BHAGAWAN SHREE RAJNEESH TANTRA VRHUNSKO RAZUMEVANJE

I VRHOVNO ISKUSTVO

U ovoj pesmi o Mahamudri Tilopa kae:

Mahamudra je iza svih rei i simbola, ali se tebi, Naropa, ozbiljnom i odanom, ovo mora rei: Praznini nije potreban oslonac, mahamudra nema uporita. Ne inei nikakav napor, ali ostajui slobodan i prirodan, moe slomiti jaram i tako postii osloboenje.

11.februar 1975. Iskustvo Vrhovnog nije iskustvo kao bilo koje drugo - zato to je onaj koji to iskustvo doivljava nestao. A kada nema onog koji iskustvo doivljava, ta o tome moemo rei? Ko e nam to iskustvo ispriati? Kada nema subjekta, objekat takoe nestaje - obale nestaju, ostaje jedino reka iskustva. Spoznaja je ovde, ali spoznavalac nije.
1

To je bio problem svih mistika. Oni su dostigli Vrhunsko, ali nisu mogli da ga prenesu sledbenicima. Oni nisu mogli da ga prenesu onima koji su to eleli da razumeju intelektom. Oni su sa tim postali jedno. Celokupno njihovo bie je sa tim u odnosu ali vie nije mogua nikakva intelektualna komunikacija. Oni ti to mogu dati ako si spreman da prihvati; oni mogu dozvoliti da se to dogodi i tebi ako i ti to dozvoli, ako si prijemiv i otvoren. Ali rei to ne mogu da uine, simboli nee pomoi; teorije i doktrine vie nisu ni od kakve koristi. To iskustvo je takvo da vie lii na iskuavanje nego na iskustvo. To je proces - i on poinje, ali se nikada ne zavrava. Moe u to da ue, ali ga ne moe posedovati. To je kao kada kap kane u okean, ili kao kada bi sam okean istekao u kapima. To je duboko sjedinjenje, to je jedinstvo, ti jednostavno nastavlja da se u tome rastapa. I nita iza ne preostaje, ak ni trag, pa ko e onda da komunicira? Ko e se vratiti u svet doline? Ko e da se vrati u ovu mranu no da bi ti rekao? Svi mistici irom sveta su oduvek oseali nemo kad je u pitanju bila komunikacija. Mogue je zajednitvo, ali ne i komunikacija. To mora da se razume od samog poetka. Zajednitvo je sasvim razliita dimenzija: dva srca se sretnu, to je ljubavni odnos. Komunikacija tee od glave do glave; zajednitvo od srca do srca. Komunikacija je informisanje: dobija samo rei, samo se rei izgovaraju, i samo su rei usvajane i shvatane. A rei su takve, sutina rei je tako mrtva, da nita ivo pomou njih ne moe da se saopti. ak i u obinom ivotu, da ostavimo po strani Vrhovno, ak i kada u obinom iskustvu doivi vrhunski trenutak, ekstatini trenutak, kada zaista oseti neto i postane neto, postaje nemogue da to objasni reima. U detinjstvu sam imao obiaj da rano ujutru odlazim na reku. Selo je bilo malo. Reka veoma, veoma lenja, gotovo kao da i nije tekla. A ujutru rano, dok sunce jo nije svanulo, nisi ni mogao da vidi da li tee, toliko je bila mirna i tiha. I jutrom, kada jo nije bilo nikog, dok jo kupai nisu stigli, tamo je vladala duboka tiina. Tako rano ni ptice ne pevaju, nema zvukova, samo se bezvuje iri. A miris mangovog drvea proima vazduh du celog toka reke. Obino bih odlazio do najudaljenije krivine reke samo da sedim, da tamo budem. Nisam imao potrebu da bilo ta radim, bilo je dovoljno da tamo budem, bilo je divno iskustvo biti tamo. Kupao bih se, plivao, a kada bi sunce izalo, otplivao bih na drugu obalu, do ogromnog prostranstva peska, gde bih se leei suio na suncu, a ponekada ak i spavao. Kada bih se vratio, moja majka bi me obino pitala, ta si radio itavo jutro? Rekao bih, Nita, zato to stvarno nisam nita radio. Ona bi rekla, Kako je to mogue? etiri sata si bio odsutan, kako je mogue da nisi nita radio? Mora da si neto radio. I ona je bila u pravu, ali nisam greio ni ja. Ja uopte nita nisam radio. Samo sam bio sa rekom, nita nisam radio, doputao sam stvarima da se same deavaju. Ako je ono elelo da pliva, zapamtite, ako je ono elelo da pliva, ja sam plivao, ali to nisam ja
2

radio, nita nisam prinuivao. Ako sam eleo da spavam, spavao sam. Stvari su se deavale, ali u njima nije bilo uesnika. I moje prvo iskustvo satorija poelo je pored te reke: ne inei nita, jednostavno bivajui tamo, deavalo se milion stvari. Ali moja majka je insistirala na tome da sam morao neto da radim, pa sam joj rekao, U redu, kupao sam se i suio na suncu. I tada bi ona bila zadovoljna. Ali, nisam bio ja - jer to to se deavalo na reci nije moglo da se iskae reima: Kupao sam se u reci, to zvui tako siromano i bledo. Igrati se u reci, plutati na reci, plivati u reci, to je tako duboko iskustvo, da kada kaem jednostavno, Kupao sam se, u tome vie ne preostaje nikakav smisao; ili rei prosto, Otiao sam tamo i etao i sedeo na obali, ne prenosi nita. ak i u obinom ivotu oseate beskorisnost rei. A ako ne oseate beskorisnost rei, to pokazuje da niste uopte bili ivi; to pokazuje da ste iveli vrlo povrno. Ako reima moe da se prenese sve to ste doiveli, znai da uopte niste iveli. Kada prvi put pone da se deava neto to je iza rei, tada ti se poeo deavati ivot, ivot je zakucao na tvoja vrata. Kada Vrhovno kuca na tvoja vrata, ti jednostavno odlazi iza rei - postaje nem, ne moe da govori; ni jedna jedina re ne moe da se oblikuje u tebi. A ako moe neto da kae, to izgleda tako bledo, tako mrtvo, tako beznaajno, tako besmisleno, izgleda kao da ini nepravdu iskustvu koje ti se dogodilo. Zapamti to, zato to je Mahamudra poslednje, Vrhovno iskustvo. Mahamudra znai potpuni orgazam sa univerzumom. Ako si nekada voleo nekog i osetio stapanje i nestajanje - da vie niste dvoje, da tela ostaju odvojena ali da neto izmeu tela stvara most, zlatni most, a unutranje dvojstvo nestaje; da jedna ivotna energija vibrira na oba pola ako ti se to dogodilo, samo tada moe da razume ta je Mahamudra. Milionima i milionima puta dublje, Milionima i milionima puta vie je Mahamudra. To je potpuni orgazam sa Celinom, sa univerzumom. To je stapanje sa izvorom Bia. A ovo je pesma o Mahamudri. Divno je to ju je Tilopa nazvao pesmom. Moe da je peva, ali ne moe da je iskae; moe da je otplee, ali ne i da je iskae. To je tako dubok fenomen, da pevanjem moe da prenese samo majuni deli toga - ne onim o emu peva, ve nainom na koji peva. Mnogi mistici su posle svog Vrhovnog iskustva jednostavno plesali, prosto nisu mogli nita drugo da rade. Oni su svojim telom i celim biem neto govorili; zajedno, telo, um, dua, sve je u to bilo ukljueno. Oni su plesali, ali njihov ples nije bio obian ples. U stvari, svi plesovi su nastali zbog takvih mistika; to je bio nain da se ostane u vezi sa ekstazom, sreom, blaenstvom. Neto od nepoznatog prodrlo je u znanje, neto od
3

onostranog spustilo se na zemlju - ta drugo moe da radi? Moe to da otplee, moe da ga otpeva. Ovo je pesma o Mahamudri. I, ko e da je otpeva? Tilope vie nema. Sam orgazmiki oseaj je peva. To ne peva Tilopa; Tilope vie nema. Iskustvo smo vibrira i peva. Zbog toga je pesma o Mahamudri pesma ekstaze, ekstaza sma je peva. Tilopa nema nita s tim, Tilopa uopte nije vie tamo. Tilopa se rastopio. Kad se tragalac izgubi, samo se tada postie cilj. Samo kada vie nema onog ko doivljava iskustvo, iskustvo je tu. Trai, i promaie - jer e kroz tragalatvo tragalac da jaa. Ne trai, i pronai e. Uporno traganje i snani napori sami po sebi postaju prepreke, jer to vie trai, ego, tragalac, postaje sve snaniji. Ne trai. Ovo je najdublja poruka cele pesme o Mahamudri: ne trai, jednostavno ostani tu gde jesi, ne idi vie nikuda. Niko nikada nije pronaao Boga, niko to nije mogao, jer ne zna adresu. Kuda ete krenuti? Gde ete pronai Boansko? Mape nema, i puta nema, i nema nikoga da ti kae gde je On. Ne, niko nije stigao do Boga. To je uvek suprotno: Bog dolazi tebi. Kada si spreman, On kuca na tvoja vrata. On te trai sve dok ne bude spreman. A spremnost nije nita drugo do prijemivost: kada si potpuno prijemiv, ega vie nema; postao si prazan hram, bez ikoga unutra. Tilopa je u pesmi rekao da postane kao upalj bambus, bez iega unutra. I iznenada, u trenutku kada si postao upalj bambus, usne Boanskog su na tebi, upalj bambus postaje flauta, i pesma poinje - to je pesma o Mahamudri. Tilopa je postao upalj bambus, i Boansko je stiglo, i pesma je zapoela. To nije Tilopina pesma, to je pesma samog Vrhovnog iskustva. Pre nego to uemo u taj divni fenomen, da kaem neto o Tilopi. Ne zna se mnogo o Tilopi jer se, u stvari, nita i ne moe znati o takvim osobama. Oni ne ive kao svi drugi, oni ne postaju deo istorije. Oni stoje sa strane, nisu deo glavne saobraajnice kojom se oveanstvo kree; oni se tuda ne kreu. Celo oveanstvo se kree kroz elje, a ljudi poput Tilope se kreu kroz beeljnost. Oni se jednostavno sklanjaju sa glavne saobraajnice oveanstva na kojoj poiva istorija. A to se vie udalji od saobraajnice, vie postaje mit. Oni postoje kao mit, oni nisu ak ni u vremenu. A tako i treba da bude, jer se oni kreu izvan vremena, oni ive izvan vremena - ive u venosti. Oni su, jednostavno, nestali, isparili iz ove nae zajednike ljudske dimenzije. Mi pamtimo jedino trenutak isparavanja, onoliko koliko su bili deo nas. Zbog toga se ne zna mnogo o Tilopi, ko je on bio. Postoji samo ova pesma. To je Tilopin poklon, a poklonio ga je svom ueniku Naropi. Takvi pokloni se ne mogu dati nikome - sve dok se ne stvori duboka, prisna ljubav. On je dao ovu pesmu svom ueniku jer je bio sposoban da takav poklon primi. Pre nego to mu ga je dao, proveravao je Naropu na milion naina: njegovu veru, njegovu ljubav i poverenje. I kada je doao do saznanja da nita nalik sumnji u njemu vie ne postoji, ni majuni delii toga, kada je njegovo srce bilo potpuno ispunjeno ljubavlju i verom, tada mu je dao ovu pesmu.
4

I ja sam ovde da pevam pesmu, ali ona moe da ti se preda samo kada bude spreman. A tvoja spremnost podrazumeva da je sumnja jednostavno nestala iz tvog uma. Nju ne treba da potiskuje, ne treba da se trudi da je pobedi, jer i kada je porazi ona i dalje ostaje u tebi; potiskivanjem ona postaje deo tvog nesvesnog i nastavie da utie na tebe. Ne bori se protiv svog uma koji sumnja, ne potiskuj ga, bolje uini suprotno, samo unesi sve vie i vie energije u poverenje. Jednostavno, budi ravnoduan prema svojim sumnjama, jer nita drugo ne moe da uradi. Ravnodunost je klju, jednostavno, budi ravnoduan. Ako se neto pojavi - prihvati to. Unesi sve vie i vie energije u poverenje i ljubav - jer je energija sumnje i energija poverenja ista energija. Ostani ravnoduan prema sumnji. U trenutku ravnodunosti tvoja saradnja se pekida, ti je vie ne hrani - zato to se kroz panju sve hrani. Ako pokloni panju svojoj sumnji, ak i ako si protiv nje, opasno je, zato to je svaka panja hrana, to je saradnja. Samo ostani ravnoduan, nemoj biti ni za, ni protiv: ne budi za sumnju, i ne budi protiv sumnje. Tako sada moe da razume tri rei. Prva re je sumnja, druga re je verovanje, a trea je poverenje, ili odanost, to je na Istoku poznato kao shraddha. Sumnja je negativan stav prema bilo emu. to god da uje, prvo na to gleda negativno. Bie protiv toga i traie razloge i opravdanja koji e podrati tvoje protivljenje. Tu je i um verovanja. On je slian sumnjiavom umu, samo to mu je suprotan; nema meu njima velike razlike. Takav um posmatra stvari pozitivno i trudi se da pronae razloge i opravdanja koja e da podre njegove stavove, kako da ostane za. Um koji sumnja potiskuje verovanje, a um koji veruje potiskuje sumnju - ali oba su od iste sirovine, njihov kvalitet je isti. Tu je i trei tip uma, gde je sumnja jednostavno nestala - a kada sumnja nestane, nestaje i vera. Odanost nije verovanje, to je ljubav. Odanost nije verovanje jer nije polovina, ona je potpuna. Odanost nije verovanje jer u njoj nema vie sumnje, pa kako e onda da veruje? Odanost ne trai nikakvo objanjenje: nisi protiv, i nisi za. Odanost je poverenje, duboko poverenje, ljubav. Nikakvo objanjenje za to nee moi da nae, jer to je jednostavno tako. I, ta da se radi? Ne stvarajte verovanje od odanosti, jednostavno ostanite nezainteresovani i za veru i za sumnju, i unesite vie energije u ljubav; volite vie, volite neuslovljeno. Nemojte da volite samo mene, zato to to nije mogue: ako volite, volite jo vie. Kada volite, vi postojite kroz razliite naine ljubavi - ne samo prema Majstoru, ve i prema svemu to vas okruuje: prema drveu i stenama, prema nebu i zemlji. Ti, tvoje bie, tvoj pravi kvalitet bia postae ljubavni fenomen. Tada se javlja poverenje. I samo se u takvom poverenju moe dati poklon kao to je Pesma o Mahamudri. Kada je Naropa bio spreman, Tilopa mu je to poklonio. Zato zapamti da sa Majstorom nisi na putu glave. I sumnja i verovanje su putevi glave. Sa Majstorom si na putu srca. A srce ne poznaje sumnju, i ne zna ta je verovanje - srce zna jedino za odanost. Srce je ba kao malo dete: dete se grevito dri za oevu ruku, i to god da otac
5

uradi, to e uraditi i dete, ono mu niti veruje, a niti sumnja. Dete je nepodeljeno. Sumnja je polovina, kao i verovanje. Dete je jo uvek celovito, celo. Ono jednostavno prati oca bilo kuda da on poe. Samo kada uenik postane nalik detetu moe mu se dati poklon najvieg vrha svesnosti. Kada postane duboka dolina prijemivosti, tada ti se najvii vrh svesnosti moe dati. Samo dolina moe da prihvati vrh. Uenik treba da bude potpuno enstven, prijemiv poput materice. Jedino se tada deava fenomen o kojem govori ova pesma. Tilopa je Majstor, Naropa njegov uenik, i Tilopa kae: Mahamudra je iza svih rei i simbola, Ali se tebi, Naropa, ozbiljnom i odanom, ovo mora rei To je iza rei i simbola, svih rei i simbola. Pa kako onda moe da se objasni? Ako je to stvarno iza svih rei i simbola, kako e se onda preneti? Da li postoji bilo kakav nain? Da, ima naina: ako je tu Naropa, tu je i put. Nain postoji ako postoji pravi uenik. Od uenika zavisi da li e put biti pronaen ili nee. Ako je uenik toliko prijemiv da u sebi ne poseduje um - da ne prosuuje ta je ispravno a ta ne, ukoliko je ne-um sam po sebi, ako je svoj um predao Majstoru, ako je postao prijemiv i prazan i spreman da prihvati bezuslovno sve to mu se prui - tada rei i simboli nisu ni potrebni, tada se neto moe dati. A ti moe da uje i izmeu rei, moe da ita izmeu redova - rei su samo izgovor. Prave stvari se deavaju upravo izmeu rei. Rei su samo trik, pomono sredstvo. Prave stvari prate rei kao senka. A ako si suvie unutar uma, sluae rei, ali tada to ne moe da ti se prenese. Ali ako uopte nisi u umu, tada fina senka koja prati rei, veoma suptilna, jedino je srce moe videti, nevidljivo mrekanje svetlosti, titraji Tada je prenos mogu. Tilopa kae: ali se tebi, Naropa, ozbiljnom i odanom, Ovo mora rei To to se ne moe izrei, mora se saoptiti ueniku. To to se ne moe izrei, to je potpuno nevidljivo, mora se ueniku nainiti vidljivim. To ne zavisi samo od Majstora, ak mnogo vie zavisi od uenika. Tilopa je imao sree to je pronaao Naropu. Bilo je nekoliko Majstora koji nisu imali tu sreu, koji nikako nisu mogli da pronau uenika kao to je bio Naropa. Zbog toga to nije bilo nikoga da primi, sve to su postigli nestalo je sa njima. Ponekad su Majstori putovali miljama da bi pronali uenika. Tilopa je iz Indije otiao na Tibet da pronae Naropu, da nae uenika. Tilopa je proputovao celu Induju i nije naao oveka tog kvaliteta, koji bi bio
6

sposoban da primi takav poklon, koji bi bio sposoban da ga upije, da se kroz njega preporodi. I onda je poklon prihvatio Naropa, i on se potpuno transformisao. Kada je Tilopa preneo Naropi sve to je imao, rekao mu je, Sad idi i pronai svog Naropu. U tom smislu Naropa je takoe imao sree: pronaao je uenika ije ime je bilo Marpa. I Marpa je imao sree, uspeo je da pronae uenika po imenu Milarepa. Ali tada tradicija nestaje, nije se vie mogao nai uenik tako velikih mogunosti. Mnogo puta je religija dolazila na zemlju i nestajala; mnogo e puta jo dolaziti i nestajati. Religija ne moe da postane crkva, religija ne moe da bude sekta; religija zavisi od linog prenoenja , od linog jedinstva. Tilopina religija je trajala samo etiri generacije, od Narope do Milarepe, i onda je nestala. Religija je kao oaza: pustinja je beskrajna, i na ponekom malom delu pustinje pojavi se oaza. Dok je tamo, potrai je; dok je jo tamo, pij iz nje ona je velika, velika retkost. Mnogo puta je Isus govorio svojim uenicima, Biu jo malo ovde. I dok sam ovde, jedite me, pijte me. Ne proputajte ovu priliku - zato to se moda hiljadama godina nee pojaviti ovek slian Isusu. Pustinja je ogromna. Oaza se ponekad pojavi i nestane, zato to oaza dolazi iz nepoznatog i potrebno joj je sidro na ovoj zemlji. Ako nema sidra, ona ne moe ovde da ostane. Neko kao Naropa je sidro. I ja elim da vam kaem isto to: sve dok sam ovde, jo malo, ne proputajte mogunost. A vi moete da je propustite zbog trivijalnih stvari: moete da ostanete zaokupljeni besmislicama, mentalnim smeem, moete da nastavite da razmiljate za i protiv oaze, a ona e uskoro nestati. Kasnije moete da razmiljate o za i protiv. Sada pijte, jer kasnije ete imati jo mnogo ivota da razmiljate o tome, nema potrebe da urite. Ali dok je tu, pijte iz nje. Jednom, kada bude pio sa Isusom ili Naropom, ti e potpuno da se transformie. Transformacija je vrlo, vrlo laka i jednostavna, ona je prirodan proces. Sve to je potrebno je da postanete zemljite i prihvatite seme, da postanete materica i prihvatite plod. Mahamudra je iza svih rei i simbola, Ali se tebi, Naropa, ozbiljnom i odanom, Ovo mora rei To se ne moe rei, to je neizrecivo - ali e se rei Naropi. Kada je uenik spreman, Majstor se sam pojavljuje, pojavio se. Kad god je potreba duboka, ona se ispunjava. Celo postojanje odgovara tvojim dubokim potrebama, ali potreba mora da postoji. Inae moe da proe pored Tilope, Isusa ili Bude, a moda nee ni primetiti da si proao pored njih. Tilopa je iveo u ovoj zemlji. Niko ga nije sluao - a on je bio spreman da prui Vrhovni poklon. I ta se dogodilo? Poto se to u ovoj zemlji dogodilo vie puta, mora da za to postoji neki razlog. A to se
7

dogodilo ee nego u bilo kojoj drugoj zemlji zato to je vie Tilopa ovde bilo roeno. Ova zemlja previe zna, ova zemlja je previe u glavi. Na ovom putu teko moe da se pronae srce - to je zemlja bramina i pandita, zemlja velikih znalaca i filosofa. Oni poznaju sve Vede, sve Upaniade, napamet znaju sve spise: zemlja glave. Zbog toga se to ponovilo toliko mnogo puta. ak i ja to oseam, mnogo puta sam osetio da postaje veoma teko da se neto prenese kad god se pojave bramini. To postaje gotovo nemogue oveku koji previe zna - zato to on zna bez znanja. On je nakupio toliko pojmova, teorija, doktrina i spisa. To je samo teret za njegovu svest, to nee procvetati. To se nije dogodilo njemu, sve je to pozajmljeno, a sve pozajmljeno je smee, trule - oslobodi ga se to pre moe. Samo ono to se tebi dogodilo je istina. Samo ono to cveta u tebi je istina. Samo ono to u tebi raste je istinito i ivo. Zapamti zauvek: kloni se pozajmljenog znanja. Pozajmljeno znanje postaje trik uma: ono skriva neznanje - a ne unitava ga. I to si vie okruen znanjem, duboko unutra, u centru, u korenu tvog bia sve je vie mraka i neznanja. A ovek znanja, pozajmljenog znanja, je skoro potpuno zatvoren svojim sopstvenim znanjem; ne moe dopreti do njega. Teko je pronai njegovo srce jer je i on sam izgubio kontakt sa njim. Zbog toga nije sluajnost to je Tilopa morao da ode na Tibet, a Bodidarma u Kinu: ne nalazei ovde plodnu zemlju, seme je moralo da putuje toliko daleko. Upamti ovo jer je veoma lako da se preda znanju - to je loa navika, to je droga. Ni LSD nije toliko opasan, ni marihuana nije toliko opasna. Na neki nain oni su slini, jer ti i marihuana daje bljesak neega to nije tu. Prua ti iluziju o neemu to je potpuno subjektivno - prua ti halucinaciju. Znanje ti prua isto: daje ti halucinaciju znanja. Poinje da osea da zna jer ume da recituje Vede, da zna zato to to moe da dokae, da zna jer ima vrlo logian i otrouman um. Ne budi budala! Logika nikad nikog nije dovela do istine. A racionalan um je samo igra. Svi dokazi su detinjarije. ivot postoji bez ikakvog dokaza, a istina ne zahteva nikakvu potporu - njoj je potrebno samo tvoje srce; ne dokazi, ve tvoja ljubav, tvoja vera, tvoja spremnost da prihvati. Mahamudra je iza svih rei i simbola, Ali se tebi, Naropa, ozbiljnom i odanom, Ovo mora rei: Praznini nije potreban oslonac, Mahamudra nema uporita. Ne inei nikakav napor, Ali ostajui slobodan i prirodan, Moe slomiti jaram 8

I tako postii Osloboenje. Nikad nisu izgovorene znaajnije rei. Pokuaj da razume svaku nijansu onoga to je Tilopa eleo da kae: Praznini nije potreban oslonac Ako neto postoji, tome je potrebna potpora, to zahteva oslonac. Ali ovde nema niega, prazno je, pa nikakav oslonac nije potreban. I to je dublja spoznaja od svih znanja: da je tvoje postojanje ne-postojanje. Rei da je to postojanje je pogreno zato to to nije neto, to nije niemu slino. To je kao nita: beskrajna praznina bez ikakvih granica oko sebe. To je anatma, ne-sebe, to nije bie unutar tebe. Svi oseaji sebe su lani. Sve identifikacije tipa ja sam ovo ili ono su netane. Kad postigne Vrhovno, kada doe do svoje najdublje sutine, odjednom uvia da ti nisi ovo ili ono - ti nisi niko. Ti nisi ego, ti si samo beskrajna praznina. I, ponekad, dok sedi, zatvori oi i samo oseti ko si ti, gde si ti? Ako ide dublje moe da se uplai, jer to dublje ide, dublje e oseati da nisi niko, da si nitavilo. Zato se ljudi toliko plae meditacije: ona je smrt, ona je smrt ega - a ego je samo laan utisak. Sada su i fiziari kroz svoje nauno traganje, kroz carstvo materije, doli do istine. Ono to su Buda, Tilopa, Bodidarma pronali pomou svoje pronicljivosti, otkrila je i nauka u spoljanjem svetu. Oni sada kau da materija ne postoji - a materija je paralelna ideji bia. Kamen postoji, osea da je on veoma materijalan. Moe neiju glavu njime da pogodi i moe da potekne krv, i neko ak moe i da pogine; to je veoma materijalno. Ali, pitaj fiziare, oni e rei da je to nematerija, da u kamenu nema niega. Oni kau da je to samo energetski fenomen; mnotvo unakrsnih strujanja u kamenu prua ti oseaj materije. To je kao kad na papiru nacrta vie unakrsnih linija: tamo gde se linije presecaju pojavljuje se taka. Take tamo nije bilo; dve se linije preseku, i taka se pojavi. Kada se ukrsti vie linija, pojavi se velika taka. Take nije bilo sve dok se linije nisu ukrstile, i tako je stvorile. Da li taka zaista postoji? Ili samo unakrsne linije stvaraju iluziju o njenom postojanju? Fiziari kau da unakrsno strujanje energije stvara materiju. Ako ih upitate ta su ovi energetski tokovi, rei e vam da su nesupstancijalni, nemaju teinu pa zato nisu supstancijalni. Nematerijalne linije koje se presecaju stvaraju privid materijalnih stvari, vrlo materijalnih, kao to je, na primer, kamen. Buda je spoznao ovu istinu dvadeset pet vekova pre Ajntajna: da unutra nema nikoga; samo energetski tokovi koji se ukrtaju daju oseaj sebe. Buda je govorio da je sebe nalik glavici luka: ljuti sloj po sloj, i, na kraju, ta ostaje? Ceo luk si oljutio, a unutra nisi naao nita. ovek je kao glavica luka. Oljuti sloj misli, oseanja, i, na kraju, ta e nai? Nita.
9

Ovom nita ne treba oslonac. To nitavilo postoji samo po sebi. Zato je Buda rekao da nema Boga; nema potrebe za Bogom, zato to je Bog oslonac. I Buda kae da nema Kreatora, zato to nema potrebe da neko stvara nitavilo. Ovo je jedan od najteih pojmova za razumevanje sve dok ga ne ostvari. Zbog toga Tilopa kae: Mahamudra je iza svih rei i simbola. Mahamudra je iskustvo nitavila jednostavno nisi. A kada nisi, ko je tu da pati? Ko je tu da bude u bolu i mukama? Ko je tu da bude u depresiji i tuzi? Ko je tu da bude srean i blaen? Buda kae da e ponovo postati rtva patnje ako osea da si blagosloven, zato to si tada jo uvek ovde. Kada te nema, potpuno nema, tada nema patnje i nema blaenstva - i to je pravo blaenstvo. Tada ne moe da padne nazad. Postii nitavilo, znai postii sve. I sav moj napor sa vama je da vas dovedem do nitavila, da vas dovedem do potpunog vakuuma. Praznini nije potreban oslonac, Mahamudra nema uporita. Ne inei nikakav napor, Ali ostajui slobodan i prirodan, Moe slomiti jaram I tako postii Osloboenje. Prva stvar koju treba da razume je da je ideja sebe stvorena pomou uma - da nema sebe unutar tebe. Dogodilo se: Velikog budistu, prosvetljenog oveka, pozvao je kralj kod sebe da bi neto nauio. Ime budistikog monaha je bilo Nagasen, a kralj je bio potkralj Aleksandra Velikog. Kada je Aleksandar napustio Indiju, ostavio je tamo, kao svog potkralja, Minanderu. Njegovo indijsko ime bilo je Milinda. Milinda je zamolio Nagasena da doe i poduava ga. On je stvarno bio zainteresovan i uo je dosta o Nagasenu. Mnogi su zakljuili da je on veoma redak fenomen! Vrlo retko se deava da ovek procveta, a taj ovek je procvetao. On je irio oko sebe miris neeg nepoznatog, misteriozne energije. Hodao je zemljom, ali nije bio na njoj. Kralj se zainteresovao i pozvao ga k sebi. Glasnik koji je posetio Nagasena vratio se vrlo zbunjen, jer je Nagasen rekao, Da, poto je pozvan, Nagasen e doi - ali mu reci da ovde nema nikog ko bi bio Nagasen. Doi u jer sam pozvan, ali mu reci da ovde nema nikakvog ja sam. Ja vie nisam.
10

Glasnik je bio zbunjen, jer ako Nagasen vie nije, ko e onda da doe? Milinda je takoe bio zbunjen, rekao je, Taj ovek govori u zagonetkama. Ali, saekajmo da doe. Milinda je bio Grk, a grki um je u osnovi logian. Na svetu postoje samo dve vrste uma, indijski i grki. Indijski je nelogian, grki je logian. Indijski se kree ka mranim dubinama, divljim dubinama, gde nema granica, gde je sve nejasno i zamagljeno. Grki um se kree logikom linijom, pravom, gde je sve definisano i klasifikovano. Grki um se kree u poznato. Indijski se kree u nepoznato i sve nespoznatljivije. Grki um je potpuno racionalan, indijski um je potpuno kontradiktoran. Zato, ako pronae previe kontradiktornosti i kod mene, ne brini - to je na Istoku nain povezivanja. Milinda je rekao, Ovaj nerazuman ovek e poludeti. Ako on nije, kako onda moe da doe? Ali, pustiu ga da doe, pa emo onda videti. Samim svojim dolaskom e potvrditi da jeste. Tada je Nagasen stigao. Milinda ga je doekao na kapiji, i prva stvar koju je rekao bila je, Zbunjen sam, doao si, mada si rekao da ti nisi. Nagasen je rekao, Jo uvek to tvrdim. Dozvoli da se o tome dogovorimo. Iz celog dvorita okupila se gomila. Nagasen je rekao, Pitaj. Milinda je pitao,Prvo mi reci: ako neto nije, kako to moe da doe? Ako zaista nije, onda ne postoji mogunost da doe - a ti si doao. Sasvim je logino da ti jesi. Nagasen se nasmejao i rekao. Pogledaj ovu rathu, koiju kojom sam doao. Moe rei da je to ratha, koija? Milinda je rekao, Da. Tada je svojim pratiocima rekao da ispregnu konje. Konji su bili udaljeni, a Nagasen je pitao, Da li su ovi konji koije? Milinda je odgovorio, Naravno da nisu. Zatim je sa koija uklonjeno sve, svaki deo. Kada su skinuti i tokovi, Nagasen je pitao, Da li su ovi tokovi koije? Milinda je odgovorio, Naravno da nisu. Kada je sve uklonjeno, i kada vie nita nije ostalo, Nagasen je pitao, Gde su koije kojima sam doao? Mi nismo uklonili koije, jer sve to smo uklonili, sloio si se, nisu bile koije. Pa, gde su, onda, koije? Nagasen ree, Upravo na ovaj nain Nagasen postoji. Uklonite delove, i on e nestati. Ba kao i unakrsni energetski tokovi: uklonite linije, i taka e nestati. Koije su samo kombinacija delova. I ti si kombinacija delova, ja je kombinacija delova. Uklonite delove, i ja e nestati. Zato, kada uklonite misli iz svesti ne moete da kaete ja, tamo vie ne postoji ja - ostao je samo vakuum. Kada se oseanja uklone, ja potpuno nestaje. Ti jesi, ali i nisi: samo odsutnost, bezgranina praznina jeste. To je poslednje dostignue, to stanje je Mahamudra - jer jedino u tom stanju moe da doivi orgazam sa Celinom - tada se granice gube, sebe vie ne postoji; nema vie granica koje te dele.
11

Celina je neograniena. Mora da postane kao Celina - jer jedino tako moe doi do susreta, do stapanja. Kada si prazan, tada si bez granica, i u trenutku postaje Celina. Kada nisi, postaje Celina. Kada jesi, postaje runi ego. Kada nisi, tvoje bie e imati na raspolaganju celokupni prostor postojanja. Ali to je kontradiktorno. Potrudi se da razume: postani malo nalik Naropi jer drugaije ove rei i simboli nee kod tebe da promene nita. Sluaj me sa poverenjem. I kada kaem da me sa poverenjem slua, to zani da ja znam da je to tako. Ja sam svedok, ja sam svedoio o tome, to je tako. Moda je nemogue neto rei, ali to ne zani da to nije. O tome moe da govori jedino da nije, a bie nesposoban da kae ta jeste. Ja sam svedok toga, a vi ete biti sposobni da me razumete samo ako ste Naropa, ako sluate sa poverenjem. Ja ne uim doktrinama. Ne bih uopte mario za Tilopu da nisam imao isto iskustvo. Tilopa je to dobro rekao: Praznini nije potreban oslonac, Mahamudra nema uporita. Mahamudra nema uporita. U literarnom smislu, Mahamudra znai veliki gest, ili Vrhovni Gest, poslednji koji moe da naini, posle ega vie nita nije mogue. Mahamudra nema uporita. Budi nita, i sve si postigao. Umri, i postae Bog. Nestani, i postae Celina. Ovde kap nestaje, a tamo okean nastaje. Ne hvataj se grevito za sebe jer si samo to radio kroz sve svoje prole ivote: pripijao se, plaei se da e, ako se ne uhvati za ego, videti dole provaliju bez dna Zbog toga se drimo za siune stvari, vrlo trivijalne, i nastavljamo da se za njih hvatamo. Upravo to hvatanje pokazuje da si svestan beskrajne praznine. Neto ima potrebu da se uhavti, ali tvoje hvatanje je tvoja samsara, tvoja beda. Dopusti sebi da padne u provaliju, jer jednom, kada dozvoli da padne u provaliju, sam e postati provalija. Tada vie nee biti smrti, jer kako provalija moe da umre? Tada tome vie nee biti kraja, jer kako nitavilo moe imati kraj. Neto moe da se zavri ako ima granica samo nita moe biti veno. Mahamudra poiva na niemu. Dozvoli mi da ti to objasnim pomou iskustva koje si imao. Kada voli nekoga, tada postaje nitavilo. Kada si nekoga zavoleo, tada postaje ne-sebe. Zbog toga je ljubav tako teka. I zato je Isus rekao, Bog je kao
12

ljubav. On je neto znao o Mahamudri - jer pre nego to je poeo da ui u Jerusalimu, bio je u Indiji. Takoe je bio i na Tibetu, tako da je sretao ljude poput Tilope i Narope. Boravio je u budistikim manastirima. Uio je o onome to su ti ljudi nazivali nitavilom. Zatim je pokuao da svoje celokupno saznanje prevede na jevrejsku terminologiju. I tada je sve zbrkano. Budistiko uenje je nemogue prevesti na jevrejski nain izraavanja. Nemogue je, jer celokupno jevrejsko izraavanje zavisi od pozitivnih izraza, dok je budistiko preteno u nihilistikim izrazima: nitavilo, praznina. Meutim, ponegde u Isusovim reima ima bljeskova. On kae, Bog je ljubav, i time ukazuje na neto. Na ta to ukazuje? Kada voli, tada postaje niko. Ako ostane neko, tada ljubav nee moi da ti se dogodi. ak ako se ljubav izmeu dve osobe na trenutak i dogodi, tada su to dva nitavila, a ne dve osobe. Ako si ikada imao iskustvo ljubavi, moi e ovo da razume. Dvoje ljubavnika sedi jedno naspram drugog, ili dva nitavila sede zajedno - jedino je tada mogu susret, jer su sruene barijere, granice su uklonjene. Energija moe da se kree sa jednog mesta na drugo jer nema vie prepreka. I jedino u takvom trenutku duboke ljubavi mogu je orgazam. Kada dvoje ljubavnika vodi ljubav, ako su oboje ne-sopstva, nitavila, tada se dogodi orgazam. Tada njihova telesna energija, njihovo celokupno bie izgubi sav svoj identitet. Oni vie nisu oni - oni su upali u duboku provaliju. Ali to se deava samo na trenutak: oni se opet vraaju, ponovo poinju da se kae. Zbog toga se ljudi plae i ljubavi. Ljudi se plae da u dubokoj ljubavi ne polude, ili da ne umru, plae se onoga to moe da se dogodi. Provalija otvara svoja usta, celo postojanje zeva - a ti si iznenada tu i moe da upadne u njih. Ljudi su preplaeni od ljubavi pa onda postaju zadovoljni seksom, a svoj seks nazivju ljubavlju. Ljubav nije seks. U ljubavi seks moe da se dogodi, on moe da bude njen deo, nezavisni deo, ali seks sam po sebi nije ljubav - on je njena zamena. Ti kroz seks pokuava da izbegne ljubav. Zamilja da si u ljubavi, a ne voli. Seks je kao pozajmljeno znanje: daje ti oseaj da zna bez znanja; daje ti oseaj ljubavi i voljenja bez voljenja. U ljubavi tebe nema, a ni onog drugog takoe nema: jedino tada, iznenada, oboje nestaju. Isto se desilo i u Mahamudri. Mahamudra je potpuni orgazam sa celokupnim postojanjem. Zbog toga se u tantri - Tilopa je Majstor tantre - duboki polni odnos, orgazmiki odnos izmeu dvoje ljubavnika isto tako zove Mahamudra, a dvoje ljubavnika u dubokom stanju orgazma nalazi se na slikama u tantrikim manastirima i tantrikim knjigama. To je postao simbol konanog orgazma. Mahamudra nema uporita, ne inei nikakav napor, ali ostajui oputen i prirodan
13

I to je sav Tilopin metod, sav metod tantre: ne inei nikakav napor jer ako ini napor, ego jaa. Ako ini napor, ti se vraa. Tako da ljubav nije napor, ne moe u ljubavi da bude napet. Ako ini napor, nema ljubavi. Ti se uliva u nju, ne napree se; jednostavno dozvoljava da ti se ona dogodi, ne ini nikakav napor. To nije injenje, to je deavanje: Ne inei nikakav napor Isto e biti i sa Celinom, na kraju: ti se ne napree ve jednostavno tee sa njom ali ostajui oputen i prirodan. To je put, sam temelj tantre. Joga kae, ini napor, a tantra kae, ne ini ga. Joga je orijentisana na ego. Joga na kraju dostie taj skok, ali je tantra od samog poetka orijentisana na ne-ego. Na kraju i joga dostie takvo saznanje, takvu dubinu, da tragaocu kae, Sada odbaci ego - jedino na kraju. Tantra to govori od samog poetka, od prvog koraka. eleo bih da to ovako kaem: gde se joga zavrava, tantra poinje. Najvee dostignue joge je poetak tantre - a tantra te vodi do vrhovnog cilja. Joga moe da te pripremi za tantru, to je sve, jer je njen konani cilj da ne ini napor, da postane oputen i prirodan. ta je Tilopa podrazumevao pod biti oputen i prirodan? Da se ne bori sa sobom, da bude oputen. Ne stvaraj strukturu karaktera i moralnosti oko sebe. Ne disciplinuj sebe previe, jer e tvoja snana disciplina da se pretvori u tvoje ropstvo. Ne stvaraj zatvor oko sebe. Ostani oputen, leprav, krei se sa situacijom, odgovaraj na situaciju. Ne krei se sa karakter-jaknom na sebi, ne krei se sa krutim stavovima. Ostani oputen kao voda, a ne krut kao led. Ne opiri se, ne trudi se da poseduje bilo ta za sebe, za svoje bie. Ali celo drutveno poduavanje ti namee ovo ili ono: budi dobar, budi moralan, budi ovo ili ono. A tantra je potpuno s one strane drutva, kulture i civilizacije. Ona kae da e, ako si suvie kultivisan, izgubuti sve to je prirodno, i tada e biti mehanika stvar koja ne cveta, ne tee. Zato ne stvaraj strukturu oko sebe - ivi iz trenutka u trenutak, ivi sa paljivou. A za ovo je potrebno duboko razumevanje. Zbog ega se ljudi trude da stvore strukturu oko sebe? Zato to im tada nije potrebna paljivost - jer ako oko sebe nema izgraen karakter, morae da bude vrlo, vrlo budan: morae da prihvati svaki trenutak odluke. Ti treba da odgovori na svaku situaciju: neto je tu, a ti si za to potpuno nespreman - tako da e morati da bude vrlo, vrlo budan. Da bi izbegli budnost, ljudi su izmislili trik, a trik je karakter. Primorava se na odreenu disciplinu, tako da e se, bez obzira da li si budan ili ne, ta disciplina brinuti o tebi. Stvori naviku da uvek govori istinu, stvori od toga naviku, pa tako nee morati o tome da brine. Ako te neko neto pita, ti e iz navike rei istinu - ali takva istina je mrtva. A ivot nije tako jednostavan. ivot je jako, jako, sloen fenomen. Ponekad je potrebna la, ponekad istina moe da bude opasna - mora biti svestan. Na primer, ako uz pomo tvoje lai neiji ivot moe da se spase a
14

da niiji time nije ugroen, ta e da uradi? Ako ima krut um, takav koji uvek misli da treba govoriti istinu, tada e ubiti ivot. Nita nije vrednje od ivota, ni istina, nita nije vrednije od ivota. A nekad tvoja istina moe da ubije neiji ivot. ta e da uradi? Da li e da rtvuje ivot samo da bi sauvao svoj stari obrazac i emu, svoj sopstveni ego stavom ja sam ovek koji govori istinu, samo da bi ostao to? To je previe, ti si potpuno lud! Ako ivot moe da se spase, ak i ako ljudi misle da si laov, ta u tome ima loe? Zato previe brine o tome ta e drugi rei o tebi? To je teko! Nije lako stvoriti krut obrazac jer se ivot kree i menja, u svakom trenutku situacija je nova i mora na nju da odgovori. Reaguj sa punom sveu, to je sve. Takoe, dozvoli da odluke proizau iz same situacije, nita ne montiraj i ne namei. Ne brini o konstrukcijama u umu, samo ostani oputen, i svestan, i prirodan. Takav je pravi religiozan ovek; inae, takozvana religiozna osoba je mrtva. Ona dela iz svoje navike, nastavlja da se ponaa po navici - a to je uslovljenost, to nije sloboda. Za svesnost je potrebna sloboda. Budi oputen: zapamti ove rei to je mogue dublje. Dozvoli im da prodru u tebe: budi oputen - tako da u svakoj situaciji moe da tee, lako, kao voda; ako se sipa u au, ona e preuzeti oblik ae. Ona se nee opirati, nee rei, to nije moj oblik. Ako je sipa u up, u krag, ona e preuzeti njihov oblik. Ona nee pruati otpor, ona je oputena. Ostani oputen kao voda. Ponekad e morati da ide na jug, a ponekad na sever, morae da menja pravac; tei e u skladu sa situacijom. Ako zna kako da tee, to e biti dovoljno. Okean nije jako daleko ako zna kako da tee. Zbog toga ne stvaraj obrazac - jer celokupno drutvo se trudi da ga stvori, a i sve religije ga stvaraju. Samo je nekoliko osoba, prosvetljenih, bilo dovoljno hrabro da ti kae istinu, a ona je: budi oputen i prirodan! Ako si oputen, bie, naravno, i prirodan. Tilopa ne kae, Budi moralan, on kae, budi prirodan. A to je potpuno suprotna dimenzija. Moralan ovek nikada nije prirodan, ne moe da bude. Ako osea ljutnju on ne moe da je ispolji jer mu moralnost to ne doputa. Ako osea ljubav on ne moe da voli jer je tu moralnost. Kada dela, on je uvek u skladu sa moralom; nikad nije u skladu sa svojom prirodom. Ali ja ti kaem: ako se kree u skladu sa svojim moralnim obrascem a ne u skladu sa svojom prirodom, nikada nee dostii stanje Mahamudre, jer to je prirodno stanje, najvii vrh prirodnog postojanja. Kaem ti: ako osea bes, budi besan - ali mora da sauva savrenu svesnost. Bes ne sme da potisnue tvoju svesnost, to je sve. Dopusti besu da bude tu, neka se dogodi, ali paljivo prati ta se deava. Ostani oputen, prirodan, svestan, posmatraj ta se dogaa. Vremenom e videti da e mnoge stvari jednostavno da nestanu, nee se vie nikad dogoditi - a da ti nisi uinio nikakav napor. Ti se ni malo nee truditi da ih uniti, a one e jednostavno nestati.
15

Ako si svestan, bes e nestati. Jednostavno e izgledati glupo - ne loe, zapamti, jer loe je teka ocena. On e naprosto izgledati glupo! Bes nije lo, i ne posmatraj ga tako, on je jednostavno glup: on nije greh, ve jednostavno glupost. Pohlepa nestaje, ona je glupost. Ljubomora nestaje, ona je glupost. Zapamti ovo ocenjivanje. U moralnosti postoji neto dobro i neto loe. U prirodi postoji neto mudro i neto glupo. Prirodan ovek je mudar, a ne dobar. A neprirodan ovek je glup, a ne lo. Tu nema nieg loeg niti dobrog, samo mudrih i glupih stvari. Ako si budala, povreivae sebe i druge, ako si mudar, nee povreivati nikoga - ni druge, ni sebe. Ne postoji nita nalik grehu i nita nalik vrlini sve je mudrost. Ako eli da je nazove vrlinom, zovi je vrlina. I postoji neznanje Ako eli da ga nazove grehom, to je jedini greh. Pa, kako da transformiemo svoje neznanje u mudrost? To je jedina transformacija - a ti ne moe da je iznudi: ona se deava kada si oputen i prirodan. ostajui oputen i prirodan, moe slomiti jaram i tako postii Osloboenje. I tako e jednom postati potpuno slobodan. Na poetku e to biti teko, jer e te stare navike neprekidno prinuivati da neto ini: eleo bi da bude besan - a stara navika ti se smeje u lice. Postoje ljudi za koje si siguran da su besni, iako se smeju. Svojim specifinim smehom oni izraavaju bes. Neto runo oseaju, a laan osmeh obasjava njihovo lice. To su licemeri. Licemeri su neprirodni ljudi: ako su besni, oni e se smejati; ako mrze, oni e pokazivati ljubav; ako bi te rado ubili, pretvarae se da su saoseajni. Licemeri su savreni moralisti - potpuno izvetaeni, plastino cvee, runi, beskorisni; to nije cvet, to je imitacija. Tantra je prirodan put: budi oputen i prirodan. Bie teko, jer stare navike moraju da se razbiju. Bie teko, jer e morati da ivi u drutvu licemera. Bie teko, jer e svugde dolaziti u sukob sa licemerima - ali e morati kroz to da proe. Bie teko, jer je mnogo uloeno u lano, u imitacije. Moda e ostati potpuno sam, ali to e biti samo prolazna faza. Uskoro e drugi poeti da oseaju tvoju autentinost. Zapamti da je autentian bes bolji od lanog osmeha, on je bar autentian. A ovek koji ne moe da bude autentino besan, ne moe uopte da bude autentian. U sutini, ako je autentian, on je istinit, istinit prema svom biu. to god da se dogaa, moe biti siguran da je istinit.
16

Ovo je i moje gledite: da je iskren bes lep, a laan osmeh ruan; da iskrena mrnja ima svoju sopstvenu lepotu, kao i iskrena ljubav - jer lepota je od Istine. Ona nije u vezi ni sa mrnjom, ni sa ljubavlju - lepota je od istine. Istina je lepota bez obzira u kom se obliku javlja. Stvarno mrtav ovek je mnogo lepi nego lano iv, jer je istina, osnovni kvalitet bia, tu. Mula Nasrudinova ena je umrla. Susedi su se okupili. Mula Nasrudin je stajao potpuno miran, kao da se nita nije dogodilo. Susedi su poeli da plau i zapomau, i rekoe mu, ta radi, Nasrudine, stojei tu? Ona je umrla! Nasrudin ree, Saekaj! Ona je takva laljivica - naroito poslednja tri dana. Saekau da vidim da li je ovo istina ili nije. Ali, zapamti: lepota potie od istine, autentinosti. Postani autentiniji, i procvetae. I to autentiniji postane, postepeno e mnoge stvari da otpadnu same od sebe. Nee morati da ini nikakav napor, one e same od sebe da nestanu. A kada se naui toj vetini, bie sve oputeniji i sve prirodniji, autentiniji. I Tilopa kae: i tada e slomiti jaram i tako postii Osloboenje. Osloboenje nije neto jako daleko, ono se jednostavno krije iza tebe. Kada si autentian, vrata su otvorena - ali ti si takav laov, takav prevarant, takav licemer, ti si tako duboko nepoten; zbog toga osea da je sloboda vrlo, vrlo daleko. Nije! Za autentino bie sloboda je jednostavno prirodna. Ona je prirodnija od bilo ega drugog. Kao to voda tee prema okeanu, kao to se para die prema nebu, kao to je sunce vrelo, a mesec hladan, za autentino bie je sloboda. To nije nita ime bi se hvalio. To nije nita za ta moe ljudima rei da si postigao. Kada su Lin Chia upitali, ta se desilo sa tobom? Ljudi kau da si postao prosvetljen, on je slegnuo ramenima i rekao, Desilo? Nita - sekao sam drva i nosio vodu za ashram, jer se zima pribliava. On je slegnuo ramenima - tako beznaajan gest. Rekao je, Nita se nije dogodilo. Kakvu glupost pitate! Prirodno je nositi vodu sa bunara i sei drva u umi. ivot je potpuno prirodan. Lin Chi kae, Kada mi se spava, ja spavam; a kada sam gladan, ja jedem. ivot je potpuno prirodan. Sloboda je tvoje savreno prirodno postojanje. Sloboda nije neto zbog ega se treba hvaliti: kako si postigao neto vrlo veliko. To nije nita veliko, nita izuzetno. To znai biti prirodan, samo biti to to jesi. Pa, ta da se radi? Odbaci napetost, odbaci licemerje, odbaci sve to si uzgajao oko svog prirodnog bia - postani prirodan. U poetku e biti vrlo, vrlo teko, ali samo na poetku. Jednom, kada se tome prilagodi, i drugi e osetiti da ti se
17

neto dogaa, jer autentino bie je tako snano, tako privlano. Oni e poeti da oseaju da se neto dogodilo: on nije vie deo nas, postao je sasvim razliit. Ali ti nee biti gubitnik, jer je sa tebe otpalo samo ono to je bilo neprirodno. A kada jednom stvori prazninu odbacivanjem svega to je neprirodno, pretvaranja, maske, tada prirodno bie poinje da cveta. Njemu je potreban prostor. Postani prazan, oputen i prirodan. Neka to bude najosnovniji zakon u tvom ivotu.

