BILANSI BANKE I PROFITABILNOST 1. ta predstavlja bilans stanja banke?

Bilans stanja u formalnom smislu predstavlja dvostrani raun, na ijoj jednoj strani je prikazano stanje sredstava, odnosno imovine (na strani aktive), a na drugoj strani stanje obaveza, odnosno fondova (strana pasive). Aktiva: - Poslovna aktiva: o poslovna sredstva (plasmani, stalna sredstva, neuplaeni upisani kapital, avr) o nepokriveni gubitak, - vanposlovna sredstva Pasiva: - Poslovna pasiva: o depoziti o uzeti krediti o druge obaveze o pvr o kapital banke - vanposlovna pasiva Kapital banke se nalazi u pasivi bilansa stanja i predstavlja najstabilnijideo finansijskog potencijala banke, koji je kao nedepozitni izvor sredstava trajno uloen u banku i predstavlja regulatorni uslov za osnivanje i uspeno poslovanje banke. 2. ta predstavlja bilans uspeha banke? U bilansu uspeha prikazani su prihodi i rashodi banke u toku odreenog obraunskog perioda, kao i finansijski rezultat nerasporeeni profit (dobit) ili nepokriveni gubitak. Prema osnovnim grupama prihoda i rashoda bilans uspeha se svrstava u tri podbilansa: 1) poslovni prihodi, rashodi i rezultat banke (kamate, naknade, provizije, dividende, uea...) 2) neposlovni i vanredni prihodi i rashodi i rezultat banke (kapitalni gubitak, dobitak, prihodi i rashodi iz ranijeg perioda, vikovi, manjkovi, otpisi potraivanja) 3) revalorizacioni prihodi i rashodi i rezultat banke (efekti revalorizacije osnovnih sredstava, nematerijalnih ulaganja, kapitala, kursnih razlika...) Profit, odnosno dobit ostvarena po godinjem obraunu se na bazi odluke nadlenog organa (po pravilu Skuptine akcionara) rasporeuje na: - sredstva koja e se isplatiti akcionarima na ime dividende - rezerve banke - nerasporeeni profit Tekui gubitak se pokriva na teret:

3.

4.

5.

6.

- nerasporeenog profita iz prethodnih godina - sredstavaq rezervi - na teret osnivakog kapitala banke Kakav je analitiki znaaj bilansa banke? Bilans banke ima analitiku vrednost, s obzirom na to da omoguava brojne analize strukture i odnosa izmeu relevantnih pozicija i na taj nain obezbeuje informacionu osnovu za donoenje finansijskih odluka na mikro i makro finansijskom planu. Analiza bankarskog bilansa se zasniva na fundamentalnoj raunovodstvenoj identinosti aktive i obaveza plus kapitala (neto vrednosti), gde je aktiva=obaveze+kapital ili neto vrednost. Koji su bankarski agregati? Najznaajniji bankarski agregati su finansijski potencijal i finansijski plasmani. Finansijski potencijal se moe difinisati kao ukupnost izvora sredstava koje banka trensferie u razliite vidove plasmana finansijske plasmane. Finansijski potencijal ine ukupna sredstva koja je banka: - prikupila kao depozitna sredstva, - kreirala multiplikacijom svojih sredstava - pribavila iz kreditnih izvora - stekla kao osnovni kapital banke Ui bankarski agregati su kreditni potencijal i kreditni plasmani. Kreditni potencijal su ukupna raspoloiva sredstva banke koja ona moe plasirati u vidu kredita i drugih plasmana, a da pri tome ne ugrozi svoju likvidnost i solventnost, odravajui stopu obaveznih rezervi. ta je to ALM koncept? U uslovima neizvesnosti novanih tokova, trokova finansiranja i isplativosti investicija, banka mora odrediti optimalni odnos izmeu rizika, naplate i likvidnosti. ALM koncept (Asset and Liability Management) predstavlja istovremeno upravljanje aktivom i pasivom banke. ALM koncept je model koji podrazumeva analiziranje i planiranje gepa u likvidnosti kako bi se on pravovremeno spreio, odnosno kako bi se pravovremeno preduzele radnje za prevazilaenje. Odnosi se na kratkoronu vremensku usklaenost. Kako se meri profitabilnost banke? Profitabilno bankarsko poslovanje je takvo poslovanje u kojem se ostvaruje adekvatan prinos na plasirana sredstva. Profitabilnost merena stopom prinosa pa jedinici akcijskog kapitala, predstavlja najznaajniji sintetiki pokazatelj performansnih mogunosti banke. Profitabilnost banke varira direktno sa rizikom njenog portfolia aktivnosti kokji preuzima. Profitabilnost banaka se moe 2

