1.

Komanda Option Explicit: Komanda Option Explicit se navodi na poetku svakog modula kao direktiva prevodiocu, a za posledicu ima da sve promenjive koje se koriste u modulu moraju biti deklarisane. Preporuuje se koritenje ove komande za lake otkrivanje greaka u navoenju imena promenjivih. 2.Oblast djelovanja promjenljive i ivotni vijek promjenljive: Oblast delovanja promenjive (scope) je deo koda u kome je mogue pristupiti promenjivoj. ivotni vek promenjive (lifetime) je vremenki period u kome promenjiva ostaje u memoriji. Ove dve osobine promenjive direktno zavise od njene deklaracije. 3.Vrste promjenljivih: 1.Globalne promjenljive 2.Promjenjive na nivou modula 3.Dinamike lokalne promenjive 4.Statike lokalne promenjive 4.Osnovni tipovi podataka:Byte, Integer, Boolean, Long, Single, Double, Currency, String, Date, Variant. 5.Izvedeni tip podataka struktura: Novi tip podataka (struktura podataka) se definie upotrebom kljune rei Type, kao u primeru Private Type Radnik Ime As String Odeljenje As Long Zarada As Currency End Type Ovako definisan tip podaka moe da se koristi za dimenzionisanje promenljive: Dim Zap As Radnik Dok se elementima strukture pristupa na sledei nain Zap.Ime = Petar Petrovi 6.Izvedeni tip podataka niz: Niz je ureeni skup promenljivih istog tipa. Nizovi mogu biti jednodimenzionalni, dvodimenzionalni, pa sve do 60 dimenzionalnih. Nizovi mogu biti statiki i dinamiki. Statiki nizovi imaju unapred definisanu dimenziju koja se postavlja pri dimenzioniranju niza. Dim Imena(100) As String Indeksi u Visual Basic-u poinju od nule. 7.Izvedeni tip podataka kolekcija: Kolekcija je skup promenjivih (kao i niz) sa sledeim razlikama: dimenzija kolekcije se ne mora definisati ve ona raste u skladu sa potrebama, u kolekciju se elementi mogu dodavati na proizvoljno mesto, kolekcija moe da sardi podatke razliitih tipova. Kolekcija ima i nedostatake:elementi dodati u kolekciju mogu se samo oitavati ne i menjati, operacije sa kolekcijama su znatno sporije od operacija sa nizovima. Kolekcija se dimenzionie ovako; Dim Zaposleni As New Collection Element se dodaje u kolekciju pomou metode Add, a uklanja metodom Remove Zaposleni.Add "John Smith"

Zaposleni.Remove 1 8.Prosleivanje parametara po vrijednosti i referenci: Parametri se mogu prosleivati po vrednosti (ByVal) ili po referenci (ByRef). Ako se parametri proslede po vrednosti njihova eventualna izmena u okviru procedure nee biti vidljiva ukodu koji je pozvao proceduru. Prosleivanjem po referenci (to je podrazumevani nain) promenena promenjivima nastale pri izvravanju funkcije odraavaju se na vrednost promenjive u kodu koji je pozvao proceduru. 9.Uslovno grananje programa: esto se javlja potreba za izvravanjem nekog dela programa ako je ispunjen dati uslov. U VB se toini upotrebom bloka If...Else...Else If...End If. Ako je ispunjen uslov zadat iza komande If bie izvren deo koda koji sledi, a ako uslov nije ispunjen bie izvren deo koda iza Else komande. Blok sa uslovnim grananjem programa se zavrava komandom End if. 10.Petlje: Kada je neophodno da se deo koda izrava vie puta koriste se petlje. Postoje petlje koje se izvravaju unapred poznati broj puta (formiraju se komandama For...Next), i petlje koje se izvravaju do ispunjenja postavljenog uslova (formiraju se komandama While...Loop). 11.Operacije nad string promjenljivim: Osnovne operacije nad string-om kao nizom karaktera su: odreivanje duine stringa, i izdvajanje delova stringa. Duina stringa se dobija funkcijom Len. Poetna slova stringa mogu se dobiti funkcijom Left, funkcijom Right se dobijaju krajnja slova stringa, dok se sredinji deo stringa moe izdvojiti funkcijom Mid. Odstranjivanje praznih mesta (space) sa poetka i kraja niza se vri funkcijom Trim. Funkcija InStr vraa mesto prve pojave zadatog stringa u nekom stringu. Funkcija UCase pretvara sva slova u stringu u velika, dok funkcija LCase radi obrnuto. Funkcija Asc daje ASCII vrednost datog karaktera, dok funkcija Chr vraa karakter koji predstavalja zadatu ASCII vrednost. 12.Operacije nad Date promjenljivim: Funkcija Now vraa trenutno vreme. Funkcija Time vraa samo vreme dok Date vraa samo trenutni datum. Poto format prikaza vremena zavisi od podeavanja na raunaru nephodno je koristiti funkcije DateSerial i TimeSerial za formiranje datuma kako bi se izbegle greke. Funkcija Year vraa godinu, Month mesec a Day dan od zadate promenjive tipa Date. Funkcija Weekday vraa dan u nedelji za Date promenjivu. Funkcija Hour vraa broj sati, Minute minuta, a Second sekundi zadate promenjive. 13.Enkapsulacija Enkapsulacija znai da podacima iz klase moe da se pristupi iskljuivo ako i kako to klasa dozvoli preko svojih osobina i metoda. To znai da je pri dizajniranju klase neophodno voditi rauna o tome kako e klasa da omogui pristup podacima. 14.Polimorfizam Polimorfizam je pojava da u razliitim primenama klase ona moe da izgleda drugaije (da omoguuje pristup drugim metodama i osobinama). Naprimer, ovek pokazuje drugaije