II KOREN SVIH PROBLEMA

Pesma se nastavlja: Ako neko vidi nitavilo dok gleda u prostor; i ako on tada umom posmatra um, on unitava razlike i postie Budastvo. Oblaci koji tumaraju nebom nemaju korenje, ni dom; niti to imaju raznolike misli dok plutaju umom. Jednom, kada je sopstveni um uoen, razlike prestaju. Oblici i boje se stvaraju u prostoru, ali prostor nema primese ni crne, ni bele. Sve stvari proizilaze iz sopstvenog uma, um nije zaprljan ni vrlinama ni porocima.

12. februar 1975.

18

Koren svih problema je sm um. Zato prvo treba razumeti ta je um, od kakvog materijala je nainjen; da li je on neto, ili je samo proces; da li je on supstancijalan, ili je samo nalik snu. I sve dok ne upoznate prirodu uma, neete biti sposobni da reite nijedan ivotni problem. Moete vrlo mnogo da se trudite, ali pokuajte da reite bar jedan lini problem, i biete osueni na neuspeh - to je sasvim izvesno; zato to, u stvari, nikavi problemi ne postoje: um je problem. Reavanje bilo kog problema ti nee pomoi, jer e njegov koren ostati nedirnut. To je kao kada drveu see grane, potkresuje lie, a ne vadi ga iz korenja. Porae novo lie, iznii e nove grane - ak i gue nego pre. Potkresivanje pomae drvetu da postane bujnije. Sve dok ne zna na koji nain da ga iskoreni, tvoja borba e biti uzaludna, ona je glupost. Unitie sebe, a ne drvo. U borbi e uzaludno troiti svoju energiju, vreme, ivot, a drvo e vremenom postati sve bujnije, snanije i razgranatije. A rezultat e da te iznenadi: naporno si radio i trudio se da rei ovaj ili onaj problem, a oni su nastavili da rastu, da se umnoavaju. ak ako i rei jedan problem, iznenada e deset novih zauzeti njegovo mesto. Ne trudi se da reava line probleme - oni ne postoje: um sm je problem. Ali um je skriven u podzemlju: zato ga i nazivam korenom, on nije vidljiv. Kad god se susretne sa problemom, problem je iznad zemlje moe da ga vidi - i zato se moe prevariti. Zapamti zauvek, ono to je vidljivo nikad nije koren; koren uvek ostaje nevidljiv, koren je uvek skriven. Nikad se ne bori protiv nevidljivog jer e se boriti protiv senke. Istroie se a da se u tvom ivotu ne dogodi nikakva transformacija; isti problem e se stvarati ponovo, i ponovo, i ponovo. Posmatraj svoj sopstveni ivot i videe na ta mislim. Ja ne govorim o nekakvoj teoriji o umu, ve samo o injenicama u vezi njega. A injeninca je: treba prozreti um. Ljudi mi dolaze i pitaju, Kako da ostvarim smiren um? A ja im odgovaram, Ne postoji nita slino smirenom umu. Nikada nisam uo za to. Um nikada nije smiren - ne-um je miran. Um sm nikada ne moe da bude tih, smiren. Prava priroda uma je da bude u tenziji, da bude u konfuziji. Um nikada nije bistar, on ne moe da ima bistrinu zato to je um po prirodi haos, oblanost. Bistrina je jedino mogua bez uma, mir je jedino mogu bez uma, tiina je jedino mogua bez uma - zato nikada ne pokuavaj da ostvari tihi um. Ako pokua, na samom poetku e krenuti u nemoguu dimenziju. Zbog toga prvo mora da razume prirodu uma, jer e jedino tada moi neto da uradi. Ako bolje pogleda, nikad nee naii na neto to bi bio um. On nije stvar, on je samo proces; on nije stvar, on je nalik gomili. Postoje pojedinane misli, ali se one kreu tako brzo da ne moe da vidi razmak
19

izmeu njih. Ne moe da vidi intervale jer nisi dovoljno oprezan i budan, pa ti je potrebna dublja pronicljivost. Kad tvoje oi budu mogle da gledaju paljivije, odjednom e zapaziti jednu misao, zatim drugu, pa sledeu - ali ne i um. Misli zajedno, milion misli stvara ti utisak da um postoji. Tako je i sa gomilom. Milion ljudi stoji u gomili; da li postoji to to nazivamo gomilom? Moe li pronai gomilu bez osoba koje tamo stoje? Ali, oni su zajedno i njihovo zajednitvo ti prua oseaj da neto kao gomila postoji - a jedino individue postoje. To je prvo to moemo uoiti u vezi uma. Posmatraj, i pronai e misli, ali nikada nee naii na um. I kada to postane tvoje sopstveno iskustvo - ne zato to sam ja to rekao, ne zato to je Tilopa o tome pevao, ne, to ti nee pomoi. Ali ako to postane tvoje iskustvo, i to postane injenica tvog sopstvenog saznanja, onda e stvari neoekivano poeti da se menjaju. Poto si shvatio tako bitnu stvar o umu, to e uticati da se mnogo toga oko tebe promeni. Posmatraj um i pronai gde je on, ta je on. Osetie da misli plove i da izmeu njih ima intervala. I ako dugo posmatra, videe da ima vie intervala nego misli, jer je svaka misao odvojena od druge misli; u stvari, svaka re je odvojena od druge. I to dublje ide, pronai e sve vee i vee praznine. Misao plovi, zatim nastupa praznina; onda nailazi druga misao, a zatim sledea praznina. Ako nisi svestan, nee moi da zapazi praznine; skakae s jedne misli na drugu, i nee moi da zapazi praznine. Ali ako bude savreno svestan, otkrie ti se kilometri praznina. U tim prazninama deava se satori. U tim prazninama Istina kuca na tvoja vrata. U tim prazninama gost dolazi. U tim prazninama Bog se ostvaruje, ili nazovi to kako eli. A kada je svesnost potpuna, tada ostaje samo ogromna praznina niega. Isto je i sa oblacima: oblaci se kreu i mogu biti toliko gusti da e prekriti nebo i nee moi da ga vidi. Nestalo je beskrajno plavetnilo, a ti si prekriven oblacima. Posmatraj tada: jedan je oblak otplovio, a drugi jo nije uao u tvoje vidno polje i - odjednom bljesne beskrajno nebesko plavetnilo. Isto se deava i u tebi: ti si beskrajno plavetnilo neba, a misli su kao oblaci koji lebde okolo tebe, oseti to. Ali, praznine postoje, nebo postoji. Ako doivi bljesak neba, to je satori, a ako postane kao nebo, to je samadi. Proces koji vodi od satorija do samadija sastoji se u dubokom pronicanju uma, nieg vie. Um ne postoji kao entitet, postoje samo misli, to je prvo. Drugo: misli postoje odvojeno od tebe, one nisu deo tvoje prirode, one dolaze i odlaze - ti ostaje, ti istrajava. Ti si kao nebo: nikada ne dolazi, i nikada ne odlazi, uvek si ovde. Oblaci dolaze i odlaze, oni su trenutni
20

fenomen, oni nisu veni. ak ako i pokua da se uhvati za misao, nee moi dugo da je zadri, ona e otii, ona ima svoje roenje i smrt. Misli nisu tvoje, one ne pripadaju tebi. One dolaze kao posetioci, gosti, ali one nisu domaini. Posmatraj dublje, i tada e postati domain, a misli e biti gosti. I kao gosti one e biti divne, ali ako potpuno zaboravi da si ti gospodar, one e postati gospodari, a ti e biti u zbrci. Upravo to je pakao. Kada si ti gospodar kue, kua pripada tebi iako e gosti eleti da gazduju. Primi ih, vodi rauna o njima, ali se nemoj identifikovati sa njima jer, u suprotnom, oni e postati gospodari. Um postaje problem zato to se potpuno identifikuje sa mislima, tako da si potpuno zaboravio na razmak i na to da su one posetioci, da one dolaze i odlaze. Uvek se seti onog koji ostaje, to je tvoja priroda, tvoj Tao. Uvek usmeri panju prema onome koji nikada ne dolazi i nikada ne odlazi, koji je kao nebo. Promeni getalt: ne obraaj panju na posetioce, ostani ukorenjen u gospodaru; posetioci e doi i otii. Naravno, postoje dobri i loi gosti, ali ne treba da brine zbog toga. Dobar gospodar e se jednako ophoditi prema svim gostima, nee praviti nikakvu razliku. Dobar domain je samo dobar domain: loe misli dolaze, i on se prema njima odnosi kao i prema dobrima. Njega ne interesuje kakva je misao. ta si ti uinio time to si napravio razliku izmeu dobre i loe misli? Ti si dobre misli pribliio sebi, a loe odgurnuo. Pre ili kasnije e postati identifikovan sa dobrim mislima; dobre misli e postati domaini. A svaka misao koja postane domain stvara bedu - zato to ona nije domain; misao na to polae pravo, a ti se sa njom identifikuje. Identifikacija je bolest. Gurijev je obino govorio da je potrebna samo jedna stvar: da se ne identifikuje sa onim to dolazi i odlazi. Doi e jutro, zatim e vee doi i proi, doi e i no, a zatim opet jutro. Ti ostaje: ne kao ti, jer je i to takoe misao - ve kao ista svesnost; ne kao tvoje ime, zato to je i ono misao; ne kao tvoj oblik, jer je i on misao; ne kao tvoje telo, jer e jednog dana shvatiti da je i ono takoe misao. Samo kao ista svesnost, bez imena, bez oblika; samo kao istota, samo kao bezoblinost, bezimenost, samo kao istinski fenomen svesnog bia - jedino e kao to preostati. Ako se identifikuje, postae um. Ako se identifikuje, postae telo. Ako se identifikuje, postae ime i oblik - ono to Hindusi zovu namarupa, ime i oblik - tada je domain izgubljen. Tada zaboravlja na veno, i trenutanost ti postaje bitna. Trenutanost je svet; venost je Boanstvo. To je druga vana stvar koju treba da postigne, da ti bude domain, a da misli budu posetioci. Ako pone da posmatra, ubrzo e postati svestan tree stvari. Trea stvar je da su misli stranci, spoljni nametljivci. Nijedna misao nije tvoja. One uvek dolaze spolja, ti si im samo prolaz. Ptica ulee u kuu na jedna vrata, i izlee kroz druga: upravo tako misli ulaze i izlaze iz tebe. Ti smatra da su misli tvoje. I ne samo to, ti se ak bori za njih i kae, To je moja misao, to je istina. Ti debatuje, raspravlja se, prepire
21

se zbog nje, pokuava da dokae, To je moja misao. Nijedna misao nije tvoja, nijedna misao nije originalna - sve su misli pozajmljene. Sve su one iz druge ruke jer je milion ljudi imalo te misli pre tebe. Misli su ak vie izvan tebe nego to su to stvari. Jednom je veliki fiziar Edington rekao da to nauka dublje prodire u materiju, sve vie otkriva da je materija misao. To je moda tako, ja nisam fiziar, i Edington je verovatno u pravu kada kae da to dublje posmatra, sve e bolje uviati da je materija misao. Ali, elim da ti kaem suprotno: to dublje ulazi u sebe, misli e ti sve vie izgledati kao predmeti. U stvari, to su dva aspekta istog fenomena: misao je predmet, predmet je misao. Kada kaem da je misao stvar, ta ja pri tom mislim? Ja smatram da svoju misao moe baciti isto kao i stvar. Neiju glavu moe da gaa mislima kao to moe i stvarima. Moe nekoga da ubije mislima, ba kao to to moe i noem. Moe dati svoju misao kao poklon, ili kao zarazu. Misli su stvari, one imaju mo, ali one ne pripadaju tebi. One ti dolaze, ostae odreeno vreme sa tobom, i onda e te napustiti. Ceo univerzum je ispunjen mislima i predmetima. Stvari su samo fiziki deo misli, a misli su mentalni deo stvari. Zbog injenice da su misli objekti, deavaju se mnoga uda. Ako neko neprestano misli o tebi i o tvojoj srei, ona e se ostvariti, zato to on usmerava mo prema tebi. Zato su blagoslovi od pomoi, zato pomau. Ako moe biti blagosloven od nekoga ko je postigao ne-um, blagoslov e se ostvariti - jer ovek koji nikada ne koristi misli akumulirao je misaonu energiju, tako da e se obistiniti sve to on kae. U svim istonim tradicijama se ueniku, pre nego to pone da ui neum, pre nego to dobije tehnike, naglasi da mora prestati da bude negativan, jer ako dostigne ne-um, a ostane negativan, to za njega moe postati opasna mo. Pre nego to postigne ne-um mora postati potpuno pozitivan. U tome je sva razlika izmeu crne i bele magije. Crna magija ne znai nita drugo do negativno usmeravanje akumulirane misaone energije. Bela magija nije nita drugo do usmeravanje akumulirane misaone enrgije kroz pozitivan stav prema celokupnom postojanju. Ista energija negativizmom postaje crna; ista energija kroz pozitivizam postaje bela. Misao je ogromna mo, ona je stvar. Ovo je bila trea vana osobina prirode uma. Treba da je razume i posmatra unutar sebe. Ponekad e ti se desiti da vidi kako misli deluju kao stvari, ali ba zato to si previe uslovljen materijom, mislie da je to koincidencija. Ti jednostavno zanemaruje injenice, ne obraa panju na njih; ostaje ravnoduan, zaboravlja na njih. Ali mnogo puta si pomislio na smrt neke osobe - i ona je umrla. Pomislio si da je to koincidencija. Nekad si pomislio na svog prijatelja, poeleo da ga vidi i mislio kako bi bilo dobro da on doe - a on je pred vratima, kuca. Ti misli da je to bila koincidencija. To nije bila koincidencija. U stvari, ne postoji nita nalik koincidenciji, sve ima svoj uzrok. Tvoje misli stvaraju svet oko tebe.
22

Tvoje misli su predmeti, zato budi sa njima oprezan. Paljivo rukuj sa njima! Ako nisi sasvim svestan, moe stvoriti bedu sebi i drugima - a ti je i stvara. I, zapamti, kada drugome makar i nesvesno stvori bedu, u istom trenutku si je stvorio i sebi - zato to su misli dvosekli ma. One takoe saseku i tebe u istom trenutku kad su sasekle nekog drugog. Pre tri godine jedan Izraelac, Uri Geler, koji je prouavao energiju misli, pokazao je na televiziji BBC u Engleskoj jedan eksperiment. Mogao je da savije bilo koji predmet samo pomou misli: neko je hodao ispred Uri Gelera sa kaikom u ruci, a on bi samo pomislio - i kaika se u istom trenutku iskrivila. Vi ne moete da je iskrivite ni svojim rukama, a on ju je iskrivio svojim mislima. Ali na televiziji BBC se dogodio vrlo redak fenomen; ak ni Uri Geler nije znao da je to mogue. Hiljade ljudi je preko ekrana posmatralo eksperiment. I kada bi on to radio, u kuama mnogih ljudi stvari su poele da padaju i da se lome hiljade predmeta po celoj Engleskoj. To se deava kad se prenosi energija. Ako bi izvodio eksperiment na udaljenosti od deset stopa, tada bi se i u kuama ljudi na deset stopa od televizijskih ekrana mnogo toga deavalo: predmeti su poeli da se krive, da padaju, da se lome. To je bilo udno! Misli su predmeti, i to vrlo moni predmeti. U Sovjetskoj Rusiji ivi ena, Mihailova. Ona moe da utie na predmete sa daljine, moe da ih pomera mislima. U Rusiji se ne veruje u takve stvari - to je komunistika zemlja, ateistika - tako da su tamo odmah nauno poeli da prouavaju Mihailovu, da ispituju ta se deava. Dok je ona to radila, izgubila je na teini skoro jedan kilogram; za pola sata, koliko je trajao eksperiment, izgubila je kilogram. ta to znai? To znai da kroz misli emituje energiju - a to neprestano radi. Tvoj um je egrtaljka. Ti nepotrebno izbacuje iz sebe mnogo toga. Ti unitava ljude oko sebe. Ti unitava sebe. Ti si opasna stvar - koja se neprekidno rasprostire. A mnogo se toga deava zbog tebe. To je ogromna mrea: ceo svet svakog dana postaje sve bedniji, jer na zemlji ima sve vie ljudi, i sve vie njih izliva svoje negativne misli. to se vie vraa u prolost, otkrie da je ranije na zemlji bilo vie mira - i manje mentalnog zagaivanja. U doba Bude, ili u doba Lao Cea, svet je bio vrlo, vrlo miroljubiv, prirodan; to je bio raj. Zato? Prvo, populacija je bila vrlo mala, a ljudi nisu bili previe skloni razmiljanju, bili su skloniji oseanjima; tako da su vie voleli da se mole nego da razmiljaju. Prvo to su ujutru poeleli da rade, bila je molitva. Poslednje to bi uvee eleli da rade, bila je molitva. I tokom celoga dana, kad god bi nali vremena, oni bi poeleli da se u sebi mole. ta je molitva? Molitva je kad alje blagoslov svima. Molitva je kad alje sauee svima. Molitvom stvara protivotrov za negativne misli 23

Ona je pozitivizam. To je bila trea bitna stvar u vezi misli, one su mone stvari i trebalo bi da sa njima oprezno rukuje. Obino ti nesvesno na svata pomisli. Vrlo je teko nai osobu koja u mislima nije nainila neko ubistvo; teko je nai nekoga ko nije u svom umu nainio sve vrste grehova i zlodela - a misli se ostvaruju. I, zapamtite, vi moda niste ubice, ali ako neprestano razmiljate o ubistvu moete da stvorite situaciju u kojoj neko moe biti ubijen. Neko moe da preuzme tvoju misao, jer oko tebe postoje slabe osobe, a misli teku kao voda: nadole. Ako neprekidno o tome razmilja, neko slabiji moe preuzeti tvoje misli i zaista ubiti. Zbog toga oni koji poznaju unutranju stvarnost oveka kau da postoji opta odgovornost, i da su svi odgovorni za sve to se dogaa na zemlji. Za sve ono to se dogodilo u Vijetnamu nije odgovoran samo Nikson, svako ko misli je takoe odgovoran. Samo jedna osoba ne moe da bude odgovorna, a to je osoba koja je izvan uma: inae su svi odgovorni za sve to se na zemlji deava. Ako je zemlja pakao, ti si kreator, ti u svemu uestvuje. Nemoj da prebacuje odgovornost na druge - i ti si odgovoran, to je kolektivni fenomen. elja moe da se ostvari bilo gde, eksplozija moe da se dogodi hiljade milja daleko od tebe - udaljenost nema nikakve vanosti jer je misao vanprostorni fenomen. Njoj prostor nije potreban. Zbog toga misao bre putuje. ak ni svetlost ne putuje tako brzo, ak je i svetlosti potreban prostor. Misli putuju bre. U stvari, njima za putovanje nije potrebno vreme, za njih prostor ne postoji. Ti moe da bude ovde, da o neemu razmilja, a da se to dogodi u Americi. Kako moe da ne bude odgovoran? Nema suda koji moe da te kazni, ali e biti kanjen od vrhovnog suda Egzistencije - ti si ve sada kanjen. Zbog toga si toliko jadan. Ljudi mi dolaze i kau, Mi nikada nikome nismo naneli zlo, a ipak smo toliko jadni. Moda ti nisi nita uradio, ali si moda neto pomislio - a misli su mnogo suptilnije od dela. Neko moe sebe da zatiti od injenja, ali ne moe sebe da zatiti od miljenja. Misao svakoga moe da rani. Potreban je ne-um ako eli da bude potpuno slobodan od grehova, oslobodan od zlodela, slobodan od svega to se oko tebe deava - i to je bio Budin cilj. Buda je osoba koja ivi bez uma i zbog toga ne snosi odgovornost. Zato ljudi na Istoku kau da on nikada ne sakuplja karmu, on nikad ne akumulira neprilike za budunost. On ivi, hoda, kree se, jede, govori, ini mnogo toga, ali nikada ne sakuplja karmu, jer karma podrazumeva aktivnost. Ali, na Istoku se kae da Buda nee sakupiti karmu ak i ako ubije. Zato? A ti sakuplja karmu ak i ako ne ubije. Zato? Jednostavno: to god da Buda radi, on to radi bez uplitanja uma. On je spontanost, nije aktivnost. On ne razmilja o tome, to se deava. On nije delatelj.
24

On se kree poput praznine. Vie mu nije potreban um, on ne razmilja ta da ini. Ako Egzistencija dozvoli da se to dogodi, on e dozvoliti da se to dogodi. On vie nema ego da bi se opirao, On vie nema ega koji bi delao. To znai biti prazan i ne-sebe: samo biti ne-bie, anatta, ne-sopstvo. Tada vie ne sakuplja nita; tada vie nisi odgovoran za ono to se dogaa oko tebe; tada si transcendirao. Svaka, i najmanja misao stvara neto u tebi i u drugima. Budi oprezan! Ali, kada ti kaem da bude oprezan, ja ne mislim na dobre misli, ne. Zato to uvek kada ima dobre misli, takoe e se pojaviti i loe misli. Kako moe biti dobrog bez loeg? Ako razmilja o ljubavi, s druge strane, upravo iza nje, skrivae se mrnja. Moe li da misli o ljubavi a da ne pomisli na mrnju? Ti moda nisi svestan, moda se ljubav nalazi u svesnom sloju tvoga uma, ali u nesvesnom se krije mrnja - one se kreu zajedno. Uvek kada misli o samilosti, ti misli i o okrutnosti. Moe li da misli o samilosti, a da ne misli o okrutnosti? Moe li da misli o nenasilju, a da ne misli na nasilje? Ve je u samu re nenasilje ulo nasilje; ono se u njoj ve sadri. Moe li da misli o brahmacharyi, o celibatu, a da ne pomisli na seks? To je nemogue, jer ta bi uopte znaio celibat bez misli o seksu? A ako brahmacharya podrazumeva da se ne misli na seks, kakva je to brahmacharya? Ne, pomou ne-miljenja nastaje potpuno novi kvalitet bia: ne dobar, ne lo, jednostavno, stanje ne-miljenja. Ti samo posmatra, samo ostaje svestan, ali ne razmilja. I ako neka misao ue a ona e ui, jer misli nisu tvoje; one lebde u vazduhu. Svuda okolo je ne-sfera, sfera misli, svuda okolo. Ba kao to je vazduh tu, i misli su svuda okolo tebe i one same od sebe dolaze i odlaze. To e prestati kada postane svesniji. U tome ima neega: ako postane svesniji, misli e jednostavno nestati, istopie se, jer je energija svesti snanija od misli. Svesnost je za misli kao vatra. To je kao kad upali svetiljku i mrak ne moe da ue u tvoju kuu; ugasi je - i mrak e da prodre sa svih strana; bez sumnje, odmah e biti tu. Kada je u kui upaljeno svetlo, mrak ne moe da ue. Misli su kao mrak: one ulaze samo ako nema svetla. Svesnost je vatra: kako postaje svesniji, sve e manje i manje misli da ue. Ako stvarno postane integrisan u svojoj svesnosti, tada misli vie nee ulaziti; postae neprobojna tvrava, nita nee moi da prodre u tebe. Ne zato to si zatvoren, zapamti - ti si potpuno otvoren; to je upravo kao da energija svesnosti postaje tvoja tvrava. I kada misli ne budu vie ulazile u tebe, one e samo prolaziti pored tebe. Videe ih kako dolaze, ali kada priu toliko blizu da samo to nisu ule, one e se okrenuti. Tada moe da ide svuda, moe da ode i u sam pakao - nita ne moe da utie na tebe. To je ono to ja podrazumevam pod prosvetljenjem.
25

A sada pokuaj da razume Tilopinu sutru: Ako neko vidi nitavilo dok gleda u prostor; I ako on tada umom posmatra um, On unitava razlike I postie Budastvo. Ako vidi nitavilo dok gleda u prostor To je metoda, tantrika metoda: posmatraj prostor, nebo, bez gledanja; posmatraj praznih oiju. Posmatraj, ali ne gledaj u neto: jednostavno samo gledaj prazno. Ponekad e videti prazan pogled u oima ludaka - jer ludak i mudrac su slini u jednoj stvari. Ludak te gleda u lice ali ti moe da oseti da te on ne vidi. On gleda u tebe kao da si od stakla, kao da si providan; ti si mu samo na putu, ali on ne gleda u tebe. I ti si za njega providan; on gleda kroz tebe, iza tebe. On bez gledanja gleda u tebe. To u nije prisutno, on samo gleda. Posmatraj nebo ne gledajui u neto, jer ako gleda u neto, oblaci e biti spremni da dou: neto znai oblak, nita znai beskrajno prostranstvo plavog neba. Ne gledaj u neki objekat. Ako posmatra neki objekat, gledanje samo stvara objekat: nailaze oblaci, i tada gleda u oblake. Ne gledaj u oblake. ak i ako su tamo, ne gledaj u njih - samo gledaj; pusti ih da plove, oni su tamo. Iznenada e doi trenutak kada e se navii da gleda ne-gledanjem - oblaci e za tebe nestati, ostae samo beskrajno nebo. To je teko, jer su tvoje oi fokusirane i navikle su da gledaju u objekte. Pogledaj malo dete prvog dana po roenju. Ono ima iste oi kao mudrac - ili kao ludak: njegove oi su slobodne i nefokusirane. Ono moe da ih dovede u pravilan poloaj, ali moe i da ih pusti da klize prema uglovima - one jo nisu fiksirane. Njegov sistem je tean, njegov nervni sistem jo nema strukturu, sve je fluidno. Tako da dete gleda ne gledajui u stvari, to je pogled ludaka. Posmatraj dete: potreban ti je isti takav nain gledanja, jer treba da postigne drugo detinjstvo. Posmatraj ludaka, jer je ludak ispao iz drutva. Drutvo podrazumeva utvren svet pravila, igri. Ludak je lud jer se on ne dri utvrenih pravila, on je otpao - on je savreni otpadnik. I mudrac je savreni otpadnik drutva, ali sasvim drugaiji. On nije lud; u stvari, on je jedina mogunost nevine istote. Ali ceo svet je lud, ukljeten u pravila - zbog toga mudrac izgleda lud. Posmatraj ludaka: takav pogled ti je potreban. U starim tibetanskim kolama su uvek imali ludaka samo zato da bi tragaoci mogli da vide njegove oi. Ludaci su bili na visokoj ceni. Traili su ih, jer manastir nije mogao da postoji bez ludaka. On je bio predmet posmatranja. Tragaoci su posmatrali ludaka, njegove oi, zatim su pokuavali da na njihov nain posmatraju svet. Ti dani su bili divni. Na Istoku ludaci nikada nisu patili kao to su patili oni na Zapadu. Na Istoku su bili cenjeni, bili su neto naroito. Drutvo je o njima vodilo rauna, bili su potovani jer su imali u sebi izvestan element mudrosti, neke
26

osobine deteta. Oni su drukiji od takozvanog drutva, kulture, civilizacije, oni su iz toga ispali. Naravno, oni su pali dole; mudrac se uzdigao. Ludak je pao dole - u tome je razlika - ali su obojica ispali. Po tome su oni slini. Posmatraj ludaka, i zatim pokuaj da tvoje oi postanu fleksibilne. Na Harvardu su pre nekoliko godina napravili jedan eksperiment, i jako su se iznenadili, nisu mogli da veruju. Pokuali su da otkriju da li je svet onakav kakvim ga mi vidimo, ili nije - jer su se mnoge stvari promenile u poslednjih nekoliko godina. Eksperiment su izvrili na jednom mladom oveku: dali su mu naoari sa izoblienim soivima, i trebalo je da ih nosi sedam dana. Prva tri dana bio je u jadnom stanju jer je sve video izoblieno, sve oko njega je bilo izoblieno. To mu je izazvalo jaku glavobolju od koje nije mogao ni da spava. ak su mu se i iza zatvorenih oiju javljale iskrivljene figure: izobliena lica, izoblieno drvee, iskrivljeni putevi. Nije mogao ni da hoda, jer nije znao ta je stvarnost, a ta njegova projekcija stvorena izoblienim soivima. Ali, dogodilo se udo! Posle tri dana on se prilagodio, izoblienost je nestala. Soiva su bila ista, ali on je ponovo video svet na isti, stari nain. Posle nedelju dana sve je bilo u redu: nije vie imao glavobolje, problema, a naunici su bili iznenaeni, nisu mogli da veruju u to to se dogodilo. Oi su se potpuno promenile, kao da naoara vie nije ni bilo. A one su bile tu - ali oi su se ponovo prilagodile posmatranju sveta na ve naviknuti nain. Mi ne vidimo svet onakvim kakav jeste, mi ga vidimo onako kako oekujemo da on izgleda, mi na njega neto projektujemo. To se dogodilo kada je prvi put veliki brod doplovio do malog ostrva u Pacifiku. Ljudi sa ostrva ga nisu videli - niko od njih! A brod je bio ogroman - ali su ljudi bili naviknuti, njihove oi su bile navikle da vide male brodove. Oni nikada nisu ni uli za tako veliki brod, i nita slino nikada nisu videli. Njihove oi nisu uhvatile taj odbljesak, njihove oi su ga jednostavno odbile. Niko ne zna ta ti vidi, da li je to tu ili nije. To moda i ne izgleda tako, moda izgleda potpuno drugaije. Ti vidi boju, vidi oblik, a sve je to projekcija oiju. I sve u ta gleda, fokusira svojim starim obrascem, vidi u skladu sa svojom sopstvenom uslovljenou. Ludak ima fluidan pogled, odsutan, on gleda i ne gleda. Taj pogled je divan. Ovo je jedna od najznaajnijih tantrikih tehnika: Ako neko vidi nitavilo dok gleda u prostor Nemoj da vidi, jednostavno gledaj. Prvih nekoliko dana ponovo i ponovo e da gleda u neto samo zbog stare navike. Mi ujemo stvari po ve stvorenoj navici, mi vidimo stvari po ve stvorenoj navici, mi razumemo stvari po ve stvorenoj navici. Jedan od najveih Gurijevljevih uenika, P.D.Uspenski, obino je od svojih uenika zahtevao odreenu stvar - i svi su bili protiv toga. Zbog insistiranja na ovom, mnogi su ga napustili. Ako bi neko rekao, Jue si rekao, on bi ga odmah zaustavio, Ne govori tako. Reci, Ja sam
27

razumeo da si ti jue rekao to. Dodaj, Ja sam razumeo. Nemoj da kae, Ti si rekao. Ti to ne moe da zna. Priaj o onome ta si ti uo! I on je na ovome uporno insistirao, zato to nama upravljaju navike. Ponovo bi neko rekao, U Bibliji se kae i on bi uskoio, Ne govori tako! Samo reci da si ti razumeo da je u Bibliji to reeno. Na ovoj reenici je izriito insistirao: Zapamti zauvek da je to tvoje tumaenje. Mi to i dalje zaboravljamo. Njegovi uenici su stalno zaboravljali, svakoga dana, a on je bio uporan. Nije im dozvoljavao da nastave po starom. Rekao bi im, Vrati se. Prvo reci: Ja sam razumeo da si ti to rekao, to je moje tumaenje , jer ti uje i vidi u skladu sa sobom; jer vi imate okotale navike gledanja i sluanja. To mora da se odbaci. Da bi se spoznala egzistencija, moraju da se odbace svi uvreeni stavovi. Tvoje oi treba da postanu samo prozor, a ne projektor. Tvoje ui treba da budu samo vrata, a ne projektor. Desilo se: Jedan psihoanalitiar, koji je studirao sa Gurijevim, napravio je ovaj jednostavan eksperiment. U sali za prijeme stajao je po strani; ljudi su prolazili, a on je posmatrao i osetio da niko ne slua ta drugi govore - a bilo je mnogo sveta jer se obavljalo venanje bogatih ljudi. On se zabavljao tako to je veoma tiho rekao prvoj osobi koja bi ula, Moja baka je umrla. ovek je odgovorio, Odlino za tebe, divno! Sledei, kome je bilo reeno isto, odgovorio je, Ba lepo od tebe. A mladoenja je na iste rei odgovorio, Stari moj, i tebi je dolo vreme. Niko nikoga nije sluao. uli su ono to su oekivali da uju. Oekivanja su tvoje naoari, to su tvoja soiva. Tvoje oi treba da su prozori - a ne tehniki aparati. Nita ne treba da izae iz tvojih oiju, jer ako neto krene, oblak e ve biti stvoren. Tada e videti stvari koje ne postoje, tada e imati finu halucinaciju. Dozvoli da u tvojim oima, u tvojim uima bude ista jasnoa, sva tvoja ula treba da budu ista, tvoja percepcija jasnija - samo tada Egzistencija moe da ti se raduje. Kada upozna Egzistenciju, tada e znati da si ti Buda, Bog, jer je u Egzistenciji sve boansko. Ako neko vidi nitavilo dok gleda u prostor; i ako on tada umom posmatra um Prvo zuri u nebo; legni na zemlju i samo zuri u nebo. Treba da pokua samo jednu stvar: da ne gleda ni u ta. U poetku nee uspeti, stalno e zaboravljati, nee moi da zapamti; ali ne budi frustriran, to je zbog stare navike prirodno. Kad god se ponovo seti, opusti svoje oi, olabavi ih, i samo posmatraj nebo - nita ne ini, samo gledaj. Uskoro e doi vreme kada e moi da posmatra nebo ne pokuavajui da na njemu neto vidi. Tada pokuaj sa unutranjim nebom.
28

i ako on tada umom posmatra um Tada zatvori oi i gledaj unutra tako da ne gleda nita, samo na isti nain gledaj odsutno. Misli plutaju, ali ti ne ide za njima, niti gleda u njih - ti samo posmatra. Ako se one pojave, dobro je, ako se ne pojave, i to je dobro. Tada e moi da vidi prazninu: jedna misao dolazi, druga odlazi nastaje praznina. I tako e polako moi da vidi kako misli postaju providne, pa e, ak i dok misao prolazi, uvek videti prazninu, uvek e videti skriveno nebo iza oblaka. I to se vie bude prilagodio ovakvom gledanju, misli e polako da nestaju. One e postati sve manje, manje, manje i manje. Praznina e postati vea: nekoliko minuta nijedna misao nee doi, sve je tako mirno i tiho - i ti si prvi put zajedno sa sobom. Uznemirenost nestaje i sve doivljava kao potpuno blaenstvo. Ako ti takvo gledanje postane prirodno - a postae, jer to je jedna od najprirodnijih stvari; samo treba da opusti oi, ne uslovljava - tada: on unitava razlike tada nita nije dobro, nita nije loe; nita runo, nita lepo, i postie Budastvo. Stanje Bude znai najviu budnost. Kada nema razlika, sve podele se gube, jedinstvo je postignuto, samo jedno preostaje. ak ne moe ni rei jedno, jer to je takoe deo dualnosti. Jedno ostaje, ali se ne moe rei jedan, jer kako moe rei jedan, a da duboko u sebi ne kae dva. Ne, ne moe rei da ostaje jedan, samo je dva nestalo, nestalo je mnotvo. Sada je to prostrano jedinstvo koje niim nije ogranieno: tada se jedno drvo utapa u drugo, zemlja se utapa u drvee, drvee se utapa u nebo, nebo se utapa u ti se utapa u mene, ja se utapam u tebe sve se stapa, razlike se gube, rastau i utapaju kao talasi u druge talase beskrajno jedinstvo vibrira, vrvi, bez granica, bez odrednica, bez razlikovanja svetac se utapa u grenika, grenik se utapa u sveca dobro postaje loe, loe postaje dobro no se preobraa u dan, dan se preobraa u no ivot se utapa u smrt, smrt ponovo stie u ivot i sve postaje jedno Samo je u takvom trenutku postignuto stanje Bude: kada nita nije dobro, nita loe, kada nema greha, nema vrline, nema mraka, nema noi niega, kada nema razlikovanja. Razliitost je tu zbog tvog uvebanog oka. Razliitost je nauena. Razliitost ne postoji u egzistenciji. Razliitost je projektovana iz tebe. Razliitost je svetu data kroz tebe - ali ona u njemu ne postoji To je trik tvojih oiju, tvoje oi se poigravaju sa tobom.
29

Oblaci koji tumaraju nebom nemaju korenje, ni dom; niti to imaju raznolike misli dok plutaju kroz um. Jednom, kada se uoi sopstveni um, prestaju razlike. Oblaci koji tumaraju nebom nemaju korenje, ni dom Isto se to odnosi i na tvoje misli, na tvoje unutranje nebo: tvoje misli nemaju korenje, nemaju dom; one tumaraju ba kao i oblaci. Zato nema potrebe da se protiv njih bori, nema potrebe da si protiv njih, ak nema potrebe ni da pokua da ih zaustavi. Ovo bi trebalo dobro da se shvati, jer kad god neko postane zainteresovan za meditaciju, trudi se da zaustavi misli. A ako se trudi da zaustavi misli, one se nikad nee zaustaviti jer je sam napor zaustavljanja misao, sam napor u meditaciji je misao, sam napor za postizanje Budastva je misao. Kako moe da zaustavi misao uz pomo druge misli? Kako e zaustaviti um, stvarajui drugi um? Tada e se zakaiti za onaj drugi. I tako e nastaviti sve dok ti se ne zgadi; tako tome nee biti kraja. Nemoj da se bori - jer, ko e da se bori? Ko si ti? Samo misao; zato nemoj od sebe da pravi bojno polje, gde e se misli boriti meusobno. Bolje budi svedok, samo posmatraj misli kako plove. One e stati, ali ih nee zaustaviti ti. One e stati jer si postao budniji, a ne zbog napora koji ini da ih zaustavi. Ne, one se nikada nee zaustaviti na taj nain, one e tako opstati. Misli su vrlo tvrdoglave, postojane; one su hatha yogini, one preivljavaju. Ti ih odbacuje, a one se vraaju u milionima. Ti e se umoriti, ali ne i one. Desilo se da je neki ovek doao kod Tilope. ovek je eleo da postigne Budastvo, i uo je da je Tilopa to postigao. Tilopa je bio u nekom hramu, na Tibetu. ovek je stigao, Tilopa je sedeo, i ovek je rekao, eleo bih da zaustavim svoje misli. Tilopa ree, To je veoma lako. Pokazau ti sredstvo, tehniku. Samo uradi ovo: sedni, i ne misli na majmune. To e upaliti. ovek ree, Tako jednostavno? Samo da ne mislim na majmune? Ali ja nikada nisam o njima ni razmiljao. Tilopa ree, Sada to uradi, a sutra e mi rei ta se dogodilo. Moete li da zamislite ta se desilo tom jadnom oveku majmuni i samo majmuni svuda oko njega. Uvee nije mogao ni da trene. Bio on otvorenih ili zatvorenih oiju, majmuni su sedeli oko njega i pravili grimase. Bio je potpuno iznenaen: Zato mi je ovaj ovek dao ovakvu tehniku jer, ako su majmuni problem, mene oni nikad nisu uznemiravali. Ovo mi se dogaa prvi put. Ali, on se trudio, trudio se celo jutro. Otiao je na plau i seo, ali se nita nije promenilo: majmuni ga nisu naputali. Kada se uvee vratio bio je gotovo lud - jer su ga majmuni pratili i on je sa njima razgovarao. Doao je i rekao, Spasi me nekako. Ja ovo ne
30

elim. Bilo je u redu, ali vie ne elim nikakvu meditaciju. I ne elim to tvoje prosvetljenje - samo me oslobodi majmuna! Ako misli na majmune, moe se desiti da ne dou. Ali ako ne eli da dou, oni e te pratiti. Oni imaju sopstveni ego i nee te ostaviti tako lako. A o emu ti razmilja: pokuava da ne misli na majmune? Majmuni e te razdraiti, a to ne sme da im dozvoli. Upravo se to deava ljudima. Tilopa se alio, on je time rekao da ako pokua da zaustavi misli, nee moi da ih zaustavi. Naprotiv, sam napor da ih zaustavi daje im energiju, inei napor da ih zaustavi, ti im poklanja panju. Tako, to vie pokuava da neto izbegne, sve vie na to obraa panju. elja da ne misli o njima upravo te nagoni da o njima misli. Zapamti to jer e u suprotnom biti u istoj situaciji kao taj jadni ovek koji je postao opsednut majmunima jer je eleo da ih se oslobodi. Nema potrebe da zaustavlja misli. Misli su neukorenjene, beskunici, skitnice, ne treba da se zbog njih brine, samo posmatraj. Ako misli dou, dobro je, nemoj da se osea loe - jer ak ako ih i malo smatra loim, poee da se bori protiv njih. To je u redu, to je prirodno: kao to lie raste na drveu, tako i misli dolaze u um. To je u redu i savreno je koliko god je mogue. Ako se one ne pojave, to je divno. Samo ostani posmatra sa strane koji nije ni za ni protiv, niti neto previe ceni, niti obezvreuje - bez ikakvog prosuivanja. Samo sedi i posmatraj sebe iznutra, posmatraj bez posmatranja. I desie se to da to vie gleda, manje nalazi; to dublje prodire, misli sve vie nestaju, rasipaju se. Jednom, kada ovo bude razumeo, klju e biti u tvojim rukama. A taj klju otkljuava najtajanstveniji fenomen: fenomen Budine svesti. Oblaci koji tumaraju nebom Nemaju korenje, ni dom, Niti to imaju raznolike misli Dok plutaju kroz um. Jednom kada se uoi sopstveni um, prestaju razlike. I kada jednom bude mogao da vidi kako misli plove, da ti nisi misao, ve prostor kojim one plove, tada si postigao samospoznaju, i tada moe da razume fenomen svesnosti. Tada razlikovanje prestaje: tada nita nije loe, nita nije dobro, tada sve elje jednostavno nestaju, jer ako nema nieg loeg i nieg dobrog, tada nema nieg to bi se poelelo, i nieg to bi se postiglo. Tada prihvata i postaje oputen i prirodan. Jednostavno poinje da tee sa Egzistencijom, ne ide nikuda jer ne postoji cilj, i ne kree se ni po kakvom planu, jer nema plana. Tada poinje da se raduje svakom trenutku, bilo ta da ti on donese - zapamti, bilo ta. I moe da uiva, jer sada vie nema elja ni oekivanja. Ne trai nita, i to god da dobije,
31

osea zahvalnost. ak i samo sedenje i disanje je divno, samo to to si ovde je divno, tako da svaki trenutak postaje magian, udo sam po sebi. Oblaci i boje se stvaraju u prostoru, ali prostor nema primese ni crne, ni bele. Sve stvari proizilaze iz sopstvenog uma, um nije zaprljan ni vrlinama ni porocima. I tada, tada zna da se u prostoru stvaraju oblici i boje. Oblaci preuzimaju razliite oblike: moe da vidi slona ili lava, to god poeli. U prostoru nastaju i nestaju oblici i boje ali prostor nema primese ni crne, ni bele i to god da se dogodi, nebo ostaje netaknuto, neobojeno. Ujutru je vatrene boje, crvena boja potie od sunca i celo nebo postaje crveno. Ali uvee, gde to crvenilo nestaje? Celo nebo je tamno, crno. Gde je to crnilo ujutru nestalo? Nebo ostaje neobojeno, nedodirnuto. I to je put sannyasina: da ostane kao nebo, neobojen dogaajima. Dobre misli dolaze - sannyasin se time ne hvali. On nee rei, Ispunjen sam dobrim mislima, uzvienim mislima koje su blagoslov za ceo svet. Ne, on se time nee hvaliti, jer ako se hvali, znai da je obojen. On ne tei da bude dobar. Loe misli dolaze - on nije zbog njih depresivan, jer e, u suprotnom, biti obojen. Dobro ili loe, dan ili no, on samo posmatra sve to dolazi i odlazi. On posmatra promene tokom vremena; mladi postaju starci, i on posmatra - on ostaje neobojen. To je najdublja sutina sannyasa, biti kao nebo, kao prostor. A, u stvari, tako i jeste. Kad god razmilja, ti si obojen, to je samo razmiljanje. Kada misli, tada postaje dobar ili lo, svetac ili grenik, a to je samo miljenje, jer tvoje unutranje nebo nikada nita ne postaje - ono postoji, ono nikada nita ne postaje. Svako postojanje je samo identifikovanje sa nekim oblikom ili imenom, nekom bojom ili oblikom koji se pojavio u prostoru - svako postojanje. Ti ve jesi - ti si ve to nema potrebe da bilo ta postane. Pogledaj nebo: prolee dolazi, i vazduh je ispunjen pesmom ptica; sve cveta i mirie. Zatim se sve smiruje i dolazi leto. Poinju kie - sve poinje da se menja, menja, menja. I sve se to deava na nebu, ali ga nita ne boji. Ono ostaje duboko izdvojeno - uvek prisutno, ali ipak udaljeno; tako blizu, a ipak daleko. Sannyasin je kao nebo: on ivi u svetu - dolaze glad i zasienost; dolaze leto i zima; dolaze dobri i teki dani; dani oduevljenosti, dobrog raspoloenja, ekstaza, euforija; oajanja depresija; padova, mraka, optereenosti - sve dolazi i odlazi, a on ostaje posmatra. On samo posmatra i zna da e sve proi, da e mnogo toga doi i proi. On vie ni sa im nije identifikovan. Ne-identifikacija je sannyas, a sannyas je najvee cvetanje, najvee mogue rascvetavanje. Oblici i boje se stvaraju u prostoru,
32

ali prostor nema primese ni crne, ni bele. Sve stvari proizilaze iz sopstvenog uma. Um nije zaprljan ni vrlinama ni porocima. Kada je Buda dostigao Vrhovno, savreno Vrhovno, Prosvetljenje, pitali su ga, ta si postigao? On se nasmejao i rekao, Nita - jer to god da sam postigao, to je ve bilo u meni. Nita novo nisam postigao. To je oduvek bilo tu, to je moja prava priroda. Ali je se ja nisam seao, nisam je bio svestan. Skriveno blago je uvek bilo tu, ali sam zaboravio na njega. Mi uvek zaboravljamo, to je sve - to je nae neznanje. to je prisutnija tvoja prava priroda, manja je razlika izmeu Bude i tebe. Postoji samo jedna razlika, i ona je u tome to ti ne pamti ko si - a on pamti. Vi ste isto, samo to on pamti, a ti si zaboravio. On je budan, a ti spava, ali vaa priroda je ista. Pokuaj da ivi na drugi nain - Tilopa je govorio o tehnikama - ivi u svetu kao da si nebo, stvori sopstveni nain postojanja. Ako je neko na tebe ljut i uvredio te je - posmatraj; ako postane besan, posmatraj; budi posmatra sa brda, nastavi da posmatra, posmatra, i posmatra. I samo posmatranjem, bez gledanja u bilo ta, bez ikakve opsednutosti, kada tvoja percepcija postane bistra, odjednom, u trenutku, jer se to deava izvan vremena, ti si potpuno budan: ti si Buda, postao si Prosvetljen, Probuen. ta je Buda time postigao? Nije nita postigao. Pre bi se moglo rei suprotno, da je mnogo toga izgubio: bedu, patnju, bol, nemir, ambicije, ljubomoru, mrnju, posesivnost, nasilnost - izgubio je sve. Postigao je nita; postigao je ono to je oduvek bilo tu, setio se.

