Regije

Najve}i grad severne Gr~ke je Solun. Osim na Od Kastra se ve}ina uli~ica, zavijaju}i, strmo na{em, na ostalim jezicima (i na gr~kom), nje- spu{ta ka moru. Ne}ete ni primetiti koliko brzo govo ime je Tesaloniki (Thessaloniki), po imenu i neprimetno }ete se kolima iz gornjeg, starog polusestre Aleksandra Velikog. Izme|u Atinjana i dela, spustiti u centar grada. U centru i oko centra grada, posetite jo{ Solunaca postoje sitne lokalne nesuglasice, oko toga ~iji je grad zna~ajniji i lep{i. Atina ima zaista nekoliko vizantijskih crkvi sa starim freskama i lep polo`aj, Akropolj i jo{ neke anti~ke lokalitete, mozaicima. Crkva Svetog Dimitrija (za{titnika grada) iz VII veka, renoviali je po mi{ljenjima nekih rana je 1948. godine. Na (kojima bih se priklju~ila), Ako ste do{li u {oping, prizemnom nivou crkve pokao grad u celini, Solun, koristi}e vam informacija stoje neki delovi mozaika i ipak, ne{to lep{i. da ponedeljkom i sredom stubova o~uvanih iz perioda Pod pretpostavkom da radnje rade skra}eno, a nastanka, dok je ~itav goru Gr~ku dolazite u letnjem muzeji i spomenici kultunji nivo kompletno izgra|en periodu, za obilazak Soluna re zatvoreni su ponedeljnov. Ispod nivoa crkve nanikako nemojte da izaberekom. Na kraju vam ostaju laze se katakombe. te dane vikenda. U ovom utorak ili ~etvrtak, kao reDva bloka ulica ni`e, periodu, saobra}aj na prialno najbolji dani za obilanalazi se velika povr{ina lazima gradu toliko je gust, zak ovog belog grada. izme|u zgrada, na kojoj da mo`e da vam se desi da ostanete satima zaglavljeni u koloni na autoputu, ~ak i do dvadesetak kilometara pred ulaz u grad. Ovo pravilo va`i za sve pravce prema moru, a de{ava se zbog toga {to leti ceo Solun za vikend poku{ava da: subotom (~esto i petkom) izi|e iz grada, a da se nedeljom (a obi~aj je i ponedeljkom pre podne!) vrati na posao. Ako ste do{li u {oping, koristi}e vam informacija da ponedeljkom i sredom radnje rade skra}eno, a muzeji i spomenici kulture zatvoreni su ponedeljkom. Na kraju vam ostaju utorak ili ~etvrtak, kao realno najbolji dani za obilazak ovog belog grada. Kada autom krenete u obilazak Soluna, pred ulazak u grad, uklju~ite se na ring road, polukru`nu obilaznicu oko grada. Ako `elite da vidite mesto sa koga se pru`a najlep{i pogled na Solun, sa ring roada se isklju~ite na izlazu (prema gradu) - Agios Pavlos. Ovo je najbolja po~etna ta~ka za obilazak grada, a ujedno i jedan od najvi{ih delova Soluna, grada koji le`i na obronku brda. Gradsko jezgro Soluna Po isklju~enju sa ring-road-a, pro}i }ete kroz ~etinarsku {umicu (u blizini je Zoo vrt), a voze}i nizbrdo, posle ne vi{e od pet minuGornji grad - Ano Poli ta, dolazite do starih, ranohri{}anskih gradskih zidina - Kastro, sagra|enih u doba cara Teodosija. Du` zidina se nalazi stari deo grada, to jest Gornji grad - Ano Poli, dok na njihovom isto~nom delu stoji kula Trigonija, odakle se nizbrdo pru`a bo`anstven pogled na blistavo bela zdanja Soluna. Na obodu zidina, nalazi se i manastir Vlatadon iz XIV veka (dogra|en u XVII veku), jedan od nekoliko solunskih bogomolja iz perioda Vizantije, koji bi obavezno trebalo obi}i. Sagra|en je na mestu sa kojeg je po predanju, narodu kazivao Apostol Pavle, kada je 50. godine posetio grad. se nalazi arheolo{ki lokalitet Rimske Agore iz II veka. Evropska Unija dala je novac da se poru{ena Agora rekonstrui{e, ali ne znam ko je dao odobrenje da se to radi betoniranjem! Naime, u Gr~koj i na Kipru (a ponegde i u
Detalj sa ku}e u Gornjem gradu (Ano Poli)

Severna
Tekst i fotograje: Ivana Duk~evi} Bu|a
O ako }e svaki Grk da vam tvrED AK di suprotno, Aleksandar M Makedonski nije A bio pripadnik gr~ke IJ dr`ave u pravom smislu te re~i. Rodom je bio iz tada severne provincije - Makedonije (neki podaci ~ak govore o njegovom ilirskom poreklu), gde je njegov otac Filip bio kralj. U IV veku pre na{e ere, poznati gr~ki orator Demosten, javno je na atinskim trgovima dr`ao govore, ~uvene filipike, upozoravaju}i Atinjane na opasnost sa severa, oli~ene u Filipu Makedonskom i njegovoj vojsci.
AL

U postojbini Aleksandra Velikog I

NIJA

Gr~ka
BUGARSK
A

Ve}inu stvari pomenutih u ovom tekstu, verovatno ne}ete ~uti iz usta na{ih turisti~kih vodi~a, ve} morate, kao {to smo to morali i mi, da ih prona|ete sami. U tome i jeste ~ar putovanja - dok putujete, stalno ste u poziciji da otkrijete ne{to novo, zanimljivo i inspirativno. [ta je bilo dalje, svi smo u~ili u {koli. Filip, a kasnije i Aleksandar, osvajaju Gr~ku i postaju njeni vladari. U toku samo jedne decenije, Aleksandar pro{iruje svoje carstvo na povr{inu ogromnih razmera, pogotovo za onda{nji svet. Prose~an stanovnik na{e zemlje koji iole poznaje istoriju, zna i da je mnogo kasnije, pod vla{}u cara Du{ana u XIV veku, jedno kratko vreme, cela severna Gr~ka (osim grada Soluna) bila deo Srpskog carstva. Pre i posle toga, ovim prostorima naizmeni~no su vladali Bugari, Franci, Normani, Vizantija, a od 1430. godine i Turci, koji su se ovde zadr`ali oko 80 godina du`e nego u Srbiji.

