53
lJ svakon1 slcaju, te dispozitive nije bilo mogce svesti
Zelja i zadovoljstvo
ZiL DeLez
edna od osovnih teza kjige Nadzirati i kaznjavati1 ti
J cala se dispozitiva (dispositifs) i. li se uciila
esecijalnom zbog tri ii:
1) Sama sei i odnos "levicarstvo": kao istin ka
politicka novina ove kocepcije moci kojaje spotnost1 sa
svi teorijama drzave.
2) U odosna Misela, jer m orogucila da se zdige
iznad du(tlizn1a diskrzivnih i nediskrzivnih formacija, koja
jos u Areolog znanja2 ila prista, i ? ob_ asn oji sa "kostitisuci sbjektom", i zasto ima potebu v
s11 aCin ta dva tipa fomacija rasporecie1 1 t1k11s se
gment segrent ( da se ne svode jedi l d.g .ili .da li e
jedni druge, itd. ). Stvar i tore da se k d1stkc1Ja,
nego da se pronacie raz]og njihovih oclnosa.
3) Zbog jasne posledice: dispozitivi i is o
izasli ni iz represije, ni iz ideologije. Dakle, se pek1du
sa alternativor k su sYi, r ili vise, pihvatili. Umesto
represije ili ideologije Nadzirati i kaznjavati stvorila kon
cepcij oralizacije i disciplie.
Ucinilo mi se da se ova teza dispozitivia moci pro
stie dva pravca, koji nisu kontradiktori ali s razliciti.
'Vidi . f'ko, Nadzimti i kaznjavati (1997).
2 Vidi . : ' k, Aeologija znalja (1998).
dzavi aparat. Ipak, prema jedom pravcll, i su se sasto
jali od difuzog, heterogeog mnostva mikro-dispozitiva.
m drugom, podsecali s dijagam, vrstu apstrak
te masie imaetne celokupom drustvenom polju (otud
panopticnost, koja defiisaa opsto funkcijom gledaja,
da se d vide, koju moguce pimeiti ilo koje
mostvo). nesto poput dva pravca mikroaalize, koja su
podjedako znacaja, jer drgi pokazivao da se Misel
i zadovoljavao "diseminacijom".
Voba za zanjem3 cini pomak daUe u odnos Nadzirati
i kaznjavati. Stajaliste ostaje nepromejeo: i represija i
i<1eologija. No, da i se brze apredovalo, dispozitivi moci se
vise ne zadovoljavaju time da budu normalizirajuci, g teze
cla budu kostittivni (za seksualost). Vise se zadovolja
vaju time da konstituisu z, i su konstittivni za istiu
(istiu moci). Vise se ne odose , ks svemu, negative
,.kategorije" (ludilo, krimial kao prcdmet zatvaraja), g
tzv. pozitivnu kategoriju (seksualnost). Kasnija pozieija je
potvrdena itervjuon1 u Quinzaine litteraire.4 S tim vezi, da
kle, smatram da je u VoUi ia znanjem ostvaen v napredak
aalize. Opasnost u sledecem: vraca li se Misel aalogiji
tla uspostavi istinu, cak i ako to podrazmeva nov pojam?
isu moja pitaja, ali smatram da se ta dva laza pitaja
.
postavljati, sve dok ih Misel t ne razjasi.
D
Za n1, v pitanje se tice prirode riko-analize koju
Misel veo sa N'adzirati i kaznjmti. Razlika izredu "mi
.
ko" i "rakro" oCigledno nije ila velika, smisl da i se
temin mikro-dispozitivi odnosio na rale grpe (porodica
m nista manji opseg od ilo koje drge formacije). Nije
ni ekstrinsicom dualizmu, posto postoje mikro-dis-
'Vidi . Fuko, Istnrija seksualnosti (2006).
1 Vidi Liset Fias, "Odosi moci prozimaju telo", u ovom zboriku, str. 192-
;< > t; prestampao u . f<'ocault, /)its et ecrits, ur. Daniel Defert i Francois
1.-.\\a!tl, 4 vols. (Pais, 1994), 3:228-236.