osobine i metode kada je kod zubara ili kada je u radnoj organizaciji. 15.Nasleivanje Nasleivanje je pojava da klasa moe biti izvedena iz neke druge klase.Tada klasa potomak preuzima metode i osobine od pretka i dodaje neke nove. Klasa potomak je specijalizacija klase pretka. Na primer klasa Monitor ima osobine: dijagonala, broj boja, veliina take i metode ukljui, iskljui. Ove metode i osobine su iste za LCD i CDT monitore. Meutim ovi monitoir imaju i neke razliite osobine, stoga je potrebno definisati i klase LCDMonitor i CDTMonitor koje su izvedene iz klase Monitor. 16.Zajednike osobine Za sve kontrole na formi nephodno je definisati poziciju i dimenzije. Udaljenost kontrole od leve ivice forme podeava se pomou osobine Left, udaljenost od gornje ivice forme sa osobinom Top, dok se visina i irina kontrole podeavaju pomou osobina Height odnosno Width. Boja pozadine na kontroli se podeava pomou osobine BackColor dok se boja fonta podeava preko ForeColor. Osobina Font odreuje izgled fonta na kontroli. Ova osobina sadi vie komponenti koje se odnose na veliinu fonta (Size), ime fonta (Name) i da li je font podebljan (Bold) ili podvuen (Underline). Tekst koji e pisati na kontroli se podeava u osobini Caption ili Text. Caption osobina se koristi kod kontrola kod kojih klijent ne moe da menja sadraj teksta (labela, dugme) dok se Text osobina koristi kod kontrola koje su namenjena za unos teksta (TextBox, ListBox ..) Osobina Visible odreuje da li ce kontrola biti vidljiva ili ne, dok osobina Enabled odreuje da li e klijent moi da je koristi ili ne. 17.Zajednike metode Metodom Move mogu se izmeniti osobine Left, Top, Height, Width. Metoda Refresh osveava se izgled kontrole (ona se ponovo iscrtava). SetFocus metoda postavlja fokus na kontrolu ime omouje da klijent unese podatke u odabranu kontrolu 18.Zajedniki dogaaji Dogaaji na koje se najee reaguje u VB-u su Click i DblClick ime nas okruenje obavetava da je klijent kliknuo odnosno dvokliknuo na kontrolu. Change dogaaj nosi poruku da je sadraj kontrole izmenjen. Kad klijent pree sa korienja neke druge kontrole na posmatranu kontrolu pojavi se dogaaj GotFocus dok se pri naputanju kontrole javlja dogaaj LostFocus. Tri doaja se javljaju svaki put kad klijent pritisne taster nad tastaturom, to su: KeyDown (klijent je pritisnuo taster), KeyPress (VB je preveo vrednost pritisnutog tastera u ANSI vrednost), i KeyUp (klijent je odpustio taster). Dogaaji MouseDown, MouseUp, i MouseMove oznaavaju da je klijent pritisnu taster mia, otpustio ga ili da je mi pomeren

19.Nabrojati osnovne kontrole Osnovne kontrole su:TextBox, Label, CommandButton, ListBox, PictureBox, Image, DriveListBox, DirListBox, FileListBox i Timer. 20.Meniji: Meniji se u VB formiraju u Menu Editor-u koji se dobija preko Tools menija u VB okruenju. U tom dijalogu se definie ta e pisati na odgovarjuem delu menija (Caption) i kako e se svaki deo mejia zvati (Name). Hijerarhija menija se podeava uvlaenjem dela menija u listi na dnu forme. Pop-up meniji se formiraju upotrebom metode PopupMenu. 21.ActiveX DLL server ActiveX DLL server je In-Proc COM(najjednostavnija vrsta COM komponenti je DLL, ona se izvrava u istom adresnom prostoru kao i aplikacija koja ga koristi) server. Projekat ovog tipa se moe izabrati pri pravljenju novog projekta ili se ve postojei projekat moe konvertovati u ovaj tip podeavanjem osobine Project Type u dijalogu Project Properties. ActiveX Dll serveri nemaju korisniki interfejs. Najee se koriste kada postoji deo poslovne logike koji se moe izdvojiti u zasebnu celinu, a koristi je vie aplikacija. Kao primer ActiveX Dll servera na laboratorijskoj vebi bie uraen primer koji implementira funkcije za rad sa matricama (zbir, proizvod, maksimalna vrednost...) kako bi ih mogle koristiti razliite aplikacije. 22. ActiveX EXE Server Ova vrsta projekta se koristi za pravljenje out-of-proces server(lokalni out-of-proces server je nezavisna aplikacija koja prua mogunost da joj se pristupa preko COM interfejsa. Kao primer ove vrste komponenti moemo uzeti Microft Word) (lokalnih i udaljenih). Oni mogu imati korisniki interfejs i izvravati se kao samostalne aplikacije. Da bi neka od metoda iz ActiveX servera bila vidljiva kroz Automation ona mora biti deklarisana kao javna (Public) u nekom od Class modula. 23. ActiveX Control ActiveX kontrola je vrsta In-Proc COM servera. Ona omoguuje da se razviju proizvoljne kontrole koje se mogu dodavati na formu (u korisniki interfejs). Tako je mogue proiriti funkcionalnost neke od ve postojeih kontrola ili pravljenje potpuno novih.