BA

Tunisu) postoji obi~aj da se poru{eni delovi starina dogra|uju betoniranjem, {to zaista deluje ru`no i nadasve pogre{no. Jo{ jedan blok ulica ni`e, ka moru, i na}i }ete se na glavnoj solunskoj Ulici Egnatia, sagra|enoj na istoimenom ~uvenom rimskom putu (Via Egnatia), koji je preko Balkana vodio ka Carigradu. Desetak minuta pe{ke ka istoku, a sa va{e desne strane, ne{to malo dalje, ugleda}ete Crkvu svete Soje iz VII veka. Ova crkva je muzej, tako da je, kao i ve}ina muzeja i spomenika kulture u svetu, zatvorena ponedeljkom. Preko puta Svete Soje, spusti}ete se ispod nivoa ulice, da biste kupili ulaznicu i u{li u kompleks Katakombi Jovana Prete~e.
TRAVEL magazine 85

84 TRAVEL magazine

TU

RSKA

Regije
je ujedno i Vizantijski muzej, dobra je odrednica za one koji se lako izgube u nepoznatom gradu. Po~etkom XVI veka, kulu je sagradio arhitekta sultana Sulejmana Veli~anstvenog - ~uveni Sinan, isti onaj veliki graditelj zaslu`an za delove Topkapi Saraja i Sulejmanovu d`amiju u Istanbulu. Od Bele kule krenite ka zapadu, u {etnju kraj obale mora sve do Trga Aristotelos. Na samoj obali postoji veliki broj ka}a i restoran~i}a, u kojima mo`ete da se odmorite i osve`ite posle naporno provedenog dana. Oko 40 kilometara severozapadno od Soluna, na magistrali koja povezuje severne delove Gr~ke, nalazi se selo Pela. ^im ugledate znak za Pelu, skrenite desno, i u}i }ete u rodno mesto Aleksandra Velikog, kao i mesto ~uvene Aristotelove lozofske {kole. U samom mestu, na glavnom trgu (Aleksandra Velikog), nalazi se ogromna statua (AleksanAno Poli - Gornji grad dra Velikog na konju), i to u ulici (Aleksandra Velikog), preko puta istoimene {kole! U severnoj Gr~koj, a i {ire, arheolo{ka nalazi{ta U narednih pet minuta su veoma slabo o~uvana. Mnoga zna~ajna vo`nje, sa va{e desne strane, otkri}a prona|ena na lokalitetima kao {to su s vremena na vreme }ete u ravna primer: Pela i Vergina, nalazila su se ispod ninici primetiti nekoliko ~udnih voa zemlje. Ve}ina njih se ~uva u Arheolo{kom brda{aca obraslih travom, a pomuzeju Soluna, koji zaista vredi posetiti. neko i po{umljeno. Tvorevina ljudske ruke, ona predstavljaju
Solun, Rimski Forum

late i hipodroma. U severnoj Gr~koj, a i {ire, arheolo{ka nalazi{ta su veoma slabo o~uvana. Mnoga zna~ajna otkri}a prona|ena na lokalitetima kao {to su na primer: Pela i Vergina, nalazila su se ispod nivoa zemlje. Ve}ina njih se ~uva u Arheolo{kom muzeju Soluna, koji zaista vredi posetiti. Muzej se nalazi blizu mora i Bele kule simbola grada. Na putu do mora, u jednoj od uli~ica levo od pe{a~ke zone, potra`ite ~uvenu poslasti~arnicu (na gr~kom: zaharoplasteio) Nikos. Izaberite kola~e za usput i oni }e vam biti lepo zapakovani u crvene kutije, uvezani zlatnom ukrasnom trakom. Spustiv{i se do obale mora, ispred vas se uzdi`e Bela kula (na gr~kom: Lefkos Pirgos). Tik uz more, a na po~etku parka i {etali{ta, ova kula, koja

grobnice iz perioda oko IV veka pre na{e ere, iz vremena Filipa (i Aleksandra) Makedonskog. Veoma brzo }ete na magistrali da nai|ete na odvajanje za selo Nea Pela, a na samoj raskrsnici - i ono {to zavre|uje va{u pa`nju. Sa desne strane, tik uz magistralu, nalazi se lokalitet Pela, u kojem osim nekoliko stubova i isto toliko mozaika, nema ni~eg zna~ajnog. Ono vredno nalazi se preko puta, sa leve strane magistralnog puta, koji bukvalno morate da pretr~ite da vas ne bi udarila kola. Kada uspe{no pre|ete na suprotnu stranu, vide}ete jednu prili~no malu i neuglednu prizemnu zgradu, oko koje se nalaze jo{ neke lo{e o~uvane iskopine. Da izgled mo`e da prevari, uveri}ete se kada u|ete unutra. U ovoj zgradi - Muzeju Pele, na malom, veoma ukusno sre|enom prostoru, nalazi se veliki broj zna~ajnih predmeta, po~ev{i od vremena praistorije, pa sve do vremena Aleksandra Velikog. Jedan od svakako najzna~ajnijih
Crkva svete Soje, Solun