,
111
Zil Delez 1 Zeljo i zodovoljstvo
pozitivi koji su svojstvei drzavno aparatu, i pojedini se
gmeti drzavnog aparata takode prodiru u mikro-dispozitive
- radi se potpunoj in1aeciji dvaju dimenzija. Dakle, da li
i azliku trebalo traziti u merenju? Na d strani Voge
za znanjem eksplicitno se odbacuje takva iterpetacija.5 No,
Cini 1ni se da ta stanica svodi mako stateski model,
mikro takticki odel. ono sto smeta; naime, cini mi
se da mikro-dispozitivi kod Misela imaju Citavu jednu sta
tesku dimenziju (aroCito ako se uzme u obzir onaj dijagam
od kojeg su neodvojivi). Drugi v i i v "odosa
saga", koji se odredje kao miko: videti posebno u iter
vju "Odosi moci prozimaj telo" u Quinzaine. Ali, Misel,
verjem, jos i razvio v tack: jegova oigiala ko
cepcija odosa snaga, sto zove odoson1 saga, mora
iti pojam jedako nov kao i dgi.
U svakom sl, postoji razlika prirodi, heterogeosti
iz1ed mikro i makro. ii koja ikako ne iskljcuje
njiov i1naenciju. Ali, moje pitaje bilo i sledece: da li
ta azlika prirodi nogcava da se govori dispozitivima
moci? Shvataje drzave se moze primeiti iv mi
kro-aalize, je, kako to Misel kaze, i rec miijaturizaciji
drzave. Ipak, da li bolje primeiti shvataje moci, zar on
zaci, takode, miijaturizaciju globalog pojma?
U ovome je moje prvo eslagaje sa Miseln. Ako sa
Feliksom Gatarijem govorim sklop (agencement) zelje6,
to zato sto isam sigura da i se mikro-dispozitivi mogli
opisati u okvirima moci. Za m, sklop zelje ukazje to
da zelja ikada nije i "priroda" i "st" determina
cija. Fedalizam je, prier, sklop koji razva v odose
sa zivotijom (kojem), sa zemljom, sa deteritorijalizacijom7
(viteski pohodi, krstaski atovi), sa zeama (viteska ljbav),
itd. t ldi sklopovi, ali uvek istorijski odredljivi. Sto
5 Vidi . Fuko, lstoriJa seksualnosti (2006), str. 111--112.
6 slicosti Fkoovog pojma (lispozitiv i Delezovug sklopa v. Zil Delez,
Pegovori 1972-1990, Lozica: Karpos, 2010, str. 131-132.
7 Teritorijalnost svaki entitet ili istitcija koja ogranicava slobodni tok
zelje; porodica i drzava se vide kao glavni primeri teritorijalnosti, i pi
doose stvaraj modernog sbjekta -- kontrolisanog i, kako kaz Delez
i Gatari, sbjekta inhiiaog lieralnim lmanizmom i prosvetiteljskim
pojektor. Zelja bi trebalo da d "deteritorijalizovaa"' i poclvgta
,.omaclskom postajaju" kao k vrsti ideala deteritorijalizacije. - Pim.
v.
54 , ZELJA IELO 55
se m tice, rekao ih da zelja krzi tom sklopu heteroge
nosti, ll prostoru "siinioze": zelja cii d samo sa odre
deim sklopom, ko-funkcioisaje. Naravno, sklop zelje
podrazmevati dispozitive moci (feudale moci, primer),
ali morati da ih smesti 1edu razliCite sastave tog sklopa.
Prema prvoj osi, utar sklopa zelje mog se azlikovati sta
ja stvai i iskazivanja (sto i, m Miselu, odgovaralo di
stikciji izmedu dva tipa fomacija ili mostvenosti). Prema
dg osi, razlikovali ismo teritoUalosti ili reteritorijali
zacije i pokrete deteritorijalizace koji za posledicu ima eki
sklop ( primer, svi pokreti deteritoijalizace koji za sobom
povlace crkvu, vitestvo, seljake). Dispozitivi moci pojavice se
svuda tamo gde dolazi do reteritorijalizacija, i apstraktih.
I)akle, dispozitivi moci ili i sastavi sklopa. Ali, sklopovi i
isto obuhvatali tacke deteritorijalizacije. Ukratko, i dis
pozitivi moci sklapali, iti bi ili kostitutivi, g i sklo
povi zelje sirili formacije moci u zavisnosti od k od svojih
<-limezija. i mi omogcilo da odgovorim na pitaje, koje
uz za m, ali i za Misela: kako se moze zeleti?
