1.Bosna u srednjem veku:postanak drzave i odnos drzave i crkve Bosna se prvi put pominje u 10.v.

Prvobitno je taj pojam obuhvatao zemljiste oko gornjeg toka reke Bosne,a u doba najveceg prostiranja bosanska drzava obuhvata jos i znatne teritorije na istoku i na zapadu,ali se Hercegovina ubrzo izdvaja kao zasebna politicka jedinica. Bosna je u 12.v. bila pod vlascu ugarske krune u cije ime je ovom zemljom upravljao ban.U drugoj polovini 12.v. pala je pod vizantijsku vlast.Za vreme bana Kulina i sloma vizantijske ofanzive,Bosna se izborila za samostalnost.Sredinom 13.v. Maari su ponovo zavladali Bosnom.Razdoblje krize prevazidjeno je za vreme bana Stepana 2 Kotromanica (1322-1353),a za vreme njegovog sinovca Tvrtka I Kotromanica (1353-1391) ,bosanska drzava je dostigla najvece prostranstvo. Tvrtko I je osvojio jedan deo srpskih zemalja a isticuci svoje poreklo po zenskoj liniji od Nemanjica,proglasio se naslednikom ove dinastije.U Mileevi je 1377 godine krunisan za kralja Srbije,Bosne, Primorja,Dalmacije i Hrvatske. Vladaoce je na presto uzdizala vlastela,pa je zato Bosna predstavljala jednu vrstu izborne monarhije, a udeoni knezevi su se u nekim oblastima toliko osamostalili da su neki od njih jedva priznavali sredisnu vlast. 1463 godine, Bosna je pala pod tursku vlast. Drzava i crkva -Pri kraju 11.v. i pocetkom 12.v. na bosanskom prostoru su se ukrstali uticaj Vizantije i Rima.Nesto pre bana Kulina,u Bosni se rasirila patarenska(bogumilska) jeres .Upereno protiv feudalizma,ovo ucenje je u Bosni ojacalo u uslovima kad je uzivalo podrsku tamosnje feudalne klase.Feudalci su se uz pomoc bosanske crkve suprotstavljali sredisnjoj vlasti,a vladaoci su prema crkvi menjali stav u zavisnosti od politickih prilika. Vernici bosanske crkve nazivani su mrsnim ljudima,a njeno svestenstvo predstavljali su krstjani,koji su ziveli u hizama.Zene su mogle imati status krstjana i tada su nazivane krstjanice.Iznad krstjana,u crkvenoj hijerarhiji,su strojnici-nizi stalez(starci) i visi(gosti).Na samom vrhu je episkop bosanske crkve-ded. Od prve polovine 13.v. vladalacka vlast se odrzavala u porodici Kotromanic gde je vladalo tzv. nacelo seniorata.Do 1377.g. u Bosni je vladalac nosio titulu ban,a otad kralj.Prihodi su poticali iz vise izvora;vladalac je davao u zakup rudnike i carine,od brodova koji su pristizali u bosanske luke naplacivana je taksa..

Uz vladaoca postojao je i stanak(sbor).U njegov sastav nije ulazio niko od krstjana,cinili su ga samo bosanski velikasi.Na stanku je vladalac mogao biti izabran i krunisan,ali i zbacen. Pri davanju zemljista u bastinu bosanskom vladaocu bilo je neophodno sadejstvo vlastele.Poimenicno pobrojana vlastela,kao i pristav i svojta bili su svedoci kraljevog raspolaganja. Povelja Stefana Tomaa svedoci o ogranicavanju vladaoca i sadejstvu vlastele ne samo prilikom davanja nego i oduzimanja zemljista.Slabost vladalacke vlasti ogleda s eu tome sto je bosanski vladalac za najteza dela zaprecena oduzimanjem bastine mogao samo optuziti feudalca pred sudom ravnopravnih. Uz vladaoca se razvio i dvor sa svojim sluzbenicima na celu sa dvorskim.Dvorski je bio upravnik dvora.Protovestijar(ili kaznac) je upravljao blagajnom.Dijak je vrsio duznost dvorskog pisara. 2.Imovinsko,porodicno i nasledno pravo u srednjevekovnoj Bosni Redovni oblik bastine zvao se plementina(plemenito) i kao pravnotehn.termin koristio se u poveljama.Svojina nad zemljistem je bila najvrednije dobro.U vojvodskim porodicama (Vuii,Kosae,Pavlovii) vlast porodicnog staresine je sve vise jacala.Njegova vlast nad sopstvenim feudalnim dobrom ucvrscivala se time sto je u sebe ukljucivala drzavni imperijum. Porodicni staresina se pri aktima raspolaganja morao savetovati sa srodnicima ali je u pojedinim slucajevima zemljistem raspolagao pojedinac bez ucesca clanova roda.Kolektivno-svojinske osobine plemenstine su se u 15.v. izgleda polako gubile pa se ova ustanova blizila obliku feudalne svojine ciji je nosilac pojedinac. Akti raspolaganja zemljistem predstavljaju akte imovinskog prometa. Srednjevekovno pravo nije poznavalo apstraktan pojam stvari koje bi se delile na nepokretne i pokretne,pa je zato imanje zbog svog ogromnog privrednog znacaja uzivalo poseban rezim.Tek s napretkom trgovine doslo je do povecanja privrednog znacaja pokretnih dobara i njihovog sve cesceg i ubrzanijeg prometa.Predmet prometa su bila i prava.Bosanski vladaoci i knezovi su cesto davali carine u zakup,Dubrovcani se cesto javljaju kao stranka u kupoprodajnim ugovorima,ima i tragova kreditnih odnosa.Zakupac nije unapred placao sav iznos zakupnine;trenutak zakljucenja ugovora se ne poklapa s trenutkom isplate cene zakupa carina sto ovom poslu donekle daje kreditno obelezje. Razvoj trgovine doveo je i do udruzivanja kapitala.Podela dobiti i stete u ortakluku vrsila bi se napola.

Opstanak porodicne zajednice cinila je njena plemenstina.Nema nagovestaja o postojanju visezenstva; vise bracnih parova i njihova deca ziveli su na istom imanju a jedan od muskaraca je uzivao najveci ugled i predstavljao porodicnog staresinu.Sin nije obavezno zauzimao staresinski polozaj po ocevoj smrti. O nasledjivanju se moglo govoriti tek kada se kao nosilac svojine sve vise poceo javljati pojedinac.Nasledni red nije bio dovoljno ustaljen,izvor je imao u obicajima a pocivao na bliskosti krvne izmedju ostavioca i moguceg naslednika. Bosanski plemici su stvari od vrednosti deponovali u Dubrovniku i zatim njima slobodno raspolagali za slucaj smrti.U Dubrovnik su se dragocenosti sklanjale usled opste nesigurnosti u onim vremenima. Usled cestih ratova moglo se desiti da bastina ostane bez gospodara.Takva bastina smatrana je odumrtnom i pripadala je vladaocu (izreceno u povelji Stefana Ostoje 1400.g.).

3.Vladalac u srednjevekovnoj Srbiji Hriscanski svet je stvorio ideju o zakonitoj drzavi,a za postanak zakonite drzave neophodno je sadejstvo crkve i njeno posredovanje s eogleda u cinu krunisanja. Vladalacki naslov-Osnivac nemanjicke dinastije Stefan Nemanja nosio je naslov velikog zupana i nije bio krunisan.Prvi krunisani vladalac ove loze bio je Nemanjin sin-Stefan Prvovencani.Krunisanjem fakticka vlast pojedinca postaje zakonita i on zauzima mesto u redu hriscanskih vladara,a taj cin istovremeno oznacava u duhovnom smislu akt bozje milosti. Kraljevska kruna je u Srbiju bila poslata iz Rima 1217.g. Srpska kruna je od 1337.g. presla u Bosnu kad se njome ovencao kralj Tvrtko I. Kraljevstvo je bila ustanova koja je oznacavala suverenu ili vrhovnu vlast.U nekoliko slucajeva,pored kralja,bio je krunisan i mladi kralj. Zapletena je bila situacija u doba vlade Dragutina i Milutina;Dragutinov sin je bio smatran zakonitim naslednikom,a polozaj kralja ukoliko je Milutin u pitanju podseca na polozaj regenta. U doba carstva,status kralja Vukasina predstavljao je polozaj savladara. Prestolonasledni red-svoj koren je nalazio u obicajima a njegovo uoblicavanje bilo je presecano presedanima u politickoj praksi.U srpskim zemljama,u ranijem srednjem veku,preovladjivalo je nacelo seniorata. Pravo na presto polaze jedan rod kojem kao takvom pripada vladalacka vlast.

Za vreme Nemanjine vlade stvorice se uverenje da naslov velikog zupana pripada iskljucivo Nemanjinim potomcima,a ne i potomstvu njegove brace. Nemanja je podelio drzavno zemljiste na upravu svojim sinovima. Najveci deo je ostavio sinu Stevanu,postavivsi ga za naslednika.Nemanjin najstariji sin Vukan je po ocevoj smrti osporio Stevanovo pravo. To je bio prvi slucaj da se ,po uspostavljanju nemanjicke dinastije,istice pravo primogeniture.Sv.Sava je izmirio zavadjenu bracu,od kojih se svaki vratio u svoj posed.Iz ovoga se vidi da pravo primogeniture nije uspelo da nadvlada vladaocevo raspolaganje.Pri nasledju Stevana Prvovencanog dva nacela su se poklopila.Njegov mladji sin (naslednik starijeg,Stefana Radoslava) je usled politickih komplikacija bio prinudjen da prepusti vladu najmladjem sinu Stevana PrvovencanogStefanu Urosu I. Uros I je potom izvrsio raspolaganje u korist svog najstarijeg sina Dragutina,pa su se nacelo primogeniture i slobodnog vladaocevog raspolaganja krunom ponovo poklopila.Dragutin je raspolaganje izvrsio u korist svoga brata.Milutin je tako postao savladar koji je fakticki bio regent.Milutin,kralj-regent,bacio je u tamnicu Dragutinovog sina Vladislava,zakonitog prestolonaslednika.Time je izvrsena uzurpacija od strane regenta.Po Milutinovoj smrti doslo je do spora izmedju trojice pretendenata.Sin zakonitog kralja,Vladislav,nije mogao doci na presto jer su mu to osporavali Milutinovi sinovi Konstantin i Stefan.Vladislav je imao dvostruki argument za dolazak na presto,pravo primogeniture i Dragutinov naknadni akt raspolaganja krunom.Krunisanjem Stefana Decanskog za kralja ozakonjena je uzurpacija izvrsena od strane njegovog oca Milutina.a istovremeno je krunisan i mladi kralj Stefan Dusan,njegov prvorodjeni sin.Kad se Dusan krunisao za cara,njegov sin Uros krunisan je za kralja,ali mu je carski naslov osporio,odmah po Dusanovoj smrti,Dusanov polubrat Simeon. Za vreme despotovine-Djuradj Brankovic je na presto dosao sporazumom prethodnog despota sa ugarskim seniorom.Djurdja je nasledio despot Lazar koji mu je bio savladar ali ne i najstariji sin.Posto Lazar nije imao sinove,samo kceri,po njegovoj smrti obrazovano je namesnistvo a zatim je despot postao njegov stric Stefan. Vladaocevi prihodi-Privrednu podlogu i temelj vladaoceve moci predstavljali su njegovi zemljisni posedi.Pored ogromnog zemljisnog poseda vladalac je imao i izvesna iskljuciva prava na izvore prihodata prava se nazivaju regalije.Vladaocev prihod predstavljao je,najpre,porez na zemlju koji se nazivao soe.Duznik ovog poreza bila je sva srpska vlastela.I Dusanov zakonik je predvideo obavezu placanja soa.

Primorski gradovi,Bar i Budva,placali su srpskom vladaru poseban porez nazvan akrostih. Dubrovcani su u srpsku dvorsku kasu placali godisnji danak nazvan srpski ili svetodmitarski dohodak. Dusanovim zakonikom je predvidjeno da srpski vladalac ima pravo na polovinu zita koje rodi u upi. Vladaoceve prihode povecavali su i naplata kazni,carine koje su cesto davane u zakup,posebne dabine i podanicke obaveze.Dusanovim zakonikom bio je ustanovljen vanredni namet u slucaju zenidbe ili krstenja carevog sina,obaveza gradozidanja za slucaj da grad bude porusen..Izvorni podaci nisu dovoljni da se sa sigurnoscu potvrdi postojanje dve tipicne regalije-koriscenje rudnog blaga i kovanje novca. Dvorski aparat-Srpski vladalac nije u srednjem veku imao stalnu prestonicu.Uprkos tome sto je dobar deo godine provodio na putovanjima i u ratnim pohodima,vladalac je razvio oko sebe dvorski aparat sa razlicitim sluzbama i cinovnicima.Najstarije zvanje na srpskom dvoru bilo je zvanje tepcije(poreklo ove reci i tacna funkcija nisu poznati).Vremenom su domace funkcije primale vizantijske nazive,sto se desava sa ministrom finansija koji se isprva pominje kao kaznac a kasnije kao protovestijar.Pojedine titule su za vreme cara Dusana vise oznacavale rang nego funkciju,to su sevastokrator i despot. Dvorskim poslovima upravljao je cinovnik koji se zvao dvorski knez ili dvorodrzica,dok je na celu dvorske kancelarije bio logotet.Vojnicka dvorska zvanja za vreme Nemanjica bila su vojvode,a u doba despotovine pojavljuje se naziv celnik. 4.Drzavni sabor u sr.Srbiji Pored vladaoca u sr.Srbiji postojao je i drzavni sabor.To je ustanova koja se,kao i mnoge druge u srednjem veku,razvijala u obicajnom pravu,bez zakonodavcevog mesanja.Sastav sabora cini i svetovna i crkvena vlastela.Iz Dusanovog zakonika se vidi da su sabor sacinjavali vladalac,svetovna i crkvena vlastela.Saborima su,pored poglavara srpske crkve, prisustvovali i episkopi i igumani. Taranovski je tvrdio da cinovnistva u sr.Srbiji nije bilo-cinovnicku sluzbu vrsila je vlastela pa zato izvore koji ostavljaju utisak o ucescu cinovnika na saborima treba tumaciti kao da je rec o vlasteli. Radojcic je tvrdio suprotno-ucesce cinovnickih staleza i dvorjana. Sastav sabora nije bio precizno utvrdjen.Obicajna norma na kojoj je pocivao s vremenom je dozivljavala promene koje su oslikavale tadasnju politicku klimu i odnose unutrasnjih snaga.

Ni delokrug sabora nije bio tacno utvrdjen.Vladalac je pred sabor iznosio ona pitanja koja je u datom trenutku smatrao znacajnim ili mu je trebalo sadejstvo drzavnog sabora.Izbor poglavara srpske crkve je bilo jedino pitanje koje nije nikad resavano bez saborskog pristanka.Sva ostala saborska nadleznost mogla se opisati jedino primerima.Sabor je razmatrao promene na prestolu,vladalac je na njemu proglasavao svoje povelje,sabor je obavljao i zakonodavni rad,pa cak i presudjivao u pojedinim slucajevima. Sabor u formalnom smislu reci nije bio organ koji bi ogranicavao vladalacku vlast-sabori su najcesce prihvatali i odobravali odluke vladaoca. Vladaocu je za savetovanje s vlastelom bilo mnogo pogodnije veanje u savetu ali on nije uzivao autoritet kakav je imao sabor. Drzavni sabor je svojim postojanjem i prestizom umeravao vladalacku vlast,ali je u njemu snaga vlastele dolazila do izrazaja.

5.Spomenici srednjevekovnog srpskog prava

Spomenici srpskog prava su mnogobrojni i raznovrsni.Sacuvani pravni spomenici razvrstavaju se u cetiri vrste a kao peta vrsta mogu se dodati i privatne isprave. Povelje su vladalacki akti koji najcesce predstavljaju darovnice.Njima su vladaoci poklanjali posede i ustanovljavali povlastice crkvama,manastirima,vlasteli i gradovima.Najveci broj je manastirskih.Najstarija sacuvana povelja potice od Stefana NemanjeHilandarska povelja od 1198/9.g. Od medjunarodnih ugovora najcesci su oni koje je srpska drzava sklapala sa Dubrovnikom.Ti ugovori su uredjivali mnoga pitanja vezana za privredu,pravosudje i privatnopravne odnose.Najstariji srpsko-dubrovacki ugovor potice iz 1186.g. ,a medju kasnijim ugovorima bitan je ugovor cara Dusana 1349.g. Sacuvani zakonski spomenici mogu se razvrstati na prevode i prerade vizantijskih zakona i na domace,srpske zakone.Od Vizantijskih zakona to su Zakonopravilo (Svetosavski nomokanon),Sintagma Matije Vlastara,tzv.Justinijanov zakon,prevod Zemljoradnickog zakona.Od domacih sacuvani su Dusanov zakonik i Zakon o rudnicima. Zakonopravilo je sastavio Sveti Sava 1219.g. a medju izvornike ovog zakona spadaju sinopsis efeskog episkopa Stefana,Fotijev nomokanon,Justinijanove novele i Prohiron(preuzet u celini).Izvornik Zakonopravila nije sacuvan a najblizim originalu smatra se iloviki prepis 1262.g.

