (Marks je i sam jo jedno "edo prosvetiteljstva zbog svoje nepomuene vere u razum i oslanjanja na "nauno" determinisana predvianja.) Liotar, kao i Derida, insistira da se esencijalistika zasnivanja svih ovih "velikih naraci ja" vie ne mogu prihvatati. Liotar se odrekao svojih preanjih marksistikih uverenja i angamana u Komunistikoj partiji Francuske, pre svega zbog izdaje koja je usledila nakon parikih "dogaanja" iz 1968.godine. U svom naunospoznajnom ustanovljenju, marksizam sadri autoritarne tendencije, koje su svojim soci jalnim inenjeringom u naem veku dovele do komunistikih zatvorskih drava. Totalna objanjenja vode totalitarnim drutvima. Prema Liotaru, marksistika velika naracija ignorisala je libidinalni potencijal oveka (ili, Nieovom terminologijom, njegovu dionizijsku prirodu). Latentne ljudske strasti zauvek e initi nemoguim podvoenje ljudi nekoj teorijskoj doktrini, to je ujedno i 47
jedan od razloga kolapsa komunistike real nosti i ideologije iz 1989. godine. Velika naracija koja je do sada preovladavala u zapadnoj Evropi, iako ne odve utopijska, bila je ona kapitalistika. Razni postmodernistiki pisci nude razliite inte rpretacije o tome gde smo sada, predviajui uglavnom turobnu budunost bez utopije Sam se Liotar zalae za drutvo koje je tole rantno, pragmatino i pluralistiko, libertersko i anarhistiko, koje iznova slavi razlike klonei se svake monolitnosti. Naracije takvog drutva bile bi male, "lokalne", "para lelne", a nikako hijerarhijske. Izleda da zapadna civilizacija u ovoom trenutku evoluira u pravcu nekakvog posttehno-kapitalistikog drutva u kome su negdanja znaenja velikih rei, kao to su "progres" i "sloboda", tako pomerena da oznaavaju jo samo uveane profite korpo racija, veu industrijsku produktivnost i iri izbor za njihove konzumente. Na postmoderni svet, kako stvari stoje, postaje jedna duhovna praznina i kulturna povrnost sa socijalnim praksama koje se beskrajno pona vljaju i parodiraju, fragmentirani svet otuenih individuuma bez samooseanja ili 48
LIOTAR I NICE
smisla za istoriju, ali zato prikljuenih na hi ljade raznih TV kanala. jedan postmodernista, Istu takvu viziju sadanjosti i budunosti pred nas stavlja jo an Bodrijar (Jean Baudrillard, ro. 1929.). Za njega, postmoderni svet je jedan od simulakruma u kome vie nema razlike izmeu stvarnosti i povrine. Savremeni graani nee postati
"nadljudi", ve samo konzumenti medija u svetu znakova bez oznaitelja. I Nie i Liotar istrauju znaaj kolapsa izvesnih zapadnih verovanja. Obojica su duboko kritiki nastrojeni prema prosvetiteljstvu, njegovim ambicioznim ciljevima i naivnoj doktrini o ljudskom usavravanju. Nie je, mada je jateljski jalizma. sasvim slabo ili gotovo nikako soci poznavao marksistike ideje, uvek bio nepri raspoloen prema idejama P r e d v i d e o je da bi i n g e n i o z n e
Rusoove ideje lako mogle voditi u politiki fanatizam i represivne reime koji gue indi vidualne slobode. I jedan i drugi pozdravili su propast dominantnih "naracija" njihovog doba, poto su se osnivale na neistinitim pretpostavkama i ve stoga su bile naelno tetne. Pa ipak, Liotarova vizija pluralnog drutva veoma se razlikuje od N i e o v o g
49
NICE I POSTMODEHNIZAM
hijerarhinog projekta drutva natoveka i radmka-robova. Ali, zanimljivo je da Liotar, isto kao Nie, smatra da je ljudska istorija neizbeno i neumoljivo ciklina. Po njemu, to kruenje se sastoji u tome to se mode rnistike totalne "velike naracije" uvek iznova odbacuju razliitim oblicima postmodernog skepticizma.
Fuko i politiki diskurs