Nedaleko odatle, na }o{ku dve velike ulice, ne{to ispod nivoa zemlje, a izme|u novih zgrada koje samo {to je ne dodirnu, {}u}urila se maju{na crkva Peobra`enje svetog Sotirosa (Metamorfossis Agios Sotiros). Interesantno bi bilo doznati ko li je dao dozvolu da se nove zgrade sagrade na nekoliko metara od kupole crkve, ili je, mo`da, po sredi neka sasvim druga pri~a. Vratite se na ulicu Egnatia i idu}i ka istoku, posle nekoliko minuta hoda, sa leve strane ugleda}ete ostatke trijumfalne kapije cara Galerija, ili Kamaru. Ovaj Cezar Isto~ne Makedonije, kako su ga jo{ zvali, sagradio je 298. godine ovu kapiju, kao simbol svoje pobede nad Persijancima. Odmah iza Kamare, nalazi se Crkva svetog \or|a iz 395. godine, koja se zbog svog kru`nog oblika jo{ zove i Rotonda. Zdanje je prvobitno sagra|eno kao rimski hram, koji car Teodosije pretvara u crkvu. U doba Turaka postaje d`amija, a kasnije i muzej (zatvoren je ponedeljkom). Ta~no preko puta trijumfalne kapije, pre|ite ulicu i krenite ka moru. Ulica je delom pe{a~ka zona, a na pola puta do mora, nailazi se na prazne placeve izme|u zgrada - ostatke rimske pa-

a postoji ~ak i nekoliko malih hotela. Pored Kalambake put vodi uzbrdo, ali se do vrha sti`e za nekoliko minuta. Na putu }ete nai}i na ra~vanje i putokaz: do dva manastira }ete sti}i ako skrenete levo - Sveta Trojica (Agia Triada) i Sveti Stefan (Agios Stefanos), a do ostala ~etiri: desno. Sa vidikovca levo od raskrsnice, pru`a se neodoljiv pogled na pet od {est manastira (Sveti Stefan je 500 m levo, iza okuke). U XII veku, pravoslavni monasi U odnosu na vrepo~inju izgradnju prvog maname koje ste odvojili stira na vrhu jedne od stena. Do da obi|ete Meteokraja XVI veka bilo ih je ukupno re, ograni~ite se na 24, ali je do dana{njeg dana u najvi{e tri manasti`ivotu ostalo samo {est manara, a vide}ete i za{to. stira: jedan `enski i pet mu{kih. S obzirom da se svi S obzirom na konguraciju teremanastiri nalaze na na, ostaci napu{tenih manastivisokim, ugla~anim ra se ne vide, niti postoji na~in stenama, do svakog da se odozdo utvrdi na kojoj od od njih dolazi se peovih ~udnih stena su stajali. njanjem uz stepenice (najvi{a stena je ne{to ispod 400 metara). Nekada nije bilo stepenica, pa su monasi do manastira stizali u mre`i od kanapa koju su oni odozgo povla~ili kanapom na gore. Na isti na~in su se snabdevali kako namirnicama, tako i ostalim potrep{tinama koje nisu bili u mogu}nosti da sami naprave ili da zasade na malom prostoru stene. Do `enskog manastira Sveti Stefan, koji se nalazi, tako|e, na steni, mo`e da se do|e jednostavnim prelaskom preko mosti}a, bez pentranja. U njega }ete mo}i da u|ete samo propisno obu~eni, a to zna~i: mu{karci u dugim pantalonama, a `ene pokrivenih ramena i nogu (pantalone nisu
Meteori, stene

Severna Grcka Travel Tips

VODI^I
Prou~ite neke od DK eyewitness travel guides, koje mo`ete da kupite u ve}im knji`arama u Beogradu, ali je, ipak, najbolje da pre puta informacije potra`ite surfuju}i po Internetu.

PROPUSNICE I KARTICE
ISIC kartice za studente i ITIC za profesore, naj~e{}e omogu}avaju popust od oko 50 % na zvani~nu cenu. Odnose se na ulaznice za muzeje, arheolo{ka nalazi{ta, a neke i na vo`nje trajektom i vozom.

BEZBEDNOST
Sli~no kao kod nas, {to ne zna~i da ne treba da pripazite na svoj ru~ni prtljag u gu`vi velikih gradova.

ZABRANE
Prvenstveno se odnose na posete crkvama i manastirima (Meteori), gde se pripadnicama `enskog pola zabranjuje ulaz u pantalonama, kratkim suknjama, {ortsu i majicama bez rukava. Mu{karcima je ulaz zabranjen u {ortsu.

RADNO VREME
Prete`no rade tokom celog dana, ali ima dosta slu~ajeva da rade dvokratno: do podneva, pa od 16.00 ili 17.00 sati.

je i dijadema od listi}a ~istog zlata (u obliku lovorovog venca), za koju ka`u da je pripadala samom Filipu Makedonskom. Ulaznica za muzej (i iskopine oko muzeja, kao i one preko puta), staje {est eura. Na oko 60 kilometara zapadno od Pele, naglo po~inje planinski pejza`, gde se na uzbrdici, a na samoj litici, nalazi ve}i gradi} Edesa. Na obodu grada mo`ete da posetite ~uvene vodopade - kraj putovanja planinskih reka koje se sa severa spu{taju u ravnicu. Na sasvim suprotnoj strani, 240 kilometara ju`no od Soluna (ka Larisi), a zatim zapadno, duboko u kopnu provincije Tesalije (postojbine jo{ jednog gr~kog junaka - kraljevi}a Ahila), nalaze se nadaleko ~uveni Meteori (Meteora). Kao {to im i ime ka`e, pejza` oko njih izgleda kao da su stene popadale s neba, {to i nije tako daleko od istine. Milionima godina unazad, talo`enje kamenja i blata na u{}u reke, a kasnije i zemljotresi, uslovili su nastanak ovih ~udnih, otu|enih, a u isto vreme i zadivljuju}ih stena, koje {tr~e uvis kao ~udo prirode - svaka sama za sebe. U XII veku, pravoslavni monasi po~inju izgradnju prvog manastira na vrhu jedne od stena. Do kraja XVI veka bilo ih je ukupno 24, ali je do dana{njeg dana u `ivotu ostalo samo {est manastira: jedan `enski i pet mu{kih. S obzirom na konguraciju terena, ostaci napu{tenih manastira se ne vide, niti postoji na~in da se odozdo utvrdi na kojoj od ovih ~udnih stena su stajali. Ako na Meteore sti`ete iz pravca grada Larise i Trikale, u podno`ju planina vide}ete selo Kalambaku. Zbog reke turista koji svakodnevno pose}uju Meteore, u ovom mestu mo`ete da iznajmite sobu, apartman,
TRAVEL magazine 87

