SADRAJ UVOD ............................................................................................................................ 2 OSNOVNE KARAKTERISTIKE SAVREMENIH MIGRACIJA ............................... 3 EFEKTI SAVREMENIH MIGRACIJA ........................................................................

6 STRATEGIJSKI ELEMENTI MIGRACIONE POLITIKE NA GLOBALNOM PLANU .......................................................................................................................... 8 GRAANI SRBIJE NA RADU U INOSTRANSTVU............................................... 10 MIGRACIJE MLADIH OD 1991.GODINE ............................................................... 12 ZAKLJUAK .............................................................................................................. 14 LITERATURA ............................................................................................................ 15

UVOD

Odlazak ili migracija je fenomen koji je vezan za populaciju,odnosno populacijski fenomen koji je uz svo nastojanje jako tesko predvideti ,a samim tim I kontrolisati. Posebno se to odnosi na migriranje visokoobrazovanog kadra populacije,jer je taj kadar podvrgnut sinergijskim uticajima konjukturnih I politickih cinioca na trzistu radne snage.,vie nego ostali. Migriranje visokoobrazovanog kadra ili visokoobrazovane radne snage moze se opisati kao kompleksno polje odluivanja same individue u interakciji sa sistematskim iniocima.Poslednji oblikuju regulativno polje individualnih odluka.Na te njihove individualne odluke jako utiu kratkoronost i dugoronost, jednom reju vreme,skup informacija kao informisanost, kontakti pre i posle migriranja, korienje intelektualnih resursa, lokalne politike vlade, privrede, zakona, drutva uopte. Zadnjih godina,tanije od 1991.godine, raspadom bive Jugoslavije, dolazi do velikih migracija koje totalno menjaju demografsku sliku Srbije. Poraavajua je injenica da se ni poslednjih godina nita bitnije nije promenilo,osim ako se nije i uveala elja za odlaskom u neku sigurniju i perspektivniju zemlju.1 Ovakvu tvrdnju iz 2005. godine danas pogotov sa aspekta studenata moemo da verifikujemo. Sve vie mladih ljudi to zbog ekonomsko-politikog stanja u dravi tako i zbog stanja svesti u narodu tei da svoj ivot nastavi u nekj zemlji sa odreenim stepenom drutvenog blagostanja i ekonomskog prosperiteta. Postoje razliiti programi koji danas, ak olakavaju maldima da odu iz zemlje. To su razliiti programi za rad u inostranstvu kao i programi za razmene studenata koji omoguavaju boravak u drugoj dravi kako bi stekli odreeni stepen znanja koji domai edukativni sistem ne nudi. Veina mladih koji odu na ovakve programe tee da se vrate u te iste zemlje po povratku sa programa jer postoji opta predrasuda izazvana loim marketingom od usta do usta da u svojoj zemlji nemaju nikakvu budunost i blagostanje. Pored ovih, uslovno reeno internih razloga u ovkiru nae zemlje, strane drave nude mnogo bolje programe za zapoljavanje kao i bolju socijalnu sigurnost.

Veernje novosti,izdanje29.novembar 2005.godine

Slika 1. - izdvajanja vlade Velike Britanije u budet za socijalnu politiku i javne institucije2

Na slici sa prethodne strane je mogue proitati da je izdvajanje samo za socijalno i zdravstveno osiguranje 81 milijardu Funti-sterlinga, ne uzimajui ostale parameter koji su takoe na zavidnom nivou u obzir.

Samo pogled na prethodnu tabelu moe da da jasnu sliku iz kojih razloga mladi ljudi hitaju ka Zapadnoj Evropi

OSNOVNE KARAKTERISTIKE SAVREMENIH MIGRACIJA

ezdesetih godina,kada je ekonomska migracija iz ranije Jugoslavije poela da igra znaajnu ulogu na evropskom prostoru,fenomen meunarodnih migracija se dosta menja.Sa promenama odnosa drava i njihovom politikom koju zastupaju migracije su se konstantno poveavale, retko kad stagnirale. Populacija,odnosno stanovnitvo jedan je od kljunih faktora drutveno ekonomskog razvoja jedne zemlje. Stanovnitvo se pod uticajem privrednog razvoja,nivoa standarda,stabilnosti i sigurnosti menja i utice na demografsko kretanje tj.na odlazak stanovnitva.Demografske promene i ukupna struktura stanovnitva su meusobno povezani i teko ih je razdvajati posebno kada se ovi procesi posmatraju sa stanovita ekonomskog razvoja odreenog podruija ili vee teritorijalne celine.3 Motivacije za migraciju su razne, ali sve se svodi na isti cilj-izvesnija i perspektivnija budunost.Ljudi danas na razne naine pokuavaju da odu iz zemlje.Jedan od takvih naina je i azil. Ljudi koji trae azil danas to rade najece iz ekonomskih razloga,
2 3