poveavati putem poveanja jednog ili vie od etiri primarna finansijska rizika banke: - kreditni rizik - rizik likvidnosti - rizik kamatne stope - rizik nesolventnosti U meunarodnom bankarstvu iskristalisalo se est osnovnih pokazatelja profitabilnosti banke: 1) prinos na akcionarski akpital - ROE 2) prinos na aktivu - ROA 3) kamatna mara 4) nekamatna mara 5) operativni profit 6) prihod po akciji - EPS 7. ta su ROA, ROE i EPS? To su pokazatelji profitabilnosti banke. ROE - prinos na akcionarski kapital se dobija kada se neto profit posle oporezivanja podeli sa akcionarskim kapitalom (treba da bude manji od 20%). Pokazuje akcionarima koliki prinos mogu oekivati na knjigovodstvenu vrednost investiranog kapitala u datu banku ROA - prinos na aktivu se dobija kada se neto profit posle oporezivanja podeli sa ukupnom aktivom. Pokazuje u kojoj meri su menadment i uopte zaposleni u banci efikasni u upravljanju aktivom banke. <0,5% - slaba efikasnost banke 0,5 - 1,0% - efikasnost prosena 1,0 - 2,0% - dobra efikasnost >2% - visoka efikasnost >2,5% - kartelizacija bankarskog trita EPS - prihod po akciji se dobija kada se neto profit posle oporezivanja podeli sa brojem (obinih) akcija. 8. Znaaj odreivanja cene bankarskih sredstava za profitabilnost banke. "Istorijski" proseni trokovi sredstava se dobijaju sabiranjem svih rashoda banke u vezi sa depozitima i drugim zaduenjima banke, s tim da se taj iznos deli sa zbirom sredstava koja je banka pozajmila. Nedostatak ove metode izraunavanja je to prikazuje trokove bankarskih sredstava u trenutku kada je banka ve formirala potencijal. Stoga je celishodnije da banka kod izraunavanja cene bankarskih sredstava koristi reprodukcionu cenu sredstava (a ne istorijsku) koja predstavlja minimalnu stopu prinosa (graninu) koju banka mora da ostvari na svoje plasmane kao cenu dodatne jedinice sredstava u finansijskoj strukturi banke.

Za profitabilnost poslovanja banke znaajno je da se formira cena bankarskih kredita na nivou banke koja pokriva ukupne trokove i ostvaruje celjnu stopu prinosa na akcionarski kapital. Svi korisnici kredita ne plaaju istu kamatnu stopu jer banka uzima u obzir visinu kreditnog rizika za svakog zajmotraioca. Banka nastoji da formira jedinstvenu baznu ili primarnu kamatnu stopu (ili to moe biti LIBOR ili kamatna stopa na dravne HOV) na koju se dodaje premija za rizik sa svaku konkretnu kateforiju zajmortailaca. Ova premija za rizik ostaje nepromenjena za sve vreme trajanja kredita, dok se bazna kamatna stopa periodino menja u zavisnosti od cene sredstava do koje se dolazi na napred navedeni nain.

UPRAVLJANJE BANKARSKIM RIZICIMA 9. ta predstavlja upravljanje rizikom u bankarskom poslovanju? Upravljanje rizikom se moe definisati kao banina funkija osiguranja od rizika. Pod upravljanjem rizikom se podrazumeva skup aktivnosti: 1) identifikacija izloenosti riziku za sve kategorije sredstava z procenu potencijalnih gubitaka 2) procena rizika koja obuhvata merenje i analizu gubitaka u prolosti, kako bi se procenile verijable koje e uticati na budunost 3) kontrola rizika u smislu smanjenja ili eliminisanja rizika gubitka primenom svih vrsta obezbeenja 4) finansiranje rizika obezbeenjem rezervi, ukljuujui i osiguranje 5) razvoj adiministrativnih tehnika i korienje strunih znanja (upravljanje rizikom) 10. Koje su osnovne vrste bankarskih rizika? - kreditni rizik - likvidnosni rizik - rizik plaanja - kamatni rizik - devizni ili valutni rizik - rizik zemlje - trini rizik - operativni rizik 11. Kako se operativno upravlja rizikom u banci? Upravljanje rizikom obuhvata: - organizacionu strukturu - sveobuhvatni pristup upravljanju rizikom - proces upravljanja rizikom odobren od strane Odbora direktora koji bi trebalo da bude u skladu sa irom poslovnom strategijom, kapitalnom snagom, menaderskim iskustvom i ukupnom spremnou da se pruzme rizik - smernicama i parametrima koje se koriste za upravljanje preuzimanja rizika, ukljuujui detaljnu strukturu prudencijalnih limita - jak menadment informacioni sistem za izvetavanje, praenje i kontorolisanje rizika - dobro sainjene okvire procedura, efektivne kontorole i sveobuhvatnog izvetavanja o riziku - odvojene okvire upravljanjem rizikom nezavisne od operativnih odeljenja i jasno odvojene nivoe odgovornosti za upravljanje rizikom - periodino razmatranje i procenu

Na nivou banke mogu se u operativne svrhe organizovati komiteti za upravljanje rizikom, tj. pojedinim kategorijama rizika ()

