Tema broja

Copyright Biarritz Tourisme, Foto: Cazenave

mesta za

Nepoznata
Tekst napisao: @ikica Milo{evi}

dobar odmor Destinacije koje ~ekaju na{e turiste

Svake godine nai|e neka nova destinacija u ponudi na{ih turisti~kih agencija, svake godine plane neki novi, nenadani aran`man, za koji jo{ nismo ~uli, koji kod nas jo{ nije stekao popularnost. Tako je jedne godine nai{la srame`ljiva Bugarska, onda nepoznata i "sumnjiva" Turska, a danas je odlazak u te zemlje ve} redovna pojava i deo op{te kulture na{ih gra|ana... Imate dubok d`ep i ide vam se negde gde "na{ih" nema? @elite da budete atraktivni svojim prijateljima kada do|ete sa pri~ama sa putovanja? Nemate puno novca, a `elite novu zabavu na nekom "nepoznatom mestu"? Nema problema! U ovom i slede}em broju obradi}emo 10 destinacija koje svet ve} odavno poznaje, a na{i turisti tek treba da otkriju. Probajte neko novo letovanje... Evo prvih pet predloga!

1
Panorama So~ija

So~i i Adler
Ako ste se pitali gde se to ruski bogata{i, milijarderi i njima sli~ni sun~aju kada su u Rusiji, odgovor je: u So~iju. Ako se pitate gde je biv{i predsednik Boris Jeljcin, sada kada je u penziji, odgovor je isti. Ako vas interesuje gde Putin prima svoje uva`ene goste, ponovo }ete dobiti isti odgovor. So~i, zajedno sa svojom rivijerom, predstavlja jedan od najdu`ih urbanih kompleksa na svetu - njegova neprekinuta urbana povr{ina, zajedno sa obli`njim gradovima iznosi 145 kilometara, od ~ega su 118

Dodu{e, do ovde se sti`e isklju~ivo avionom. Grad je poznat po jedrenju, skijanju na vodi, ali i po lekovitim pansionima socijalisti~kog tipa. Trebalo je,ipak, radni~ka klasa da se zdrava i ~ila vrati na posao! Tu su i "da~e" rukovodilaca, danas poznate vile za klasu Romana Abramovi~a, koji navrati ovde kada nije u Londonu, Moskvi ili kakvom drugom egzoti~nom mestu u svetu. Sme{taj je mogu}e na}i u svim varijetetima: od najjeftinijeg do superluksuznog. Srednja temperatura kupali{ne sezone, koja traje od maja do oktobra, je nekih 22 C, dok je tokom leta oko 30C. So~i u celini pripada nacionalnom parku, {to govori samo po sebi. Interesantna stvar je da se u ruskim turisti~kim ~asopisima uvek mo`e videti slede}a reklama: "Ako ste mislili da }ete dolaskom u So~i prekinuti svoju pozori{nu sezonu, prevarili ste se! Pozori{te u So~iju organizuje svakodnevno gostovanja vrhunskih pozori{ta iz ostatka Rusije, ali i Ukrajine: Bolj{oj te-

lmski festival, ali i modne revije (po ~emu li~i na Kotor) ili Festival piva (po ~emu mo`e da li~i na bilo koji grad!). Jedan od specijalnih do`ivljaja je odlazak u Adler, ravni~arski grad pored So~ija, u kome su pla`e najlep{e, u kome nema toliko gu`vi, i tek se po~inje sa masovnom gradnjom hotela i klubova. Adler je idealan za porodi~ni odmor, ukoliko zaista `elite odmor.
U okolini:

Nekih 45 kilometara severno od So~ija nalazi se skijali{te Krasnaja Poljana (Crvena Poljana), gde je sve do aprila mogu}e skijati, sli~no Libanu ili Crnoj Gori. So~i je, paradoksalno, iako letovali{te, isto tako i grad-kandidat za slede}u Zimsku olimpijadu! Naravno i leti je mogu}e oti}i na sjajan kavkaski treking po ~istom vazduhu, daleko od morske vreve. Mogu}e je napraviti i sjajne ekskurzije u obli`nju Abhaziju, zvani~no u sastavu Gruzije: jeftina i prelepa letovali{ta sovjetske elite, poput Gagre i prestonice Suhumija idealan su odabir da se u njima provede nekoliko dana. Ne treba propustiti ni veli~anstveni manastir Novi Atos (Novij Afon) u mestu Pitsunda, okru`en ~empresima, morem i brdima!