III PRIRODA MRAKA I SVETLOSTI

Pesma se nastavlja: Tama prolih vremena ne moe prekriti sunce koje sija; dugake kalpe samsare ne mogu sakriti sjajnu svetlost uma. Mada se rei izgovaraju da bi objasnile prazninu, kao takva, praznina se nikada ne moe izraziti.
33

Mada kaemo, Um je jarka svetlost, to je izvan svih rei i simbola. Mada je um u svojoj biti praznina, on obuhvata i sadri sve stvari.

13. februar 1975.

Hajde da prvo malo meditiramo na prirodu mraka. To je najmisterioznija pojava u prirodi - i tvoj ivot je u nju takoe ukljuen, ak i ako nisi u stanju da o njoj misli. Prvo mora da definie prirodu mraka, jer je ista i priroda sna, priroda smrti, ista je i priroda celokupnog neznanja. Prva stvar koja vam se mora otkriti ako meditirate na mrak je ta da mrak ne postoji, da je on prisutan bez ikakvog postojanja. On je misteriozniji od svetlosti - on uopte ne postoji; drugaije reeno, on je samo odsustvo svetlosti. Mraka nigde nema, nigde ga ne moe nai, jer je on samo odsutnost. On sam po sebi ne postoji, on nema svoje postojanje, on je, jednostavno, samo odsustvo svetlosti. Ako je prisutna svetlost, mraka nema; a ako nema svetlosti, mrak je tu. Mrak je odsustvo svetla, on nije prisustvo neega. Tako da svetlost dolazi i odlazi - a mrak ostaje; njega nema, ali je prisutan. Svetlost moe da stvori, svetlost moe da uniti, ali ti ne moe da stvori mrak, niti moe da uniti mrak: on je uvek prisutan, a da uopte nije prisutan. Druga stvar koju ete shvatiti ako posmatrate mrak je ta da upravo zato to ne postoji, sa njim ne moete nita da uradite. Ako pokuate da neto sa njim uradite, biete poraeni. Mrak ne moe biti poraen; jer kako moete poraziti neto to ne postoji? Ali kada budete poraeni, misliete, On je veoma moan, poto me je porazio. To je apsurdno! Mrak nema mo; kako moe imati mo neto to ne postoji? Ti nisi poraen mrakom, niti njegovom moi, ti si poraen zbog svoje gluposti. Na prvom mestu zato to si uopte poeo da se bori - to je glupo. Kako se moe boriti protiv neega to ne postoji? I, zapamti, ti se bori protiv mnogih stvari koje ne postoje, koje su poput mraka. Sva moralnost je borba protiv mraka, i zbog toga je glupa. Sva moralnost, bez izuzetka, je borba protiv mraka, borba protiv neeg to samo po sebi ne postoji: Mrnja ne postoji, ona je samo odsustvo ljubavi. Bes nije stvaran, on je samo odsustvo saoseajnosti. Neznanje nije stvarno, ono je samo odsustvo Budine svesti, prosvetljenja. Seks nije stvaran, on je samo odsustvo brahmacharye.

34

I sva moralnost se bori protiv stvari koje ne postoje. Moralista nikada nee uspeti, to je nemogue. Na kraju e biti poraen jer je sav njegov napor besmislen. I u tome je razlika izmeu religije i morala: moral pokuava da se bori protiv mraka, dok religija pokuava da probudi svetlost koja je skrivena unutra. Ona se ne bavi mrakom, samo pokuava da unutar njega pronae svetlost. Jednom, kada svetlost bude prisutna, mrak e nestati, nita sa mrakom nee morati da uradi - on prosto vie nee biti tu. To je druga stvar, da sa mrakom ne moe nita da uradi direktno. Ako treba neto da uradi, treba da uradi sa svetlom, ne sa mrakom. Ugasi svetlo, i mrak e biti tu; upali svetlo, i mrak e nestati - ali nikako nee moi da upali ili ugasi mrak; ne moe ga odnekud doneti, niti ga moe negde skloniti. Ako eli da sa mrakom neto uini, to e morati pomou svetlosti, morae da to uini na indirektan nain. Nikada se nemoj boriti protiv stvari koje ne postoje. Borba je izazov za um, ali taj izazov moe biti opasan: troie svoju ivotnu energiju i rasipae se. Ne budi zaveden umom, smo pogledaj da li neto ima realno postojanje, ili je u pitanju samo odsustvo. Ako je odsustvo, nemoj se protiv toga boriti, ve pronai ono to je odsutno - i tada e biti na pravom putu. Trea stvar u vezi mraka je ta da je on na milion naina duboko ukljuen u tvoje postojanje. Uvek kada si besan tvoje unutranje svetlo je nestalo. U stvari, besan si jer je nestalo svetlo, uao je mrak. Ti moe da bude besan jedino ako nisi svestan, jer ne moe da bude svesno besan. Proveri ovo: da li si ti izgubio svesnost, pa se tada bes pojavio, ili si ostao svestan, i bes vie nije mogao da nastane - jer ne moe da bude svestan i besan. ta to znai? To znai da je priroda svesnosti nalik svetlosti, a da je priroda besa nalik mraku - ne moe ih imati obe. Ako je prisutna svetlost, ne moe biti u mraku; ako si svestan, ne moe biti besan. Ljudi mi neprestano dolaze sa pitanjem kako da ne budu besni. Oni postavljaju pogreno pitanje - a kada postavljate pogreno pitanje, vrlo je teko dati ispravan odgovor. Prvo postavite ispravno pitanje. Nemojte me pitati kako da rasterate mrak, nemojte me pitati kako da se prekinu ratovi, muenja, strahovi; samo analizirajte svoj um i pronaite zato se ovakva pitanja uvek prva pojave. Ona su prva jer niste dovoljno svesni, zato neka prvo pitanje bude: kako biti sve svesniji i svesniji. Ako pitate kako da ne budete besni, postaete rtva nekog moraliste. Ako pitate kako da postanete svesniji, tada besa vie nee biti, nee biti udnje, nee biti pohlepe, i tada ste na pravom putu, tada moete postati religiozni tragalac. Moral je laan novac, on obmanjuje ljude, u njemu nema nieg religioznog. Religija nema nita sa moralom - jer ona nema nita sa mrakom. Ona je pozitivan napor koji vodi buenju. Ona se ne brine o tvom karakteru; to to ti radi je beznaajno, i to ne moe promeniti. Moe ulepati, ali ne moe promeniti. Moe to obojiti divnim bojama, moe ga naminkati, ali ga ne moe promeniti.
35

Postoji samo jedna transformacija, samo jedna revolucija, i ona se ne odnosi na tvoj karakter, na tvoja dela, na tvoje ponaanje, ve se tie tvog bia. Bie je pozitivan fenomen; kada je bie oprezno, budno i svesno, odjednom mrak nestaje - jer je priroda tvog bia svetlost. I etvrta stvar - pa moemo da uemo u sutru - je da je spavanje upravo kao mrak. Nije sluajno to se teko zaspi na svetlu, to je prirodno. Mrak je slian spavanju; zato je lako spavati nou. Mrak oko nas stvara atmosferu u kojoj moemo vrlo lako da zaspimo. ta se deava prilikom spavanja? Ti polako gubi svesnost. Tada dolazi period u kome sanja: sanjanje predstavlja polusvesnost, polunesvesnost; nalazi se na polovini puta koji vodi ka potpunoj nesvesnosti; ti se iz budnog stanja kree prema totalnoj nesvesnosti. Na tom putu se javljaju snovi; snovi ukazuju samo to da si polubudan i poluuspavan. Zbog toga, ako si cele noi neprekidno sanjao, ujutru se osea umorno. A ako ti ne bi dozvolili da sanja, i tada bi se probudio umoran - jer snovi postoje iz odreenog razloga. Za vreme budnog stanja vi mnogo toga akumulirate: misli, oseanja, u svom umu sakupljate nedovrene stvari. Video si na ulici zgodnu devojku, i odjednom ti se javila elja. Ali poto si ti karakteran ovek, ovek sa manirima, civilizovan, jednostavno e to odgurnuti i nee vie razmiljati o tome, vratie se svom poslu - a nedovrene elje lebde okolo tebe. One e se dovriti, jer u suprotnom nee moi da utone u dubok san. One bi te neprekidno uznemiravale. One bi rekle, Vrati se! Ta ena je zaista bila lepa, njeno telo ima arma. A ti si budala, ta to radi ovde? Pronai je i ne proputaj priliku! Neostvarene elje ti nee dozvoliti da utone u san. Um e stvoriti snove: ponovo e biti na ulici i prolazie lepa devojka, ali e ovog puta biti sam, bez ikakve civilizacije oko sebe. Nikakvi maniri ti nee biti potrebni, bie kao ivotinja, prirodan, bez morala. To je tvoj vlastiti intimni svet i nijedan policajac nee moi da ue u njega, nijedan sud te ne moe osuditi. Ti si tu potpuno sam, nema nikakvog svedoka. Sada moe da se poigra sa svojom poudom: sanjae o seksu. Neostvarena elja se ispunila, i sada e moi da padne u san. Ali ako bi neprestano sanjao, oseao bi se umorno. U SAD ima mnogo laboratorija za prouavanje spavanja, i otkrili su ovaj fenomen: ako bi nekoga spreili da sanja, poludeo bi za tri nedelje. Moe da budi nekoga im pone da sanja, jer za to postoje vidljivi znaci: njegovi kapci poinju brzo da trepu; to znai da on u snu vidi slike. Kada u snu nema prizora, njegovi kapci se odmaraju, jer oi funkcioniu kada u neto gledaju. Probudite ga, i inite to celu no: svaki put kad pone da sanja, probudite ga - za tri nedelje e poludeti. Izgleda da spavanje nije toliko neophodno. Ako probudi osobu dok je u stanju spavanja bez snova, oseae se umornom, ali nee poludeti. ta to znai? To znai da ti spavanje nije neophodno. Ti sm si takva iluzija, celokupno postojanje je samo iluzija - Hindusi je zovu maya - zato su ti
36

potrebni snovi. Bez snova ne moe da postoji: snovi su tvoja hrana, snovi su tvoja snaga, bez snova bi poludeo. Snovi oslobaaju od ludila, i kada se osloboenje desi, moe da zaspi. Ti iz budnog stanja pada u stanje sanjanja, a iz sanjanja pada u dubok san. Svake noi normalna osoba ima osam ciklusa sanjanja, a samo izmeu dva ciklusa ima nekoliko trenutaka dubokog sna. U tom dubokom snu sva svesnost nestaje, to je potpuni mrak. Ali ti si uvek blizu granice, jer uvek moe neto da te probudi: ako bi ti se zapalila kua, ti bi se vrlo brzo vratio u budno stanje; ili, ako si majka, a tvoje dete zaplae, ti e izjuriti u budnost - i zbog toga ostaje na granici. Ti pada u dubok mrak, ali ostaje na granici. U smrti si pao pravo u centar. Smrt i san su slini, kvalitet im je isti. Svakog dana, u snu, ti pada u mrak, potpun mrak; to znai da si tada potpuno nesvestan, na suprotnoj si strani stanja Budine svesti. Buda je potpuno budan, a ti svake noi ulazi u stanje potpune nesvesnosti, u potpuni mrak. U Giti Krina kae Aruni da je jogin, dok svi spavaju, uvek budan. To ne znai da on nikada ne spava: on spava, ali samo njegovo telo spava, ono se odmara. On ne sanja, jer nema elja, nema nedovrenih elja. On ne spava kao to ti spava - jer je njegova svesnost ista i u najdubljem snu, njegova svesnost gori kao plamen. Svako vee kada zaspi ti upada u duboku nesvesnost, u komu. I u smrti pada u duboku komu. Oba stanja lie na mrak, i zato se bojite mraka; bojite ga se jer je on slian smrti. A postoje ljudi koji se plae i da spavaju, jer je i spavanje nalik smrti. Sreo sam dosta ljudi koji nisu mogli da spavaju, iako su eleli da spavaju. Kada sam pokuao da shvatim njihov um, otkrio sam ta je prava osnova njihovog straha. Govorili su da bi eleli da spavaju jer su umorni, ali duboko u sebi oseaju strah od spavanja - to ih uznemirava. Uzrok devedeset posto nesanica je strah od spavanja, vi ste uplaeni. Ako se plaite mraka, plaiete se i spavanja, a strah potie od straha od smrti. Jednom, kada shvati da je sve to samo mrak, i da je tvoja unutranja priroda svetlost, stvari e poeti da se menjaju: tada za tebe vie nee biti spavanja, ve samo odmaranja, tada za tebe vie nee biti smrti, ve samo promene tela, samo promene odee. Ali to e se dogoditi samo ako spozna unutranji plamen, svoju prirodu, svoje unutranje bie. Sada moemo da uemo u sutru: Tama prolih vremena ne moe prekriti sunce koje sija. Dugake kalpe samsare ne mogu sakriti sjajnu svetlost uma. Oni koji su se probudili shvatili su da tama prolih vremena ne moe sakriti sunce koje sija.
37

Moe milion ivota da luta tamom, ali to ne moe da uniti tvoje unutranje svetlo zato to mrak ne moe da bude agresivan. On nije: a ako neeg nema, kako to moe biti agresivno? Mrak ne moe da uniti svetlost - kako mrak moe da uniti svetlost? Mrak ne moe da uniti ni mali plamiak, on ne moe da skoi na njega, niti moe da bude u sukobu sa njim - kako mrak moe da uniti plamen? Kako e mrak da ga obavije? To je nemogue, to se nikada nije dogodilo jer ne moe da se dogodi. Ali ljudi i dalje razmiljaju u terminima sukoba: oni misle da je mrak protiv svetla. To je apsurdno! - mrak ne moe biti protiv svetla. Kako odsustvo moe biti protiv bilo ega, ako je odsutno? Mrak ne moe biti protiv svetla: meu njima nema borbe; on je samo odsustvo, isto odsusustvo, ista nemo - pa kako moe da napada? Vi nastavljate da govorite, ta da radim, imao sam napad besa - to je nemogue. Imao sam napad poude - to je nemogue. Pouda te ne moe napadati, niti te bes moe napasti: njihova priroda je ista kao i priroda mraka, a tvoje bie je svetlost, tako da ta mogunost ne postoji. Bes te obuzima, ali to samo znai da je tvoj unutranji plamen potpuno zaboravljen, da si ti na njega potpuno zaboravio i da ne zna da je on prisutan. Ovaj potpuni zaborav moe da ga zastre, ali ne mrak. Tako je, u stvari, istinski mrak tvoja zaboravnost, ona moe da prizove bes, pohlepu, ljubomoru, zavist, mrnju - oni te ne napadaju. Zapamti, ti prvo alje poziv, a oni ga samo prihvataju. Tvoj poziv je tu - oni ne mogu da te napadnu, oni dolaze kao pozvani gosti. Ti si moda zaboravio da si ih pozvao, ti to moe da zaboravi, jer ako si zaboravio sebe, onda moe da zaboravi sve. Zaborav je stvarni mrak. A u zaboravu se sve moe dogoditi; ti si kao pijanica, potpuno si zaboravio sebe, ko si, kuda ide, i ta radi. Svi pravci su izgubljeni, i izgubljen je i smisao za pravac: ti si nalik pijanici. Zbog toga sva osnovna religiozna uenja insistiraju na seanju sebe. Zaboravnost je bolest, tako da e samosvest postati protivotrov. Pokuaj da pamti sebe - ali ti e rei, Ja znam sebe i ja pamtim sebe! O emu ti pria? Probaj onda ovo: samo stavi svoj runi asovnik ispred sebe i gledaj u kazaljku koja pokazuje sekunde, i pamti samo jednu stvar: Ja posmatram kazaljku koja pokazuje sekunde. Nee biti sposoban da sastavi ni tri sekunde zajedno; zaboravie mnogo puta - tu jednostavnu stvar: Ja posmatram i ja u pamtiti da posmatram. Zaboravie, jer su mnoge stvari ule u tvoj um: ugovorio si sastanak, i dok posmatra sat, u tvom umu e se pojaviti asocijacija: U pet sati moram da odem, jer sam sa prijateljima ugovorio sastanak. Odjednom e doi misao, i ti e zaboraviti u ta gleda. Samo posmatranje sata e te navesti da razmilja o vajcarskoj, jer je sat vajcarske proizvodnje. Samo posmatranje sata e te navesti na razmiljanje: Koja sam ja budala. ta ja ovde radim? Samo gubim vreme! Dok posmatra kazaljku nee biti sposoban ni tri sekunde neprekidno da pamti.
38

Ako moe paljivo da pamti sebe jedan minut, obeavam ti da u te uiniti Budom. To e se dogoditi za samo jedan minut, za ezdeset sekundi. Moe pomisliti, Tako jeftino, tako lako? - ali nije. Ti nema predstavu koliko je tvoja zaboravnost duboka. Ti nisi sposoban da to neprekidno radi nijedan minut, a da obina misao ne doe i ne uznemiri tvoju samosvest. To je pravi mrak. Ako pamti, postae svetlo. Ako zaboravi, postae mrak. A u mraku, naravno, dolaze sve vrste lopova, napadaju te svakojaki razbojnici, doivljava sve mogue neuspehe. Pamenje sebe je klju. Pokuaj da se to vie sea, jer to vie pokuava da se prisea, postae centriran, bie u sebi; tvoj lutajui um e ponovo upasti u tvoje sopstveno bie. U protivnom, ti se nekuda kree: um neprestano stvara nove elje, a ti ih sledi, juri za umom u nekoliko pravaca istovremeno. Zbog toga si podeljen, nisi jedno, a tvoj plamen, tvoj unutranji plamen poinje da treperi - kao list na snanom vetru. Kada unutranji plamen prestane da treperi, odjednom e doiveti mutaciju, transformaciju, novo bie je roeno - to bie e imati prirodu svetla. Upravo sada tvoja je priroda mrak, ti si samo odsustvo neega to je mogue. U stvari, ti jo nisi, ti jo nisi roen. Proi e kroz mnoge ivote i mnoge smrti, ali jo uvek nee biti roen. Tvoje pravo roenje e tek da se dogodi, a tvoje roenje e se dogoditi kada transformie svoju unutranju prirodu: kada zaborav transformie u svest o sebi. Ja ti ne dajem nikakvu tehniku, i ne govorim ti, Uradi ovo, ili ne ini ono. Moja tehnika je veoma laka. Ona glasi: radi to god eli - ali radi to sa sveu o sebi; dok bilo ta radi, pamti sebe. Dok hoda, pamti da hoda. Ne treba da verbalizuje jer ti verbalizacija nee pomoi, samo e postati rasejan. Ne treba da hoda i u sebi govori, Ja hodam, ja hodam. Zbog onog ja hodam e da zaboravi i nee biti u stanju da pamti. Jednostavno, pamti; tada nee biti potrebe da verbalizuje. Dok govorim vama, ja moram da verbalizujem, ali dok vi hodate, samo pamtite fenomen, hodanje; izvedite svaki korak sa potpunom svesnou. Dok jedete, jedite. Ja vam ne govorim o tome ta treba da jedete, a ta ne. Jedi to god poeli, ali jedi i pamti da jede. I uskoro e videti da e postati skoro nemogue da mnogo toga ini. Sa samosveu nee moi da jede meso, nemogue. Nemogue je da bude nasilan ako pamti. Nemogue je da nekog povredi ako pamti, jer kada pamti sebe, odjednom e videti da ista svetlost, isti plamen gori svuda, u svakom telu, u svakoj jedinki. to vie upoznaje svoju unutranju prirodu, vie e prodirati i u druge. Kako moe ubijati da bi jeo? To e prosto postati nemogue. To ne treba da praktikuje - ako praktikuje, ono e biti lano; na jedan suptilan nain e postati varalica. Ako praktikuje nenasilje, iza tvog nenasilja bie skriveno nasilje. Ne, religija ne moe da se praktikuje. Moralnost moe da se praktikuje, zato ona i stvara licemere, moralnost stvara lano lice. Religija stvara autentino bie, ali se ona ne moe praktikovati. Kako moe da
39

praktikuje bie? Ti samo postaje svesniji, i stvari poinju da se menjaju. Kako tvoja priroda sve vie postaje svetlost, mrak e sve vie nestajati. Tama prolih vremena ne moe prekriti sunce koje sija Svih tih godina, tokom miliona ivota, bio si u mraku - ali ne budi depresivan, ne gubi nadu, jer iako si milionima godina iveo u mraku, ba u ovom trenutku moe postati svetlost. Samo pogledaj: kua moe biti zatvorena stotinu godina, mrana je, a ti moe da ue u nju i upali svetlo. Da li e mrak rei Ja sam stotinu godina star, a svetlost je tek beba? Da li e mrak rei, Ja neu da nestanem. Da bih ja nestao, potrebno je da najmanje stotinu godina bude upaljeno svetlo. Ne, ak je i beba-plamen dovoljan da raspri vrlo drevan mrak. Zato? Da li se mrak za tih stotinu godina ukorenio? Ali, ne! Mrak se ne moe ukoreniti, jer on nije. On je bio samo ekanje svetla - u trenutku kad svetlost doe, mrak nestaje; on ne moe da opstane jer nema realno postojanje. Ljudi mi dolaze i kau, Ti nas ui da je trenutno prosvetljenje mogue. Ali ta se tada deava sa naim prolim ivotima i prolim karmama? Nita - njihova priroda je mrak. Mogao si da bude ubica, varalica, pljaka, mogao si da bude Hitler, ingis Kan, bilo ko, i ono najgore, to nee ni na koji nain uticati. Jednom, kada se seti sebe, svetlost e biti tu i cela prolost e u trenutku nestati. Ni jednog jedinog trenutka ona vie nee moi da opstane. Ubijao si, ali ti ne moe da postane ubica, ubijao si jer nisi bio svestan sebe, nisi bio svestan onoga to radi. Isus je sa krsta preneo ono to je trebalo da prenese, Oe, oprosti ovim ljudima, jer ne znaju ta rade. Samo je rekao, Priroda ovih ljudi nije svetlo, oni ne pamte sebe, kreu se i spotiu u mraku. Oprosti im, oni nisu odgovorni za to to rade. Kako moe osoba koja ne pamti sebe da bude odgovorna? Ako pijan ovek nekoga ubije, ak e mu i sud oprostiti ako dokae da je to uinio kada je bio potpuno nesvestan. Zato? Za ta nekog moe da uini odgovornim? Moe rei da je odgovoran zato to pije, ali ga ne moe uiniti odgovornim za ubistvo. Ako lud ovek nekoga ubije, oprostie mu se, jer on nije on. Odgovornost znai pamenje. to god da radi, kaem ti, ne brini zbog toga. To ti se deava jer nisi svestan. Tvoj unutranji plamen gori - pronai ga, potrai, on je tu - i odjednom e celokupna prolost da nestane, ba kao da se ona dogodila u snu. U stvari, ona se i dogodila u snu, jer nisi bio svestan. Sva karma se dogodila u snu, ona je sainjena od istog materijala od kojeg su sainjeni i snovi. Nema potrebe da eka da se tvoja karma ispuni - ako to bude radio ekae veno. Nee nikad sii sa toka ak ni na taj nain, jer ne moe samo veno da eka: u meuvremenu e da uradi mnoge stvari, tako da se krug poroka nikada nee dovriti. Kretae se u krug i u krug, razapet na
40

njemu, tako da e nastaviti neto da radi, a nove stvari e te uplesti u mnoge budue dogaaje - i kako tome moe doi kraj? Ne, to nije potrebno. Samo postani svestan, i odjednom e nestati sva karma. U jednom trenutku intenzivne svesnosti nestaje sva prolost, postaje smee. To je jedna od najosnovnijih stvari koju je otkrio Istok. Hrianstvo to nije moglo da razume; ono nastavlja da razmilja o kaznama, o sudnjem danu, da svakome treba suditi za njegova dela. Hrist je moda pogreio to je rekao, Oprosti ovim ljudima, jer ne znaju ta rade. Jevreji to ne mogu da razumeju, niti to mogu muhamedanci. Hindusi su zaista jedna od najsmelijih rasa, oni su prodrli u samo srce problema: da problem nije delo, problem je bie. Jednom, kada dostigne svoje unutranje bie i svetlost, vie nisi od ovog sveta: sve to se dogodilo u prolosti, dogodilo se u snu. Zato Hindusi kau da je ceo ovaj svet san jedino ti nisi san, jedino sanja nije san; sve ostalo je san. Pogledaj lepotu ove istine: jedino sanja nije san, jer sanja ne moe biti san - bez njega san ne bi mogao da postoji. Onaj najmanji deo, sanja, postae realni fenomen. U toku dana, kada si budan, ti mnogo toga radi: odlazi u prodavnice, na pijacu, radi na farmi ili u fabrici, i ini milion stvari. Nou, kada spava, sve to zaboravlja, sve nestaje - stvara se novi svet, svet snova. Sada naunici kau da provodi isto toliko vremena u spavanju koliko i u budnom stanju. Isti broj sati koje provede u budnom stanju, provede i u spavanju. Tokom ezdeset godina, ako si dvadeset godina posvetio radu u budnom stanju, dvadeset godina si posvetio spavanju, isto toliko vremena, tano toliko vremena si posvetio spavanju. Tako sanjanje nije nita manje stvarno, ono ima isti kvalitet kao i budnost. U toku noi sanja i zaboravlja stvari iz sveta budnosti. U dubokom snu zaboravlja oba sveta, i budan, i svet snova. Ujutru, svet bunog stanja se ponovo vraa u postojanje, a ti zaboravlja na spavanje i snove. Ali jedna stvar neprestano ostaje - TI. Ko pamti snove? Ko ujutru kae, Prole noi sam sanjao. Ko ujutru kae, Prole noi sam imao dubok san bez snova. Ko? Tu mora da je bio prisutan svedok koji je stajao sa strane, koji uvek stoji sa strane i neprestano posmatra. Nastaje budnost, nastaju snovi, poinje spavanje, a neko stoji sa strane i nastavlja da posmatra. Jedino je on stvaran, jer on postoji u svakom stanju. Ostala stanja nestaju, ali on u svakom ostaje, to je u tebi jedina nepromenljiva stvar. Postani sve vie i vie taj svedok. Budi sve paljiviji, i postani sve vie svedok. Bolje je da bude svedok, posmatra, nego uesnik u svetu. Sve drugo je san, jedino je sanja istinit. On mora da bude stvaran, jer gde bi se inae snovi mogli dogoditi? On je osnova; iluzije se mogu dogoditi samo ako je on prisutan. Jednom, kada se bude setio, poee da se smeje. Kakav je to bio nain ivota bez pamenja? Bio si kao pijan, kretao si se iz jednog stanja u drugo neznajui zato, bez cilja, pravca. Ali:
41

Tama prolih vremena ne moe prekriti sunce koje sija, dugake kalpe samsare mnoge, mnoge godine, eoni ovoga sveta, kalpe, ne mogu sakriti sjajnu svetlost uma. To je uvek ovde, to je tvoje bie. Mada se rei izgovaraju da bi objasnile prazninu, kao takva, praznina se nikada ne moe izraziti. Mada kaemo,Um je jarka svetlost, to je izvan svih rei i simbola. Za razumevanje e jedna stvar biti veoma korisna. Postoje tri naina pribliavanja realnosti: prvi je empirijski prilaz, prilaz naunog uma eksperimenti, eksperimenti sa objektivnim svetom, i sve dok neto nije eksperimentalno dokazano, to se ne prihvata. Tu je i drugi prilaz, prilaz logikog uma. On ne eksperimentie; on samo razmilja, prosuuje, nalazi razloge za i protiv, i zakljuuje samo uz pomo umnog napora, razmiljanjem. I tu je trei prilaz, metaforini, prilaz poezije - i religije, pomou ova tri pristupa, tri dimenzije, dostie se realnost. Nauka ne moe da ide iza objekata jer je sam njen pristup ograniava. Nauka ne moe da prevazie svet spoljanjih objekata, jer su eksperimenti mogui samo na njima. Filosofija i logika ne mogu da odu izvan subjektivnosti, jer su one umni napor, jer funkcioniu uz pomo uma. Um ne moe da rastvori, ne moe da ode iza njega. Nauka je objektivna; logika i filosofija su subjektivne. Religija zalazi dublje, poezija zalazi dublje: one su zlatni most, one povezuju objekat sa subjektom. Ali tada sve postaje haos - naravno, veoma kreativan; u stvari, gde nema kreativnosti, nema ni haosa. Ali tako sve postaje nerazdeljivo, podele nestaju. eleo bih da to kaem na ovaj nain: nauka je dnevni prilaz, u podne; sve je jasno, odreeno, razgranieno, a i druge moe dobro da vidi. Logika je noni prilaz, po mraku napipava samo uz pomo uma, bez ikakve eksperimentalne podrke, samo miljenjem. Poezija i religija prilaze u sumrak, uparavo izmeu: Tada nije vie dan, blistavost podneva je nestala, nita nije odreeno, jasno. No jo uvek nije dola, i mrak jo nije prekrio sve. Utapa se dan u no. Neno sivilo je tu, ni crno, ni belo granice se stapaju i nestaju, sve je nerazdvojivo. Sve je neto drugo.
42

Ovo je mateforiki prilaz. Zbog toga poezija govori u metaforama - a religija je vrhovna poezija, ona govori u metaforama. Zapamti, ove metafore ne treba da shvati doslovce, jer e tako promaiti sutinu. Kada kaem unutranje svetlo, ja ne mislim doslovce, ne. Kada kaem unutranje svetlo, to je metafora. Neto je nagoveteno, ali nije razgranieno, definisano; neto ima prirodu svetla, ali nije ba sasvim svetlost - to je merafora. A to je problem, jer religija govori u metaforama, ona ne moe da govori drukije, nema drugog naina. Ako bih ja posetio neki drugi svet i tamo video cvet koji ovde ne postoji, i kada bih doao i priao ti o tom cvetu, ta bih uradio? Morao bih da upotrebim metafore i analogije. Rekao bih kao rua - ali to nije rua; jer da jeste, rekao bih jednostavno rua. Ali to nije rua, ona ima sasvim drugaiji kvalitet. Kao znai da pokuavam da premostim svoje poznavanje onog sveta sa tvojim poznavanjem ovoga - pomou slinosti, pomou metafore. Ti zna ta je rua, ali ne zna ta je cvet iz drugog sveta. Ja poznajem cvee iz drugog sveta i pokuavam tebi da saoptim neto o onom svetu, pa u zato rei kao rua. Kada jednom stigne u onaj svet, ne ljuti se na mene ako ne pronae nijednu ruu, nemoj da me osuuje - jer ja nikad nisam ni rekao da je to doslovce tako. Samo je nagoveten kvalitet rue; to je samo gest, prst koji pokazuje mesec. Ali, ne kai se za prst, on je nevaan - pogledaj u mesec i zaboravi prst. To je znaenje metafore; ne lepi se za metafore. Mnogi su upravo zbog toga zagazili u duboke mutne vode: oni se lepe za metafore. Ako govorim o unutranjem svetlu - ve posle nekoliko dana ljudi poinju da mi dolaze i govore, Video sam unutranje svetlo; oni su pronali rue u drugom svetu - koje tamo ne postoje. Zbog metaforikog jezika mnogi jednostavno postaju matoviti. P.D.Uspenski je skovao re; on bi obino govorio matarenje. Kada bi mu neko doao i govorio o svom unutranjem iskustvu: Probudila se kundalini; video sam svetlost u glavi; chakre su se otvorile, on bi ga odmah prekidao i rekao matarenje. Zato su ga pitali, ta je matarenje?, a on bi odgovorio, Bolest zamiljanja, i prosto bi to odbacio. Odmah bi rekao, Stop! Postao si rtva. Religija govori u metaforama - ne postoji drugi nain da se govori o drugom svetu, o onostranom. Ona pokuava da nae slinosti sa ovim svetom, ona koristi rei iako su nevane, ali su na neki nain te nevane rei jedine na raspolaganju, i zato se koriste. Poeziju lako moe da razume, jer zna da je izmiljena, i tu nema problema. Religija je teka za razumevanje. Nauku moe lako da razume jer zna da ona nije izmiljena, ona je empirijska injenica. Poeziju moe lako da razume jer zna da je to poezija, prava poezija - na kraju, ona je izmiljena. Dobro! Divno! Moe da uiva u njoj - ona nije istinita. ta moe da uradi sa religijom? - a religija je vrhunska poezija. I ona nije imaginacija. Kaem ti, ona je empirijska, kao i nauka - ali ona ne moe da koristi naune termine, oni su previe objektivni. Ona ne moe da koristi
43

filosofske termine, jer su previe subjektivni. Ona mora da koristi neto drugo, neto to spaja oba prilaza stvarnosti - ona koristi poeziju. Sve religije su vrhunska poezija, sutinska poezija. Nee moi da pronae veeg pesnika od Bude. Naravno, on se nikada nije trudio da napie nijednu pesmu. Ja sam ovde sa vama; ja sam pesnik; nisam napisao nijednu pesmu, ak ni haiku, ali ja neprekidno govorim u metaforama, neprekidno se trudim da premostim jaz koji su stvorile nauka i filosofija. Pokuavam da vam pruim oseaj celine, nepodeljenosti. Nauka je polovina, filosofija je polovina - ta da se radi? Kako da ti prue oseaj celine? Ako ue dublje u filosofiju, doi e do onog do ega je doao i ankara. On je rekao, Svet je iluzija, on ne postoji - samo svesnost postoji. To je samo jedna strana istine. Ako se kree putem nauke, doi e do onoga do ega je doao i Marks - Marks i ankara su suprotni polovi - Marks kae, Ne postoji svesnost - postoji jedino svet. A ja znam da su obojica u pravu, i da obojica gree. Obojica su u pravu kad iznose polovinu istine; a gree, jer zanemaruju drugu polovinu. A ako bih eleo da govorim o celini, kako bih to uradio? Poezija je jedini nain, metafora je jedini izlaz. Zapamti ovo: Mada se rei izgovaraju da bi objasnile prazninu, kao takva, praznina se nikada ne moe izraziti. Zbog toga mudraci i dalje insistiraju: Koliko god govorili, mi to ne moemo rei. To je neizrecivo, ali mi se i dalje trudimo da to izrazimo. Oni su ovu injenicu oduvek naglaavali, zato to uvek postoji mogunost da ih doslovce razume. Praznina je praznina u smislu da od tebe nita u njoj nee moi da preostane; ali, u drugom smislu, Praznina nije praznina, jer se u njoj nalazi Celina - Praznina postaje najsavreniji, najispunjeniji fenomen. I, ta da se radi? Ako kae Praznina, um odmah pomisli da tamo nema niega; pa zato bi onda brinuo? A ako kae da to nije praznina, da je to najsavrenije postojanje, um e nastaviti svoj ambiciozni trip: kako da postane najsavrenije postojanje - i zatim ego ulazi u igru. Da bi ego otpao, koristi se re praznina. Ali, da bi ti ostao oprezan u vezi injenice da Praznina nije stvarna praznina, kae se da je ona ispunjena Celinom. Kada nisi, cela egzistencija ulazi u tebe. Kada kap nestane, ona postaje okean. Mada kaemo, um je jarka svetlost - kae Tilopa, to je izvan svih rei i simbola. Ne dozvoli da te metafore zavaraju, ne poinji da zamilja unutranju svetlost. To je veoma lako - matarenje. Moe da zatvori oi i da zamisli svetlost; ti si takav sanja da mnogo toga moe da sanja, pa zato ne bi sanjao i svetlost?
44

Um je sposoban da stvori sve to eli, potrebno je samo malo upornosti. Umom moe da stvori divnu enu, pa zato ne i svetlost? ta ima loe u svetlosti? Umom moe da stvori takvu enu da bi svaka prava ena u odnosu na nju bila sobom nezadovoljna jer nikad ne bi mogla da postane takva. U sebi moe da stvori itav svet iskustva. Svako ulo ima u sebi svoj sopstveni imaginacioni centar. U hipnozi mata poinje da radi punom snagom jer um potpuno nestaje, on u hipnozi odlazi na spavanje. Hipnoza nije nita drugo do uspavanost onoga koji rasuuje, sumnjivca, tada mata moe savreno da funkcionie. Tada je niko ne prekida, sve se samo ubrzava - a ti nastavlja sve dalje i dalje, bez prekida. U hipnozi sve moe da se uobrazi: ako bi hipnotisanoj osobi dali luk i rekli, Ovo je jabuka, vrlo je ukusna, ona bi pojela luk i rekla, Stvarno je divna. Nikada ranije nisam okusila tako dobru jabuku. Ako bi joj dali jabuku i rekli, Ovo je luk, njene oi bi poele da suze, i rekla bi, Jako, jako je ljut - a pritom bi jela jabuku. ta se deava? Onaj koji sumnja nije prisutan, to je hipnoza, sumnjivac je zaspao. Tada radi fantazija, i vie nita ne moe da je zaustavi - a ovo je takoe i problem religije. Religija zahteva veru. Vera znai da je umna sposobnost sumnjanja otila na spavanje, kao kod hipnoze. Tako, kad ti ljudi kau, Onaj ovek, Rajnees, te hipnotisao - oni su na neki nain u pravu: ako mi veruje, to jako lii na hipnozu; poto si potpuno budan, odbacio si razum - pa fantazija poinje da radi punom snagom, i sada si u opasnoj situaciji. Ako pusti mati na volju, sve e moi da zamisli: da se budi kundalini, da se chakre otvaraju; sve moe da zamisli, i to e ti se i dogoditi. I sve je to divno - ali nije istinito. Zato, ako nekome veruje, postani svestan matanja i budi u dubokom poverenju. Veruj, ali nemoj postati rtva mate. Uvek kad se govori o biu, govori se u metaforama. Zapamti zauvek: sva iskustva su fantazija; sva iskustva, kaem ti, bezuslovno - jedino je istinit onaj koji doivljava iskustva. Zbog toga, bez obzira kakva tvoja iskustva bila, nemoj na njih da obraa mnogo panje i nemoj poeti da se njima hvalie. Samo zapamti da su sva iskustva iluzorna - da je istinit jedino onaj koji je ta iskustva doiveo. Obrati panju na svedoka; koncentrii se na svedoka, a ne na iskustvo. Bez obzira koliko iskustva bila lepa, sva su ona nalik snovima, a ti treba da ode iza njih. Tako, religija je poezija, ona govori metaforiki. Poto je uenik u dubokom poverenju, moe lako da postane rtva fantazije - zbog toga treba da bude veoma, veoma oprezan. Veruj, sluaj metafore, ali zapamti da su one metafore. Veruj - i poee da se dogaaju mnoge stvari, ali zapamti: sve osim tebe je fantazija. A ti treba da stigne do take u kojoj vie nee biti iskustva; gde jedino svedok sedi u tiini, gde nema nikakvog iskustva, ni objekata, ni svetlosti, gde ni cvee ne cveta, ne - niega nema. Lin Chi je sedeo u manastiru, malom manastiru na vrhu planine. Sedeo je ispod drveta, blizu stene, i neko ga je upitao, ta se dogaa kada neko postigne? A Lin Chi je rekao, Ja ovde sedim sam - oblaci prolaze, i
45

ja posmatram; godinja doba se smenjuju, i ja posmatram; ponekad navrate i posetioci, i ja posmatram. I sedim ovde sam. Na kraju, samo svedok, svesnost ostaje i sve posmatra. Sva iskustva nestaju, samo pozadina iskustva preostaje. Ti ostaje, sve ostalo nestaje. Zapamtite to, jer uz mene vi verujete, a ja govorim u metaforama - i tada je mogua fantazija. Matarenje: budi svestan te bolesti. Mada kaemo, Um je jarka svetlost, to je izvan svih rei i simbola. Mada je um u svojoj biti praznina, on obuhvata i sadri sve stvari. Ova tvrdnja izgleda kontradiktorna: kae da je um praznina, a u sledeem trenutku kae da on obuhvata i sadri sve stvari. Otkud ta protivrenost? Ona je sama priroda svih religioznih iskustava. Potrebno je koristiti metafore - jer e tako odmah postati oprezan, i nee postati njihova rtva. To je u biti praznina, Ali ona sadri sve stvari. Kada postane potpuno prazan, samo e tada biti potpuno ispunjen. Kada vie ne bude, Tek e tada po prvi put biti. Kae Isus, Ako izgubi sebe, postii e. Ako se dri sebe, izgubie. Ako umre, rodie se ponovo. Ako moe potpuno da izbrie sebe, postae vean, postae sama venost. Sve su ovo metafore - ali ako veruje, ako voli, ako dozvoli svom srcu da se otvori prema meni, tada e biti sposoban da razume. Tada razume prolaznost svih razumevanja. To nije intelektualno, to je od srca do srca. To je energetski skok od jednog srca do drugog. Ja sam ovde i trudim se da vam govorim, ali je to manje vano. Osnovna stvar je da, ukoliko ste otvoreni, ulijem sebe u vas. Ako moj govor moe samo toliko da uini, da postanete sve otvoreniji i otvoreniji, on je odradio svoj posao. Ja se ne trudim da vam neto kaem, ja samo pokuavam da vas vie otvorim - i to je dovoljno. Tako mogu sebe da ulijem u vas a dok me ne okusite, neete biti sposobni da razumete ono o emu govorim.

46

IV BUDI KAO UPALJ BAMBUS

Pesma se nastavlja: Ne ini nita sa telom, samo se opusti; zatvori neumorna usta i ostani tih; isprazni svoj um i ni na ta ne misli. Poput upljeg bambusa, mirno opusti svoje telo. Ne daj i ne uzimaj nita, odmori svoj um. Mahamudra je poput uma koji ni za ta ne prianja. Praktikujui ovo, vremenom e postii Budastvo.

14. februar 1975.