Miel Fuko (Michel Foucault, 1926-1984) je verovatno prvi posleratni filozof koji je Niea smatrao ozbiljnim politikim misliocem. Nie je bio ubeen da se u sreditu svakog filozo fskog miljenja nalazi mo. Ta mo je unive rzalna i koristi je svako ivo bie; ta injenica govori praktino sve o njima, a posebno o nji hovim verovanjima i vrednostima. Nieova misao je dozvolila Fukou da mo i pojedinca razmatra na potpuno nov nain, sasvim izvan tradicionalne liberalistike ili marksistike filozofije. Politika filozofija se tradicionalno usredsreuje na problem "legitimnosti". Tu se "mo" predoava kao kakav metafiziki entitet sapripadan dravi, koji dovodi do saglasnosti njenih autonomnih 50
F U K O I POLITIKI DISKURS
graana. Onda drava proizvodi "zakone", a graanima dodeljuje njihova "prava". Fuko, meutim, pri tom sugerie da stvarna uloga ovakvog politikog stava jeste da demaskira injenicu sirove moi i dominacije. Mo nema sutine; ona se samo javlja u razliitim oblici ma. I dok neke grupacije dre monopole nad izvesnim oblicima moi, drugi je gotovo i ne poseduju. Mo, dakle, nije neto to poseduje samo drava niti pak neto to moe biti "ogranieno" u nekoj meri. Aistorini autonomni ljudi o kojima ovaj tradicionalni politiki diskurs govori nikada, zapravo, nisu postojali. Ljudi imaju sopstvenu istoriju, ba kao to imaju i svoja verovanja i vrednosti. Sistemske mree i disciplinarne institucije konstituiu ljuske subjekte i vre kontrolu nad njima. Kontrola nad njihovim "diskursima" odreuje kako dozvoljene misli, verovanja i dejstva tako i sliku individua o njima samima. Ljudska bia nemaju jedi nstveni identitet koji bi bio "njihov". Oni su subjekti koje je stvorio sistem u svojim mreama moi, ega oni obino uopte nisu svesni. Najvaniji Fukoovi radovi predstavljaju "genealoke" istorije takvih epistemikih
51
instituta koji definiu normalnost i potpo mau ustanovljenje zatvora i ludnica za one koji su klasifikovani kao "iracionalni" ili "kriminalni". Ove nametnute klasifikacije postoje da bi subjekti bili normalizovani i, na taj nain, uinjeni regularnim i kontrolabilnim. Mo kontrolie i kanjava, a discipli narne prakse proizvode prihvatljiva ljudska bia, instaliraju "njihove" vrednosti i reguliu njihovo ponaanje. Ljude treniraju kako bi postali autoregulativni i preuzeli odgo vornost za "sopstvena" dela. Sredinja metefora Fukoove kritike drutva je "panop tikum" - zatvor u kome su svi sve vreme pod nadzorom. Fukoova filozofija svakako sve vie dobij a na znaaju u sadanjem dobu informatike u znanje i mo jesu jedno te isto. . . .mo proizvodi znanje. . .mo i znanje (se) neposredno uzajamno uslovljavaju.1*) Fukoove istorije otkrivaju da e "istina" i "znanje" nuno uvek biti interpretacije, koje istovremeno sadre i redukciju i represiju.
"MieI Fuko, Nadzirati i kanjavati, str. 33, Prosveta, Beograd, 1997.
52
FUKO I NICE
Znanje uvek zahteva posebno kvalifikovane interpretatore i njihove zastupnike, to je ujedno nain da mone elite evoluiraju.
Fuko i Nie
U radu pod naslovom Poredak stvari (19645) Fuko vrsto stoji na stanovitu da je Nie zasnovao jedinstveni oblik skeptike filozofi je koji danas nazivamo "postmodernim". Nie oznaava prag posle koga savremena filozofija moe iznova poeti sa miljenjem; i on e, bez sumnje, jo dugo nastaviti da dominira tokom njenog napredovanja.15) Moe se imati razumevanja za ovakav sud, mada Nie nikada nije do kraja jasno domi slio "genealoku" teoriju, odnosno sistema tski metod u istoriografiji. Nieova filozofija je udna meavina rasutih, esto gotovo nasuminih opservacija o istoriji i psihologi ji, zasnovanih na intuiciji i linoj idiosinkraziji, koja ne pokazuje nita od savrenog metodskog pristupa kakav praktikuje Fuko. Takoe, Nie je manje od njega skeptian u
15 Foucault, The Order of Things, trans. Alan Sheridan, London: Pantheon, 1970, str.353-4.
53
pogledu pojedinanog ljudskog identiteta. On je, izgleda, verovao da postoje izvesni esencijalni psiholoki kvaliteti koji ljude ine onakvim kakvi su i sainjavaju jezgro nji hovih uverenja i vrednosti. Frojd (Sigmund Freud), 1856-1938 je primetio da je Nie je dinstven upravo po tome to je otkrio ta su u stvari temeljne injenice o ljudskoj prirodi. Nie je isto tako utvrdio da je, naravno, za superiorne i, u estetskom smislu, uznapre dovale pojedince mogue da sami iskuju sopstveni identitet.
Nie i postmoderni feminizam