Sintagma Matije Vlastara nastala je 1335.g. a za srpsku verziju uzete su samo svetovne odredbe. Justinijanov zakon je bio kratak izbor iz vizantijskih zakona.Ova zbirka je nastala u doba cara Dusana a njen glavni izvornik je bio Zemljoradnicki zakon. Dusanov zakonik 1349.g. i 1354.g. Zakon o rudnicima izdao je despot Stefan Lazarevic 1412.g. radi uredjivanja pravnih odnosa rudara iz Novog Brda.Zbog velikog brija nemackih doseljenika koji su se bavili rudarstvom,zakon sadrzi mnoge nemacke izraze.I posle turskog osvajanja Novog Brda,Zakon je,kao preveden na turski,nastavio da se primenjuje. Sacuvana su samo dva statuta gradova-kotorski i budvanski,iz 14.v. Petom vrstom spomenika smatraju se privatne isprave,a i sacuvan je jedan broj ugovora i drugih privatnopravnih akata.Najznacajnija je Prizrenska tapija iz 14.v. 8.Pravni polozaj vlastele i sebara u sr.Srbiji Vlastela-povlascena klasa u srednjevekovnoj Srbiji.Vlastela se po razlicitim merilima moze razvrstati na svetovnu i crkvenu,veliku i malu,a isto tako i na batinike i pronijare. a)Svetovna i crkvena vlastela-Izvorima nije poznato ovakvo razvrstavanje jer se u onovremenim dokumentima pod vlastelom podrazumevao samo svetovni plemicki stalez.Sva crkvena lica nikako nisu dolazila u povlasceni stalez.Osim osnovne razlike,koju stvara pripadnost crkvi mogle bi se uociti jos poneke.Duhovnici nisu bili obavezni da idu u vojsku ali to ne znaci da su podanici crkvenih poseda bili oslobodjeni vojne obaveze.Oni nisu isli u rat s kraljem ali su bili duzni da u slucaju potrebe brane vlastelinstvo.Crkveni posed nije mogao biti konfiskovan zbog feudalne nevere.Bilo je moguce da svetovni vlastelin bude podlozan crkvi. b)Velika i mala vlastela i vlasteliii-Razlikovanje vlastele na veliku i malu zatice se prvi put u jednoj povelji iz 13.v.Jedinu razliku u pravnom polozaju ovih grupa poznaje Dusanov zakonik koji predvidja da se samo veliki vlastelin poziva na sud knjigom sudijinom,a svi ostali pecatom,pokazanim od strane sudskog cinovnika.Izgleda da je velika vlastela predstavljala vrh piramide vlasteoskog staleza.Poseban drustveni sloj predstavljali su vlastelicici.Zakonik je u pojedinim slucajevima stavljao vlastelicice u isti red sa vlastelom,ipak,predvidja razliku izmedju ova dva sloja u

slucaju medjusobne uvrede njihovih pripadnika.Opste je prihvaceno misljenje da su vlastelicici predstavljali vojnicki stalez. v)Vlastela-batinici i pronijari-Srpska vlastela se na bastinike i pronijare delila prema karakteru svog zemljisnog poseda.Bastinici su imali nad zemljistem potpuno svojinsko pravo,a pronijari su bili u polozaju drzalaca drzavne zemlje koja im je od vladaoca bila data u proniju.Pronija je ustanova koja je u Srbiju prodrla iz Vizantije.Bastinik je bio duzan da ide u vojsku a vladalac mu je za neveru mogao konfiskovati bastinu.Pronijar je vladaocu takodje vrsio vojnu sluzbu.Soe su placali i jedan i drugi.Pronija u nacelu nije bila nasledna ali je sukcesija ipak bila moguca ukoliko naslednik prihvati pronijarsku sluzbu.Dusanov zakonik zabranjuje darivanje pronije crkvi jer bi se tako osipala vladaoceva vojna sila.Prema starijem misljenju promet pronijama dozvoljen je samo bastinicima.Pronija je dozivljavala promene vremenom koje su je blizile bastini.Takav razvitak je razumljiv jer su pronijari bili iskljuciv pripadnici vlasteoskog reda. Sebri-pripadnici potcinjene klase u srednjevekovnoj Srbiji.Naziv sebar obuhvatao je u svom sirem znacenju raznorodan potcinjeni stalez ,a u uzem obuhvatao je seljaka zemljoradnika,stocara,zanatlije,seoske popove,pa cak i robove.Izmedju ovih drustvenih grupa postojale su razlike u statusu. a)Meropsi-Zemljoradnik se u sr.srpskom pravu oznacavao kao meropah.Meropah je bio vezan za zemlju.On u nacelu nije smeo da napusti vlastelinstvo na kojem je imao svoj meropaski posed na osnovu kojeg je feudalnom gospodaru dugovao rad(rabote).Meropsi su,s obzirom na to ko im je gospodar,mogli biti vladaocevi,crkveni i vlasteoski.Status ovih grupa nije se sustinski razlikovao.Vlajinac smatra da se mogu uociti tri sistema odredjivanja meropaskih rabota,to su:sistem rabota odredjen kolicinom zemljista koje su meropsi morali da obrade,zatim sistem rabota odredjen kolicinom radnog vremena i sistem dazbina.Sva tri sistema sluzili su eksploataciji meropaskog staleza.Meropsi su imali i izvestan broj obaveza sporedne prirode koje nisu teretile samo ovaj stalez,to su zidanje gradova ili cuvanje puteva..Dusanov zakonik cini pokusaj da se rabote meropaha izjednace i on s eodredio za sistem rabota odredjen kolicinom radnog vremena koje meropah duguje gospodaru zemlje.U drugom delu zakonika zajemcena je bezbednost meropaskog staleza.Meropah je bio ovlascen da tuzi svog feudalnog gospodara ukoliko ovaj prekoraci u svojim zahtevima ono sto mu po pravu pripada.

b)Vlasi-Vlasi su u sr.Srbiji bili stocari.Status Vlaha je u osnovi jednak meropaskom.Zavisnost od feudalnog gospodara i vezanost za njega predstavljaju osobene crte pravnog polozaja kod obe kategorije.Stocari su po prirodi posla pronudjeni da se krecu zavisno od doba godine i da menjaju mesto boravka.Oni su,ipak,imali svoje naseobine u kojima su boravili-katuni.Osnovna obaveza zavisnih stocara sastojala s eu napasanju gospodarevog stada.Povelje poznaju i dazbine u stoci,car Stefan Dusan je propisao i obaveze stocara na manastirskom vlastelinstvu.Nije postojala jednakost dazbina u stoci na razlicitim imanjima.Vlahe je teretila posebna dazbina koja se zvala travnina,bili su obavezni da svoju stoku stave na raspolaganje gospodaru za prevoz odredjenih proizvoda.Vlasi su za svoj rad primali naknadu u stoci koja se u poveljama zove beleg ili meseina. Feudalnoj klasi je bilo vazno da joj se zemljoradnicka radna snaga ne osipa,pa je resenje pronadjeno u zabrani promene statusa sebarskog stanovnistva u okviru pojedinih njihovih kategorija. v)Sokalnici i seoske zanatlije-Predstavljali su poseban sloj.Sokalnici su imali iste obaveze kao meropsi ali su te obaveze po kolicini bile manje.Sokalnici su se,pored bavljenja poljoprivrednim radovima,posvecivali jos nekim,uslovno receno strucnim poslovima,koji mozda nisu bili stalni.Zarad njihovog obavljanja sokalnicima su smanjivane obaveze u zemljoradnji. g)Otroci-Dusanov zakonik je jemcio zastitu polozaja svim kategorijama stanovnistva osim otroku tako da je on bio najblizi potpunoj obespravljenosti.Otrok je bio predmet svojine gospodara,proglasena je potpunost svojinskog prava na otrcima ali je ipak propisana zabrana davanja otroka u miraz.Otroci su bili u polozaju koji je sasvim slican ropskom.Gospodar je svog otroka mogao osloboditi takvog polozaja.Dusanov zakonik je tacno propisao krug ovlascenih lica koja mogu punovazno izvrsiti akt oslobodjenja,to su mogli da ucine samo vlastelin,koji je otrokov gospodar,njegova zena i sin.Zakonik u nekim svojim clanovima otroka ne razlikuje od meropha,i ipak pruza jemstvo otroku-poboljsanje njegovog polozaja.Zakonik daje otroku pravo da se parnici na patrimonijalnom sudstvu,ali mu time ne menja njegov status u nacelu. d)Seosko svestenstvo-To je bio raznorodan stalez i samo jednim svojim delom dolazio je u sebre.Dusanov zakonik pravi razliku izmedju tri vrste seoskih popova.To su najpre popovi-bastinici kojima zakonodavac jemci slobodu,ukoliko nemaju svoju bastinu gospodar je

duzan da svestenicima da tri njive.Popovi-bastinici nisu imali feudalnih obaveza koje odlikuju sebarski stalez pa zapravo u njega i ne spadaju.Pop koji bi od gospodara dobio tri njive,slobodan je od bilo kakvog licnog rada ali to ne znaci da gospodar sa njegovog imanja ne dobija feudalnu rentu,sto znaci da bi svestenik u ovakvom polozaju spadao u sebre. Treci slucaj javlja se kad seoski svestenik drzi vise od tri njive zakonite,jer za sve sto ima preko njih duzan je da radi i nalazi se u potpuno istom polozaju kao meropah. Svestenici su bez obzira na razlike u polozaju imali prihod koji su ubirali od meropaha.Taj prihod se zvao bir.Istovremeno,svestenik je episkopu placao izvesne dazbine.Svestenicki status bio je povoljniji od polozaja drugih sebara.Da bi postao svestenik bilo je potrebno obrazovanje,ali ipak nije mogao svaki obrazovani sebar postati svestenik vec samo onaj koji je bio popovski sin. 9.Imovinsko pravo u Srbiji Stvarno pravo-Feudalni poredak u sr.Srbiji razvijao se pod uticajem Vizantije.Feudalizmu je svojstven komplikovan sistem svojinskih odnosa u kojima vise lica ima svojinska ovlascenja na jednoj istoj stvari.Svojina na nepokretnostima poznavala je posebne odlike i predstavljala je najvazniju ustanovu imovinskog prava onog vremena. Osnovni pojam vezan za svojinske odnose u sr.srpskom pravu je bastina.Bastina znaci ocinsko nasledje i raspolaganje njom bilo je u nacelu slobodno.U strucnoj knjizevnosti postoji podela na slobodnu i potcinjenu bastinu.Pronija sa slobodnom bastinom ima zajednicko to sto njen titular ima pravo na feudalnu rentu,po pravilu u vidu rabota,a posto je promet pronija bio zabranjen time se pronija razlikuje od slobodne bastine. Slobodna bastina je mogla biti vlasteoska i crkvena.Nad vlasteoskom bastinom nadvio se dominium eminens vladaocev,utoliko sto je bastinik morao placati opsti danak-soce i ici u vojsku.Taj danak je predstavljao porez na porodicnu imovinu.Crkvena zemljisna svojina nije bila opterecena tim obavezama.Crkvena imanja su retko bila predmet pravnog prometa i nije moglo doci do konfiskacije takvog imanja za neveru. Potcinjena bastina predstavljala je dominium utile.Ovaj oblik zemljisne svojine imali su meropsi.Njihova bastina nazvana je potcinjenom zato sto su njeni titulari dugovali svom feudalnom gospodaru,slobodnom bastiniku,feudalnu rentu. Pronija se navodi kao dominium directum,ali posebne vrste.Davala je pravo na feudalnu rentu ali je bila izvan prometa.U izvorima nema

dokaza o nasledjivanju pronija ali ima o faktickoj,uslovljenoj sukcesiji,vezanoj za pronijarsku vojnu sluzbu. Sto se tice bastine,bila je nasledna,i na naslednika je prenosena ukupnost prava i obaveza.Bastinom se u starom srpskom pravu slobodno raspolagalo. Robno-novcana privreda razvijala se u Srbiji kao posledica unutrasnje i medjunarodne razmene dobara sto je dovelo i do razvoja obligacionog prava.Dusanov zakonik je zajemcio slobodu trgovine. Obligaciono pravo-Predmet kupoprodaje predstavljale su kako pokretne tako i nepokretne stavri.Termin kupljenica se u izvorima cesto koristi za oznacavanje one nepokretnosti koja s erazlikuje od nasledjenog oinskog dobra-bastine. Nauka se oslanja na Prizrensku tapiju,jedini sacuvani privatnopravni dokument o kupoprodajnom ugovoru iz 14.v,kao i na jedan dokument iz 15.v.o prodaji kuce.Zanimljivo je da su u oba sacuvana izvora prodavci bile zene.U Prizrenskoj tapiji se izrecno naglasava dobrovoljnost pogodbe i navodi se predmet ugovora.Svojina na nepokretnosti prenosi se samim zakljucenjem ugovora o prodaji,ne zahteva se predaja stvari.Sadrzina prava sticaoca odgovara u potpunosti nacelu slobodnog raspolaganja bastinom.Na kraju Prizrenske tapije navode se svedoci,njih 13 medju kojima su dvoje sumedjnici. U ispravi iz 15.v. se takodje prenosila svojina bez predaje stavri.Cena nije pomenuta u ispravi. Sankcija se u ovoj ispravi razlikuje u odnosu na Prizrensku tapiju u kojoj se predvidja placanje globe.Kao prodavac oznacena je udata zena.Slovensko pravo nije poznavalo ogranicenje poslovne sposobnosti zenskih lica.Na osnovu ovih isprava dolazi s edo zakljucka da bi udata zena mogla da ima svoju posebnu imovinu i potpunu poslovnu sposobnost. 10.Porodicno i nasledno pravo u sr.Srbiji Porodicno pravo-Porodica je u sr.Srbiji imala dva oblika,to su bili prosta porodica(inokotina) i zadruga.Dok je inokostinu po pravilu cinio bracni par s decom,zadruga je bila sastavljena od vise bracnih parova razlicitih generacija i njihove dece.U pojedinim izvorima nailazi se na podatke o rasirenosti zadruge medju vlastelom mada je u strucnoj knjizevnosti postojao pokusaj da se tvrdi kako su zadruge poznavali samo sebri,kao i da je kod sebarske klase postojala teznja da se ponekad deli zajednicka porodicna imovina.Raspolaganje zadruznom imovinom zahtevalo je pristanak zadrugara ali postoje izvori koji govore o tome da se javljaju i pojedinacni akti

raspolaganja od strane porodicnog staresine.Ovakvi akti bili su podlozni pobijanju,osporavanju,od strane dece i srodnika. U zadruzi je,kao i u prostoj porodici postojao monogamni brak.Njegovo zakljucenje bilo je najpre uredjeno obicajnim pravom,tako da je crkveno vencanje tesko i polako ulazilo u pravni zivot.Prema Dusanovom zakoniku za zakljucenje braka bila su neophodna dva akta crkvenih organa-episkopova dozvola i vencanje od strane nadleznog svestenika.Za zakljucenje punovaznog braka zahtevao se od bracnih kandidata odredjen uzrast,odnosno polna zrelost.Bio je neophodan i pristanak roditelja buducih supruznika.Poseban uslov predstavljala je pripadnost pravoslavnoj veri.Dusanovim zakonikom zabranjen je interkonfesionalni brak.Bilo je neophodno da ne postoje bracne smetnje kao sto je npr srodstvo.Brak je u starom srpskom pravu bio raskidiv.Iz vizantijskog prava prodrla je u srpsko ustanova globe koja se placa pri razvodu braka,nazivala se raspust.Zicka povelja predvidja telesnu kaznu za zenu koja napusti muza,samo ako nema sopstvenu imovinu.Ukoliko ima predvidjena je bila imovinska kazna.Udata zena je imala svoju posebnu imovinu,razlicitu od muzevljeve.Dusanov zakonik je izjednacio udatu zenu sa muzem i sinom u pogledu akata raspolaganja porodicnom imovinom,ukoliko se radilo o oslobodjenju robova.Bilo je zabranjeno otudjenje miraznih dobara od strane muza bez zenine saglasnosti.Muz je na miraznim dobrima imao pravo dozivotnog plodouzivanja,a ne pravo svojine. Nasledno pravo-Vlasteoske bastine su bile nasledne.Prvi nasledni red cinila su deca.Izgleda da staro srpsko pravo nije davalo prednost muskim naslednicima u prvom naslednom redu.Zakonik ne kaze nista o nacelu reprezentacije,smatralo se prirodnim da se pod decom podrazumevaju i unuci,sto znaci da prvi nasledni red cine potomci.U drugi nasledni red dolazili su pobocni potomci.Ukoliko ne bi bilo naslednika iz pomenuta dva nasledna reda,zaostavstina bi postala odumrtna i kao takva pripala bi vladaocu.Sebarske bastine su takodje bile nasledne.Sebarska imanja nasledjivana su u pravoj nishodnoj liniji.Meropaska bastina se nasledjuje u pravij muskoj nishodnoj liniji.Zakonodavac je u prvom redu zastitio interes maloletnog naslednika,ali je isto tako pruzio zastitu udovici koja nema muske dece,ostavljajuci joj jedan deo zaostavstine.Promet ovih stvari bio je verovatno podvrgnut vrhovnom nacelu feudalne privrede po kojem je zemljisna svojina donosila feudalnu rentu.Da bi se ona mogla ubrati,na zemlji je bio neophodan rabotnik.S toga je promet meropaskih imanja verovatno morao biti podvrgnut odobrenju gospodara.Staro zakonodavstvo nije uredilo raspolaganje za slicaj smrti,ali se tu mora napraviti razlika izmedju pokretnih i nepokretnih

stvari.Pokretne stvari su se mogle dati u ostavu u Dubrovniku kako bi po ostaviocevoj smrti bile predate licu koje ostavioc oznaci.