kilometara pe{~ane pla`e. Obe}ava, zar ne? More. Crno more, Ruska rivijera. Na njegovim ulicama ne raste obi~no drve}e: uli~no drve}e su palme, eukaliptusi, ~empresi, banane, bambusi. Od ruske zime, So~i "brani" zid Kavkaza, koji ne dozvoljava severnim vetrovima da "udaManastir Novi Atos u Pitsundi, predstavlja raju" svojim hladnim obaveznu ekskurziju svih koji dolaze u So~i i Adler talasima o more. Ovo je suptropska Rusija i jedan od najsevernijih atar, baleti, Petrogradska opera... Ne}e vam suptropskih gradova sveta. Nalazi se na geograf- biti dosadno!" Neverovatno, zar ne? Kome se skoj {irini, recimo, Splita (43,5 stepena SG[) jo{ u Srbiji, kada je na moru, ide na balet? i 145 kilometara njegove du`ine dele se na Ali, Rusima se ide. Ne treba zaboraviti da su ~etiri administrativna regiona: Adler, najju`nije tek dolaskom ruskih izbeglica, po~etkom 20letovali{te Rusije, od abhaske granice na reci ih godina pro{log veka, Beogra|ani prvi put egzoti~nog imena Psou, do sela Kudepsta (ni{ta videli ljude koji {etaju pse na ulici, piju crni manje egzoti~no!), zatim na Hostinski region, ~aj, daju psima li~na imena i "daju" decu na balet. Razlika u balkanskoj i ruskoj civilizaciji So~i i Lazarevku, sve do reke Magri. Ruska elita i radni~ka klasa susre}u se je velika, stoga poku{ajte da prevazi|ete preovde, kao {to se me{aju i sanatorijumi sa luk- drasude, ina~e }ete biti vrlo iznena|eni na{im suznim vilama, Radisson hoteli sa radni~kim niskim nivoom kulture i pona{anja. Neki od odmarali{tima i mercedesi sa moskvi~ima. festivala u So~iju su ve} legendarni: Kinotavr,

2
Side
Panorama Sidea
Copyright Ministry of Culture and Tourism of Republic of Turkey

U ju`noj Turskoj, na obali Sredozemnog mora, nedaleko od Antalije, da budemo precizniji, na 75 kilometara od nje, nalazi se grad koji ruski turisti bukvalno opsedaju, a na{i turisti za njega gotovo da i ne znaju. Kada se ka`e "ruski turisti", onda se misli na nekoga ko mnogo tro{i, ko ne pita za cenu, ve} samo za kvalitet. Dakle, sledimo ih malo. Re~-dve o istoriji: Side je nekada bio va`an trgova~ki grad i va`na luka koja je trgovala sa ostatkom Mediterana. Bizarna ~injenica je da je ovo bio centar trgovine robljem iz Afrike, ali i centar gusarenja isto~nog Sredozemlja. Sam istorijski grad Side se nalazi na malom i pljosnatom po-

32 TRAVEL magazine

TRAVEL magazine 33

Tema broja

Turski primorski gradovi okru`eni su gr~kom, hetitskom i rimskom istorijom

Copyright Ministry of Culture and Tourism of Republic of Turkey

puta ste se kupali na pla`i u anti~kom gradu? Kada zavr{ite sa tim, mo`ete oti}i pe{ice do Goru}e planine, prirodnog fenomena D`iralija. Ovda{nji `itelji ga nazivaju janartas, a sam fenomen je rezultat izbijanja prirodnog gasa iz zemlje. "Jezici" gasa izbijaju iz zemlje kao gejziri na Islandu i hrle put neba. Fascinantan prizor. Ali, savet turistima je da plate nekog seljanina da ih tamo odvede, jer bi u samostalnom poku{aju mogli da do`ive neprijatni udar gasa o stopala... koji bi mogao da ih odvede u ne`eljenom pravcu! Ima, dakle, jo{ delova Turske koji nisu "izvikani", jo{ anti~kih gradova koji nisu otkriveni, jo{ prirodnih lepota za koje niste ~uli. Ne otpisujte Tursku prerano! Pokaja}ete se!