Nieovi stavovi kada su ene u pitanju su grozno seksistiki i nema potrebe ovde ih ponavljati. Iako reakcionarne, njegove ideje o ulozi ene su koherentne: besmisleno je da ene pokuavaju da lie na mukarce; mukarci i ene retko kada razumeju jedni druge; mukarci vide ene kao mirne i nene, dok su one u stvari "divlje". Do sada je bilo loe. Meutim, u isto vreme Nie naglaava da ne postoji nikakva temeljna i nepromenljiva priroda mukaraca i ena. Uopte, nema nikakvog postojanog 54
NIE I POSTMODERNI FEMINIZAM
identiteta. Nadovek i nadena moraju kreirati sami sebe. Ovaj tip anti-esencijalizma mnogi postfeministiki filozofi smatraju upotrebljivim. Nieova genealoka istraivanja hrianske etike razotkrila su fenomen "resentimana". Oni koji ostaju bez privilegija potiskuju svoj bes i smeraju osvetu i, pri tome, izumevaju novi sistem vrednosti koji osuuje njihove tlaitelje a naglaava znaaj jednakosti. Samo, taj oblik "jednakosti" je mit, jer posta jui jednaki, dakle, "isti" kao njihovi gospo dari "rtve" potiskuju ono to je razliito i jedinstveno kod njih samih. Neki postfemi nistiki filozofi smatraju da je upravo u tome greila tradicionalna feministika politika filozofija. Ako postizanje jednakosti znai brisanje razlika meu polovima i preuzima nje nekog pomonog mukog identiteta (od strane ena), to je prevelika cena. Nie bi mogao biti od koristi postfeministikoj filo zofiji u pokuaju da se prevrednuje tradi cionalni pogled na autonomiju i individua lnost i potrai drugaiji oblik feministike politike koji afirmie razliku.
55
Nie i Rorti
Riard Rorti ( Richard Rorty, rod. 1931. ) je vodei postmoderni filozof u Sjedinjenim Amerikim Dravama. On se slae sa nieanskom kritikom metafizikih pojmova "istine", "identiteta" i "znanja". Kao i Nie, on je "meta-filozof" jer su sve njegove misli usmerene na filozofiju kao takvu i isto tako iskazuje duboku skepsu prema korespodentnoj teoriji "istine". Nain kojim praznina uzima na sebe formu kocke koja je utiskuje nema nikakve analogije sa relacijom izmeu reenike istine i dogaaja o kojem reenica govori.16) Prosvetiteljska vera u napredak vodila je filo zofe 18-og veka ka zamisli da je njihov posao da ustanove pouzdane osnove svih oblika znanja na zapadu. Od tada, savrena filozofija bila je uglavnom fokusirana na veliki episte moloki projekat - umsko otkrivanje isti nskog znanja. Filozofi su prihvatili viziju uma kao "ogledala" sposobnog da reflektuje
16
Richard Rorty, "Objectivity, Relativism and Truth", u Philosophical Papers, Vol. 1. Cambridge: Cambridge University Press, 1991.
56
NICE I KORTI
objektivnu realnost izvan njega. Zbog toga se moderna filizofija u svojim "pojmovnim" i "fenomenolokim" analizama najee koncentrisala na "glaanje" ogledala, tj. na israivanje aktualnog procesa saznavanja i zakljuivanja. Eventualnim raaravanjem uma i njegovih veza sa spoljanjou, filozo fija je verovala da e moi spoznati "realnost" samu. Tu veru da emo biti sposobni da prodremo u temeljnu prirodu stvari Rorti naziva "sluajem vie filozofije". Filozofi su, meutim, drutvena bia i nji hova iskustva mogu biti jedino interpretacije posredovane jezikom. Ne postoji bilo kakav privilegovani pristup ni unutarnjim procesi ma miljenja niti spoljanjoj objektivnoj realnosti. Takoe, ne postoje nikakve "iste injenice" ve samo teorije. ak i filozofi koji su prividno svesni ove injenice i dalje govore o "svetu" kao da on postoji odvojeno od naih pojmovnih ema u vezi s njim. Za ljudska bia jedina realnost jeste kultura. Razum nije nikakav bezvremeni normativni ideal pomou koga moemo otkriti vene istine. Rortijev skepticizam je oito veoma blizak Nieovom, mada su njegovi zakljuci 57
razliiti. Za njega, filozofija je bliska sa knjievnom kritikom - ona je samo jo jedan oblik "razgovora" o naim uverenjima. Ona je korisna jer nam pomae da oslobodimo svoju matu i tako se otvorimo za jedno plurali stiko drutvo u kome je mogue voditi mnotvo razliitih "razgovora". Ali, filozofija ni u kom sluaju nije mesto sa koga smemo presuivati o tvrdnjama koje pripadaju drugaijim govorima. Prema tome, Rorti smatra da ne moe biti rei o "tvrdim (naunim) injenicama" nego tek o "tvrdim pregovorima unutar zaje dnice". Njegovo jeretiko degradiranje nauke u oblik "razgovora" izazvao je veliku debatu i proizveo itavu seriju prigovora u formi postmodernog skepticizma i relativi zma kod amerikih studenata (u najskorije vreme u "Sokal debati"). Mnogi moderni na unici preko volje priznaju da je "objektivno nauno znanje" iluzija. Ali oni ostaju pri tome da e nauni govor uvek biti privilegovan zbog svoje jedinstvene sposobnosti da daje tana predvianja vezana za merljivi empirijski svet. Rortijevo pragmatino gledite je da je krajnje irelevantno je li nauka objektivno "istinita" ili tek "drutveni 58
i kulturni konstrukt". Vano je samo da "ubedimo ljude da se ponaaju drugaije nego to su to inili u prolosti" i ohrabruje mo slobodne i otvorene "istraivake zaje dnice" u traenju "nenasilnih sporazuma". Rortijev radikalni skepticizam, kao i nje govo zastupanje epistemolokog i moralnog relativizma, raskriva druge etike i politike probleme u filozofiji. Ako nema sutinskih istina o ljudkoj prirodi, tada je nemogue postaviti ni univerzalnu etiku filozofiju. To znai da nema privilegovanog etikog "govo ra" koji bi dozvolio osudu onih ija su dela, recimo, okrutna. Rorti predlae da, bez obzi ra na sve, treba izabrati ivot u pluralistikom drutvu koje e tolerisati i ohrabrivati egzi stenciju velikog broja "samoizgraenih" lju dskih bia. Ti ironono-skeptini nadmukarci i nadene izabrae sisteme verovanja koje e sami preferirati. Rortijeva vizija tog budueg tolerantnog, pluralnog i demokratskog drutva deluje dosta razliito u odnosu na Nieovo aristo kratsku drutvo. Ipak, ona su verovatno jednako elitistika - pojedinac mora imati mnogo slobodnog vremena i obrazovanja da bi mogao participirati u ironinim "raz-govo59