86 TRAVEL magazine

Regije
dozvoljene). U kompleksu manastira nalazi se, osim crkve, i mali muzej sa zanimljivim starim spisima, ikonama, tkaninama, drvorezima i ukrasima od srebra. Ako kod putokaza skrenete desno, posle nekoliko kilometara do}i }ete u podno`je manastira Varlaam, a pet minuta pe{ke iznad njega, i do manastira Veliki Meteori (Megalo Meteoron). Veliki Meteori su, kao {to im i ime ka`e, najve}i manastir Meteora, a nalaze se i na najve}oj i najvi{oj steni. Do njega se dolazi stepenicama, a jednim delom i kroz mali tunel u masivnoj steni. U kompleksu manastira nalazi se crkva, autenti~na mona{ka trpezarija sa za obed postavljenim stolovima (tanjiri, posreZa obilazak Metebren escajg), kuhinja, ora izaberite jedan prostorija sa alatkama, od dana vikenda. kacama i spremi{tem Tada je verovatno i za vino, muzej sa konajve}a gu`va, ali je stimima i odlikovanjire~ o danima kada ma, veliki vidikovac i svi manastiri rade. dvori{te, kao i privatne

Meteori

manastir. Uglavnom rade dvokratno, te se za posetioce otvaraju u 09.00, a zatvaraju izme|u 12.00 i 12.30. Posle podne, neki od manastira su ponovo otvoreni od 15.00 do 17.00 ili 18.00, dok neki uop{te ne rade popodne. Me|utim, kada do|ete do ispred svakog pojedina~nog manastira, ispred svakog stoji tabla na kojoj pi{e da je otvoren od 09.00 do 17.00 ili 18.00, {to bi zna~ilo da ne prave pauzu. Razlog za to je verovatno preveliki broj turista, koji satima organizovano u autobusima putuju do Meteora, pa bi bilo malo nezgodno da moraju po letnjoj vru}ini da ~ekaju jo{ nekoliko slede}ih sati. U manastirima, a ni oko njih, nigde nema nikakvih prodavnica hrane i pi}a, zbog ~ega treba da vodite ra~una da se snabdete pred polazak. Postoje kombi vozila ~iji vlasnici u podno`ju nekih od manastira prodaju pi}e, ali oni ne stoje uvek na istom mestu, pa mo`ete da ih mimoi|ete. Na
Manastir Veliki Meteori

(Roussanou) i Sveti Nikola Anapafas (Agios Nikolaos) nalaze se na putu izme|u manastira Svete Trojice i manastira Varlaam, kada krenete da se spu{tate ka centru Kalambake. Ulaz u svaki od {est manastira se napla}uje dva eura po osobi, a {to se ti~e radnog vremena, tu }ete biti malo zbunjeni. Naime, na zvani~nom gr~kom veb sajtu, kao i u zvani~nom prospektu Meteora, napisano je druga~ije radno vreme za svaki pojedina~ni
Freske u manastiru Veliki Meteori

istim mestima, lokalci su postavili kioske sa suvenirima, koji su obi~no skupi, a i nedovoljno autenti~ni. Za obilazak Meteora izaberite jedan od dana vikenda. Tada je verovatno i najve}a gu`va, ali je re~ o danima kada svi manastiri rade: Megalo Meteoron (zatvoren utorkom); Agia Triada (zatvoren ~etvrtkom); Agios Stefanos (zatvoren ponedeljkom); Roussanou (zatvoren sredom); Varlaam (zatvoren petkom); Agios Nikolaos (nema podataka da je nekim danom zatvoren). Na povratku u Solun, izme|u mesta Platamon i Katerini, skrenite sa autoputa i u podno`ju planine Olimp, pogledajte arheolo{ke ostatke iz perioda starog veka (Dion). Mo`ete da se popnete na Olimp i vidite stenu u obliku fotelje, na kojoj je kobajagi sedeo sam vrhovni bog Zevs. Jugoisto~no od Soluna, nalazi se poluostrvo Halkidiki. Na svom ju`nom kraju, ono ima jo{ tri manja poluostrva koja se zbog svog oblika jo{ zovu i tri prsta, a gledaju}i sa leva na desno, njihova imena su: Kasandra, Sitonija i Atos. Od Soluna do korena prvog prsta Kasandre, postoji autoput u du`ini od oko 60 kilometara (ostali putevi po Halkidikiju su magistrale). Na pribli`no 40-tom kilometru od Soluna ka jugu, primeti}ete odvajanje za pe}inu Petralonu. U njoj su prona|eni ostaci pe}inskih ljudi i veoma je interesantna za razgledanje. Nalazi se u kopnu, na manje od pet kilometara od autoputa, a za obilazak pe}ine i muzeja, odvoji}ete oko 1,5 sat.
Halkidiki vetrenja~a

Meteori i mesto Kalambaka

mona{ke odaje, u koje ne mo`ete da u|ete. Manastir Varlaam nije toliko veliki, ali je prili~no impresivan. U njemu se nalazi stara trpezarija (sada muzej, koji vredi posetiti), ognji{te (kuhinja) i ono {to je nekada bila bolnica. Na ivici stene, vide}ete stari ~ekrk sa kanapom i mre`om, u kojoj su nekada na vrh stene

stizali i monasi, i namirnice. Iz njegove male ba{te, pru`a se divan pogled na neke od ostalih manastira, pa ne bi bilo lo{e da ga uvrstite u svoju listu za posete. Preostala dva manastira: Rusanu

Severna Grcka Travel Tips

KUHINJA
Uz razne varijacije, njihova kuhinja je, uglavnom, nasle|ena od Turaka i veoma sli~na na{oj. Tradicionalna jela su sarmice od lista vinove loze, ro{tilj, salate, musaka, kao i giros.