11.Krivicno pravo u sr.Srbiji Povelje i medjunarodni ugovori za krivicno delo poznaju izraze kao sto su krivina ili obida ili prestuplenije.Dusanov zakonik se opredelio za izraz sagresenije,sto je bio rezultat uticaja hriscanstva i vizantijskih pravnih shvatanja.Subjekt krivicnig dela oznacavan je klao krivac.Staro srpsko pravo pocivalo je na misli o pravnoj nejednakosti drzavnih podanika.Svaki stalez je bio podvrgnut zasebnom sistemu krivicnih sankcija.Cak i u okviru istih staleza pravila se razlika izmedju pojedinih njegovih delova.I najniza klasa u drzavi bila je podvrgnuta krivicnom pravosudju,dakle,nije bila obespravljena.Otrok je u nacelu odgovarao pred patrimonijalnim sudom,a za tzv.carske dugove,jedan broj nabrojanih krivicnih dela,sudio bi mu carski sudija.Pravna nejadnakost dovela je do toga da je visim stalezima pruzana jaca krivicno-pravna zastita.Subjekt krivicnog dela ne mora se uvek poklopiti sa subjektom krivicne odgovornosti.Staro pravo je dopustalo da u poijednim slucajevima,umesto krivca,za njegovo delo odgovara kolektivitet kojem krivac pripada;krivicna odgovornost je mogla biti individualna ili kolektivna.Napad na pojedinca smatran je istovremeno na zajednicu kojom pojedinac pripada.iri kolektivitet koji odgovara kad njegov pripadnik izvrsi krivicno delo moze biti razlicit;bila je poznata odgovornost roda,kuce ili sela.Dusanov zakonik je ukinuo prvi od navedenih oblika kolektivne odgovornosti i zamenio ga drugim.Umesto citave rodbine odgovarala bi samo porodica,a to se odnosi samo na imovinsku sankciju.Za povredu groba odgovaralo je celo selo.Pijanica bi bio krivicno odgovoran jer se nesposobnost takvog lica za rasudjivanje po sopstvenim postupcima nije smatrala za okolnost koja iskljucuje ili smanjuje krivicnu odgovornost.Staro srpsko pravo je parvilo razliku izmedju umisljaja i nehata.Nehat je nazvan grehom,dok je umisljaj nahvalica.Za pojedina krivicna dela Dusanov zakonik je predvidjao poseban oblik umisljaja koji bi se mogao oznaciti kao zla namera ucinioceva.Za kaznu postojao je izraz nakazanie.Postojalo je vise vrsta kazni:imovinska kazna,smrtna,telesna,konfiskacija celokupne imovine,a postojala je i

kazna lisenja slobode.Odredjenost kazne bilo je pravilo u starom pravu.Sankcija je pocivala na obicajima.Zakonik je na pojedinim mestima ostavljao nadleznom organu da odredi sankciju za ucinjeno krivicno delo.Takvo ovlascenje je ograniceno samo na izbor njene visine. a)Krivicna dela protiv javnog poretka-nevera,zbor sebara,provod i prejem ljudski,izam,udava,prestoj i odboj. Nevera se sastoji u povredi obaveze vojne sluzbe koji je vlastela dugovala vladaocu,to je zapravo izdaja-najteze krivicno delo.Za ovo krivicno delo sudi carski sud i njegov ucinilac mogao je biti samo pripadnik vlasteoskog staleza.Kazna za neveru sastojala se u konfiskaciji uciniocevog imanja,ali postoji misljenje da su primenjivane idruge kazne poput telesnih ili cak smrtna. Zbor sebara-feudalno krivicno pravo zapretilo je kaznom sebrima ukoliko se okupe,najverovatnije zbog toga sto se smatralo da savko takvo okupljanje preti da pobunom ugrozi feudalni poredak. Provod ili prejem ljudski je krivicno delo koje se sastoji u primanju tudjeg sebra na sopstveno vlastelinstvo ili u grad.Dusanovim zakonikom ovo delo je bilo proglaseno za carski dug.Mogao ga je izvrsiti samo pripadnik vlasteoskog staleza,ali mozda i otrok.Prejem ljudski je predstavljao radnju opomaganja sebru u bekstvu s vlastelinstva,sto je bilo zasebno krivicno delo.Merophu za bekstvo od gospodara je bilo zapreceno telesnom kaznom,ali mu je D.zakonik pruzio zastitu od imovinske kazne. Izam i udava su krivicna dela koja su u pojedinim poveljama bila obuhvacena skupnim imenom samosud.Delo se sastojalo u samovlasnom pribavljanju prava van sudskom putem.Dok je udava predstavljala hvatanje samog duznika,izam se sastojao u hvatanju i nekog drugog lica,koje je s duznikom u vezi,kako bi se na ovoga cinio pritisak da izvrsi obavezu.D.zakonik je zabranio samopomoc. Presto je bilo krivicno delo koje se sastojalo u neodazivanju sudskom pozivu.D.zakonik je ovo delo sankcionisalo imovinskom kaznom. Odboj je delo koje se sastojalo u suprotstavljanju nalogu sudskog izvrsnog organa.D.zakonik je ovo delo sankcionisalo konfiskacijom celokupne imovine. b)Krivicna dela protiv vere -Otpadnistvo u katolicanstvu i vradzbine. Otpadnistvo u katolicanstvu se u starom srpskom pravu zvalo jeres latinska.Njegov ucinilac mogao je biti kakokatolicki svestenik koji pravoslavnog obrati u katolicku veru,tako i sam preobracenik.Srednjem veku je bila nepoznata ideja o slobodi savesti.Crkva je predstavljala vazan oslonac feudalne drzave.To,medjutim,nikako ne znaci da u srpskoj drzavi nije bilo verske tolerancije,ali slobodanizbor veroispovesti svojim podanicima

nije dozvoljavao.Lice koje izvrsi pomenuto delo bilo je kaznjavano po zakonu svetih otaca. Pozivanje na zakon svetih otaca javlja se i kod vradzbina,predvidjenih,doduse,bez odredjena bica krivicnog dela;krivac se trebao uhvatiti na delu. v)Krivicna dela protiv licnosti-Ubistvo i silovanje. Za ubistvo je u nasim sr.spomenicima postojalo vise terminakrv,vrazda,dusegubija ili duseubistvo.Ovi izrazi nisu uvek bili sinonimi.Krv i vrazda bile su proglasene za carske dugove.Vrazda je oznacavala kako ubistvo tako i sankciju za ubistvo.Staro srpsko pravo pocivalo je na nacelu otkupa.Dubrovcani su predlozili kralju Milutinu ukidanje takvog obicaja i uvodjenje smrtne kazne za ubistvo u srpskom pravu,sto je srpski kralj odbio.Srpsko pravo je pravilo razliku izmedju umisljajnog i nehatnog ubistva.Za nehatno ubistvo zadrzan je otkup,dok je za umisljajno ubistvo predvidjena telesna kazna.Norma o medjustaleskom ubistvu otezava polozaj sebara,jer je pri izvrsenju dela sebar podvrgnut telesnoj kazni i onda kada delo nije ucinio s umisljajem.Ubica svestenog lica kaznjavan je vesanjem,a za ubistvo bliskog srodnika-oca,majke,brata ili deteta,D.zakonik je propisao smrtnu kaznu spaljivanja. Silovanje je jedno od onih krivicnih dela protiv licnosti pri cijem normiranju su dosle do izraza staleske razlike u feudalnom drustvu.Vlastelinu je pretila telesna kazna za silivanje zene iz njegovog staleza.Ukoliko sebar siluje vlastelinku,kaznjavan je smrtnom kaznom,a za silovanje zene svog staleza kaznjavan je telesno.Zakonodavac nije predvideo sankciju za slucaj da vlastelin siluje zenu sebarskog staleza,izgleda da takvo delo nije dolazilo pod udar krivicnog pravosudja. g)Krivicna dela protiv imovine -Tipicno krivicno delo protiv imovine je kradja.Srpsko pravo zvalo je ovo delo tatba.Ucinilac se zove tat.D.zakonik je u svojim odredbama najcesce ovo delo povezivao s razbojnistvom,koje se naziva gusa,a njegov ucinilac gusar.Zakonik je s razbojnistvom izjednacio delo koje ucini oblini tat,tj.kradljivac koji je uhvacen na delu,ili su kod njega pronadjeni ukradeni predmeti.Lice optuzeno za kradju moralo je da prenese usijano gvozdje od crkvenih vrata do oltara.I pored toga kradljivca je pogadjala smrtna kazna.D.zakonik je za kradju i razbojnistvo naredio jednu vrstu opste istrage,a selu i gospodaru sela zapretio teskim kaznama. 12.Procesno pravo u sr.Srbiji

Sudsko uredjenje u sr.srpskom pravu bilo je slozeno.Postojale su razlicite vrste sudova:patrimonijalni sud,crkveni,drzavni,gradski,vladaocev sud i stanak. Patrimonijalno sudstvo-Feudalni poredak je vlastelinu pruzao sudski imunitet utoliko sto je on na svom posedu bio ovlascen da izrice pravdu i sudi sopstvenim podloznicima.Srpskoj vlasteli je takav imunitet uvek bio ogranicen nadleznoscu vladaocevog suda.Pod patrimonijalnim sudom podrazumeva se i crkveni sud kad sudi ljudima koji su naseljenici crkvenog imanja. Crkveni sudRatione personae-ovaj sud je bio nadlezan da sudi svim svestenim licima bez obzira na predmet i prirodu spora. Rationae materiae-njegova nadleznost se protezala na tzv. duhovne dugove tj.ona dela za koja je pravni poredak izricito propisao nadleznost crkvenog suda. Drzavni sud-Srpska vlastela nije imala povlasticu da joj sudi njen staleski sud,tzv. sud ravnopravnih.Snaga sredisnje vlade uspevala je da vlastelu podvrgne pod drzavni sud.Drzavni sud je sudio i sebrima koji su bili neposredno potcinjeni vladaocu.S obzirom na materiju pojedina krivicna dela poput nevere ili kradje bila su i iskljucivoj nadleznosti drzavnog suda.Uspostavlajnje,kao i razvitak,ove vrste suda,znacilo je nadmoc drzavnog nacela nad staleskim. Gradski sudovi-imali su razlicito uredjenje i nadleznost,zavisno od stepena samouprave pojedinih gradova.Razlicita je bila organizacija sudova u gradovima osvojenim od Vizantije,od one kakvu su poznavali primorski gradovi. Vladaocev sud-proistekao je iz vladalacke vlasti.Ona obuhvata pravo na izricanje pravde u sporovima medju podanicima.Vladalac je presudjivao licno.Parnice zbog crkvene zemlje uvek je presudjivao sam vladalac,ali usled nagomilavanja sporova od vladaocevog licnog suda postao je dvorski sud.Dvorski sud je presudjivao u krivicnim delima izvrsenim na samom dvoru,sve parnice protiv dvorjana i sudio je strankama koje se izricito obrate dvorskom sudiji zahtevom za presudjivanje spora. Posebnu vrstu suda u starom srpskom pravu,predstavljao je stanak.To je bio mesoviti sud,presudjivao je parnici izmedju Srba i Dubrovcana posto je svaka od stranaka morala biti podvrgnuta svom personalnom statutu. Parnice medju Dubrovcanima u Srbiji presudjivao je dubrovacki konzul,ili su one bile iznosene pred redovni dubrovacki sud.Dubrovacki statut je dozvoljavao raspravljanje mesovite parnice izmedju Dubrovcanina i Srbina pred dubrovackim sudom,ali je za ovo bio neophodan pristanak srpskog parnicara.Ukoliko pristanka ne bi bilo,nadlezan bi bio stanak.Postojale su dve vrste stanka-veliki i

mali.Veliki je raspravljao drzavne poslove,ali je mogao presudjivati i privatne sporove.Mali stanak se sazivao na osnovu ugovora stranaka,iskljucivo radi raspravlajnja njihovog spora. Sudski postupak je po pravilu pokretala ostecena strana.Srpsko sr.pravo je zabranjivalo samopomoc.Iskati znaci tuziti,odnosno zahtevati sudskim putem.Tuzilac je nazivan parija a tuzeni otparija.Parnici se govorilo preti se.Dusanovo zakonodavstvo uvelo je istrazni postupak u svrhu pojacane repsresije tata i gusara. Postupak je pocinjao pozivanjem na sud.To pozivanje je vrsio tuzilac,najpre sam,a kasnije u prisustvu drzavnog organa,pristava.Dusanov zakonik je pruzio izvesna jemstva licima koja se pozivaju pred sudiju.Veliki vlastelin s epozivao pismom sudijinim a ostali pecatom.Vojnik je,kao i vlastelin,zasticen utoliko sto na sud nije mogao biti pozvan u roku od tri nedelje po povratku s vojnog pohoda.Udata zena se nije smela pozvati na sud bez muza.Sirota zena,koja nije bila u stanju da se parnici,mogla je dati zastupnika,a takva mogucnost je postojala i za clana zadruge kojeg je mogao zastupati zadrugar.Neodazivanje sudskom pozivu kaznjavalo se globom.Ali ukoliko tuzilac, koji je tuzenog pozvao na sud,ne bi pristupio na rociste gubio je spor.Pristupanjem stranaka sudu pocinjala je rasprava.Postupak je izgleda bio neformalan.Stranka je bila vezana svojim prvim iskazom i kasnije mu nije mogla protivreciti,niti odstupiti kad se parnici pred carskim sudom.Stranke su slobodno iznosile dokaze i pribegavale razlicitim dokaznim sredstvima kao sto su hvatanje krivca na delu (oblienje),svedoci,isprave,zakletva stranke kao i bozji sud. Svod je jedna vrsta dokaznog postupka koji je izvodjen u slucaju razbojnistva i kradje.Ukoliko je drzalac stvari tuzen vindikacionom tuzbom,on se moze braniti tako sto ce ukazati na tzv.svodnika,odnosno lice od kojeg je stvar pribavio.Ovaj se,opet,mogao braniti ukazivanjem na drugog svodnika..postupak se tako nastavljao sve dok neko ne bi bio u stanju da ukaze na prenosioca,te bi usled toga podlegao sporu. U sr.Srbiji porota je bila dokazna.Odlucivala je vecinom glasova.Porotnici su se zaklinjali da je jedna od stranaka u sporu u pravu.Upravo zbog ove zakletve bilo je neophodno ucesce svestenog lica pri obrazovanju porote i prethodna porotnicka zakletva.D.zakonik je porotnicima zapretio teskom imovinskom kaznom i gubitkom casti ukoliko se zakunu krivo. Po zavrsenoj sudskoj raspravi donosena je presuda,koja je u doba cara Dusana morala biti pismena i izradjena u dva primerka.Presuda je morala biti zasnovana na zakonu.Presudu je u starijem vremenu izvrsavala stranka koja dobije spor.Kasnije je izvrsenje presude