Prvo treba razumeti prirodu aktivnosti i skrivenu struju koja se u njoj krije, jer oputanje nikako drugaije nije mogue. ak i ako eil da se opusti, to nikako nee biti mogue ako nisi pratio, posmatrao i upoznao prirodu svojih aktivnosti, jer aktivnost nije tako jednostavan fenomen. Mnogi ljudi bi eleli da se opuste, ali ne mogu. Oputanje je kao cvetanje: ne moe se na to naterati. Trebalo bi da razume ovaj fenomen zato si toliko obuzet aktivnostima i zato te one opsedaju? Zapamti dve rei: jedna je akcija, a druga je aktivnost. Akcija nije aktivnost, aktivnost nije akcija. Njihove prirode su suprotne. Akcija se deava kada to situacija zahteva, tada dela, tada reaguje. Aktivnost nije podstaknuta odreenom situacijom, aktivnost nije odgovor; ti si veoma napet, pa ti je neka situacija samo izgovor za aktivnost. Akcija nastaje iz tihog uma - ona je najlepa stvar na svetu. Aktivnost nastaje iz napetog uma - ona je najrunija. Akcija se odnosi na datu situaciju. Aktivnost nema veze sa datim okolnostima. Akcija je spontana, tee iz trenutka u trenutak. Aktivnost je voena prolou. Ona nije odgovor na dati trenutak, pre je izlivanje tvoje napetosti koju si sakupio u prolosti, u sadanjost. Akcija je kreativna. Aktivnost je vrlo, vrlo destruktivna - ona unitava i tebe i druge.
47

Potrudi se da uoi ovu finu razliku. Na primer, gladan si i jede - to je akcija. Ali ako nisi gladan, uopte ne osea nikakvu glad, a jede - to je aktivnost. Takvo jedenje je nasilje: unitava hranu, svojim zubima drobi i unitava hranu; to te malo oslobaa unutranje napetosti. Ne jede zato to si gladan, ti prosto jede zbog unutranje potrebe, prisiljen si da bude nasilan. U ivotinjskom svetu nasilje se povezuje sa ustima i rukama, odnosno, sa kanama i zubima. To su dva najnasilnija organa u ivotinjskom carstvu. Dok jede, oba organa zajedno uivaju. Rukama dri hranu, a ustima je jede - nasilje se oslobaa. Ali ako nisi gladan, to nije akcija, to je bolest. Takva aktivnost je opsesija. Naravno, nee uvek moi toliko da jede jer bi eksplodirao. Zbog toga su ljudi smislili trikove: oni zarezuju olovku, ili vau gumu, ili pue cigaretu - to su manje kalorine zamene za hranu, ali isto tako dobro oslobaaju nasilnost. ta neko radi dok sedi i otri olovku? On nekog ubija. Da je svestan, moda bi video da u svom umu fantazira o ubistvu, ubija - a otri olovku: po sebi vrlo nevina aktivnost; nikoga ne povreuje - ali je po tebe veoma opasna jer izgleda da si sasvim nesvestan onoga to radi. ta ovek radi dok pui cigaretu? Neto vrlo nevino: samo udie i izdie dim, udisanje i izdisanje; vrsta bolesne pranayame, a i vrsta svetovne transcendentalne meditacije. On stvara mandalu, krug. Puenjem se stvara neka vrsta antanja, ritmikog antanja. Ono olakava, malo oslobaa unutranju napetost. Zapamti zauvek, ako razgovara sa ovekom - ovo je skoro apsolutno tano - i ako on pone da trai cigarete, to znai da mu je dosadno i trebalo bi da odmah ode. On bi eleo da te izbaci, ali to ne moe da uradi jer bi bilo suvie nepristojno. Umesto toga, on e da pronae svoje cigarete i rei u sebi, Dozlogrdilo mi je! Da ste u ivotinjskom carstvu on bi skoio na tebe, ali on ne moe da skoi - on je ljudsko bie, civilizovan. On e skoiti na cigarete i poee da pui. Tako vie nee brinuti o tebi, zatvorie se u svoje sopstveno antanje, puenje. To slobaa. Ali te aktivnosti pokazuju da si opsednut. Ne moe da ostane svoj, ne moe da ostane tih, ne moe da ostane neaktivan. Pomou aktivnosti ti izbacuje svoje ludilo, svoje besmislice. Akcija je divna, akcija dolazi kao spontani odgovor; ivot trai odgovore. Ti svakog trenutka deluje, ali akcija dolazi iz sadanjeg trenutka. Gladan si i trai hranu. edan si i ide na bunar. Pospan si i odlazi na spavanje. To je proizalo iz cele situacije i ti dela. Akcija je spontana i totalna. Aktivnost nikada nije spontana, ona proizilazi iz prolosti. Mogao si da je sakuplja godinama, a da eksplodira u sadanjosti - kada to vie nema vanosti. Ali um kalkulie; um e uvek nai opravdanje za aktivnost. Um e se uvek truditi da dokae da je to akcija, a ne aktivnost; da je to bilo potrebno. Odjednom e buknuti u besu. Svi e biti svesni da je to bilo nepotrebno, da to situacija nije zahtevala, da je to to te je izazvalo jednostavno nevano - ali jedino ti to nee videti. Svi oseaju, ta to
48

radi? Nema potrebe za tim. Zato si tako besan? Ali ti e da pronae razloge; objasnie da je to bilo potrebno. Ta racionalizacija ti pomae da ne bude svestan svog ludila. To je ono to je Gurijev nazivao odbojnicima. Ti oko sebe stvara odbojnike od racionalizacija, tako da ne shvata situaciju. Odbojnici su korisni za vozove; postavljaju su izmeu dva vagona. Ako doe do naglog zaustavljanja, oni e putnike zatititi od velikog oka - odbojnici e da neutraliu ok. Tvoja aktivnost je uvek besmislena, ali odbojniciracionalizacije ti ne dozvoljavaju da vidi situaciju. Odbojnici te ine slepim - tako da se aktivnost nastavlja. Ako si u nekoj aktivnosti, nee moi da se opusti. Kako moe da se opusti? To je opsesivna potreba; ima potrebu da neto radi, bez obzira ta to bilo. Svet je pun budala koje govore, Bolje radi bilo ta, nego nita. A postoje i savrene budale ija je poslovica poznata irom sveta, Prazan um je avolje delo. Nije. Prazan um je Boje delo. Prazan um je najlepa, najistija stvar na svetu. Jer kako prazan um moe biti avolje delo? avo ne moe da ue u prazan um, nemogue! avo moe da ue samo u um koji je opsednut aktivnostima - tada avo moe tobom da upravlja, i on moe da ti pokae put, sredstva i naine kako da bude jo aktivniji. avo nikada ne kae, Opusti se! On kae, Zato gubi vreme? Uini neto, ovee! Pokreni se! ivot prolazi - uini neto! A svi veliki uitelji, uitelji koji su budni za istinu ivota, doli su do toga da prazan um oslobaa prostor kako bi Boansko moglo da ue u tebe. avo moe da koristi aktivnosti, ali ne moe prazan um. Kako avo moe da koristi prazan um? On se nee usuditi ak ni da mu se priblii, jer bi ga praznina jednostavno ubila. Ali ako si ispunjen dubokom prisilom, ludom potrebom da bude aktivan, tada e avo da preuzme brigu o tebi, tada e on da postane tvoj vodi - i tada je on jedini vodi. elo bih da vam kaem da je ta poslovica potpuno pogrena. Mora da ju je sam avo smislio. Morate da pratite vau opsednutost aktivnostima. Morate je pratiti u sopstvenom ivotu, jer koliko god ja ili Tilopa o tome govorili, nee vam mnogo koristiti sve dok u sebi ne sagledate: da je vaa aktivnost nevana, da je nepotrebna. Zbog ega to radite? U vreme kada sam putovao, viao sam ljude kako neprestano rade istu stvar ponovo i ponovo. Putovao sam sa jednim ovekom dvadeset i etiri sata. itao je iste novine opet i opet, jer nije znao ta drugo da radi. Zatvoren u kupeu voza, nije imao mnogo mogunosti za aktivnosti, pa je neprestano itao iste novine, a ja sam ga posmatrao. ta taj ovek radi? Novine nisu Gita ili Biblija. Gitu moe da ita vie puta, jer svaki put kada je uzme otkrije neto novo, otkrije novo znaenje. Ali novine nisu Gita; sa njima zavri im ih vidi! One nisu vredne nijedanput da ih ita, a ljudi ih stalno itaju ponovo, i nastavljaju tako. U emu je problem? Da li je to potreba? Ne - to je opsesija; oni ne mogu da ostanu u tiini,
49

neaktivni. Za njih je to nemogue - to im izgleda kao smrt. Oni moraju da budu aktivni. Putujui godinama, imao sam prilike da ih bez njihovog znanja posmatram; esto je sa mnom u kupeu bila samo jedna osoba, pa bi na sve mogue naine pokuavala da zapone razgovor. Ali poto bih ja odgovarao sa da ili ne, brzo bi tu ideju odbacila. Tada sam mogao samo da posmatram - divan, besplatan eksperiment. Posmatrao sam ga: on bi otvorio kofer - mogao sam da vidim da nita nije radio - osim to je pogledao u njega i zatim zatvorio. Tada bi otvorio prozor, a zatim ga zatvorio, ponovo bi poeo da ita novine, zapalio bi cigaretu, ponovo otvorio kofer, premestio u njemu stvari, otiao do prozora, pogledao napolje ta je on radio? I zato? Zbog unutranje prisile, jer ga iznutra trese grevito stanje uma. On je morao neto da radi, inae bi bio izgubljen. Verovatno je u ivotu bio aktivan, pa sada, kada je trenutak da se opusti - on ne moe da se opusti, stara navika istrajava. Prialo se da je Aurangzeb, Mogulski imperator, zatvorio svog oca, koji je bio u poodmaklim godinama. Aurangzebov otac, Shah Jehan, izgradio je Tad Mahal. Aurangzeb ga je svrgao sa prestola i zatvorio. Prialo se, a zabeleeno je i u Aurangzebovoj biografiji, da se ve posle nekoliko dana provedenih u pritvoru Shah Jehan na to potpuno navikao i nije vie bio zabrinut, jer mu je bio obezbeen sav konfor. Bio je u palati, tako da je Shah Jehan iveo kao i ranije; to nije ni liilo na zatvor; sve to mu je bilo potrebno, imao je. Jedino mu je nedostajala aktivnost - nije imao ta da radi. Rekao je svom sinu, Aurangzebu, U redu, divno je to si mi obezbedio sve to mi je potrebno. Moe li mi uiniti samo jo jednu stvar, i bio bih ti veno zahvalan. Poalji mi trideset deaka, eleo bih da ih poduavam. Aurangzeb nije mogao da shvati zato njegov otac eli da poduava deake. On nikada nije pokazivao ni najmanje interesovanje da bude uitelj, i nikada se nije zanimao ni za kakvu vrstu obrazovanja. ta se sa njim dogodilo? Ali, elja mu je bila ispunjena. Trideset deaka mu je poslato, i sve je bilo u redu. Ponovo je postao imperator - tridesetorici malih deaka. Idite u osnovnu kolu i videete da su uitelji kao imperatori: ako narede deci da sednu, ona e sesti; ako narede da ustanu, ona e ustati. U prostoriji sa trideset deaka on je stvorio situaciju identinu onoj koju je imao na svom dvoru - stara loa navika da nareuje ljudima. Psiholozi veruju da su uitelji u stvari politiari. Naravno, poto im nedostaje samopouzdanje da budu politiari, oni su otili u kolu i tamo postali predsednici, ministri, imperatori. Mala deca - a oni ih poniavaju i nareuju im. Psiholozi pretpostavljaju da su uitelji skloni sadizmu jer vole da mue druge. A za to ne moete da naete bolje mesto nego to je osnovna kola. Tamo moete da muite nedunu decu - i to za njihovo dobro, za njihovu korist. Idite i posmatrajte! Ja sam bio u osnovnim kolama, predavao sam tamo, i posmatrao sam uitelje. Zato psiholozi samo pretpostavljaju, ja sam u to potpuno uveren: oni decu mue. Nigde neete
50

nai vie nedunih rtava: potpuno nenaoruanih, koji se ak ne mogu ni opirati; oni su toliko slabi i bespomoni - a uitelji se ponaaju kao imperatori. Aurangzeb je u svojoj autobiografiji zapisao: Moj otac je zbog stare navike elo da se pretvara da je jo uvek imperator. Zato sam ga pustio da se pretvara i pravi od sebe budalu, u tome nema nieg loeg. Poaljite mu trideset ili tristo deaka, koliko god eli. Dajte mu madersu, malu kolu, i on e biti srean. Aktivnost je kada je akcija nevana. Posmatraj sebe i vidi: devedeset procenata energije je izgubljeno u aktivnostima. I zato to je tako, kada doe trenutak za akciju, vi vie nemate energije. Oputena osoba je jednostavno neopsesivna, tako da u njoj energija poinje da se akumulira. Ona uva svoju energiju, ona se u oputenosti sama od sebe uva, i kada doe trenutak za akciju, celo njeno bie uranja u akciju. Zbog toga je akcija potpuna. Aktivnost je uvek polovina, jer kako moe da bude potpuna budala? ak i ti zna da je to beskorisno. ak si i ti svestan da to radi iz odreenog grozniavog unutranjeg razloga, koji je ak i tebi nejasan, neodreen. Aktivnost ne moe da promeni, ali sve dok se aktivnost ne transformie u akciju, nita ti nee biti od pomoi. Ljudi mi dolaze i kau, elimo da prestanemo sa puenjem. Ja kaem, Zato? To je divan TM, nastavite. Jer ako sa tim prestanete, pronai ete neto drugo - jer se bolest ne lei leenjem simptoma. Onda ete rezati olovke ili vakati gumu, a postoje i mnogo opasnije stvari. Ove su nevine, jer ako vaete gumu, vi je vaete za sebe. Moda ste budale, ali niste nasilni, neete ni prema kome biti destruktivni. Ako prestanete da vaete gumu, da puite, ta ete da radite? Vaa usta trae aktivnost, ona su nasilna - i tada ete poeti da govorite, da neprekidno govorite - bla, bla, bla - a to je mnogo opasnije! Pre neki dan svratila je Mula Nasrudinova ena. Ona retko dolazi da me vidi, ali kad god doe ja odmah znam de je u nekoj nevolji. Zato sam je upitao, U emu je problem? Priala je trideset minuta, i sa hiljadu rei mi je objasnila: Mula Nasrudin govori u snu, zato me posavetujte - ta da radim? On toliko pria da je nemogue spavati sa njim u istoj sobi. Vie i govori rune stvari. Tada sam joj rekao, Nita drugo ne moe da uradi, sem da mu da priliku da govori kada ste oboje budni. Ljudi neprestano priaju. Oni drugima ne daju nikakvu priliku da neto kau. Prianje je kao i puenje. Ako pria dvadeset i etiri sata dnevno a ti to i ini: dok si budan, pria, tvoje telo je umorno, pada u san, ali se prianje nastavlja. Dvadeset i etiri sata, celoga dana, ti pria, i pria, i pria. To je kao i puenje, jer je fenomen isti: ustima je neophodan pokret. A osnovna aktivnost je u ustima, to je bila prva aktivnost u tvom ivotu. Kada se dete rodi, ono poinje da sisa majinu bradavicu; to je prva - i osnovna aktivnost. A puenje je kao sisanje bradavice: toplo mleko tee, a pri puenju topao dim; cigareta izmeu tvojih usana je kao majina
51

bradavica, kao cucla. Ako ti nije dozvoljeno da pui, vakae gumu, ili neto slino, ili e poeti da pria, a to je opasnije, jer tako svoje smee izbacuje u umove drugih ljudi. Da li moe due vremena da bude u tiini? Psiholozi kau da bi poeo da pria sam sa sobom ako bi tri nedelje bio tih. Tada bi se podelio na dva dela: priao bi, i istovremeno sluao. A ako bi tri nedelje bio tih, potpuno bi sazreo za ludnicu, jer ti vie ne bi vodio rauna da li je neko sa tobom ili nije. Ti bi govorio, i ne samo to bi govorio - ti bi i odgovarao, i bio bi dovoljan samom sebi. Tada vie ne bi zavisio ni od koga. Upravo je to ludak. Ludak je neko u kome se sadri sav njegov svet. On je govornik, ali i slualac; on je i glumac i gledalac - on je sve, ceo svet se nalazi u njemu. On je sebe podelio na nekoliko delova, i sve je za njega postalo fragmentarno. Zbog toga se ljudi plae tiine - znaju da mogu da se rascepe. A ako se plai tiine, to znai da u sebi ima opsesivan, bolestan um koji neprestano zahteva da bude aktivan. Aktivnost je tvoj beg od samog sebe. U akcija ti jesi, u aktivnosti si pobegao od samog sebe - to je droga. U aktivnosti zaboravlja na sebe, a kada zaboravi sebe, tada vie nema briga, nema strahova, nema tekoa. Zato ima stalnu potrebu da bude aktivan, da neto radi, tako da nikada nee dostii stanje u kojem bi cvee ne-delanja u tebi moglo da procveta. Akcija je dobra. Aktivnost je bolest. Pronai u sebi razliku: kada si u aktivnosti, a kada si u akciji; to je prvi korak. Drugi je da to vie bude ukljuen u akciju, tako da se tvoja energija kree ka akciji, i uvek kad se nae pred aktivnou, budi prema njoj veoma paljiv, veoma oprezan. Ako si svestan, aktivnost prestaje, energija je sauvana, i sama energija se pretvara u akciju. Akcija je trenutana. Ona nije proizvedena, nametena. Ona ti ne daje nikakve prilike da se pripremi, da je unapred proba. Akcija je uvek nova i svea kao jutarnja rosa. A osobe od akcije su uvek svee i mlade. Telo moe da ostari, ali ta sveina ostaje. Telo moe da umre, ali se ta mladost nastavlja. Telo moe da nestane, ali ona ostaje jer Bog voli sveinu. Bog je uvek za ono to je novo i svee. Odbaci aktivnost sve vie. Ali, kako e je odbaciti? Moe je odbaciti samo ako odbaci opsesiju. Upravo se to dogodilo vaim monasima u manastirima: odbacivanje aktivnosti je postala njihova opsesija. Oni stalno neto rade da bi se oslobodili aktivnosti: mole se, meditiraju, rade jogu ili neto slino - sada je to postala nova vrsta aktivnosti. Na takav nain se aktivnost ne moe odbaciti, ona e se vratiti na zadnja vrata. Budi svestan. Oseti razliku izmeu akcije i aktivnosti. Kada te obuzme aktivnost - u stvari, trebalo bi rei, opsedne: kada te aktivnost opsedne poput duha; jer aktivnost je duh, ona dolazi iz prolosti, ona je mrtva - kada te opsedne aktivnost i postane grozniav, tada budi svesniji; to je sve to
52

moe da uradi. Posmatraj to. ak i ako neto eli da radi, uradi to sa potpunom svesnou. Pui, ali pui vrlo polako, sa punom svesnou, tako da moe da vidi ta radi. Ako bude mogao da posmatra puenje, jednog dana e cigareta iznenada da nestane iz tvojih ruku, jer e ti se otkriti sva besmislenost toga. To je glupo; to je jednostavno glupo, idiotski! A kada to shvati, ono e samo od sebe prestati. Ti to ne moe da odbaci, jer je odbacivanje aktivnost. Zbog toga kaem da e jednostavno otpasti, kao to uvenuli list otpada sa grane, upravo tako. Ako to ti odbaci, ponovo e da ga pokupi u nekom drugom obliku, na neki drugi nain. Dozvoli da stvari otpadnu, ne odbacuj ih. Neka aktivnost sama nestane, ne prinuuj je da nestane - jer sav napor prinuivanja e tada predstavljati drugi oblik aktivnosti. Posmatraj, budi oprezan, svestan, i doi e do vrlo, vrlo udesnog fenomena: kada neto otpadne samo od sebe, dobrovoljno, ono na tebe ne ostavlja trag. Ako neto prisiljava, tada to ostavlja trag, ostavlja oiljak. U tom sluaju e se uvek hvaliti da si puio trideset godina, i da si ga ti odbacio. Tada je hvalisanje isto to; vie ne pui, ali preteranom priom o tome kako si ti odbacio puenje - ini istu stvar: tvoje usne su ponovo aktivne, tvoja usta funkcioniu, tvoja nasilnost je tu. Ako se neto zaista razume, stvari otpadaju - i tada ne moe rei, Ja sam odbacio. To je otpalo samo od sebe! Nisi ga ti odbacio. Na taj nain ego nee moi da jaa. I tada e biti mogunosti za sve vie i vie akcija. Kad god ste u prilici da delate potpuno, ne proputajte je, ne kolebajte se delajte. Delajte vie, i dopustite da aktivnost sama od sebe nestane. Do transformacije e doi postepeno. Za to e biti potrebno dosta vremena, prilagoavanja, ali nikako urbe. Sada moemo ui u sutru: Ne ini nita sa telom, samo se opusti; zatvori neumorna usta i ostani tih; isprazni svoj um u ne misli ni na ta. Ne ini nita sa telom, smo se opusti. Sada moe da razume ta znai oputenost. Ono znai da te unutar sebe nita ne primorava na aktivnost. Oputenost ne znai da si legao na pod kao mrtav; jer ne moe ni da lei kao mrtav - moe samo da se pretvara. Kako moe da lei kao mrtav? Ti si iv; moe samo da se pretvara. Oputenost e doi samo ako nisi progonjen aktivnostima; tada je energija kod kue, vie se nikuda ne kree. Ako se neka situacija stvori, ti e da dela, to je sve, ali nee da trai neki izgovor da bi bio aktivan. Ti si u miru sa samim sobom. Oputenost znai biti kod kue. Pre nekoliko godina itao sam knjigu. Naslov knjige je bio Morate da se opustite. To je prosto apsurdno, jer morate je protiv oputanja - i takve knjge se mogu prodavati samo u Americi. Morate znai aktivnost, to je
53

opsesija. Gde god postoji morate, iza toga se krije opsesija. U ivotu postoje akcije, ali u njima nema moranja, jer e moranje stvoriti ludilo. Morate se opustiti - sada oputanje postaje opsesija. Morate zauzeti ovaj ili onaj poloaj, lei na pod i narediti svom telu da se opusti od nonih prstiju do glave; kaete nonom prstu, opusti se, i krenete navie. Zato morate? Oputenost e doi samo kada u vaim ivotima ne postoji mora. Oputenost se ne odnosi samo na vae telo, niti samo na va um, ono se odnosi na vae celokupno bie. Ti si previe u aktivnostima i, naravno, umoran, rasut, sparuen, krut. ivotna energija se ne kree. Tu su samo prepreke, prepreke, i prepreke. I bilo ta da radi, radi kao u ludilu. Naravno, javlja se potreba za oputanjem. Zato se svakog meseca i napie toliko knjiga o oputanju, ali ja nikada nisam video osobu koja je postala oputena itajui knjige o oputanju - ona je postala bolesnija, jer je ceo njen nain ivota ostao netaknut. Opsesija za aktivnou je i dalje tu, tu je bolest, a osoba e se, leei na podu, pretvarati da je oputena. Unutar nje je ostao sav nemir, vulkan je spreman za erupciju, a ona se oputa pratei uputstva iz knjige: kako se opustiti. Ne postoji nikakva knjiga koja e ti pomoi da se opusti - sve dok ne proita sopstveno unutranje bie, a tada oputenost nee biti moranje. Oputenost je odsustvo, odsustvo aktivnosti, a ne akcije. Zato nema potrebe da idete na Himalaje. Neki ljudi preporuuju: da bi se opustili, treba da odete na Himalaje. Zato je potrebno da idete na Himalaje? Akciju ne treba odbacivati, jer ako odbaci akciju, odbacio si ivot. Tada e biti mrtav, ne oputen. Zato e na Himalajima nai mudrace koji su mrtvi, ali ne i oputeni. Oni su pobegli od ivota, od akcije. Treba razumeti ovu suptilnu sutinu: potrebno je da nestane aktivnost, ali ne i akcija - a obe stvari je lako izvesti. Moe da odbaci sve i pobegne na Himalaje, to nije teko. Ili drugaije: lako moe da nastavi sa aktivnostima, a da se svakog jutra ili veeri nekoliko minuta prisiljava na oputanje. Ti ne razume sloenost ljudskog uma, njegov mehanizam. Oputenost je stanje. Ne moe ga stvoriti silom. Samo odbaci negativnosti, prepreke, i doi e sama, prokljuae sama od sebe. ta ti radi kada uvee ode na spavanje? Radi li neto? Ako radi, imae problema sa nesanicom, kretae se ka nesanici. ta radi? Samo lezi i prepusti se snu. U tome nema nikakvog rada. Ako radi, bie nemogue da zaspi. U stvari, da bi se zaspalo jedino je potrebno da se u umu prekine kontinuitet dnevnih aktivnosti. To je sve! Kada um vie nije aktivan, on se oputa i odlazi na spavanje. Ako neto radi da bi zaspao, bie izgubljen, i tada san nee biti mogu. Nema potrebe da bilo ta radi. Tilopa kae, Ne radi nita sa telom, samo se opusti. Ne radi nita! Nije potreban nikakav joga poloaj, nikakvo uvrtanje i krivljenje tela. Ne radi nita! - potrebno je samo odsustvo aktivnosti. A kako to postii? Do toga e doi uz pomo razumevanja. Razumevanje je jedina disciplina. Razumi svoje aktivnosti i odjednom, usred aktivnosti, ako postane svestan, ona e prestati. Ako bude svestan zato neto ini, to e prestati.
54

Upravo je na takav nain zaustavljanja mislio Tilopa kada je rekao, Ne radi nita sa telom, samo se opusti. ta je oputenost? To je stanje u kojem se tvoja energija nikuda ne kree, ni prema budunosti, ni prema prolosti - ona je jednostavno sa tobom. U tihom jezercetu tvoje energije, obavija te njena toplina. Ovaj trenutak je sve. Nema drugog trenutka. Vreme se zaustavlja - i oputenost je tu. Ako je vreme tu, nee biti oputenosti. Jednostavno, sat se zaustavlja; vreme vie ne postoji. Ovaj trenutak je sve. Ne trai nita vie, jednostavno uivaj. Raduj se obinim stvarima jer su one divne. U stvari, nita nije obino - ako Bog postoji, sve je neobino. Ljudi mi dolaze i pitaju, Veruje li u Boga? Ja im odgovaram, Da, jer je sve tako neobino, a da li bi bilo tako da u tome nema duboke svesnosti? Samo male stvari: Hodajui travnjakom dok kapi rose jo nisu isparile, samo potpuno oseti sve teksturu, dodir trave, sveinu kapljice rose, jutarnji vetar, zalazak sunca. ta ti je vie potrebno za sreu? Da li je mogue neto vie da bi bio sretan? Uvee, samo legni u svoj hladan krevet, oseti teksturu. Oseti kako krevet postaje sve topliji i topliji, kako si okruen tamom i tiinom noi. Zatvori oi i samo oseti sebe. Zar je potrebno da uini jo neto? I to je previe - javie se duboka zahvalnost: to je oputenost. Oputenost znai da je ovaj trenutak i vie nego dovoljan, da si dobio vie nego to si mogao da trai ili oekuje. Ako nita ne trai, energija se nikuda nee kretati, a to je vie nego dovoljno, to je vie nego to moe poeleti. To postaje mirno jezero. U sopstvenoj energiji ti se rastapa. Ovaj trenutak je oputenost. Oputenost nije ni u telu ni u umu, oputenost je u totalnosti. To je ono to su Bude govorile, Postani beeljan, jer su znali da nee moi da se opusti ako postoji elja. Oni neprestano govore, Sahranite smrt, jer su znali da nee moi da se opusti ako si suvie okrenut prema prolosti. Oni neprestano govore, Raduj se ovom trenutku. Isus kae, Pogledaj ljiljane. Ugledaj se na ljiljane u polju - oni se ne trude, a njihova lepota, njihova rasko je vea od one koja je okruivala kralja Solomona. Pogledaj, ugledaj se na ljiljane. ta je on zapravo rekao? Rekao je, Opustite se! Za to vam nije potreban nikakav naporan rad - u stvari, sve je zbrinuto. Isus kae, Ako se On stara o pticama na nebu, ivotinjama, divljim zverima, drveu i biljkama, zato si zabrinut? Misli li da se nee brinuti i o tebi? To je oputenost. Zato toliko brine o budunosti? Ugledaj se na ljiljane,
55

posmatraj ih i postani kao oni - tada e se opustiti, oputenost nije stav; oputenost je totalna transformacija tvoje energije. Energija moe imati dve dimenzije. Prva je motivacija, nekuda se kree, ima cilj; ovaj trenutak je beznaajan, a cilj e postii na nekom drugom mestu. To je jedna dimenzija tvoje energije. To je dimenzija aktivnosti, usmeren si ka cilju - tada se sve podrazumeva. Nekako e to ve da uradi i postii e cilj, i tada e se opustiti. Ali ovaj tip energije nikada ne postie cilj, jer ovaj tip energije neprekidno menja svaki sadanji trenutak u sredstvo za neto drugo, to se nalazi u budunosti. Cilj je uvek na horizontu. Ti tri ka njemu, ali razdaljina uvek ostaje ista. Ali, postoji i druga dimenzija energije: ona je nemotivisano slavlje. Cilj je ovde i sada. Cilj se ne nalazi na nekom drugom mestu. U stvari, ti si cilj. Izvan ovog trenutka ne postoji nikakav drugi cilj - seti se ljiljana. Kad si ti cilj, i kada cilj nije u budunosti, tanije, kada nema niega to bi trebalo postii, slavi to, jer je ve postignuto, ono je ovde. To je oputenost, neuzrokovana energija. Zato za mene postoje dve vrste ljudi: oni koji su u potrazi za ciljem, i oni koji slave. Oni orijentisani na cilj su ludi, a vremenom postaju jo lui, i svoje ludilo stvaraju sami. A onda dolazi trenutak kada sve dublje zalaze u njega - i tada se potpuno izgube. Druga vrsta ljudi su oni koji nisu u potrazi za ciljem - oni ga uopte ne trae, oni slave. I tome vas ja uim, da budete slavljenici, da slavite! Ovde je ve previe toga: cvee je procvetalo, ptice pevaju, sunce je na nebu - slavite to! A vi diete, ivi ste i svesni - slavite to! Tada ete se odjednom opustiti, vie nee biti napetosti ili bola. Sva energija koja se slivala u bol postaje zahvalnost - i to je molitva. To je sve to se o molitvi moe rei: da srce kuca sa dubokom zahvalnou. Ne ini nita sa telom, samo se opusti. Za to nije potrebno da bilo ta radite. Samo shvatite kretanje energije. Ona tee, ali ne tee prema cilju, ona tee kao slavlje. Ona se kree, ali ne prema cilju, ona se kree jer se preliva. Dete se igra, skae i tri okolo, a vi ga pitate, Kuda e? Ono ne ide nikuda - a vi mu izgledate kao budala. Odrasli deci uvek izgledaju kao budale. Glupog li pitanja, Kuda ide? Ima li ikakve potrebe da se nekuda ide? Dete jednostavno ne moe da odgovori na to pitanje jer je besmisleno. Ono ne ide nikuda. Ono e samo slegnuti ramenima i rei, Sada-ovde. Zatim e um orijentisan na cilj pitati, Pa zato onda tri? Za nas aktivnost ima smisla samo ako nekuda vodi. A ja ti kaem, nema kuda da se ode: ovde je sve. U ovom trenutku kulminira celokupno postojanje; sve postojee uliva se u ovaj trenutak koji je ovde, sada.
56

Dete samo uiva u energiji. Ono je ima i previe. Ono tri, ali ne zato da bi negde stiglo, ve zato to je ima previe. Ono mora da tri. Delaj bez motivacije, upravo kao to se tvoja energija preliva. Deli, ali nemoj da trguje, ne cenjkaj se. Daj jer ima, nemoj davati da bi ti se vratilo - jer e onda to biti bedno. Svi trgovci odlaze u pakao. Ako eli da nae najvee trgovce i pekulante, idi u pakao, jer se oni tamo nalaze. Raj je za one koji ne trguju, on je za one koji slave. U hrianskoj teologiji se, ponovo i ponovo, vekovima postavlja pitanje, ta aneli rade u raju? Za ljude koji misle samo na cilj ovo je vrlo znaajno pitanje, ta aneli rade u raju? Izgleda kao da tamo nemaju ta da rade, jer tamo i nema ta da se radi. Neko je pitao Majstora Ekharta, ta aneli rade u raju? On je odgovorio, Kakva si ti budala? Raj je mesto za slavlje. Oni ne rade nita. Oni samo slave - taj sjaj, tu velianstvenost, tu poetinost, to cvetanje, oni slave. Ali ja mislim da taj ovek nije bio zadovoljan Majstor Ekhartovim odgovorom, jer za nas aktivnost ima smisla samo ako nekuda vodi, ako postoji cilj. Zapamti, aktivnost je orijentisana ka cilju, akcija nije. Akcija je prelivanje energije. Akcija je u ovom trenutku, ona je odgovor, nepripremljen, potpuno nov. Cela egzistencija ti prilazi, sastaje se licem u lice sa tobom, a odgovor ti dolazi spontano. Ptice cvrkuu i ti poinje da peva - to nije aktivnost. To se dogodilo u trenutku. Iznenada shvata ta se desilo, da si poeo da pevui - to je akcija. I ako se sve vie i vie ukljui u akciju, a bude sve manje i manje obuzet aktivnostima, tvoj ivot e se promeniti i postati dubok odmor. Tada e raditi, ali e biti oputen. Buda nikada nije umoran. Zato? Zato to nije on taj koji radi. Sve to ima, on daje, on se preliva. Ne ini nita sa telom, samo se opusti; zatvori neumorna usta i ostani tih. Usta su zaista vrlo, vrlo znaajna, jer sa njima zapoinje prva aktivnost; prvu aktivnost su zapoele tvoje usne. U podruju koje okruuje usta su poeci svih aktivnosti: ti si udahnuo, zaplakao, njima si dodirnuo majinu bradavicu. I tvoja usta ostaju zauvek u mahnitoj aktivnosti; zbog toga je Tilopa predloio: Shvati aktivnost, shvati akciju, shvati oputenost, i zatvori neumorna usta. Kad god sednete da meditirate, kad god elite da budete u tiini, prva stvar koju uradite je da zatvorite usta. Ako potpuno zatvorite usta, jezikom ete dodirnuti nepce. Obe usne e biti potpuno zatvorene i jezikom ete doticati nepce. Potpuno zatvori usta. Zatvori ih potpuno, ali to e moi da uradi samo ako si pratio sve to sam do sada govorio. Ti moe to da uradi! Zatvaranje usta ne zahteva veliki napor. Moe da sedi kao kip, sa potpuno zatvorenim ustima, ali to nee zaustaviti aktivnosti. Duboko unutra razmiljanje e se nastaviti, a ako se razmiljanje nastavi, na usnama e moi da oseti fine vibracije. Drugaije to nee
57

moi da oseti jer su vrlo suptilne; ali ako razmilja, tvoje usne e podrhtavati, trepereti vrlo neno. Kada si zaista oputen, treperenje prestaje. Tada ne razmilja, unutar sebe ne stvara nikakvu aktivnost. Zatvori neumorna usta i ostani tih. I vie ne razmiljaj. ta e da uradi? Misli dolaze i odlaze. Dozvoli im da dou i odu, to nije teko. Nemoj se ukljuivati, ostani po strani nedodirnut. Samo posmatraj kako dolaze i odlaze, one nisu tvoja briga. Zatvori usta i ostani tih. Polako, misli e se same od sebe zaustaviti - jer je njima potrebna tvoja saradnja da bi bile tu. Ako sarauje, one e biti tu. Ako se bori, one e takoe biti tu - jer je i borba saradnja: jedna je za, druga je protiv, ali obe su aktivnosti. Jednostavno, posmatraj. Zatvaranje usta ti mnogo moe pomoi. Posmatrao sam ljude i predloio im da prvo zevaju: da irom, koliko god je mogue otvore usta, da ih to ire razvuku, da snano zevaju tako da ih i zaboli, i da to urade dva-tri puta. To pomae da usta due vreme ostanu zatvorena. Potom dvatri minuta glasno radite iberi, govorite besmislice. Sve to vam doe u um izgovarajte glasno i uivajte u tome. Zatim zatvorite usta. Uvek je lake ako se krene od suprotnog. Ako eli da opusti ruke, bolje ih prvo stegni to jae. Prvo ih stisni i pusti da budu to napetije, a zatim ih opusti - tako e postii dublju oputenost nervnog sistema. Gestikuliraj, pravi grimase, pokrei miie lica, izoblii ga, zevaj, priaj dva-tri minuta gluposti i onda uuti. Napetost koju si izazvao e ti pomoi da opusti usne i usta. Zatvori usta i budi samo posmatra. Uskoro e se tiina spustiti na tebe. Postoje dve vrste tiine. Prva tiina je ona na koju sebe moe da prisili. To nije prijatna stvar, to je nasilje. To je vrsta nasilja nad umom, ona je agresivna. Zatim, tu je druga vrsta tiine. Ona se sputa na tebe kao to se sputa no. Ona na tebe silazi, ona te obavija. Ti samo stvara mogunost za nju, postaje prijemiv i ona stie. Zatvori usta, posmatraj, ne pokuavaj da bude tih. Ako to pokua, moi e da iznudi nekoliko trenutaka tiine, ali to nee biti od neke koristi - jer iznutra ti nastavlja da kljua. Zato se ne trudi da bude tih. Samo stvori situacuju, pripremi tlo, zasadi seme i ekaj. Isprazni svoj um i ne misli ni na ta. ta treba da radi da bi ispraznio um? Misli dolaze, posmatraj. Posmatranje treba da bude vrlo budno: posmatra mora da ostane pasivan, nikako ne sme da bude aktivan. To je vrlo fini mehanizam i sve ovo mora da razume, inae moe da promai u svakom trenutku. ak i najmanji promaaj e uticati da cela stvar promeni svoj kvalitet. Posmatraj, posmatraj pasivno, a ne aktivno. U emu je razlika? Ako eka svoju devojku ili svog voljenog, ti eka aktivno. im neko ue na vrata ti skae da vidi da li je stigla. Zatim list zatreperi na vetru, a tebi se uini da moda ona dolazi. Skae, jer tvoj
58

um jako udi i aktivan je. Ne, to ti nee pomoi. Ako previe ene i ako si suvie aktivan, to ti nee doneti Tilopinu ili moju tiinu. Budi pasivan kao kada sedi na obali reke: reka protie pored tebe, a ti samo posmatra. Tada nema nikakve enje, hitnosti, uurbanosti. Niko te ne juri. Ako ak i promai, promaio si nita. Ti samo posmatra, samo gleda. ak ni re posmatranje nije dobra jer ti daje oseaj da si aktivan. Samo gledaj, ne radei nita. Samo sedni na obalu reke, gledaj, a reka e tei pored tebe. Ili gledaj kako oblaci plove nebom, gledaj pasivno. Vrlo, vrlo je bitno da razume tu pasivnost, jer predmet udnje moe postati tvoja opsednutost aktivnostima, moe postati aktivno ekanje, a tako e sve promaiti. Tada e aktivnost opet ui na mala vrata. Budi pasivan posmatra. Isprazni svoj um i ne misli ni na ta. Pasivnost e sama automatski isprazniti tvoj um. Mrekanje aktivnosti, mrekanje energije tvog uma e se vremenom umiriti i celokupna povrina tvoje svesnosti bie bez ikakvog talasa, bez ikakvog mrekanja. Postae tiha kao ogledalo. Poput upljeg bambusa, mirno opusti svoje telo. To je jedna od naroitih Tilopinih tehnika. Svaki Majstor ima svoju specijalnu tehniku pomou koje je i sam postigao, i kojom eli da pomogne drugima. Ovo je Tilopina specijalnost: Poput upljeg bambusa, mirno opusti svoje telo. Bambus je potpuno upalj. Kada se odmara, oseti da si kao bambus: da si iznutra upalj i prazan. U stvari, tako i jeste: tvoje telo je kao bambus, uplje je. Tvoja koa, tvoje kosti, sve su to delovi bambusa, a unutar njih je prostor, upljina. Kada sedi u tiini, a usta su ti potpuno tiha, neaktivna, kada jezik dotie nepce, ne treperei mislima, pasivno posmatrajui um, ne oekujui nita odreeno, oseti da si upalj kao bambus - i odjednom e unutar tebe poeti da se preliva beskrajna energija, i bie ispunjen Nepoznatim, misterijom, Boanskim. upalj bambus postaje flauta i Boansko poinje da svira na njoj. Jednom, kada postane prazan, vie nee biti prepreka Boanskom da u tebe ue. Pokuaj ovo. To je jedna od najlepih meditacija, meditacija u kojoj postaje upalj bambus. Nita ti drugo nije potrebno. Samo postani to - i sve ostalo e se dogoditi. Ti si kao materica, a novi ivot ulazi u tebe, seme je zasejano. A doi e vreme kada e i bambus potpuno nestati. Poput upljeg bambusa, mirno opusti svoje telo.
59

Mirno opusti - nemoj eleti duhovne stvari, nemoj eleti raj, nemoj eleti ak ni Boga. Bog se ne moe eleti - jer kada si bez elja, tada on dolazi. Sloboda se ne moe eleti, jer je elja ropstvo. Kada nema elja, tada si slobodan. Budastvo se ne moe eleti jer je ba elja prepreka. Kada nema prepreka, iznenada u tebi eksplodira Buda. Ti u sebi ve ima seme. Kada si prazan, postoji prostor - seme se razbukne. Poput upljeg bambusa, mirno opusti svoje telo. Ne daj, i ne primaj, ostavi svoj um na miru. Nema ta da se d, nema ta da se primi. Sve je u savrenom redu takvo kakvo jeste. Nikakve potrebe nema da se neto d ili primi. Ti si potpuno savren takav kakav jesi. Ovo istonjako uenje na Zapadu esto nije bilo shvaeno, jer oni kau, Kakvo je to uenje? U tom sluaju se niko ne bi trudio, ljudi se ne bi trudili da postanu bolji. Tada ne bi uloili nikakav napor da promene svoj karakter, da svoje avolje puteve pretvore u Boje. Na taj nain mogu postati rtve avola. Na Zapadu vai slogan, Usavri se! - na ovom ili onom svetu, ali, usavri se. Kako da se usavri? Kako da postane ogromniji, vei? Mi na Istoku to mnogo bolje razumemo. Razumemo da je upravo napor da neto postanemo prepreka - jer mi svoje bie ve nosimo sa sobom. Ne treba nita da postane - samo ostvari to to jesi, to je sve. Samo otkrij ko je sakriven unutar tebe. Usavravanjem, bez obzira ta usavrava, uvek e ostati u nemiru i u bolu, jer te svaki napor za usvravanjem vodi na pogrean put. To budunost ini znaajnom, cilj postaje vaan, ideali postaju vani, i tako tvoj um postaje ispunjen eljama. eli, i promaie. Ostavi elje sa strane, postani tiho jezero beeljnosti - i iznenadie se, ono je neoekivano tu. Smejae se grohotom, kao to se Bodidarma smejao. A Bodidarmini sledbenici kau da kada postane tih, moe da uje njegov grohotan smeh. On se jo uvek smeje. On nije ni prestajao da se smeje. On se smejao jer, Kakva je ovo ala? To to pokuava da postane ti ve jesi! Kako moe da postane ako si ve to, a trudi se da to postane? Tako ti je neuspeh zagarantovan. Kako moe da postane to to ve jesi? Zato se Bodidarma smejao. Bodidarma je bio Tilopin savremenik. Oni su se verovatno poznavali, moda ne lino, ali su sigurno znali jedan za drugog - isti im je bio kvalitet bia. Ne daj, i ne primaj, ostavi svoj um na miru. Mahamudra je poput uma koji ni za ta ne prianja. I ti e dostii ako ne prianja. Sa prazninom u rukama - dostii e. Mahamudra je poput uma koji ni za ta ne prianja. Praktikujui ovo, vremenom e postii Budastvo.
60

ta, onda, da se radi? Biti u miru sve vie i vie. Biti ovde i sada sve vie i vie. Biti u akciji sve vie i vie, a sve manje i manje u aktivnostima. Biti upalj, prazan, pasivan, sve vie i vie. Biti posmatra sve vie i vie ravnoduan, ne oekujui i ne elei nita. Biti sretan sa sobom takvim kakav jesi. Biti u slavlju. I tada, u svakom trenutku, u svakom trenutku, kada stvari sazru i doe pravo vreme, procvetae u Budu.

V UROENA ISTINA Pesma se nastavlja: Praksa mantre i paramite, uputstva iz sutri i pravila, i uenja iz kola i spisa, nee doneti ostvarenje Uroene Istine. Um koji je ispunjen nekom eljom mora da tei cilju, a to e samo sakriti svetlost. Onaj koji se dri tantrikih pravila, a ipak pravi razliku, izdaje duh samaye. Prekini sve aktivnosti, napusti sve elje, dozvoli da se misli uzdiu i padaju kao da su talasi okeana. Onaj koji nikada ne povredi ne-stalnost, niti principe ne-razlikovanja, podrava tantrika pravila. Onaj koji napusti udnju i ne prione za ovo ili ono, razumeo je pravo znaenje dato u spisima.
61

15. februar 1975. Tantriko stanovite je smo Tilopino bie. Prvo mora da razume ta je tantriko stanovite, samo e tada biti mogue da razume ta je Tilopa nastojao da kae. Zato evo neeg o tantrikom stanovitu - prva stvar: to nije stanovite, jer tantra gleda na ivot sa totalnom vizijom. Ona nema stav sa kojim bi gledala na ivot. Ona nema koncept, to nije filozofija. To ak nije ni religija, to nije teologija. Ona ne veruje u rei, teorije, doktrine. Ona eli da gleda na ivot bez ikakve filozofije, bez ikakve teorije, bez ikakve teologije. Ona eli da vidi ivot onakav kakav jeste bez ikakvog uplitanja uma - jer bi tada bio izoblien. Um bi poeo da projektuje, um bi tada sve izmeao - i vie ne bi bio u stanju da zna ta je ta. Tantra se kloni uma i suoava sa ivotom licem u lice, ne mislei, Ovo je dobro, ne mislei, Ovo je loe; jednostavno se suoava sa onim to jeste. Zato je teko rei da je to stanovite - zapravo, to je ne-stanovite. Druga stvar koju treba zapamtiti je da tantra uvek kae da; ona svemu kae da. Ona u svom reniku nema nita nalik na ne, u njoj nema negacija. Ona nikada niemu ne kae ne, jer sa ne poinje borba, sa ne nastaje ego. U trenutku kada neemu kae ne, ve si postao ego; nastao je sukob, ti si sada u ratu. Tantra voli, i voli bezuslovno. Ona nikada niemu ne kae ne, ma ta to bilo, jer sve je deo celine, i sve ima svoje mesto u celini, a celina ne moe da postoji ako u njoj bilo ta nedostaje. Reeno je da e cela egzistencija biti edna ako ak samo kap vode nedostaje. Ubrao su cvet iz bate, i otkinuo si neto celoj egzistenciji. Povredi cvet, i povredio si milione zvezda jer sve je u uzajamnom odnosu. Celina postoji kao celina, kao organska celina. Celina ne postoji kao mehanika stvar - sve je povezano sa svim ostalim. Zato tantra kae da bezuslovno. Nikada nije postojala nijedna druga vizija ivota koja bi govorila da bez ikavog uslova - samo da, i ne nestaje; iz samog tvog bia nestaje ne. Kada ne postoji ne, kako moe da se bori? Kako moe biti u ratu? Ti samo plovi. Prosto se sjedinjuje i topi. Postaje jedno. Granice vie ne postoje. Ne stvara granice. Ne je granica oko tebe. Kad god kae ne, posmatraj - u istom trenutku se neto zatvorilo. Kad god kae da, tvoje se bie otvara. Pravi ateista je neko ko ide kroz ivot govorei ne; njegovo ne Bogu je samo simbolino. Ti moda veruje u Boga, ali ako svemu kae ne, tvoja vera je bezvredna; tvoj Bog je hokus-pokus - zato to samo potpuno da stvara pravog Boga, otkriva pravog Boga. Kad ti kae potpuno da postojanju, celo se postojanje odjednom transformie; tada u njemu vie ne
62

postoji kamenje, nema vie drvea, nema vie ljudi, reka, planina iznenada sve postaje jedno, a to jedno je Bog. Pravi teista je onaj koji svemu kae da, ne samo Bogu, jer je um vrlo podmukao. Ti moe Bogu da kae da, a svetu ne. To se deava. Milioni su protraili svoje ivote zbog ovoga. Oni Bogu kau da, a ivotu kau ne. U stvari, oni misle da dokle god ne kae ivotu ne, kako Bogu moe rei da? Oni stvaraju podelu: odriu se sveta, a zatim prihvataju Boga. Ali prihvatanje koje se zasniva na odricanju uopte nije prihvatanje. Ono je lano. Ono je pretvaranje. Kako moe da prihvati Kreatora ako ne prihvati njegovu Kreaciju? Ako Kreaciji kae ne, kako moe da kae da Kreatoru? Oni zajedno su jedno. Kreator i Kreacija nisu dve stvari: Kreator je Kreacija. U stvari, nema podele izmeu Kreatora i Kreacije, to je beskrajan proces kreativnosti. Na jednom kraju ose kreativnost izgleda kao Kreator; na drugom kraju kreativnost izgleda kao Kreacija - ali oba su delovi istog fenomena. Tantra kae da ako kae da, prosto kai da; nemoj to rei zbog nekog ne. Ali sve su religije to uradile: rekle su svetu ne, a Bogu da; i one su odluno rekle svetu ne, da na taj nain njihovo da postane vre. Mnogi takozvani sveci su rekli: Boe, mi Te prihvatamo. Ali ne ptihvatamo Tvoj svet. Ali, kakvo je to prihvatanje? To je prihvatanje? Ti bira. Ti si egzistenciju iseckao na dvoje. Stavio si sebe iznad Boga. Kae, Ovo u prihvatiti, a ovo neu. Sva odricanja proizilaze iz ovog. Onaj ko se odrie nije religiozan. Sa gledita tantre, onaj ko se odrie je egoista. Prvo je sakupljao stvari iz sveta, ali je njegova panja bila usmerena na svet. Sada se odrie, ali je njegova panja ponovo na svetu i on ostaje egoista. Ego poseduje suptilne naine za samozadovoljenje, i vraa se ponovo i ponovo, u spiralama. Ponovo i ponovo se vraa - sa novim licem, sa novim bojama. Dogodilo se: boravio sam u svom selu i Mula Nasrudin je doao da me poseti. U to vreme je obiavao da ivi u Nju Delhiju, glavnom gradu, i bio je toliko ispunjen glavnim gradom da je skoro oslepeo. Poveo sam ga do malog utvrenja u selu; rekao je, ta! Vi ovo nazivate utvrenjem? Treba da doete u Nju Delhi i vidite Crvenu tvravu. Ovo nije nita! Poveo sam ga do reke, a on je rekao, ta! Vi ovo nazivate rekom? Nikada u ivotu nisam video tako umornu i isceenu reku. I to se ponavljalo na svakom mestu. Tada je nastupila no punog meseca, i pomislio sam da bi konano mogao da bude zadovoljan punim mesecom, i da nee povezati ovo malo selo sa tim. Ali ne, nisam bio u pravu. Poveo sam ga do reke. Bilo je divno mirno vee, a zatim se mesec podigao - vrlo veliki, naprosto divan. On je posmatrao mesec, slegnuo ramenima i rekao, Nije loe, za jedno tako malo selo. To je um: on opstaje, vraa se u spiralama - ponovo i ponovo ista stvar. Moe se odrei sveta, ali nee postati drugaiji; ostae vrlo svetovan. A ako eli da proveri, idi do indijskih monaha, sadhua: oni su
63

ostali vrlo, vrlo svetovni, ukorenjeni u svetu. Oni su se odrekli svega, ali je njihova panja usmerena na svet, njihova je panja usmerena na odricanje, njihova panja je egocentrina, ego-orijentisana. Oni mogu da pomisle da se odricanjem pribliavaju Bogu - ne. Niko nije dostigao Boansko govorei ne bilo emu. Ovo je vizija tantre: Tantra kae, Reci da. Reci svemu da. Nema potrebe da se bori, ak nema potrebe ni da pliva - jednostavno se prepusti toku. Reka se kree sama od sebe, svojim sopstvenim ritmom i sve dostie vrhovni okean. Samo nemoj da stvara nikakvu uznemirenost, ne guraj reku, jednostavno teci sa njom. To kretanje sa njom, ta plovidba sa njom, oputanje sa njom je tantra. Ako moe da kae da, dogaa se duboko prihvatanje. Ako kae da, kako moe da bude alostan? Kako moe da bude jadan? Tada je sve onako kako treba da bude. Ti se ne bori, ne odbija - prihvata. I zapamti, takvo prihvatanje se razlikuje od obinog prihvatanja. ovek obino prihvata situaciju kada se osea bespomono; to je nemono prihvatanje. Ono te nee nikuda odvesti; nemo te nikuda ne vodi. ovek prihvata situaciju kada se osea bespomono: Nita se ne moe uraditi, ta u sada? Na kraju prihvata da bi spasao obraz. Tantriko prihvatanje nije takva vrsta prihvatanja. Ono proizilazi iz obilja, ono dolazi iz dubokog zadovoljstva - ne iz bespomonosti, frustracije, beznadenosti. Ono se javlja kada ne kae ne, ono neoekivano izranja iz tebe. Celo tvoje postojanje postaje duboko zadovoljstvo. Takvo prihvatanje ima sopstvenu lepotu. Ono nije prisila; nisi vebao da bi ga postigao. Ako veba bie lano, bie licemerno. Ako neto praktikuje bie rascepljen na dvoje: spolja e biti prihvatanje; duboko unutra ostae nemir, negacija, odbijanje. Duboko unutra e da kljua toliko da moe da eksplodira u svakom trenutku. Samo e se spolja pretvarati da je sve u redu. Tantriko prihvatanje je potpuno, ono te ne deli. Sve religije sveta, osim tantre, stvaraju izofreniju. One te cepaju. One u tebi stvaraju neto dobro, a neto loe. I kau da dobro treba prihvatiti, a loe odbaciti, avo treba da se odbaci, a Bog prihvati. One u tebi stvaraju rascep i borbu. Tada neprestano osea krivicu, jer kako moe da uniti deo koji je tvoja organska celina? Moe je nazvati loom, moe joj nadenuti ime; to ne ini nikakvu razliku. Kako moe da je uniti? Ti je nikada nisi stvorio. Samo si je naao - dobio. Bes je tu, seks je tu, pouda je tu - ti ih nisi stvorio; to su ivotne injenice, ba kao i tvoje oi, i tvoje ruke. Moe im dati imena, ali ih ne moe ubiti. Nita se iz egzistencije ne moe ubiti, nita ne moe biti uniteno. Tantra kae da je transformacija mogua, ali destrukcija - ne. A transformacija nastaje kada prihvati svoje celokupno bie. Tada neoekivano sve dolazi u red, tada sve dolazi na svoje mesto; tada se i bes apsorbuje, i pouda se apsorbuje. Tada se tvoje bie preureuje samo od sebe bez ikakvog odsecanja bilo ega. Ako prihvati i kae da, deava se
64

reorganizacija, a poto je ranije unutra bila buka, sada je melodija, muzika je roena, nastaje harmonija. Kakva je razlika izmeu buke i harmonije? Iste zvune vibracije rasporeene su na razliite naine. U buci nema centra. Kada ludak svira na klaviru note su iste, zvuk je isti, ali u tome nema centra. Ako buci moe dati centar, ona postaje muzika, tada se to sliva u centar i sve postaje ivotno. Kada ludak svira na klaviru svaka nota je odvojena, individualna; tada je to gomila nota, nije melodija. A kada muziar svira na istom klaviru istim prstima, nastaje alhemijska promena: sada iste te note upadaju u ablon, iste se note se sjedinjuju u organsku celinu, sada imaju svoj centar; sada nisu vie gomila - sada su jedno. I u tome je sva umetnost: dovesti note do ljubavnog fenomena, da bi tako postale harmonine. Tantra kae da si, takav kakav jesi, upravo sada buka. U tome nema nieg loeg - ti samo nema centar. Kada ga jednom bude imao, sve e se dovesti u red, i sve e postati divno. Kada je Gurijev besan, to je divno. Kada si ti besan, to je runo. Bes nije ni ruan ni divan. Kada je Isus besan, to je ista muzika - ak i bes. Kada Isus uzme bi i tera trgovce iz hrama, u tome ima prefinjene lepote. ak i Budi nedostaje takva lepota; Buda izgleda jednostran. Izgleda kao da u njemu nema nieg od igre besa; napetosti besa, ne poseduje ukus toga. Buda nije tako ukusan kao Isus. Isus u sebi ima malo soli, on moe da bude besan - ak i njegov bes postaje deo celokupnog postojanja; nita nije odbaeno, sve je prihvaeno. Ali Tilopa je neuporediv. Isus nije nita Tantriki Majstori su naprosto divlje cvee, oni imaju sve u sebi. Mora da vidi sliku Bodidarme; ako je nisi video, pogledaj - toliko je divalj da ako nou sam meditira na njegovu sliku, nee moi da spava: on e te proganjati. Za njega se govorilo da ako jednom nekog pogleda, taj e neprekidno imati none more. On e ga progoniti; sam pogled je toliko divalj. Kada su Bodidarma ili Tilopa govorili, kau da je njihov govor bio kao rika lavova, grmljavina iz oblaka, huan vodopad - divalj, strastven. Ali ako malo saekate i ne sudite im tako brzo, pronai ete u njima srce koje je najljubavnije od svih srca. Tada ete u njima osetiti muziku, melodiju. I tada ete iznenada otkriti da oni nisu odbacili nita; sve su apsorbovali, ak i divljinu. Lav je divan, ak i divljatvo ima u sebi lepotu. Ako lava odvojite od njegove divljine, on e biti krpena igraka, mrtav. Tantra kae da sve treba da se apsorbuje, sve! - zapamti, bez ikakvog uslova. Seks treba prihvatiti, tada on u tebi postaje ogromna snaga. Buda, Tilopa, Isus, oni u sebi imaju toliki magnetizam - ta je to? Apsorbovan seks. Seks je ljudski magnetizam. Odjednom se zaljubljujete u njih. Kada jednom zakorai na njihov put, tvoje je celokupno bie uvueno u drugi svet. Ti si otrgnut iz svog starog sveta i gurnut si u neto novo, u neto o emu nikada nisi ni sanjao. ta je ova sila? To je ista energija, seks, koji se transformisao; sada je postao magnetizam, harizma. Buda je apsorbovao bes; sam bes je postao milosre. I kada Isus uzme bi u svoje ruke, to ini iz milosrea. Kada Isus govori estoko, to je takoe milosre.
65