SPORT I REKREACIJA
Na ve}im gradskim pla`ama, kao i u okviru hotelskih kompleksa, postoji mogu}nost za vodene sportove, kao {to su: wind-surng, paraglajding, skijanje na vodi i sli~no.

[OPING
Osim klasi~nih suvenira ({koljke, |in|uve, vaze) na Halkidikiju mo`ete da kupite patinirane, kamene gurice u obliku `enskog torzoa ili vaza, koje podse}aju na iskopine. Na ju`nom izlazu iz Soluna, postoji {oping zona sa ogromnim prodavnicama (IKEA, Carrefour, Jumbo).

NO]NI @IVOT I ZABAVA

Razlikuje se od mesta do mesta. Uglavnom je re~ o ka}ima i restoranima, a u ve}im mestima postoje i diskoteke. Desetak kilometara ju`no od Soluna, na autoputu za prvi prst Halkidikija, nalazi se vodeni park Waterland.

RAZNO
Obavezno obratite pa`nju na obave{tenja o kilometra`e koja se nalaze du` puteva. De{avalo se da na putu do Soluna nai|emo na nekoliko tabli sa istom kilometra`om, {to nas je poprili~no zbunilo. Zato vam savetujemo da se pouzdate vi{e u kartu, ukoliko ste je poneli sa sobom.

88 TRAVEL magazine

TRAVEL magazine 89

Regije
U podno`ju brda postoji parking za sve koji `ele da posete pe}inu, a do{li su sopstvenim vozilom. Preko puta parkinga je rampa, odakle na svakih 20 minuta, pe}inski autobus sakuplja pristigle turiste i besplatno ih vozi 500 metara uzbrdo, do ulaza u pe}inu, a i nazad (ko voli da pe{a~i, ne mora da ~eka autobus). Ispred pe}ine kupite kartu po ceni od {est eura (va`i i za muzej) i sa~ekajte da se na svakih pola sata pojavi vodi~, koji preuzima sakupljenu grupu i vodi je u obilazak pe}ine. U okviru kompleksa nalazi se predivan mali muzej, u kome mogu da se izgube kako deca, tako i odrasli, u razgledanju najrazli~itijih fosila. Tu }ete videti okamenjene fosile kornja~e, rog od nosoroga, kao i kosti planinskog lava i hijene, koji su nekada `iveli na ovim prostorima. Vide}ete prikaz slojeva zemlje (hronolo{ki pore|anih), kosti pe}inskog ~oveka, kao i prvo i najstarije prona|eno vajarsko delo, odnosno poku{aj pe}inskog ~oveka da napravi portret. U muzeju jo{ mo`ete da vidite i dokaze o postojanju vatre u pe}ini (iz perioda na|enih ljudskih kostiju), najrazli~itije oru|e, praistorijsku ~ove~ju lobanju (sa Krita) na ~ijim je zubima ostao trag obavljene operacije iz domena oralne hirurgije (operacija na umnjaku!), kao i delove kose praistorijskog ~oveka. U samoj pe}ini nije dozvoljeno ni fotograsanje, niti snimanje (u muzeju je sve dozvoljeno). Ako ste stranac, vodi~ }e vam ispri~ati pri~u o istorijatu pe}ine na engleskom jeziku. Godine 1959, jedan seljanin je slu~ajno prona{ao otvor. Obavestio je lokalne vlasti, pa je istra`ivanje po~elo. Niko nije ni sanjao da }e na}i kosti pe}inskih ljudi, a kamoli kosti tada{njih `ivotinja! U tami pe}ine, Grci su rekonstruisali scene iz `ivota onda{njih ljudi, kako sede oko vatre i jedu pe~eno `ivotinjsko meso. Kao i u ve}ini drugih pe}ina, i ovde se nalaze stalaktiti i stalagmiti. Me|utim, ve}ina pe}inskih ukrasa prili~no je suva, u odnosu na one u drugim pe}inama, koji su obi~no vla`ni, i sa ~ijih ukrasa curi voda. Pre odlaska u severnu Gr~ku, obi{la sam zvani~ne gr~ke veb sajtove, i pone{to zapisala kao ideju vodilju u obilasku Halkidikija. Na moje iznena|enje, vi{e od dve tre}ine informacija bile su ili potpuno pogre{ne, ili prili~no preuveli~ane. Tako sam informisana da na primer, na Kasandri, u mestu Kasandria postoje: o~uvane vetrenja~e. Da li treba da ka`em da u istom mestu ve}ina me{tana nije znala

U muzeju mo`ete da vidite i dokaze o postojanju vatre u pe}ini (iz perioda na|enih ljudskih kostiju), praistorijsku ~ove~ju lobanju (sa Krita) na ~ijim je zubima ostao trag obavljene operacije iz domena oralne hirurgije (operacija na umnjaku!), kao i delove kose praistorijskog ~oveka.