http://budget2004.treasury.gov.uk/page_09.html (Crown Copyright) and see HM Treasury 2004a. Prof.dr. Vlajko Petkovi MENADMENT LJUDSKIH RESURSA, Beograd, 2005.godine,

ree iz politikih. Klasifikacija migracionih tokova nije jasno razgraniena. Jedni odlaze zbog potreba posla, drugi zbog porodinog okupljanja, trei zbog azila. Veza izmeu regulisanih i neregulisanih migracija i izbeglica,samim tim i azilanata,je vremenom postala suvie tesna da bi bila zanemarljiva.Ranija podela zemalja na tri iste kategorije, zavisno od politike kakvu njihova vlada vodi, vie nije validna i ne moe se smatrati jedinom ispravnom.4

Postojale su tri iste kategorije eligracione imigracione tranzitne

Sve je veci broj zemalja koje imaju kombinovane karakteristike dve ili sve tri kategorije i koje su definitivno promenile svoj prvobitni postojei validni status. Migracije kao ekonomske, gledajuci na definiciju imaju neka zajednika obeleija, mada njihovog nastajanja mogu, ali ne moraju biti sasvim isti. Sve zavisi od linih atributa ekonomskih migranata: stepen obrazovanja etniko poreklo geografsko poreklo godine starosti i pol osobe

Ekonomske migracije mogu biti : legalne, skrivene

privremene,
4

Prof.dr Vladimir Greci Jugoslovenske spoljne migracije Beograd,1998.godine

stalne

Iako nemamo precizne statistike podatke,stranci kao radna snaga predstavljaju rastuu komponentu savremene globalne radne snage. Evropa kao region je sa najvie stranaca i sa najbrojnijom random snagom. 5 Migracija stanovnitva moe se klasifikovati sa stanovita zemalja porekla(emigracija) i sa stanovita zemalja prijema(imigracija,ili alternativno,sa stanovita samih uesnika u njoj. Tako se u jednoj zemlji javljaju razliiti tipovi migranata i to:

Migracija radi zapoljavanja-ugovorna migracija Savremena migracija po ugovoru dobila je na znaaju kada su tokom ezdesetih i sedamdesetih godina radnici iz manje razvijenih i siromanih zemalja krenuli u bolje i razvijenije zemlje Severne i Zapadne Evrope. U velikoj meri taj tok migracije obuhvatao je nekvalifikovanu i polukvalifikovanu radnu snagu. U tom periodu ni naa zemlja, tj. naa populacija nije bila izuzetak.Nai ljudi odlazili su od Kanade, preko SAD, preko June Afrike, mada najvie u zemlje starog kontinenta,Evrope. Migracija radi obrazovanja Ovaj tip migracije neobuhvata, strogo govorei, ekonomski aktivna lica,ali su ona ukljuena u ovu grupu budui da je njihov motiv ekonomski. Stiui inostrane diplome priznatih fakulteta, svakom pojedincu se smei blistavija i uspena karijera, perspektivnija i sigurnija budunost, a samim tim i lagodniji ivot kome svi teimo. Retko se desi bar to se nae zemlje tie, da se takavneko vrati u matinu zemlju odakle je otiao. Migracija radi usavrsavanja Ovaj tip migracije je skroman segment osnovnih medjunarodnih migracija,ali ekonomski je vrlo koristan.Ucesnici u ovoj vrsti migracije su po pravilu pozvani u privatne ili javne ustanove razvijenih zemalja, da provedu nekoliko meseci ili godina radi sticanja novih ili viih kvalifikacija, strucnog usavravanja, cesto I da se upoznaju sa novim metodama rada i novom tehnologijom. Migracija u profesionalne ili poslovne svrhe Hiljade menaderskih,tehnikih, profesionalnih radnika kao i poslovnih ljudi svih kategorija putuju svakodnevno iz jedne zemlje u drugu. Neki u zavisnosti od okolnosti, neki zbog potreba posla, ostaju mesecima, neki godinama, a neki se vremenom i nastane. Evropska unija je domain za oko dva miliona stranih strunjaka koji su doli iz zemalja lanica EFTA, ili sa drugih kontinenata..
5