rima" koje Rorti ima na umu. Ako su sve poli tike ideologije relativne, pa stoga jednake vrednosti, to bi pojedince moglo navesti na voenje ivota u poraavajue apatinom kvijtizmu. Sto bi za Rortija znailo izvesno prisilno insistiranje na toleranciji razliitih "raz-govora", za Niea bi to imalo veze sa neizbenom borbom ideja i "voljom za istinu". Ali, kod njega to bi predstavljalo prepreku za ono to je kreativno i snano, a pripomoglo ono slabo koje je osueno da nestane. To Nie nikako ne bi dozvolio.
Nie postmodernista?
Je li, dakle, Nie u stvari postmodernista? Moda. On je svakako izvikan kao uzrok skoro svim filozofskim kretanjima proteklog veka, pa to ne bi bio postmodernista? Razlozi za Nieovu neprestanu popularnost nalaze se u svim onim zavodljivim i, poznato je, vrlo prilagodljivim osobinama njegovog rada. Ta misao pokriva ogroman broj pitanja, a njegovi pogledi variraju i znaajno se menjaju. Nieanska proroka mudrost esto je izraena figurativno, prosto se na taj nain izruujui najrazliitijim oblicima kreativnog 60
NICE POSTMODERNISTA?
itanja i interpretacija. Sve je pitanje nagla ska i izbora. On je poput arobnog ogledala u kome drugi filozofi nalaze sopstvene ideje. Kao to smo videli, Nie je prihvaen od strane mnogih postmodernista kao prvi "antifilozof", pre svega, zbog svojih pogleda u vezi sa jezikom i znaenjem, potom genealokih studija o moi i uvenog "perspektivizma". Drugim reima, radije prihvataju ranog Niea, koji silovito napada metafiziku Kanta i Hegela, dok dogmatsko vizionarstvo kasnijeg vie-manje ignoriu. Ako je Nie i bio dekostruktivista, to nije dugo potrajalo. Uskoro on naputa svoje rane teorije o jeziku i znaenju ije mesto zauzi maju one sloenije, manje postmoderne, i ak obustavlja objavljivanje eseja "O istini i lai u njihovom izvan-moralnom smislu". U svom kasnijem radu, Nie postaje sasvim izriit u tome da su izvesni moralni i politiki pogledi nadreeni drugim. Kada sa samouverenou predskazuje da e drutvo nadoveka smeniti robovski moral hrianstva, to nema mnogo veze sa perspektivizmom. I verovatno bi postmoderni kulturni fenomen sagledao kao poslednji stadijum dekadencije zapa dnjakog liberalizma, prezirui njegov mli61
tavi relativizam. Nie je nazirao obrise post moderne kulture, ali to nije ona u kojoj mi sada ivimo. On, meutim, i dalje zvui kao postmo dernista. "Velike naracije" hrianstva, zapadnog liberalizma, nauke i progresa propale su, kae Nie. Entiteti kao "istina" i "znanje" obine su iluzije, pa filozofu ne preostaje drugo do da duhovitim aforizmi ma skreu panju na tu melanholinu situaciju. Sve to zvui ve jako poznato. Na alost, odgovori se ba ne naziru.
Nie fenomenalista
Budui da je bio nemaki filozof, Nieov rad i misao nalazio se u senci koju je ostavljao ogroman uticaj idealista, posebno Kanta i Hegela. U vezi s tim, on je uvek bio zapitan nad idejom koju su engleski fenomenalisti uzimali kao neto oigledno: da su pojava i realnost u stvari jedno te isto. Fenomenalisti su bili sasvim zadovoljni time da je svet koji vidimo onaj "pravi" ("realan"). Za njih ljudsko znanje moe i biti jedino "fenomenalno" (tj. pojavno, prim. prev.). Mi zapravo ne moemo zamisliti kakav je "stvarni svet", i sve dok to
62
RAZVOJ PRSPEKTIVIZMA
ipak inimo ne moemo umai fenomenalizmu. Zbog toga je samo postavljanje pitanja o tom drugom "pravom" svetu ili samo po sebi pogreno ili obino traenje vremena. Stoga i Nieovo insistiranje da je svo nae znanje limitirano naim pojavnim iskustvom nije neka nova zastraujua filozofska ideja. Nieov jarosni ateizam i radikalno odbacivanje sve metafizike dovode ga do pragmatizma zasnovanog na fenomenalistikoj doktrini. Ipak, njegova filozofija osta je jedinstvena po tome to on fenomenalizam shvata u veem stepenu kao moralno i poli tiko pitanje nego to se to obino ini. Oko istinitosti ovih stavova uvek je bio nepo pustljiv... Deliti svet na "pmvi" i "prividni". . . simptom (je) ivota koji propada."
Razvoj pespektivizma
Nieova dosledno relativistika teorija "perspektivizma" izgleda da je prola kroz nekoliko faza. U svojim ranijim delima, ini
17
"Nie, Sumrak idola, " U m " u filozofiji", paragraf 6, str. 26, Grfes, Beograd, 1982.
63
se verovao je da se filozofska istina mora ticati stvari kakve one "zaista" jesu, dakle ne samo toga kako se pojavljuju. Meutim, u kasnijim radovima on je ovo prevaziao. 1. Ako je fenomenoloko znanje jedino koje ljudi mogu posedovati, tada ono krivotvori svet kakav on "zaista jeste", uitavajui u njega ljudske kategorije i pojmove. Dakle, ovo homo-centrino znanje ne moe biti "istinito". 2. U tom sluaju, govoriti o "numenalnim" ( trascendentnim ) svetovima za oveka naprosto nema smisla, jer sve to se moe iskusiti pripada samo naem privatnom pojavnom svetu. 3. To znai da je tenja jednog Platona, kao i hrianskih i filozofa prosvetiteljstva, za onim jedinim objektivnim znanjem, odnosno numenalnim ili transcendentnim istinama, ne samo pogrena i nedokaziva nego istodobno izlina za nas kao vrstu. 4. Ali ako nema "numenalnog "sveta, govoriti o njemu kao o "prividnom"ko bna je greka. 5. Prema tome, svo ljudsko znanje i 64
MANJE RADIKALNI PERSPEKTTVIZAM
percepcija nuno su perspektivistiki i jedinstveni za svakog pojedinano. 6. Svako znanje o svetu numena (ako neto takvo uopte postoji!) moralo bi biti apsolutno i potpuno objektivno. To bi ga, meutim uinilo sasvim neperspektivistikim, ne-humanim i neim o emu se ne moe govoriti niti se moe zamisliti. Dakle, jedini svet o kome moe biti rei jeste fenomenalni svet.
Manje radikalni perspektivizam