Kafana u selu Nea Potidea, poluostrvo Kasandra

Halkidiki - Olintos

o ~emu pri~am, dok nismo stali kod Vatrogasnog doma, gde su se, ina~e veoma ljubazni i predusretljivi vatrogasci, setili da ima jedna, tu iza neke ku}e, ali od nje je ostao samo donji deo zgrade. Da nije kru`nog oblika, mogla je da bude ru{evina bilo koje stare ku}e! Prvo mesto na Kasandri je Nea Potidea. Za nju pi{e da u mestu postoje arheolo{ki ostaci Korin}ana iz starog veka (ima par~e zida!). Mesto se nalazi na gornjem, naju`em delu poluostrva, a kroz njega je prokopan kanal koji spaja isto~ni i zapadni deo mora, te je poluostrvo Kasandra time postalo ostrvo. Mesta{ce je ina~e, veoma simpati~no, jer u njemu nema tragova masovnog apartmanskog turizma, kao u slu~aju ve}ine mesta na isto~nom delu prvog prsta, gde veliku ve}inu turista ~ine na{i ljudi. Na zapadnoj strani poluostrva, ni`u se mala mesta, sa ponekim hotelom, od kojih je najsimpati~niji Posidi. Kasandra je prete`no valovita, a za razliku
TRAVEL magazine 91

90 TRAVEL magazine

Regije
od ostala dva prsta, osim ne{to malo na ju`nom delu, na njoj nema visokih planina. Na krajnjem jugoistoku (ju`no od Pefkohorija), nalazi se prirodom najlep{i deo poluostrva, sa nekoliko lepih pe{~anih pla`a (Golden beach, na primer), dok isto~ni deo deluje prili~no neinspirativno. Na putu izme|u prvog i drugog prsta, mo`ete da obi|ete arheolo{ko nalazi{te Olintos (Olynthos), u kojem nema ne{to preterano da se vidi, ili se ne{to dalje, sa magistrale odvojiti na sporedni put do simpati~nog sela Ormilije (Ormylia). Kroz selo mo`ete da se pro{etate izme|u starih (i novih) ku}a, u laganoj popodnevoj atmosferi, gde stariji mu{ki deo populacije na glavnom trgu, ispred lokalne kafanice, le`erno igra tavle i komentari{e prolaznike. Na pola puta do sela, sa leve strane, na usamljenom bre`uljku, me|u maslinama, ugleda}ete divnu staru vetrenja~u. Obavezno skrenite levo na zemljani put i kroz maslinjak popnite kolima na vrh - tik uz vetrenja~u, odakle se pru`a lep pogled na okolni pejza`.
Selo Agios Nikitas, poluostrvo Sitonia

Uranopolis

Verovatno ve} znate da na Atos ne mo`ete da neizostavno treba da obi|ete. Zapadni deo Sitonije nije toliko zanimljiv u|ete bez dozvole prethodno dobijene u Solunu, na koju se ~eka oko nedelju dana od dana kao isto~ni. Na toj strani poluostrva, nalazi se ve}e mesto Neos Marmapodno{enja. Ako ste `enras. Ako niste ljubitelj maskog pola, ni to vam ne}e Ve}inu teritorije tre}eg sovnog turizma i atmosvredeti, jer monasi `ene prsta - Atosa, ~ini fere jedan drugom nad ne pu{taju u svoj skroviti mona{ka dr`ava Sveta glavom koja podse}a svet. Zato mo`ete da uplaGora. Na njoj se nalazi 20 na isto~ni deo prvog prtite turu brodom i oplovite manastira, od kojih je po sta (Pefkohori, Hanioti), dovoljno blizu Atosa, tajedan: srpski, bugarski i nema nikakve potrebe da man toliko da vas `elja za ruski, a ostali su gr~ki. Zasvra}ate u Neos Marmalepotom manastira i njenimljivo je da su neki od ras. Tim gore {to je ovde govih fresaka mine. Cena gr~kih manastira nekada sve u istom stilu, ali jo{ od oko 40 eura po osobi, bili u vlasni{tvu arhiepiu brdu, pa uzbrdicama i obuhvata ~etvoro~asovno skopija drugih dr`ava, ali nizbrdicama ~esto nema krstarenje i dvoipo~asovno su iz razloga {to u njima kraja. Pored Neos Marzaustavljanje za ru~ak u vremenom nije ostamarasa, nalazi se i veliki mestu Uranopolis (Ouralo vi{e od {est monaha, kazino sa kockarnicom noupolis), na zapadnom pretvoreni u Gr~ke. Porto Karas. delu tre}eg prsta, koje Spustili smo se do dve od pregr{t sli~nih. Za jednu od njih ~ak postoji reklama u mestu Sarti, koje smo obi{li ne{to kasnije. Da je umesto borove {ume iza vas, kojim slu~ajem {uma palmi, na pla`i Orange beach ose}ali biste se skoro kao na Sej{elima. Sitan beli pesak, more u svetlo - tirkiznoj boji, kao i blistavo bele, oble, ugla~ane stene koje izviru iz vode oko vas, da}e vam odgovor na pitanje zbog ~ega je ova mala pla`a uvek pose}ena. U nekoj od ovih ugla~anih stena, neko je dobio inspiraciju i isklesao usnulu sirenu. Nekoliko kilometara ju`no, u}i }ete u jedini gradi} na isto~noj obali Sitonije - Sarti. U velikom zalivu, sa {irokom i du` ~itavog mesta dugom pe{~anom pla`om, ovaj nadasve simpati~an i nepretenciozan gradi}, deluje veoma prijatno i opu{teno. U njemu nema velikih hotela, niti previ{e zgrada sa apartmanima, zbog ~ega deluje kao savr{eno mesto za odmor. Iz Vurvurua (Vourvourou), mesta na severu isto~nog dela Sitonije, svakog prepodneva brodovi polaze na jednodnevni izlet u obilazak oko zapadne strane Svete Gore - Atosa.
Selo Agios Nikitas, poluostrvo Sitonia

Za razliku od Kasandre, drugi prst - Sitonija, to jest njegova isto~na strana, obiluje prelepom netaknutom prirodom, planinama i obiljem dugih, divljih pe{~anih pla`a, sa tirkiznom bojom mora. Po{to od najsevernijeg mesta na isto~noj obali Sitonije (Vourvourou), pa sve do skoro ju`nog kraja (do mesta Sarti), osim nekoliko kampova ne postoji nijedno naselje, ove prelepe pla`e morate da prona|ete sami. Idu}i putem ka jugu, na svaka dva-tri kilometra, sa leve strane postoje neobele`eni zemljani putevi kojima mo`ete da se spustite na obalu. S obzirom na to da je poluostrvo {umovito, a magistrala ide visoko i strmo iznad obale, iz kola ne mo`ete da vidite nijednu pla`u. To je iznena|enje koje vas ~eka, kada se zemljanim putem spustite do obale.
92 TRAVEL magazine

Da je umesto borove {ume iza vas, kojim slu~ajem {uma palmi, na pla`i Orange beach ose}ali biste se skoro kao na Sej{elima - sitan beli pesak, more u svetlo-tirkiznoj boji, kao i blistavo bele, oble, ugla~ane stene koje izviru iz vode oko vas. U nekoj od ovih ugla~anih stena, neko je dobio inspiraciju i isklesao usnulu sirenu.

