Богомудри Оци уче да је икону потребно посматрати у двема димензијама: једна димензија

се тиче иконе коју свети Василије Велики назива природном иконом или рођеном, а друга
се односи на такозвану рукотворену икону, икону по обличју.
Природна икона је по својој суштини идентична са својим Прототипом Праузором!. Под
природном иконом се подразумева "сус #ристос јер је Он икона невид$ивога Бога, и
показује оно што је скривено, то јест Он %ин Бо&ији! као "кона сведочи о Бо&анству
Бога Оца и показује Бога Оца.
По %вом Бо&анству, овапло'ени Бог (огос "сус #ристос! јесте природна "кона Бога
Оца. )а природну икону мо&емо ре'и да је то прва икона коју је Бог насликао, то јест, како
рече *ован +амаскин, с,м Бог је први родио *единородног %ина %вога, %воју &иву "кону -
природну, непромен$иво обличје %воје вечности.
. овом случају (ик и Прволик имају једну и исту природу - бо&анску, али се они
међусобно разликују /ипостасно0, они су различите (ичности. 1аква сличност постоји
између оца и сина, и сваки човек је природна икона слика! свога оца и своје мајке, са
којима се поистове'ује по суштини, док се разликује по својој личности.
Пошто се Отац налази у %ину и %ин у Оцу, онда су Праузор и икона неодвојиви једно од
другог. Према томе, у природној икони нам се открива постоја2е суштинског и природног
односа између Праузора и "коне. 3вапло'ени %ин Бо&ији, дакле, у %еби показује Бога
Оца тако да ми у %ину видимо Оца.
4укотворену икону бисмо могли да окарактеришемо као вид$иву спону - свештени мост
између невид$ивог пралика и човека верника, којим човек ступа у &иву заједницу са
1ројичним Богом.
Бог је човеку 5риш'анину подарио нетварну благодат да би нетварним видом ума преко
рукотворене иконе могао да сагледа невид$иву стварност. . том смислу икона слу&и као
чудесно &иво огледало.
Од посебне ва&ности за разумева2е рукотворени5 икона јесте чи2еница да се на 2има
увек представ$ају и сликају историјске личности "сус #ристос или светите$и! са
одређеним карактеристикама, а никада се не &ивопишу измиш$ене или непостоје'е
личности.
6то се тиче представе небески5 би'а - анђела, треба ре'и следе'е: иако је реч о
невид$ивим ду5овним би'има, ипак и5 мо&емо ликовно приказивати због тога што су се
они јав$али у историји у $удском облику, и на тај начин су били вид$иви.
"меном иконе задобијају силу од свога Првообраза, узводе нас ка светом Прволику -
#ристу и обо&еним, спасеним, ду5овно пресазданим и облагода'еним $удима. 1ако се
између Прволика и човека иконопоштоваоца одвијају разумско7$убе'и дијалог и
заједништво.
По православном поима2у, када 5риш'ани говоре о икони Богочовека "суса #риста, тада
истовремено могу да говоре и о икони #риста и о #ристу. 1о могу због тога што се име
иконе налази у истом односу са оригиналом у којем се налази и сама икона.
Богочовек "сус #ристос је %војим именом, односно лично, ипостасно присутан на %војој
икони. #ристова икона представ$а Овапло'еног Бога (огоса - %ина Бо&ијег, и преко
8егове рукотворене иконе 5риш'анима се пру&а могу'ност да се ду5овно уздигну до
8ега и да ду5овно узрастају - расту пуно'ом #ристовом.
Православни 5риш'ани нису неми посматрачи рукотворени5 икона, него су &иви и лични
саговорници са &ивим ликовима представ$еним на рукотвореним иконама.
Православни 5риш'анин је позван да води &иви и личносни ду5овни разговор са ликом
именом! иконе и тако превазилази своју усам$еност и постаје саборно, облагода'ено би'е
- би'е )аједнице. .право се у томе види литургијско7педагогошки карактер и значај иконе
у 9ркви и 5риш'анској култури, као и 2ен значај у уздиза2у 5риш'ана у 9арство Бо&ије.