Prva azlika i ila, dakle, ta sto moc afekcija zelje (ako uz
memo obzi da zelja ikada nije "priroda stvaost"). Sve
to vrlo aproksimativo: odosi izmedu dva kretanja, kre-
t deteritorijalizacije i reteritorijalizacije su jos slozeija
g sto to spomijem. Medutim, upravo i mi se tom
smislu zelja ciila pimarom i elemetom mikro-aalize.
Nastavljam da sledim Mise]a u it koje mi se Cii te
eljim: i ideologija, ni represija- primer, iskazi, ili pre
iskazivaja, nemaj ista sa ideologijom. Sklopovi zelje
u nista sa represijom. No, oCigledo da, sto se tice dis
pozitiva moci, poseduje Miselovu odlcnost, zapadam
11 eodredeosti, zbog dvosmisleog statusa koji i za mene
i: u Nadzirati i kaznjavati, Misel kaze da i ormali
;.j i disciplij; ih rekao da i kodiraj i reteritorija
lizuju (pretpostavljam da i ovde razlika nije samo u recima).
l i, posto stavljam zelj ispred nci, ili posto su za m
vazni dispozitivi moci, jihova delovaja zadrzavaju
presivi ik, posto razaraju zelju kao prirodu da
lost, g tacke sklopova zelje. Uzec jedn od ajlepsih teza
 1 Ze/jo i zodovo/js!vo
Zil Delez
Volje za znanjem: dispozitiv seksualosti svodi seksualnost
na pol (na poln razliku, itd; psihoanaliza je jedinstvena
tom svodenj). u tome vidim uCinak repesije, pravo na
granici mikro-makro: seksualost kao istorijski varijailni
i odredeni sklop zelje, sa svojim tackama deteritorijalizacije,
flukse,a i komiacija, i svedea na molar istanc,8
"pol", i cak ako posledice ovog svodenja nisu represive, (ne
ideoloski) ucinak jeste, utoliko pre sto Sll sklopovi razbijeni,
ne samo u svojoj potencijalnosti, nego u svojoj mikro-real
nosti. ZnaCi, n1og postojati jos samo kao fatazmi, koji ih
menjaj i potpuno izvrcu, ili kao sramotne stvari, itd. Postoji
jedan Inali prolem koji jako zanima: zasto SU neki "po
remecaji" podlozniji samu, i cak zavise od njega vise nego
drugi ( prime, eureza anoeksija su slabo podlozni sra
mu). Dakle, za mene uzna neka odredena koncepcija re
presije, ne smislu da se ona odnosi na spotanost, nego u
smisl da kolektivi sklopovi imaju mnogo dimenzija, da
su dispozitivi moci tek jedna od njih.
F jam, konvergecijama i divergecijama. i tome ponovo
Drugo te1neljno stanoviste: verujem da teza "ni represija-
i ideologija" i1na svoj korelat, i mozda sama zavisi od g.
Drustveo polje se ne defiise svojim kontradikcijama. Shva
tanje kontadikcije globalno shvataje, neadekvatno, koje
podazumeva vec k saradnju "kotradiktoosti" unuta
dispozitiva moci (na primer, dve klase, burzoazija i proleteri
jat). Zaista, Cii mi se da bi jos jedna velika novina l\1iselove
teorije moci bila sledeca: drstvo sebi nikada ne protivreci,
ili jako retko. Ali njegov odgovor : san1 svoj strateg
i strateg drugih. Smatram da to jako lepo; vidam veliku
razliku (strategija-kontradikcija); trebalo bi ponovo da pro
Citam Klauzevica. Ali nisam sasvim sigran u tu ideju.
ih k: dustvo, drustveno polje ne protivreCi sei,
ali pre svega ono bezi, najpre bezi u svakom smeru, liije
8 Delez pravi razlik izmed molamog i molekularnog. Molarno i nje
govoj filozofiji ilo sve ono vezar za sbjekt, reprezentacij, organizam,
ve1ike naracije tipicno postdernistickom smisl. Moleklarno bi, pak,
ilo sve ono sto .sto izmice reprezentacionum misljeju - afektivno, virt
alno, razlika i postajanje. Iako se Delez k rk bavi kritikom molarnih
formacija, ne zaci da pridaje vecu vrednost moleklarnom cine
haosmos ili melnosI . eu, postajanje uopste. - Pim. v.