Prof.dr Vladimir Grecic Jugoslovenske spoljne migracije Beograd,1998.godine

Migracija radi useljenja u drugu zemlju Ovo je klasian tip migracije, karakteristian za Australiju, Kanadu, Novi Zeland, SAD u koje se godinje useli vie od million ljudi. Novi useljenici su esto izdravana lica onih migranata koji su se ranije uselili, koji su radom aktivni, od kojih se veliki broj odnosi na visokokvalifikovane, a samo mali broj na niskokvalifikovanu radnu snagu. Na ovaj nain useljavaju se itave porodice. Migracija preduzetnika Ovaj tip migracije se vri radi otvaranja novih radnih mesta. SAD, Singapur, Kanada,Australija, Ujedinjeni Arapski Emirati nastoje da privuku sto vie stranih preduzetnika koji ce za uzvrat otpoeti licni biznis ulozivi svoj kapital u profitabilne investicije, samim tim otvoriti nova radna mesta kako za sebe tako za druge radnike. Neregularna migracija Svi prethodni oblici medjunarodnih ekonomskih migracija obuhvataju regularne migracione tokove.Pojedinci su ovlasceni da dou u imigracionu zemlju, i ako su ekonomski aktivni da se angauju u nekoj isplativoj aktivnosti, naravno u skladu sa zakonima i propisima te zemlje. S druge strane, neregularna migracija predstavlja ilegalne ulaske, boravak ili ekonomsku aktivnost stranca u zemljama u koje su uli. Cilj svakog ilegalnog migranta je da dobije legalan posao,ili da dobije sezonsko zaposlenje, a zatim da okupi svoju porodicu, da budu zajedno.6

EFEKTI SAVREMENIH MIGRACIJA

U mnogim aspektima, savremena migracija je dvosmerni proces koji ne pogaa samo uesnike u njoj (migrante) ve i involvirane zemlje (one u koju ulaze i oni iz koje odlaze). Meu glavnim iniocima koji uzrokuju dobrovoljne migracije ubrajaju se stepen ekonomske razvijenosti, demografski razvoj i uslovi trita radne snage u obe grupacije zemalja u zemljama porekla i zemljama prijema. Procena dobitaka i gubitaka (cost and benefits) pokazuje da se interesi zemalja nepoklapaju uvek sa interesima migranata. Migracija moe znaajno da pobolja zarade radnika i bude od koristi zemlje prijema, ali i da u prekomernim i permanentnim tokovima, posebno kvalifikovanih ljudi, ozbiljno ugrozi ekonomski rast zemlje porekla, naroito ako je ona u razvoju. Saradnja izmeu zemalja iz kojih se odlazi u migracije i zemalja u koje se migrira.Da bi se stalno poboljavao nivo ivotnog standarda migranata i da bi se u maksimalnoj meri iskoristili pozitivni uticaji na ukupni kvalitet ivota migranata i na jaanje samopouzdanja meu enama, neophodno je da zemlje porekla i zemlje destinacije ozbiljno saradjuju. U tom cilju, UNIFEM podrava regionalne programe uenja i saradnje i unutar zemalja i izmeu zemalja, kroz organizovanje poseta i
6

Prof.dr Vladimir Grecic Jugoslovenske spoljne migracije Beograd,1998.godine

regionalnih konferencija. Na jednom takvom nedavno odranom regionalnom seminaru uesnici su se obavezali da e uspostaviti svestranu saradnju kako unutar zemalja iz kojih se emigrira, tako i meu tim zemljama, sve u cilju zatite radnikih prava; na to su se obavezale vlade, nevladine organizacije i meunarodne organizacije iz Indonezije, Bahreina, Bangladea, Hong Konga, Jordana, Nepala, Filipina i ri Lanke. UNIFEM se nada da e dugorono gledano kako zemlje porekla, tako i zemlje destinacije, predstavnici vlada i civilnog drutva, saraivati na podsticanju bezbednih migracija i da e sprovoditi politiku koja e se temeljiti na jednakim pravima i rodnoj ravnopravnosti kao i programe koji e omoguiti da radnici-migranti steknu vee samopouzdanje. Za zemlje porekla, u procesu migracije tri elementa su od najveeg interesa regrutovanje migranara (organizovano ili spontano, dokumentovano ili nedokumentovano, visokostruno, kvalifikovano ili nekvalifikovano), devizne doznake i povratak migranata. Uslovi koji determiniu selekciju i odlazak odreuju, u stvari, i line i profesionalne atribute migranata, a sve to ima odraza na proizvodnju, zaposlenost i demografski razvoj u zemljama porekla. Efekti savremenih migracija na zemlje prijema su, u najveoj meri, pozitivne, jer one same odluuju o tokovima i intenzitetu priliva stranih radnika. Strani radnici slue za uravnoteenje ponude i tranje na tritima rada razvijenih zemalja. Mada se ovde detaljnije ne analiziraju efekti migracija po zemlje prijema tj. zemlje imigracija, ili pak treba istai da su otre restrikcije koje su razvijene zemlje uvele u sferu legalnog priliva migranata doprinele porastu na pritisak azila. Tako da je danas sve vie trailaca azila koji vre pritisak na trite rada imigracionih zemalja. Na primer, od 684.500 zahteva koliko je razmatrano tokom 1993. godine samo 45.100 je dobilo status izbeglica, dok je 178.000 ljudi dobilo odobrenje na humanitarnoj osnovi ili na neko drugoj osnovi.7 Za zemlje porekla,u procesu migracije tri elementa su od najveeg interesa: regrutovanje migranata devizne doznake povratak migranata