Zapamti ovo, da te tantra prihvata u tvojoj totalnosti. Kad doe kod mene, ja prihvatam tvoju celokupnost. Ja nisam ovde da ti pomognem da neto odbaci. Ovde sam samo zato da ti pomognem da se preuredi, da dovede u centar sve svoje energije, da ih ulije u centar. I kaem vam da ete biti bogatiji ako svoj bes apsorbujete u to; biete bogatiji ako apsorbujete seks; biete bogatiji ako u to apsorbujete mrnju, ljubomoru to su zaini ivota i ti e imati ukus. Ti nee ostati bez ukusa, ti e obogatiti svoj ukus. Potrebno je malo soli. A bes e se pojaviti tano u onoj koliini koja je potrebna. Kada ga je previe, postaje ruan. Umro bi ako bi jeo samo so. So je potrebna u odreenoj razmeri, i u toj razmeri je neophodna, apsolutno neophodna. Zapamti to. Na putu e sresti mnoge ljude koji e eleti da te ubogalje, da te iseku, da te seciraju. Rei e, Ova ruka je loa, odseci je! Ovo oko je loe, izvadi ga! Bes je lo, mrnja je loa, seks je lo. Nastavie da te seku, i kada te jednom puste, ti e prosto biti paralizovan, ubogaljen. U tebi nee vie biti ivota. Tako je sva civilizacija postala paralizovana i ubogaljena. Dok tantra ne postane temelj celokupnog ljudskog uma, ovek nee biti potpun - jer nijedna druga vizija ne prihvata oveka u njegovoj totalnosti. Ali prihvatanje, zapamti ponovo, je obilje, ono nije nemo. ovek ivi svoj ivot, ovek ga prolazi: sve mrano treba proiveti, i svaki ukus ivota treba okusiti. ak je i lutanje, ak je i hodanje stranputicom znaajno, jer ako nikada ne ide stranputicom, nee postii obogaeno prosvetljenje, nikad nee biti jednostavan. Moe postati budala, ali nikad nee biti jednostavan - a budala nije jednostavna. Jednostavnost iza sebe treba da ima sveobuhvatno iskustvo. Budala je jednostavna bez ikakvog iskustva. On moe da bude budala, ali ne moe da bude mudrac. Mudrac je onaj koji je proiveo sve grehe, koji nita nije odbacio, koji nita nije nazvao grehom, koji je jednostavno prihvatio sve to mu se dogaalo, koji je dozvolio da mu se to dogodi; koji se kretao sa svakim talasom, koji se zanosio, koji je hodao stranputicom, koji je upao u samu dubinu pakla. Jednom je Nie rekao, Ako drvo hoe da dosegne nebo, njegovi koreni moraju da dopru do samog sredita pakla. On je u pravu. Ako zaista eli da raste do neba, tvoji koreni treba da prodru do najdubljeg pakla zemlje. Kada grenik postane svetac, svetac je divan. Kada je svetac samo svetac, koji nikada nije nainio greh, on je samo budala, promaio je ivot. A nijedna vrlina se ne moe stei sve dok se ne bude lutalo i ilo stranputicama. Postoji jedna divna Isusova parabola: Otac je imao dva sina. Mlai sin je traio svoje naslee, uzeo ga, troio ga na ene i vino idui od grada do grada, i na kraju postao prosjak. Stariji sin je ostao sa ocem, radio na imanju teke poslove i sakupio prilino bogatstvo. I jednog dana, sinprosjak, sin koji je krenuo stranputicom, obavestio je oca: Vraam se - bio sam budala, protraio sam tvoje bogatstvo. Oprosti mi. Sada nemam kuda da odem, prihvati me, ja se vraam. Otac je rekao starijem sinu,
66

Proslavimo ovo: zakoljite najdeblju ovcu, pripremite raznovrsnu ukusnu hranu, delite slatkie celom gradu, pronaite za njega najstarije vino. To e biti slavlje - moj zabludeli sin se vraa. Neki ljudi su doli na imanje i rekli starijem sinu, Pogledaj samo kakva nepravda! Ti si ostao sa ocem, sluio ga, nikada nisi iao stranputicom, nita nisi uradio protiv oeve volje, ali gozba nikad nije prireena u tvoju ast, nijedno slavlje. A sada, za tu propalicu koja se vraa, za tog prosjaka koji je protraio oev novac i koji je iveo u grehu. Pogledaj tu nepravdu - a tvoj otac proslavlja. Doi u grad! Dele se slatkii, prireuje se veliko slavlje. Naravno, stariji sin se jako razbesneo. Bio je vrlo tuan kada se vratio iz grada, i rekao ocu, Kakva je to pravda? Za mene nisi nikada zaklao nijednu ovcu, nikada mi nisi nita poklonio. A sada se tvoj sin, koji je protraio sve to si mu dao, i to na grehe, vraa - a ti to proslavlja. Otac je odgovorio, Da, jer si ti uvek bio sa mnom, nije za to bilo potrebe. Ali njegov povratak treba da se proslavi: on je bio na stranputici, on je izgubljena ovca koja je ponovo naena. Hriani ovu priu nisu razumeli u njenom punom znaenju. U stvari, ona govori to to vam ja govrim ta tantra jeste; ovo je tantrika pria. Ona kae da ako ostane na ispravnom putu, Egzistencija te nee slaviti. Bie budala, ivot te nee obogatiti. U tebi nee biti ni malo soli; moda e biti hranljiv, ali u tebi nee biti zaina. Bie vrlo jednostavan, dobar, ali tvoja dobrota nee u sebi imati potpunu harmoniju. Bie jedna nota, a ne milion nota koje se slivaju u melodiju. Bie ravna linija, bez krivina i uglova. Upravo ti uglovi i krivine daju lepotu, one ine ivot misterioznijim, one daju dubinu. Bie u svojoj svetosti plitak, bez ikakve dubine. Zato tantra kae da je sve divno. ak je i greh divan, jer greh tvojoj svetosti daje dubinu. ak je i hodanje stranputicom divno, jer je povratak bogatiji. Ovaj svet ti je potreban da bi se dosledno kretao kroz njega toliko duboko, da potpuno zaboravi sebe - i tada se vraa. Ljudi pitaju, Zato ovaj svet postoji ako je Bog protiv njega; zato nas je onda gurnuo u ovaj svet karme, greha, greaka? Zato nas je gurnuo? On nas jednostavno moe iskupiti! To nije mogue. Tada bi bio plitak, povran. Ti treba da bude gurnut u najudaljeniji kutak sveta, i treba da se vrati. Taj povratak sadri neto u sebi - to neto je kristalizacija tvog bia. Tantra prihvata sve, ivi sve. Zato tantra nije ideologija koja je bila mnogo prihvatana. Ona je uvek ostala religija na ivici, samo negde na granici, van drutva, civilizacije, jer je civilizacija izabrala da bude pliak; dobra, ali plitka. Civilizacija nema dovoljno hrabrosti da prihvati sve, da prihvati sve ono to ivot daje. Najvea hrabrost na svetu je prihvatiti sve to ivot daje. I u tom smislu ja pokuavam da vam pomognem, da prihvatite sve to vam ivot d, da sa dubokom skromnou prihvatite to kao poklon. I kada to kaem, ja mislim ak i na one stvari kojima te je drutvo uslovilo, i koje naziva loim i pogrenim. Prihvati seks, i tada e poeti da pliva izvan njega;
67

brahmacharya e doi. Doi e istota, nevinost; iz toga e proizai devianstvo - ali to e biti transcendencija. Kroz iskustva se transcendira. Hodajui kroz mrane aleje ivota tvoje oi e se izvebati, i one e poeti da vide svetlost ak i u mraku. Kakva je lepota u tome to vidi svetlost usred dana! Lepota je prisutna i u najtamnijoj noi, a tvoje oi su toliko izvebane za mrak, da u njemu moe da vidi skriveni dan. Kada je no mrana, ti moe da vidi jutro, tada je lepota tu, tada si postigao. Kada ak i u paklu moe da stvori raj, tada, tada si postao umetnik ivljenja. A tantra eli da od tebe naini umetnika ivljenja - ne negatora, ve velikog prihvatioca svega. Prihvati, i polako e osetiti da to vie prihvata, manje elja ima. Ako prihvati, kako elja moe da opstane? Kakva god da je situacija u ovom trenutku, prihvati; rasti bez postojanja ikakvog cilja, bez i najmanje elje da nekuda ode ili bude neto drugo, ili postane neko drugi. Tantra kae, Budi to to jesi - i to je jedino postojanje koje ikada moe da postigne. Sa prihvatanjem, elje se rue. Sa pihvatanjem, beeljnost sama od sebe ulazi u tvoje bie. Ti to ne praktikuje, ne prisiljava sebe na to. Ne saseca svoje elje - prihvatanjem one jednostavno nestaju. I kada se iznenada dogodi trenutak kada je tvoje prihvatanje totalno i sve elje nestale, odjednom je tu prosvetljenje. Odjednom, bez ikakvog tvog udela, to se dogodi. To je najvei poklon koji ti egzistencija moe dati. Ovo je tantriki stav prema ivotu. Nema drugog ivota do ovog, nema drugog sveta do ovog. Sama samsara je nirvana. Potrebno ti je samo malo vie razumevanja, vie prihvatanja, da si vie nalik detetu, potrebno je manje egoizma. Sada, Tilopina sutra. Praksa mantre i paramite, uputstva iz sutri i pravila, i uenja iz kola i spisa nee doneti ostvarenje Uroene Istine. Nee pomoi Vede, ni Biblija. Praktikovanje mantri nee biti ni od kakve pomoi, pre moe biti prepreka. ta je, u stvari, mantra? ta ti radi dok ponavlja mantru? emu Maharii Mahe Jogi ui ljude kad ih poduava transcendentalnoj meditaciji? On kae da u sebi ponavlja odreenu re ili odreenu mantru: Ram, Ram, Ram; AUM, AUM, AUM; bilo ta, ak e i tvoje ime uiniti isto, bie isto ak i ako ponavlja H2O, H2O, H2O - jer nisu u pitanju zvuk ili re; stvar je u tome to neto neprekidno ponavlja, i tada se samim ponavljanjem neto deava. ta je to?
68

Kada odreene rei ponavlja neprekidno, unutra se stvara ritam: Ram, Ram, Ram - ritam je stvoren, a ritam je monoton. Kad god neprekidno ponavlja neku re, stvara se monotonija. Neprekidno monotono ponavljanje odreene rei, i postaje pospan. To je ono to se deava u hipnozi, ovo je autohipnoza; ponavljajui mantru, ti se autohipnotie. Postaje pijan od sopstvenog monotonog zvunog ritma. To je dobro! Nema nieg loeg u tome; to ti prua dobar san, vrlo okrepljujui. Ako si umoran, ovo je dobar mentalni trik; osea se svee, ak sveije nego posle obinog sna, jer obian san ne moe da prodre tako duboko koliko moe mantra, jer se u obinom snu misli nastavljaju, nastavljaju se snovi, oni te stalno uznemiravaju. Ali kad neprekidno ponavlja odreenu mantru, tamo nieg drugog vie ne moe biti sem mantre. To te uvodi u vrlo, vrlo dubok san. U Jogi za to postoji specijalna re; na sanskritu se za spavanje kae nidra, a spavanje postignuto mantrom se zove tandra. To je dublji san, ali ipak san; on se zove yoga-tandra, san stvoren jogom, mantrom, ponavljanjem. Ako ima problema sa spavanjem, TM moe da ti pomogne. Izgleda da je zbog toga Mahariijev uticaj bio u Americi tako velik, jer je Amerika najugroenija zemlja to se tie spavanja. Zato se koriste mnoga umirujua sredstva, jako mnogo pilula za spavanje; ljudi su izgubili prirodnu sposobnost za spavanje - odatle taj uticaj. U Indiji se niko ne zanima za TM jer ljudi ve spavaju tako duboko da ih je teko probuditi. Mantra ti prua suptilan san; i u tom smislu je to dobro - ali nemoj da misli da je to meditacija, tada e da postane rtva. Nemoj da pomisli da je to meditacija, to je samo sredstvo za mentalno smirenje, i ono je hemijsko, kao i pilule za spavanje, jer zvuk menja hemiju tela, zvuk je deo telesne hemije. Zato te odreena vrsta muzike jako, jako oputa; muzika plovi po tebi, isti te kao da si se okupao. Zvuk menja hemiju tvog tela. Postoji muzika koja te ini vrlo strastvenim i seksualnim; sami udari muzike menjaju hemiju tvog tela. Mantra stvara unutranju muziku sa samo jednim tonom; osnova toga je monotonija. I nema potrebe da pita Maharii Mahe Jogija o tome svaka majka na svetu to zna. Kad god je dete umorno, ona mu pevui uspavanku - uspavanka je mantra: tek dve-tri rei, ak i bez smisla, jer nema potrebe da ga bude. Ona sedi pored deteta ili ga dri blizu svog srca otkucaji srca su takoe monotona muzika - pa kada je dete umorno, majka stavi detetovu glavu pored srca, i otkucaji srca postaju mantra. I dete je prevareno, ono zaspi. Ali ako je dete malo vee i ne moe se tako lako prevariti, ona peva uspavanku; tek dve-tri rei, monotonih, jednostavnih rei - nema nieg loeg u tome. To je bolje sredstvo za smirenje od bilo koje pilule, ali je ipak umirujue sredstvo, suptilna pilula, zvuna pilula, ali ona aktivira hemiju tela. Zato, ako ti je san poremeen, ako ima nesanicu, mantra je dobra, ali ne misli da je to meditacija. Ona e te sve vie i vie uskladiti, ali te nee transformisati. A celo drutvo se uvek trudilo da te uskladi prema sebi.
69

Religija se takoe trudila da te uskladi prema sebi, to je pokuala pomou morala, pomou mantri, jogom. To je pokuala psihoanaliza i mnoge vrste psihoterapije, da bi te ponovo vratile u normalno drutvo. Sav cilj drutva je da stvori prilagoene individue. Ali ako je celo drutvo pogreno, usklaivanje sa njim ne moe biti dobro. Celokupno drutvo je ludo, i uskladiti se njim jedino znai poludeti. Jednom je neko pitao Sigmunda Frojda, ta se zapravo deava u psihoanalizi, ta je cilj svega toga? On je odgovorio, a bio je retko iskrena osoba, rekao je, Najvie to moemo da uradimo je sledee: mi od histerinih nesrenih ljudi pravimo normalne nesrene ljude. To je sve histerino nesreni ljudi, normalno nesreni ljudi; mi ih vraamo u normalnu nesrenost, kao to su svi drugi. Oni su otili malo predaleko; stvorili su previe nesree i postali su neurotini. Mi ih vraamo u normalnu neurozu oveanstva. Frojd je rekao, ovek nikada ne moe biti srean. On samo moe biti ili neurotino nesrean, ili normalno nesrean, ali ovek nikada ne moe biti srean. S obzirom kako je obino oveanstvo organizovano, ova dijagnoza se ini potpuno ispravna, ali on nije svestan Bude ili Tilope; on nije svestan ljudi koji su dostigli potpuno blaeno stanje postojanja. I tako je trebalo da bude, jer Buda ne bi otiao na leenje kod Frojda - emu? Samo histerine osobe odlaze kod Frojda, on ih lei. A celokupno njegovo znanje, svo njegovo iskustvo je o histerinim, neurotinim osobama. U celom svom etrdesotogodinjem eksperimentisanju sa pacijentima, on nije sreo ni jednu jedinu srenu osobu. Zato je on u pravu, empirijski je u pravu. Njegovi eksperimenti pokazuju da postoje samo dva tipa ljudi: normalno nesreni, i histrino nesreni. I najvie to moe da uradi: on te moe prilagoditi. Mantra, psihoanaliza, religije, moral, crkve, molitve, sve to je bilo korieno da bi se ti prilagodio. A prava religija poinje samo kada pone putovanje transformacije; ne da se prilagodi drutvu, ve da bude u harmoniji sa kosmosom. Biti prilagoen drutvu znai pasti dole. Mnogo se puta dogodilo da ludacima nita ne fali, ludak je samo prepun energije i ne moe da se prilagodi drutvu - on je na stranputici. Ludak je suvie individualan. Ludak je toliko nadaren za razne stvari da se ne moe prilagoditi drutvu. Mora zapamtiti da su svi geniji oduvek bili neprilagoeni drutvu, i od stotinu genija skoro je osamdeset procenata grekom dospelo u ludnicu. Morali su, jer su izvan drutva. Geniji su sposobni za mnogo vie nego to drutvo priznaje. Obino drutvo je kao pritiskiva za hartiju na tebi: ono ti ne dozvoljava da odleti. Geniji su sklonili pritiskiva i ele da na krilima odlete do najudaljenijeg kutka neba. U trenutku kada ode iza crte koju je drutvo naznailo, iza granice, ti si lud. I celo drutvo nastoji da te odmah dovede u red. Tantra kae da preusaglaavanje ili usaglaavanje nije cilj, ono nema vrednosti - cilj je transformacija. ta da se radi? Ne pokuavaj da se prilagodi trikovima - mantra je trik. Ako osea da ne moe da zaspi,
70

nemoj pomou mantre da trai san. Bolje uradi suprotno, pokuaj da pronae uznemirenost koja je uzrok tvojoj nesanici. Moda ima previe elja, moda si previe ambiciozan. Tvoje ambicije ti ne dozvoljavaju da spava, tvoj se nemir nastavlja, tvoj um ispunjen eljama radi sve vie i vie, i proces razmiljanja se nastavlja. Zato ne moe da spava. Postoje dva naina: jedan je mantra, drugi je tantra. Mantra kae: ne brini zbog uzroka, samo ponavljaj mantru - petnaest minuta ujutro i petnaest minuta uvee - i bie u stanju da zaspi; oseae se dobro i zdravo. Ali ak i ako se osea dobro i zdravo, ta e iz toga da sledi? Postoje milioni zdravih ljudi koji divno spavaju, ali sa njima se nita ne deava - nema vrhovnog rascvetavanja. Zdravlje je dobro samo po sebi, ali ono ne moe biti cilj. Tantra kae da pronae uzrok uznemirenosti. Ministar indijske vlade je obino dolazio kod mene. On je uvek brinuo za svoj san i govorio bi, Samo mi daj neku tehniku da mogu da spavam. Ali ja sam mu odgovorio, Politiari ne mogu da spavaju - to je nemogue. Politiaru nije dozvoljeno da spava, on ni ne oekuje da e zaspati. I to je u redu, i ja ti neu dati nikakvu tehniku. Idi do Maharii Mahe Jogija, on e ti dati tehniku ne pitajui te zato. I stvarno je otiao. Posle tri meseca se vratio. Rekao je, Dao si mi savet i to funkcionie! Sada je divno, mogu da spavam. Tada sam mu rekao, Kad god ti bude potrebno, i kad god oseti da ti spavanje nije dovoljno, da ti je potrebno buenje, doi k meni. Jer ti moe da spava, ali ta iz toga proizilazi? Ostaje isti; ujutro e opet biti u istom ambicioznom tripu. Moda e misliti da ti se dogodilo neto dobro, ali dogodila se samo jedna stvar: sada nee biti svestan uzroka; oni su pomou mantre prodrli u najdublje nesvesno, i mogunost za transformaciju je odloena. Ja ti ne mogu dati bolji san. Ja bih eleo da ti pruim bolju budnost, bolju svesnost. Politiar je neprekidno eljan, borben, takmiarski nastrojen, ljubomoran, pokuava da se sve vie uspinje na lestvici hijerarhije. Na kraju ne postie nita. Mula Nasrudin se celog ivota bavio politikom i doao do najvieg mogueg poloaja. Tada sam ga pitao, ta si postigao? Odgovorio je, Da budem iskren, popeo sam se na najviu lestvicu na svetu. To je moje dostignue: popeo sam se na najviu lestvicu. ak i ako si se popeo na najviu preku merdevina, ta onda? Vai predsednici i ministri su dostigli, oni su se popeli na najvie lestvice - ali uspinjanje po lestvicama nije ivot. A samo uspinjanje po lestvicama, u emu je smisao toga? Ambicija stvara uznemirenost. eleo bih da vas navedem da razumete svoju ambicioznost. elje stvaraju nemir. eleo bih da budete svesni svojih elja. To je put tantre. A kada uzrok nestane, bolest iezava. A ako uzrok nestane, ti si transformisan. Bolest je samo simptom - ne trudi se da sakrije simptom; neka ga tamo, on je dobar jer te udara i govori da je neto u samom tvom nainu ivota pogreno.
71

Ja vam neu pomoi da postignete bolji san. Rei u vam: Pokuaj da razume, to je simptom. Taj simptom ti je prijatelj, nije neprijatelj. On samo pokazuje da duboko dole u tvom nesvesnom postoje podzemna strujanja koje ti ne daju da zaspi. Razumi to, prihvati, ui u to, transcendiraj ga - i tada e biti dubokog sna; ali ne zbog toga to si simptom gurnuo u podsvest, ve zbog toga to je nestala elja. I u takvom spavanju potpuno drugaiji kvalitet svesnosti ulazi u egzistenciju. Tada moe biti u dubokom snu, a ipak budan. To nije hipnoza, to nije nalik pijanom stanju, to ne nastaje zbog droga. A sve mantre su droge; vrlo suptilne, ali ipak droge. Nemoj da postane narkoman. Tilopa kae: Praksa mantre i paramite, uputstva iz sutri i pravila, i uenja iz kola i spisa nee doneti ostvarenje Uroene Istine. Paramita je budistika re; ona znai milosre, sluenje ljudima. To to su hrianski misionari radili irom sveta je paramita - Slui! Pomozi! Budi saoseajan! Ali Tilopa kae da to nee pomoi. I ja sam zapazio - znam mnoge ljude koji su drutveni reformatori, velike sluge drutva; ceo svoj ivot su rtvovali i posvetili unapreenju drugih - ali im se transformacija nije dogodila. Ona se ne moe dogoditi, jer sluenje drugima, sluenje drutvu postaje zanimanje; to postaje njihva preokupacija. U stvari, ako bi se nekim boanskim udom drutvo transformisalo, i vie ne bi bilo prosjaka kojima treba da se slui, kada ne bi bilo siromanih, bolesnih, bolnica, ludaka - ako bi se to iznenada dogodilo, moete li da zamislite ta bi bilo sa vaim slugama drutva? Oni bi izvrili samoubistvo! Ako ne bi imali kome da slue, ta bi radili? Oni bi jednostavno bili izgubljeni. ta bi bilo sa hrianskim misionarima? Ako ne bi bilo nikog da se preobrati i vodi, i trpi iskuenja na svom putu; ako bi svako postao hrianin, ta bi oni radili? Gde bi ili da sprovode svoju veliku misiju? Izvrili bi samoubistvo. Ako bi se rvolucija zaista dogodila, kakva bi bila sudbina vaih revolucionara? ta bi oni radili? Iznenada, ostavi bez posla, poeli bi da mole Boga, Vrati nam staro drutvo - potrebni su nam leprozni da im sluimo, potrebni su nam prosjaci da im pomaemo. Moe isto tako da bude zaokupljen svojim biznisom, ili drugim ljudima, jer je umu potrebna preokupacija. Umu je potrebno da ti zaboravi sebe i bude neim zaokupljen. To je beg od Uroene Istine. A Tilopa kae da to nije put. Tantra ima da ti kae vrlo, vrlo lepe stvari, a to su: Prvo, pre nego to pone da slui nekome, budi potpuno sebian. Kako moe nekoga da slui ako pre toga nisi ostvario svoje unutranje bie? Budi potpuno sebian! Ako tvoje sopstveno unutranje svetlo gori, bie sposoban da pomogne drugima - u suprotnom e tvoje sluenje da bude prevara. A na
72

svetu ima toliko prevaranata zbog toliko revolucionara, toliko drutvenih refotmatora, toliko samozvanih slugu. Oni stvaraju podvale, stvaraju haos; to je prirodno, jer sami nisu ostvarili sopstvenu istinu, a poeli su da pomau drugima. Ako ima u sebi svetla, moe da ga podeli sa nekim, ali ako ga nema, kako ga moe podeliti? Kako moe podeliti neto to nema? ovek je doao kod Bude - on mora de je bio jako veliki revolucionar, poput Markuzea i ostalih - i upitao ga je, Reci mi, kako mogu da sluim drugima? Imam u sebi duboku saoseajnost i eleo bih svakoga da usreim. Buda ga je pogledao. Kae se da se rastuio; Buda se rastuio gledajui ga. ovek je pitao, Zato si tako tuan? Buda je odgovorio, To je teko, jer se ini da ti nisi srean, a ima misiju da svakoga uini srenim. Kako moe da podeli ono to nema? Prvo budi, i kada jednom jesi, to vie nije misija. Jednom kada si blaen, ne naputa svoj put da bi drugima pomagao - pomae smo tvoje bie gde god da se nae; ne ini od toga profesiju. Na putu na kome jesi, gde god to bilo, ti pomae. Ako sedi ispod drveta, ti pomae drvetu. Ne svesno, ne sa bilo kakvim naporom s tvoje strane, ve samo bivajui ispod drveta, drvo odgovara, i tvoje unutranje bie tee kroz drvo i drvo tee kroz tebe - i ti si probudio drvo. Jednog e dana to drvo da postane Buda, i ti e biti deo toga, ti u tome ima udela, i slavie to - ti si dao deo sebe drvetu, ti si delio. Sedi pored reke i deli; pokrene se, i smo tvoje kretanje postaje tvoja saoseajnost - nema niega da se radi. Ako radi, neto nije u redu. Kako moe da radi ljubav? To nije delanje, to je stanje bia. Ti si u ljubavi, ti ima svetlosti, i tvoja vrata su otvorena, i ko god poeli da ue u unutranji hram tvoga bia, pozvan je. I ako bilo ko poeli da upali svoje sopstveno svetlo na tvom izvoru, ti si spreman. Nikada nemoj da ide i trai nekoga da mu pomogne. Ako ode, jedna stvar je sigurna, ti vara. Kada pone neto da radi, jedno je sigurno, ti stvara prevare. Ti samo gura nos u tue stvari. Pusti ih da budu to to jesu. Bie dovoljno saoseajan ako ih ne uznemiri. Ne trudi se da ih menja. Ti ne zna ta radi. Samo prosvetljeni moe da pomogne: pomo tee spontano. To je ba kao kad cveta cvet - vetar ponese miomiris i raspri ga po celoj zemlji. To je vrlo suptilno i indirektno. To nikada nikoga ne pogaa direktno. Pravi Majstor nikada ne pokuava nekoga da promeni direktno; on je poput finog mirisa, on te opkoli. Ako si otvoren, tanano e strujanje ui u tebe. Ako nisi otvoren, on e ekati ispred vrata; nee ak ni pokucati, jer i to moe da uznemiri tvoj san. To je tvoj san, ti ima puno pravo da spava koliko god eli; niiji posao nije da te budi. Ja sam eleo da se probudim; ja elim da se i ti probudi, ali to je moja stvar, ne tvoja. Ako vrsto spava i sanja divan san, ko sam ja da te uznemiravam? Ja u da saekam. Okruiu te poput miomirisa. A ako te miomiris ulovi, i ako te miris izvede iz sna, to je u redu. Ali to nije direktan napor, on je vrlo, vrlo zaobilazan. I zauvek zapamti: samo ljudi koji su
73

potpuno indirektni mogu da budu od neke pomoi. Direktna pomo stie od politiara, indrektna od mudraca. Uputstva iz sutri i pravila, i uenja iz kola i spisa, nee doneti ostvarenje Uroene Istine. Zato? Zato to je ona ve tu. Ona ne treba da se donese. Ti trai neto to ve ima unutar sebe u svoj svojoj apsolutnoj lepoti i savrenosti. Nita ne treba da se radi. Rad je sasvim nevaan. Samo treba da se vrati kui. Gost je ve tu, ali domain je napolju - ti nisi unutra. Kroz svoje elje kree se sve vie i vie spolja. Voleo bi da ima veliku kuu i veliki auto, ovo i ono, i kree se samo spolja. Nema vremena da se vrati kui. Meditacija nije nita drugo do povratak kui, da se malo unutra odmori. To nije antanje mantre, to ak nije ni molitva; to je samo povratak kui i obezbeivanje malo odmora. Ne ii nikuda je meditacija, samo biti tamo gde jesi; ne postoji gde - samo bivanje tu gde jesi, zauzimanje samo onog mesta na kom se ve nalazi. elje te vode na dugo putovanje kroz prostor i vreme - i elje te nikada ne dovode kui; one te uvek vode na neko drugo mesto. Um koji je ispunjen nekom eljom mora da tei cilju, a to e samo sakriti svetlost. Na taj nain promauje - izlazei napolje, ti promauje, traei, ti promauje, nastojei da to dobije, ti promauje. S tvoje strane nita nije potrebno - Boansko ti je dalo sve to je mogue da ti se da. Ti nisi poslat u svet kao prosjak, poslat si kao imperator. Samo treba da pogleda unutra. U nekim trenucima samo nemoj nikuda da ide, ostani beeljan, ne misli o budunosti, ne misli o prolosti, samo ostani ovde i sada, i iznenada je to tu - to je oduvek bilo tu - i poee da se smeje. Kada su Lin Chia pitali ta je radio kad je postigao prosvetljenje, ta je bila prva stvar koju je uradio, rekao je, ta moe da se radi? Smejao sam se i zatraio olju aja. Smejao sam se! ta sam radio? - traio neto to je oduvek bilo tu. Sve su se Bude smejale, i sve su Bude zatraile olju aja jer ta drugo mogu da rade? To je ve tu. Ti nepotrebno tri tamo-amo; umoran, vraa se kui. olja aja je tada ba prava stvar. Um koji je ispunjen nekom eljom mora da tei cilju, a to e samo sakriti svetlost. Tvoje traganje stvara dim oko plamena. Ti tri okolo-naokolo, die mnogo praine i stvara mnogo dima, a to dizanje praine i stvaranje dima je tvoje sopstveno delo koje sakriva plamen. Odmori se malo, pusti da se
74

praina slegne. A ako ne juri suvie brzo, ako nisi u hitnji, nee stvarati dim. Vremenom e se sve smiriti i otkrie se unutranje svetlo. To je najosnovija stvar u tantri, to to ona kae da si ve savren. Nijedna druga vizija to ne kae. One govore da to tek treba da postigne, da treba da krene u bitku. I treba da uradi mnogo toga, a put je teak; i vrlo, vrlo retko neko postie jer je cilj jako, jako daleko; treba milionima ivota da se trudi da bi dostigao; savrenstvo treba da se dostigne. Tantra kae da je ba to razlog zato se ne dostie. Savrenstvo ne treba da se dostigne. Samo jednostavno treba otkriti da je ono ve tu. Tantra ti nudi prosvetljenje upravo ovde i sada - bez vremena, bez odlaganja. Tantra kae da samo oputanje moe da pomogne, jer svojom napetou svuda okolo stvara dim, a ti si u takvoj urbi da nisi u stanju da slua. Ako neko kae, Opusti se, rei e, Nemam vremena za oputanje. Treba da dostignem cilj, a cilj je jako daleko. Ako se opustim, propustiu. Tantra kae da proputa zato to juri. Tantra kae da promauje zato to si u velikoj urbi. Onaj koji se dri tantrikih pravila, a ipak pravi razliku, izdaje duh samaye. Prekini sve aktivnosti, napusti sve elje, dozvoli mislima da se uzdiu i padaju kao da su talasi okeana. Onaj koji nikada ne povredi ne-stalnost, niti principe ne-razlikovanja, podrava tantrika pravila. Vrlo, vrlo jednostavno. Ali ti si suvie zamren, suvie si iznutra zbunjen, inae je sve vrlo, vrlo lako. Prekini sve aktivnosti, napusti sve elje, dozvoli mislima da se uzdiu i padaju kao da su talasi okeana. ta da se radi? Ako ode do okeana i samo sedi na obali, na plai, i posmatra. Talasi se uzdiu i padaju, a tu je plima, i tu je oseka; okean prolazi kroz mnoga stanja. ta da se radi? Samo sedi i posmatraj. Potpuno isto se deava i sa umom; on je kao okean - talasi se uzdiu i padaju. Ponekad naie plima i mnogo nemira, a zatim oseka, i ti osea malo tiine. Zato, kad god je neko previe zainteresovan i udi da smiri um, stvara sebi mnogo nevolje. To nije mogue! A kada pokuava neto nemogue, postaje frustriran. Tada razmilja o hiljadu i jednom razlogu zato se to ne deava. Zbog jednostavne injenice da se to ne moe dogoditi! Tantra kee, Posmatraj! Nije tvoja briga to misli dolaze i odlaze. One dolaze same od sebe i isto tako odlaze. Zato se uplie u njih? Ko si ti da ih smiruje? One ne pripadaju tebi; one pripadaju beskrajnom okeanu koji te
75

okruuje. Ti tamo nisi bio, a one jesu. Nee biti ni jednog dana, a one e ostati. Sada se nauka slae sa ovim: svaka je misao talas. Zato radio moe da emituje misli. One prolaze kroz zidove i planine i vaa tela, i za njih ne postoje prepreke. Neto se emituje u Njujorku, a ti uje ovde. Sada se naunici pitaju da li e uskoro biti mogue da uhvate misli iz prolosti, jer misli nikada ne umiru. Moda e jednog dana biti mogue uti kako Tilopa govori Naropi, Zbog tebe, zbog tvog poverenja, ono to se ne moe izrei, ja u rei tebi. To je mogue jer misli nikada ne umiru. Te Tilopine misli mora da su pored neke zvezde. Ako ih uhvatimo - a nauka e to jednog dana moi, jer kada se iz Njujorka emituju misli, potrebno je vreme da stignu do Pune; potrebno je nekoliko sekundi, ali ipak zahteva neko vreme; one putuju; za nekoliko miliona godina one e stici do neke zvezde - ako ih tamo uhvatimo, moi emo ponovo da ih ujemo. Misli su okean koji je svuda oko tebe, one postoje bez tebe - samo budi svedok. Zato tantra kae: Prihvati ih! Nastupa vreme plime, divno je; nastupa vreme oseke, divno je. Veliki snani talasi nastoje da dosegnu nebo; ogromna energija - posmatraj je! Tada se okean umiruje, sve opada, a mesec se u njemu odraava, divno je - posmatraj to, a ako moe da posmatra, postae potpuno tih. Misli mogu i dalje da dolaze na obalu, razbijajui se o stene, a ti e ostati miran i tih, one te nee dotai. Tako da pravi problem ne predstavljaju misli, ve to to te one dotiu. Ne bori se sa mislima, samo postani svedok, i one te nee doticati. A to je bogata tiina, zapamti, tantra je uvek za bogata iskustva. Mogue je stvoriti mrtvu tiinu, tiinu koju moe pronai na groblju. Moe svoj um toliko da sili da se ceo nervni sistem paralie. Tada vie nee biti misli, jer je potrebno da nervni sistem bude vrlo fin da bi bio prijemiv. Okean e biti tu, ali ti nee biti prijemiv, tvoja e prijemivost biti izgubljena. To se dogodilo mnogim ljudima, takozvanim joginima. Oni otupljuju svoj nervni sistem. Malo jedu, tako da se energija ne kree do mozga. Prilikom posta energija ne moe da se kree do mozga jer je prvo potrebna telu. Vremenom, njihov nain ivota paralie celokupni modani sistem: monotono sedei u jednom poloaju; monotono ponavljajui mantru. Ako nekoliko godina neprekidno ponavlja mantru, naravno da e sistem otupeti, jer nee primati nove utiske, izgubljena je vitalnost. U stvari, takav ovek ne moe da postane tih - takav ovek postaje glup. Imae glup izgled, kakav imaju lica mnogih jogina. Nee videti
76

inteligenciju, videe nekakvu tupost, mrtvilo, okamenjenost. Takvi jogiji nisu postigli tiinu - oni su izgubili svoj mozak, izgubili su prijemivost, potpuno su otupeli, oni su mrtvi. U njima se nita ne dogaa, jer da bi se neto dogodilo potreban je istanan nervni sistem - vrlo istanan, vrlo receptivan, senzitivan. Zato neka ti ovo bude kriterijum: ako lice jogina zrai, ako vidi na njemu inteligenciju, svesnost, senzitivnost, kao da neto tee, da je ispunjen - samo se tada dogodila tiina. Inae on ne moe biti tih; glupi ljudi su takvi, idioti su savreno tihi jer ne mogu da razmiljaju - ali kakva je to vrsta tiine? Idiot nije jogin. Idiot je jednostavno roen sa modanim sistemom koji ne funkcionie. To moe da uradi svom nervnom sistemu postom, joga poloajima; moe da dubi na glavi satima - to oni rade. Shirshassan je savrena: dubi satima na glavi - to e umrtviti tvoj nervni sistem, jer tvoj mozak funkcionie samo ako vrlo, vrlo mala koliina krvi pritie u njega, jer su nervi toliko fini, siuni, krhki. Ne moe ni da ih zamisli, jer se ne mogu videti golim okom. Dlake tvoje kose ine ti se tako tanke, ali to nije nita; deset hiljada nerava zajedno bili bi tanji od dlake. Zato, ako krv tee brzo, ona ih jednostavno unitava; to je kao poplava. ovek je dosegao svoj mozak, nijedna ivotinja to nije, jer ovek hoda na nogama - zbog toga krv ne moe da se sliva u mozak, to se protivi gravitaciji. Gravitacija potiskuje krv nadole i strogo odreena koliina krvi dopire do mozga. Zbog toga taj fini sistem i moe da funkcionie. Kod ivotinja nije tako, jer se kreu na sve rtiri noge a njihov mozak je u istoj ravni sa telom. Ako dubi na glavi, ako radi shirshassan, za krae vreme moe ti biti dobro, ili za sekundu, jer je to ba kao kupanje; krv pritie, i posle nekog vremena ti se vraa u svoj normalan poloaj: to proiuje. Ali ako nekoliko minuta, ili nekoliko sati radi shirshassan, to e unititi ceo tvoj modani sistem. Previe je preplavljen, mozak ne moe da opstane. A jogini su pronali mnogo naina za unitavanje mozga. Kada ga jednom uniti, vie ne moe da vidi okean - ali okean je i dalje tu, misli su tu. To je kao kad iskljui radio. Nemoj misliti da radio talasi ne prolaze kroz ovu prostoriju, oni prolaze, ali tvoj mehanizam za primanje vie ne funkcionie. Ukljui radio, stavi ga u funkciju - smesta e poeti da hvata talase. Mozak je upravo kao receptivni centar; ako ga uniti, bie tih, ali ta tiina nije tantrika. A ja vas ne uim takvoj tiini - ona je mrtva. Dobra je za groblje, kroz nju ne stie nikuda - ti odbacuje svoj ivot. A vrlo fini instrument koji ti moe dati savrenu inteligenciju, instrument koji moe da postane tako perceptivan da se moe radovati svem slavlju postojanja, ti si unitio. Vie je senzitivnosti potrebno, vie je poezije potrebno. Vie ivota, vie lepote, svega je potrebno vie. ta e sada da radi? Da dostigne tantriku tiinu. Posmatraj talase, i to ih vie bude posmatrao, vie e biti sposoban da prepozna njihovu
77

lepotu. to ih vie gleda, otkrie sve finije nijanse. A to je divno - ali ostani svedok, ostani na obali; samo sedi na obali ili se isprui na suncu, i samo dozvoli okeanu da radi svoj posao - ne uplii se. Ako se ne uplie, polako, polako, okean te vie nee doticati. On e i dalje svuda okolo da hui, ali nee dopirati do tebe. To je divno samo po sebi, ali je odvojeno, postoji rastojanje. To rastojanje je prava meditacija, prava tiina. Svet nastavlja da se kree, ti nisi dotaknut; ti ostaje u svetu, ali nisi u svetu; ti ostaje u svetu, ali svet nije u tebi. Ti prolazi kroz njega, nedotaknut, bez oiljaka. Ostaje nevin. to god da radi, to god da ti se deava, nee biti razlike: Tvoja nevinost ostaje savrena, Tvoja bezazlenost ostaje potpuna, Tvoja istota nije unitena. Onaj koji se dri tantrikih pravila, a ipak pravi razliku, izdaje duh samaye. I, kae Tilopa, ako nastoji da se dri puta tantre, tantrikih pravila, tada, zapamti, ne pravi razlike. Ako pravi razlike moe da bude tantriki filozof, ali ne i sledbenik tantre. Ne pravi razlike. Ne govori da je ovo dobro, a ono loe. Odbaci sva razlikovanja. Prihvati sve kakvo jeste. Prekini sve aktivnosti, napusti sve elje, Ostani u samom sebi, vrati se kui; dozvoli mislima da se uzdiu i padaju kao da su talasi okeana. Onaj koji nikada ne povredi ne-stalnost, niti principe ne-razlikovanja, podrava tantrika pravila. Onaj koji nikada ne povredi principe ne-razlikovanja, koji nikada ne pravi razike, on sledi pravi put. I koji nikada ne povredi ne-stalnost. Ovo je jedna od najlepih stvari u tantri. Tantra kae, ostani beskunik, ne boravi nigde, ne identifikuj se, ne kai se ni za ta. Ostani beskunik, jer e beskunitvom dostii svoj pravi dom. Kad pone da boravi tu-i-tamo, promaie kuu. Ne kai se ni za koga, ni za ta, ni za jednu vezu. Uivaj, ali se ne kai. Nije problem uivanje, ali kad pone da se kai, kad se pojavi um koji se kai, tada vie ne leti, tada se stvara blokada. Ne boravi nigde, tada e boraviti u sebi. Ne kai se ni za ta, samo e tada biti sposoban za odmor u sebi. Tako da su dva principa najosnovnija: ne kri principe ne-stalnosti, ne kri principe ne-razlikovanja. Onaj koji napusti udnju
78

i ne prione za ovo ili ono, razumeo je pravo znaenje dato u spisima. Pomou spisa ne moe da dosegne Istinu. Ali ako dosegne Istinu, razumee spise. Spisi nisu nita drugo do svedoanstva, oni podupiru svedoka. Ti iz njih ne moe da naui Istinu, ali kada jednom zna Istinu, one e podupreti svedoka. Svi spisi sveta e rei, Da, dostigao si. To je ono to je Istina. Spisi potiu od osoba koje su ostvarile. Bez obzira kakav je njihov jezik i simboli, kakve su njihove metafore, kada ostvari ti prodire u sve metafore, simbole, sve jezike. Ljudi me pitaju, ta ti ovde radi? Ponekad govori o tantri i Tilopi, a ponekad o jogi i Patanaliju, a nekad o Lao Ceu, taoizmu i taou, nekad skokne do Heraklita i Isusa - ta radi? Ja govorim samo o jednom. Ja ne govorim o razliitim stvarima. Heraklit ili Tilopa ili Buda ili Isus, za mene nema razlike. Ja samo govorim. Oni su samo izgovori - jer kad jednom ostvari, ti ispunjava sve spise sveta. Tada vie nema hindu spisa, jevrejskih, hrianskih; tada iznenada postaje kulminacija svih tih spisa. Ja sam hrianin, hindus, jevrejin, muhamedanac, jer ja nisam nijedan od njih. A Istina, jednom spoznata, je iza svih spisa. Svi spisi ukazuju na nju, spisi nisu nita drugo do prst uprt u mesec; prstiju moe biti milion mesec je jedan jedini. Kad jednom zna, ti zna sve. Pomou spisa ti postaje sekta: bie hrianin jer si se zakaio za Bibliju; bie muhamedanac jer si se zakaio za Kuran; bie hindu jer si se zakaio za Gitu - ali nee biti religiozan. Religioznost se dogodi samo kad ti se dogodi Istina. Tada se ni za ta ne kai, a svi spisi se kae za tebe. Tada ne sledi nikoga, a svi spisi slede tebe, oni postaju tvoja senka. I svi spisi su isti, jer govore o istoj stvari. Njihove metafore su, naravno, razliite, ali iskustvo je isto. Buda kae, Okusi okean na bilo kom mestu, svugde e osetiti da je slan. Okusi ga u Kuranu ili Bibliji, ili u Tori ili Talmudu, ukus je svuda isti. Spisi te ne mogu voditi. U stvari, oni su bez tebe mrtvi. Kada dostigne Istinu, ivot odjednom prodire u sve spise. Preko tebe oni ponovo oive, preko tebe oni se ponovo rode. To ja radim, oivljavam Tilopu. On je bio mrtav nekoliko stotina godina. Niko nije govorio o njemu, niko mu nije ponovo dao ivot. Ja mu ponovo dajem ivot. Dok sam ja ovde, on e opet biti iv. Ako si sposoban, ti moe da ga sretne. On je ponovo ovde negde. Ako si receptivan, moe da oseti njegove korake. On je ponovo materijalizovan. Kroz mene, dau ivot svim spisima. Kroz mene oni ponovo mogu doi na ovaj svet, ja mogu da postanem sidro. To je ono to ja radim. I to je ono to bih eleo da i ti radi u svom ivotu, jednog dana. Kada ostvari, kada doe do znanja, tada iz prolosti vrati sve to je divno i ponovo mu daj ivot, obnovi ga, tako da svi koji imaju znanje mogu opet da budu na zemlji
79

i da putuju njome i pomau drugima.