Kristalna voda Crvenog mora, sa koralima i fascinantnim morskim `ivotom prosto vas mami da idete na skuba-dajving ili snorkeling, da ponesete male nepromo~ive kamere i da slikate sve te fascinantne {arene ribice i bilj~ice. Romanti~no mesto za sve one koji vole jahting, jedrenje. A tako je i po~elo - od malog mesta za privezivanje jahti, van doma{aja struja i vetrova, do
Za odmor i u`ivanje ne treba mnogo

Zelena oaza usred pustinje

luostrvu koje je 300 metara {iroko i 800 metara duga~ko i bukvalno je "napakovan" arheolo{kim ~udesima i okru`en sa obe strane dubokim i plavim morem.To {to je postao top-destinacija nije, dakle, nikakvo ~udo. Iako je Side postao ekstremno popularno odmarali{te, uspeo je da sa~uva svoju "starinskost" i autenti~nost. Zahvaljuju}i obilju arheolo{kih nalazi{ta, grad je do{ao na mapu turskih atrakcija, a sam Stari grad predstavlja ~udo smirenog {arma: slatke jednospratne ku}ice sa drvenim balkonima, u lavirintu vijugavih uli~ica. Ako ste pobornik edukativnog turizma, nagleda}ete se antike: amteatar, koji datira iz helenisti~kog perioda ( jedan od najve}ih u Turskoj), koji je mogao da primi otprilike 15 hiljada gledalaca; rimski hram Apolona i Artemide; gradske kapije; akvadukti i muzeji... Posebno zadovoljstvo je, ka`u, hodati pored ovih znamenitosti no}u, kada su osvetljene... Ako `elite prirodu i pla`e i onda ste na pravom mestu! Ka`u da u Sideu more, planine i {ume prosto prelaze jedno u drugo, me{aju}i se na tako suptilan i neiskvaren na~in kao malo gde jo{ u svetu. Mo`da }e stariji ~itaoci znati na {ta mislimo... na Dalmaciju, recimo, od pre 40 godina. Side se, me|utim, van Starog grada na poluostrvu, izuzetno intenzivno gradi - hoteli, diskoteke, pla`ni kompleksi - uostalom, kao i cela Turska i Sredozemna rivijera ove maloazijske zemlje. No, Turci su izuzetno pametni u svojoj urbanizaciji - infrastruktura ide prva, tako da je konfor sjajan - nema "crnogorskih specijaliteta" tipa: nema vode, pritisak je uzbrdo slab, rupe na putu, autobusi ne idu... Sve je ta~no kao sat, zato {to Side zavisi upravo od visokoplate`nih turista. U okolini grada dominiraju hoteli od ~etiri i pet zvezdica, koji pru`aju vrhunski konfor, a ~esto su izdvojeni od naselja, sme{teni na
34 TRAVEL magazine

pla`ama, skriveni {umama, u raznim `ivopisnim uvalama... Side predstavlja raj za "kulturne turiste", ali i one ljude koji vole mir, u`ivanje i luksuz. Za turiste koji bi da se za zna~ajno manje novca, nego {to bi ih to ko{talo negde u zapadnoj Evropi, provedu "svetski".
U okolini:

Po obi~aju, turski primorski gradovi su okru`eni gr~kom, hetitskom i rimskom istorijom, tako da pru`aju fantasti~ne mogu}nosti za fakultativne ekskurzije, koje vam od srca preporu~ujemo. Na 80 kilometara od Sidea, posle divnog putovanja uz more, nai}i }ete na ru{evine grada Faselisa, grada koji su osnovali Grci sa Rodosa u 7. veku pre nove ere. Mnogo vekova je ovaj grad bio najva`nija likijska luka, i to zato {to je sam FaJedno od brojnih ostrva prelepe El Gune selis imao tri luke: Severnu, Ju`nu i Vojnu. Kroz grad vas vodi 24 metra {iroka avenija, koja je bila glavna ulica, a na zapadnom kraju se nalazi Hadrijanova kapija. Grad je prekrasno o~uvan, kao Efes, recimo, tako da mo`ete da vidite i javna kupatila, trg i amteatar! Posle Faselisa, autoputem se sti`e do Olimpa i D`iralija. D`irali je ime sela koje je nastalo u blizini Olimpa, lu~kog grada osnovanog u 2. veku nove ere, koji je bukvalno cvetao sve do 15. veka i pada vizantijske mo}i. egipatskog Las Vegasa. San u pustinji, koji Ka`u da se slavni mit o Belerofontu upravo ovde donosi novac. Nekih 11 kilometara ~istih zbio. Stari grad Olimp je tako|e veoma dobro pe{~anih pla`a; rasko{ni hoteli; safari u puo~uvan i nalazi se sa dve strane divne doline. stinji; porodi~ni programi rekreacije i burni Na mestu gde stari Olimp izbija na morsku no}ni `ivot u uli~icama crveno, ru`i~asto i obalu, nalazi se sjajna pe{~ana pla`a. Koliko oker obojenih ku}ica "kazbe" El Gune.
El Guna - "egipatska Venecija"

3
El Guna

El Gunu nazivaju "egipatskom Venecijom", {to zvu~i posebno fantasti~no kada imate u vidu da je ovaj ve{ta~ki osmi{ljen gradi} iznikao na pustinjskim obalama Crvenog mora, na crvenom pesku lagune i na mnogobrojnim ostrvima. Povr{ina od 11 miliona metara kvadratnih, na kojoj je o`iveo pomalo ki~, pomalo bajkovit i fantasti~ni grad nastala je najpre u glavama jedne od najuticajnijih i najbogatijih egipatskih porodica, porodice Saviris. Savirisi su, sli~no dubajskim emirima, po`eleli da razviju turizam tamo gde se susre}u pustinja i more. I uspeli su! Najekskluzivnije odmarali{te Crvenog mora je, vi{e od svih drugih, vi{e od Hurgade, fascinantna El Guna. Ne{to poput

mesta na kome dominiraju vile "lux" i vrhunski restorani... Ovo je Dubai ju`no od Dubaija, ekskluzivniji i manji. Njegovo srce i sredi{te je Kafr El Guna, centar grada sa `ivotom koji klju~a i danju i no}u. Ovo je mesto na kome se sre}u me{tani i posetioci grada. Kafr se nalazi na jednom ostrvcetu i sagra|en je u stilu tradicionalne egipatske arhitekture sa unutra{njim dvori{tima, beskona~nim alejama i kupolastim svodovima. Ne`ne pastelne boje Kafra predstavljaju savr{eni kontrast sa jarkim bojama lagune i plavetnilom neba. Prodavnice, saloni, kafei, restorani koji vam nude lokalne delikatese ili francuske specijalitete i italijansku kuhinju... Barovi, diskoteke, bioskopi. Tu je i isto~nja~ki bazar u kome dominira tradicionalni stil: kafei i ~ajd`inice u tipi~no egipatskom stilu, prodavnice suvenira nalik na one u Kairu, butici... Tu su i tr`ni centri, muzeji i opservatorija. Akvarijum? Naravno! Hoteli sa saunama i turskim kupatilima, sa bazenima i igrali{tima za odbojku na pesku... Nema nijednog vida vodenog sporta koji ne bi bio mogu} u El Guni. Sve je ovde mogu}e, ~ak i to da se me{tani di~e svojom pivarom i vinarijom. U pustinji? Naravno. Oni kupuju najkvalitetnije gro`|e, tamo gde

je te sezone bila najbolja berba, tako|e i je~am, i prave svoje vino i pivo u El Guni. Elgunsko pivo je svetlo i lagano i ni po ~emu ne zaostaje za meksi~kim, na koje i li~i. A {to se ti~e vina; recimo, jedne godine mo`ete da pijete vino pravljeno od gro`|a sa Sardinije, druge godine iz Andaluzije, a ve} slede}e... ko zna! Iz peska lagano izlaze veliki rakovi i kre}u ka moru, ne obra}aju}i pa`nju na vas ni najmanje, bezopasni su... Sve je mirno, daleko od civilizacije, a opet civilizovano. Sve je ovde u`ivanje u Egiptu i luksuzu, moru i pustinjskom vazduhu.
U okolini:

Mo`ete da idete na izlete brodom koji imaju dna od stakla, da gledate fascinantni i {aroliki `ivotinjski svet dubina ispod samih stopala! Naravno, tu su i izleti u Luksor, gde se nalaze mnogobrojni spomenici drevnog Egipta ili pak u Abu Simbel, nedaleko od granice sa Sudanom, gde se nalaze ogromne statue koje su mogle da budu evakuisane i ponovo sastavljane zbog gradnje ogromne hidroelektrane...
TRAVEL magazine 35

4
Mamaja, najve}i turisti~ki centar Rumunske rivijere

Tema broja

Mamaja i Rumunska crnomorska rivijera

Dobro, ka`ete da poznajete Crno more. Ali, to je samo Bugarska, da budemo iskreni. Verovatno vam se desilo da se na|ete negde u Varni ili na severnom bugarskom primorju i da pomislite "[ta li se nalazi iza ovih planina?". A odgovor je: nalazi se jo{ toplih i duga~kih pe{~anih pla`a. Nalazi se Rumunsko primorje. Centar Rumunske rivijere je Konstanca, ali je najve}i turisti~ki centar obli`nja Mamaja. Svakog leta se na meke, pe{~ane pla`e, 245 kilometara duga~ke obale Crnog mora, koliko poseduje Rumunija, stu{ti ogroman broj Rumuna i stranaca sa svih strana sveta. Usred leta, crnomorska obala nama susedne zemlje izgleda kao velika `urka na otvorenom, budu}i da se ogroman broj ljudi skuplja na jednom relativno malom prostoru. Otud mo`emo re}i slede}e: Rumunija nije za ljude koji bi da letuju u ti{ini ili samo}i, niti da u`ivaju u spektakularnim pejza`ima i brdima. Ovo je mesto

Konstanca, Eforije Nord, Eforije Sud, Kostine{ti, te ona koja nose imena po bo`anstvima i bo`anskim lokalitetiRumunija nije za ljude koji bi da letuju u ti{ini i samo}i. Usred leta obala izgleda kao velika `urka na otvorenom

prednost geografskog polo`aja Mamaje) mo`ete da se bavite svim mogu}im vodenim sportovima: skijanjem na vodi, sejl-bordingom, jedre-

grada Tomisa. Glavni orijentir grada je Kazino, gra|en u stilu francuskog baroka, ali tek 1910. godine. Preporuka je svih vodi~a da popijete ne{to na njegovoj terasi, kao vrhunac ugo|aja. Eforije Nord predstavlja vrlo poznatu lekovitu banju, a grad je poznat po turistima koji podjednako tragaju za izle~enjem, terapijom i klasi~nom zabavom. Nedaleko od gradi}a, nalazi se malo jezero Belona, na kome se tako|e mo`ete okupati, a vrlo je popularno
Akva-park u Mamaji

njem, veslanjem, vo`njom ~amaca na pedale... Mirna, pomalo tamna i ne previ{e slana voda ovog mora }e vas odu{eviti ukoliko volite mir, oker pesak i duga~ke pla`e sa suncobranima, a niste fanatik strmih litica i mora koje divlje udara o hridi. Je`eva i drugih zlo}udnih (po va{a stopala, naravno) `ivotinja nema. More je toplo, a sve`i povetarac sa severa, duva du` neza{ti}ene obale, spre~avaju}i da vru}ine budu nesnosne, kakve bi ina~e bile u ovo doba godine.
U okolini:

Konstanca, stari rimski grad, nalazi se samo malo dalje i do njega se sti`e vo`njom gradskim autobusom Konstance, broj 41. Cene? Prava sitnica! Ako }ete sme{taj platiti malo skuplje nego u Bugarskoj (obala je manja, pa je i hotela manje, a turista je vi{e), to }ete nadoknaditi vanpansionskom potro{njom, koja }e biti manja nego na obalama ju`nog suseda. Stara Konstanca je vredna obilaska, a ima i sjajnu pla`u u centru grada. Zanimljivo, grad osim pravoslavnih crkava, poseduje i veliku d`amiju, Mahmudiju, ali i ostatke rimskog
Istorijski muzej u Konstanci

za porodice sa decom, koja bi da nau~e da plivaju u plitkoj vodi Crnog mora, ili pak, za one koji bi da izaberu ludi provod u "omladinskim letovali{tima", koje }emo tako nazvati jer ih pose}uju mahom mladi. Meso na ro{tilju, ka}i na otvorenom, }evapi (mi}i) i pivo (bere)... naravno, odli~an ambijent ako ste navikli na Budvu u punoj sezoni. Onda je ovaj kraj za vas idealan i logi~an nastavak no}nog i "kulturnog" `ivota koji tra`ite tokom leta. Na Rumunskoj rivijeri postoji 12 glavnih turisti~kih naselja. To su, od severa ka jugu: Mamaja,
36 TRAVEL magazine

ma: Olimp, Neptun, @upiter, Aurora, Venus, Saturn i Mangalija. Mamaja je najpopularnija, sa svojim hotelima, kojih ima puno. Grad poseduje gotovo festivalsku atmosferu, sa mnogo zelenila, tako karakteristi~nog za mesta gra|ena u me{avini austrijskog carskog i ruskog carskog stila, kakva su gotovo sva u isto~noj Evropi toga doba. Na obli`njem jezeru (a ovo je i

5
Bijaric

kod mla|ih, budu}i da je voda toplija nego na morskim pla`ama. Malo ve}e jezero, Tekirgiol, nalazi se ne{to ju`nije i predstavlja biv{u reku, pa se shodno njegovom poreklu tu nalazi i banja sa crnim lekovitim blatom, koje posebno pogoduje le~enju reumatizma. Ovo je jedino mesto u Rumuniji gde je dozvoljen nudizam, iz prakti~nih razloga. Neptun-Olimp, kako ~esto zajedno posmatraju ova dva rizorta, pre 1989. godine su bili ekskluzivna odmarali{ta za partijski vrh Rumunije. Olimp, sa svojim hotelima na pla`i, predstavlja party-raj, a samo kilometar udaljeni Neptun ni{ta ne zaostaje - pun je diskoteka i kafea... Na krajnjem jugu rivijere nalazi se Mangalija, nekada{nji gr~ki Kalatis, najstariji grad cele zemlje. Grad je pun zelenila, ima dosta kulturnih znamenitosti i privla~i ne{to ozbiljniju klijentelu.

Biser francuske turisti~ke ponude nalazi se na atlantskoj obali, gde su plima i oseka drasti~ne, gde vetar duva takvom ja~inom da se sva sparina leta oduva u jednom potezu Eolove ruke. Mesto koje vole surferi, zbog ogromnih talasa koje taj vetar pravi, poput obli`njeg San Sebastijana u [paniji, mesto koje voli d`et-set, i to ne samo Francuske. Bijaric, kako to ~udno zvu~i, zar ne? Zato {to to i nije francusko ime, ve} baskijsko. Bijaric (Biarritz) se nalazi nedaleko od {panske granice, na obali koja je ~ak i poznata pod nazivom Obala Baska(Cte des Basques). Dakle, francuska Baskija. No, upravo je ta veza sa [panijom uticala da Bijaric postane mondensko mesto. Naime, `ena Napoleona III Euhenija de Montiho je jo{ kao dete obo`avala baskijsku obalu i zato je, posle udaje za francuskog cara i izabrala ovo mesto za svoju letnju rezidenciju. A kud car i carica, tu i sva aristokratija. Kud aristokratija, tu i trgovci i ostala plutokratija. Gde odo{e bogati, tu su ve} i lepi i talentovani, a i siroma{ni. I - zvezda, Bijaric, je ro|ena. Viktor Igo je bio odu{evljen krajolikom gde se {iroke pe{~ane pla`e smenjuju sa {tr~e}im stenama i gde se bele ku}ice (sada ve} zamenjene modernim hotelima) susre}u sa zelenilom {uma.
TRAVEL magazine 37