Jedino mesto sa zapadne strane Sitonije koje vredi videti, je staro selo Agios Nikitas, koje se nalazi u korenu drugog prsta, na kilometar do dva u kopnu od mesta Nikiti (koje je na samoj obali). Agios Nikitas ima ve}inom kamenom poplo~ane ulice i stare ku}e koje se restauriraju i doteruju, tako da je prijatno pro{etati njegovim uli~icama i ste}i utisak o tome kako je gr~ko primorsko selo u ovom delu zemlje, zaista nekada izgledalo. Odatle prepre~ite kolima poluostrvo, do sela Agios Nikolaos (na isto~nom delu Sitonije), pa krenite severno uz obalu, prema tre}em prstu - Atosu. Ovaj deo obale je veoma slikovit, a visoko sa puta, nekoliko malih sela u podno`ju, deluju kao sa razglednice. Pla`e nisu naro~ito lepe i nema preke potrebe da se zadr`avate, ve} nastavite put Uranopolisa. Ve}inu teritorije tre}eg prsta - Atosa, ~ini mona{ka dr`ava Sveta Gora. Na njoj se nalazi 20 manastira, od kojih je po jedan: srpski, bugarski i ruski, a ostali su gr~ki. Zanimljivo je da su neki od gr~kih manastira nekada bili u vlasni{tvu arhiepiskopija drugih dr`ava, ali su iz razloga {to u njima vremenom nije ostalo vi{e od {est monaha, pretvoreni u Gr~ke. Postoji zakon koji nala`e da u manastiru mora aktivno da `ivi barem {est monaha, da bi ostao u istom vlasni{tvu - u suprotnom se dodeljuje Gr~koj. Ako uspete da dobijete dozvolu za posetu Atosu, po njemu mo`ete slobodno da se kre}ete od jednog do drugog manastira, gde }ete dobiti hranu i sme{taj kad god vam to zatreba. Za one koji dobiju dozvolu, a vole da planinare, na krajnjem jugu poluostrva nalazi se vrh Atos visine 2.030 m. I bez dozvole mo`ete da posetite tre}i prst, ali samo do mesta Uranopolis. Iza njega prestaje svaki asfalt, kao vrsta obave{tenja da dalje ne mo`ete, osim u slu~aju da imate odobrenje za posetu Svetoj Gori. U korenu Atosa, desetak kilometara pre turisti~kog mesta Jerisos (Ierissos), sa desne strane se nalazi drvena tabla sa natpisom: Kakovou. Skrenite do drvene kapije i u|ite u ogra|en prostor gazdinstva manastira Hilandar. Monasi ovde uzgajaju ono {to oko Hilandara, zbog manjka prostora, ne mogu da zasade. Pro{etajte se po vrtu, pogledajte malu crkvu i ribnjak, a zatim se vratite na put prema Atosu. Desetak kilometara ju`no od Kakovua pro}i }ete kroz mesto Jerisos, a potom vas, u slede}ih desetak kilometara, put vodi na suprotnu (zapadnu) stranu Atosa, pored sela Tripiti, odakle leti na svakih pola sata, trajekti kre}u put ostrva Amuliani (Ammouliani). Osim ovog, ne{to ve}eg ostrva (na kome }emo kasnije zavr{iti dana{nje putovanje), izme|u drugog i tre}eg
TRAVEL magazine 93

Regije
prsta, tik uz obalu Atosa, a blizu Uranopolisa, nalaze se jo{ dva manja i nenaseljena ostrva. Do njihovih pla`a, tokom ~itavog dana voze ~amci i brodi}i sa doka u Uranopolisu. Od Tripitija do kraja puta imate jo{ oko 10 kilometara vo`nje. Uranopolis je (kao i Sarti), veoma simpati~an primorski gradi}. Sa mno{tvom privatnih ku}a ukra{enih obiljem zelenila, za nas je bio pravo otkrovenje, s obzirom da u na{im turisti~kim agencijama, kao destinacija skoro da i ne postoji. U njemu postoje ve}i hoteli, ali se oni nalaze, uglavnom, na obodima grada. Na rtu, u centru, nalazi se obele`je ovog grada - Kula. Visoka, ~etvrtasta, kamena gra|evina iz XIV veka, na vrhu ima krov od crepa i nekoliko isturenih i natkrivenih balkona. S obzirom na to da je relativno skoro pretvorena u muzej, za dva eura po osobi, u njoj mo`ete da vidite zanimljiv srebrni i zlatni nakit, keramiku, kao model manastira Vatoped (na Atosu), u ~ijem vlasni{tvu je kula nekada bila. Krov i drvene oplate unutar kule, dodate su u XIX veku. Posle napornih obilazaka, sledi zaslu`eni odmor. Zato se vratite putem desetak kilometara ka severu, u malu luku kod Tripitija, i sa~ekajte na trajekt koji vozi na ostrvo Amuliani. Za jedan euro po osobi, a 7,5 eura za auto (u jednom smeru), putova}ete 25 minuta do glavnog mesta na ostrvu. Trajekt saobra}a na svakih pola sata, u oba smera, a poslednji polazak sa ostrva na kopno je u 19.30, u letnjem periodu. Ve}ina putnika za ostrvo su Grci izgleda da stranci nisu dovoljno obave{teni. Ostrvo je dugo nekoliko kilometara, a {iroko oko dva kilometara. ^im stupite na tlo, po|ite putem kroz glavno mesto, Zahvaljuju}i donaciji nema~ke vlade, na jednom zapreko brda{ca na ravnjenom brdu iznad Stagire napravljen je zabavni drugu stranu ostrpark od sprava vezanih za ziku, mehaniku i kinetiva - onu koja gleda ku. Ovde }ete videti kako se prelama svetlost i kako ka Sitoniji. U roku so~ivo pod uglom mo`e da zapali vatru; zatim }ete od sedam-osam vrte}i ru~icu ustanoviti kako nastaje vir; vide}ete minuta, vide}ete kako funkcioni{e klatno, sun~ani sat i kako se {apaveliki parking, slatom iz jednog u drugi kameni tanjir prenosi zvuk. no jezerce i prelepu, veliku pe~anu pla`u. Ovu pla`u nije mogu}e da proma{ite delu, u obilasku velikog starog sela Megali Pana- jedini asfaltni put na ostrvu, prolazi i vodi gia, a 20-tak kilometara severoisto~no od njega samo do nje! Na njoj se mo`ete okupati, od- obavezno posetite Stragiru, rodno mesto ~uvenog moriti i osve`iti u veoma zanimljivom ka}u lozofa Aristotela. u praistorijsko-afri~kom stilu, koji se nalazi na Zahvaljuju}i donaciji nema~ke vlade, na jeddesnom kraju pla`e, podno stenovitog brda. nom zaravnjenom brdu iznad Stagire napravljen Putovanje Halkidikijem mo`ete da je zabavni park od sprava vezanih za ziku, meokon~ate duboko u njegovom kopnenom haniku i kinetiku. Kako deci, tako i onima koji
94 TRAVEL magazine