Nie zakljuuje da e uvek postojati mnotvo razliitih "zahvata" u svet, tj. bar onoliko na koliko se raznih naina objekat moe percipi rati sa razliitih mesta. (Nema nieg posebno novog u ideji da ljudi delimino svet sagle davaju svojim poloajem u njemu ili onim ta ele i emu tee. Ostavite gladnog oveka u samoposluzi ako hoete ovo da proverite.) Svaka pojedina tenja gledae da se ispolji i potisne ostale koje su njena alternativa. Otuda Nieov uvid da e naune tvrdnje uvek biti odreene onim u emu lei na interes (ili ako to treba rei to vie nieanski, "volja 65
za mo" e uvek determinisati nau "volju za istinom") Neke e interpretacije, naravno, biti manje tane i vie e iskriviti stvari od drugih tanijih. Ali to nee biti "jedino istini to objanjenje" koje iskljuuje sve ostale. Nieovo "perspektivistiko" uenje nije u stvari tako radikalno. On ne navodi na zakljuak da nema ni malo istine u vezi sa ovom situacijom, niti da su sve interpretacije jednako ispravne ili opravdane.
Nie i nauka
Sa ovim donekle jasnijim razumevanjem o tome kako se razvijala Nieova teorija saznanja njegovi raniji stavovi deluju manje radikalno i manje postmoderno. U svojim ranim esejima on je esktremno skeptian po pitanju pouzdanosti naunog saznanja. Samo, taj skepticizam uperen je jedino pro tiv onih koji tee da nauku uine novom metafizikom, ako se to tie tvrdnji o otkri vanju istina o "realnom" svetu s one strane pojavnog sveta. Prilino je bljutavo kako se Nie, u poznijim delima, sa divljenjem uznosi nad naunim dostignuima dobijenim dosadnim istraivanjem sveta fenome66
NICE I NAUKA
na. Njegova kritika uenja o kauzalnosti je, takoe, uperena jedino ka onima koji tvrde da poseduju numenalno znanje o "kauza lnosti kao takvoj". Naunicima koji istrauju materijalni svet "govor uzroka" je krajnje pogodan u meusobnoj komunikaciji. Na ovaj isto fenomenalistiki pristup nauci uveliko je uticala filozofija dvadesetog veka, pre svega logiki pozitivizam. Je li takav pri stup uopte mogu ili poeljan sasvim je druga stvar. Uzgred, mnogi filozofi misle da nije. Ali, Niea je daleko vie interesovalo zbog ega se ljudska transcendentna uverenja mnogo ree istrauju i propituju nego to je sluaj sa "problemom fenomenalizma" kao takvim. Njegovi uvidi su zato pre istorijski, kulturni i psiholoki no filozofski, iz ega sledi da ga je bolje smatrati "mislio cem" nego "filozofom". Pa, neka i bude tako.
Subjekat
Kao to znamo, Nie je mislio da su ljudska bia bitno odreena "voljom za mo" koja upravlja svim formama egzistencije. Ovo uenje konano ga je dovelo do nekih "naturalistikih" ili ak "esencijalistikih" uvere67
nja koja, opet, nisu suvie postmoderna. Poeo je, isto tako, da veruje da su odreene psiholoke i fizioloke injenice odgovorne kada se radi o razlikama u ljudskoj prirodi. I mada nije oekivao da bi ovek kao subjekti vnost ikada mogao u potpunosti biti protu maen fizikalistikim ili redukcionistikim objanjenjima, nije verovao ni da on moe predstavljati neto vie od drutvenog ili lingvistikog konstrukta.
Zakljuak
Dakle, Nie moe biti uvren meu postmoderniste samo pod uslovom da u velikoj meri ignoriemo njegov kasniji rad. On e zauvek ostati da slovi kao izuzetno matovit i originalan mislilac, ako ve ne kao filozof suvie koherentan. Naravno, on "velike rei" poput "istine", "znanja" ili "znaenja" upotrebljava sa nekom bezbrinom razuzdanou. Njegovi mnogi nasumini uvidi sistematski su razvijani u filozofiji 20-og veka, recimo kod Hajdegera ili Ludviga Vitgentajna. Mada ga ne moemo drati odgovornim zbog svih uznemirujuih postmodernih gledita, njegove ideje su ih 68
svakako u velikoj meri ohrabrile da tako razliito misle o modernom svetu i njegovim jedinstvenim problemima. Nieova filozofija e nema sumnje zauvek ostati inspirativna, zbog ega emo ovu knjigu dovriti jednim briljantnim Fukoovim zapaanjem: Jedini valjan Nieov doprinos misli jeste kako je nju samu najbolje koristiti, kako je deformisati tako da jei i protestuje. Ako komentatori budu rekli da nisam ostao veran Nieu, to nee biti ni od kakvog znaaja.18)
'"Foucault, "Prison Talk", trans. Colin Gordon, u Radical PhUosophy, No. 16 ( Spring 1977 ), p.33.
69
NIE I POSTMODERNIZAM
KLJUNE IDEJE Apolonsko/dionizijsko