56 , ZELJA I TELO 57
\){9 su primane (cak i ako "primarni" nema honolosko
;n). Daleko od toga da su van dustvenog polja, ili da
iz g izlaze, linije bega konstituisu njegov rizom ili kar
loafiju. Linije bega su otpilike isto sto i kretanja deteito
lijalizacije: ne impliciraju nikakav povatak pirodi, to
Sll tacke deteritorijazacije ll sklopll ze]je. U feudalizmu Sll
i upravo linije bega koje on petpostavlja; isto vredi
1. azdolje od 10. do 12. veka; kao i za formacij kapitaliz-
- 111. Linije g nisu nuzo "revolucionarne", pravo sprot
lro, ali Sll te koje speciti, podrezati dispozitive moci.
< >ko 11. veka gomilaju se linije deteitorijalizacije: poslednje
i1rvazije, bande pljackasa, deteritorijalizacija crkve, emigra
('ija seUaka, trasfomacija vitestva, transformacija gradova
koji sve vise i vise napustaj teritorijalne modele, transfor
lacija novca koji pocinje da se bizgava u nove krugove,
n zenskog stanja (la condition feminine) sa temom
k 11 toazne ljubavi koje deteritorijalizuj cak i vitesk ljbav,
il<l. Strategija moci da bude drugorazredna tek odosu
1 liijan1a bega, sa njihovim konjgacijama, orijentaci
lzi primat zelje jer ona pravo linijna bega, ko
lljkcijama i disocijacijama fluksa. Ona se s njima stapa. Cini
111i se, dakle, da Misel nailazi na prolem koji za mene opste
Jll'Ja isti stats. , ako su dispozitivi moCi, na neki naCi,
k1 mstittivi, njima mog da budu suprotstavljeni s fe
leni "otpora", i pitanje se odnosi na stats ti fenomena.
Naie, oni nece iti ni ideoloski, i anti-represivi. Iz toga
sle<li vaznost dve stranice iz Volje za znanjem gde Misel kaze:
1 t da me terate da kazem da su ti fenomeni samo varka.
li kakav im stats dati? Evo nekoliko smerova:
( 1) smer iz VoUe za znanjem, gde i f'enomeni "otpora" bili
potpno obrute slike dispoziti va, imali i isti karakter, difu
;.ij, licteJogenost, itd., bili i vis-a-uis;10 ali, cini mi se da taj
SIJ:r zatvaa izlaz istoj meri kojoj ga i pronalazi;
(2) smer itervjua iz casopisa Politique Hebdo: ako s dis-
1 )( >Zi tivi i konstitivni za istinu, ako postoji istina i,
'1./niju bega s proces aktualizacije odosa izmedu tela koji su raije ili
., JJIIOvirtelni i ukazj na sage tih tela da delaju asprot molar-
111111 f"ormacijama. - Prim. t.
\1i!l i . f'uko, Istoija seksualnosti I (2006), str. 108-109.
Zil Delez 1 Zelja i zadovoljstvo
--------------------------------------
ona mora postojati kao protivstrategija, vrs-ta snage istine
protiv moci.11 Otuda proizilazi uloga intelektalca kod Misela,
i njegov naCin ponovnog uvodeja kategorije istie, di
da , potpuo obnavljajuci, cineci zavisol od moci,
u tom obnavljaju i materijal koji i se mogao okrenuti
protiv moci, ali vidim koji nacin. Treba pricekati da
Misel iznese tu novu koncepciju istie, na nivou svoje mikro
analize;
() treCi sme i i sme zadovoljstva, telo i njegova za
dovoljstva. Sto se toga tice ostajem istom iscekivanj,
koji naCin zadovoljstva ozivljavaju protivmoc i na koji naCin
on zamislja to shvatanje zadovoljstva.
Cini mi se da postoje ti pojma kojima se Misel koisti sa
potpuno novim znacenjem, ali da ih jos nije razvio: odnosi
snaga, istina, zadovoljstva.