UPRAVLJANJE OSNOVNIM BANKARSKIM RIZICIMA 12. Kako se upravlja kamatnim rizikom? Rizik smanjenja profita usled promena u visini kamatnih stopa predstavlja kamatni rizik za banku. Promene kamatnih stopa u aktivi i pasivi utiu na visinu kamatne mare u pozitivnom i negativnom pravcu. U operativnom smislu, osnovna strategija zatite banaka od kamatnog rizika sastoji se u reviziji kamatne stope u unapred utvrenim vremenskim intervalima koji obino iznose 3 ili 6 meseci. Za banku je naroito znaajno da povremeno vri reviziju kamatnih stopa na kredite sa duim rokovima kako bi se to vie suzio debalans izmeu kamatne stope na plasmane i kamatne stope na izvore sredstava. Banke mogu kao reper da koriste neku referentnu kamatnu stopu koja se formira na finansijskom tritu (LIBOR). Na tu baznu kamatnu stopu banka dodaje kamatnu maru koja je razliita za razliite klase dunika, u zavisnosti od kreditnog rizika. 13. Kako se upravlja deviznim rizikom? Devizni ili valutni rizik predstavlja rizik da banka ostvari gubitke u svom poslovanju usled promena u deviznim kursevima. Rizik deviznog kursa nastaje kada doe do promene deviznih kurseva kada se u aktivi i pasivi banke nalaze vievalutne kompozicije. Ova vrsta rizika dola je do punog izraaja uvoenjem fluktuirajuih deviznih kurseva poetkom 70.-tih. Ovaj rizik je posebno znaajan za banke koje posluju na globalnom planu sa vie valuta, tj. za meunarodne i multinacionalne banke. Banka ima kratku poziciju kada su njene devizne obaveze vee u odnosu na deviznu aktivu, a dugu deviznu poziciju kada je njena devizna aktiva vea od devizne pasive. Faktori nastanka deviznog rizika su: - vremenska izloenost - bilansna izloenost - ekonomska izloenost - promena kursa valuta u odnosu na valute konkurencije, te je mogue da konkurencija ima povoljnije trokove, profit, prodaju i sl. Velike internacionalne banke koje psoluju na globalnom planu aktivne na meunarodnim deviznim tritima, izvravaju veliki broj spot i terminskih deviznih transakcija, koristei i valutne svopove, imaju velike otvorene pozicije koje se praktino menjaju iz minuta u minut, te stoga moraju veliku panju da poklone upravljanju deviznim rizikom, to zahteva i odgovarajuu informatiku podrku. Najjednostavniji je metod izraunavanja neto efektivne devizne otvorene pozicije (priliva i odliva) po svakoj valuti (ili kljunim valutama), uzimajui u obzir kako 7

bilansne, tako i vanbilansne stavke, po finansijskim instrumentima (glavnica i kamata, derivati). Banke koje psoluju na razvijenim deviznim tritima, obino koriste heding kao deo strategije zatite od ove vrste rizika i druge finansijske derivate. 14. ta je kreditni rizik i kako se njime upravlja? Kreditni rizik se definie kao rizik neizvrenja obaveze po osnovu nastalog duga, tj. neplaanja glavnice i kamate od strane dunika. Ovo je glani razlog nesolventnosti banaka. Pri tome, od banke do banke varira udeo pojedinih vrsta kreditnog rizika, kao to je rizik fizikog lica komitenta, rizik kompanije, rizik zemlje. Praksa pokazuje da je svaki klijent sluaj za sebe. Ocena kvaliteta kreditnog portfelja moe da se vri za svaki kredit pojedinano (kod velikih kredita) ili se vri na osnovu odreenog reprezentativnog uzorka za pojedine kategorije kredita ili zajmoprimaca. Pogoranje kvaliteta kreditnog portfelja moe nastati: 1) zbog nepotovanja propisanih procedura u odobravanju kredita 2) zbog greaka u rasuivanju odgovornih lica u bankama o tome kome treba odobriti kredit, odnosno kako se treba ponaati u odreenoj fazi korienja i otplate kredita Klasine greke su: 1) odobravanje kredita bez prethodne provere kreditne sposobnosti zajmotraioca 2) nepotovanje propisane procedure kod starih komitenata (koji su do sada imali relativno "dobar dosije") Za merenje kreditnog rizika na nivou ukupnog kreditnog portfelja banke moe se koristiti nekoliko modela od kojih su najpoznatiji: - KMV model - CreditMetrics (uveden od strane JP Morgan) - CreditRise+ (uveden od strane Credit Suisse First Boston) - model zasnovan na oceni portfelja Pored ovih modela postoji i Altmanova ZETA analiza (za utvrivanje rizika bankrotstva preduzea) i Chesser-ov Credit Scoring System. 15. Kako se odreuje kreditni rejting? Da bi se smanjio kreditni rizik, potrebna je odgovarajua standardizacija procedura i dokumentacije koja se trai. Ovo vodi standardizaciji rangiranja zajmoprimaca koja je tradicionalna u komercijalnom bankarstvu. To je sistem rangiranja po kome se jedinstvena ocena daje svakom kreditu koji odraava kreditni kvalitet zajmoprimca (opta kreditna sposobnost zajmoprimca) Veina kreditora razliitog profila danas koristi sisteme kriterijuma sa zbirom poena za razmatranje zahteva za odobrenje kredita. Ovaj kriterijum ima prednost zbog toga to 8