Tema broja
Tamni pesak, francuski restorani, tamni okean koji nasr}e na obalu... Ko se ne bi zaljubio. Tako bi i sa svetskom aristokratijom, koja je sledila francusku. I dalje je sledi, naveliko. Najpoznatiji hotel, a ujedno i najskuplji je crvenkasti l'Htel du Palais, na obali, u kome se jo{ dele klju~evi sa monogramom Napoleona III, jer je njega i proslavila pomenuta carica. Najbolji restoran je La Rotonde, sa divnim panoramskim pogledom koji se pru`a sa terase i u kome se mo`e okusiti prava i najbolja baskijska kuhinja na svetu. Tradicionalna, a francuski ukusna, kako ka`u. Ako nemate novca za ultrabogati provod, ni{ta zato. Do|ite u svakom slu~aju. Treba se okupati na Kraljevskoj pla`i, videti Morski muzej sa Akvarijumom koji poseduje 150 vrsta riba i 350 vrsta ptica... Treba pogledati i crkvu Sveti Aleksandar Nevski. Da, da. Ime je pravoslavno i crkva je pravoslavna. Sa velikom plavom kupolom u obliku lukovice, crkva je svedo~anstvo ogromnog prisustva ruske carske aristokratije, koju danas sledi ona oboga}ena u vreme pada socijalizma. Tu je i katoli~ka crkva posve}ena tipi~no "{panskoj" Gospi od Gvadalupe, za koju je, naravno, "kriva" pomenuta {panska carica na francuskom prestolu. Treba jesti ribu, ostrige i ~okoladni "fondant", naravno sa pogledom na more. Ili pr{ut iz obli`nje Bajone, ili potro{iti koji euro u Gran kazinu u stilu art-dekoa. Sama {etnja Velikim kejom i ispijanje kafe na ovom prelepom mestu je pri~a za sebe... Nisu svi oni poznati: Ravel, Sara Bernar, Stravinski, ^aplin i Hemingvej, Kokto, Gari Kuper, Sinatra i Bing Krozbi, britanska kraljevska porodica... bili u krivu, zar ne? A ako vam ta imena ni{ta ne zna~e, pomislite samo na ovo: ovo je jedan od dva najve}a cen-

Bijaric je steci{te francuskog, ali i svetskog d`et-seta

Copyright Biarritz Tourisme, Foto: Pavlovsky

Viktor Igo je bio odu{evljen krajolikom gde se {iroke pe{~ane pla`e smenjuju sa {tr~e}im stenama i gde se bele ku}ice susre}u sa zelenilom {uma
Copyright Biarritz Tourisme, Foto: Plantey

tra evropskog vindsurnga i surfovanja uop{te! Tu se stalno odr`avaju nekakva takmi~enja u surfu: Trofej Quicksilver Maider Arosteguy, Biarritz Srf Festival, Pro Juniors International... Za{to ne biste nau~ili da surfujete ba{ ovde, ako ve} nemate novca, a ni vremena da odete do Kalifornije? U ovakvoj atmosferi...
U okolini:

Atlantska obala, mesto gde su plima i oseka drasti~ne, gde vetar svojom ja~inom oduva svu sparinu leta
Copyright Biarritz Tourisme, Foto: Pavlovsky

U mestu Sen-@an-de-Luz , 15 kilometara ju`no od Bijarica, nalazi se centar najve}e {kole surfa. Ako ve} imate {engensku vizu, navratite u `ivopisni {panski grad San Sebastijan (na baskijskom Donostija), gde su arhitektura, pi}e i hrana sli~ni, ali opet ne i isti... Ili do Bajona, gde mo`ete probati pravu pr{utu, dimljenu u doma}im su{arama... i poneti ku}i neki jestivi suvenir! Iz doma}e radinosti... Iz zemlje Baska.

38 TRAVEL magazine