наставна јединица: Теологија православне уметности (конкретни примери у сликарству

и музици)
тип часа: обрада
облик рада: фронтални
метод рада: демонстративни, дијалошки
наставна средства: аудио-визуелна
циљ часа: Објашњење појма иконе !оимање разлике изме"у световно# и црквено#
сликарства
$ок часа:
Уводни део
%олитва
&познавање ученика са темом
Централни део
'ироко је при(ва)ено мишљење да смо током прошло# века прешли из *цивилизације
речи+ у *цивилизацију слике+ , заиста - са сви( страна смо засути сликама .рој и
интензитет ор#анизовани( визуелни( информација које свакодневно добијамо био би
незамислив човеку из прошлости %о/е се ре)и да је наше време донело неку врсту
(иперпродукције и инфлације слика
*0вета слика+ човеку двадесет прво# мо/е да звучи ана(роно, па и невероватно
1една од посебни( карактеристика !равославне 2ркве јесу *свете слике+ - иконе, то јест
указивање поштовања иконама .о#очовека ,суса 3риста, !ресвете .о#ородице, као и
иконама свети(
!остоји суштинска разлика изме"у православно# и инославно# поимања светих слика 4ок
на 5ападу свете слике имају за циљ да /ивописнош)у, импресивнош)у приказивања и
евоцирањем сликане личности изазову извесно рели#иозно узбу"ење и да побо/ну душу
доведу до ус(и)ења, православна икона слу/и као веза изме"у оно#а који се моли и .о#а,
.о#ородице и светитеља
,кона слу/и као средство прибли/авања трансцедентном би)у .о/анства
6а тајанственим иконама је приказано, али истовремено и присутно оно што је скривено
обичном по#леду
7овек (риш)анин није обичан #ледалац иконе, не#о је пре све#а поклоник и
иконопоштовалац јер се човек преко свете иконе ду(овно препора"а, ступа у заједницу са
8ивим .о#ом
!ојам 9ἰ:ὼ; - икона, слика, обличје, образ, долази од #рчко# #ла#ола 9ἴ:< или ἔ=>:? -
личим, сличан сам, налик сам, из#ледам, исти сам
Стари завет описује свету историју Отпадање човека од .о#а и мукотрпни повратак .о#у
из света у којем је својом вољом човек постао незашти)ена и#рачка најразличитији(
ду(овни( сила ,з света идола
& Старом завету сликарство и вајарство нису одбацивани као штетни и некорисни, тако
да су у старозаветном (раму постојале слике и символи .ило је забрањено сликање и
иконично приказивање невидљиво# .о#а
!ошто су идолопоклонички народи правили кипове своји( бо#ова, старозаветни закон
забрањује прављење кипова такви( бо#ова, пре све#а са циљем да спречи пад ,зраиљаца у
идолопоклонство
& Светом писму Старога завета забеле/ене су речи $ројично#а .о#а: *3ајде да створимо
човека по лику нашем и по подобију+
,зраз по лику (по слици, по образу) потпуно се дру#ачије употребљава, мно#о је дубљи и
означава једну унутрашњу везу и ду(овну сродност човека са .о#ом $ворцем @псурдно би
било помислити да човек по свом спољашњем физичком из#леду претдставља стварну,
реалну слику .о#а &право постојање то# лика .о/ије# у човеку пома/е човеку да упозна
Aоспода, себе и свет око себе
%о/е се ре)и да неописиви .о# и Aоспод овапло)ењем описује 0ебе, слика 0ебе
Он, Bоји је .о#, изволео је да се појави у нашем људском телу да бисмо ми мо#ли видети -
онако као што то чинимо приликом сликања - бо/ански модел /ивљења и да бисмо тако
били кадри да подра/авамо оно# који је насликао ту слику
7овек је поново постао икона .о/ија, слика коју је осликао најбољи сликар - 3ристос, и
тако - као ду(овно пресаздана и умивена икона .о/ија - човек показује лепоту сво#а
&зора, то јест Ори#инала, !рототипа
Завршни део
Cекапитулација