Pred mene se postavljaj neki prole1ni koje se postav
ljaju pred Misela, jer s i unapred resei nekim jegovim
istrazivanjima. Obrnto, da ih se ohrabrio, snom sei
kaze1n da mi se ne pojavljuju drgi prolemi, koji se
pojavljuj kroz njegove teze i osecanja. Cini mi se da lini
je bega, kretaja deteritorijalizacije, emaju ekvivalet kod
Misela kao kolektivne istorijske determiacije. Za
postoji prolem statusa fenomea otpora: jer s liije bega
primae determiacije, di da zelja sklapa drstveno
polje, pravo Sll dispozitivi moci proizvedeni tim sklopovima,
i istovremeo ih uistavaju, sprecavaj. Delim Miselov strah
za koje azivamo margialim: romatizam ldila, zlo
cia, perverzije, droge, sve Sll mi teze i teze podosljivi. No
linije bega, to jest sklopovi zelje, mom misljenj stva
raju margialci. Sprotno, pravo s objektive liije te koje
prozimaju dstYo, gde se margiali alaze tu i tamo, kako
i stYorili prste, vtlog, kdi. i, dalje, t
status fm otpora: ako v datost ekog drustva
da sye u jemu bezi, da se sYe u jemu deteritorijalizje. Iz
toga proizilazi da za m i Misela biti teorijski jedak
" Vidi . Focault, "La Foctio politique de l'ite1lectual", Politique
Hebdo, 29. v. - s. dec. 1976, str. 31-35; prestapao : . Focault,
Dits et ecits, ur. Daniel Defert i Fracois E\vald, 4 vols. (Paris, 1994), III,
No 184, str. 109.
58 , ZELJA I L 59
stats intelektalca i prolem politike (uskoro da iznesem
kako vidim tu razlik).
G
Poslednji put kada smo se videli, Misel mi veoma ljuba
l.o i srdacno rekao otprilike sledece: ne mogu da podnesem
zelja, cak iako vi upotreljavate u drugom znacenju,
11 g da ne dozivim zelju kao manjak, lisavanje. Misel
(\odaje: StO azivffi "zadovoljstvom" to mozda
s to vi nazivate "zeljom"; ali u svakom slucaju meni treba rec
koja drugacija od reci zelja.
?Cigledno, da ponovim, to nije pitanje reci. Posto , sa
SVOJe strane, slabo podnosim rec "zadovoljstvo". Ali, zbog
? Za mene, zelja ne predstavlja nikakav manjak; niti
dn datost; ona Cini jedno tek zajedno sa sklopom hete
togenosti koji funkcionise; ona je proces, nasuprot strukturi
z; ona afekt, suprotno od osecanja; ona "ovost"12
( idividualnost jednog dana, jednog doba, jednog zivota),
asprot subjektivnosti; ona dogadaj, nasuprot stvari ili
osobe. I pre svega, ona implicira kostituisanje polja imanen
cije ili polja "tela bez organa", 13 koje defiisao iskljucivo
zonama intenziteta, pragova, gradijenata, flukseva. telo
blolosko, kao i kolektivno i politicko; nad njime se sklopovi
temeljuju i razutemeljuj, ono donosi tacke deteritorijaliza
cije sklopa ili linije bega. Ono se menja (telo bez organa feu
<lalizma nije isto kao telo bez organa kapitalizma). Ako ga
zovem telom bez organa, to zato sto se ono opire svim o
anizacijskim slojevima, sloju oganizma, ali jednako tako i
organizacijama moci. Upavo skp oganizacije tela ta koja
<': nistiti ravan ili polje imaencije, i koja zelji nametnti
tl gi tip "ravi", svaki put stratifikujCi tela bez organa. Ako
ovo govorim toliko konfzno, to zato sto se mei, vezi sa
Miselom, namece vise pitaja:
"' l<'ranc. hecceite. Termin potice iz srednjevekove filozofije, tacije o d
l)s Skota, gde ozacavao diskete kva1itete, osobie ili karakteri
stike stvari koje Cine posebnom stvai. - Pim. v.