VI VELIKO UENJE

Pesma o Mahamudri se nastavlja: U Mahamudri svi su gresi izgoreli; u Mahamudri se oslobaa iz zatvora ovog sveta. Ovo je vrhovna buktinja Dharme. Oni koji u to ne veruju su budale, koje se oduvek koprcaju u bedi i alosti. U borbi za osloboenje treba se osloniti na Gurua. Kada tvoj um primi njegov blagoslov osloboenje ti je u rukama. Avaj, sve su stvari na ovom svetu beznaajne, one su samo seme tuge. Mala uenja vode u dela treba se osloniti samo na velika uenja.

16. februar 1975.

Tantra ne veruje u postepeni razvoj due ve u trenutno prosvetljenje. Joga veruje u postepeni razvoj, da prema Konanom napreduje santimetar po santimetar, korak po korak. Joga je vrlo aritmetina: svaki poinjeni greh mora da izravna potenim delom, ti mora da izravna raune. Sve dok sa ovim svetom ne svede raune, nee moi da se prosvetli. To je materijalistiki koncept, nauni, i um e rei, Naravno, tako treba da bude. Nainio si greh - ko e zbog toga da pati? Ti si zgreio, i zato mora da pati. Moe se osloboditi jedino kroz patnju. Tvoja dela su bila zla; mora ih izravnati, mora platiti za njih, i mora se okrenuti dobrim delima. Kad je izravnavanje dovreno, jedino je tada mogua sloboda. Inae e se stalno vraati u nova roenja,
80

kako bi poeo da raste. To je cela filozofija transformacije, ponovnih roenja. Uenje tantre je upravo suprotno. Tantra ima vrlo, vrlo poetian pristup, ona nije aritmetina. Tantra veruje u ljubav, a ne u matematiku, ona veruje u trenutano prosvetljenje. Ona kae da te male tehnike ue o delima; velike tehnike te ne ue ta da radi, one te ue ta da bude, kako da bude. Dela ima milion, i ako bude morao da plati za sva, izgledae gotovo nemogue da e se ikada osloboditi. iveo si milion ivota; u svakom ivotu si nainio milion dela. Ako namerava da plati za sva dela, da svako loe delo uravnotei dobrim, to e ti iznova oduzeti milion ivota. A u meuvremenu, u kompleksu ivotnih odnosa, nainie jo mnogo dela. Pa, gde e se taj lanac prekiniti? To izgleda nemogue. Sloboda nije nemogua - ona se moe dogoditi. Ali ako je put takav da treba da raste santimetar po santimetar, tada rast izgleda kao nemogu san. Ako razume stanovite joge, oseae se vrlo, vrlo beznadeno. Tantra je velika nada. Tantra je kao oaza u svetu pustinje. Tantra kae da sutina uopte nije u tome: ne postavlja se pitanje dela; ti ih ini jer si neupuen, ona su proizvod tvog neznanja. U stvari, tantra kae da ti za njih nisi odgovoran. Ako je iko odgovoran, onda je to Celina moe je nazvati i Bogom - Bog moe biti odgovoran, ali ne moe ti biti odgovoran. Tantra kae da je vrlo egoistino i samo preuzimanje odgovornosti. Rei, Ja moram da uravnoteim. Ja u initi dobra dela, ja u se osloboditi santimetar po santimetar, korak po korak, je takoe veoma egoistino, stanovite koje je orijentisano na ego. Zato misli da si ti odgovoran? ak ako neko i treba da bude odgovoran, tada to treba da bude Bog, Celina. Ti nisi sebe sam stvorio, ti nisi sebe rodio - tebe su rodili, ti si stvoren. U tom sluaju Stvaralac mora da bude odgovoran, a ne ti. A ti si sva dela poinio u neznanju, nisi bio svestan onoga to si radio, bio si potpuno opijen neznanjem; u mraku si napipavao, po mraku si ulazio u sukobe sa drugima, u mraku si se spoticao, i tako se neto deavalo. Tantra kae da je potrebno samo svetlo, svesnost. Nije istina da mora da nae reenje za milion dela; samo jedna stvar mora da se uradi: nemoj da ostane u neznanju, postani svestan. Jednom, kada postane svestan, nestae sve to je pripadalo svetu mraka. To e izgledati kao san, nona mora. To nee liiti na stvarnost. A to i nije bila stvarnost, jer kada si duboko nesvestan, sve je samo san, a ne stvarnost. Sanjao si da si voleo. Ti ne moe da voli. Tebe jo nema, da bi mogao da voli. Ti jo ne postoji, ti jo nema nikakav centar. Kako moe da voli? Samo veruje da voli, a tvoj ljubavni ivot i dela koja u vezi toga ini postaju snovi. Kada se iz tih snova probudi, samo e rei, Kako sam mogao da volim? To je nemogue! Ja zapravo tada nisam ni postojao. Bez svesnosti, ta znai kada se kae, Ti jesi? Ne znai nita. Ti vrsto spava, u tako si dubokom snu da izgleda kao da i nisi ovde. Osoba koja u krevetu vrsto spava, koja je u komi - da li je stvarno
81

prisutna? Ne moe to da razlui. Svejedno je da li je prisutna ili nije - ona je u komi. Ako bi naiao lopov i opljakao kuu, da li bi rekao da je osoba koja lei u komi, u nesvesti, za to odgovorna? Da li bi joj sudili i rekli, Lopov je bio ovde, a ta si ti uradio!? Kako moe nekome ko je u komi, ko je nesvestan, da pripie odgovornost? Tantra kae da si u svim svojim ivotima bio u komi - ti nisi odgovoran. Ovo je prva sloboda koju ti tantra prua. Jo na samom poetku e mnoge stvari neoekivano postati mogue. Sada vie nee morati da eka da milioni ivota prou - u ovom trenutku vrata se mogu otvoriti. To nije postepen proces, to je iznenadno buenje - a tako e i biti. Ako neko pokua da te probudi dok vrsto spava, da li e to biti postepeni proces? Da li je tako? Da li se prvo samo malo probudi, zatim jo malo, pa jo malo; deset procenata, dvadeset procenata, trideset, pedeset; da li se na takav nain budi? Ne. Ili si budan, ili spava; u tome nema deliminosti. Ako uje da neko izgovara tvoje ime, probudie se i nee biti samo deset procenata budan. Tvoje oi mogu biti zatvorene, ali si ti postao svestan da te neko doziva, ve si budan. To nije postepen proces, to je iznenadni skok. Na sto stepeni voda kljua i pretvara se u paru. Da li je to postepena transformacija? Da li voda prvo postaje samo deset procenata para, pa zatim dvadeset, trideset? Ne. Ili je para, ili je voda, tu nema meufaza. Kada neko umre, da li umire malo-pomalo, postepeno? Moe li rei da je neko poluiv ili polumrtav? ta bi to zanilo? Kako neko moe biti poluiv? Ili je mrtav, ili nije. Poluiv znai da jo nije mrtav. Kada nekog voli, da li voli deset, dvadeset, ili trideset procenata? Ili voli, ili ne voli. Postoji li ikakva mogunost da svoju ljubav meri procentima? Takva mogunost ne postoji. Ljubav, ivot, smrt, sve se to deava odjednom. Kada se dete rodi, ono je ili roeno, ili nije. Takva je i istina Prosvetljenja, jer je ono vrhovno roenje, vrhovna smrt, vrhovni ivot, vrhovna ljubav - u prosvetljenju sve dolazi do svog vrhunca. To je neto neoekivano. Tantra kae da ne usmerava svoju panju na dela, usmeri je prema onom ko dela ini. Joga je usmerena na dela. Tantra je usmerena na osobu, na svesnost, na tebe. Tantra kae da si ve spreman za greh ako si u neznanju. ak i ako se trudi da bude plemenit, i tvoja plemenitost e biti vrsta greha - jer kako ovek u neznanju, koji vrsto spava, moe biti plemenit? Kako plemenitost moe proizai iz neznanja, iz nesvesnosti? To je nemogue! Tvoja plemenitost mora da je samo maska; a iza nje e se nalaziti pravo lice, pravo lice greha. Moe da govori o ljubavi, ali ne moe da voli - ti e da mrzi. Moe da govori o samilosti, ali e samilost biti samo paravan za tvoj bes, pohlepu, ljubomoru. Tvoja je ljubav zatrovana. Duboko unutar tvoje ljubavi je crv mrnje koji je neprestano jede. Tvoja je ljubav kao rana, ona boli. Ona nije kao cvet, ona ne moe biti takva. A onaj ko od tebe oekuje
82

ljubav je budala, jer trai nemogue. Oni koji od tebe oekuju moralnost su budale, oni oekuju nemogue. Tvoja moralnost e obavezno da postane neka vrsta nemoralnosti. Pogledaj te tvoje moralne ljude, takozvane svece. Posmatraj i prouavaj ih, i otkrie na njihovim licima samo licemerje, prevaru. Oni jedno govore, a drugo rade. Oni neto urade i ne kriju to samo od tebe, oni su postali tako lukavi u skrivanju, da se kriju i od sebe samih. U neznanju, greh je prirodan. U Prosvetljenju, vrlina je prirodna. Buda ne moe poiniti greh; ti ne moe nita drugo - sem da poini greh. Greh i vrlina nisu tvoja odluka, nisu tvoja dela, oni su senke tvoga bia. Ako si probuen, senka se pokazuje kao nestvarna i njeno mesto ispunjava svetlost. Tada senka ne moe da povredi nikoga, ona to ne moe; ona postaje miris Nepoznatog, Besmrtnog. Ona moe samo da te obaspe kao blagoslov, drugaije nije mogue. ak i da se Buda na tebe naljuti, to bi bila saoseajnost - drugaije ne moe biti. Tvoja saoseajnost nije istinita; Budin bes ne moe biti istinit. Tvoj greh je tvoja prirodna senka. to god uradio - moe da je ukraava, moe na njenom vrhu da napravi zamak, moe da je sakrije, moe da je dotera, ali ti nita nee pomoi duboko unutra e je nai. Zato to ovde nije u pitanju to to radi, u pitanju je to to jesi. Obrati panju na znaenje. Ako razume ovu promenu znaenja, a ona je sutinska, jedino e tada biti sposoban da razume tantru. Tantra je Veliko Uenje. Ona te ne ui o delima, ona te ui o biu. Sutina je u tome ko si ti - da li si uspavan, hre li, ili si budan. Ko si ti da li si paljiv, svestan, ili se kree kao hipnotisan? Da li hoda spavajui? Ili si budan, paljiv, bez obzira ta radi? Da li sve to radi sa pamenjem sebe? Ne. To se deava, a ti ne zna zato i odakle dolazi, iz kog dela nesvesnog nastaje uurbanost - ali ona te poseduje, i ti mora da dela. Za ta dela, bez obzira ta drutvo o njima kae - da li su moralna ili nemoralna, grena ili plemenita - tantra o njima ne brine. Tantra gleda u tebe, u sam centar tvog bia odakle sve dolazi. Iz otrova tvog neznanja ne moe proizai ivot, jedino smrt. Iz tvog mraka samo se mrak raa. I izgleda da je to potpuno prirodno. Pa, ta onda da se radi? Da li da pokuamo da promenimo ponaanje? Da li da pokuamo da postanemo moralniji, estitiji, potovaniji? Ili da pokuamo da promenimo bie? Bie se moe promeniti. Nema potrebe da za to eka neki drugi ivot. Ako ima snagu razumevanja, ako naini totalni napor, unese energiju celog bia u razumevanje, u takvom intenzitetu svesnost e se iznenada u tebi upaliti, poput munje plamen e se izdii iz tvog bia, i tvoja celokupna prolost, i celokupna budunost, bie odjednom u tvojoj viziji. Razumee ta ti se deavalo, razumee ta ti se deava, i razumee ta e ti se
83

deavati. Iznenada sve postaje jasno. To izgleda kao da si bio u mraku, a neko je upalio svetlo, i sve je odjednom postalo vidljivo. Tantra veruje u sjaj tvog unutranjeg svetla. I tanrtra kae da ta unutranja svetlost ini tvoju prolost naprosto nevanom. Ona nikad nije pripadala tebi. Naravno, ona se dogodila, ali se dogodila kao u snu, ti si duboko spavao. To se dogodilo - uradio si mnogo toga, dobrog i loeg, ali se sve to dogodilo u nesvesnosti, i ti za to nisi odgovoran. Iznenada je izgorela sva prolost, pojavilo se svee i nevino bie - to je iznenadno prosvetljenje. Joga je ljudima privlana jer lii na biznis. Patanalija moe vrlo lako da razume jer je podeen prema tvom umu, loginom umu, matematikom razmiljanju. Tilopu je teko razumeti, ali Tilopa je retkost. Patanalijevo razumevanje je obino, zato je njegov uticaj bio tako velik i irio se kroz celu istoriju. Ljudi poput Tilope su jednostavno nestali a da nisu ostavili nikakav trag u ljudskom umu zato to u njima ne moe da nae nikakvu srodnost sa sobom. Patanaliji mogu biti vrlo, vrlo veliki, ali i dalje pripadaju istoj dimenziji. Ti moe biti vrlo, vrlo mali mislilac, a Patanaliji mogu biti veliki, uzvieni mislioci, ali vi ipak pripadate istoj dimenziji. Ako se malo potrudi, razumee Patanalija, ako se malo vie potrudi, moi e da ga praktikuje. Potreban je samo mali napor, nita vie. Ali, da bi razumeo Tilopu, morae da ue u jednu potpuno nepoznatu dimenziju. Da bi razumeo Tilopu, morae da proe kroz haos. On e unititi sve tvoje koncepte, sve tvoje matematike, svu tvoju logiku, svu filosofiju. Jednostavno, on e te potpuno unititi. Nee se zadovoljiti sve dok ne bude potpuno uniten, i sve dok se novo bie ne pojavi. Uz Patanalijevu pomo e se promeniti, postae sve bolji i bolji, i proces je beskrajan, kroz mnoge ivote postae sve bolji i bolji. Sa Tilopom, u jednoj sekundi moe dostii Vrhovno. Pitanje boljeg se ne postavlja, jer se ne razmilja u terminima stepenovanja. To je kao kada stoji na vrhu planine: moe polako da sie stepenastom stazom, ili da se iz doline popne na vrh. Sa Tilopom e jednostavno skoiti u provaliju, jer nema stepenica. Ili e samo rairiti krila i poleteti. Sa Patanalijem se kree volujskom zapregom, vrlo sporo, sigurno, bezbedno, bez straha od bilo kakve nezgode, jer je volujska zaprega uvek pod kontrolom. Svakog trenutka moe sa nje da sie, u svakom trenutku moe da je zaustavi. Niko nije iza tebe, ti si gospodar. A dimenzija je horizontalna. Zaprega se kree od A do B, od B do C, od C do D, a dimenzija ostaje ista, ravan je ista. Sa Tilopom se dimenzija menja, ona postaje vertikalna, pravac vie nije od A do B, od B do C, ne, ovo je nalik putovanju avionom, a ne volujskom zapregom; ne kree se prema napred, ve nagore. Sa Tilopom moe izai iz vremena. Sa Patanalijem se kree kroz vreme. Sa Tilopom, dimenzija je venost.
84

Moda nisi svestan, ali proteklih deset-dvanaest godina dogodilo se udo. Novi svemirski brod je potpuno unitio stari koncept vremena - jer on moe da se kree oko zemlje, za sekundu je moe obii. Moda nee biti svestan teorijskog problema. Na primer, svemirski brod polee iz Pune u nedelju; zatim napravi krug oko zemlje - negde mora biti ponedeljak, a negde moe biti i nedelja; tako brod kree u nedelju, vraa se natrag u subotu, preskae ponedeljak i vraa se u Punu u nedelju. Ceo pojam vremena je izgubljen. To izgleda apsurdno! Ti polazi esnaestog, prolazi kroz sedamnaesti, i vraa se istog datuma, esnaestog. Za dvadeset etiri sata ovo moe da ponovi vie puta. ta to znai? To znai da moe da se vraa kroz vreme, iz nedelje u subotu, iz esnaestog u petnaesti. Moe poi sedamnaestog, u ponedeljak, a da se istog datuma i vrati. Sa ubrzanjem i vertikalnom dimenzijom vreme postaje nevano. Vreme je vano za volujsku zapregu, ovaj svet je volujska zaprega. Tilopin um je vertikalan, njegova svesnost je vertikalna. U tome je razlika izmeu tantre i joge: joga je horizontalna, tantra je vertikalna. Da bi postigao pomou joge potrebno ti je milion ivota, pomou tantre - sekunda. Tantra govori da je vreme nevano, da ne brine zbog njega. Tantra ima tehnike, metode, za koje kae da su ne-metode, ne-tehnike, pomou kojih moe potpuno da se preda, da skoi u provaliju. Joga je napor, tantra je ne-napor. Ulaui napor, sa svojom slabanom energijom, siunim egom, ti se bori protiv Celine. To e ti oduzeti milion ivota, i izgledae nemogue da ikada dostigne prosvetljenje. To je kao da se talas bori protiv okeana, a list protiv drveta, ili da se tvoja ruka bori protiv tvog tela. Protiv ega se bori? Joga je napor, intenzivni napor. Joga je talas koji se bori protiv struje, kree se protiv struje. Na taj nain sve to je prirodno joga odbacuje; a sve na emu nastoji je neprirodno. Put joge je neprirodan: to je borba sa rekom i kretanje protiv struje! Naravno, to je izazov, a izazov moe da prui zadovoljstvo. Ali, ko uiva u izazovima? Tvoj ego. Teko je nai jogina koji nije egoista; vrlo teko, to je retkost. Pravo je udo ako pronae takvog jogina. Teko je, zato to sav napor i borbu ini ego. Pronai e poniznog jogina, ali ako malo dublje pogleda, u njegovoj poniznosti nai e vrlo lukavo skriven ego, najlukaviji ego. Oni e rei, Mi smo na zemlji samo smee. Ali pogledaj u njihove oi - one se hvaliu svojom poniznou. Oni kau, Nema poniznijih od nas. Mi smo najponizniji ljudi. Ali to je upravo ono to se pod egom podrazumeva. Ako ide protiv prirode, jaae svoj ego - jer je to izazov, a ljudi vole izazove. ivot bez izazova je dosadan jer ego osea glad. Egu je potrebna hrana, a hrane ga izazovi - zato ljudi trae izazove. Ako izazova nema, oni ih stvaraju sami, da bi imali protiv ega da se bore. Tantra je prirodan put: cilj je biti slobodan i prirodan. Nema potrebe da se bori protiv struje, samo se sa njom krei, teci sa njom. Reka e se svakako uliti u more, pa zato da se bori? Krei se sa rekom, postani jedno
85

sa njom, predaj se. Predaja je kljuna re za tantru. Volja je kljuna re za jogu. Joga je put volje, tantra je put predaje. Tantra je put ljubavi - jer je ljubav predaja. Ovo prvo treba da razume da bi ti Tilopine rei postale kristalno jasne. Treba da razume da tantra ima drugaiju dimenziju, vertikalnu dimenziju predaje; ne borbe, ve slobode i prirodnosti, oputenosti. uang Ce kae, Lako je ispravno. Sa jogom, teko je ispravno; sa tantrom, lako je ispravno. Opusti se i budi jednostavan, nema potrebe da uri. Celina te dobrovoljno sama prihvata. Nema potrebe da ini individualni napor niti da uri kako bi stigao pre nego to ti je vreme. Stii e kada za to doe vreme. Samo ekaj. Celina se kree - zbog ega uri? Zato eli da stigne pre drugih? Postoji jedna divna pria o Budi: Stigao je do kapije raja. Naravno, ljudi su ga tamo ekali. Otvorili su vrata i ekali ga. Ali je on okrenuo lea vratima i pogledao u samsaru, u svet - u milion dua koje su na istom putu, koje se bore u jadu i muci, koji se napreu da stignu do kapije raja i blaenstva. Vratar mu je rekao, Ui, molim te! Mi te ekamo, A Buda je odgovorio, Kako mogu da uem ako ostali nisu uli. Saekau. To bi bilo kao da su moje ruke prole kroz vrata, a stopala jo nisu. Saekau. Ne mogu da uu samo ruke. Ovo je jedno od najdubljih znaenja tantre. Ona kae da, u stvari, niko sam ne moe da se prosvetli. Mi smo delovi jedni drugih, mi pripadamo jedni drugima, mi smo Celina! Neko moe da postane vrh, moe da postane vrlo veliki talas - ali on ostaje u vezi sa malim talasima koji su svuda okolo. Talas nije sam, on ostaje jedno sa okeanom i sa svim ostalim talasima. Kako moe talas sam da postane prosvetljen? U ovoj divnoj prii se kae da Buda jo uvek eka. On eka, niko nije ostrvo, mi inimo kontinent, mi smo zajedno. Ja sam moda zakoraio malo dalje nego to si ti, ali nisam odvojen od tebe. I sada, ja duboko znam, za mene to vie nije pria - ja vas ekam. Sada to vie nije alegorija, sada znam da nema individualnog prosvetljenja. Individue mogu malo da iskorae, ali to je sve, one ostaju zajedno sa Celinom. A da prosvetljena osoba nije svesna injenice da je deo drugih, da je jedno sa njima, ko bi, onda, za to znao? Mi se kreemo kao jedno bie, i tantra kae, Zato nemoj da uri, i ne trudi se, ne odguruj druge, i ne pokuavaj da bude prvi u redu - budi slobodan i prirodan. Sve se kree prema prosvetljenju. Ono e se dogoditi. Ne mui se oko toga. Ako ovo moe da razume, onda si blizu, opusti se. Inae religiozni ljudi postaju vrlo napeti. ak ni obini, svetovni ljudi nisu toliko napeti. Obini, svetovni ljudi imaju svetovne ciljeve. Naravno da su i oni napeti, ali ne toliko mnogo kao religiozni, jer su ovi napeti zbog nekog drugog sveta koji je vrlo udaljen, nevidljiv, i nikada nisu sigurni da li on uopte postoji. Tada se javlja nova muka: da li, moda, proputaju ovaj svet zbog nekog drugog koji i ne postoji? Oni su uvek na mukama i mentalno uznemireni. Nemoj da postane ovakva vrsta religioznog oveka.
86

Za mene, religiozan ovek je slobodan i prirodan. On se ne brine za ovaj ili onaj svet. On uopte ne brine, on samo ivi i raduje se. Ovaj trenutak je za njega jedini trenutak, sledei e se ve pobrinuti za sebe. Kad sledei trenutak doe, on e ga prihvatiti i radovae mu se, ispunjen blaenstvom. Religiozna osoba nije orijentisana na cilj. Biti orijentisan na cilj znai biti svetovan. Tvoj cilj moe biti i Bog - to ne ini razliku. Tantra je zaista divna. Tantra je najvie razumevanje i najvii zakon. Ako ne moe da razume tantru, tada je za tebe joga. Ako moe da razume tantru, ne bavi se malim tehnikama. Kada je veliko vozilo ovde, ko jo brine za male amce? U budizmu postoje dva pravca. Imena pravaca su vrlo, vrlo simbolina. Prvi je poznat kao Hinayana, mala kola. To je put joge, mali amac: samo sam moe da sedi u njemu, amac je toliko mali da nikog ne moe da primi. Jogini se kreu sami. Hinayana znai veoma mali brod. Drugi budistiki pravac se zove Mahayana, veliki amac, velika kola. U njega mogu da stanu milioni, ceo svet moe u sebe da primi. Mahayana je put tantre, a Hinayana je put joge. Tilopa je Mahayanist, ovek koji veruje u veliko prevozno sredstvo, u veliki zakon. Mali brodii su za egoistine osobe koje nikoga ne mogu da toleriu pored sebe, koji mogu da budu samo sami, koji su veliki kritiari, koju uvek osuuju druge: Trudi se da tamo stigne? Ne moe da stigne, to je jako teko, samo poneko to postie. Oni te nee pustiti da ue u amac. Mahayana duboko voli sve. Svako moe da ue. U stvari, za to ne postoji nikakav uslov. Ljudi mi dolaze i pitaju, Ti svima daje sannyas? Sannyas se nikada nije davao na ovaj nain. Prvi put, u celoj svetskoj istoriji, ja dajem sannyas bez ikakvog uslova. Sannyas je uvek bio za vrlo egoistine ljude, za one koji eznu za drugim svetom, koji sude, za trovae, za one koji govore da je sve pogreno, da su svi greni, da je sav ivot grean, ije oi uvek govore da su vie od tebe; da si zauvek osuen, da je ze tebe samo pakao. To su veliki sannyasini; oni se odriu sveta, sveta greha i prljavtine i otrova, a i dalje ostaju u njemu. Najvei egoisti su sannyasini. Prvi put sam dozvolio da svi uu, otvorio sam vrata. U stvari, potpuno sam ih skinuo, tako da se vie ne mogu zatvoriti. Zato? Zato to je moj stav, stav tantre, a ne joge. Govorio sam o Patanaliju zbog onih koji ne mogu sa shvate tantru, inae moj stav je tantristiki - svi su dobrodoli. Ako im Bog prua dobrodolicu, ko sam ja? Ako te ceo svet podrava a Egzistencija te podnosi, i ne samo podnosi, ve ti daje energiju i ivot, ko sam ja? ak ako i poini greh, Postojanje nikada ne kae, Ne, nema vie za tebe energije, od sada vie nee dobijati vazduha. Dosta! Uinio si mnogo gluposti. Ne. Energija nastavlja da se daje. Nikada nije bilo nikakve nestaice vazduha: Egzistencija nastavlja da te podrava. Dogodilo se: Muhamedov mistik, Junaid, pitao je jednom Boga o svom susedu: Ovaj ovek je tako zao da celom selu samo nanosi tetu, pa su ljudi doli i rekli mi: Zamoli svog Boga, pitaj da li On moe da ga se otarasi. A Junaid je za vreme svoje molitve uo kako mu glas govori:
87

Ako sam ga ja prihvatio, ko si ti da ga odbacuje? Junaid je u svojoj autobiografiji napisao: Nikad Ga vie za takve stvari nisam pitao, to je od mene zaista bilo glupo. Ako je On tom oveku dao roenje, ako mu pomae da ivi, i ne samo da ivi, ve i da napreduje i cveta, ko sam, onda, ja? Postojanje ti daje ivot bezuslovno. Ja ti dajem sannyas bezuslovno. Ako se postojanje tako beskrajno u tebe nada da ti ne moe tu nadu da uniti, ko sam ja? Tantra je za sve. Ona nije samo za nekoliko odabranih. Ona postaje put za nekolicinu jer ne mogu svi da je razumeju, ali ona je namenjena svima. Ona je za sve one koji su spremni na skok. Pokuaj sada da razume: U Mahamudri su svi gresi izgoreli. Oni ne moraju da budu uravnoteeni dobrim delima. U Mahamudri su svi gresi izgoreli. Ponovo i ponovo, ta je to Mahamudra? ta se deava? Mahamudra je stanje tvog postojanja u kojem nisi odvojen od Totalnog. Mahamudra je nalik dubokom seksualnom orgazmu sa Celinom. Kada su dvoje ljubavnika u dubokom seksualnom orgazmu, oni nestaju jedan u drugom. Tada ena nije vie ena, niti je mukarac vie mukarac. Oni postoje kao krug jina i janga, reaguju jedno na drugo, sreu se jedno u drugom, tope se zaboravljajui svoj sopstveni identitet. Zato je ljubav tako divna. To stanje se naziva mudra, stanje dubokog orgazma u polnom odnosu zove se mudra. A poslednje stanje orgazma sa Celinom zove se Mahamudra, veliki orgazam. ta se u orgazmu deava? Trebalo bi da razume, jer ti jedino to daje klju za konani orgazam. ta se deava? Kad je dvoje ljubavnika zajedno zapamti zauvek: dvoje ljubavnika, ne mu i ena, jer se izmeu mua i ene to nikada ne deava, jer uloge suprunika postaju vremenom sve okotalije, oni vie nisu neni, fluidni. Mu je postala uloga, ena je postala uloga; oni glume; ena glumi enu bez obzira da li joj se to dopada ili ne; mu glumi mua. To postaje uobiajeno. Jednom sam upitao Mula Nasrudina, Koliko si godina u braku, Nasrudine? Odgovorio je, Dvadeset suvinih godina. Tada sam ga upitao, Zato ih naziva suvinim? Kae, Kad vidi moju enu, razumee. ene i muevi su drutveni fenomen, brak je isnstitucija, on nije odnos; on je institucija, to je iznuen fenomen - ne zbog ljubavi, ve iz
88

drugih razloga: materijalnih, zbog sigurnosti, bezbednosti, zbog dece, drutva, kulture, religije, svega drugog osim ljubavi. Orgazam se skoro nikad ne deava izmeu mua i ene - sem ako nisu i ljubavnici. To je mogue: moe da bude mu i ljubavnik, moe da voli svoju enu. To je neto sasvim drugo, ali tada to uopte nije brak, tada to nije institucija. Na Istoku su ljudi potpuno zaboravili ta je orgazam jer brak postoji hiljadama godina. Nisam sreo nijednu indijsku enu koja zna ta je orgazam. Neke ene sa Zapada poslednjih dvadesetak godina su postale svesne da je orgazam neto to vredi postii. Inae, ene su potpuno zaboravile da su sposobne da doive orgazam. Ovo je jedna od najveih nesrea koja je zadesila oveanstvo. A kada ena ne moe da doivi orgazam, nee moi ni mukarac, jer je orgazam susret dvoje. Samo zajedno mogu da ga doive, kada nestanu jedno u drugom. Ne moe ga jedan doiveti, a drugi ne - to nije mogue. Mogue je oputanje, mogua je ejakulacija, mogue je olakanje, ali ne i orgazam. ta je orgazam? Orgazam je stanje kada telo vie ne osea kao materiju. Ono vibrira kao energija, elektricitet. Ono vibrira tako duboko, iz samog korena bia, tako da potpuno zaboravlja da je materijalno. To postaje elektrini fenomen, i jeste elektrini fenomen. Sada fiziari govore da materija ne postoji, da je sva materija samo privid; ono to postoji duboko dole je elektricitet, ne materija. U orgazmu dopire do ovih najdubljih slojeva svoga tela u kojima materija vie ne postoji, ve samo talasi energije; ti postaje energija koja plee, vibrira. Za tebe vie ne postoje nikakve granice - pulsira, ali ne vie kao materija. I tvoj voljeni takoe pulsira. I, polako, ako se vole i predaju jedno drugom, predaju se trenutku pulsiranja, vibriranja, samom postojanju, i nee se plaiti - jer je to nalik smrti. Kada telo izgubi granice, kada njegova materijalna sutina ispari, i preostane samo tanani ritam energije, bie to kao da vie nisi. U to moe ui samo kroz duboku ljubav. Ljubav je nalik smrti. Umree u meri u kojoj se dri svog materijalnog oblika. Umree u meri u kojoj misli da si telo; Umree kao telo a rodie se kao energija, ivotna energija. A kada ena i mu, ili ljubavnici, ponu da vibriraju u istom ritmu, i kad se otkucaji njihivog srca usklade, to e postati harmonija - tada se dogaa orgazam, oni vie nisu dvoje. To je znaenje jina i janga: jin se kree prema jangu, jang se kree prema jinu. Mukarac se utapa u enu, ena se utapa u mukarca. Sada su oni krug i vibriraju zajedno,
89

pulsiraju zajedno. Njihova srca kucaju zajedno, oni su postali melodija, harmonija. To je najuzvienija muzika; u poreenju s njom, svaka druga muzika je bleda, samo je njena senka. U orgazmu dvoje vibriraju kao jedno. Kada ti se ista stvar dogodi, ali ne sa drugom osobom, ve sa celim Postojanjem, tada je to Mahamudra, tada je to veliki orgazam. To se dogaa. eleo bih da vam kaem kako da pokuate da postignete Mahamudru, veliki orgazam. U Indoneziji ivi Bapak Subuh, ovek kakav se vrlo retko sree. On je spontano doao do tehnike poznate kao latihan. On se o nju sapleo, ali je latihan jedna od najstarijih tantristikih tehnika. Ona nije neko novo otkrie; latihan je prvi korak prema Mahamudri. On ini da telo vibrira, da postane energija, nesupstancijalno, nematerijalno, dozvoljava telu da se rastoi i razloi svoje granice. Bapak Subuh je muhamedanac ali je njegov pokret poznat kao Subud. Termin je budistiki i sastavljen je od rei su, bu i dha - su znai sushila, bu dolazi od Bude, dha od Dharme; Subud znai Sushila-Bhuddha-Dharma: zakon velike vrline, koji potie od Bude, Budin zakon velike vrline. To je ono to Tilopa naziva Veliko Uenje. Latihan je jednostavan. On je prvi korak. Treba da stoji meko, prirodno i oputeno. Dobro je ako si sam, da te niko ne bi uznemiravao. Zatvori se u sobu i ostani sam. Prisustvo nekoga ko je ve zakoraio u latihan moe ti biti od pomoi, smo njegovo prisustvo delovae kao katalizator, on postaje otvara. Zato te neko ko je malo napredovao moe lako otvoriti. Ali moe i sam da se otvori, samo e ti biti potrebno neto vie vremena. Inae nije loe da ima otvaraa. Kada onaj koji otvara stane do tebe i pone svoj latihan, ti samo stoj, a njegova energija e poeti da pulsira sa tobom, njegova energija e poeti da se kree oko tebe i okruie te poput mirisa - iznenada e poeti da osea muziku. Ba kao kad bi tamo bio dobar peva, ili kao kad bi neko svirao na instrumentu, ti e poeti da lupka nogom o pod, poee da pulsira. Upravo tako: duboko unatar njega energija poinje da se kree, i cela soba i kvalitet cele sobe u istom trenutku poinje da se menja. Ti nita ne treba da radi, samo budi tamo, oputen i prirodan, i samo saekaj da se neto dogodi. Ako tvoje telo pone da se kree, dozvoli mu to, ti samo treba da sarauje i dopusti. Saradnja ne treba da bude previe direktna, ne treba nita da prisiljava, treba samo da dopusti. Tvoje telo iznenada poinje da se kree kao da te neto zaposelo, kao da se neka energija odozgo sputa na tebe, kao da je naiao oblak i okruio te - i sada te je oblak zaposeo, i oblak prodire u tvoje telo, i tvoje telo biva obuzeto pokretom. Tvoje ruke su osloboene, ini fine pokrete, zapoinje mali ples nenih pokreta; tvoje telo se uzdie. Ako poneto zna o automatskom pisanju bie ti lake da prati ono to se dogaa u latihanu. Prilikom automatskog pisanja ti uzima u ruku
90

olovku, zatvara oi i eka - iznenada u ruci oseti trzaj: tvoja ruka je posednuta, kao da je neto ulo u nju. Ti nita ne radi jer bi tada to bilo tvoje delo a ne delo onostranog. Ti treba samo da dozvoli, da zatvorenih oiju oputeno eka trzaj, i da ruka pone da se kree. Ti samo dozvoljava, to je sve. Ne sme da se opire, jer to lako moe da sprei. Energija je jako suptilna, na poetku je slaba. Lako moe da je zaustavi jer energija nije agresivna. Ako to ne dozvoli, nee se ni dogoditi. Ako sumnja, tvoja ruka e da se opire, i opet se nee nita dogoditi. Zbog toga je poverenje, shraddha, toliko vano. Samo imaj poverenja i daj ruci slobodu; polako, ruka e poeti da se kree, poee da pravi vijuge po papiru - dozvoli to. I tada neko, ili ti sam, treba da postavi pitanje. Dozvoli da pitanje doe spontano, neprisiljeno, samo postavi pitanje i ekaj. I uskoro e odgovor biti napisan. Od deset osoba koje e ovo pokuati, tri e biti u stanju da piu automatski. Trideset posto ljudi nije svesno da moe postati toliko prijemivo. A to u tvom ivotu moe postati velika mo. Razliita objanjenja onog to se deava, kao i razliita iskustva - uopte nisu bitna. Najdublje objanjenje, koje ja smatram tanim, je da tvoji vii centri zaposedaju tvoje nie centre. Tvoj najvii vrh svesnosti hvata vezu sa tvojim niim nesvesnim umom. Ti pita, i tvoje unutranje bie odgovara. Niko drugi nije tamo sem tvog unutranjeg bia koje ti ne poznaje, koje je superiornije od tebe. Tvoje sopstveno najskrivenije bie je tvoja osnovna mogunost rascvetavanja. To je kao da cvet daje odgovor umesto semena. Seme ne zna ali to je kao da cvet, tvoja mogunost, daje odgovor umesto tvoje sadanjosti; kao kad tvoja najvia mogunost zauzme mesto bilo emu to ti jesi, i odgovara, Ili da budunost zauzme mesto prolosti, nepoznato zauzme mesto poznatom, bezoblino zauzme mesto obliku - sve su ovo metafore, ali ja oseam da razumete njihovo znaenje kao kad tvoja starost zauzme mesto tvom detinjstvu, i daje odgovore. Isto se to dogaa sa telom u latihanu. Prilikom automatskog pisanja samo je ruci dozvoljeno da bude slobodna i prirodna. U latihanu ti daje slobodu celom telu, i eka, sarauje, dok iznenada ne oseti da te neto pokree: ruka se sama od sebe podie, kao da je neko vue nevidljivim nitima - dopusti to. Poinje i noga da se pomera; poinje da se okree, zapoinje mali ples, vrlo haotian, neritmiki, neskladan. Ali, malopomalo, to dublje zae, sve e ui u svoj sopstveni ritam. Tada haos nestaje, sve se sreuje, postaje disciplinovano, ali ne zbog tvoje prisile. Tvoja najvea mogunost je u tome da preuzme mesto svog najnieg tela i pokrene ga.
91

Latihan je prvi korak. Vremenom e osetiti koliko je divno da ga radi, zato to e osetiti da se deava susret izmeu tebe i univerzuma. Ali to je samo prvi korak. Zato u Subudu neto nedostaje. Prvi korak je lep sam po sebi, ali nije i poslednji. eleo bih da ovo radite potpuno najmanje trideset minuta - ezdeset bi bilo divno. Vremenom e od trideset postati ezdeset minuta latihan plesa. Za ezdeset minita e svaka pora, svaka elija tvoga tela biti oiena: to je katarza, a ti si potpuno obnovljen, sva prljavtina je izgorela. To je ono to kae Tilopa, U Mahamudri svi su gresi izgoreli. Prolost je pala u vatru. To je novo roenje, preporod. I ti osea da energija pljuti svuda oko tebe, unutra i spolja. A ples nije samo spolja: uskoro, kad postane paljiv, osetie i unutranji ples. Ne plee samo tvoje telo, unutar njega energija takoe plee: oni sarauju. I tada zapoinje pulsiranje, i moe da oseti kako pulsira sa univerzumom - otkrie ritam univerzuma. Za ovo je potrebno trideset do ezdeset minuta. Poni sa trideset, zavri sa ezdeset. Negde izmeu e pronai optimalno vreme. I doi e do saznanja: ako etrdeset minuta osea da si usklaen sa okruenjem, tada je to tvoje pravo vreme. Ako osea usklaenost dvadeset minuta, tada ti je toliko vremena dovoljno. Tvoja meditacija mora ii preko toga: ako si usklaen deset minuta, dvadeset e ti biti dovoljno. Ako to osea petnaest minuta, trideset e biti dovoljno. Radi dvostruko, ne proputaj nijednu priliku, tako e se potpuno proistiti. Zavri molitvom. Kada si potpuno proien i oseti da je tvoje telo osveeno - da si istuiran energijom, da je postalo integrisano, nepodeljeno; da se njegova supstancijalnost izgubila, da ga vie osea kao energiju, pokret, proces, a ne materiju - tada si spreman. Tada klekni na zemlju. Kleanje je divno; ba kao to sufiji ili muhamedanci klee u svojim amijama, klekni i ti, jer je to najbolji poloaj za molitvu. Tada zatvorenih oiju podigni obe ruke prema nebu, i oseti sebe kao da si upalj brod, upalj bambus: upalj kao zemljani up. Tvoja glava je otvor na upu i energija snano pada na nju, kao da si ispod vodopada. A ti e zaista stajati ispod vodopada. Posle latihana e to osetiti. To je kao da si ispod vodopada, a ne tua. Kada si spreman, to poinje da pada snano i obilno, a tvoje telo e poeti da drhti, da se trese kao list na jakom vetru. Isto to e da oseti posle latihana. Oseti da si upalj, da u tebi nema nieg, samo praznina energija e je popuniti, potpuno e te ispuniti. Dopusti da to padne u tebe to je dublje mogue, tako da moe dopreti do najudaljenijih delova svoga tela, uma i due. Kada oseti da si potpuno ispunjen, da ti se celo telo trese, sagni se, dodirni elom zemlju, i budi kao upalj bambus. Ovo treba da uradi sedam puta. Uzmi od neba i izlij dole u zemlju i poljubi je. Izlij - potpuno se isprazni. Izlij koliko god osea da ima, potpuno se isprazni. Tada ponovo podigni ruke, ponovo se napuni i isprazni. Uradi to sedam puta, jer svaki put prodire u jednu chakru tela, jedan centar tela, svaki put to ulazi dublje u tebe. Ako uradi manje od
92

sedam puta oseae se napeto, jer e energija negde izmeu da ostane zarobljena. Ne, to treba da prodre do svih sedam chakri tvoga tela, tako da postane potpuno prazan prolaz. Energija pada sa neba i odlazi u zemlju, ti je uzemljuje, ti energiju samo prenosi do zemlje. Ba kao elektricitet: za provoenje elektriciteta potrebno je da u zemlju stavimo icu. Energija dolazi sa neba i kroz nju ulazi u zemlju, ti postaje uzemljenje - upalj bambus koji provodi energiju. Uradi to sedam puta - moe da uradi i vie, ali ne manje. I to bi bila cela Mahamudra. Ako bi ovo radio svakog dana, ve negde posle tri meseca osetio bi da ti vie nisi. Samo e energija da pulsira sa univerzumom - nikog nema, ego se potpuno izgubio, onaj koji neto ini je nestao. Univerzum je tu, i ti si tu, talasi pulsiraju sa okeanom - to je Mahamudra. To je poslednji orgazam, tada je mogue najblaenije stanje svesti. To je kao kad dvoje ljubavnika vodi ljubav, pa to pomnoi sa milion, jer sada vodi ljubav sa celim univerzumom. Zato je tantra poznata kao joga seksa. Tantra je poznata kao Put Ljubavi. U Mahamudri su svi gresi izgoreli, u Mahamudri se oslobaa iz zatvora ovog sveta, ovo je vrhovna buktinja Dharme. Oni koji ne veruju su budale, koje se oduvek koprcaju u bedi i alosti. A Tilopa je savreno jasan. On je potpuno iskren. On kae, Oni koji u to ne veruju su budale. Zato ih on naziva budalama? Ne naziva ih grenicima, ili nereligioznima, ve jednostavno budalama - jer ako u to ne veruju, proputaju najvee blaenstvo koje ivot moe da im prui. Oni su, jednostavno, budale! A to ti se nee dogoditi ako nema poverenja. Sve dok ne stekne toliko poverenja da moe potpuno da se preda, to ti se nee dogoditi. Blaenstvo, svi trenuci blaenstva deavaju se samo kad se potpuno preda. ak je i smrt divna ako moe da joj se preda, a ta tek rei za ivot? Ako se preda, naravno, ivot je najvee blaenstvo, on je blagoslov. Ti proputa vrhovni poklon jer nisi u stanju da veruje. Ako eli neto da naui, naui se poverenju - nita ti drugo nije potrebno. Ti si jadan, Nita ti drugo nee pomoi - naui se poverenju. Ako osea da ivot nema nikakvog smisla i sam se osea besmisleno, nita ti drugo nee pomoi - naui se poverenju. poverenje daje smisao, jer poverenje te ini sposobnim da dozvoli da Celina sie u tebe.
93

Oni koji u to ne veruju su budale koje se oduvek koprcaju u bedi i alosti. U borbi za osloboenje treba da se osloni na Gurua. Kada tvoj um primi njegov blagoslov, osloboenje ti je u rukama. Ko veruje u Gurua? Ko veruje u Majstora? Jer Nepoznato je od tebe vrlo udaljeno. To je samo san, najvea nada, enja koju tei da ostavari. Sluaj me; ja mogu da ti govorim o blaenstvu, ali blaenstvo ostaje samo re. Moe ga eleti, ali ti ne zna ta je to, nepoznat ti je ukus toga. To je od tebe vrlo daleko. Ti si u dubokom jadu i muci. U svom jadu i muci e moda poeti da se nada i oekuje, da eli blaenstvo, ali to ti nee pomoi - tebi je potreban stvaran ukus toga. Ko e ti ga pruiti? Samo onaj koji ga je okusio moe da ti postane otvara. On moe da deluje kao katalizator. On nita nee raditi, dovoljno je njegovo prisustvo, i Nepoznato e kroz njega tei prema tebi. On je kao prozor. Tvoja vrata su zatvorena? njegova nisu. Tvoji prozori su zatvoreni? - njegovi nisu. Tvoji prozori su zatvoreni i zaboravio si kako se otvaraju? - njegovi prozori nisu zatvoreni. Kroz njih moe da vidi nebo, on ti moe dati bljesak. Majstor ili Guru nisu nita drugo do prozor. Kroz njih mora da proe, mora da ih okusi - tada e i sam moi da otvori svoje prozore. Inae e sve ostati na reima. Moe da ita Tilopu, ali dok ga ne pronae nita ti se nee dogoditi. Tvoj um e nastaviti da govori, Moda je on lud, halucinira, sanjari, moda je filosof, samo razmilja, ili je pesnik. Ali, kako to moe da ti se dogodi? Kako moe postati blagosloven? Ti zna samo za bedu i patnju, poznaje samo otrov. Ne veruje u lek. Ne zna da lek postoji, pa kako onda moe u njega da veruje? Majstor nije nita drugo do utelovljeni fenomen potpunog blaenstva. Ono u njemu vibrira. Aku mu veruje, njegove vibracije mogu da stignu do tebe. Majstor nije uitelj, on te ne ui. Majstora ne zanimaju uenja ili zakoni - Majstor je prisutnost. Ako mu veruje, on postaje pristupaan. Majstor je pristupanost sma. Kroz njega e dobiti prvi bljesak Boanskog. I tada e moi da nastavi svojim putem. U borbi za osloboenje treba da se osloni na Majstora, na Gurua. Kada tvoj um primi njegov blagoslov, osloboenje ti je u rukama. Majstor ne moe da ti d osloboenje, ali te moe dovesti do granice. On ne moe da ti d osloboenje; to mora da postigne sam, jer stvar koja je dobijena od nekog, moe biti uzeta od nekog drugog. Samo ono to je tvoje, je tvoje. Majstor ti to ne moe dati. On moe da ti d samo blagoslov - ali njegov blagoslov je sutinski fenomen.
94

Kroz njega moe da gleda u svoju sopstvenu budunost. Kroz njega moe da otkrije svoju sudbinu. Kroz njega i najudaljeniji vrh postaje blii, pristupaniji. Kroz njega poinje da se penje, kao seme koje pokuava da raste ka nebu. Njegov blagoslov moe zaliti tvoje seme. Na Istoku je blagoslov Majstora vrlo, vrlo simbolian. Zapad je ostao potpuno neobaveten o ovom fenomenu. Zapad zna za uitelje, ali ne i za Majstore. Uitelji su oni koji te ue istini. Majstori su oni koji ti daju ukus istine. Uitelj moe biti neko ko nema sopstveno iskustvo, njega su uili drugi uitelji. Trai Majstora - uitelja ima mnogo, Majstora je samo nekoliko. Pa kako sada pronai Majstora? Samo kreni. Kad god uje glasine da se neko prosvetlio, idi i budi prijemiv. Ne budi mislilac, vie budi ljubavnik - jer e Majstora pronai oseanjem. Uitelji se pronalaze kroz razmiljanje: slua uitelja, tu je njegovo logiko objanjenje, tu su njegovi dokazi. Jedi Majstora, pij Majstora. Sluanje ti nee pomoi jer je on ivi fenomen; energija je tu. Samo ako ga jede i pije postae svestan razliitog kvaliteta bia. Potrebna je ogromna prijemivost, enska prijemivost da bi se Majstor pronaao. Ako si prijemiv pred ivim Majstorom, iznenada e neto kliknuti. Ne ini nita sam - jednostavno budi prisutan. To je tako vaan energetski fenomen da e iznenada neto kliknuti, i ti si uhvaen. To je ljubavni fenomen. Nikome ne moe da dokae, Pronaao sam Majstora. Za to nema dokaza. Nemoj se ni truditi, jer svako moe da dokae suprotno. Pronaao si, i ti to zna: okusio si, i zna. To znanje potie iz srca, iz oseanja. Tilopa kae: U borbi za osloboenje, treba se osloniti na Gurua. Kada tvoj um primi njegov blagosov, osloboenje ti je u rukama. Sama re guru je puna znaenja. Re uitelj ne nosi ovo znaenje. Uitelj znai da si neko ko neim vlada, ko je proao dug trening, ko je postao disciplinovan, ko je obuavan za Uitelja. Guru je neto potpuno razliito. Re guru oznaava nekog ko je vrlo, vrlo teak, teak kao oblak koji samo eka tvoju e da se izlije; kao cvet oteao od mirisa, koji samo eka tvoje nozdrve da bi u njih prodro. Re guru znai teak, vrlo teak, oteao od energije i Nepoznatog, oteao od Boanskog, teak kao trudna ena. Guru je proet Boanskim. Zato mi na Istoku kaemo da je Guru Bog. Na Zapadu se to teko moe razumeti jer Bog tamo oznaava Stvaraoca. Mi Gurua nazivamo Bog. Zato? Jer je proet Boanskim, jer je bremenit Boanskim - spreman je da se izlije. Potrebna je samo tvoja e, edno tle.
95