U Roenju tragedije Nie objanjava ta je ono to je jedinstveno u razvoju civilizacije antikih Grka. Dva principa koja su uvek na delu u grkim tragedijama idetifikuju se sa bogovima Apolonom i Dionisom. Dok je apolonski princip umski, racionalan i nekako posluan, dionizijski se povezuje sa onim jarosnim, razuzdanim i nestabilnim. Kljuna uloga hora u ovim teatarskim dogaanjima sastojala se u tome da izolovana apolonska individualnost postane deo dionizijske zaje dnice, koja slavi ivot i prihvata ga sa svim njegovim nestalnostima. Sloeno estetsko iskustvo koje daje grka tragedija doputalo je pojedinanom graaninu da u samom sebi postigne ravnoteu oba temperamenta. Pomirenje tih suprotnosti u tragedijama jeste ono to grku kulturu ini jedinstvenom. Nie tei da sva razliita dostignua kasnijih civilizacija meri u odnosu na ovu paradigmu.
70
KLJUNE IDEJE
Autonomija
Kant je drao da iz "treba sledi mogu" racionalni pojedinac mora imati svesti o slo bodi da bi se mogao odluiti za moralno bie. Veliki deo politike misli prosvetiteljstva bezuslovno polazi od premise o svesnom i racionalnom pojedincu koji slobodno praktikuje svoja politika odreenja. Nieova genealoka istraivanja tradicionalnog morala otkrivaju da pojedinac zapravo vri veoma mali broj autentinih i stvarno neza visnih izbora. Borbe koje proizlaze iz "volje za mo" proizvode ljudska uverenja, stavove i vrednosti, na nain koga oni obino nisu svesni. Nie esto, mada ne uvek sa konzis tencijom, izjavljuje da je i samo postojanje nezavisnog subjekta tek mit.
Prosvetiteljstvo
Prosvetiteljstvo se obino vezuje za odreeni period istorije (otprilike poslednjih 200 godina). No, "prosvetiteljstvo" je u stvari je dno kratkotrajno dranje uma koje sumnjii religiozna objanjenja, veruje da e mo razu ma i nauke resiti veinu ljudskih problema i, 71
moda naivno ali zadivljujue polae veru u socijalni, ekonomski, politiki i ak moralni napredak. Nie je pokazao da vei deo ovog "projekta" ima nepouzdane i sumnjive teme lje. Bio je surov prema ljudskoj aroganciji i prostodunoj naivnosti, ali zato otvoren za izvorni nauni napredak. Veliki broj postmodernh filozofa kritian je u odnosu na prosvetiteljski projekat, posebno zbog nje govih utopijskih ambicija, koje sada izgleda skonavaju u propasti. Mnoga ljudska ponaanja tokom dvadesetog veka (u Nemakoj, Rusiji, Bosni... ) ne ukazuju da njegova realizacija napreduje naroito dobro, mada to ne mora biti argument za naputanje projek ta u celini.
Esencijalizam
Prvo su Sokrat i, posle njega, Aristotel, posticali na poimanje da izvesni predmeti poseduju misteriozne "sutine" bez kojih ne mogu postojati, ali koje se isto tako ne mogu otkriti ni na jedan nain koji bi se, u obinom smislu, mogao smatrati naunim. Davanjem ubeivake definicije "sutine" "ljudske prirode" Tkao "racionalne" ili kao 72
KLJUNE IDEJE
one sa "istonim grehom") ne dolazi se teko do opravdanja odreenih oblika autoritarnih socijalnih i politikih institucija. Esencijalizam, takoe, podrava veru u mogunost dosezanja objektivne, vene i apsolutne istine i, sa velikom samouverenou, u sposobnost jezi ka da ih otkrije i "zamrzne", to je poznato kao "logocentrizam". Kod Niea nije bilo nieg slinog.
Veito vraanje
Ovo je nieovski mit koji istoriju vidi kao beskrajnu seriju uvek iznova ponovljenih ciklusa. Nie je mislio da e shvatanje ovog mita svakoga naterati da paljivo razmotri sve svoje odluke, kako bi postao siguran da je vredelo da se njegov ivot ponovi. To uenje je beskrajno interpretirano kao etiki izazov (ini samo one stvari koje bi sa zado voljstvom ponovio), ali i kao estetski podsticaj (da naini svoj ivot estetskom celinom koju vredi ponoviti). Nie je mislio da sve kosmoloke teorije njegovog doba pokazuju da je ovakva ciklina vizija istorije nauno istinita.
73
Egzistencijalizam
Bilo da je univerzum sam po sebi bez ikakvog znaenja ili da predstavlja samo borbu za prevlast, na svakom je pojedincu da izgradi svoja sopstvena uverenja i vrednosti i, time, samoidentitet. Ovo je teak i astan zadatak, jer zahteva preuzimanje odgovo rnosti za svoja dela u svakom asu, naroito ukoliko se vremena ponavljaju. Nie je sma trao da e neki imati hrabrosti da se sa ovim suoe, dok drugi nee mnogo mariti za to. Takva etika je osnova egzistencijalizma koji ce kasnije, pored ostalih, razviti an-Pol Sartr.
Genealogija
Nieove "genealoke" istorije nose taj naziv jer ispituju istorijske izvore odreenih pojmova, za koje se inae mislilo da nemaju istoriju. Njegova socioloka i psiholoka istraivanja pokazala su da ti pojmovi, za koje se mislilo da su univerzalni, veni ili u boanskom poretku, u stvari nisu drugo do sluajni ljudski konstrukti i da, na taj nain, ni po emu nisu "prirodni" ili "dati". 74
K L J U C N E IDEJE
Genealoka istorija je opisna i podlona interpretaciji, a takoe i vrednosna. U genealogiji koju pie Nie, hrianska moralna uverenja u vezi sa poniznou i poslunou koje se poodavno pamte, mada kao socijalni fenomen sa osobitom i sumnji vom istorijom i dalje postoje, nisu vie neto to je vredno ouvanja. Kasnija Fukoova genealoka istraivanja ludila, medicine, seksualnosti, kazne i selfa izrazito su pod uticajem Nieovih.
Metafizika
Po tradiciji, to su filozofska istraivanja onih stvari kakva nije mogue obaviti empirijskim putem. To ukljuuje i "realnost samu", priro du vremena i prostora, boju egzistenciju itd. Vera mnogih filozofa da ljudski um ne moe otkriti nikakvu injenicu koja ne pripada domenu ulnog iskustva, jeste neto to je Nie-fenomenalista esto naglaavao. Tako e, slagao se sa Kantom u tome da je na razum sainjen tako da misli o realnosti u jednom specifinom i ogranienom smislu. Meutim, to nije zatitilo filozofe od traenja jo nepostojeih oblika objektivnog "znanja" 75
ili "istine". Naravno, Nieovo uenje o "volji za mo" i samo je vrsta metafizike.
Naturalizam
Naturalizam je filozofsko uverenje prema kome prirodne i drutvene nauke niti sada mogu niti e ikada moi dati objanjenja svih pojava. Etika uenja tee da budu ili naturalistika ili, to nije nimalo iznenaujue, ne-naturalistika. Naturalistika etika ispitu je moralna uverenja pojmovima psihologije, sociologije ili ak biologije. Ne-naturalistike doktrine svoja objanjenja i opravdanja trae u viim, transcendentnijim mestima poput boanske zapovesti, Platonovim idejama ili praktikovanjem nekog oblika univerzalnog pa stoga neupitnog - apstraktnog zaljuivanja. Nie je bio etiki naturalist, iako su nje gova nauna uverenja prilino jedinstvena.