moe brzo da se obradi veliki broj kreditnih zahteva uz minimalan rad, ime se smanjuju operativni trokovi i efikasna je zamena za odluivanje u sluaju kada se radi o neiskusnim slubenicima za odobravanje kredita. Ovakav sistem mora esto da se verifikuje i revidira. Uz to, radi zatite od kreditnih rizika moe se i: - primeniti zatitnih klauzula kojima se spreava takvo ponaanje zajmoprimca u toku trajanja kreditnog odnosa koje bi pogoralo njegovu kreditnu sposobnost - uzimanje obezbeenja ili dobijanje garancije - primena sistema limita 16. Kako se utvruje kreditna sposobnost? Kreditna sposobnost se odreuje analizom kreditne sposobnosti zajmoprimca, koja predstavlja tradicionalnu tehniku u bankarskom poslovanju. U oceni kreditne sposobnosti dominantni su odreeni faktori (faktori 5 C's of credit): - Character - karakteristike traioca kredita - moralni rizik - Capacity - veliina kapaciteta traioca kredita,sposobnost plaanja-poslovni r. - Capital - veliina kapitala kojim raspolae - imovinski rizik - Collateral - uslovi obezbeenja kredita - rizik zaloga - Conditions - ulsovi poslovanja traioca - trini rizik U analizi kreditne sposobnosti zajmoprimca koriste se i ocene kreditnog rejtinga koje dodeljuju specijalizovane agencije (Moody's, Fitch, S&P), ija je ocena BBB-, tj. Baa3 granica. 17. ta je likvidnosni rizik i kako se njime upravlja? Rizik likvidnosti ili likvidnosni rizik predstavlja rizik da banka ne poseduje dovoljno likvidnih sredstava za izmirivanje dospelih obaveza ili da doe do neoekivanih odliva likvidnih sredstava. Izloenost banke riziku likvidnosti moe se izraziti statikim i dinamikim pokazateljima. Statiki su adekvatni za uslove u kojima rizik likvidnosti zavisi iskljuivo od sposobnosti banke da minimizirajui trokove, transformie svoju imovinu u novana sredstva. Dinamiki metod procene likvidnosti bazira se na utvrivanju neusaglaenosti novanih tokova priliva i odliva depozita i kredita u buduem vremenskom periodu i u tom cilju se sva sredstva klsifikuju prema svojoj starosnoj strukturi. Cilj upravljanja likvidnosnim rizikom treba da bude izbegavanje situacije da banka ima negativnu neto likvidnu aktivu i iz tog razloga proistie upravljanje aktivom i pasivom, ALM koncept. Ovaj koncept se bazira na: - prognoziranju toka gotovine - stratekom planiranju - odravanju adekvatnog pua visoko kvalitetnih lako utrivih stavki aktive i 9

- diversifikaciji u pogledu likvidnosti Ukoliko se oekuje odliv likvidnih sredstava banka treba da obezbedi dodatna likvidna sredstva prodajom postojeih stavki aktive (upravljanje aktivom) ili pozajmljivanjem novca na tritu (upravljanje pasivom). Velike banke uglavnom upravljaju likvidnou kroz upravljanje pasivom zbog rejtinga kojim raspolau.

10

UPRAVLJANJE OSTALIM BANKARSKIM RIZICIMA 18. ta je rizik zemlje i kako se njime upravlja? Rizik zemlje je mogunost da doe do neizvrenja obaveze prema banci usled postupaka vlasti ili dogaaja u zemlji duniku. Upravljanje rizikom zemlje je obino integrisano sa upravljanjem kreditnim rizikom. Kreditni rejting pojedinih zemalja banke obino pribavljaju iz svojih centrala ili eksterno iz specijalizovanih rejting agencija (kao: Moodys, Standard&Poor, Fitch). Rejting se kree u rasponu od AAA do C/D. Najnii rejting koji se smatra investicionim je BBB. Ekonomski asopis EuroMoney svake godine vri rangiranje zemalja na osnovu devet pokazatelja, miljenja kompetentnih stunjaka i analitiara. 19. ta je operativni rizik i kako se njime upravlja? Prema Bazelskom sporazumu II operativni rizik se definie kao rizik direktnog i indirektnog gubitka koji proistie iz neadekvatnih ili pogrenih internih procesa, ljudi i sistema ili iz eksternih dogaaja. - ljudski faktor nedovoljno iskustvo, nedisciplina kod potovanja ustanovljenih procedura i politika, sklonost prevarama - tehniki faktor greke modela koji se koristi u procesu rada - faktor procesnih radnji odsustvo adekvatnih procedura za izvetavanje, monitoring i odluivanje - faktor informacionih tehnologija nedostaci IS koji nisu uoeni 20. 21. Koje su prevare u bankarstvu? ta je pranje novca?