preslo na organe javne vlasti,to je pres vega bio pristav,kojeg Zakonik pominje kao izvrsni organ. 13.Dubrovnik i dubrovako pravo Dubrovnik je osnovan u 7.v.Zbog svog medjunarodnog polozaja imao je veliki privredni znacaj.Dubrovnik je prve vekove svoje istorije proveo pod vizantijskom vlascu,a od 10.v. u njegovom stanovnistvu je preovladao slovenski cinilac.Dubrovnik je u 11.v. prilicno uspeo da se osamostali.Dubrovacka biskupija je tada podignuta na stepen nadbiskupije. U doba opadanja vizantijske snage Venecija je sve vise pocela da igra vaznu ulogu u jadranskim poslovima.Na pocetku 13.v.Dubrovnik je bio prinudjen da prizna mletacku vlast.Za vlade Mletaka,Dubrovnik je ustalio svoje drzavno uredjenje koje ce vekovima ostati nepromenjeno.Tada je donet Statut 1272.g. Zadarskim mirom 1358.g. Dubrovnik je dospeo pod zastitu ugarske krune kojoj je placao danak.Vek kasnije,placao ga je i turskom sultanu,a posle Mohacke bitke,samo sultanu. Posle propasti Turaka pod Beom,Mlecani su odmah poveli rat protiv sultana.Dubrovcani su pozurili da se obezbede pa su s austrijskim carem sklopili ugovor po kojem je Dubrovnik dospeo pod austrijsku vrhovnu vlast i caru placao danak.Posle Napoleonovih ratova i francuske okupacije Dubrovnika,uspostavljena je ponovo austrijska vlast,pod kojom ce ovaj grad docekati jugoslovensko ujedinjenje 1918.g. Za vreme Mletaka,Dubrovnikom je upravljao knez poslat iz Venecije.Da bi se ogranicila njegova vlast nastala su jos dva organavece i jos dvojica knezevih drugova,Dubrovcana.Mletacki uticaj se sudarao sa domacim interesima sto je dovelo do stvaranja novih drzavnih organa.Prvi put se pominje Veliko vece ,a prvobitno je uspostavljeno Malo vece.Kasnije postoji i Vece umoljenih i svi organi bili su predvidjeni Statutom. Sto se tice drzavnog uredjenja Dubrovnika,vlastela je odnela prevagu nad ostalim drusvenim slojevima.Veliko vece je postalo skupstina punoletne muske vlastele i imalo je zakonodavnu funkciju.Malo vece je imalo 11 clanova:6 savetnika i 5 sudija.Bilo je pre svega izvrsni organ ali je vrsilo i sudsku funkciju. Vece umoljenih,ili Senat,bilo je najuticajniji drzavni organ.Njegovi clanovi su birani od strane Velikog veca na godinu dana.Svi clanovi Malog veca ulazili su u sastav Veca umoljenih.Clanstvo u ovom telu postajalo je dozivotno.Vece umoljenih se bavilo svim vaznim

politickim pitanjima,pripremalo je zakonske predloge i imenovalo pojedine drzavne cinovnike. Knez je biran na mesec dana,i biralo ga je Veliko vece.Jedno lice nije moglo u istoj godini biti dva puta izabrano.Svoja ovlascenja je uvek vrsio zajedno sa Malim vecem. Vazan organ vlasti bili su cuvari zakona,zvani proveditores terrae.Njima je bio poveren nadzor nad radom kneza i sva tri veca. Najvazniji izvor dubrovackog prava je Statut od 1272.g.Posvecen je drzavnoj organizaciji,privatnom,javnom,krivicnom i pomorskom pravu. Od ostalih izvora treba pomenuti Liber omnium reformationum,Liber croceus(zelena knjiga) i Liber viridis(zuta knjiga). Regolamenti o pomorstvu od 1794.g.-izvrsena je kodifikacija pomorskog prava. Status podanika Dubrovacke republike razlikovao se zavisno od pripadnosti odredjenom stalezu.Od sredine 14.v. doslo je do poistovecivanja vlastele s clanovima Velikog veca.Bio je ostvaren vlasteoski monopol na upravljanje drzavnim poslovima. Gradjanstvo u Dubrovniku predstavljalo je raznorodan stalez.Najbogatiji medju njima povezani u bratovtinu sv.Antuna,nazvani su antuninima.Nesto kasnije nastali su i lazarini.Gradjanstvo je bez obzira na svoj privredni napredak i moc bilo liseno mogucnosti da ucestvuje u upravljanju drzavom. Seljastvo je u pocetku bilo malobrojno.Ponegde je opstajao i sloj slobodnih seljaka koji su na tim mestima imali samoupravu. Robovi su cinili najnizu klasu,dovodjeni su iz okolnih zemalja,a Dubrovnik je bio poznat po trgovini robljem.Trgovina robljem je u Dubrovniku zvanicno zabranjena u 15.v. ali je uprkos zabrani nastavljena.

1.Organizacija vlasti u drzavi Prvog ustanka Od samog izbijanja Prvog ustanka,u ustanickoj drzavi,stvarana je relativno jednostavna organizacija vlasti.Tadasnji organi vlasti uspesno su delovali i ostvarivali svoje zadatke. Pored staresinskih skupstina kao centralni organi vlastidelovali su i vrhovni vozd i Praviteljstvujui sovjet. U toku postojanja drzave Prvog ustanka (1804-1813) odrzano je vise skupstina medju kojima je skupstina odrzana 14.februara 1804.g. u Orascu na kojoj je Karadjordje izabran za vrhovnog vozda i skupstina odrzana avgusta 1805.g. u Borku na kojoj je odluceno da se osnuje Praviteljstvujui sovjet.Na skupstini avgusta 1812.g.prisutne staresine su upoznate sa onim sto je Bukureskim ugovorom (izmedju Rusije iTurske) predvidjeno u pogledu Srbije,a na skupstini koja je odrzana januara 1813.g. u Kragujevcu saopsteni su turski zahtevi za mir i bilo je odluceno da se oni ne prihvate.Skupstine su cunile staresine i na njima su odlucujucu rec imale vojvode.Na njima su raspravljana i resavana sva znacajnija pitanja,unutrasnje i spoljne politike ustanicke drzave,a u nekim slucajevima one su presudjivale politicka i krivicna dela staresina ili raspravljale neke gradjanske parnice. Drugi centralni organ,vrhovni vozd,izabran je na skupstini 14.februara 1804.g. jedan deo staresina je smtrao da Karadjordje treba da obavlja samo duznost vrhovnog komadanta.Pored te duznosti obavljao je neke i druge upravne funkcije,a vrsio je i sudsku vlast. Kao posledica ruskih preporuka i nastojanja staresina da ogranice Karadjordjevu vlast,doslo je do osnivanja i treceg centralnog organa vlasti Praviteljstvujueg sovjeta,tj. (skupstina u Borku ).Prve sovjetnike je po Karadjordjevom odobrenju odabrao i postavio prota Mateja Nenadovic.Sovjet je od svog osnivanja imao predstavnicki karakter. 1811.g. odrzana je skupstina u Beogradu na kojoj je sovjet reorganizovan i obrazovan je Veliki vilajetski sud.Od te godine popecitelje i ostale clanove Sovjeta imenovao je Karadjordje.

Sovjet je po osnivanju obavljao sudsku funkciju ali je i radio na organizovanju sudova na teritoriji koja je bila oslobodjena od Turaka.Vremenom je sirio polje svoga delovanja pa je tako organizovao upravni (policijski) aparat,a upravljao je i drzavnim finansijama i obavljao neke crkvene poslove.moze se reci da je Sovjet bio centralni organ ali nikada i vrhovni. Pre Prvog srpskog ustanka Beogradsko pasaluk se delio na 14 nahija koje su predstavljale najmanje turske upravne jedinice.Nahije su se delile na knezine i sela. U svakom selu postojali su,kao samoupravni organi,seoski knez,seoski kmetovi i seoski zbor.Seoskog kneza je selo postavljalo u cilju sakupljanja carskog poreza.Selom su upravljali seoski kmetovi.Oni su predstavljali prve seoske staresine i uzivali su veliko poverenje i ugled.Branili su selo od turskog zuluma i sudili seljacima za razne rasprave. Knezinska skupstina,koju su cinili svi vazniji seljaci,odnosno kmetovi,bila je vrhovni samoupravni organ.Ona je raspravljala neke vece sporove i resavala sva druga pitanja od znacaja za knezinu.Pored njih svaka knezina je imala svog kneza koji se za razliku od seoskih knezova zvao i obor knez.Oni su obavljali one poslove koje su na njih poreneli turski organi vlasti,pa su tako bili i samoupravni i drzavni organi.Knezovi se birani uglavnom iz iste porodice pa je njihov polozaj postao nasledan.Knezinski knez se starao o odrzanju reda i mira i raspravljao je sporove koji su nastali izmedju seljaka i njegove knezine.Nadzor nad radom knezinskih knezova vrsili su turski muselimi (i kadije). Dugotrajno izgradjivan sistem lokalne samouprave imao je za posledicu da je narod s knezovima bio na celu Austrije u njenom ratu s Turskom.Ukidanje knezinske i seoske samouprave uz teror janicarskih dahija i njihovih ljudi ubrzali su izbijanje ustanka odnosno,bili su povod. Izdavanjem ustavnog akta 14.decembra 1808.g. bile su ukinute nahijske,knezinske i seoske samouprave i uspostavljen je centralizam i Karadjordjev apsolutizam.Organe drzavne vlasti u nahijama i knezinama predstavljali su prvi komadanti i vojvode.Njih je postavljao i smenjivao Karadjordje,a obavljali su policijskoupravne,vojne,izvrsne i nadzorne funkcije.Ovi lokalni organi nisu imali samostalnost.Vojvode su nastojale da u sto vecoj meri ojacaju svoju vlast u lokalnim jedinicama na racun centralne vlasti.Uvodjenjem centralizma vrsilo se postepeno iskljucivanje naroda iz vlasti. U pocetku Prvog ustanka,sudsku vlast su vrsili vojni i upravni organi vojvode i knezovi.Sovjet je u oktobru 1807.g. doneo naredbu da se u nahijama organizuju sudovi koji ce resavati sve male poslove

kako bi se Sovjetu omogucilo da vise paznje posveti opstem dobru.Po ovoj naredbi seoski sud cine seoski knez i jedan kmet,a varoski dvojica kmetova i jedan svestenik.Pored ovih sudova,u Beogradu ce postojati i varoski sud.Nova organizacija sudova koja je postojala od 1881.g. predvidjala je postojanje seoskih sudova,magistrata i Velikog vilajetskog suda u Beogradu.Magistarti su sudili sve gradjanske parnice i krivicna dela a vrsili su i policijsku vlast. Osim narodne vojske,postojali su neki oblici stalne stajace vojske,kao sto su momci i beari.Od 1808.g. pristupa se organizovanju stalnih regularnih vojnih jedinica.Od 1807.g. u oslobodjenim gradovima organizju se policijski organi. 2.Ustavni akti i zakoni u Srbiji (1804-1813) Resavanje ustavnog pitanja karakterisala su u toku 1807.g. nastojanja ruskih predstavnika Paulucija i Rodofinikina da se to pitanje resi saglasno ruskim interesima,odnosno da se u vrhovnoj vlasti obezbedi premoc staresina nad Karadjordjem.Na sastanku u Negotinu zakljucena je konvencija u kojoj se istice zelja srpskog naroda da se u Srbiji postavljanje vojnih i gradjanskih cinovnika vrsi u ime ruskog cara.Karadjordje je pristao na ovu konvenciju ali kad je trebalo da na nju stavi i svoj pecat,rekao je da ga je izgubio.U avgustu 1807.g. u Srbiju je dosao Rodofinikin i ubrzo upoznao Karadjordja i staresine sa svojim predlogom ustavnog uredjenja koji je Karadjordje potpisao.Ustanovljen je Praviteljstvujusi Senat koji cine tri kategorije clanova:sijatelni vozdi,prevashodni senatori i sovjetnici Senata.Po ovom aktu Karadjordje je predsednik Senata a vrhovnu vlast ima Praviteljstvujusci senat.I ovaj akt kao i onaj zakljucen sa Paulucijem predstavljali su neku vrstu potcinjavanja oslobodjene Srbije tadasnjoj carskoj Rusiji. Imajuci u vidu mogucnost da mu ponovo bude ogranicena vlast,Karadjordje se 1808.g. odlucio na izdavanje jednog formalnog akta kojim bi se to preduhitrilo.Krajem novembra 1808.g. odrzan je kod Karadjordja u Topoli skup kome su prisustvovale neke staresine,njegove pristalice.Saglasno njihovim i Karadjordjevim izjavama izasao je akt od 14.decembra.U njemu se navodi da Sovjet Narodni,svi komandanti,vojvode,knezovi i sav narod priznaju Karadjordja za gospodara i obecavaju mu vernost.Propisano je,takodje,da ce sve zapovesti izdavati Karadjordje preko Sovjeta i u dogovoru sa njim.Zbog toga sto na skupu u Topoli nisu bile prisutne sve staresine,odnosno ovaj akt nije potvrdjen od strane skupstine,nije bio ni ozivotvoren i predstavlja akt samovolje

jednog dela staresina nad drugima.Posle skupstine odrzane u Beogradu 1811.g. clanovi Praviteljstvujusceg sovjeta i ostale staresine zakleli su se Karadjordju na vernost i priznali ga za vrhovnog vozda.Reformom izvrsenom na skupstini 1811.g. Savet je reorganizovan odnosno podeljen na dva dela.Karadjordje je imenovao popeitelje i ostale clanove Sovjeta i bio je njegov predsednik.Sovjet je svoju nadleznost vrsio po zapovestima Karadjordja.Uredjenje utvrdjeno na skupstini 1811.g. postojalo je sve do propasti Srbije u oktobru 1813.g. Za drzavu Prvog ustanka karakteristicno je da je u njoj znacajnu ulogu imalo obicajno pravo.Dva znacajna opsta pravna propisa su Zakon prote Mateje i Karadjordjev zakon. Zakon prote Mateje je donet na samom pocetku ustanka.Preko svojih Memoara,on je narodu trebao da ostavi pravo.Paragrafima zakona predvidjena su sledeca krivicna dela:ubistvo,otmica devojke,kradja,lazno svedocenje..S obzirom na krivicna dela koja je pobrojao kao i sankcije koje je predvideo,ocigledno je imao u vidu prilike koje su postojale u Srbiji.Iz Memoara proizilazi da je njegov zakon donet na skupstini Valjevske nahije i da je vazio za tu nahiju. Kada je rec o Karadjordjevom zakonu iz izvora se ne saznaje vreme njegovog donosenja i da li je on kao zakon uopste bio uveden u zivot.Zakon sadrzi propise koji regulisu razlicitu materiju koja se moze svrstati u tri grupe: odredbe o krivicnim delima protiv drzavnog uredjenja,vojno-krivicne i vojno-disciplinske odredbe kao i ostale krivicno-pravne i gradjansko-pravne odredbe;tu bi spadalo krivicno delo ubistvo,otmica i kradja.Karadjordjev zakon pravi razliku izmedju umisljajonog i nehatnog ubistva.Umisljajno ubistvo kaznjavano je smrtnom kaznom a nehatno kaznom robije i naknadom stete.Narod je imao pravo da bira sudije,seoskog kmeta i seoskog kneza.Zakon naredjuje da staresina mora biti pravedan.Svaki Srbin je slobodno mogao da se zali sudu ako mu je nesto nepravedno ucinjeno.U zakonu su postojale i odredbe o zabrani staresinskog kuluka kao i istrazivanja vestica. Za razliku od zakona prote Mateje,Karadjordjev zakon predstavlja sasvim nov zakon,zakon nove srpske drzave koja se stvarala na rusevinama turskog feudalnog poretka,on je prekinuo svaku vezu sa dotadasnjim stranim ili domacim crkvenim propisima i zbornicima. 3.Odredbe o polozaju Srbije u rusko-turskim ugovorima 18121829 i Hatiserifi iz 1830.g. i 1833.g. Period mesovite srpsko-turske uprave koji je trajao od 1815. do 1830.g. karakterise stvaranje i jacanje srpskih organa i postepeno

potiskivanje turskih organa vlasti.Oslonac svojim zahtevima Srbi su nalazili u medjunarodnim ugovorima zakljucivanim izmedju Rusije i Turske od 1812. do 1829.g. a pre svega u Bukureskom ugovoru o miru sklopljenom 28.maja 1812.g.Po ovom ugovoru Srbija je trebala da ostane u sastavu Turske sa odredjenom autonomijom(samoupravom).Porta nije ispostovala ovu odredbu i vec u oktobru 1813.g. pokorila je Srbiju. U oktobru 1826.g. Turska je pod pritiskom novog ruskog cara Nikole I bila prinudjena na zakljucenje tzv.Akermanske konvencije.Ovom konvencijom bilo je utvrdjeno da ce Porta odmah izvrsiti odredbe Bukureskog ugovora,koje se ticu srpskog naroda.Preuzevsi duznost da o ispunjenju obaveza izvesti ruski dvor,Turska je priznala pravo protektorata Rusije nad Srbima.Akermanskoj konvenciji je prilozen jedan akt u kojem su izlozene srpske zelje koje se Porota obavezuje da ispuni.To su :sloboda veroispovesti,nezavisnost unutrasnje uprave,izgradnja skola i bolnica i zabrana nastanjivanja Turaka u Srbiji.Porta nije izvrsila ni ove odredbe Akermanske konvencije. Posle novog rusko-turskog rata,zakljucen je 1829.g. u Jedrenu mirovni ugovor.Porta se svecano obavezala da ce vratiti Srbiji sest otrgnutih okruga i da ce o izvrsenju svojih obaveza izdati ferman potvrdjen Hatiserifom i saopstiti ga Rusiji. Saglasno preuzetim obavezama,porta je u septembru 1829.g. izdala jedan hatiserif u kojem je naredila beogradskom veziru da pristupi ispunjenju svih obaveza i da o tome obavesti srpski narod. Najznacijnije odredbe Hatiserifa iz 1830.g. bile su: 1.srpski narod uziva slobodu i veroispovesti 2.Milos Obrenovic priznaje se za vrhovnog kneza srpskog naroda,naslednog 3.knez Milos u ime porte upravlja unutrasnjim poslovima zemlje 4.u vezi sa zahtevom Srba da im se pripoji sest okruga odluceno je da se imenuju komesari od strane porte i od strane ruskog dvora koji ce imati zadatak da izvide pravo stanje 5.svi porezi utvrdice se tacno 6.turska vlast se nece mesati u unutrasnju upravu zemlje 7.da bi se odklonili nemirii neredi,knez Milos ce imati u svojoj sluzbi potrebnu oruzanu silu 8.stanovanje u Srbiji zabranjeno je svakom turcinu osim onom koji pripada gradu. Po ovim odredbama,centralni organi vlasti u Srbiji bili su nasledni knez,sovjet (ciji bi clanovi bili stalni) i skupstina.Ovim Hatiserifom,Srbija je postala vazalna drzava sa nezavisnom unutrasnjom upravom. Hatiserifom iz 1830.g. nisu bile utvrdjene granice Srbije,vec je samo bilo predvidjeno da ce te granice povuci ruski i turski komesari.