Uslovi koji determiniu selekciju i odlazak, odredjuju u stvari, i line i profesionalne atribute migranata. Svi uslovi koje pominjemo puno utiu na zaposlenost, na proizvodnju, na demografski razvoj u zemljama porekla. Efekti savremenih migracija na zemlje prijema su obino pozitivne. One same odluuju o kretanju i njihovom intezitetu dolaska stranih radnika. Strani radnici, a i

Prof. Mirjana Adamovi, Prof. Silva Menari POTENCIJALNI I STVARNI ODLIV MOZGOVA, 2003. godina,

nai migranti imaju odreenu ulogu u zemlji i drutvu u kome se nau. Oni slue za uspostavljanje ravnotee izmeu ponude i tranje na tristima rada razvijenih zemalja. U posledjim godinama razvijene zemlje su uvele otre restriktivne mere kako bi suzbile nekontrolisano ulaenje migranata. Njihove mere se ogledaju u pootravanju viznog rezima, po mnogim uslovljavanjima koje neko fiziki, a i mentalno nije u stanju da podnese. Ovaj nain kontrole legalnog ulaska u zeljenu zemlju uslovio je veliki pritisak na porast potranje za azilom. Tako da je danas sve vie trailaca azila koji vre pritisak na triste rada imigracionih zemalja. A nije ni mali broj migranata koji rizikujui, ilegalno ulazi u neku zemlju. esti su i ovakvi sluajevi koji se skrivaju pred licem zakona dok ne budu otkriveni i deportovani, jedino ako se ubrzo ne snau i ne reguliu svoj brani status. Najbri nain do sticanja neke pravne sigurnosti.8

STRATEGIJSKI ELEMENTI MIGRACIONE POLITIKE NA GLOBALNOM PLANU

Poslednjih decenija XX veka karakterie masovna migracija ljudi irom sveta. Najznaajniji i najnoviji proces je migracija iz bivih socijalistikih zemalja u razvijene zemlje Zapada, koji ukljuuju veliki broj ilegalnih migranata, traioce azila i izbeglice. Za utvrivanje osnova za regularnu migraciju potrebna je dosledna strategija znatno vie nego ad hoc (na pare) napori vezani za proces migracije. Moralo bi da se lek za probleme nae na globalnom planu. Reenja bi morala da budu relevantna za dananje potrebe i za one koje e nametati sutranjici. Ako se konstruktivne mere ne budu danas preduzimale, drutveni rashodi u budunosti e biti vei za sve uesnike u procesu migracije. Neke mere sugeriu meunarodne organizacije, a one bi se mogle saeti na sledei nain: 1) Meunarodna trgovina, investicije i pomo treba da budu usmereni prema podruijima i zemljama koji proizvode izbeglice i migrante, 2) Migraciona politika treba da je usmerena ka sinhronizaciji eksternih inilaca i domaih potreba, 3) Odgovarajue vladine strukture koje se bave migracijom u zemljama porekla, tranzitnim zemljama i zemljama prijema moraju biti ojaane ili u nekim sluajevima razvijene tj. unapreene. Odsustvo migracionog reima vodi u neregularne migracione tokove, 4) Oekuje se da e mogunosti legalnih migracija i permanentnih i privremenih u budunosti biti povean. Mogunosti zasnovane na migraciji kvalifikovanih, okupljanja porodica, humanitarnim potrebama i nacionalnim interesima zasluuju posebnu panju,

Prof.dr Vladimir Grecic Jugoslovenske spoljne migracije Beograd,1998.godine

5) Informisanje je kljuni faktor na svim nivoima migracione politike. Potencionalni migranti treba u isto vreme da budu primaoci, ali i izvor informacija, 6) Regularni i neregularni migracioni tokovi treba da budu predmet kontinuiranog praenja i panje kreatora politike. S druge strane, istraivai bi morali da anticipraju migraciona kretanja i prognoziraju efekte, kako bi mogle da se preduzmu odreene mere. 7) Obrazovanje u zemljama porekla treba da bude dostupno svima koji ele da poveaju svoj standard ivota. Zemlje porekla treba da imaju svoje programe i organizovanje kolovanja i specijalizaciju strunjaka u razvijenim zemljama koji e posluiti kao multiplikator i koji e voditi ubrzanju transfera know-how nakon njihovog povratka u zemlju, 8) Programi koji postiu migrante na dobrovoljni povratak u zemlju porekla treba da se proire i unapreuju, posebno kada je re o finansijskoj podrci za osnivanje manjih preduzea i njihovoj reintegraciji, 9) Prava pojedinih migranata i izbeglica treba da budu potovane. To znai da zemlje, ukljuujui i nau, treba da prihvate meunarodne standarde ratifikovanjem instrumenata u kojima su oni sadrani kao to je Konvencija Ujedinjenih nacija o zatiti prava svih radnika migranata i lanova njihovih porodica i druge relevantne konvencije.