22. Koji su rizici u elektronskom bankarstvu i kako se njima upravlja? Osnovni rizici u elektronskom bankarstvu su: strateki rizik, reputacioni rizik, operativni rizik, kreditni rizik, trini rizik i likvidnosni rizik. Elektronsko bankarstvo poveava zavisnost banaka od informatike tehnologije, poveavajui tehniku sloenost mnogih operativnih i sigurnosnih pitanja. KONTROLA BANKARSKOG POSLOVANJA I PRUDENCIJALNO REGULISANJE BANKARSKIH RIZIKA 23. Kako se ostvaruje prudencijalno regulisanje banaka? Spreavanje nastupanja rizika u bankama i bankarskom poslovanju ostvaruje se kroz raze oblike dravnog nadzora i 11

kontorle banaka i njihovog poslovanja, u celini ili po pojedinim segmentima. Nadzor i kontrolu obavljaju centralna banka, ministarstvo finansija ili specijalna nezavisna tela (obino dravne agencije). Prudencijalno regulisanje je uspostavljanje zahteva i limita u odnosu na psolovanje banaka sa ciljem da se obezbedi sigurnost i pouzdanost bankarskog sistema. Banke moraju da potuju sledee prudencijalne zahteve: - odravanje minimalne likvidnosti - ograniavanje kreditnog, trinog i operacionog rizika - ograniavanje koncentracije rizika - obezbeenje adekvatne visine kapitala Efikasan nadzor nad poslovanjem banaka zahteva da nadzorne institucije imaju zakonom data jasna ovlaenja i nadlenosti u sprovoenju svoje uloge: - ekskluzivno pravo davanja i oduzimanja dozvola za rad bankama - ovljaenje da propisuje prudencijalne propise i standarde - ovlaenje da od banaka zahteva da dostavljaju periodine izvetaje - ovlaenje da sprovodi neposrednu kontrolu poslovanja - da preduzima koriektivne aktivnosti - da vri aktivnosti u pravcu saniranja banke - da zatvori banku, odnosno da je likvidira Meunarodno poslovanje banaka je regulisano meunarodnim sporazumima. Radi ujednaavanja regulisanja adekvatnosti kapitala banaka koje posluju na meunarodnom planu, Bazelski komitet za bankarski nadzor doneo je 1988. godine Sporazum o adekvatnosti kapitala banka. 1997. su doneti Osnovni principi efikasne kontrole banaka. 24. Koji su osnovni elementi Bazelskog sporazuma o adekvatnosti kapitala? Bazelski komitet za bankarsku kontrolu je 1988. godine objavio Bazelski sporazum I. Ovaj sporazum je postavio set pravila za vrednovanje adekvatnosti kapitala i minimum standarda koje nacionalni organi supervizije treba da propipu u svojim zemljama. Bazelski sporazum I je: - identifikovao kljunu ulogu kapitala pri proceni prihvatljivog nivoa kreditnog rizika Kapital I reda primarni kapital: obine akcije, preferencijalne akcije neogranienog roka trajanja i nerasporeeni profit Kapital II reda sekundarni kapital: subordiniraneobveznice, preferecnijalne akcije ogranienog roka trajanja i rezerve za pokrie gubitaka - postavio zajedniku definiciju kapitala - identifikovao pondere rizika bilansnih pozicija 12

faktore kreditne konverzije vanbilansnih pozicija radi njihovog svoenja na bilansne pozicije - precizirao nain izraunavanja adekvatnosti kapitala. Sporazum je 1996. godine dopunjen sa trinim rizikom kome su banke izloene pri poslovanju sa finansijskim derivatima i za koji je potrebno da se obezbedi dodatni kapital ( kapital III reda kratkoroen subordinirane obaveze do 250% kapitala I reda) Zbir primarnog i sekundarnog kapitala predstavlja ukupan kapital banke. Prema Bazelskom sporazumu I propisan je minimalni ukupan kapital prema riziko ponderisanoj aktivi u iznosu od 8%, pri emu - Primarni kapital treba da iznosi 4% ukupne aktive - Sekundarni kapital 50% od primarnog kapitala - Rezerve za kreditne gubitke 1,25% riziko ponderisane aktive 25. ta je IRB pristup? Pristup u proceni kreditnog rizika zasnovan na internom rejtingu banaka, IRB pristup, je pristup zasnovan na Bazelskom sporazumu II iz 2003. godine. Ovim pristupom banke koje ispunjavaju ote standarde kontrole imaju mogunost da koriste svoje metode za procenu verovatnoe neizvrenja obaveza od strane dunika, dok ostale komponente rizika ocenjuju spoljni kontrolori (nacionalni supervizori) (osnovni IRB pristup). Vii IRB pristup je omoguen bankama koje ispunjavaju jo sloenije standarde nadzora, pri emu se sve komponente rizika procenjuju od strane banke. Koncept IRB pristupa se bazira na tri osnovna elementa: - komponente rizika za svaku klasu aktive - funkcijama pondera rizika za svaku klasu aktive i klasu dunika - skupu minimalnih zahteva koje banka mora da ispuni da bi bila prihvaena za IRB tretman. BANKARSKI MENADMENT 26. ta je bankarski menadment? Bankarski menadment je upravljanje bankom, njenim poslovanjem (bilansom, agregatima, poslovnim funkcijama, bankarskim proizvodima/uslugama, organizacijom itd.), odnosima sa poslovnom sredinom, a sve u funkciji to boljeg pozicioniranja banke na tritu i maksimizacije profita, uz podnoljivi nivo rizika. Bankarski menadment se nalazi u svakoj aktivnosti banke, od kojih se pojedine zbog svog znaaja posebno razmatraju, kao to je npr. Upravljanje rizikom u bankarskom poslovanju. Upravljanje i rukovoenje procesima je centralna taka sistema menadmenta u banci. 13