Hatiserifom iz 1833.g. utvrdjene su granice Srbije,tj.vraceni su joj krajevi koji su od nje bili oduzeti,utvrdjena je ukupna suma danka i u Srbiji su ukinuti feudalni odnosi.

4.Ustav Knezevstva Srbije iz 1835.g. ( Sretenjski ustav) S pogorsanjem polozaja mase seljaka odvijao se i proces ekonomskog uzdizanja gazda i staresina a posebno kneza Milosa koji se bogatio na stetu naroda i na racun ostalih staresina i trgovaca.Novi sloj trgovaca pretvorio se u knezeve protivnike i vodi borbu protiv Milosa.Pravi razlog sto se Milos protivio stvaranju velikih poseda bilo je sprecavanje drustvenog i ekonomskog uzdizanja pojedinaca koji bi mogli predstavljati njegove konkurente. Vodje Miletine bune koja je izbila u januaru 1835.g. bili su obelezje krupne zemljisne aristokratije.Te staresine tezile su nesumnjivo vecoj vlasti u svojim oblastima u cilju svog daljeg bogacenja. Posle Miletine bune,Milos Obrenovic je bio prinudjen na donosenje ustava ciji je tvorac bio Dimitrije Davidovic.Ustav je izglasan na skupstini,na Sretenje,15.februara 1835.g. Ustav propisuje zakonodavnu,izvrsnu i sudsku vlast pri cemu zakonodavna i izvrsna pripadaju knjazu i Drzavnom sovjetu.Knjaz je imao pravo zakonodavne inicijative,kao i pravo pomilovanja i ublazavanja kazne.On imenuje sve vlasti i sve cinovnike.Ustav je utvrdio da je knjazevski presto nasledan u porodici Obrenovica.Drzavni Sovjet je najvisa vlast u Srbiji do knjaza.Njega cini 6 popecitelja (ministara) i neodredjeni broj drzavnih savetnika.On ima svog predsednika i glavnog sekretara.On se stara da nikog ne povredi i ne narusi ustav,organizuje zakonom sve ostale srpske vlasti i ima pravo kaznjavanja cinovnika.Postupak donosenja zakona otpocinjao je tako sto su predlozi zakona dostavljani Sovjetu.Posto Sovjet pregleda i prouci predlog,odnosno da saglasnost,podnosi ga knjazu na odobrenje.Predlog dobija snagu zakona ako je potpisan od kneza,predsednika Saveta,nadleznog ministra i sekretara Saveta.Knjaz je imao pravo apsolutnog veta.Sretenjski ustav je predvideo postojanje narodne skupstine.Nju saziva i raspusta knjaz,ona nije zakonodavni organ.Skupstina,zajedno sa knjazom i Sovjetom,odlucuje o izmenama ili dopunama ustava.Po ustavu postoje okruzni sudovi kao prvostepeni,Veliki sud kao drugostepeni,a u trecem i poslednjem

stepenu sud Drzavni savet.Sudovi su u izricanju presuda nezavisni i sude po zakonu.Ustav je proklamovao neka prava gradjana kao sto su jednakost pred zakonom i to da niko ne moze biti uhapsen protivno zakonu.Prema Sretenjskom ustavu cinovnici su dozivotni,mogu se unapredjivati,ali se ne mogu vracati na nize zvanje ni otpustati bez krivice dokazane sudu. Po ustavu su zakonodavna i izvrsna vlast pripadale knezu i savetu,sto je znacilo ogranicenje Miloseve do tada apsolutne vlasti.Medjutim,to ogranjicenje je kratko trajalo. Protiv ustava istupile su Austrija,Rusija i Turska,ocenjujuci ga ne samo liberalnim,vec i nesaglasnim vazalnom polozaju Srbije.Rusija i Turska su bile posebno nezadovoljne ustavom zato sto nije donet uz njihovu saglasnost,pa ga je Milos vec u martu 1835.g. suspendovao.

5.Ustav Knezevstva Srbije iz 1838.g. (Turski ustav) Istupanje Austrije,Rusije i Turske protiv Sretenjskog ustava imala je za posledicu da ga je Milos suspendovao,ali je uticajnim ljudima iz naroda obecao donosenje novog ustava.U cilju izrade nacrta novog ustava,on je preduzeo i odredjene mere kao sto je formiranje komisije za izradu tog nacrta.Nalazeci se pod pritiskom diplomatija velikih sila knez Milos je preduzeo jedan neocekivan potez zamolivsi Portu da njen visoki opunomocenik sa njim (Milosem) i predstavnicima domace opozicije domace opozicije eliminisuci neposredno pri tome Rusiju,Austriju i Veliku Britaniju- pretrese sva sporna pitanja i donese jedan ustav koji ce biti rezultat svih misljenja i suprotnih misljenja.Porta je zelela da se srpsko pitanje resi u najkracem mogucem roku. Iako se rad na donosenju novog srpskog ustava u Carigradu nije odvijao bez teskoca,ipak taj rad nije mogao rezultirati ui Milosevu korist.Za vreme izrade ustava velike sile su na Portu vrsile pritisak.Ruska diplomatija se zalagala da clanovi saveta budu dozivotni da bi tako mogla da ostvaruje uticaj na ogranicavanje kneza.Novi Ustav za provinciju Srbiju,tzv.Turski ustav,izradjen u Carigradu i donet u vidu Hatiserifa 22.decembra 1838.g. U ustavu se izrazava zelja sultana da Srbi budu zasticeni i istovremeno istice da je njegova volja protivna tome da bilo ko bez sudske presude bude lisen svojih gradjanskih prava.Kazna konfiskacije se zabranjuje,a deca i srodnici (porodica) krivca ne mogu biti odgovorni za njega. Po ovom ustavu,dva najznacajnija organa vlasti su nasledni knez i Savet.Nije predvidjeno postojanje narodne skupstine.Clanovi saveta

su nezavisni od kneza i mogu se smeniti samo po sudskoj presudi i pristanku Porte.Knez i savet su u zakonodavstvu ravnopravni;knez nije mogao doneti nijedan zakon bez prethodnog pristanka saveta.Knezu je dato pravo da imenuje odnosno postavi tri ministra unutrasnijih dela,finansija i pravde koji su cinili centralnu upravu.Po ustavu postoje seoski,okruzni i apelacioni sud.Nijedan sudija ne moze biti zbacen bez sudom dokazane krivice.Ustav je predvideo da se Srbija deli na 17 okruga,oni na srezove a srezovi na opstine i sela.Ustav je dozvolio ustanovljenje vojske,a zapovednistvo je povereno knezu.Vojska je obavljala i policijske duznosti.Turski ustav predvidja da cinovnik moze istupiti iz sluzbe,a porez placa samo na svoja nepokretna dobra.Ovaj ustav predstavlja konacan prekid sa stranim feudalnim odnosima.Donosenje Turskog ustava donelo je abdikaciju kneza Milosa i korist trgovacko staresinskom sloju Milosevih protivnika.

6.Osnovne karakteristike Srpskog gradjanskog zakonika Zakonodavni rad u Srbiji poceo je 1837.g. Jovan Hadzic je postao tvorac Srpsko gradjanskog zakonika koji je posle duge pripreme bio donet 25.marta 1844.g. On je uzeo austrijski Opsti gradjanski zakonik za uzor.Kao i austrijski i Srpski gradjanski zakonik ima uvod i tri dela.Stil Srpsko gradj.zakonika je lak,lep i jasan.Hadzic se uglavnom drzao ustaljenih austrijskoh pojmova i definicija,pa je samo ponegde unosio novine.Pod uticajem razlicitih okolnosti i srpskih domacih prilika,na pojedinim mestima odstupio je od normi izvornika.Najvaznija takva odstupanja se odnose na porodicnu zadrugu i zakonski nasledni red. Zadruga je velika patrijarhalna porodica,imala je domacina ili staresina.U vreme kad je Hadzic radio na zakoniku,porodica ovakvog oblika bila je u sukobu s novonastalim drustvenim prilikama.Zadruge su se pocele raspadati na manje porodice pri cemu bi se njihova imovina onda delila.Posmatrajuci zadrugu okom modernog pravnika,Hadzic je u njoj video svu svojinu zadrugara.On je naredio da se o zadruznom dobru mora odlucivati saglasnoscu svih.Staresina zadruge mogao je da vrsi samo akte upravljanja,ali ne i akte raspolaganja zadruznim imanjem. Srpski gradj.zakonik je ustanovio prednost musk dece nad zenskom u zakonskom naslednom redu,sto je bio jedan zastareli i nazadni obicaj.Hadzic se jos na pocetku svog rada izjasnio protiv prednosti muske dece,ali je ova ustanova ipak prodrla u Srpski gradj.zakonik.Najverovatnije zbog toga sto je konzervativni

ustavobraniteljaki savet uoci usvajanja izmenio tekst zakonskog predloga. Srpski gradj.zakonik je ostao u primeni citav vek,i bio je prvo veliko kodifikatorsko delo u Srbiji.

7.Organizacija vlasti u srbiji u periodu 1858-1868.g. Posto je na Svetoandrejskoj skupstini bio opet izabran za kneza,Milos je preduzeo izvesne mere usmerene ka jacanju svoje vlasti,a istovremeno je od Porte zahtevao reviziju Turskog ustava.Milos je preminuo 1860.g. i njegovi zahtevi nisu bili ispunjeni. Po svom ponovnom dolasku na presto,Mihailo je tezeci da koncentrise vlast u svoje ruke,nameravao da donese nov ustav.Po savetu velikih sila,Mihailo nije doneo novi ustav vec je postojeci promenio donosenjem odredjenih zakona koji su predstavljali u stvari zakone ustavnog karaktera. Promenama izvrsenim u drzavnom uredjenju Mihailo je uspostavio licni rezim tj koncentrisao vlast u svoje ruke. Clanove Drzavnog saveta bira i postavlja knjaz.Knjaz moze drzavnog savetnika penzionisati ili po svojoj volji ili po molbi samog savetnika.Osim penzionisanja,savetnici mogu biti uklonjeni s asvojih mesta i sudskom presudom.Nadleznost Drzavnog saveta je : donosenje,ukidanje,menjanje i tumacenje zakona,organizacija vojske i donosenje drzavnog budzeta.Savet je ostao zakonodavni organ.Zakonom o Drzavnom savetu ovaj organ je potcinjen knjazu a savetnici su postali knezevi cinovnici. Drzavna uprava je podeljena na vise ministarstava.Broj ministarstava je ,u odnosu na Turski ustav,povecan na sedam.Ministri su neposredni organi kneza koji u njegovo ime rukovode poverenim poslovima.Ministri imaju pravo da u granicama zakona odobravaju ili menjaju resenja potcinjenih vlasti i da donose resenja.Cilj zakona o ustrojstvu centralne uprave je sprovodjenje birokratskog centralizma. Zakon o narodnoj skupstini predvideo je postojanje obicne i velike narodne skupstine.Ona je savetodavni organ,ali je zakonom bilo predvidjeno da se ona mora saslusati kada je rec o ustupanju ili promeni dela drzavne teritorije.Velika narodna skupstina je cetiri puta veca od obicne i sastaje se u zakonom predvidjenim slucajevima :radi izbora novog kneza,odobrenja ili usvojenja prestolonaslednika i u cilju odredjivanja namesnika za vreme knezevog maloletstva.Skupstina postoji radi obavestavanja vlade o potrebama i zeljama naroda.

Zakon o cinovnicima dao je pravo vladi da cinovnike penzionis epo svom nahodjenju odnosno kad dodje do toga da interesi drzavne sluzbe to zahtevaju,a izmene ovog zakonika omogucile su i otpustanje cinovnika.Lokalne zajednice bile su upravne jedinice ciji je zadatak bio da obavljaju drzavne poslove.Okruzi,srezovi i opstine razlikovali su se samo po tome sto su okruzi i srezovi kao vece upravne jedinice bili neposredno potcinjeni centralnoj vlasti.Okruzni i sreski nacelnici su bili policijski organi potcinjeni centralnoj vlasti.Drzavnim udarom od 1894.g. Aleksandar Obrenovic je ukinuo Ustav od 1888.g. i vratio na snagu Zakon o opstinama iz 1866.g.Po ovom zakonu opstinski organi su:opstinski zbor,opstinski odbor i opstinski sud.Opstinski zbor su cinili svi punoletni clanovi opstine.Opstinski odbor je odobravao opstinski budzet i vrsio nadzor nad opstinskim sudom.Opstinski sud su cinili jedan kmet i jos dva clana.Izbor predsednika i clanova suda morao je biti potvrdjen od strane drzavne vlasti.Drzavna vlast je imala nadzor nad opstinom.Nadzor nad aktima opstinskih organa obuhvatao je ocenu zakonitosti.Opstine su ovim zakonom pretvorene u izvrsioce naredbi centralne vlasti,one su izgubile svaku samostalnost. Predvidjeno je i postojanje narodne vojske.Dok su sve dotadasnje stajace oruzane snage imale unutrasnje politicke ciljeve,narodna vojska je sluzila interesima nacionalnog oslobodjenja. Prema Zakonu o sudovima postoje okruzni,Apelacioni i Kasacioni sud.Po Zakonu o pravozastupnicima pravo zastupanja na sudu mogla su dobiti ona lica koa su zavrsila prava i polozila pravosudni ispit. Rezim koji je Mihailo Obrenovic uspostavio za vreme svoje druge vlade bio je licni rezim u kom su zakonodavna vlast i vrhovna uprava u njegovim rukama.Upravnu vlast cinili su ministri koje je knez postavljao i smenjivao.Drzavna uprava se vrsila preko niza upravnih organa koji su bili potcinjeni visim organima.Uspostavljen je apsolutisticki rezim.