Uprkos dosadanjem odsustvu razvojne politike koja bi u svom fokusu imala migracije, agencije poput DFID sve vie gledaju na migracije kao na potencijalno vane strategije za obezbeivanje egzistencije siromanih ena i mukaraca - kao i na strategiju koja moe obezbediti razvoj kako zemljama porekla migranata, tako i zemljama njihove destinacije. Ipak, iako i ene i mukarci imaju koristi od migracija, potreban je zaokret u pristupu kako bi se krenulo sa stanovita rodno utemeljenih ljudskih prava i na taj nain obezbedilo da razvojna politika i praksa ne budu ogranieni samo na ekonomske aspekte migracije (kao to su, na primer, novane doznake koje migranti alju svojim kuama iz inostranstva), ve da se obezbedi ira razvojna "slika" koja obuhvata i kulturu, ljudska prava i optu ravnopravnost. Za to je potrebno da se mnogo podrobnije sagledaju takvi faktori kao to su "nevidljivost", odsustvo zatite, ilegalni status, niski radni standardi, nasilje i stigma. Takvi faktori su kritino rodno zasnovani u tom smislu da postoje razliite potrebe mukaraca i ena kada je re o zdravstvenoj zatiti, zapoljavanju, resursima, informacijama i mogunosti uticaja na procese odluivanja. Trenutno postoje neki pozitivni primeri iz kojih bismo mogli dosta toga da nauimo. Vladine inicijative poput one u ri Lanki mogu obezbediti sutinski znaajnu obuku pre odlaska iz zemlje kako enama, tako i mukarcima, to e im omoguiti da se bolje snau i osete sigurnijima po dolasku u zemlju destinacije. Bilateralni sporazumi izmeu zemalja iz kojih migranti odlaze i zemalja u koje se doseljavaju, takoe mogu podstai zemlje destinacije da obezbede bolje aranmane za ene-migrantkinje, kao i zemlje porekla da formuliu odgovarajuu politiku kojom e odgovoriti na situaciju u kojoj veliki broj struno osposobljenih radnika naputa svoju domovinu (takozvani "odliv mozgova"). Projekt UNIFEM za jugoistonu Aziju trenutno se bavi formulisanjem memoranduma o razumevanju izmeu Jordana i 9

Indonezije i Jordana i Filipina; osnovni cilj tih dokumenata jeste da se posebn o ukae na prava ena-migrantkinja. Vaan deo posla mogu da obave i nevladine organizacije kao to je ALMATERRA iz italijanskog grada Torina koja prua pravnu pomo, informacije, transkulturno posredovanje, deiju zatitu i odgovarajue kurseve za obuku ena-migrantkinja (Lean Lim i drugi 2003). Meunarodno-pravni okviri vezani za migracije, izbeglice, ljudska prava ena i trafiking predstavljaju vano polazite i smernicu za mobilisanje resursa i napora kako na nivou vlada, tako i na nivou civilnog drutva. Na kraju krajeva, neotuiva su ljudska prava na zdravstvenu zatitu, obrazovanje i informisanje. Za pristup tim pravima i za njihovo uivanje neophodno je da oni koji kreiraju politike odluke i oni koji te odluke sprovode u praksi priznaju kontekst migracija. ta je (ili ko je) primoralo (primorao) nekog da emigrira, u kakvoj su se situaciji migranti nali poto su migrirali i da li su izloeni fizikoj ugroenosti ili opasnosti od izolacije - sve e to bar delimino zavisiti od njihove rodne pripadnosti. Rodna pripadnost utie na to u kojoj meri ljudi mogu da doprinesu zajednici u koju su migrirali i koliko koristi imaju od te zajednice - samim tim, od toga zavisi i u kojoj e meri moi da odigraju neku vanu ulogu u ostvarivanju osnovnih ciljeva kako socijalnog, tako i ekonomskog razvoja.9

GRAANI SRBIJE NA RADU U INOSTRANSTVU

Graani Srbije koji ive u inostranstvu, imaju u najveem broju status radnika na privremenom radu. Prema popisu stanovnitva izvrenog 1991.godine,najvie ih ima u razvijenim zemljama Evrope. Najvie ih ima u Nemakoj 24,9%, slede Austrija22,5%, vajcarska14,1% i Francuska7,7%. Prema istom popisu, u inostranstvu je na radu bilo 215838 naih graana i 86652 lana njihovih porodica.