U stvari, on niim nije zagospodario, nije proao nikakv trening, nije se disciplinovao; ne postoji nikakva umetnosti pomou koje je postao Majstor - ne. On ivi ivot u potpunosti, ne uz pomo discipline, ve slobodno i prirodno. On sebe ne prisiljava. On se kree sa vetrom, on dozvoljava prirodi da ga vodi svojim pravcem. Kroz milion iskustava patnje i bola, blaenstva i sree, on je sazreo, postao je zreo. Guru je zrelo, otealo voe koje samo eka da otpadne. Ako si spreman da ga primi, on e upasti u tebe. Guru je u potpunosti istonjaki fenomen. Zapad ga je jo uvek nesvestan. Na Zapadu je to teko osetiti, Zato se klanjati Guruu? Zato staviti glavu na njegova stopala? To izgleda poniavajue. Ali, ako eli da primi, morae da se pokloni. On je teak, on moe da se izlije, ali mora da se sagne, jer drugaije to ne moe da primi. Kada se uenik u potpunom poverenju pokloni pred stopalima Majstora, deava se neto to oi ne mogu da vide. Energija pada sa Majstora i ulazi u uenika. Ako postane svestan, moi e da vidi auru Majstora, njegovu dugu, kako se on sam uliva u uenika, zaista e da vidi ta se dogaa. Majstor je proet Boanskom energijom. Njegova energija je beskrajna, pa moe beskrajno da se izliva na uenike. On moe da radi sa milion uenika. Nikada se ne troi jer je u vezi sa Celinom, pronaao je izvor svega. Kroz njega moe da skoi u provaliju. Predaja Bogu je komplikovana jer ne zna gde je On. On nikada nikome nije ostavio adresu. Ali Gurua moe da nae. Ako me pita ta je Guru, rei u ti da je Guru adresa Boga. Kada tvoj um primi njegov blagoslov, osloboenje ti je u rukama. Tada ti moe biti jasno da si prihvaen. Kada oseti da se Majstorov blagoslov spustio na tebe, da te obasipa blagoslovom kao cveem, moe biti siguran da ti je osloboenje u rukama. Desilo se: Budin uenik, Sariputa, poklonio se jednog dana pred Budinim stopalima. Odjednom je osetio kako energija pada po njemu. Osetio je iznenadnu transformaciju, promenu celokupnog uma, kao da je bio uniten, i zatim ponovo stvoren. Zaplakao je, Ne, saekaj jo malo. Ceo skup Budinih uenika nije mogao da razume ta se dogaa. Rekao je, Saekaj malo, ne tako brzo. Buda ree, Ali, zato? Odgovorio je, Tada e ova stopala biti za mene zauvek izgubljena. Saekaj malo. Osloboenje mi je u rukama, ali ja bih eleo da jo malo budem sa tobom. Ne guraj me od sebe tako brzo. - Jer kada te jednom Majstor blagoslovi, i kada ti je osloboenje u rukama, to je poslednje. Majstoru jo jedino moe da kae zbogom. Sariputa je rekao, Saekaj jo malo.
96

Sariputa se kasnije prosvetlio. Buda mu je rekao, Sada idi. ekao sam dovoljno. Sada idi i prenesi sve to sam ti dao, idi i podeli to ostalima. Sariputa je otiao jadikujui i plaui. Neko ga je pitao, Prosvetlio si se, a jadikuje i plae? Odgovorio je, Da, prosvetlio sam se - ali bih odbacio blaenstvo prosvetljenja ako bi mi Buda dozvolio da ivim pored njegovih stopala. Tako duboka zahvalnost - i Sariputa je nastavio: svakoga dana klanjao se u pravcu gde je znao da se Buda nalazi. A ljudi su ga stalno pitali, Zato to ini? Kome se klanja? Rekao bi, Buda se kree prema jugu. Kada su mu doli poslednji dani, pitao je, Gde je sada Buda? eleo bih da umrem klanjajui se u tom pravcu. I umro je klanjajui se u pravcu gde se Buda nalazio. Kada se energija primi, kada doe poslednji Majstorov blagoslov, osloboenje je u rukama, i treba rei zbogom. U zenu, u Japanu, kada uenik doe kod Majstora, on donese svoju asuru. Odmota je pred Majstorom, sedne i slua ga; dolazi svakog dana, prati ta govori, i asura tamo ostaje godinama. Zatim, kada primi poslednji blagoslov, on se pokloni Majstoru, zamota asuru, i napusti ga. Asura je simbolina. Kad god uenik zamota asuru, ostali znaju da je primio blagoslov. Sada je to poslednji oprotaj. Avaj, sve su stvari na ovom svetu beznaajne, one su samo seme tuge. Mala uenja vode te u dela treba se osloniti samo na velika uenja. Tantra je Veliko Uenje. Male tehnike ti govore ta da radi, a ta ne. Daju ti Deset zapovesti. Uradi ovo, a ne ini ono - to su mala uenja. Veliko Uenje ti ne daje nikakve zapovesti. Njega se ne tie to to ti radi. Ono je usmereno ka onome ta ti jesi - prema tvom biu, tvom centru, tvojoj svesnosti, jedino je to vano. Tilopa kae: Avaj, sve su stvari na ovom svetu beznaajne, one su samo seme tuge. Mala uenja vode te u dela treba se osloniti samo na velika uenja. Na ovom svetu sve je seme tuge. Ali uvek kad se neko prosvetli, zrak svetlosti spusti se na svet. Na ovom svetu sve je seme tuge, ali se zrak svetlosti spusti odozgo kad god se neko prosvetli. Ako prati taj zrak svetlosti, moe da doe do samog izvora svetlosti, do sunca. I, zapamti, Tilopa kae, Nemoj postati rtva malih tehnika. Mnogi su to postali. Ljudi dolaze i kau, Mi smo vegetarijanci. Da li e nas to dovesti do prosvetljenja? Vrlo mala tehnika. Ili kau, Mi verujemo u celibat. Vrlo mala tehnika. Oni rade mnoge stvari, ali jednu nikada ne
97

dotaknu - a to je njihovo bie. Oni obuzdavaju svoj karakter, trude se da budu to mudriji, ali sve ostaje samo ukras. Spoljanja disciplina je ukras. Ona treba da doe iznutra, ona treba da se iri iz centra prema periferiji. Ona ne treba da se gura od periferije prema centru. Veliko Uenje je: Ti ve jesi to to treba da bude, ostvari to. Ti ve jesi cilj, budi toga svestan. Ovog trenutka tvoja sudbina moe da se ispuni. ta eka? Ne veruj u postepene korake skoi, budi hrabar. Samo hrabri mogu da prate Veliko Uenje Tantre. Zabrinuti, uplaeni; oni koji se boje smrti, koji se boje gubitka sebe, koji su uplaeni pred predajom, postae rtve malih tehnika. Zato to male tehnike moe da kontrolie: ne jedi ovo, ne ini ono; moe time da upravlja, sve je pod tvojom kontrolom. Veliko Uenje je predaja, predaja sopstvene kontrole i doputanje Celini da te uzme kad god to ona poeli. Ne plivaj protiv struje. Prepusti se reci, postani reka jer reka ve tee ka moru. Ovo je Veliko Uenje.

VI PUT BEZ PUTA

Pesma se nastavlja: Prevazii dualnost je carsko gledite. Savladavanje nemirnog uma je kraljevska praksa. Put ne-prakse je put svih Buda. Onaj koji tim putem hoda postie budastvo. Prolazan je ovaj svet, poput utvara i snova, supstancije nema. Odreci ga se i napusti svoju porodicu, preseci ue strasti i mrnje, i meditiraj u umama i planinama.
98

Ako bez napora ostane oputen u svom prirodnom stanju, ubrzo e Mahamudra pobediti i postii e Ne-postignue.

17. februar 1975.

Postoje dva puta. Prvi je put ratnika, vojnika. Drugi je put srca, Kraljevski Put. Joga je prvi, a tantra drugi. Ali prvo treba da razumete put ratnika, borca, jer ete jedino tada moi da razumete ta je Tilopa podrazumevao pod Kraljevskim Putem. Ratnik se bori santimetar po santimetar, ratnik treba da bude agresivan, da bude nasilan, treba da uniti ili osvoji neprijatelja. Joga pokuava da unutar tebe stvori sukob. Ona pravi vrlo jasnu razliku izmeu onog to je ispravno i onog to je pogreno, izmeu dobrog i loeg, onog to pripada Bogu, i onog to pripada avolu. A skoro sve religije, izuzev tantre, prate put joge. One dele stvarnost i stvaraju unutranji sukob. Kroz sukob, one se obnavljaju. Na primer: ti u sebi nosi mrnju; put ratnika je da tu unutranju mrnju uniti. Ti osea bes, pohlepu, seks, i jo milion drugih stvari - put ratnika je da uniti sve to je pogreno, negativno, i razvije samo ono to je dobro i pozitivno. Mrnja treba da se uniti, a razvije ljubav. Bes treba potpuno da se uniti, i stvori saoseajnost. Seks traba da nestane i ustupi mesto brahmacharyi, istom celibatu. Joga te odmah kao noem preseca na dva dela: ispravan i pogrean; ispravan treba da nadvlada pogrean. ta e da uradi? Bes je tu - ta joga predlae? Ona savetuje da stvori saoseajnost, da stvori suprotno; naini od toga naviku, i poee da funkcionie kao robot - zbog toga su je i nazvali put vojnika. irom sveta, kroz celu istoriju, vojnik je bio uvebavan da ivi kao robot; on je stvarao navike. Navike rade bez svesnosti, njima svesnost nije potrebna, one se mogu kretati i bez tebe. Ako ima navike - a svakako ih ima, moe da ih posmatra. Posmatraj oveka dok vadi cigarete iz depa - on uopte nije svestan onoga ta radi. On poput robota pronalazi dep. im se pojavi njegova unutranja napetost, njegova ruka se zavlai u dep. Uzima cigaretu i poinje da pui. Bacie opuak i ponoviti iste pokrete, a da uopte nije svestan onoga to radi. Mi uimo vojnike da ive kao roboti. Vojnik treba ra radi i da prati, on uopte ne treba da bude svestan. Kada mu se zapovedi da se okrene udesno, on e se okrenuti; on ne treba da razmilja da li da se okrene ili ne - jer ako pone da razmilja, tada sve postaje nemogue, tada u svetu ne bi mogli da se vode ratovi. Nije potrebno razmiljanje, niti je potrebna svesnost. On
99

prosto treba da bude toliko svestan da moe da razume nereenja, to je sve. Minimum svesnosti: im je nareenje dato, tu, smesta, poput mehanizma, on poinje da ga izvrava. Nije on taj koji se okree nalevo kada mu je nareeno - on uje, i okrene se. Nije se on okrenuo, on je stvorio naviku. To je kao kad upali ili ugasi svetlo: svetlo ne razmilja o tome da li je upaljeno ili ugaeno - ti pritisne dugme i svetlo je upaljeno. Ti kae, Na levo krug!, dugme je pritisnuto i ljudi se okreu nalevo. William James je zapisao da je jednom sedeo u kafeu, dok je stari penzionisani vojnik, penzionisan najmanje dvadeset godina, prolazio nosei korpu sa jajima. Iznenada se William James naalio. Glasno je uzviknuo Stoj! i jadni starac se na to zaustavio. Ispustio je jaja iz ruku i ona su se razbila. Bio je veoma besan; doleteo je i upitao, Kakva je ovo ala? Ali William James je rekao, Nisi morao da poslua. Svako moe da kae Stoj! Ko ti je rekao da poslua? Mogao si da nastavi svojim putem. ovek je rekao, To nije mogue - to se odigralo automatski. Prolo je dvadeset godina od kako nisam vie i vojsci, ali navika je ostala duboko ukorenjena. Mnogo godina treninga - i uslovni refleks je stvoren. Izraz uslovni refleks je dobar. Skovao ga je ruski psiholog Pavlov. Ti samo reaguje; ako neto upadne u tvoje oko - ti ne razmilja da li da trepne ili zatvori oi, oko e se jednostavno zatvoriti. Muva dolee, i ti zatvara oi: nema potrebe da razmilja, to nije potrebno, to je uslovni refleks - to se samo deava. To je navika tvoga tela, to je u tvojoj krvi, u tvojim kostima. To se jednostavno deava! Tu nita ne treba da se ini. Vojnik je istreniran da egzistira kao robot. On treba da funkcionie pomou uslovnih reflekasa. To je preuzeto iz joge. Besan si - joga kae, Ne budi besan, bolje stvori saoseajnost. Polako, tvoja energija e poeti da se kree po navici saoseajnosti. Ako u ovome istraje due vreme, bes e potpuno nestati i bie pun saoseajnosti. Ali e biti mrtav, a ne iv. Bie robot, a ne ljudsko bie. Bie saoseajan, ali ne zato to si zaista saoseajan, ve zato to si stvorio naviku. Ti moe da stvori loe navike, ti moe da stvori dobre navike. Neko stvara naviku puenja, neko stvara naviku nepuenja; neko e stvoriti naviku nevegetarijanske ishrane, neko e stvoriti naviku vegetarijanske ishrane - ali obe su stvorene, i u krajnjoj liniji su iste, jer obe opstaju kroz navike. Od sutinske je vanosti da ovo veoma duboko proui, jer je veoma lako stvarati dobre navike - a veoma je teko postati dobar. A zameniti neto dobrom navikom je jeftino, to moe da se uradi vrlo lako. Sada su, naroito u Rusiji, razvili terapiju: terapiju uslovnim refleksom. Oni kau da ljudi ne mogu da se ree svojih navika. Neko je puio dvadeset godina - kako moete da oekujete da sa tim prestane? Moe se truditi da mu objasni da je to loa navika, lekar moe da mu kae da je to opasno, moe dobiti rak, ali navika stara dvadeset godina sada je nepopravljiva, sada se pomerila u dublje slojeve njegovog tela, sada je ona u njegovom metabolizmu. ak i da hoe, ak i da eli, ak i da
100

iskreno eli da prestane - jer to nije pitanje iskrene elje: dvadeset godina neprekidne prakse - to je jednostavno nemogue. Pa, ta da se radi? U Rusiji kau da nije potrebno nita da uradi, i nije potrebno nita da mu objanjava. Oni su izmislili terapiju: ovek poinje da pui, a oni mu daju elektrook. ok, bol i puenje sjedinjuju se meu sobom, postaju saradnici. ovek lei u bolnici sedam dana, i kad god zapali cigaretu, odmah, automatski dobije elektrook. Posle sedam dana navika je slomljena. ak i ako bi ga ubeivali da pui, on bi poeo da se trese. U trenutku kada uzme cigaretu u ruke, celo telo poinje da mu se trese zbog seanja na ok. Oni kau da ovek vie nikada nee puiti; slomili su mu naviku vrlo otrom ok terapijom. Ali on nee postati kao Buda samo zato to su mu ok terapijom uklonili staru naviku. Sve navike mogu da se promene pomou ok terapije. Hoe li on postati Buda? Prosvetljen? Zato to nema loih navika? Ne. Sada on nee biti ak ni ljudsko bie - postae mehanizam. Poee da se plai svega, nita vie nee moi da radi jer je u njega usaena NOVA navika straha. To je pravo znaenje pakla: sve religije ga koriste kao ok terapiju. Nigde nema pakla, niti raja. Oba su trik, stari psihoterapeutski koncept. Pakao su opisali tako uasno da ga se dete od malena plai. Samo mu spomenite tu re, i ono e da se trese od straha. To je samo trik kojim se spreavaju loe navike. A raj je takoe trik koji pomae stvaranje dobrih navika; tako, ako sledi samo dobre obrasce, u raju ti se obeavaju mnoga zadovoljstva, sree, lepote i veni ivot. Na taj nain ti drutvo kae ta je doro da sledi. Raj ti pomae da ide ka pozitivnosti, a pakao te uva da ne krene u negativnom pravcu. Tantra je jedina religija koja ne koristi uslovni refleks - jer ti tantra kae da ti treba da procveta u savreno budno bie, a ne u mehanizam nalik robotu. Tako, ako ti razume tantru, ono to je loe je navika; nema loih navika, nema dobrih navika - navike su loe. Kada postane budan, nee vie biti navika. Jednostavno ivi iz trenutka u trenutak sa punom svesnou, a ne kroz navike. Ako moe da ivi bez navika, to je Kraljevski Put. Zato kraljevski? Zato to vojnik mora da sledi, a kralj ne. Kralj je iznad, on izdaje nareenja, on ih ni od koga ne dobija. Kralj nikada ne ide u borbu, samo vojnici idu. Kralj nije borac. Kralj od svih ivi najoputeniji ivot. To je samo metafora. Vojnik mora da sledi, a kralj jednostavno ivi oputeno i prirodno; niko nije iznad njega. Tantra kae da niko nije iznad tebe. Koga e da sledi, ko e ti u ivotu biti uzor, iji imitator e da postane? - nikoga nema. ivi oputen i prirodan i cvetajui ivot - i zapamti samo jedno: budi svestan. Kroz borbu e stvoriti dobre navike, ali to e biti navike, nita prirodno. Ljudi kau da su navike druga priroda; moda - ali zapamti re druga. To nije prirodno; to samo izgleda prirodno, ali nije. Kakva e biti razlika izmeu prave saoseajnosti, i negovane saoseajnosti? Stvarna saoseajnost je odgovor - situacija i odgovor na nju.
101

Istinska saoseajnost je uvek svea; neto se dogodilo, i tvoje srce hrli ka tome. Dete je palo, a ti si potrao i pomogao mu da ustane, ali ovo je odgovor. Lana saoseajnost, negovana saoseajnost je reakcija. Ove dve rei su pune znaenja: odgovor i reakcija. Odgovor je odaziv na situaciju; reakcija je samo ukorenjena navika - jer si u prolosti bio istreniran da pomogne drugome u nevolji, ti jednostavno ode i pomogne mu, ali u tome nema srca. Neko se davi u reci, ti potri i pomogne mu samo zato to si nauen da tako ini. Stvorio si naviku da pomae, ali nisi u to ukljuen. Ti ostaje izvan toga, tvoje srce nije tamo ti nisi odgovorio. Ti nisi odgovorio tom oveku, onom oveku koje se davi u reci. Ti nisi odgovorio ovom trenutku, ti prati ideologiju. Pratiti ideologije je dobro: pomogni svima, postani sluga ljudima, budi saoseajan! - ima ideologiju i kroz nju ti reaguje. Ono iz ega dolazi akcija je prolost, a ona je ve mrtva. Kada situacija stvori akciju a ti odgovori sa punom svesnou, samo se tada u tebi dogaa neto divno. Ako reaguje zbog ideologije, starih uhodanih navika, nee nita od toga postii. Najvie to moe da postigne je mali ego, to i nije neki dobitak. Moe poeti da se hvali injenicom da si davljenika spasao iz reke. Moe da ode na trnicu i glasno vie, ujte, spasao sam jedan ljudski ivot! Moda e ti ego postati neto vei, uradio si neto dobro, ali to nije neki dobitak. Izgubio si veliku mogunost da bude spontan, da spontano bude saoseajan. Ako si odgovorio na situaciju, tada e neto prostrujati kroz tebe, neto ce procvetati; tada bi osetio neku tiinu, mir, blagoslov. Uvek kada odgovori, osea u sebi cvetanje. Uvek kada reaguje, ostaje mrtav; Ponaa se kao le, reaguje kao robot. Reakcija je runa, odgovor je divan. Reakcija je uvek deo. Reakcija nikad ne potie iz celine, Odgovor uvek potie iz celine, tvoja celokupnost se baca u reku. Ti o tome ne razmilja, To se jednostavno deava. Ako tvoj ivot postane odgovor i spontanost, jednog dana e da postane Buda. Ako tvoj ivot postane ivot reagovanja, mrtvih navika, moda e da izgleda kao Buda, ali nee postati Buda. Bie slika Bude, ali iznutra e biti samo telo. Navike ubijaju ivot. Navike su protiv ivota. Stvorio si naviku da svakog jutra ustane rano, u pet sati. Video sam u Indiji mnogo ljudi koji to rade, ve vekovima, jer je poduavano da je Brahmamuhurt, trenutak pre izlaska sunca, najpovoljniji trenutak, najsvetiji. I jeste - ali od toga ne moe nainiti naviku, jer sveto postoji samo u ivom odgovoru. Oni ustaju u pet, ali nikada na njihovim licima nee videti slavlje koje nastaje ako tvoje rano ustajanje dolazi kao odgovor.
102

Svuda oko tebe budi se ivot; cela zemlja eka sunce, zvezde su nestale. Sve postaje mnogo svesnije! Zemlja je spavala, drvee je spavalo, ptice su spremne da polete. Sve postaje spremno. Poinje novi dan, novo slavlje. Ako odgovara, tada ti ustaje kao ptica - cvrkuui, pevajui; zaplesae svoj ples. To nije navika, to ne ini zato to TREBA da ustane, ovo ne ini zato to je zapisano u spisima, a ti si predani Hindus i treba da ustaje u ranu zoru. Ako od toga stvori naviku nee uti ptice, jer ptice nisu zapisane u spisima; ti nee videti izlazak sunca, jer i nije u tome poenta - ti sledi mrtva pravila. Moda ce da bude besan; moda nee eleti da ustane jer si prole noi kasno otiao u krevet pa se ne osea dobro. Moda bi bilo bolje da spava neto due. Ti jo nisi spreman, jo si vrlo umoran. Moda je prola no bila loa, a ti si premalo spavao i celo telo osea tromost - moda bi eleo da jo malo odspava. Ali ne - spisi su protiv toga a tebe su od malena uili Kad sam bio dete, moj deda je jako insistirao na ranom ustajanju. Budio bi me iz sna u tri ujuro - a ja tada prosto nisam bio spreman za rano ustajanje. Cimao me je a ja sam ga u sebi psovao, ali nisam mogao nita da uradim i on bi me vodio u etnju - onako pospan hodao bih pored njega. Unitio je svu lepotu. Uvek kada bih kasnije odlazio u jutarnju etnju, nisam mogao to da mu oprostim. Uvek bih ga se setio. Time to me je godinama drmusao uspavanog, unitio je celu stvar - a radio je dobru stvar - i mislio je da mi pomogne da stvorim ivotnu naviku. To nije bio nain. Drmusao me je pospanog; a staza je bila divna i jutro je bilo divno, ali je on unitio svu lepotu, iz svega me je iskljuio. Tek sam posle mnogo godina ponovo mogao da etam ujutro a da ga se ne setim; inae je seanje na njega uvek bilo sa mnom. ak me je i posle smrti ujutro pratio kao senka. Ako stvori naviku, ako napravi od toga prinudu, tada e jutra postati runa. Tada je bolje da nastavi da spava. Ali budi spontan! Ponekad nee biti u stanju da ustane - nema u tome nieg pogrenog, ti nisi poinio greh. Ako si pospan, san je divan - divan kao i jutro i divan kao izlazak sunca, jer san pripada Boanskom isto toliko koliko i sunce. Ako osea da treba da miruje tokom celog dana, to je dobro! To je ono to tantra kae: Kraljevski Put - ponaaj se kao kralj. Ne kao vojnik; nema nikog tamo gore da te gura i nareuje ti; to zaista ne bi trebalo da bude tvoj nain ivljenja. Ovo je Kraljevski Put. Treba da ivi iz trenutka u trenutak, da se raduje iz trenutka u trenutak - spontanost treba da postane put. I zato brinuti za sutra? - ovaj trenutak je dovoljan. ivi ga! ivi ga potpuno. Odgovori, ali nemoj da reaguje. Formula treba da glasi, Bez navika. Ja ne kaem da treba da ivi u haosu, samo nemoj da ivi kroz navike. Ako ivi spontano, moda e ivotni put samo tei oko tebe - ali to nee biti iznueno. Ako se svakog dana raduje jutru, i ako sa radou ustaje svakog jutra, a ne iz navike, tada e ustajati rano svakog dana i
103

moi e da ustaje celog svog ivota, ali to nee biti navika. Ti ne sili sebe da rano ustaje - to se dogaa. To je divno, ti se tome raduje, ti to voli. Ako se ovo deava iz ljubavi tada to nije stil, nije navika, nije uslovljeno, nije kultivisana mrtva stvar. Sa manje navika - bie neto ivlji. Bez navika - bie savreno iv. Navike oko tebe e postati mrtva maska, bie zatvoren u njoj, postae uauren; okruie te kao opna seme, ovrsnue. Budi fleksibilan. Joga te ui da kultivie suprotnost svemu loem. Bori se protiv avola i obraa se Bogu. U njoj postoji nasilje - ubij nasilje u sebi, i postae nenasilan, neguj nenasilje. Uvek uini suprotno i trudi se da suprotno postane tvoj obrazac. Ovo je put vojnika - mala tehnika. Tantra je Veliko Uenje - Vrhunsko. ta tantra kae? Tantra kae: Ne stvaraj sukob unutar sebe. Prihvati sve, i kroz prihvatanje svega dogaa se transcendencija, ne pobeda, ve transcendencija. U jogi ima pobednika, u tantri ih nema. Ne radi se o tome da ti treba da postane nenasilan pomou nasilja. Ti jednostavno ide iza oba, ti samo postaje trei fenomen svedok. Jednom sam sedeo u mesarevoj radnji. On je bio veoma dobar ovek i esto sam ga poseivao. Bilo je vee, i upravo kad se spremao da zatvori radnju, uao je jedan ovek i zatraio unku. Znao sam da je mesar toga dana skoro sve prodao - ostala mu je samo jedna. Tako da je bio veoma srean; uao je unutra, izneo unku, izmerio je i rekao, Ovo staje pet rupija. ovek je rekao,Dobro, ali ja spremam zabavu za mnogo prijatelja, pa mi se ini da e ta unka biti mala. eleo bih jednu veu. Znao sam da nema vie unki, da je samo ova preostala. Mesar se malo zamislio, izaao sa unkom u drugu prostoriju, proetao malo tamoamo, ponovo se vratio, stavio unku na vagu - onu istu - i rekao, Ova e da kota sedam rupija. ovek je odgovorio, Zna ta, kupiu obe. Mesar je zaista bio u kripcu. I tantra dovodi u kripac Celinu, samu Egzistenciju. Tantra kae, Uzeu oba. Ne postoji dva. Mrnja nije nita drugo do drugi aspekt ljubavi. I bes nije nita drugo do nalije nenasilja. Tantra kae, Zna ta, uzeu oba. Prihvatam oba. I iznenada, kroz ovo prihvatanje, tu je transcendencija, jer ne postoji dva. Nasilje i nenasilje nisu dvoje. Ljutnja i saoseajnost nisu dvoje. Ljubav i mrnja nisu dvoje. Poto ovo zna, ti ga i zapaa, ali si toliko nesvestan da ne prepoznaje injenice. Tvoja ljubav se za sekundu pretvara u mrnju. Kako je onda mogue da tamo ima dvoje? ak ni sekunda nije potrebna: ovog trenutka voli, a u sledeem istu osobu mrzi. Istu osobu ujutro voli, popodne mrzi, a sledeeg jutra opet voli. Ova igra ljubavi i mrnje se nastavlja. U stvari, ljubav i mrnja nisu prave rei: ljubav-mrnja, ljutnjasaoseajnost su jedan fenomen, a ne dva. Na ovaj nain ljubav moe da
104

postane mrnja, mrnja moe da postane ljubav, bes moe da postane samilost, samilost moe da postane bes. Tantra kae da je ovu podelu nainio tvoj um, i da si tada poeo da se bori. Prvo si stvorio podelu; osudio si jedan aspekat i dao prednost drugom. Ti prvo stvara podelu, zatim stvori sukob, i sada si u nevolji. I bie u nevolji. Jogin je u neprekidnoj nevolji, jer to god da uradi, pobeda ne moe da bude konana, najvie to moe da postigne je da ona bude privremena. Ti moe da potisne bes i glumi saoseajnost, ali ti dobro zna da si ga gurnuo u nesvesno, da je on tamo - svakog trenutka; samo malo nesvesnosti, i on e prokljuati i izbiti na povrinu. Zato ga neprestano gura nadole. Vrlo je runo ako neprekidno mora da potiskuje negativne stvari - tada je ceo ivot razoren. Kada e se radovati Boanskom? Ti nema prostora, nema vremena. Bori se protiv besa i pohlepe i seksa i ljubomore i hiljade stvari - a tamo je hiljade i hiljade neprijatelja, stalno treba da bude budan, nikad ne moe da se opusti. Kako moe da bude oputen i prirodan? Uvek e biti napet, u gru, uvek spreman za borbu, uvek u strahu. Jogin se plai ak i spavanja, jer on u snu ne moe biti na oprezu. U snu sve to je potisnuo izbija na povrinu. Moda je postigao celibat dok je bio budan, ali to u snu postaje nemogue - divne ene izranjaju iznutra. I jogin tu nita ne moe da uradi. Te lepe ene ne dolaze, kao to pie u hindu priama, iz raja: Bog ih sam alje. Zato je Bog zainteresovan za njega? Jadan Jogin, ne ini nikakvo zlo, samo sedi na Himalajima zatvorenih oiju, bori se sa sopstvenim problemima - zato bi Bog bio za njega zainteresovan? I zato je poslao apsaras, prelepe ene, da ga odvrate od njegovog puta? Zato? Tamo nema nikoga. Nema potrebe da bilo ko alje bilo koga. Jogin sam sebi stvara sve svoje snove. Sve to potiskuje izranja u snovima. Ti snovi su delovi onog to je jogin odbacio. Sati koje provede budan su isto toliko tvoji kao to su i sati u kojima sanja. Da li voli enu kada si budan ili kada sanja, u tome nema nikakve razlike - i ne moe je biti, jer pitanje nije da li ena postoji ili ne, ti si u pitanju. Da li voli sliku, sliku iz snova, ili voli stvarnu enu, u tome nema sutinske razlike - i ne moe je biti, jer je realna ena takoe unutranja slika. Ti nikada ne zna stvarnu enu, ti zna samo sliku. Ja sam ovde. Kako zna da sam ja zaista ovde? Moda je to samo san, i ti sanja da sam ovde. U emu je razlika ako ti sanja da sam ovde, ili me zaista ovde vidi? - i kako e to ustanoviti? ta je za to kriterijum? Jer, da li sam ja ovde ili nisam ne ini nikakvu razliku - ti me vidi unutar svog uma. U oba sluaja - snu ili stvarnostri - tvoje oi vide odraz svetlosti, a tvoj um prevodi da je neko prisutan. Ti nikada nisi video nijednu stvarnu osobu, i ne moe da je vidi. Zbog toga Hindusi kau da je ovo maya, da je ovo iluzoran svet. Tilopa kae, Prolazan, poput duha, utvara je ovaj svet. Zato? Zato to izmeu snova i stvarnosti nema razlike. U oba sluaja ti si zatvoren u svom umu. Ti vidi samo slike, ti nikada ne vidi stvarnost - ne moe, zato to se
105

stvarnost moe videti jedino kada ti postane stvaran. Ti si fenomen nalik duhu, senka, - kako moe da vidi stvarnost? Senka moe da vidi samo senke. Stvarnost moe da vidi samo kada um otpadne. Kroz um sve postaje nerealno. Um projektuje, stvara, boji, tumai - sve postaje lano. Zato naglaavam, neprestano naglaavam kako biti ne-um. Tantra kae: Ne bori se. Ako se bori, nastavie svoju borbu kroz mnogo ivota i nita se nee dogoditi, zato to si na samom poetku promaio - tamo gde si video dva, bilo je samo jedno. A ako je prvi korak promaen, ne moe da postigne cilj. Celo tvoje putovanje bie neprekidan promaaj. Pvi korak mora da bude savreno ispravan, inae nikada nee postii cilj. A ta je apsolutno stvarno? Tantra kae da je to kada vidi jedno u dvojstvu, kada vidi jedno u mnotvu. Kada u dualnosti moe da vidi jedno, u istom trenutku poinje transcendencija. To je Kraljevski put. Sada moemo pokuati da razumemo sutru. Prevazii dualnost je carsko gledite. Prevazii, ne pobediti - prevazii. Ova re je veoma lepa. ta znai prevazii? To je upravo kao kad se dete igra sa svojim igrakama. Ti mu kae da ih skloni, a ono se naljuti. Uvek kada ode na spavanje ono ponese i svoje igrake, a majka mora da ih skloni kada zaspi. Prva stvar na koju ujutro pomisli je gde su mu igrake i ko ih je sklonio. ak i u snovima sanja igrake. Ali, neoekivano, jednog dana e zaboraviti na njih. Nekoliko dana e one ostati u uglu njegove sobe, a posle e biti sklonjene ili baene; nikada vie nee pitati za njih. ta se dogodilo? Dete ih je prevazilo, sazrelo je. To nije borba, niti pobeda; ono se nije borilo protiv elje da ima igrake. Ne, odjednom, jednog dana, uvidelo je da je to detinjasto, i da vie nije dete; iznenada jednog dana shvatilo je da su igrake igrake, da igranje nije stvaran ivot, i da je ono spremno za stvaran ivot. Okrenulo je lea igrakama. Nikada mu vie nee doi u snove; nikada vie nee ni pomisliti na njih. A ako vidi kako se neko dete igra sa igrakama, nasmejae se; smejae se znalakim smehom, mudrim smehom. Rei e, To je dete, jo uvek je detinjasto, igra se sa igrakama. On je transcendirao. Transcendencija je vrlo spontan fenomen. To nije kultivisano. Ti jednostavno postaje zreliji. Ti jednostavno vidi svu apsurdnost izvesnosti stvari i transcendira ih. Jednom je jedan mladi doao k meni, i bio je veoma zabrinut. Imao je lepu enu, ali je njen nos bio neto malo vei. Tako da je bio zabrinut i pitao je, ta da radim? ak ni plastina hirurgija nije pomogla - nos je postao jo runiji; kada ti pokua da popravi neto emu nita ne fali, to postaje jo runije, nastaje jo vea zbrka. Sada se jo vie uznemirio, i upitao me je ta da radi. Priao sam mu o igrakama i rekao mu, Jednog dana e to da prevazie. To je upravo detinjasto - zato si toliko opsednut nosem? Nos
106

je samo mali deo, a tvoja ena je tako lepa, divna osoba - zato si onda tako tuan zbog nosa? Jer i ena je postala preosetljiva zbog svog nosa. I nos, takav kakav je, postao je najvei problem u ivotu. A svi problemi su poput ovog! Ne misli da je tvoj problem neto vei - svi problemi su poput ovog. Svi problemi su nastali iz detinjatosti, mladalatva, oni su roeni iz nezrelosti. Bio je toliko opsednut nosem da vie nije mogao da pogleda enino lice, jer kad god bi ugledao nos, bilo mu je neprijatno - ali ti ne moe tako lako da pobegne od problema. Ako ti ne gleda lice zbog nosa, jo uvek ostaje kod nosa. Uvek kada se trudi da izbegne neto sporno, sporno je tamo. Ti si opsednut. Tako da sam mu rekao da meditira na enin nos. Rekao je, ta? Ne mogu ni da ga pogledam. Odgovorio sam mu, To e ti pomoi - samo ti meditiraj na nos. U prolosti su ljudi meditirali na vrh svoga nosa, pa zato ne bi bilo u redu da meditira na vrh nosa svoje ene? To je divno! Pokuaj. Rekao je, Ali, ta e se dogoditi? Ti samo pokuaj, odgovorio sam mu, a posle nekoliko meseci e mi rei ta se dogodilo. Neka ona svakog dana sedne ispred tebe, a ti meditiraj na njen nos. Jednog dana je dotrao i rekao, Kakvu sam besmislicu radio! Iznenada sam to prevaziao. Sva ta glupost je postala oigledna - sada to vie ne predstavlja problem. On nije postao pobednik, jer u stvari neprijatelja nije ni bilo, nema u tebi neprijatelja - to je ono to kae tantra. Sav ivot je sa tobom u dubokoj ljubavi. Nema nikoga koga treba da uniti, nema nikog koga treba da osvoji, niko ko ti je neprijatelj, protivnik. Sav ivot te voli. Odasvud izvire ljubav. Ni u tebi nema neprijatelja - njih su izmislili svetenici, oni su stvorili bojno polje, napravili su od tebe bojno polje. Oni kau, Bori se protiv ovog, to je loe! Bori se protiv onog, to je loe! I oni su stvorili toliko neprijatelja da si postao njima okruen, i izgubio si dodir sa svom lepotom ivota. Ja ti kaem: bes nije tvoj neprijatelj, pohlepa nije tvoj neprijatelj; niti je saoseajnost tvoj prijatelj, ak ni nenasilje nije tvoj prijatelj - jer bio prijatelj, bio neprijatelj, ti ostaje u dualnosti. Samo pogledaj na celo svoje bie, i nai e da je ono jedno. Kada neprijatelji postanu prijatelji, a prijatelji neprijatelji, sva dualnost nestaje. Iznenada transcendira, iznenada si budan. A ja ti kaem, to se deava odjednom, jer kada se bori, ti se bori malo pomalo. Ovo uopte nije borba. Ovo je put kraljeva - Kraljevski put. Tilopa kae, Prevazilaenje dualnosti je kraljevski stav. Prevazii dualnost! Samo posmatraj, i videe da nema dualnosti. Bodidarma, najrei dragulj ikada roen, doao je u Kinu. Kralj je doao da ga vidi, i rekao mu je, Ponekad sam vrlo uznemiren. Ponekad u meni ima mnogo napetosti i patnje.
107

Bodidarma ga je pogledao i rekao, Doi sutra rano ujutro, u etiri sata, i donesi sa sobom svu svoju tugu, strahove i napetost. Zapamti, nemoj da doe sam - ponesi sve to sa sobom! Kralj je gledao Bodidarmu - on je bio momak vrlo neobinog izgleda; mogao je svakog na smrt da preplai - i kralj je rekao, ta si to rekao? Kako to misli? Bodidarma je odgovorio, Ako to ne donese, kako mogu sve to da postavim na svoje mesto? Samo ti donesi, a ja u sve to da sredim. Kralj je razmiljao, Bolje da ne doem. U etiri ujutru - bie jo mrano, a ovek izgleda pomalo lud. Sa tim velikim tapom u ruci, moe me ak i udariti. I ta je pod tim mislio, da e sve postaviti na pravo mesto? Bodidarma ga je uznemirio i celu no nije mogao da spava. Ujutro mu se inilo da bi moda bilo dobro da ode jer ko zna? - moda neto moe da uini. Poao je protiv svoje volje, neodluno, ali je ipak stigao. I prva stvar koju ga je Bodidarma pitao - dok je sedeo ispred hrama sa svojim tapom, u mraku jo opasnijeg izgleda - bila je, Znai, doao si! Gde su momci o kojima si priao? Kralj ree, Govori zbunjujue, jer to nisu stvari koje mogu da ponesem - to je iznutra. Bodidarma ree, U redu. Iznutra, spolja, stvari su stvari. Sedni, zatvori oi, i pokuaj da ih pronae unutra. Uhvati neku od njih vrsto i smesta mi reci i gledaj u moj tap. A ja u ih postaviti na pravo mesto! Kralj je zatvorio oi - ta je drugo mogao da uini - zatvorio je oi pomalo uplaen, pogledao unutra tu i tamo, posmatrao, i odjednom je postao svestan da to vie gleda, sve vie uvia da tamo nema niega - ni straha, ni patnje ni uznemirenosti. Uao je u duboku meditaciju. Sati su prolazili, sunce je poelo da izlazi, a na njegovom licu se ogledao dubok mir. Tada mu je Bodidarma rekao, Sad otvori oi, to je mnogo, mnogo je! Gde su ti tvoji momci? Moe li da ih uhvati? Kralj se nasmejao, sagnuo, dotakao Bodidarmina stopala i rekao, Zaista si ih postavio na pravo mesto, poto nisam mogao da ih pronaem i sada znam u emu je nevolja. Prvo, oni nisu tamo. Bili su tamo jer nikada nisam uao u sebe i pogledao ih. Bili su tamo jer ja nisam bio prisutan. Sada znam - uinio si udo. I tako se to desilo. To je transcendiranje: ne reavati problem, ve na prvom mestu videti da li problem uopte postoji. Ti prvo stvori problem, pa trai nain da ga rei. Prvo izmislite pitanje, a zatim lutate okolo po svetu traei odgovor. I moje iskustvo je takvo da ako posmatra pitanje, pitanje e nestati; nema potrebe ni za kakvim odgovorom. Ako posmatra pitanje, pitanje nestaje - a to je transcendencija. To nije reenje, jer ne postoji sumnja koja treba da se razrei. Ti nisi bolestan, pa ta onda treba da se rei? Svako je onakav kakav treba da bude.
108

Svako je roen kao kralj. Nita ti ne nedostaje, Nema potrebe da se usavrava. A ljudi koji se trude da te usavre unitavaju te, oni su prave tetoine. A mnogo je onih koji vrebaju, ba kao maka mia: ti im se priblii, oni skoe na tebe i smesta ponu da te usavravaju. Ima mnogo usavravaoca zato je svet u takvom stanju - jer ima mnogo ljudi koji se trude da te usavre. Ne dozvoli nikome da te usavrava. Ti se ve poslednja re. Ti nisi samo alfa, ti si i omega. Ti si potpun, savren. Iako osea nesavrenost, tantra kae da je nesavrenost savrena. Zbog toga ne treba da brine. Izgleda vrlo udno kada se kae da je tvoja nesavrenost savrena, da joj nita ne nedostaje. U stvari, ti izgleda nesavren ne zato to si nesavren, ve zato to si savrenstvo u razvoju. To izgleda apsurdno, nelogino, zato to mislimo da savrenstvo ne moe da se razvija, da je ono poslednji stepen naeg razvoja - ali tada savrenstvo umire. Ako savrenstvo ne moe da se razvija, ono umire. Bog nastavlja da se razvija. Bog nije savren u smislu da se vie ne razvija. On je savren jer mu nita ne nedostaje, ali on ide od jednog savrenstva ka drugom, on se neprekidno razvija - Bog je evolucija; ne od nesavrenstva ka savrenstvu, ve od savrenog ka savrenijem, ka jo veem savrenstvu. Kada je savrenstvo bez ikakve budunosti, ono je mrtvo. Kada savrenstvo ima budunosti, kada je jo uvek otvoreno, rastue, u neprekidnom kretanju, tada izgleda kao nesavrenstvo. I elim da ti kaem: budi nesavren i rasti, jer je to ivot. I ne trudi se da postane savren, jer e tada prestati da se razvija. Tada e biti kao Budin kip, od kamena, ali mrtav. Zbog ovog fenomena - da se savrenstvo razvija - ti osea da je ono nesavreno. Ostavi ga kakvo jeste. Dopusti da bude ba takvo kakvo jeste. To je Kraljevski Put. Prevazii dualnost je carsko gledite; savladavanje nemirnog uma je kraljevska praksa. Rasejan si, i gubi svesnost opet i opet. Meditira, sedi u meditaciji, a misao doe - i smesta zaboravlja sebe; prati misao, uvuen si u nju. Tantra kae da samo jednu stvar treba da savlada, a to je rasejanost. ta e da uradi? Samo jedno: kada misao doe, ostani svedok. Gledaj je, posmatraj je, dopusti joj da proe kroz tvoje bie, ali se ni na koji nai nemoj za nju zakaiti, nemoj biti ni za ni protiv nje. To moe biti loa misao, misao o ubistvu - ne odguruj je, ne reci, To je loa misao. U trenutku kada neto o misli kae, zakaio si se, postao si rasejan. Sada e te ta misao odvesti do mnogih stvari, od jedne misli do druge. Dolazi dobra
109

misao, misao o saoseajnosti, ali nemoj da kae, Ah, divno! Ja sam veliki svetac. Toliko mi je divna misao dola, da sam poeleo da celom svetu pruim spasenje. elim da spasem svakoga. Ne govori tako. Dobra ili loa, ti ostani svedok. Meutim, u poetku e te mnogo toga odvraati. ta tada da se radi? Ako si rasejan, budi rasejan. Nemoj da brine zbog toga, inae e ta briga da postane tvoja opsesija. Budi rasejan! Bie nekoliko minuta rasejan, i iznenada e se setiti, Ja sam rasejan, to je u redu, vrati se. Ne budi depresivan. Ne reci, Bilo je loe, popustila mi je panja, jer e u tom sluaju ponovo stvoriti dualnost: loe i dobro. Rasejan si - u redu, prihvati to, vrati se. ak ni zbog rasejanosti nemoj stvarati sukob. O tome je govorio Krinamurti. On je koristio vrlo paradoksalan koncept. Govorio je da ako si nepaljiv, budi paljivo nepaljiv. To je u redu! Odjednom e videti da si nepaljiv, obrati na to panju i vrati se kui. Krinamurtija nisu razumeli zato to je on pratio Kraljevski Put. Da je bio jogin, razumeli bi ga vrlo lako. Zbog toga je govorio da ne postoji metod - na Kraljevskom putu nema metoda. Govorio je da ne postoje tehnike - na Kraljevskom Putu ih nema. Govorio je da ne postoje spisi koji bi ti pomogli - na Kraljevskom Putu nema spisa. Rasejan si? - zapamti trenutak, trenutak kada si postao svestan da si rasejan, i vrati se! To je sve! Ne stvaraj nikakav sukob. Ne reci, ovo je loe, ne budi depresivan, frustriran zato to si ponovo izgubio panju. Nita nije loe u rasejanosti - uivaj i u njoj. Ako bude uivao u rasejanosti, ona e se deavati sve ree i ree. I doi e dan kada rasejanosti vie nee biti - ali to nije pobeda. Ti nisi potisnuo duboko u nesvesno sklonost svog uma ka lutanju. Ne. Ti si to dopustio. I to je dobro. To je tantriko miljenje, da je sve dobro i sveto. ak i kada si nepaljiv, zbog neega je to potrebno. Ti moda nisi svestan zato je to potrebno; na neki nain je to ptrebno. Ako moe da se osea dobro bez obzira ta se deavalo, samo e tada slediti Kraljevski Put. Ako se bori potiv bilo ega, ispao si sa Kraljevskog Puta i postao si obian vojnik, ratnik. Prevazii dualnost je carsko gledite; savladavanje nemirnog uma je kraljevska praksa; put ne-prakse je put svih Buda. Nita ne treba da se praktikuje, jer praktikovanje stvara navike. Treba da se postane svesniji, a ne uvebaniji. Lepota se deava kroz spontanost, ne kroz vebu. Moe da praktikuje ljubav, moe da proe obuku. U Americi se razmilja o stvaranju novog kursa ljubavi jer su ljudi skoro zaboravili da vole. To je zaista udno! Ptice, ivotinje, drvee ne pitaju nikoga, ne odlaze ni na kakav koled - a vole. A mnogi ljudi mi dolaze Upravo sam pre nekoliko dana dobio pismo od jednog mladia. Kae, Ja razumem - ali kako voleti? Kako se ponaati? Kako se pribliiti eni?
110