INFO

Severna Gr~ka
geografski polo`aj
Nalazi se u jugoisto~noj Evropi, ju`no od Makedonije i Bugarske, a zapadno od Turske. Zapljuskuju je obale Jonskog mora (na zapadu), Sredozemnog (na istoku) i Egejskog (na jugu). obi|ete kolima, s obzirom na to da nam Gr~ka i nije tako daleko. Od Beograda do Soluna ima oko 630 kilometara, od kojih autoput ~ini oko 500 kilometara. Putarina za autoput od Beograda do Soluna, ko{ta oko 20 eura u jednom smeru. Ostale putarine na planini Parnas.

vremenska razlika
+1 sat u odnosu na SCG

jezik
Gr~ki

medicinske norme
Nema posebnih medicinskih normi, niti je potrebna vakcinacija.

novac
Euro

struja
230V, 50Hz

sme{taj
U zavisnosti od `elja i dubine d`epa, mo`ete da se smestite u kampovima, privatnim apartmanima ili hotelima.

populacija zemlje i grada

Gr~ka ima oko 11 miliona stanovnika.

za autoputeve u Gr~koj, pla}aju se samo na autoputu Solun - Atina i ko{taju dva eura.

kako sti}i do...

Po{to je Solun jedan od ve}ih gradova u severnoj Gr~koj, informisa}emo vas kako da stignete do njega, a iz njega mo`ete da se kre}ete prema drugim delovima oblasti. Do Soluna mo`ete da do|ete aviokompanijom Olympic Airlines, preko Atine. Avion leti utorkom i subotom u 09.00, a sti`e u Atinu u 12.15. Za Solun polazi u 18.20 i sti`e u 19.15. Cena karte je 170 eura uz 129 eura za takse. Mi preporu~ujemo da ovu zemlju

dokumenta
S obzirom na to da je Gr~ka ~lan Evropske Unije, pored va`e}eg paso{a, potrebna je i {engenska viza, koja se dobija u Ambasadi Gr~ke u Beogradu.

klima
Klima je mediteranska, sa toplim letom i blagim zimama. U planinama kopnenog dela Gr~ke zimi ima snega. Jedan od ski centara je blizu mesta Del (~uvenog anti~kog proro~i{ta), Dodatne informacije mo`ete da na|ete na: www.medhotels.com, www.myhotel.gr, www.allhotelsingreece.gr.

Kakovu

to odavno vi{e nisu, bi}e krajnje zanimljivo da otkriju neke od zakona zike, na o~igledan i zanimljiv na~in. Ovde }ete videti kako se prelama svetlost i kako so~ivo pod uglom mo`e da zapali vatru; zatim }ete vrte}i ru~icu ustanoviti kako nastaje vir; vide}ete kako funkcioni{e klatno, sun~ani sat i kako se {apatom iz jednog u drugi kameni tanjir prenosi zvuk. Na samoj ivici brda, nalazi se veliki spomenik Aristotelu, a malo dalje i tri mala teleskopa za posmatranje okoline, a mo`da i zvezda! Ve}inu stvari pomenutih u ovom tekstu, verovatno ne}ete ~uti iz usta na{ih turisti~kih vodi~a, ve} morate, kao {to smo to morali i mi, da ih prona|ete sami. U tome i jeste ~ar putovanja - dok putujete, stalno ste u poziciji da otkrijete ne{to novo, zanimljivo i inspirativno.

informacije
Za dodatne informacije pogledajte neke od Internet stranica: www.gtp.gr, www.nath.gr, www. greekhotels.gr.

telefoniranje
Ako zovete Gr~ku iz SCG, okrenu}ete: 99 30. Pozivni broj za Solun je 23 10. Minut razgovora ko{ta 17,33 dinara. SCG }ete iz Gr~ke zvati kao i iz bilo koje druge zemlje - 00 381 i pozivni broj odgovaraju}eg grada. Minut razgovor ko{ta 0,24 eura.

kako se kretati kroz regiju

Kroz Gr~ku mo`ete da se kre}ete vozom (Solun - Larisa - Atina), me|ugradskim autobusima (iz Soluna), kolima, rent-a-car -om, brodom oko Svete gore -Atosa (iz mesta Vurvuru).

TRAVEL magazine 95