Meutim, s obzirom da popis stanovnitva nije bio sveobuhvatan, ukupan broj naih raana koji ive i rade u inostranstvu je znatnno vei, posebno ako se ima u vidu da je veliki broj graana SR Jugoslavije napustio zemlju posle 1991. godine kada su poeli etniki sukobi i graanski rat na teritoriji ranije Jugoslavije. Uz to, znatan broj ljudi, naroito visokoobrazovanih i strunih, otilo je u prekookeanske zemlje. Nai graani borave u inostranstvu u svim navedenim svojstvima. Status nacionalne manjine Srbi imaju u starim zemljama boravka, kao sto su Albanija, Madjarska, Rumunija, Bugarska, Makedonija, Hrvatska, Slovenija. Taj status je odredjivan, pre svega, politickom voljom nasih suseda, a potom i medjunarodnim konvencijama, koje su status manjine limitirale procentom ucesca stranaca u domicilnoj drzavi. Srbi su nekada u Madjarskoj cinili cak 12 odsto stanovnistva, a danas je taj procenat ispod 5 odsto. Srbi iseljenici su taj status dobili u prekookeanskim zemljama, koje su od pocetka proslog veka, pa do danas, aktivno
9

Prof. Mirjana Adamovi, Prof. Silva Menari POTENCIJALNI I STVARNI ODLIV MOZGOVA, 2003. godina,

10

radile na uvozu raznih svetskih nacija, pa i srpske. SAD, Velika Britanija, Kanada, Australija, Juzna Amerika, a poslednjih godina i Novi Zeland i Juznoafricka republika otvorile su granice za useljavanje stranaca, koji su pozeleli da prime njihovo drzavljanstvo. Zbog takve useljenicke politike za ove drzave jedno vreme su bili zainteresovani prevashodno siromasni slojevi, a potom i imucniji, obrazovaniji slojevi stanovnista sa Starog kontinenta, Azije i Afrike. Kanada je, na primer, poznata kao drzava koja je iz Srbije prosto usisavala mlade diplomce sa fakulteta prirodnih nauka. Ekonomski migranti su svoj status radnika na privremenom radu resavali preko bilatelarnih dogovora srpskih drzava i zemalja zapadne Evrope, koje su uvozom fizicke radne snage, majstora i tehnicara svih vrasta resavali probleme za donjom klasom zaposlenih u svojoj privredi. Kako su, medjutim, vremenom ti gastarbajteri, kako ih zovu Nemci, izrodili decu, koja su postala punopravni gradjani EU, to se i njihov status promenio utoliko sto su nekada privremeni radnici, postali pravi i trajni useljenici. Status izbeglica poslednjih decenija, od kako raste broj lokalnih ratova, dobijaju generacije prebeglica iz BiH, Hrvatske, Srbije, Crne Gore i sa Kosmeta. O njima su podjednako krajem devedesetih brinuli Nemcka, Francuska, Austrija, Italija, Svajcarska, Svedska, Norveska, da bi se pocetkom 21. veka za ratne prebeglice pobrinuli i Sjedinjene Americke Drzave, Kanada i Australija. Bude li proces asimilacije ovih dosljaka uspeo, Srbija ce verovatno od izbeglica u ovim dalekim zemljama dobiti novu generaciju iseljenika. Od poetka devedesetih godina do danas, sa prostora bive i sadanje drave otilo je u svet vie od 400000 Srba. U Kanadu, Ameriku, Australiju, Novi Zeland, Junoafriku Republiku tragajui za znanjem, boljim ivotom i veom zaradom, krenuli su studenti, inenjeri, lekari, profesori i naunici. Ako se uzme u obzir da obrazovanje jednog strunjaka nau zemlju kota oko 50.000 evra, i ako to pomnoimo sa brojkom sa 200.000 mladih koji su Srbiju napustili samo u nekoliko poslednjih godina, dolazimo do stravinih podataka. Negubimo samo novac, jasno je da je slika poraavajua. Sa aspekta socio-demografskih varijabli meu onima koji su spremni da odu bilo gde skoro je podjednak broj mukaraca (49.5%) i ena (50.5%), a u pogledu obrazovanja prednjae oni sa zavrenom srednjom kolom (65.7%). Interesantno je da se iznad proseka istiu osobe sa stalnim zaposlenjem (42%). Nezadovoljstvo uslovima rada u pogledu razliitih aspekata je verovatan uzrok tenje veine osoba sa stalnim zaposlenjem za preseljenjem bilo gde ako je u pitanju bolji posao. Za osiguranjem bolje egzistencije koju donosi novi posao unutar Srbije ili u inostranstvu najvie su spremne osobe sa primanjima do 75 evra (37.8%). Mladi i sredoveni koji pripadaju uzrasnim kategorijama izmeu 15 - 49 godina su iznad proseka kada je u pitanju migracija za poslom. Ambicije u pogledu profesionalnog razvoja na poetku ili sredini karijere su jedan od moguih uzroka zato se pripadnici ovih uzrasta lake odluuju na promenu mesta boravka zbog posla. Ovi podaci nisu zauujui ako imamo u vidu celokupnu bolnu i nezdravu klimu u naem drutvu i privredi u ijoj osnovi je svakako proces tranzicije. Visoka stopa nezaposlenosti, likvidacije drutvenih preduzea koje su dovele do tehnolokih vikova, nagli rast privatnog sektora koji u veini sluaja jo uvek nije uhvatio korak sa zakonodavstvom o radu, lini dohoci koji su na granici egzistencije, nesigurna radna mesta ali i strah od