Perspektivizam
Ovaj pojam opisuje Nieovu teoriju saznanja, koja tvrdi da nikakvo pravo znanje i ne postoji, pa po pretpostavci, onda nema potrebe ni za epistemologijom. Nema pojedi76
nane "perspektive" koja je objektivna i univerzalna. Ljudi nemaju pristupa svetu kakav on "stvarno" jeste i svaka elja za tim je zavedenost i nastranost. Ljudske potrebe i enje rukovode ih onim to nazivaju "znanjem" ili to prihvataju za "istinu". To znai da u jednom upenom i korisnom diskursu nije, u stvari, ba pohvalno upotre bljavati rei kao to su "znanje " ili "istina". Ovo je istinito u nauci i logici upravo kao to vai i za svako saznaj no pitanje da je odgovor na njega uvek provizoran. Nieanski perspektivizam, meutim, ne vodi nuno u opteparaliui epistemoloki relativizam. Neko perspektive se mogu sagledati sa veeg rastojanja i postati tako tanije i upotrebljivije od drugih. Ali i relativizam i apsolutizam su, na koncu kae Nie, "jednako detinjasti". Oni koji ele da od Niea naprave postmodernistu naglaavaju njegove relativistike i perspektivistike poglede, pokuavajui da redukuju status njegovih esto mnogo dogmatinijih stavova na obine misaone eksperimente. Nieova filozofija mora stoga, po samoj njenoj definiciji, ostati samo "inte rpretacija".
77
Fenomenalizam
Tvrdnja je ove knjige da Nieovo uenje o perspektivizmu delimino potie od njegovih fenomenalistikih pogleda. Fenomenalizam je teorija opaanja i znanja koja se obino vezuje sa engleskim filozofima Donom Stjuartom Milom (John Stuart Mill), Bertranom Raselom (Bertrand Russell) i A.J. Ej erom (Alfred J. Ayer). Ona odbacuje mi ljenje po kome "iza" "povrinskog" pojavlji vanja stvari lei njihova nedostina realnost, insistirajui da je svaki govor o stvarima zapravo govor o aktuelnim ili moguim ulnim iskustvima. Niea su nervirale mistifikacije proistekle iz nemake klasine filo zofije, to je dovelo do jedinstvene meavine skepticizma,, metafizike, fenomenalizma i pragmatizma u njegovoj misli.
Relativizam
Filozof moe biti relativista u pogledu sveg ljudskog znanja. Neka udnovata vrsta radikalnog epistemolokog relativizma mogla bi zastupati stav da su sve saznajne tvrdnje jednake valjanosti, ukljuujui recimo i to da 78
je Nie bio irafa. Jedna njegova razboritija forma sugerisala bi da postoji mnotvo razliitih "perspektiva" ili naina zahvatanja jednog stanja stvari, tako da nema jedne monolitne istine o ma emu. (videti Perspektivizam) Etiki relativizam stoji na sta novitu da su sva moralna uverenja jednake vrednosti, da nijedan moralni sud nije mo gue dovoljno potkrepiti i daje moralni govor besmislen. Nieovi pogledi su ovome ponekad bliski, ali je glavna poenta u tome da moralna uverenja obino imaju sumnjiv istorijski pedi gre i da kriju svoje motive i svrhe. Njegova filozofija nije relativistika kako na prvi pogled izgleda, ime izmie potekoama etikog i epistemolokog relativizma koje se javljaju postmodernim filozofima kao to je Riard Rorti.
Skepticizam
Skepticizam i relativizam se esto uzajamno podravaju pri umskom dranju, tako da relativizam predstavlja dobar argument u odbrani istine relativizma. Ako su sve take gledita i svi sudovi jednake vrednosti, moda su onda oni neispravni, lani ili
79
prosto besmisleni. Nie daje druge argu mente za sopstveni anti-fundacionalistiki skepticizam zasnovan na ogranienosti ljudske percepcije i odreujuoj snazi jezika. Globalni skepticizam je sumnjiav prema svim spoznajnim tvrdnjama, ali mora pogle dati u oi paradoksu o sopstvenoj istinitosti. Selektivni skepticizam, pak, sumnjii mnoge ili najvei deo spoznajnih sudova. Ta uma njena skepsa, ponekad znana kao "falibilizam", smatra da svi spoznajni stavovi moraju biti provizorni i zamenjeni kada se za tim ukae potreba. Ovo je, grubo govorei, Nieov kasniji uvid, ali i uvid veine modernih filozofija nauke.
Istina/znanje
"Pretpostavimo da je istina ena - ta onda?", kae Nie, ime je izgleda hteo rei da istini treba prii sa panjom kao i da time ona nipoto nee biti zagarantovana ili sigurna. Nie je odbacio "korespodentnu teoriju" istine, teoriju koja tvrdi da postoji neposredan pristup realnosti kroz naa ula ili razum. Nie ne odbija da upotrebljava velike filozofske rei, ali glavne sumnje 80
KLJUCNE IDEJE
upuuje njihovom znaenju i svrsi, (videti poetak Perspektivizma )
Ubermensch
Ova re je, esto zavodei, razliito pre voena kao super-ovek ili natovek. Iako je po ovom uenju Nie verovatno najpoznatiji, njegovo objanjenje i opis tih pojedinaca su zauujue ogranieni i nejasni. Natovek ( u smislu samo-nadvladavanja pre nego vladanja nad drugima ) je eksperimentalni egzistencijalista, nevezan konvencijama i odgovoran za kreiranje sopstvenog karak tera, uverenja i vrednosti. Stoga on nimalo nije nalik "zadnjim ljudima", koji SU zainteresovani jedino za linu udobnost i mater ijalna zadovoljstva, slepo prihvatajui "moral stada" i populistike dogme. Stavie, nije jasno je li natovek ideal, preporuen umski stav, realna mogunost u budunosti ili darvinistika neizbenost. Ipak, ova ideja je ostvarila ogroman uticaj i na literaturu i na ivot. Njene esto pogrene interpretacije i njihove isto takve primene nisu uvek bile benigne.
81
Volja za mo
"Svet je volja za mo i nita vie." To je sredinji i optevladajui motiv sve Nieove filozofije, a dolazi od njegovog jedinstvenog itanja openhauera. U tom pogledu, beskra jan je i plodotvoran njegov uticaj na izvesne postmoderne filozofe, na primer na Fukoa. U kojoj meri je Nie ovu ideju na svoj nain smatrao naunom injenicom, metafizikom spekulacijom ili tek monom metaforom, nije uvek jasno. Kod "volje za mo" svet je vien kao neprestana borba, to predstavlja bazinu injenicu sve ljudke istorije, miljenja i delatnosti. Tu se sve elje koje ljudska bia imaju moraju sagledati u kontekstu moi, poto ih pojedinci mogu ostvariti jedino iskljuiva njem elja drugih. "Volja za mo" prema tome znai da se svi pojmovi, uverenja i vrednosti javljaju kao rezultat potiskivanja drugih mogunosti, a samo potiskivanje se uzima kao neto po sebi. Tako su sve forme "znanja" i "istine" samo razliite verzije koje triumfuju u utakmici izmeu zaraenih ideja. Zbog toga nieansko uenje o perspektivizmu naglaava da mogu postojati samo "interpretacije", a nikad "injenice".
82
IKONE SAVREMENE KULTURE
Ajntajn
i raanje velike nauke
Hoking
i boanski um
Nie
i postmodernizam
omski
i globalizacija
Umberto Eko
i fudbal
Habermas, Hajdeger
i mobilni telefon
PRVO KOLO