'1 Tel? bez org na estratifikovana, neformiaa, iteziva materija,
t tez1teta, zapravo, vituela afektivost tela koja u eprestaom
s aktualizacije. Zbog toga Delez i Gatari govoe te]u bez g
kao ism jajetu pre ekstezije orgaiza i orgaizacije orgaa.
_
f1r1m. prev.
11'
Zil Delez 1 Ze/jo i_!_ado_vo ljst_o
_ ___ ___________________
(1) zadovoljstvu ne mogu pripisati nikakvu pozitivn
vrednost jer meni zadovoljstvo izgleda da prekida proces
imanentan zelji; Cini mi se da zadovoljstvo pripada slojevi
ma i organizaciji; i u istom pokretu zelja se pokazje izntra
podedena zakonu, spolja skenirana zadovostvima; u
slucaja dolazi do :aegacije polja imanencije koje svojstveo
zelji. Samom sei govoim da nije slucajo sto Misel pidaje
odedeno znacenje Sadu, sa duge st zu. Ne ceg pricipa oji ne i i tipa "drzaya", "stranka", totalizacija,
i ilo dovoljo reci da sam n1azoista, Misel sadista.
i bilo u redu, ali ne i bilo istina. Kod z ne zanima
patnja, nego ideja da zadovoljstvo prekida pozitivost zelje i
stvaanje njeog polja imaencije (isto tako, ili pak na drugi
naci, u kurtoazoj ljubavi konstituise se ravan imanecije ili
tela bez organa u kome zei ista manjka i cuva se protiv
.
moguci zadovoljstava koja dolaze da pekin njen proces)
Zadovoljstvo mi se cini jedinim naCinom da se neka osoba ili
neki subjekt "sade" nutar nekog procesa koji ga nadvlada
va. reteritorijaHzacija. I sa moje tacke gledista zelja se na
isti nacin svodi na zakon manjka i na nm zadovoljstva.
(2) Sa druge strane, Miselova ideja da dispozitivi moci
imaju neposredi i direktan odnos sa telom jeste sustinska.
N , smatram, oni to imaju srazmerno tome da li namecu
nek organizaciju telu. Dok telo bez organa mesto i agens
deteritoijalizacije (i samim tim avan imanencije zelje), sve
oganizacije, svaki sistem onoga sto Misel aziva "io-moc"
predYodi reteitorijalizacija tela.
() Da 1i bih mogao misliti ekYivalencije tipa: ono sto za
m "telo bez organa-zelje" odgovara onome sto za Misela
"telo-zadoYoljstva"? Da li mogu distinkciju "telo-pt", kojem
Misel govorio, doYesti u vezu sa "telom bez organa-orga
nizmom" ? Veoma yazna stranica Volje za znanjem1s govori
ZiYOtU kao necell StO daje StatUS moguceg snagama otpo
ra. ziyot, za mene, isti onaj zivot kojem govori Lorens
(Lawrece) nikako nije od Prirode, on upraYo promelji
va ravan imanencije zelje, koja prolazi koz determinisane
sklopoYe. Koncepcija zelje kod Lorensa odgoYaa pozitivnim
li_?a._r-1'1 ?_?- (?-n detalj: nacin na koji se Misel sluzi l,o-
Aluzija De1ezoY kjig Presentation de Saclr-Masoch, Paris: Mi
14
uit, 1967.
15 . Fuko, Jstoija seksalnosti (2006), str. 176.
, ZELJA I L 61
rensom kraju Volje za znanjem sprotan naCin koji
se sluzim njime.)
. Da}i Mis:I apedovao u vezi sa prolemom koji nas
.
muc: adrat1 praYa m1kro-analize (difzija, heteroge
nost, parciJali karakte), ipak pronaci vrstu ujedinjayaj
epezentaciJa? .
. Prvo, sto se same moci tice: vracam se dvama smerovima
1z Nadzirat i kazjavai sa jedne strae difuzni i parcijalni
: .
karakter mikro-dispozitlva, ali sa drge strane dijagram ili
al?sratna masin pokriva celokupno drustveno polje.