8.Ustav od 29.juna 1869.g.(Namesnicki ustav) i organski zakoni Po ubistvu kneza Mihaila,izvrsenom 29.maja 1868.g.,za novog kneza proglasen je maloletni Milan Obrenovic.Velika narodna skupstina potvrdila je to proglasenje a za namesnike su izabrani Milivoje Blaznavac,Jovan Ristic i Jovan Gavrilovic. Prvi razlog koji je uticao na namesnike da donesu novi ustav bilo je shvatanje neophodnosti odredjenih reformi,drugi razlog se sastojao u ocuvanju interesa dinastije Obrenovic koja je bila svedena na jednog

i to maloletnog clana,a treci razlog je bilo trajanje mandata namesnika(istekao bi po Milanovom punolestvu). Posto je ustavotvorni odbor zavrsio rad,nacrt-projekat izradjen u uskom krugu od nekoliko clanova vlade i namesnika na celu sa Risticem.Rad namesnika na donosenju ustava bio je potpuno nesaglasan tada vazecim zakonima Srbije pa je na kraju Ustav donela Velika narodna skupstina 29.juna 1869.g. u Kragujevcu. Ovaj ustav je pre svega utvrdjivao prava dinastije Obrenovic.Po Ustavu postoje obicna i Velika skupstina koja se sastaje u ustavom predvidjenim slucajevima(izbor kneza,izbor namesnika).Obicnu skupstinu cini izabranih poslanika i poslanika koje bira knjaz.Aktivno biracko pravo bilo je ograniceno cenzusom doba (30 god.) i imovinskim cenzusom.Ustav iz 1869.g. dao je skupstini zakonodavnu vlast,ali je knjaz u zakonodavstvu ipak bio nadmocniji cinilac.Knjaz potvrdjuje zakone.On saziva i raspusta skupstinu.Knjaz je mogao izdavati privremene zakone tj. uredbe po nuzdi. Ustav od 1869.g. nije omogucio postojanje parlamentarnog rezima;nije postojala mogucnost da ministri istovremeno budu i narodni poslanici.Ustav je predvidjao samo krivicnu,a ne i politicku,odgovornost ministara.Pravo optuzbe ministara pripada i knjazu i Narodnoj skupstini.Po ovom ustavu Drzavni savet vise nije zakonodavni organ.Clanove Drzavnog saveta popstavlja knez.Sudovi su pri izricanju pravde nezavisni,ali sudije nisu nepokretne. Namesnicki ustav je proklamovao izvesna prava gradjana,ali je i ostavio mogucnost zakonodavnoj vlasti da ta prava i slobode ne samo ogranici vec i ukine. Srbija je sama donela ovaj ustav nevodeci racuna o pravima Turske cime joj je u sustini potvrdjeno pravo na nezavisnost. Organski zakoni: 1.Izborni zakon skupstina je birana na 4 godine.Biranje poslanika u varosima bilo je neposredno a u srezovima posredno.Glasanje je bilo javno. 2.Zakon o poslovnom redu u Narodnoj skupstini Poslanici su mogli odgovarati pred sudom ukoliko bi u skupstini kritikovali rad drzavnih cinovnika.Odredbe ovog zakona predstavljale su zastitu za birokratiju. 3.Zakon o ministarskoj odgovornosti skupstina je mogla vecinom glasova da oslobodi ministra od optuzbe.Ovaj zakon je ustanovio posebandrzavni sud za sudjenje ministrima. 4.Zakon o pecatnji (stampi) stampar je mkorao jedan sat pre rasturanja novina predati po jedan primerak mesnoj policijskoj vlasti,koja je imala pravo na zabranu objavljivanja.Vlada je imala pravo opomene i obustave lista,a posto nije postojao sudski nadzor

vlada je mogla ugusiti svaki list koji je htela.Tako je sloboda stampe u stvarnosti gradjanima oduzeta. 9.Berlinski kongres i polozaj Srbije Posle rusko-turskog rata,1877.-1878.g. zakljucen je u San Stefanu mirovni ugovor kojim je predvidjeno stvaranje Velike Bugarske cijim granicama su bili obuhvaceni i delovi Srbije naseljeni uvelikoj vecini srpskim stanovnistvom.Ovim ugovorom priznata je nezavisnost Srbije.Ovaj ugovor je izazvao nepovoljan odjek u Srbiji a i reakciju velikih sila. Austro-Ugarska jke predlozila sazivanje kongresa koji bi bio odrzan u Berlinu i na kojem bi bila raspravljena sva pitanja obuhvacena mirovnim ugovorom izmedju Rusije i Turske.Uslovi pod kojima je Austro-Ugarska pristala da pruzi u Berlinu podrsku zahtevima Srbijea koje je Srbija prihvatila-bili su: 1.Austro-Ugarska i Srbija ce zakljuciti trgovinski ugovor koji ce sluziti unapredjivanju stalnih odnosa ove dve zemlje i olaksavanju pogranicne trgovine. 2.Srpsko-austrougarske zeleznice ce se povezati u roku od 3 godine. 3.Gradjenje ovih zeleznica ticala se svih. 4.Austro-Ugarska na sebe preuzima teret regulisanja Djerdapa,a Srbija se obavezuje na potrebnu pomoc. Postavljajuci ove uslove,Austro-Ugarska je zelela da obezbedi ekonomski a preko njega i politicki uticaj u Srbiji. Berlinskim ugovorom Srbija je postigla medjunarodno priznanje nezavisnosti i bila je teritorijalno prosirena.Za prevoz dobara preko Srbije,nije nametnuta nikakva tranzitna taksa.Knezevina Srbija nasledjuje obaveze Turske prema Austro-Ugarskoj.Posle 1878.g. Srbija je kao nezavisna drzava usla u sferu interesovanja mnogo jacih sila nego sto je to bila Turska,ali je svoju nezavisnost uspela da sacuva do njenog ulaska u sastav Jugoslavije 1918.g. 10.Ustav od 1888.g. Kralj Milan je nastojao da se formira koaliciona vlada naprednjaka i radikala sa M.Garasaninom na celu,ali su radikali odbili da sa naprednjacima obrazuju vladu. Po ostavci Garasaninove vlade,obrazovana je koaliciona vlada radikala i liberala na celu sa Jovanom Risticem.U programu ove,nove,vlade istice se potreba promene Ustava.Liberalno-radikalski sporazum nije naisao na dobar prijem od strane kralja Milana i on je radio protiv tog sporazuma od samog osnivanja liberalno-radikalske

vlade.Zbog slabosti lib.-rad. vlade,zbog nesloge medju clanovima ,ova vlada ja podnela ostavku. Posle pregovora koje je kralj Milan vodio sa radikalima,obrazovana je radikalska vlada sa Savom Grujicem na celu a nezadovoljstvo kralja Milana ovom vladom brzo se manifestovalo. -Posle poraza u ratu s Bugarskom kralj Milan je doneo odluku o ustupanju prestola sinu.Stoga je zakljucio sporazum s radikalima dajuci pristanak na donosenje novog ustava,dok su se radikali obavezali da ce braniti presto maloletnog kralja.Prema tome,Ustav od 1888.g. donet je radi spasa dinastije Obrenovic. Proklamacijom kralja Milana upucenom narodu naredjeni su bili izbori za Veliku narodnu skupstinu koja je imala zadatak da donese novi ustav.Obrazovan je veliki ustavotvorni odbor sastavljen od predstavnika svih stranaka.Predsednik ust.odbora bio je sam kralj.Ustavotvorni odbor je odlucio da se ne vrse promene postojeceg ustava,vec da se donese novi ustav. Kralj Milan je insistirao na tome da sve stranke moraju prihvatiti ustav kao zajednicko delo,dajuci na znanje da bez sporazuma nece ni biti novog ustava.Garasanin s enajvise zalagao oko teritorijalnog pitanja i bio je spreman na svaki kompromis sa kraljem.Clanovi liberalne stranke zalagali su se za uvodjenje kvalifikovanih poslanika. Pozivajuci se na kraljevu proklamaciju o zajednickom prihvatanju i donosenju ustava,radikali su se zalili na policijske vlasti i optuzivali ih za pomoc naprednjacima.Kralj zbog toga odredjuje novi datum zasedanja Velike narodne skupstine na kojoj su radikali odneli pobedu.Kraljevim ukazom vlada je ovlascena da Velikoj narodnoj skupstini uputi predlog ustava te da ona resi da li ga usvaja u celini.Ustav je konacno izglasan na drugom redovnom sastanku Velike nar.skupstine 22.decembra 1888.g. a potvrdjen od strane kralja na trecem. Ustav je proklamovao prava gradjana kao sto su jednakost pred zakonom,licna sloboda,sloboda misljenja i udruzivanja.Ukinuta je smrtna kazna za politicke krivce izuzimajuci slucajeve izvrsenja atentata.Za razliku od ustava od 1869.g. ovaj usatv pruzao je vece garancije proklamovanim pravima utvrdjujuci ogranicenja koja ni zakonodavac ne moze menjati. Po ustavu,postoje obicna i Velika narodna skupstina.Aktivno biracko pravo odredjeno je cenzusom doba i imovinski cenzusom.Narodnim poslanicima dato je i pravo zakonodavne inicijative.Narodna skupstina odobrava drzavni budzet koji vredi smao za godinu dana.Ustav je predvideo i krivicnu i politicku odgovornost ministara.Ministri su odgovorni kralju i Narodnoj skupstini. Ustav je uspostavio okruznu i opstinsku samoupravu.

Ovaj ustav je jedan od najnaprednijih gradjanskih ustava u Evropi tog vremena.Omogucio je postojanje sistema parlamentarne vlade i proglasio sudsku nezavisnost.

11.Ustav od 1901.g. Usled pritiska Rusije i smrti bivseg kralja Milana,Aleksandar je popustao radikalima koji su pokretali ustavno pitanje.Nova vlada na celu sa Mihailom Vujicem imala je zadatak da pripremi promenu ustava odnosno donosenje novog. Ustav od 6.aprila 1901.g. sadrzavao je elemente Ustava od 1888.g. i nacrta ustava koji je naprednjacka vlada izradila.Glavna karakteristika nacrta ustava koji su izradili naprednjaci je predvidanje ustanove senata.Liberali su bili iskljuceni iz poslova oko novog ustava ali su bili pozvani na savetovanje (stvarni razlog pozivanja na savetovanje bilo je da se upoznaju s novim ustavom i da ga odobre).Ustav je donet bez ucesca naroda-bio je oktroisan. Da bi onemogucio prevlast Radikalne stranke,njihovu pobedu na izborima i stvaranje samostalne vlade,Aleksandar je predvideo ustanovu Senata i naprednjacko-radikalni sporazum. Oktroisanjem novog ustava kralj Aleksandar je imao nameru da produzi pod parlamentarnim vidom opet jednu vrstu licnog rezima. Ovim ustavom donekle su suzena prava monarha-on vise nije jaci cinilac u zakonodavstvu,nema iskljucivo pravo zakonodavne inicijative niti izdavana privremenih zakona u odsustvu Skupstine. U ustav je uneta odredba o pravu zenskog potomstva da nasledi presto. Uveden je dvodomni sistem Narodnog predstavnistva.Aktivno biracko pravo za izbor poslanika ograniceno je imovinskim cenzusom.Da bi se dobilo biracko pravo trebalo je placati biracki porez.Ustav,s izuzecima,sprovodi nacelo ravnopravnosti oba doma Narodnog predstavnistva.Ministri nisu mogli biti poslanici u Narodnoj Skupstini.Nije postojala mogucnost da Nar.pred. odbaci budzet.U slucaju raspustanja Skupstine pre nego sto je donela novi budzet,kralj je imao pravo da produzi proslogodisnji budzet najdalje za godinu dana. Ustav je garantovao nezavisnost sudova i nepokretnost sudija.U ovom ustavu ne postoje odredbe o samoupravnim jedinicama.Proklamovana prava gradjana nisu bila

obezbedjena.Sloboda stampe i sloboda udruzivanja garantovane su samo u granicama zakona. Narod u zemlji bio je nezadovoljan ustavnom promenom.Ustanovu Senat nisu prihvatili. Pored vecine u Skupstini,radikali su dobili vecinu i u Senatu na sta su ministri naprednjaci reagovali ostavkom.Medjutim,kralj Aleksandar se protivio obrazovanju homogene radikalske vlade i ukazivao na to da ako se radikalsko-naprednjacki sporazum raskine,odmah i Aprilski ustav dolazi u pitanje.Pod pritiskom kralja Aleksandra,ministri naprednjaci su povukli svoje ostavke. Poslanici liberalne stranke isticali su da ustav ne pruza garancije za prava gradjana.

12.Donosenje Ustava od 1903.g. Posledica promena do kojih je doslo 1903.g. bila je nesaglasnost izmedju stupnja ekonosmkog i drustvenog razvoja,kao i razvoja naprednih drustvenih snaga i apsolutistickog sistema vladavine.Apsolutisticki sistem vladavine kralja Aleksandra Obrenovica bio je kocnica daljem razvoju kapitalizma u Srbiji i smetnja daljem jacanju i razvoju burzoaske klase. Oktroisanjem ustava kralj Aleksandar je imao nameru da produzi pod parlamentarnim vidom jednu vrstu lirezima.Narod je bio nezadovoljan ustavnom promenom. Policija je progonila kraljeve protivnike i licne sigurnosti gradjana nije bilo sto je imalo za posledicu jacanje opsteg nezadovoljstva licnim rezimom. Sednice Skupstine su prvo bile odlozene a zatim i zakljucene dok je opozicija svoje napade na vladu i licni rezim vrsila preko svoje stampe pa je policija ovakve listove zabranjivala. Posle demonstracija koje je socijalisticka omladina organizovala i predvodila 23.marta 1903.g. u Beogradu-protiv licnog rezima a za uspostavljanje sloboda i prava gradjana- kraljevom proklamacijom objavljenom 24.marta 1903.g. u 23.15h(pred ponoc) obustavljen je ustav na kratko vreme,do dalje naredbe. Proklamacijom od 24.marta raspusteni su Senat i Skupstina.Istog dana kralj Aleksandar je naredio nov izbor predsednika i sudija svih sudova(osim Kasacionog) i postavljeni su novi senatori i savetnici. U prvim jutarnjim casovima sledeceg dana objavljena je nova proklamacija kojom je vracen na snagu ustav od 6.aprila 1903.g. Rezultat kraljeve proklamacije od 24.marta bio je povratak na stanje koje je postojalo u momentu oktroisanja Aprilskog ustava.

U drzavnom udaru izvrsenom 29.maja 1903.g. ubijeni su kralj Aleksandar Obrenovic i kraljica Draga. Po ubistvu kralja zaverenici su obrazovali novu vladu pod predsednistvom Jovana Avakumovica koja je saopstila da stupa na snagu ustav od 6.aprila sa zakonima koji su vazili do 25.marta 1903.g.Vlada je sazvala i Narodno predstavnistvo raspusteno 24.marta koje je za kralja izabralo Petra Karadjordjevica. Skupstina i Senat su doneli Odluku o povratku na snagu Ustava od 22.decembra 1888.g. Ustav od 5.juna 1903.g. predstavlja u stvari ponovljeni Ustav od 1888.g. sa izvesnim izmenama kojima su pojacana ogranicenja kraljevske vlasti.Kralj nije mogao osudjenom ministru oprostiti ni smanjiti kaznu bez pristanka Narodne skupstine. U slucaju da je Narodna Skupstina raspustena ili odlozena pre nego sto resi pitanje budzeta,kralj je mogao produziti budzet za naredna 4 meseca.Aktivno biracko pravo bilo je ograniceno imovinskim cenzusom.Poslanici se biraju na 4 godine. Vracena je na snagu vecina zakona koji su na osnovu Ustava od 1888.g. regulisali organizaciju vlasti i poloticka prava gradjana ( Zakon o izborima narodnih poslanika,Zakon o Narodnoj skupstini,Zakon o ministarskoj odgovornosti..).