DejvRobinson-Nice I Postmodernizam

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

DejvRobinson-Nice I Postmodernizam

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 14 Nie F. 141.

tampa: Akademska tampa, Beograd Prvo izdanje Beograd 2002.

Nie: kratka biografija

hrianstvom i nihilizmom, a da je njegova

Nie i propast hrianstva

Protivljenje hrianstvu i transcendenciji

Protivljenje hrianstvu i transcendenciji

Nie, Antihrist, Grafos, Beograd, 1985.

Rei, stvarnost i misli

Perspektivizam, napredak i nihilizam

titeta j e r nam je on potreban.

razoaranja i pesimistinog - nihilizma. A ovo je situacija u kojoj se danas nalazi oveanstvo.

Procenjivanje Nieovog skepticizma

Natovek i veno vraanje istog

instinktivni ivoti dovedu do uzajamnih

Veno vraanje istog

ta nam oni g o v o r e o ljudskoj

Fuko i politiki diskurs

Nie i postmoderni feminizam

NIE I POSTMODERNI FEMINIZAM

MANJE RADIKALNI PERSPEKTTVIZAM

Manje radikalni perspektivizam

KLJUNE IDEJE Apolonsko/dionizijsko

upuuje njihovom znaenju i svrsi, (videti poetak Perspektivizma )

IKONE SAVREMENE KULTURE

You might also like