11

gubitka posla dovode do toga da je vie od polovine naih graana spremno na mobilnost za poslom. 10

MIGRACIJE MLADIH OD 1991.GODINE

Proces otvaranja komunistike Jugoslavije i njena saradnja sa zapadno-evropskim dravama imala je za posledicu osmi i najmasovniji talas iseljavanja Srba. Sredinom ezdesetih godina, posle potpisivanja bilatelarnih ugovora o odlasku srpskih radnika na privremeni rad u evropske metropole, za samo desetak godina broj srpskih gastarbajtera u Zapadnoj Evropi popeo se na skoro 500.000. Ova evropska srpska migracija, tvrdi dr Vladimir Grei, bila je uslovljena iskljuivo ekonomskim faktorima, i bogatih zemalja, kojima je bila potrebna jeftina i struna radna snaga, i Jugoslaviji, koja je elela da rei problem nezaposlenosti i vika strune radne snage. Do 1973. i do naftnog udara, zemlje Zapadne Evrope vodile su imigracionu politiku "otvorenih vrata", jer su dozvoljavale slobodno useljavanje stranih radnika, a od 1974. su vodile politiku "zatvorenih vrata" za zapoljavanje stranaca, koja nije dala nikakve rezultate, jer se priliv stranih radnika kontinuirano nastavljao. Tu seobu radnika i strunjaka drava Jugoslavija i Republika Srbija su regulisali meunarodnim bilatelarnim ugovorima sa zemljama Zapadne Evrope, koje su ove strance podvodile pod status "gostujui radnici" (gastarbajteri). Ti dogovori su bili u skladu sa principima trista radne snage i pitanja vezana za ostvarivanje cilja "slobodne cirkulacije ljudi" unutar Evropske unije. Tako su Srbi nali svoja nova utoista u Austriji, Nemakoj, Francuskoj, Italiji, zemljama Beneluksa i Skandinavije,vajcarskoj, ali i Engleskoj, pa ak i Sovjetskom savezu. Ekonomske migracije jeftine radne snage na zapad, potakle su krajem sedamdesetih i pocetkom osamdesetih godina proslog veka i kretanje srpskih poslovnih ljudi, strunjaka svih vrsta, umetnika i sportista preko granice srpskih prostora u tadanjoj SFRJ. Od tada do danas preko 3.400 srpskih fudbalera, koarkaa, rukometaa, vaterpolista, atletiara, trenera i ostalih sportskih radnika otilo je na privremeni rad u svet. Ti Srbi, uesnici devete seobe naroda, nali su svoje nove domovine u bogatim zemljama Starog kontinenta, SAD, Kanadi, Meksiku, Junoj Africi, Novom Zelandu, Kipru, SSSR-u, arpaskim dravama, Kini i ak i Japanu. Poetak novog rata na Balkanu, izazvao je devedesetih godina raspad komunistike Jugoslavije u kojoj je ivelo 9,5 miliona Srba i Crnogoraca. Politika kriza 1990. i graanski rat zapoet 1991. izazvali su masovni i egzodus srpskog naroda. Ovaj deseti talas iseljavanja Srba zahvatio je srpski narod iz svih bivih jugoslovenskih republika. Da bi Srbi izbegli stradanja u Sloveniji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini krenuli su u seobu u dva pravca - ka otadbini Srbiji i ka inostranstvu. Prema podacima Viskog komesarijata UN za izbeglice, do jula 1993. samo u Nemaku je dolo oko 350.000 lica iz bive Jugoslavije, od kojih je 180.000 podnelo zahtev za azil. Veinu su inili Srbi. Procenjuje se da je jo toliko naih ljud i izalo iz bive Jugoslavije i krenulo preko Starog kontinenta i u druge krajeve sveta.