11 m se da ostaJe Jedan prolem u Nadzirati i kaznjavati:
odnos Izmed ove dYe instance miko-analize. Verujem da
se prolem malo u VoUi za znanjem: tamo dva sme
a miko-analize iti vise mikro-disciplina sa jedne strane,
sa druge strae, io-politicki procesi.16 ono ih hteo
<.la kazem tacki . Dakle, pozicija iz Nadzirati i kaznjava
i predlaze dijagram, koji nije moguce sYesti globalnu
11tanc drza:e, zahteva mikro-ujedinjavanje ma1ih dispo
Itlv. l1. ada svatimo da bio-politicki procesi
.at! t funkciJu?. PznaJem da mi se shvatanje djjagrama
uc!l? Jako bogam: da li ga Misel ponovno uspeti uspo
staviti tom novom teren?
N,?, ada su u itnju linije otpora, ili kada su pitanju
ono. .sto ove lin!Je ?ga, ako shvatiti odnose ili konju
aCI.Je, koukciJe, UJedinJaVaJuce , procese? i rekao da
kolektivno polje imanencije, gde su, jedom tenutku dati
skloJ?o":' i gde oni iscrtavaj svoje linije bega, takod ima
praY diJaram. ?ale, treba pronaci slozeni sklop koji u
da Izgraii tJ ija:am, obavljajuci konjkcij linija
anJU V
1l1 tcaka dettoI}aIzacJe Na to sam mjslio kada sam go
:
vor ratnoJ masini, koJa potpuno razliCita i od drzav
og aparaa, i od vojni institcija, ali i od dispozitiva moci.
l)ale, Jene strane is imali: drzava- dijagram moci
(posto dzava molarni aparat koji mikro-datosti dijagra
a stva: kao r oganizacije); sa dg strane ratne
mas v
- d1p.gram linija bega (posto ratna masina sklop
"'. l'uko, Jstorija seksualnosti (2006), str. 113-115.
11

Zil Delez 1 Ze/ja i zadovoljstvo 62

koji mikro-datost dijagrama ostvaruje kao ravan imanencije).

Ovde cu se zaustaviti, posto i se ti1ne uvela dva veon1a ra
zlicita tipa avni, vsta transcendentne orgaizac jske v
asuprot imaentoj ravni sklopova, i posto 1. se m vratlll
prethodnim prolemima. Tako da vise 1_1 zm k ako da se
postavim pren Miselovom aktuelom :straziv v anJ.
. . :
(Dodaak: u ? va suprotavljena stanJ v 1 I]rama
. v
mene zan1ma nJihovo IstoJsko suocavanJe 1 u azllcitlm for
mama. U jednom slucaju, imno oganizacijsku i rav? jnu
ravan, koja je skrivena svojoj pirodi, ali kojo se v1d1 s:e
sto vidljivo; u drgon1 slucaj, imamo ravan ImneciJe,
gde postoje jos samo brzine i sporosti, n}-azvoJa 1 gde

se sve vidi, sve cuje, itd. v ravan se ne mesa sa drzavom,
ali za n vezana; drga ravan, naprotiv, vezana za rat
nu masin, za sanjanje ratnoj masini. Na nivo priode, npr.
Kuvije (Cuvier), ali i Gete, razun1eju prvu vrstu ravn; !"felder
lin u Hiperionu, ali jos vise Klajst su razume drug: t1p. Dv
tipa intelektualaca. Ili u muzici, dve koncepCIJe zvucne avn1
se sukoljavaju. Da li i se ':' rc-zanj : , or:kva k vu
Misel aalizira, mogla eksplicirati sledec1, nac1n: mociim- .
pliciraju ravan-dijagram pvog tipa [1: prim!'' grck grad
Euklidova geometrija]. Ali, obrnuto, sto se t1ce prot1vmoc,
i, manje-vise, u odnosu s ratnim 1nasiama, postoji ?l
tip ravni, vrste "manjih" znanja [Arhimedova genetJa; Il1
geometrija katedrala kojoj drzava ptiti protivudra];
Citavo jedno znanje koje svojstveno n otpora, 1 koJe
1n istu formu kao ostalo znanje?).
Prevod sa francskog: di Filipovic
Izvor: Gilles Deleuze, "Desi et Plaisir" u: Magazine li
tteraire, br. 325 (1994); prestampano u: G. Deleuze, Deu
. MI
regimes de fous: Textes et entretiens 1975-1995, s:
nit, 2003, str. 112-122.