27. Kako se vri strateko planiranje u bankama? Planiranje je jedan od kljunih faza menadment procesa, u okviru koje se donose odluke o ciljevima, politikama, strategijama, programima i planovima budueg poslovanja banke. Planiranje ima strateku i taktiku dimenziju. Planiranju prethodi definisanje misije i vizije banke. Misija je difinicija svrhe postojanja banke, tj. Kratka izjava o osnovom zadatku banke i kao takva predstavlja polaznu taku stratekog usmeravanja banke. Misiju definiu vlasnici (akcionari) banke. Vizija predstavlja raztadu misije banke i ona predstavlja izjavu o mestu i poziciji banke u poslovnom okruenju (na tritu), posle deset i vie godina. Definie najvie rukovodstvo, utvruje upravni odbor. Strateki plan se izvodi iz vizije banke i prevodi trenutno stanje u oekivanu viziju, za dui vremenski period (5-10 godina). Polazna taka u stratekom planiranju banke jeste analiza ukupne ponude i tranje finansijskih usluga, kao i projektovanje buduih promena u strukturi finansijskog sistema. Strateko planiranje u bankama se sastoji od kreiranja vizije, izbora strategije i razrade akcionih programa. Strateko planiranje obuhvata: - planiranje veliine banke u narednom periodu - stepen diversifikacije (specijalizacije) - politiku kamatnih stopa i drugih naknada za bankarske usluge - planiranje odnosa rizika i prinosa - planiranje profitabilnosti. Operacionalizacija usvojene strategije razvoja banke sprovodi se kroz akcione programe (taktiko planiranje period od godinu dana) po pojedinim segmentima, kao to su: trokovi, kvalitet, informacije, proizvodi/usluge, zaposleni itd. etiri taktika plana: - plan marketinga - finansijski plan - plan operativnog poslovanja - plan ljudskih resursa 28. Kako se realizuje bankarski marketing? Marketinka strategija je fokusirana na bolje razumevanje sadanjih i potencijalnih potreba komitenata banke. Pri formiranju svoje marketinke strategije, banke uglavnom imaju na raspolaganju tri strateke opcije: 1) strategiju masovnog trita (komitenti sa slunim potrebama i eljama, orijentacija na cenovnu konkurentnost) 2) strategija diferenciranih segmenata komitenata (orijentacija na dizajniranje posebnog programa za svaki segment komitenata

14

3) strategiju koncentacije aktivnosti (na jedan segment finansijskog trita gde se nastoje razviti komparativne prednosti) Kod marketinga u bankama poseban znaaj imaju savremeni bankarski proizvodi/usluge, odnosno sposobnost banke da ponudi finansijske inovacije, dobrim delom zasnovanim na savremenim informacionim tehnologijama. Na zanaaju e dobijati i konsultantske usluge banaka prema ciljnim segmentima komitenata (bogati pojedinci), kopanije u procesu prestrukturiranja, kompanije koje emituju HOV). Smatra se da e se vremenom relativizirati znaaj cenovne konkurentnosti, s obzirom na trend njenog ujednaavanja, a da e se poveati znaaj kanala distribucije i promocije, jer e necenovni faktori konkurencije sve vie dolaziti do znaaja. 29. Koja je uloga informacionog sistema u bankama? Za uspean savremeni bankarski menadment je od vitalne vanosti finansijski informacioni sistem koji prua aktuelne, potpune i kvalitetne informacije potrebne u procesu planiranja, odluivanja, ozvravanja i izvetavanja, kao i u tekuem operativnom bankarskom poslovanju. IS u banci obino ima nekoliko osnovnih operativnih podsistema: - IS koji prua informatiku podrku poslovima sa stanovnitvom, - Poslovima sa privredom (kompanijama) - Poslovima platnog prometa - Poslovima sa HOV - Deviznim poslovima IS koji pokrivaju druge aspekte poslovanja: - finansijsko-raunovodstveni segment, - ljudski resursi (kadrovska evidencija, obraun zarada) - plan i analiza - izvetaji prema eksternim korisnicima (pre svega centralnoj banci) Sve to mora biti objedinjeno kroz tzv. upravljaki IS (Management IS MIS), bez koga je nemogu savremeni bankarski menadment i realizacija tako kompleksnih poslova, kao to su upravljanje rizicima i upravljanje aktivom i pasivom. Ulaganja banaka u inf. hardver i softver stalno rastu i bez toga nema opstanka na tritu, ali je to i u direktnoj funkciji smanjenja trokova. ATM maine meseno obrauju mnogo vie transakcija od alterskih slubenika, poveavaju produktivnost rada, deluju na standardizaciju bankarskih usluga. 30. Kakva je organizacija savremene banke? Organizaciona struktura banke moe biti: - Funkcionalna (okrenuta internim funkcijama). Zasniva se na podeli banke po funcijama, tj. vrstama bankarskog posla. Daje 15