10

Prof.dr Vladimir Grei SAVREMENE MIGRACIJE U EVROPI, 1994, god

12

Novi iseljeni Srbi, njih oko 400.000 ljudi, koji su dobijali status izbeglica ili su iveli bez njega, nali su svoja utoita u Maarskoj, eskoj, Slovakoj, Skandinaviji, Nemakoj, Italiji, Beneluksu, Francuskoj, Austriji, ali i u SAD, Kanadi, Junoj Africi, u Australiji, na Novom Zelandu, i Kubi i drugim dalekim zemljama June Amerike. U ovoj desetoj seobi, koja jo traje, gotovo 40.000 iseljenih Srba, kako tvrdi prof. dr Vladimir Grei zamenik direktora Instituta za meunarodnu politiku i privredu, ine mladi obrazovani Srbi, kolarci i diplomci, koji pronose srpsku pamet od Aljaske do Novog Zelanda. Najvanije prekookeanske zemlje prijema mladih pametnih Srba poslednjih decenija i danas su Kanada, koja je apsorbovala oko 30.000 useljenika, potom SAD i Australija, koje su zajedno tokom minule decenije prihvatile vise od 73 hiljade ljudi. Kanada je, na primer, primila od nas oko 430 menadera, 4.600 naunika prirodnih nauka, inenjera i matematiara, 480 naunika drutvenih nauka i slinih profila, kao i oko 600 ljudi kao medicinskog osoblja. Shodno sopstvenoj klasifikaciji, SAD su registrovale priliv sa useljenikom vizom iz SRJ oko 2.200 aktivnih l ica, strunih i tehnikih specijalnosti. Ovakva migracija strunih ljudi i u naciji se naziva odliv mozgova.11

11

Prof.dr. Vladimir Grei JUGOSLOVENSKE SPOLJNE MIGRACIJE, Beograd 1998. godine,

13

ZAKLJUAK

Ispitivanjem javnog mnjenja, radei mnoge ankete,vrei razne eksperimente, dolazi se do iste poraavajue konstatacije, jer svaki odgovor, svaki razlog , svodi se na isto. Opte nezadovoljstvo perspektivom u institucijama, nezadovoljstvo u mogucnostima za znaajno usavravanje i razvoj. Kod mnogih je izraen opravdani strah od budunosti. Drugim reima, ta god uinile aktuelne vlasti Srbije, u politikom smislu , segment pozitivno selekcioniranih mladih strunjaka(i studenata), uvek e biti izloen jakim izazovima konkurencije samopotvrdjivanja u najboljim istrazivakim institucijama u inostranstvu. Migracija ljudi se ne moe totalno zaustaviti, ali se moe znaajno kontrolisati i usporiti. Kojim nainom? Reavanjem nekih osnovnih i kljunih problema koji mue veinu populacije Srbije. Poveavanjem stope zaposlenosti, poveavanjem plata, razliitim pogodnostima do kredita za reavanje stambenog pitanja, ulaganje u tehnologiju i modernizaciju oprema, ulaganjem u literature, u obrazovanje, vrednovanje pravih vrednosti. Treba imati u vidu da e se razlike u ivotnim oekivanjima demografskoj i ekonomskoj strukturi, socijalnim uslovima i politikoj stabilnosti jo vie poveati i stvorie se jo vea razlika izmeu manje razvijenih i razvijenih zemalja. Samim tim e se nastaviti i proces migracije, tj. iseljavanja ljudi. Po proverenim statistikim podacima, Srbiji se ne pie dobro, jer se smatra da emo sa ovakvim migracijama, malim natalitetom, a velikim mortalitetom, za 20.godina biti manjina u sopstvenoj dravi. Postavlja se pitanje da li emo na polovini 21.veka postojati kao nacija?

14

LITERATURA

Vecernje novosti,izdanje29.novembar 2005.godine http://budget2004.treasury.gov.uk/page_09.html (Crown Copyright) and see HM Treasury 2004a. Prof.dr Vladimir Greci Jugoslovenske spoljne migracije Beograd,1998.godine Prof. Mirjana Adamovi, Prof. Silva Menari POTENCIJALNI I STVARNI ODLIV MOZGOVA, 2003. godina,

Prof.dr Vladimir Grei SAVREMENE MIGRACIJE U EVROPI, 1994, god Prof.dr. Vlajko Petkovi MENADMENT LJUDSKIH RESURSA, Beograd, 2005.godine,

15

16