1.Postanak i razvitak drzavne organizacije u Crnoj Gori Stvaranje drzavne organizacije-Crna Gora je u 18.v. zivela plemenskim zivotom.Pleme je bila organizacija koja je samo delimicno pocivala na srodnickoj osnovi;to je u vecoj meri bio slucaj s bratstvom.I bratstvom i plemenom upravljale su skupstine njihovih odraslih muskih clanova.Kroz citav 18.v. proteze se proces zblizavanja plemena. Opsti crnogorski zbor bio je organ sastavljen od plemenskih staresina.Njegov autoritet bio je veci od svih drugih organa,ali je postepeno opadao ukoliko je jacala moc vladike. Guvernadur je bio svetovni gospodar Crne Gore.U procesu stvaranja drzave guvernadur je bio u borbi sa vladikom za punoletstvo. Sediste vladike bilo je na Cetinju.Vladika je svakodnevno uzimao ucesca u svetovnim poslovima.Ova titula je vremenom postala nasledna u porodici Petrovica. Za vreme vladike Petra I stvoren je nov organ vlasti-Praviteljstvo suda crnogorskog i brtskog,nazivan i kuluk.Kuluk je bio sastavljen od 50 clanova iz svih plemena,a zasedao je na Cetinju;predsedavali su mu vladika ili guvernadur.Praviteljstvo je bilo sredisni organ vlasti,i presudjivalo je sporove ali i izdavala naredbe,pa se moze reci da je vrsilo upravnu vlast. 1803.g. obrazovana je Narodna kancelarija,na cijem celu je bio naredni sekretar.Kancelarija je cuvala drzavni pecat,preko nje se saobracalo sa inostranstvom,upucivani su sudski pozivi,vrsio nadzor nad drzavnim finansijama. Izmedju pojedinih organa moglo je doci do nesuglasica i otimanja vlasti.Pri sukobu vladike,Petra I i guvernadura Radonjica,Radonjicu je zbor oduzimao i vracao zvanje,sto znaci da je guvernadurov polozaj bio ozbiljno uzdrman. Za vreme Petra II Petrovica Njegosa guvernadurstvo je konacno ukinuto.Vladika je postao gospodar Crne Gore. Ucvrstivsi se na vlasti,Petar II je izvrsio reforme,a do njih je doslo pod uticajem Rusije.Stvoreni su novi i stalni organi vlasti.Najvazniji organ vlasti nastao u reformama Petra II bio je Praviteljstvujui senat.Cinilo ga je 16 senatora,a imao je predsednika i potpredsednika.Predsednik je bio Vukotic,a potpredsednik Vucicevic

(opunomocenici ruskog cara ).Senat je presudjivao sporove u najvisoj distanci i nadzirao rad drugih organa. Sa senatom je bio povezan jos jedan nov organ nazvan Gvardija.gvardija je izvrsavala senatske odluke,presudjivala pojedine sporove i vrsila policijsku sluzbu.Pored Gvardije koja je vrsila lokalnu vlast to su vrsili i plemenski kapetani koje je Njegos imenovao. Vladika je imao dva pomocna organa.To su Narodna kancelarija i perjanici (oni su bili vladicina telesna straza,i vrsili su policijsku ulogu). Ruski izaslanici povukli su se iz Crne Gore,pa je Njegos za predsednika senata postavio svog brata,a za potpredsednika svog brata od strica.U sve drzavne organe postavio je svoje pristalice.Sklop vlasti,kakav je nastao u reformama,dobro je funkcionisao,drzava je bila oformljena.U Crnoj Gori su tako nastali centralizam i monarhija. Knjazevina(1852-1910) 1.Proglasenje knjazevine i vlada knjaza Danila- Po smrti vladike Njegosa,doslo je do politickih problema.Vladika je testamentom za naslednika odredio Danila Petrovica koji je bio jos mlad i bez politickog iskustva pa se cesto oslanjao na pomoc svog brata,vojvode Mirka,koji takodje nije imao veliki uticaj u narodu.Danilo je,uz podrsku Rusije,uspeo da slomi otpor mocnih protivnika i ucvrsti s ena vlasti.Knjazevina je proglasena na Skupstini odrzanoj na Cetinju 1852.g.Crna Gora je postala nasledno knjazevstvo,a vladiansko zvanje i funkcija prepusteni su duhovnim poslovima.Verski poglavar Crne Gore nije vise istovremeno bio i sef drzave.Knjaz je uspostavio svu vlast u svojim rukama,donosio je zakone,presudjivao sporove,,postavljao cinovnike i upravljao vojnom silom.Crna Gora je tako presla u apsolutnu monarhiju.Praviteljstvujusci senat je bio privrzen knjazu,kao i svi ostali drzavni organi i cinovnici.Danilo je 1853.g.uredio vojnu silu,uspostavivsi narodnu,krstonosnu vojsku i zasebnu knjazevsku gardu. 2.Vlada knjaza Nikole-Na knjaza Danila izvrsen je atentat u Kotoru,1860.g.Na knjazevski presto je dosao sin vojvode Mirka,Nikola. Dve odluke Berlinskog kongresa bile su od najveceg znacaja za Crnu Goru,to su odluke o teritorijalnom prosirenju i medjunarodnom priznanju.Crna Gora je dobila izlaz na more,a drzavna teritorija joj je bila dvaput uvecana.Njena nezavisnost i pre Berlinskog kongresa nije bila samo fakticka ali je Berlinskim kongresom opstepriznata.Ipak su

Crnoj Gori bila nametnuta i neka ogranicenja suvereniteta;AustroUgarska je imala nadzor u barskoj luci. Knjaz Nikola se 1879.g. odlucio na reforme,pa su umesto ranijih uvedeni novi organi vlasti : Drzavni savet,ministarstva i Veliki sud.Drzavni savet je pripremao zakonske predloge,njegova uloga u zakonodavstvu bila je savetodavna.Zakonodavnu vlast imao je knjaz.Pored Drzavnog saveta bilo je obrazovano pet ministarstava za spoljne,unutrasnje poslove,pravdu,finansije i vojsku.Veliki sud je imao cetiri sudije i predsednika,a imao je zaonodavnu vlast u oblasti sudskog organizacionog zakonodavstva. I pored misli o podeli vlasti,knjazeva vlast je ipak ostala nesputana. Zakonom o knjazevskoj vladi i o Drzavnom savetu izvrsene su 1902.g. izvrsena je reforma sistema organizacije vlasti.Pored postojecih pet,obrazovano je i sesto-za prosvetu i crkvena dela.Ministri su cinili savet koji postaje novi organ. Posle Majskog prevrata u Srbiji i konacnog uspostavljanja stabilnog parlamentarnog poretka,sve se vise trazilo ujedinjenje Srbije i Crne Gore.U takvim okolnostima knjaz Nikola se odlucio na prelaz na ustavnu vladavinu i odlucio je da sazove Ustavotvornu skupstinu.Knjaz je izradio ustavni nacrt,saopstio ga na sednici skupstine a ustav je tako postao oktroisan.Ustav od 1905.g. bio je izradjen po ugledu na srpski ustav od 1869.g.Po ovom ustavu,sredisnji organi vlasti bili su knjaz,Narodna skupstina,Ministarski savjet i Veliki sud. Knjaz je bio drzavni poglavar,a njegova licnost neprikosnovena i neodgovorna.Svaki knjazev akt mora imati premapotpis ministra.Knjaz je sa Narodnom skupstinom vrsio zakonodavnu vlast.Narodna skupstina je bila jednodomna.Sastojala se iz poslanika narodom slobodno izabranih.Ipak je knjaz u odnosu na nju bio nadmocniji zakonodavni cinilac.Ministarski savjet je odgovarao i knjazu i skupstini.Ministru bi sudio Drzavni sud koji cine clanovi Drzavnog savjeta i clanovi Velikog suda.Veliki sud je bio na vrhu piramide sudske organizacije predvidjene Ustavom.Sudstvo je bilo nezavisno,sudije je postavljao knjaz. Od 1907.g. obrazuju se politicke stranke.Opozicionari u Skupstini nazvani su klubai a knjazeve pristalice (koje su obrazovale pravu narodnu stranku) pravai. Kraljevina(1910-1918) Pod vladom Ustava od 1905.g. najzanacajnija promena desila se 1910.g. kada je odlukom Narodne skupstine proglasena kraljevina.Dotadasnji knjaz Nikola krunisan je za kralja.Kraljevina nije bila dugog veka,zbog nastojecih burnih dogadjaja.Na pocetku Prvog svetskog rata kralj Nikola je odbio ponudu Austro-Ugarse da

Crna Gora ostane neutralna.Posle poraza crnogorske vojske,kralj i vlada su otisli u izbeglistvo a tamo je doslo do njihovog raskola.Predsednik izbeglicke vlade osnovao je Crnogorski odbor za narodno ujedinjenje Srbije i Crne Gore.Krajem 1918.g. organizovani su izbori za Veliku narodnu skupstinu koja je zbacila vladajucu dinastiju i proglasila ujedinjenje.

2.Zakonik Petra I i Danilov zakonik Zakonik Petra I donet je 18.oktobra 1798.g. na skupu u manastiru Stanjevici.Na Cetinju 17.avgusta 1803.g. zakonik je noveliran tako sto mu je dodato jos 17 clanova,pored 16 koliko je imao prvobitni tekst.Zakonik je sacinjen istovremeno sa jos jednim dokumentom nazvanim Stega,ciji je cilj bio sjedinjenje Crne Gore i Brda.Zakonodavac je ovim svoje delo polozio na temelj nacela zakonitosti.Misli o vladavini zakona u plemenskom drustvu uvek se suprotstavljala ideja o samovlascu i pojedinacnoj osveti.Na kraju prvog dela zakonika predvidjena je zabrana samopomoci.Vaznost ove zabrane bila je tolika da je zakonodavac smatrao potrebnim da je ponovi i na kraju drugog dela.Zakonodavcev prevashodni cilj je bio da se uspostavi elementarni drustveni mir sto bi obezbedilo vrsenje i izricanje pravde.Radi ostvarenja moralnih nacela sudije se pri sudjenju moraju pridrzavati nacela da se presuda donosi posle saslusanja obe strane.Zakonik Petra I bio je oslonjen na predanje i cvrsto uklopljen u postojece obicajno pravo.Medju ustanovama koje su uredjene ovim zakonom spadaju najteza krivicna dela kao sto su ubistvo,telesna povreda,silovanje ili kradja.U pojedinim odredbama zakonik je uredio pravo pree kupovine.Zakonodavcev napor da zapisivanjem ucvrsti obicajne norme preplitao se s njegovim pokusajem da uvodi novine.Najvecu medju novinama predstavljalo je uvodjenje poreza.Knez s glavarima je bio duzan da prikuplja porez. Pola veka posle zakonika Petra I,pod vladom kneza Danila,donet je nov zakonik nazvan Opstim zemaljskim zakonikom,u maju 1855.g. a prvi put je objavljen u Novom Sadu.Uprkos malom broju svojih normi (95) zakonik pokazuje izvesne teznje o sveobuhvatnosti.Ovaj zakonik uredjuje mnogo vise ustanova nego zakonik Petra I.Pored mnogobrojnih normi,koje dolaze u krivicno pravo,Danilov zakonik uredjuje i gradjanskopravnu materiju,a narocito nasledno i porodicno pravo.Zakoniki sadrzi i odredbe o ljudskim pravima.Po jeziku i stilu je moderniji od zakoniuka Petra I,norme su krace i preciznije.Po zamisli sastavljaca,Danilov zakonik

je produzavao delo Petra I i ukljucivao ga u sebe.Sa izuzetkom 6 odredbi,svi clanovi Petrovog zakonika bili su preuzeti.Crkva nije mogla sopstvenim autoritetom da postigne iskorenjivanje nekanonskog obicaja,pa je zakonodavac nasao da je njegovo mesanje neophodno.Kao i zakonik Petra I i Danilov zakonik je pre svega imao cilj odrzavanja drustvenog reda i zabranu samoglasnog pribavljanja prava.Ovaj zakonik je ponovio zabranu privatne osvete,garantovao je jednakost gradjana pred sudom,uvedena je verska tolerancija.Petar I je pokusao da iskoreni pojedine ustanove obicajnog prava kao sto su dvoboj ili megdan.Zbog svega ovoga,Danilovo zakonodavstvo je bilo opreznije,ali je ipak ustuknulo pred drustvenomstvarnoscu.Dvoboj po Danilovom zakoniku vise nije bio zabranjen,jedino je zabranjeno prerastanje dvoboja u rat bratstava ili plemena. Pojedine ustanove obicajnog prava nije bilo lako iskoreniti ni prevazici,pa se zakonodavac ogranicio za pokusaj da ponisti njihove po zajednicu najpogubnije posledice.

3.Opsti imovinski zakonik od 1888.g. Pod vladom knjaza Nikole donet je u Crnoj Gori nov zakonik koji ce,zbog svojih modernih shvatanja,privuci paznju citavog sveta.Bio je to Opsti imovinski zakonik donet 1888.g. delo znamenitog pravnika Valtazara Bogisica. Knjaz Nikola se obratio ruskom dvoru s molbom da mu posalje jednog ucenog pravnika koji ce moci da se posveti nameravanim reformama.Po dolasku u Crnu Goru,Bogisic je imenovan za ministra pravde i poveren mu je rad na izradi zakonika.Knjaz je imao misljenje da treba doneti nov i sveobuhvatan zakonik.Bogisic je bio protiv ovakve ideje i savetovao je da se pristupi kodifikovanju gradjansko pravne materije,sto je knjaz prihvatio.Bogisic je smatrao da iz zakonika treba iskljuciti sve sto nije cisto imovinsko,te da zakonik i ne treba zvati gradjanskim nego imovinskim.Bogisic je bio pristalica istorijskopravne skole i poznavalac uporednog prava.Po dolasku u Crnu Goru on je preduzeo obsezna istrazivanja tamosnjih obicaja sto je trebalo da posluzi kao podloga za zakonik.Bogisic je uocio 4 razlicita tipa porodice.To je najpre prava zadruga,inokotina na nacelima zadruge,varoska familija i muslimanska obitelj na temelju poligamije.Ovaj zakonik odlikuje lakoca stila i izvanredan jezik.Originalnost Bogisicevog dela ogleda se i u rasporedu materije na 6 dela.Prvi deo obuhvata uvodna pravila i naredjenja.Drugi deo je posvecen pravnim subjektima za koje Bogisic koristi termin imaonici.Treci deo je posvecen imovini i njenoj zastiti,a cetvrti

drzavini.Za svojinu Bogisic koristi termin vlatina;vlasnik je njom mogao raspolagati po volji.Peti deo je posvecen statusnom pravu,a sesti deo obuhvata objasnjenja i dopune.Zakonik je neznatno revidiran 1898.g. i predstavljao je najvisi domet crnogorskog i juznoslvenskog zakonodavstva. 4.Hrvatsko-ugarska nagodba od1868.g. Temelj hrvatsko-ugarskog sporazuma od 1868.g. predstavljla je u stvari austro-ugarska nagodba od 14867.g. koja je uredila ustavni zivot Habzburske monarhije u poslednjuh pola veka njenog postojanja. 1.Austro-ugarska nagodba Austrija i Ugarska su nagodbom iz 1867.g. uredile svoje odnose,stvorivsi reslnu uniju.Zajednicke organe za Austriju i Ugarsku predstavljale su monarh,tri zajednicka ministarstva i delegacije.Zajednicko austro-ugasrko zakonodavstvo nije postojalo.Ali,posto su bila uspostavljena zajednicka ministarstva,bilo je neophodno organizovati neku vrstu parlamentarnog nadzora nad njima.Stvoreni su posebni organi nazvani delegacije.Clanovi austrijskog carevinskog veca i ugarskog sabora,cinili su austrijsku odnosno ugarsku delegaciju,a ugarska delegacije morala je imati pet predstavnika hrvatskog sabora.Austrija je bila sastavljena od vise zemalja koje nisu ucestvovale u stvaranju njene drzavne volje,pa je Austrija bila uredjena kao prosta drzava.Ugarska,medjutim,nije bila prosta drzava,upravo zbog posebnog polozaja koji je u okviru ugarske drzave imala Hrvatska.Njen polozaj je bio uredjen hrvatskougarskom nagodbom od 1868.g. 2.Drzavnopravni polozaj Hrvatske prema hrvatko-ugarskoj nagodbi * Postanak hrvatsko-ugarske nagodbe - U doba madjarske revolucije raskinuta je drzavnopravna veza Ugarske i Hrvatske.Delegacije ugarskog i hrvatskog sabora,otpocele su pregovore o osnovama za preuredjenje poseda ugarske krune.Madjarska strana je odbila hrvatski zahtev za neposredno ucesce u austro-ugarskim pregovorima o nagodbi na sta je hrvatski sabor odgovorio adresom na krunu u kojoj je trazeno da se polozaj Hrvatske uredi na osnovu sporazuma njenih predstavnika sa habzburskim dvorom.Ovaj pokusaj je prosao neuspesno,a Hrvatski sabor je,posto je odbio da da svoj pristanak na austo-ugarsku nagodbu,bio raspusten.Novoizabrani sabor pristao je na nove pregovore sa Madjarima.Hrvatsko-ugarska nagodba bila je sklopljena u septembru 1868.g.