dobre rezultate u uslovima kada je okruenje relatvno stabilno i predvidivo - trino orijentisana (okrenuta spoljnim faktorima). Primerenija u nestabilnom i neizvesnom okruenju. Nespecijalizovana, decentralizovana i neformalna. Od svakog zaposlenog se oekuje da iskoristi svaku priliku da zadovolji potrebe korisnika. Centrala banke je organizovana prema osnovnim funkcionalnim linijama poslovanja, na bazi divizija (sektora, odeljenja...), sa centralnom upravom (predsednik banke, odbor direktora i izvrni direktori za pojedine segmente poslovanja) Filijale predstavljaju oi i ui u lokalnim podrujima, koje pomau organizaciji da identifikuje najvee i potencijalno najprofitabilnije klijente i da ih poveu sa najprofitabilnijim bankarskim uslugama. 31. Kako se upravlja kvalitetom u bankama? Kvalitet se definie kao potpuno zadovoljenje potreba potroaa po najnioj internoj ceni. Klju kvaliteta: posao treba dobro uraditi prvi put. Prema TQM-u: jeftinije posao obaviti na vreme dobro, a ne vriti naknadne dorade. Odgovornost se delegira na najniu instancu. 32. ta predstavlja dobro korporativno upravljanje u bankama? Dobro korporativno upravljanje omoguava kompaniji i banci da povea pristup spoljnim izvorima finansiranja. OECD je izradio skup smernica i standarda za korporativno upravljanje (1999.) pod nazivom Principi korporativnog upravljanja, koji predstavlja referentnu odrednicu u donoenju nacionalnih principa. Uvaavajui navedene osnovne Principe, 1999. goidne Bezelski komitet za bankarski nadzor je doneo set principa za jaanje korporativnog upravljanja u bankarskim organizacijama. U ovim principima se naglaava da je dobro korporativno upravljanje za banke od vee vanosti nego za nefinansijske kompanije, zbog kljune uloge banaka kao finansijskih posrednika. U cilju operacionalizacije ovih optih propisa i kodeksa, na nivou banke donose se posebna pravila o korporativnom upravljanju (uz izjave saobraznosti sa optim propisanim pravilima), kodeksi najbolje prakse, pravila kojima se utvruju etiki principi i korporativne vrednosti, pravila ponaanja (i dobre poslovne etike), pravila vezana za konflikt interesa, specifine etike obaveze za zaposlene koji imaju posebne odgovornosti itd. 2004. su revidirani. 33. Koje su perspektive bankarskog menadmenta? Banke koje ele visoke stope rasta, uz odravanja profitabilnosti i likvidnosti, moraju permanentno da uvode nove proizvode/usluge 16

kojima e zadravati stare i privlaiti nove komitente. Tehnoloki inovativne banke imaju znaajnu prednost nad onima koje jo uvek neguju tradicionalne sisteme poslovanja. Ono o emu svaka banka mora da vodi rauna jeste stalno usavravanje kanala distribucije preko kojih se vri komercijalni plasman proizvoda/usluga i to iroko decentralizovano. Jedan broj banaka e i dalje prednost graditi na prepoznatljivom imidu pruanja visoko specijalizovanih fin. usluga superiornog kvaliteta i efikasnosti uz negovanje posebnog linog odnosa sa komitentom. Moda je najvea perspektiva u primeni inf. tehnologije u bankarstvu, a posebno u odluivanju. BANKE NA FINANSIJSKIM TRITIMA I U POSLOVANJU SA HARTIJAMA OD VREDNOSTI 34. ta je finansijsko trite? U irem smislu: finansijsko trite postoji svuda gde se obavljaju finansijske transakcije. U uem smislu: finansijsko trite je organizovano mesto na kome se susreu ponuda i tranja za razliitim oblicima aktive i finansijskih instrumenata. 35. Koje vrste finansijskih trita postoje? prema predmetu svog poslovanja: - novano trite trae se i nude kratkorona novana sredstva, tj. kratkoroni krediti i novac i odreene HOV (komercijalni zapisi, blagajniki zapisi, dravni zapisi, bankarski akceptni nalozi, sertifikati o depozitima, menice) - trite kapitala trguje se dugoronim novanim sredstvima kapitalom i dugoronim HOV, tj. vrednosnim papirima i fin. instrumentima iji je rok dospea vei od jedne godine (obveznice, akcije, sertifikati i dr.). Sastoji se od: o emisionog ili primarnog trita o sekundarnog trita - devizno trite deo novanog trita kupovina i prodaja stranih sredstava plaanja, HOV denomiranim u stranoj valuti i utvruje kurs za devize koje su predmet poslovanja. Na deviznom tritu uestvuju banke u svoje ime i za svoj raun, kao i centralna banka u ulozi interventa. - trite finansijskih derivata - evrovalutno trite posebna vrsta meunarodnog finansijskog trita sa centrom u Londonu koje ne podlee nacionalnim i meunarodnim propisima. Prema nainu susretanja ponude i tranje: - organizovano i - neorganizovano Prema poreklu uesnika: 17

- domae i - meunarodno Prema prirodi potraivanja: - trita dugovnih fin. instrumenata promet kreditne aktive - trita vlasnikih fin. instrumenata promet akcija 36. ta je berza? Berza je institucija finansijskog trita vezana za tano odreeno mesto na kome se trguje standardizovanim trinim materijalom, po utvrenim pravilima trgovanja. Berze mogu biti: - efektne berze, berze HOV trguje se HOV, devizama i finansijskim derivatima - robne breze - meovite Predmet trgovanja na berzi mora biti tipiziran i standardizovan, kako bi bio zamenljiv a time i trgovina sa njim jednostavna. Predmet trgovine nije prisutan na mestu na kome se njime trguje. Po vlasnikoj strukturei, berze su akcionarska drutva Transakcije na berzi mogu biti: - promptne (dnevne) u roku od 2-3 dana, obavljaju se telefonom ili raunarom - terminske realizacija u duem vremenskom periodu. Sutina je u predvianju budueg kretanja cena i kupovine i prodaje na osnovu njih. Izmeu kupca i prodavca stoji klirinka kua (deo berze ili odvojena pravna lica) 37. Kakve uloge banke mogu imati na finansijskim tritima? 1) daju savete u vezi sa kupovinom HOV 2) upravljaju sredstvima komitenta kroz ulaganje u HOV 3) trgovina na berzi u svoje ime i za svoj raun 4) organizuju emisiju HOV na fin. tritima za svoje komitente i vriti upis dela emisija 5) emitenti sopstvenih HOV radi prikupljanja sredstava za sopstveno poslovanje 38. Kako posluju investicione banke na finansijskim tritima? Investicione banke u SAD obavljaju poslove vezane za prvu emisiju HOV (poslovi konsaltinga, registracije emisije, kao i garancije). Ukoliko banka od emitenta otkupi sve HOV onda se radi o garanciji. Pri tome banka preuzima rizik u vezi sa plasmanom. Moe obaviti i ponudu bez garancije kada plasman vri za raun emitenta, a sama se nalazi u ulozi brokera i ne snosi rizik plasmana emisije. Ovde se prodaja vri preko prodajne mree koju organizuje investiciona banka. Investicioni bankar se ne bavi niti dugoronim investiranjem niti bankarstvom, ve

18

pronalazi kupce za nove emisije HOV kojima se pribavljaju dugorona fin. sredstva za investicije. 39. Kako posluju komercijalne i univerzalne banke na finansijskim tritima? 1) kupovina i prodaja na berzama, tamo gde je njihovo pojavljivanje na parketu berze dozvoljeno. 2) na sekundarnom tritu HOV brokerski (tehniki sprovodi nalog komitenta, ne preuzimajui rizik i dobijajui proviziju) i dilerski poslovi (radi za sopstveni raun u cilju zarade, uz preuzimanje rizika) 3) kastodi poslovi voenje rauna HOV za raun klijenata 4) poslovanje preko svojih afilacija na offshore destinacijama koristei njihov povoljan poreski i devizni tretman 40. Kako se ostvaruje bankarski portfolio menadment? Portfolio u najirem ekonomskom smislu rei znai kombinaciju razliitih vrsta aktive. U finansijama oznaava razliite vrste HOV koje se nalaze u posedu individualnih investitora. Izbor odgovarajueg portfolia zavisie od oekivanja investitora u pogledu prinosa, kapitalnih dobitaka i rizika. Osnovna intencija za kreiranje nekog investicionog portfolia je diversifikacija rizika, uz ostvarivanje odreenog prinosa. HOV koje banke dre u svojim plasmanima, mogu se podeliti na dve osnovne kategorije i to: 1) HOV koje predstavljaju rezervu likvidnosti 2) HOV koje predstavljaju investiciju Banka e odabrati onaj portfolio HOV koji joj omoguava najvei prinos u odnosu na postojei rizik, koristei osnovnu karakteristiku portfolia disperziju ulaganja koja dovodi i do smanjenja rizika ulaganja. Portfolio menadment predstavlja u osnovi upravljanje izborom razliite aktive u okviru portfolia. On predstavlja kontinuirano procenjivanje, menjanje i prilagoavanje portfolia (tj. njegove strukture) postavljenim ciljevima investitora. Sastavni delovi ovog kontinuiranog i dinaminog procesa su portfolio analiza i portfolio selekcija. Ovim aspektima portfolio menadmentom se u bankama bave specijalizovana odeljenja i posebno obueni bankarski strunjaci. Pasivna strategija znai da banka formira odreeni portfolio HOV i dri ga do njihovog dospea, a aktivna strategija da banka stalno vri promene u svom portfoliu, kupujui i prodajui HOV pre isteka njihovog dospea, kako bi ostvarila dobit na bazi promene trinih cena. Varijanta aktivne investicione strategije moe biti kompjuterizovano programsko trgovanje. Portfolio selekcija predstavlja izbor konkretnih HOV u koje bi trebalo investirati, kao i odreivanje proporcija izmeu pojedinih grupa HOV u ukupnom investicionom volumenu, a sve opet sa 19

ciljem da se na najbolji mogui nain odgovori postavljenim preferencijama investitora

20