* Ugarsko-hrvatska drzavna zajednica - Sjedinjena Kraljevina Ugarska cinila je jednu te istu drzavnu zajednicu a ta zajednica imala je jednog kralja.Obrazovani su zajednicki organi za obavljanje onih poslova koji spadaju u delokrug drzavne zajednice.Osnovni zakon drzavne zajednice nije se mogao menjati bez pristanka Hrvatske. * Zajednicki organi vlasti Zajednicki organi vlasti ugarsko-hrvatske drzavne zajednice bili su,osim kralja,zajednicki sabor u Pesti i zajednicka vlada.Zajednicki sabor je bio dvodoman.Hrvatski sabor je delegirao 40 zastupnika u njegovu donju kucu i 3 zastupnika u gornju ili velikasku kucu.Osim zajednickog,Ugarska nije imala drugi sabor.Odnos snaga u zajednickom saboru bio je nepovoljan za hrvatske interese. Izvrsna vlast je bila poverena zajednickoj vlasti a ona je bila organizovana tako sto su pojedina ministarstva proglasena zajedncikim.Vlada kao zajednicka bila je odgovorna zajednickom saboru.Ukoliko zajednicka vlada ne bi imala svoje podrucne organe u Hrvatskoj,hrvatska zemaljska vlada je bila duzna da izvrsava njene naredbe. * Hrvatski samoupravni organi Za obavljanje poslova koji su cinili autonomni delokrug bili su obrazovani hrvatski samoupravni organi.To su bili ban,sabor i zemaljska vlada.Ban je bio na celu autonomne vlade i bio je odgovoran saboru koji je imao pravo da optuzi bana.Kazna bi bila gubitak zvanja i sluzbe.Bana je imenovao kralj uz premapotpis zajednickog ministra-predsednika. Kralj i ministar-predsednik zajednicke vlade bili su slobodni u izboru bana i nisu se morali voditi za voljom saborske vecine.Ban je premapotpisivao akte kraljevske vlasti.Bio je duzan da izvrsava naredbe zajednicke vlade sto znaci da je bio podredjen ministrima te vlade.Sabor je u autonomnom delokrugu bio zakonodavni organ.Kralj je imao pravo raspustanja sabora.Sabor su cinili narodni zastupnici i banski pozvanici.Banski pozvanici su pripadali visokom svestenstvu,plemstvu i cinovnistvu.Promene izbornih zakona bile su ceste,glasanje je uvek javno a aktivno biracko pravo bilo je uslovljeno srazmerno visokim izbornim cenzusom.Upravnu vlast u Hrvatskoj vrsio je kralj preko zemaljske vlade na cijem celu je ban. Pod nagodbenjackim rezimom u Hrvatskoj je uspostavljena sloboda okupljanja,kao i sloboda stampe-cenzura je bila ukinuta. * Pitanje o drzavnim svojstvima Hrvatske u doba nagodbe Bilo je izrazeno misljenje da je Hrvatska i posle nagodbe bila jedna ugarska provincija koja ima veci obim samouprave od drugih ugarskih provincija.Drugo misljenje je u nagodbenjackom rezimu videlo saveznu drzavu-posto hrvatski predstavnici ucestvuju u stvaranju drzavne volje zajednicke drzave,Ugarska je federalna drzava a Hrvatska clanica federacije.Pitanje da li je Hrvatska bila clanica

federacije ili konfederacije ostaje otvoreno.Problem je nacin nastanka ugarsko-hrvatske drzave kao federacije; nagodbu od 1868.g. monarh jeste sankcionisao ali ona zbog toga ne predstavlja monarhov ugovor sa bilo kim vec samo ugovor dve zemlje.Postojalo je i misljenje da je ovo u stvari realna unija(nastaje ugovorom dve u nacelu ravnopravne drzave) ali se drzavna svojstva Hrvatske ne poklapaju sa osobenim crtama koje ima suverena drzava jer Hrvatska 1868.g. nije bila samostalna i suverena. 5.Krfska deklaracija Pre Prvog svetskog rata u jugoslovenskim zemljama Austrougarske monarhije,jugoslovenska ideja bila je najrasprostranjenija ali su takve ideje s izbijanjem rata obustavljene;nastavio ih je u inostranstvu Jugoslovenski odbor. Jugoslovenski odbor je osnovan na inicijativu srpske vlade a cinili su ga politicari-emigranti.Odbor je osnovan u novembru 1914.g. a formalno se konstituisao 1.maja 1915.g. u Parizu.Predsednik Jugoslovenskog odbora bio je dr Ante Trumbic. Predsednik srpske vlade Nikola Pasic smatrao je da cilj rada Jugoslovenskog odbora treba da bude stvaranje jedinstvene jugoslovenske,eventualno srpsko-hrvatske drzave. Po zakljucenju tajnog Londonskog ugovora 26.aprila 1915.g. kojim su Italiji,kao nagrada za ulazak u rat na strani sila Antante,obecane teritorije naseljene nasim narodima,jedan od osnovnih zadataka Odbora bio je rad protiv tog tajnog ugovora zakljucenog na stetu jugoslovenskih naroda. Medju naporima oko stvaranja zajednicke drzave jedan od najznacajnijih momenata predtsvalja konferencija odrzana na Krfu,odnosno deklaracija doneta na toj konferenciji. Stupanjem SAD u rat protiv Nemacke i Austro-Ugarske stvorene su povoljnije perspektive za pobedu sila Antante a samim tim i ujedinjenje jugoslovenskih naroda u zajednicku drzavu.Na Jugoslovenski odbor je vrlo nepovoljno uticalo donosenje tzv.Majske deklaracije kojom se trazi ujedinjenje jugoslovenskih zemalja u Austrougarskoj monarhiji u jednu drzavu pod okriljem dinastije Habzburgovaca. Na Krfu je 1917.g. odrzana konferencija kojoj su prisustvovali predstavnici Kraljevine Srbije i predstavnici Jugoslovenskog odbora na kojoj je pre svega trebalo razmotriti kljucna pitanja uredjenja buduce zajednicke drzave.Predstavnici Srbije su zastupali glediste da zajednicka drzava treba da bude unitarna jer samo jedinstvena drzava moze biti dovoljno snazna da sacuva svoju nezavisnost. Na kraju konferencije doneta je Krfska deklaracija ciji potpisnici su Nikola Pasic i Ante Trumbic.Deklaracija se sastoji iz dva dela.U prvom

se njeni potpisnici pozivaju na princip samoopredeljenja naroda i princip nacionalnog jedinstva Srba,Hrvata i Slovenaca i na osnovu toga zahtevaju oslobodjenje i ujedinjenje celokupnog jugoslovenskog naroda.Drugim delom deklaracije utvrdjuju s eprincipi na kojima ce biti zasnovana buduca zajednicka drzava a to su: -drzava ce biti ustavna,demokratska i parlamentarna monarhija na celu s dinastijom Karadjordjevic, -drzava ce se zvati Kraljevina Srba,Hrvata i Slovenaca, -imace jedan drzavni grb,jednu drzavnu zastavu i jednu krunu, -sva tri naroda su ravnopravna, -oba pisma,i irilica i latinica, takodje su potpuno ravnopravna, -sve priznate veroispovesti vrsice se slobodno i javno, -nijedan deo celine drzave ne moze se pravicno odvojiti i prisajediniti drugoj drzavi bez pristanka samog naroda, -Jadransko more svima je slobodno i otvoreno prema svakome, -svi gradjani su ravnopravni prema drzavi i jednaki pred zakonom, -opste izborno pravo vrsice se neposrednim i tajnim glasanjem, -Ustav je izvor i utoka svih vlasti i prava.

6.enevska deklaracija o jugoslovenskom ujedinjenju Na konferenciji o jugoslovenskom ujedinjenju koja je odrzana od 6. do 9.novembra 1918.g. u enevi ucestvovali su od strane Srbije Nikola Pasic,od strane Narodnog vijeca SHS iz Zagreba Koroec,kao i predsednik Jugoslovenskog odbora Trumbic.Pasic je na konferenciji prihvatio Trumbicev predlog o formiranju zajkednickog ministarstva. Po Zenevskom sporazumu,poznatom kao Zenevska deklaracija,osniva se zajednicko ministarstvo za Kraljevinu Srbiju i podrucja Narodnog vijeca u Zagrebu,kome je zadatak da organizuje zajednicku drzavu SHS,koja bi ustavom odlucivala o obliku i unutrasnjem uredjenju buduce zajednicke drzave.Formiranjem ovog zajednickog ministarstva,ministarstva Srbije i Narodnog vijeca ne bi bila ukinuta,vec bi ona nastavila da obavljaju poslove u delokrugu svoje nadleznosti. Zajednicko ministarstvo cinilo bi 12 ministara.Prvu polovinu njegovih clanova imenovala bi vlada Srbije,a drugu polovinu Narodno vijece.Ovakvo uredjenje moze promeniti samo sporazum vlade Kraljevine Srbije i Narodnog vijeca.Zenevski sporazum nije bio sproveden u zivot,jer je bio suspendovan najverovatnije po predlogu ili nalogu srpskog regenta Aleksandra,uz podrsku radikalske vlade,s Pasicem i Proticem na celu,koje su pomogli i neki politicari iz Hrvatske.

7.Prvodecembarski akt o ujedinjenju 1918.g. 24.novembra 1918.g. odbor Narodnog vijeca SHS,prihvatio je predlog po kojem Narodno vijece SHS u skladu sa svojim sadasnjim zakljucima i prema izjavi vlade Kraljevine Srbije,proglasava ujedinjenje drzave Slovenaca,Hrvata i Srba,obrazovane na jugoslovenskom podrucju bivse Austro-Ugarske monarhije,s kraljevinom Srbijom i Crnom Gorom u jedinstvenu drzavu Srba,Hrvata i Slovenaca,i izabralo je odbor sastavljen od 28 lica koji ce sprovesti organizaciju jedinstvene drzave prema prilozenim naputcima. Prilozenim naputcima bilo je predvidjeno da se mora sastati ustavotvorna skupstina koja ce vecinom od 2/3 odluciti konacno o obliku vladavine (monarhija ili republika),i o unutrasnjem drzavnom uredjenju.Do sastanka ustavotvorne skupstine vrhovnu vlast ce vrsiti Drzavno vijece,kralj (prestolonaslednik Aleksandar) i drzavna vlada. Po donosenju odluke Narodnog vijeca po ujedinjenju,upucen je iz Zagreba u Beograd odbor koji je imao zadatak da sprovede oraganizaciju jedinstvene drzave. Na Velikoj narodnoj skupstini Vojvodine 25.novembra 1918.g. doneta je odluka da se Vojvodina prisajedini Srbiji. U Crnoj Gori se skupstina sastala 26.novembra i donela odluku da se Crna Gora ujedini sa Srbijom u jednu drzavu pod dinastijom Karadjordjevica. Izaslanstvo Narodnog vijeca 1.decembra 1918.g. primljeno je kod regenta Aleksandra.Ono ga je u Adresi pozvalo da u ime kralja Petra,kao regent,preuzme vlast nad teritorijom sada jedinstvene drzave Srba Hrvata i Slovenaca.U Adresi se ne govori nista o zahtevima pomenutim u Naputcima. U svom odgovoru na Adresu regent Aleksandar je proglasio ujedinjenje u Kraljevstvo Srba, Hrvata i Slovenca. Prvodecembarski akti (adresa izaslanstva i odgovor regenta Aleksandra) nisu ratifikovani od strane Narodnog vijeca SHS.Predsednistvo Narodnog vijeca saopstilo ih je 3.decembra narodu i istovremeno izjavilo da je prestala funkcija Narodnog vijeca kao vrhovne suverene vlasti drzave SHS na teritoriji bivse AustroUgarske.

8.Donosenje Vidovdanskog ustava

Izborni zakon od 3.septembra 1920.g. ogranicio je u prilicnoj meri prava Ustavotvorne skupstine.Umesto da Ustavotvorna skupstina sama donese svoj poslovnik,po Izbornom zakonu to je uradila vlada.Odbor za promenu poslovnika Skupstina je izabrala i on je podneo nov nacrt poslovnika.Nova vlada s Pasicem na celu nije pristajala ni na kakve bitne izmene prvobitnog poslovnika.Da bi ustav bio donet poslovnik je zahtevao natpolovicnu vecinu.U ustavotvornoj skupstini opozicija je zahtevala da ustav bude donet dvotrecinskom vecinom. 31.januara 1921.g. ustavotvorna skupstina je izabrala odbor sastavljen od 42 poslanika koji je trebao da preglada nacrt ustava i da svoje misljenje dostavi Skupstini.Prvi nacrt je izradila vlada Stojana Protica.Taj nacrt je preradila Vesniceva vlada,a njen Pasiceva. Proticev nacrt predvidjao je postojanje siroke lokalne samouprave.Sve poslove iz nadleznosti pokrajine obavljali bi samoupravni organi pokrajinska skupstina i pokrajinski odbor.Pokrajinski namesnik imao je samo pravo nadzora,a pokrajinska skupstina je mogla u okviru svoje nadleznosti da donosi pokrajinske zakone koji nisu smeli protivureciti drzavnim zakonima.Predvidjen je dvodomni sistem Narodnog predstavnistva. Do sukoba izmedju vlade i opozicije dolazilo je uglavnom zbog pitanja uredjenja oblasti.Opozicija je trazila federativno uredjenje. Pred samo izglasavanje ustava u celini poslanici socijalisti izjavili su da ce glasati protiv ustava,pa se vladina grupa u poslednjem trenutku sporazumela sa njima da bi se obezbedila bar obicna vecina.Ustav je izglasan i dobio je svoju obaveznu snagu. Nacrt Narodnog kluba ( Hrvatske zajednice) predvidjao je monarhijski oblik vladavine,dvodomni sistem i podelu drzave na 6 pokrajina.On se sve vise udaljavao od tipa savezne drzave a priblizavao tipu drzavnog saveza gde suverenitet pripada drzavicama. Jugoslovenski klub je sacinio samo jedno odvojeno misljenje o nacrtu ustavnog odbora;on je bio za ustavnu i parlamentarnu monarhiju i dvodovni sistem. Stav komunisticke partije se ogladao u govorima njenih poslanika u ustavotvornom odboru.

9.Vidovdanski ustav od 1921.g. Ustav Kraljevine Srba,Hrvata i Slovenaca od 28.juna 1921.g. izglasala je Ustavotvorna skupstina a potvrdio prestolonaslednikregent Aleksandar,pa je on s obzirom na nacin donosenja pripadao

kategoriji ustavnih paktova-nastao je saradnjom monarha i Ustavotvorne skupstine (ustavno uredjenje po njemu nije bilo zasnovano na nacelu narodne suverenosti). Predlog o izmenama Ustava mogli su dati Narodna skupstina i kralj.Po usvajanju predloga o promeni ustava,Narodna skupstina se raspusta a nova se saziva u roku od 4 meseca.Zbog toga sto se izmene Vidovdanskog ustava vrse po specijalnom postupku,on pripada u kategoriju krutih ustava. Ovaj ustav je garantovao neprikosnovenost privatne svojine i usvajao nacelo ekonomskog liberalizma(sloboda ugovaranja u privrednim odnosima).Vidovdanski ustav je sankcionisao kapitalisticki drustveno-ekonomski sistem u Kraljevini SHS. Garantovana su prava gradjana kao sto je jednakost pred zakonom,licna sloboda,sloboda vere,stampe,udruzivanja,ali samo u granicama zakona.Zakonodavna vlast ova prava moze ne samo da ogranici vec i da ih ukine. Izborni zakon od 27.juna 1922.g. pripadnicama zenskog pola nije priznao pravo glasa. Vidovdanski ustav propisuje nacelo podele vlasti ali stvarno sprovodi nacelo jedinstva vlasti pri cemu su njene funkcije skoncentrisane u rukama monarha. Kao zakonodavni faktor kralj je imao pravo potvrdjivanja zakona.Ministri su odgovorni kralju i Narodnoj skupstini ali je vlada stvarno zavisila samo od kralja. Ustav predvidja postojanje jednodomnog sistema narodnog predstavnistva.Promene ustava nisu mogle biti vrsene bez kraljevog pristanka. -Organi vlastiDrzava Srba,Hrvata i Slovenaca je po opstim odredbama ustavna,parlamentarna i nasledna monarhija. Kraljeva licnost je neprikosnovena,on ne odgovara za akte kraljevske vlasti,za to odgovaraju resorni ministri.U okviru svoje zakonodavne vlasti kralj je raspisivao izbore,sazivao,otvarao i zakljucivao sednice Narodne skupstine,imao je pravo zakonodavne inicijative,pravo potvrdjivanja zakona kao i raspustanja Narodne skupstine.Kralj je bio sef upravne vlasti koja se vrsila preko odgovornih ministara koje je imenovao i razresavao kralj.Sudsku vlast su vrsili sudovi ali su svoje presude i resenja donosili u ime kralja koji ima pravo amnestije i pomilovanja.Narodnu skupstinu cine poslanici koje narod slobodno bira neposrednim i tajnim glasanjem.Izborni zakon je zenama oduzeo pravo biranja poslanika.Kao zakonodavni faktor,Nar.skupstina je imala pravo zakonodavne inicijative i donosenja zakona i budzeta,pravo odobravanja medjunarodnih ugovora koje je zakljucio kralj

11.Ustav Kraljevine Jugoslavije od 1931.g. Ustav Kraljevine Jugoslavije od 3.septembra 1931.g.,tzv.Septembarski ustav predstavlja jednostrani akt monarha;pripada kategoriji oktrojisanih ustava. O izmenama ustava resavaju zajednicki kralj i Narodno predstavnistvo.Ako je predlog dao kralj on ga u formi ukaza saopstava Senatu i Skupstini koja ce odmah biti raspustena i nova sazvana u roku od 4 meseca.Ukoliko jedan od domova ne bi usvojio predlog smatralo bi se da on niije ni postojao.Kralj moze uskratiti potvrdu tekstu izmena o kojima se Narodno predstavnistvo slozilo.posto su se izmene i dopune ovog ustava vrsile po specijalnom postupku,pripadao je kategoriji krutih ustava. Ovaj ustav je izricito garantovao neprikosnovenost privatne svojine i usvojio nacelo ekonomskog liberalizma.Septembarski ustav je pravno sankcionisao kapitalisticki drustveno - ekonomski sistem u Kraljevini Jugoslaviji.