Izgleda smeno, ali smo potpuno izgubili prirodnost, oputenost. ak ni ljubav nije mogua bez vebe. A ako se uveba, postae sasvim ruan, jer sve to bude radio bie deo vebe. To nee biti stvarno, to e biti gluma. To nee biti stvaran ivot, bie gluma. Glumci stvaraju ljubav, oni glume ljubav, ali, da li si primetio da glumci doivljavaju najvie neuspeha u ljubavi? Njihov ljubavni ivot je gotovo uvek neuspean. To ne bi trebalo da bude tako. Jer oni vebaju dvadeset etiri sata dnevno; sa toliko mnogo ena, u toliko mnogo pria, i na toliko naina vebaju ljubav; oni su profesionalni ljubavnici, trebalo bi da budu savreni kada se zaljube - ali kada se zaljube oni doivljavaju samo neuspehe. Ljubavni ivot glumaca je uvek neuspean. U emu je nevolja? Praksa je nevolja, oni su suvie mnogo vebali - sada srce vie ne moe da funkcionie. Oni ine mehanike gestove: ljube, ali to nije poljubac, samo se usne dodiruju. Kada se usne samo dodiruju, energija se ne prenosi; njihove usne su zatvorene, hladne. Kada su usne hladne, zatvorene, energija se kroz njih ne kree, poljubac postaje ruan, nehigijenski. To je samo prenoenje miliona klica, bakterija i bolesti - to je sve. Ako nema energije, poljubac je ruan. Moe da grli enu ili mukarca - ali e se samo kosti sresti, sudarati tela, u tome nema skoka unutranje energije. U tome nema energije. Ti samo ini nemone pokrete. Moe ak da vodi ljubav; moe da ini pokrete ljubavi, ali to e vie da lii na gimnastiku, a manje na ljubav. Zapamti: veba ubija ivot. ivot je ivotniji kada nije uvebavan. Kada tee u svim pravcima bez ikakvog ablona, bez ikakve nametnute discipline, tek tada preuzima svoj sopstveni red i disciplinu. Put ne-prakse je put svih Buda; onaj koji tim putem hoda postie Budastvo. ta sada da se radi? Ako je ne-praksa put, ta initi? Tada samo ivi spontano. emu strah? Zato si tako uplaen spontanog ivljenja? Naravno, tada moe biti opasno, rizino - ali to je dobro! ivot nije kao eleznika pruga, po kojoj se vozovi kreu istim inama ponovo i ponovo, po sporednim kolosecima. ivot je kao reka: ona sama stvara svoj put; to nije kanal. Kanal nije dobar - kanal podrazumeva ivljenje po navikama. Postoji opasnost, ali ivot je opasnost, ona je ukljuena u ivot. Samo je mrtva osoba van opasnosti. Na taj nain ljudi postaju mrtvi. Vae kue su vie nalik na groblje. Previe brinete zbog bezbednosti. A previe brige oko sigurnosti ubija, zato to je ivot nesiguran. To je tako! Protiv toga se ne moe nita, niko ga ne moe uiniti sigurnim. Svaka sigurnost je lana, svaka sigurnost je samo zamiljena. ena te danas voli, sutra - ko zna? Kako moe biti siguran za sutra? Moe da ode u sud ili kod matiara da legalizuje ropstvo, tako da ona i sutra ostane tu. Ona moe da ostane tvoja ena jer je vezana zakonom, ali ljubav e da nestane.
111

Ljubav ne poznaje zakone. A kada ljubav nestane, i kada mu ostane mu, a ena ena, tada je izmeu njih smrt. Brakovi se sklapaju zbog sigurnosti. Drutvo nastaje zbog sigurnosti. Zbog sigurnosti se sve kree zacrtanim putevima. ivot je divljina. Ljubav je divljina. A Bog je potpuna divljina. On nikada nee doi u vae bate, one su tako nehumane. On nee doi u vae kue, one su tako male. Njega nikada neete sresti na vaim kanalisanim putevima. On je divljina. Zapamti, tantra kae da je ivot divljina. Treba iveti kroz opasnosti i rizike - a to je divno jer tada je to avantura. Ne trudi se da stvori vrst model od svog ivota. Dozvoli mu da tee svojim sopstvenim tokom. Prihvati sve; transcendiraj dualnost kroz prihvatanje i dozvoli da ivot poe svojim sopstvenim smerom - i postii e, sigurno e postii. Kaem sigurno ne da bih te uinio bezbednim - to je injenica, i zato to kaem. To nije izvesnost tvoje sigurnosti. Divlji uvek dostiu. Prolazan je ovaj svet: poput utvara i snova, supstancije nema. Odreci se i napusti svoju porodicu, preseci ue strasti i mrnje, i meditiraj u umama i planinama. Ako bez napora ostane oputen u svom prirodnom stanju, ubrzo e Mahamudra pobediti i postii e Ne-postignue. Ovu sutru treba razumeti vrlo duboko jer su mogui nesporazumi. Bilo je mnogo nesporazuma oko ove Tilopine sutre. Svi koji su je komentarisali pre mene promaili su sutinu. Evo razloga za to. Ova sutra kae: Prolazan je ovaj svet - ovaj svet je sainjen od iste materije od koje su sainjeni i snovi. Izmeu snova i ovog sveta nema razlike. Budan ili usnuo, ti ivi u sopstvenom svetu snova. Zapamti, ovde ne postoji samo jedan svet - ima onoliko svetova koliko i ljudi; svako ivi u svom sopstvenom svetu. Ponekad se vai svetovi susretnu i sudare, ponekad se stope, ali vi i dalje ostajete zatvoreni u sopstvenom svetu. Prolazan je ovaj svet, stvoren umom. Poput aveti i snova, supstancije nema. Upravo ovo kau i fiziari: Ne postoji supstancija. Za samo trideset ili etrdeset godina re materija je potpuno nestala iz renika fiziara. Pre sedamdeset, sedamdeset pet godina Nie je izjavio, Bog je mrtav. On je to rekao da bi naglasio da samo materija postoji - a vek jo nije bio ni zavren.
112

Samo dvadeset pet godina posle Nieove smrti - Nie je umro l900. - a ve 1925. fiziari su shvatili da mi nita ne znamo o Bogu, ali je jedna stvar postala izvesna: materija je mrtva. Nema nieg materijalnog oko tebe, sve je samo vibracija; preplitanje vibracija stvara iluziju materije. To isto vidi i na filmu: na ekranu nema niega - samo ukrtanje elektrine svetlosti, a ona stvara svu iluziju. Sada postoje i trodimenzionalni filmovi; oni stvaraju trodimenzionalnost. Ceo svet je potpuno isti kao i film na ekranu, poto je on samo elektrini fenomen samo si ti stvaran, samo je svedok stvaran, a sve ostalo je san. A Stanje Bude znai da si trenscendirao sve te snove i ne preostaje nita to bi se videlo - samo posmatra sedi u tiini; nema niega, nema objekta vienja, samo je posmatra preostao - tada si dostigao budastvo, stvarnost. Prolazan je ovaj svet; poput utvara i snova, supstancije nema. Odreci se i napusti svoju porodicu Ove rei, Odreci se i napusti svoju porodicu, su bile pogreno shvaene. Postoji i razlog, svi su se odricali i mislili da im je Tilopa potvrdio ono u ta su verovali. Tilopa to nije mogao da kae, jer bi to bilo suprotno celokupnom Tilopinom pravcu. Ako je sve poput snova, u emu je onda smisao odricanja? Moe da se odrekne stvarnosti, snova ne moe da se odrekne - to bi bilo tako glupo. Moe da se odrekne materijalnog sveta, sveta utvara ne moe da se odrekne. Ujutro moe da se popne na krov kue, da pozove sve iz okoline i da izjavi, Odrekao sam se snova! Prole noi sam imao mnogo snova i ja sam ih se odrekao! Svi e se smejati, mislie da si poludeo - niko se ne odrie snova. Postoji samo buenje; niko se ne odrie snova. Jednog jutra se zen Majstor probudio i upitao svog uenika, Sanjao sam prole noi. Moe li mi protumaiti njegovo znaenje? Uenik ree, Saekaj! Dozvoli da ti donesem olju aja. Majstor je uzeo olju aja i upitao, ta je bilo sa snom? Uenik odgovori, Zaboravi ga, jer san je san i nije mu potrebno tumaenje. olja aja je dovoljno tumaenje - probudi se! Majstor ree, Ispravno, potpuno ispravno! Da si mi protumaio san izbacio bih te iz manastira, jer samo budale tumae snove. Dobro si uradio, jer bih te u suprotnom zauvek izbacio i nikad vie ne bih pogledao u tvoje lice. Kada postoje snovi potrebna ti je olja aja, i zavri sa njima. Frojd, Jung i Adler bi se zabrinuli da su uli za ovu priu, jer su proerdali svoje ivote tumaei tue snove. Snovi treba da se prevaziu. Jednostavnim znanjem da su to snovi ti ih transcendira - ovo je odricanje. Tilopu su pogreno tumaili jer se mnogo ljudi na svetu odricalo, presudilo sebi. Oni su mislili da je on rekao da se odreknu sveta. On nije to rekao. Odreci se, rekao je, to znai, znaj da je to san.
113

Napusti svoju porodicu - oni su razumeli da je rekao, Napusti svoju porodicu, svoje odnose, svoju majku, svog oca, svoju decu. Ne. Nije to rekao; on to nije mogao da kae, nemogue je da Tilopa tako neto kae. Rekao je da se odrekne unutranjih ljudskih odnosa. Ne treba da misli da je neko tvoja ena; ono tvoja je fantom, to je san. Ne treba da kae, Ono dete je moj sin; ono moj je san. Niko nije tvoj, niko ne moe da bude tvoj. Odreci se stavova da ti neko pripada - mu, ena, prijatelji, neprijatelji, takvih stavova se odreci. Ne premouj moje, tvoje - odbaci takve rei. Ako odbaci te rei, odjednom si se odrekao svoje porodice - niko nije tvoj. To ne zani da si pobegao, da si pobegao od svoje ene, jer bi beanje pokazalo da misli da je ona stvarna. Beanje pokazuje da jo uvek misli da je ona tvoja, zato bi inae beao? Dogodilo se: jedan indijski sannyasin, Swami Ramteerth, vratio se iz Amerike. Boravio je na Himalajima; njegova ena je dola da ga vidi - i pomalo se uznemirio. Njegov uenik veoma prodornog uma, Sardar Poorn Singh, stajao je pored njega. Posmatrao ga je i osetio da se ovaj uznemirio. Kada je ena dola, Ramteerth je smesta skinuo svoju narandastu odeu. Poorn Singh ga je upitao, U emu je problem? Gledao sam te, neto si se uzrujao. Osetio sam da nisi bio ti. Odgovorio je, Zbog toga sam i skinuo ovu odeu. Sreo sam toliko ena i nikada nisam bio uznemiren. Ni u ovoj eni nema nieg naroitog sem to je moja ena. Ono moja je jo uvek tu. Nisam dostojan ove odee. Jo se nisam odrekao moje, odrekao sam se samo ene. Problem nije ena, nijedna druga ena me nije uznemirila. Proao sam ceo svet, ali stie moja ena - koja je obina kao i sve druge - i iznenada, ja sam uznemiren. Most je jo uvek tu. Umro je u obinoj odei, nikad vie nije obukao narandasto. Rekao je, Nisam je dostojan. Tilopa ne moe da kae da se odrekne svoje ene, dece i porodice. Ne. On je govorio da se odrekne mostova, odbaci ih - to treba da uradi; to se ne odnosi na tvoju enu. Ako ona nastavi da misli o tebi kao o svom muu, to je njen problem, ne tvoj. Ako sin i dalje misli o tebi kao o svom ocu, to je njegov problem; potrebno je da sazri. Ja vam kaem: Tilopa misli na odricanje od unutranjih snova i mostova, od unutranjeg sveta. i meditiraj u umama i planinama. Ovim nije rekao da pobegne u planine ili ume. Tako su ga tumaili, i mnogi su pobegli u planine od svojih ena i svoje dece - to je potpuno pogreno. To to je Tilopa rekao je neto mnogo dublje; nije toliko povrno, jer ti moe da pobegne u planine, a da ostane na pijaci. U pitanju je tvoj um. Ti moe da sedi na Himalajima i da razmilja o pijaci, o svojoj eni i deci, i o tome ta se sa njima dogodilo. Dogodilo se: ovek je napustio svoju enu, decu, porodicu i doao Tilopi da ga inicira. Tilopa je boravio u hramu uzvan grada. ovek je
114

stigao. Uao je sam, i Tilopa je bio sam. Tilopa je pogledao oko njega i rekao, Doao si, to je u redu - ali zato sa ovolikom svetinom? ovek se okrenuo, ali nije bilo nikoga. Tilopa ree, Ne gledaj iza! Gledaj u! svetina je tamo. I ovek je zatvorio oi i video itavu guvu: ena je plakala, deca su cmizdrila i bila tuna; stajali su tamo, doli su da ga isprate do izlaska iz grada - prijatelji, porodica, svi su bili tamo. I Tilopa je rekao, Vrati se, ostavi gomilu. Ja iniciram pojedince, ne gomilu. Ne, Tilopa nije mislio da napusti svet i ode u manstir. On nije toliko glup. On nije mogao tako da misli - on je Probuen. To to je mislio bilo je ovo: ako se odrekne snova, mostova, vezanosti - ne odnosa - ako se odrekne svog uma, odjednom e se nai u umama i planinama. Moe da bude na pijaci - pijaca e nestati. Moda e biti kod kue - kua e nestati. Iznenada e se nai u umama i planinama. Odjednom si sam. Samo si ti prisutan, niko vie. Moe biti u gomili i sam, a moe biti sam u gomili. Moe biti u svetu, ali ne sa svetom. Moe biti u svetu, a pripadati umama i planinama. To je unutranji fenomen. To su unutranje planine i unutranje ume, a Tilopa nije nita govorio o spoljanjim umama i planinama, jer one su takoe snovi. Himalaji su snovi vie nego pijaca u Puni, zato to su i Himalaji spoljanji fenomen isto kao to je i pijaca. I ume su san. Ti treba da doe do unutranjeg - stvarnost je tamo. Treba da se kree sve dublje i dublje ka sreditu svoga bia, tada e stii na stvarne Himalaje, tada e stii do stvarnih uma svoga bia, vrhova i dolina svoga bia, do visina i dubina svoga bia. Tilopa je na to mislio. Ako bez napora ostane oputen u svom prirodnom stanju A on je tako mislio zato to je oputenost prirodno stanje. Nije prirodno da pobegne od ene i dece, to uopte nije oputenost. ovek koji napusti enu, decu i prijatelje postae napet, ne moe da se opusti. Snani napor odricanja stvara napetost. Biti prirodan znai - ostati tamo gde jesi. Biti prirodan znai: gde god da se nae, budi tamo. Ako si suprug, dobro; ako si supruga, divno; ako si majka, u redu - to tako treba da bude. Prihvati bilo gde da jesi i to god da jesi i sve to ti se dogaa, samo tada moe da bude oputen i prirodan, inae nee moi da bude oputen i prirodan. Vai takozvani monasi, sadhui, ljudi koji su pobegli od sveta, zapravo sa gomilama sede u manastirima, oni ne mogu da budu oputeni i prirodni - oni moraju da budu napeti jer su uradili neto neprirodno, oni idu protiv prirodnog toka. Da, za nekolicinu to moe da bude prirodno. Zato ja ne kaem da treba sebe da prisili da ostane na pijaci, jer e tada otii u drugu krajnost, i ponovo raditi iste gluposti. Za nekolicinu moe biti potpuno prirodno da budu u manastiru; tada oni i treba da budu u manastiru. Ono to treba da zapamti kao kriterijum je da bude slobodan i prirodan. Ako si na pijaci
115

oputen, divno - i pijaca je Boanska. Ako si oputen i prirodan na Himalajima, divno - nema nieg loeg u tome. Zapamti samo jedno: Budi oputen i prirodan. Ne naprei se! - i ne trudi se da stvara napetost unutar svog bia. Budi oputen. ubrzo e Mahamudra pobediti Ostajui oputen i prirodan, ubrzo e doiveti orgazmiki vrhunac sa Egzistencijom. i postii e Ne-dostignue.. I postii e ono to se ne moe postii. Zato? Zato se kae da se ne moe postii? Zato to to ne moe da bude cilj. To se ne moe postii umom orijentisanim na cilj. To se ne moe postii umom orijentisanim na uspeh. Mnogi ljudi ovde imaju jedini cilj da neto postignu. Oni su napeti jer su napravili cilj od neega to ne moe da bude cilj. To ti se dogaa! - ti to ne moe da postigne. Ti ne moe za tim da prui ruke traei - to dolazi k tebi. Ti samo moe da bude pasivan, oputen i prirodan, i eka pravo vreme, jer sve ima svoje vreme. To e se dogoditi u svoje vreme. Zato urba? Ako si u urbi postae napet, tada e biti u neprekidnom iekivanju. To je ono to Tilopa kae: i dostii e Ne-dostignue. To nije cilj. Ne moe sebi da postavi zadatak da to postigne, ne moe prema tome da leti kao strela, ne. Um koji je usmeren na cilj je napet um. To dolazi iznenada, kada si spreman ak se ni koraci ne uju. To dolazi iznenada. Nee ak ni biti svestan dolaska. Procvetalo je. Iznenada si video cvetanje Ti si ispunjem prijatnim mirisom.

VIII PRESECI KOREN

Pesma se nastavlja:
116

Preseci drvetu koren i lie e uvenuti; preseci koren svoga uma i samsara e pasti. Svetlost bilo koje svetiljke rasterae u trenutku tamu dugih kalpi; samo bljesak jarke svetlosti uma, sagoree veo neznanja. Ko god prione za um ne vidi istinu koja je iza uma. Ko god nastoji da praktikuje Dharmu ne nalazi istinu koja je iza prakse. Da bi saznao ta je iza uma i prakse treba odluno potpuno presei koren uma i gledati ogoljen. Na ovaj nain treba slomiti sve razlike i ostati miran. 18. februar 1975. Izbor je ropstvo, nebiranje je sloboda. U trenutku kada neto izabere, Upao si u zamku sveta. Ako se odupre iskuenju da bira, ako moe da ostane nebirajui svestan, zamka e sama od sebe nestati, jer kada ne bira ne pomae zamci da bude tu zamka je takoe stvorena tvojim izborom. Re izbor treba razumeti vrlo duboko, jer jedino pomou takvog razumevanja nebiranje moe da tee kroz tebe. Zato ne moe da ne bira? ta se deava u trenutku kada vidi neku osobu ili stvar? Suptilni talas izbora ulazi u tebe, ak i ako nisi svestan da bira. ena prolazi i ti kae da je divna. Nisi nita rekao o svom izboru ali je on tu, jer rei da je neka ena divna znai: eleo bih da je izaberem. U stvari, duboko u sebi ti si izabrao; ti si ve u klopci. Seme je palo na tlo; uskoro e se tamo pojaviti izdanak, pojavie se mladica i na kraju stablo. U trenutku kada kae da je automobil lep, pojavio se izbor. Ti moda nisi svestan biranja, da bi voleo da ima ta kola, ali u um je ula fantazija, pojavila se elja. Kada kae da je neto lepo, to znai da bi voleo to da poseduje. Kada kae da je neto runo, znai da ne bi voleo to da ima. Izbor je suptilan i treba ga potpuno biti svestan svakog trenutka. Kada neto kae, zapamti ovo: izjava nije samo izjava, nije puka izjava - neto se u podsvesnom deava. Ne pravi razliku: ovo je lepo a ono je runo, ovo je dobro a ono je loe. Ne pravi razliku. Ostani ravnoduan! Stvari nisu ni
117

dobre ni loe. Kvalitet dobrog i loeg si ti uneo. Stvari nisu lepe ili rune; one su jednostavno takve kakve su - kvalitet lepote ili runoe si ti stvorio, to je tvoja interpretacija. ta podrazumeva pod tim kada kae da je neto lepo? Postoji li ikakav kriterijum lepote? Moe li da dokae da je neto lepo? Neko pored tebe moe za istu stvar da pomisli, Ovo je runo! - tako da to nije neto objektivno; niko ne moe da dokae da je neto lepo. Estetiari su napisali hiljade i hiljade knjiga, i to je bilo dugo i naporno putovanje za intelektualce, mislioce i filozofe koji su eleli da definiu lepotu - i jo nisu u stanju da to uine. Oni su napisali znaajne knjige, velike rasprave, ili su okolo naokolo, ali niko nikada nije bio u stanju da kae ta je sutina lepote. Ne, to nije mogue, sve je to tvoja interpretacija. Ti prvo naini stvari lepima. Zbog ovoga sam rekao da ti prvo stvara klopku, a zatim upada u nju. Prvo pomisli da je ovo lice lepo - to je tvoja kreacija, to je samo tvoja imaginacija, to je samo interpretacija tvoga uma; to nije stvarno, to je samo psiholoki - i tada sam upada u klopku. Ti iskopa jamu i zatim u nju upadne, zatim vie u pomo, i vapije pred ljudima da te spasu. Nita nije potrebno, kae tantra. Samo vidi ceo trik - sve je to tvoja sopstvena kreacija. ta podrazumeva pod tim da je neto runo? Da na zemlji nema ljudi, da li bi postojala lepota ili runoa? Bilo bi drvea, naravno, i ono bi cvetalo; padale bi kie, a leto i godinja doba bi se smenjivala - ali ne bi bilo nieg lepog ili runog, sve bi to nestalo zajedno sa ovekom i njegovim umom. Sunce bi izlazilo a nebo bi se uvee ispunilo zvezdama ali nita ne bi bilo lepo, i nita ne bi bilo runo. Samo je ovek to proglaavao. Sada njega vie nema, i interpretacija je nestala; ta moe biti dobro, i ta moe biti loe? U prirodi nita nije dobro i nita nije loe. I, zapamti, tantra je oputen i prirodan put. Ona hoe da te dovede do najdubljeg prirodnog fenomena ivota. Ona hoe da ti pomogne da odbaci um - a um stvara razlike, i um kae, ovo u izabrati a ovo odbaciti. Za ovo se zakai, a od onog pobegne i tako ga izbegne. Pogledaj ceo fenomen. Potreban je samo pogled, nita drugo; nije potrebna praksa - samo pogled na celu situaciju. Mesec je divan; zato? Zato to su te vekovima ubeivali da je mesec divan; vekovima su pesnici pevali o mesecu, vekovima su ljudi u to verovali - sada je to postalo ukorenjeno. Naravno, postoji neto to se na meseini deava: to je sasvim tano, osea mir, a meseina stvara misterioznu atmosferu u prirodi; ona na neki nain hipnotie, pomalo osea pospanost a jo si budan, i sve izgleda lepe; ona svetu daje kvalitet snolikosti - zbog toga ludake zovemo lunaticima. Re lunatik potie od rei luna, mesec. Oni su poludeli, postali poremeeni. Mesec stvara neku vrstu ludila, mahnitosti, neuroze. To moda ima veze sa vodom u tvom telu, ba kao to utie na more, pa nailazi plima. Tvoje telo je sainjeno od 90% vode. Ako pitate fiziologe, oni e vam rei da zbog uticaja meseca neto sa telom mora da se deava, jer je telo ostalo
118

deo mora. ovek je iz mora doao na kopno; ivot je nastao u moru. Ako mesec utie na sva mora, naravno da e uticati i na sve morske ivotinje, one su deo mora, a ovek je takoe doao iz mora. Vrlo, vrlo dugo je putovao, ali to ne menja nita, njegovo telo jo uvek reaguje na isti nain; a 90% tvoga tela je voda, i to ne samo voda, ve morska voda, istog hemijskog sastava, iste slanoe. Devet meseci dete pliva u materici, pluta u morskoj vodi; materica majke ispunjena je morskom vodom. Zbog toga trudnice jedu vie soli. Njihovim matericama je potrebno vie soli kako bi odrale potreban salinitet. A dete prolazi sve faze koje je prolo oveanstvo. U poetku ono je ba kao riba, kree se okeanom majine materice, pluta. Malo pomalo, tokom devet meseci ono prolazi milione godina. Fiziolozi su zakljuili da ono tokom devet meseci prolazi sve faze ivota. Moda zbog toga mesec deluje na tebe, ali tu nema nikakve lepote - to je hemijski fenomen. Neije oi ti se ine vrlo lepe. ta se deava? Te oi u sebi mora da imaju kvalitet, hemijski kvalitet, neki elektrini kvalitet, mora da oslobaaju neku energiju - one poinju da deluju na tebe. Kae da su neije oi hipnotike, kao oi Adolfa Hitlera. Samo te na trenutak pogleda i u tebi se neto dogodi, ti kae da su te oi vrlo lepe. ta podrazumeva pod lepotom? Ti si neim dotaknut. U stvari, kada kae da je neto lepo, ti nisi rekao da je neto lepo, ti si rekao da te je to dotaklo na prijatan nain, to je sve. Kada kae da je neto runo, ti si rekao da te je neto dotaklo na suprotan nain. Ti si odbijen, ili si privuen. Kada te neto privue, to je lepo, kada te odbije, to je runo. Ali ti si u pitanju, a ne predmeti, jer isti predmet moe da privue i nekog drugog. To se dogaa svakog dana; ljudi se uvek iznenade. Oni kau, Onaj ovek se zaljubio u onu enu! Niko ne moe da veruje da se to dogodilo, jer je ena runa. Ali za njega ta ena je olienje lepote. ta da se radi? Nema objektivnog kriterijuma, ni ne postoji. Tantra kae da zapamti da uvek kada izabere, uvek kada se odlui za ili protiv neeg, tvoj um igra igru. Nemoj da kae da je neto lepo! Samo reci, Ja sam dotaknut na prijatan nain, tako da u osnovi ostane ja. Ako jednom itav fenomen prebaci na objekat, nita nee moi da rei, jer ako si promaio prvi korak, promaie sam koren. Koren si ti, tako da kada si pod nekim utiskom, to znai da na tvoj um neto deluje. A tada taj utisak, ta privrenost stvara klopku, i ti poinje po njoj da se kree. Prvo stvori lepog mukarca, a onda kree u poteru, tri za njim. A posle nekoliko dana ivljenja sa lepim mukarcem ili enom, cela se fantazija rui. Odjednom postaje svestan da si se prevario i da ta ena izgleda obino. A mislio si da je ona bila Leila ili Julija, ili si mislila da je on Manu ili Romeo, i iznenada, posle nekoliko dana, san je ispario i ena je postala obina, ili je mukarac postao obian; tada prema njima osea odvratnost, kao da su te oni prevarili.
119

Niko te nije obmanuo i nita sa tog mukarca ili ene nije nestalo, tvoja sopstvena fantazija je nestala - jer fantazija ne moe da opstane. Ti moe o neemu da sanjari, ali to ne moe dugo da traje. Fantazija je fantazija! Ako zaista eli da sauva svoju fantaziju, im vidi lepu enu smesta pobegni to dalje od nje. Tada e uvek moi da je se sea kao najlepe ene na svetu. Tako fantazija nikad nee moi da se susretne sa realnou. Tada je nita nee moi unititi. Moi e za tom divnom enom uvek da uzdie, peva, vapije i plae - ali nikad nemoj da joj prie blizu! to joj se vie primakne, vie e realnosti, vie objektivne realnosti o njoj otkriti. A kada doe do sudara objektivne realnosti i tvoje fantazije, naravno da zna da e poraena biti - tvoja fantazija. Objektivna realnost ne moe biti poraena. Tako stvari stoje. A tantra kae da postane svestan: niko te ne obmanjuje sem ti samog sebe. ena se ne trudi da bude vrlo lepa, ona ne stvara oko sebe fantaziju, ti je stvara oko nje; ti u to veruje i sada si izgubljen i ne zna ta da radi, jer fantazija ne moe da opstane nasuprot realnosti. San mora da se prekine - i to je kriterijum. Na Istoku su Hindusi stvorili kriterijum za istinu: istina je ono to traje zauvek, zauvek, zauvek; a neistina je ono to traje samo trenutak. U tome ne postoji neka druga razlika. Prolazno je neistina, a veno je istina. A ivot je vean; egzistencija je vena. Um je prolazan - tako da sve to um daje ivotu ostaje prolazno, to je boja kojom um boji ivot, to je interpretacija. Vremenom interpretacija postaje potpuna, a um se promenio. Ti ne moe da sauva interpretaciju jer um ne moa da uva dva uzastopna trenutka iste situacije, istog stanja. Um nastavlja da se menja, um je tok. On se ve promenio - u jednom trenutku zapaa da je neki ovek lep, a u sledeem se um ve promenio. Sada e se zaljubiti u neto to vie ne postoji, ak ni u tvom umu. Tantra kae: razumi mehanizam uma i preseci koren. Ne biraj, jer kada bira ti se identifikuje. Bilo ta da izabere, neizbeno postaje jedno s tim. Ako voli automobil, neizbeno postaje jedno sa njim. Prilazi sve blie i blie; ako ti ga ukradu, neto iz tvog bia je ukradeno. Ako neto sa kolima nije u redu, nee biti u redu ni sa tobom. Ako se zaljubi u kuu, postaje jedno sa kuom. Ljubav podrazumeva identifikaciju; prilazi sve blie, kao kada postavi blizu dve svee, priblii ih sve vie, priblii ih sasvim - dobie jednu. To je identifikacija. Kada se dva plamena sve vie i vie priblie, postaju jedan. A kada si sa neim identifikovan, ti gubi svoju duu. To je u svetu znaenje gubitka due: identifikovao si se sa milion stvari, i sa svakom identifikacijom deo tebe postaje stvar. Izbor stvara identifikaciju. Identifikacija stvara hipnotiko stanje sna.

120

Gurijev je svoje uenike uio samo jedno, a to je da se ne identifikuju. Cela njegova kola, sve njegove tehnike, metode, situacije, zasnivaju se na jednoj osnovi, a ta osnova je: ne biti identifikovan. Ti plae; kada plae, postaje jedno sa plakanjem; nema nikoga da te posmatra, niko te ne gleda, budi paljiv i svestan toga; ti si izgubljen u plakanju. Pretvorio si se u suze i crvene oteene oi, a tvoje srce je u krizi. Kada uitelji poput Gurijeva kau da se ne identifikuje, savetuju, Plai, u tome nema nieg pogrenog, ali ostani sa strane i posmatraj to - ne identifikuj se. A divno je iskustvo ako moe da ostane po strani. Plai, pusti telo da plae, pusti da suze teku, ne suzbijaj ih jer suzbijanje nikome nije pomoglo, ali ostani po strani i posmatraj. To moe da se uradi - jer je tvoje unutranje bie svedok, ono nikada nije delatelj. Kad god pomisli da je ono delatelj, identifikovao si se. Ono nikad nije onaj koji dela. Moe da prepeai celu zemlju - tvoje unutranje bie nikad ne ini nijedan korak. Ti moe da sanja milion snova, tvoje unutranje bie ne sanja nijedan san. Sva kretanja su na povrini. U najdubljem sreditu tvoga bia nema kretanja. Sva kretanja su na periferiji, nalik toku koji se okree a centar ostaje nepomian. U centru sve ostaje kako jeste, ali se oko centra okree toak. Zapamti centar! Posmatraj svoje ponaanje, svoje akcije, svoje identifikacije, i rastojanje je stvoreno; vremenom e rastojanje ui u postojanje - posmatra i delatelj e postati dvoje. Moi e da vidi sebe kako se smeje, moi e da vidi sebe kako plae, moi e da vidi sebe kako hoda, jede, vodi ljubav; moe da ini mnogo toga, sve to se deava je okolo - a ti ostaje posmatra. Nee skoiti i postati jedno sa bilo im to vidi. Ovo je problem. to god da se dogodi ti poinje da govori: gladan si i kae, Ja sam gladan - ti si se identifikovao sa glau. Ali samo pogledaj unutra; da li si ti gladan, ili se glad deava tebi? Da li si ti gladan, ili si samo svestan da se glad deava u telu? Ti ne moe da bude glad, inae, gde si ti kada glad nestane? Ako si ti glad, gde e biti kada si se najeo i kada ti je stomak pun i kada si sit? Ispario? Ne, tada smesta postaje sitost. Pre nego to je glad nestala, stvorena je nova identifikcija, ti postaje sitost. Bio si dete i ti si mislio da si dete; gde si ti sada, poto vie nisi dete? Bio si mlad, ili si ostario - ko si ti sada? Ponovo si se identifikovao sa mladou ili starou. Najdublje bie je kao ogledalo. Sve to se nae ispred njega ono odraava, ono jednostavno postaje svedok. Dolaze bolest ili zdravlje, glad ili zasienost, leto ili zima, detinjstvo ili starost, roenje ili smrt - sve to se dogaa dogaa se ispred ogledala, to se nikad ne deava ogledalu. To je ne-identifikacija, to je presecanje korena, pravog korena postani ogledalo. A za mene je to sannyas: postati kao ogledalo. Ne budi kao osetljiva fotografska ploa, to je identifikacija. Sve to je ispred soiva kamere, fotografska ploa smesta preuzima i postaje jedno sa tim. Postani kao ogledalo. Stvari dolaze i odlaze, a ogledalo ostaje prazno, pusto, bez iega.
121

To je Tilopino ne-sopstvo. Ogledalo nema sopstvo sa kojim bi se identifikovalo. Ono samo reflektuje. Ono ne reaguje, jednostavno odgovara. Ono ne kae, Ovo je lepo, ono je runo. Kada runa ena stane ispred njega, ogledalo je isto tako sretno kao i kada stane lepa ena. Ono ne pravi razlike. Ono odraava to god je u pitanju, ali ne interpretira. Ne kae, Odlazi, mnogo me uznemirava, ili Prii blie, tako si lepa. Ogledalo nita ne govori. Ogledalo samo gleda napolje ne inei nikakvu razliku izmeu prijatelja ili neprijatelja. Ogledalo nema osobinu razlikovanja. A ako neko proe ispred ogledala, ono se za to ne lepi. Ono nema prolosti. To nije kao da ti prolazi, a ogledalo hoe da zadri malo od tvoje utvare. To nije kao da ogledalo hoe da ostavi tvoju senku za malo kasnije. To nije kao da se ogledalo trudi da zadri odraz onog to se na njemu deava. Ne. Ti si proao, odraz je nestao; ni sekundu ga nee sauvati. To je um Bude. Stane pred njega, i on je ispunjen tobom; odlazi, nestao si. ak ni bljesak seanja. Ogledalo nema prolosti, niti je Buda ima. Ogledalo nema budunosti, niti je Buda ima. Ogledalo ne eka, Ko li e sada stati preda me; koga li u sada da odraavam? elim da ona osoba doe, a ne ova. Ogledalo ne bira, ono ostaje nebirajue. Potrudi se da razume ovu metaforu o ogledalu jer je ona realna situacija unutranje svesnosti. Ne identifikuj se sa onim to se deava oko tebe. Ostani centriran i ukorenjen u svom biu. Stvari se deavaju i nastavie da se deavaju, ali ako ti moe da bude centriran u svojoj svesnosti nalik ogledalu, nita vie nee biti isto - sve e se promeniti. Ostae devianski, nevin, ist. Nita nee moi da te uprlja, apsolutno nita, jer se nita nee zadrati. Ti odraava, za trenutak je neko tamo, a zatim sve nestaje. Tvoja praznina je netaknuta. ak i dok ogledalo nekoga odraava, nita se ogledalu ne deava. Ogledalo se ne menja ni na koji nain; ogledalo ostaje isto. Ovo je presecanje samog korena. Postoje dve vrste ljudi. Jedni koji se stalno bore protiv simptoma, koji se stalno bore ne protiv korena-uzroka, ve samo protiv simptoma bolesti. Na primer, ima groznicu, temperaturu od etrdeset stepeni. Moe da uradi jednu stvar: moe da ode pod hladan tu; to e rashladiti telo, spustie temperaturu - ali ti se bori protiv simptoma jer temperatura nije bolest. Temperatura je samo indikacija da sa telom neto nije u redu. Telo je uznemireno, zbog toga temperatura raste; telo je u krizi, u unutranjosti tela se deava neto nalik ratu, jedni mikrobi se bore protiv drugih i zbog toga temperatura raste. Ti osea toplotu - ona nije problem, ona je samo simptom. Ova toplota je prema tebi vrlo, vrlo prijateljski naklonjena, ona samo hoe da ti kae da neto treba da uini, unutra je kriza - a ako se bavi simptomom ubie pacijenta. Stavljanje leda na elo nee pomoi. Hladan tu nee pomoi. To je tetno, jer na povrini stvara lanu hladnou.
122

Ali, zar se ti nada da e samo hladnim tuiranjem zaustaviti unutranji nemir i borbu mikroba? - ona e se nastaviti i ubie te. Budale se uvek bave simptomima. Mudar ovek gleda da nae uzrok, pravi koren. On se ne trudi da ohladi telo, on pokuava da otkrije korenuzrok vrelini tela. A kada se ovaj koren promeni, kada se uzrok promeni, kada se lei uzrok, temperatura opada sama od sebe. Temperatura nije problem. Ali na svetu ima vie budala nego mudrih ljudi. U medicini smo postali mudriji, ali ne i u ivotu. U ivotu nastavljamo da pravimo gluposti. Ako si besan, poinje da se bori protiv besa. Bes je ba kao temperatura; tanije, on jeste temperatura, groznica. Ako si stvarno besan tvoje telo postaje vrue, ali to samo pokazuje da su u tvom krvotoku poele da se oslobaaju neke hemijske supstancije. Ali ni to nije koren. Supstancije se oslobaaju iz odreenog razloga - jer si stvorio situaciju u kojoj je neophodna ili borba, ili bekstvo. Kada je ivotinja u opasnoj situaciji ima dva izbora: jedan je da se bori, a drugi da pobegne. Za oba izbora potrebna je izvesna koliina otrova u krvi, jer ti je za borbu potrebno vie energije nego obino. Kada se bori potrebna je jaa cirkulacija krvi, jer ti je potrebno vie energije nego inae. Kada se bori potreban ti je snaniji izvor energije za rad, za funkcionisanje - telu je potrebna energija. Ono u lezdama sakuplja otrove, hormone i jo mnogo toga, a kada doe vreme i kada je potrebno, one se oslobaaju u krvotok. Zbog toga, kada si besan ti si tri puta snaniji nego inae. Ako bi tvoj bes postao kreativan, mogao bi da uradi mnogo toga to obino ne bi bio u stanju: mogao bi da baci veliki kamen - koji obino ne moe ni da pomeri. U borbi je ovo potrebno - to priroda obezbeuje. Ili, ako treba da pobegne i potri bie ti potrebna energija jer te neprijatelj goni, prati. Sve se promenilo, ovek je stvorio civilizaciju, drutvo, kulturu, gde animalne situacije vie ne postoje - ali duboko unutra mehanizam je ostao isti. Uvek kada oseti da se neko sprema da prema tebi bude agresivan, da neko hoe da te napadne, povredi, nanese tetu, smesta se u telu menja situacija: u krvi se oslobaaju otrovi, temperatura skae, oi se zacrvene, u lice ti navre krv - ti si spreman za borbu ili bekstvo. Sve ovo nije previe duboko, to je samo pomo telu. Bes na licu, u telu, nije realan; on prati tvoj um, prati tvoju interpretaciju. Moe se dogoditi da tamo nema nieg. Prolazi pustom ulicom mrane noi, vidi stub uline svetiljke, pomisli da je duh - u istom trenutku telo oslobaa u krvotok mnogo toga, i spremno je da se bori sa duhom ili da pobegne. Tvoj um tumai da je ulina svetiljka duh - a telo to momentalno sledi. Pomisli da je neko tvoj neprijatelj, telo sledi. Pomisli da ti je neko prijatelj, telo sledi. Tako da je koren-uzrok u umu, on je u tvojoj interpretaciji. Buda kae, Misli da ti je cela zemlja prijatelj. Zato? Isus kae, Oprosti ak i svojim neprijateljima; i ne samo to, Voli ak i svoje neprijatelje. Zato? Buda i Isus se trude da promene tvoje interpretacije. Ali Tilopa ide dalje. On kae
123

da ak i kada misli da su svi tvoji prijatelji, ti nastavlja da misli u terminima prijatelja i neprijatelja. ak i ako voli neprijatelja, ti misli da je on neprijatelj. Voli zato to je to Isus rekao. Naravno, bie u boljoj situaciji nego obian ovek koji mrzi neprijatelje, neto manje besa e ti pomoi. Ali Tilopa kae da je misao da je neko neprijatelj, misao da je neko prijatelj ve podela - ve si upao u klopku. Niko nije prijatelj i niko nije neprijatelj. Ovo je najvie uenje. Ponekad je Tilopa prevazilazio ak i Budu i Isusa. Verovatno je razlog u tome to je Buda govorio masama, a Tilopa je govorio Naropi. Kada govori vrlo naprednom ueniku moe da spusti vrh. Kada govori masama pravi kompromise. Ja sam govorio masama petnaest godina neprekidno, i vremenom sam to osetio i napustio. Govorio sam hiljadama ljudi. Ali kada govori pred dvadeset hiljada ljudi ti mora da pravi kompromise, mora da se spusti, jer je u suprotnom nemogue da te razumeju. Videvi to, odustao sam. Sada elim da govorim samo Naropama. Ti toga moda nisi svestan, ali kada samo jedna nova osoba ovde doe, a ak ni ja ne znam da je ta osoba dola, ona menja celu atmosferu. Ona vas sputa i ja osetim da treba da napavim kompromis. to se vie uzdie, to vie raste tvoja energija, to ti se vee uenje moe preneti. A u trenutku kada je Naropa postao savren - Tilopa je zautao. Tada vie nema potrebe da se bilo ta kae jer je svaki razgovor kompromis. Tada je tiina dovoljna; tada je dovoljno da se zajedno sedi. Tada Majstor sedne pored uenika, oni nita ne rade, samo ostaju zajedno i jedino se tada dogaa najvii bljesak. Tako, to zavisi od uenika. Od tebe zavisi koliko blizu e dozvoliti da ti priem. Ne radi se samo o tvom sopstvenom razumevanju, naravno, ono je tu, ali od tebe zavisi koliko mogu doneti svetu, jer to poinje da stie preko tebe. U tom smislu Isus ima vrlo obine uenike, vrlo obine, zbog toga on neto zapoinje i pravi kompromise - sa glupim stvarima. Isus je bio uhvaen iste noi kada su ga uenici pitali, Uitelju, reci nam: naravno, ti e otii u Carstvo Nebesko i sedee sa desne strane Boga, sa desne strane prestola - ali ta e biti sa nama dvanaestoricom, kakva e biti naa hijerarhijska situacija? Gde emo mi da sedimo? Ko e da sedi pored tebe? A ko odmah do ovog? Isus se spremao da umre, a ovi glupi uenici pitaju neto toliko besmisleno. Oni su brinuli kakva e hijerahija biti u Carstvu Nebeskom, ko e sedeti do Isusa. Naravno, Isus e sedeti odmah do Boga, toliko su mogli da shvate, ali ko e da sedi do Isusa? Glupo samoljublje. A Isus je sa takvim ljudima pravio kompromise. Zbog toga te Isusove tehnike ne mogu odvesti toliko visoko, to Budine mogu vrlo lako jer on nije govorio tako glupim ljudima, celog ivota ga nikada niko nije pitao tako glupu stvar. Ali - nita se ne moe uporediti sa Tilopom. Tilopa nikad nije govorio masama. On je govorio samo jednom oveku, jedinoj naprednoj dui, Naropi, i rekao, Tebi, Naropa, rei u
124

stvari koje se ne mogu rei; zbog tebe i tvog poverenja ja to mogu. Zato je uenje bilo mogue, zbog toga je uzleteo u najvie nebeske visine. Sada se potrudite da razumete sutru. Preseci koren drvetu i lie e uvenuti; preseci koren svog uma i samsara, svet, e pasti. Svetlost bilo koje svetiljke rasterae u trenutku tamu dugih kalpi, dugih godina, milenijuma; samo bljesak jarke svetlosti uma, sagoree veo neznanja. Preseci koren drvetu i lie e uvenuti. Ali ljudi se obino trude da poseku lie. To nije nain; tako se koren nee osuiti. Naprotiv, ako see lie, jo e ga vie izrasti iz drveta; ako odsee jedan list izrae tri, jer sekui lie, koren postaje jo aktivniji kako bi zatitio drvo. Svaki batovan zna kako da dobije drvo guste i zbijene kronje - samo poni da ga potkresuje. Ono e postati sve gue i gue i gue, jer na taj nain drvetu stvara izazov: odsee jedan list, a drvo e poslati tri da zatiti telo drveta, zato to je lie povrina tela drveta. Lie ne postoji samo radi tvog zadovoljstva, da ga gleda i sedi u njegovoj hladovini; ne, lie je povrina drveta. Preko lia drvo upija suneve zrake, preko lia drvo oslobaa paru, preko lia je drvo u dodiru sa kosmosom. Lie je koa drveta. Ako posee jedan list koren je izazvan: umesto njega poslae tri; on postaje oprezniji, ne moe da ostane uspavan. Neko pokua da uniti drvo i ono se brani - a isto se to deava i u ivotu, jer ivot je takoe drvo. Tu su i koren i lie. Ako odesee bes, pojavie se tri lista umesto njega, bie tri puta benji. Ako odsee seks, bie nenormalno opsednut seksom. Odseci bilo ta i posmatraj, i videe da e ti se tri puta vie toga deavati. I tada e um da kae, Odseci jo, ovo nije dovoljno! Tada e rezati vie, i vie e toga nadolaziti - sada si u zaaranom krugu. Um e nastaviti, Odseci vie, jo uvek nije dovoljno. Na taj nain e mnogo lia izrasti. Moe da odsee celu granu, ali to nee nita promeniti zato to drvo postoji zahvaljujui korenu, ne liu. Tantra kae da se ne trudi da kree lie - bes, pohlepu, seks, ne brini se zbog toga; to je naprosto glupo. Samo jednostavno pronai koren i preseci ga, i samim tim e se drvo osuiti samo od sebe. Lie e nestati, grane e nestati - ti samo preseci koren. Identifikacija je koren, a sve ostalo nije nita drugo do lie. Biti identifikovan sa pohlepom, biti identifikovan sa besom, biti identifikovan sa seksom je koren. I, zapamti, svejedno je da li si identifikovan sa pohlepom, seksom ili ak sa meditacijom. Ljubav, moksha, Bog, svejedno, to je isto identifikacija. Biti identifikovan je koren, a sve ostalo je nalik liu. Ne rei lie, ostavi ga, nema u liu nieg loeg.
125

Zbog toga tantra ne veruje u usavravanje karaktera. To te moe dobro oblikovati - ako kree lie moe drvetu dati bilo koji oblik - ali drvo ostaje ono isto. Karakter je samo spoljanji oblik - ali ti ostaje isti, nikakva se transformacija nije dogodila. Tantra ide dublje i kae, Odseci koren! Zbog toga su tantru shvatali tako pogreno - jer tantra kae, Ako si pohlepan, budi pohlepan; ne brini zbog pohlepe. Ako si seksualan, budi seksualan, ne brini uopte zbog toga. Drutvo ne moe da tolerie takvo uenje: ta ovi ljudi govore? Oni hoe da stvore haos. Hoe da unite svaki red. Ali oni nisu razumeli da jedino tantra moe da promeni drutvo, oveka, um, nita drugo; i samo tantra unosi stvaran red, prirodan red, prirodno cvetanje unutranje discipline, nita drugo. Ali to je vrlo dubok proces - treba da presee koren. Posmatraj pohlepu, posmatraj seks, posesivnost, ljubomoru. Zapamti samo jednu stvar: ne poinji da se identifikuje, samo posmatraj; samo gledaj, postani gledalac. Malo pomalo, kvalitet svedoka e da ojaa; poee da uvia svu besmislenost pohlepe. To je vrlo suptilno. Bie sposoban da vidi kako suptilno funkcionie ego, kako su njegovi putevi suptilni. To nije velika stvar; to je veoma suptilno i osetljivo i duboko skriveno. to vie posmatra, to tvoje oi postaju sposobnije da vide, postaje perceptivniji, vie vidi i moe dublje da se pomera, i stvara se vee rastojanje izmeu tebe i onoga to ini. Distanca pomae jer bez nje ne moe biti zapaanja. Kako moe da vidi stvari koje su suvie blizu? Ako stoji previe blizu ogledalu nee moi da vidi svoj odraz. Kako moe da vidi ako tvoje oi dodiruju ogledalo? Potrebna je distanca. A nita ti ne moe dati distancu osim svedoenja. Pokuaj i uveri se. Krei se kroz seks; nema nieg loeg u njemu, ali ostani posmatra. Posmatraj pokrete tela; posmatraj kako energija dolazi i odlazi, posmatraj kako energija opada; posmatraj orgazam, ta se deava - kako se dva tela pokreu u ritmu; posmatraj otkucaje srca - kako postaju sve bri i bri, dolazi trenutak kada potpuno polude. Posmatraj toplinu tela, pojaanu cirkulaciju krvi. Posmatraj disanje, ono postaje ludo i haotino. Posmatraj trenutak kada tvoja kontrola dostie granicu i sve postaje nekontrolisano. Posmatraj trenutak posle koga vie ne moe da se vrati, posle koga nema povratka. Telo postaje toliko automatsko da svaka kontrola nestaje. Samo trenutak pre ejakulacije izgubio si potpunu kontrolu, telo ju je potpuno preuzelo. Posmatraj to: procese u kojima uestvuje dobrovoljno, i one nedobrovoljne. Trenutak u kojem si imao kontrolu i mogao si da se vrati, kada je povratak bio mogu, i trenutak kada vie ne moe da se vrati, kada povratak postaje nemogu - kada je telo sve potpuno preuzelo, kada vie nema kontrolu. Posmatraj sve - milion stvari je tamo. Sve je toliko kompleksno, i nita nije kompleksnije od seksa, jer je celo telo-um u to ukljueno - samo svedok nije ukljuen, samo jedna stvar uvek ostaje izvan. Svedok je izvan. Po svojoj prirodi svedok nikad ne moe da postane unutranji. Pronai ovog svedoka i stajae na vrhu planine, i sve e se
126

deavati u dolini i nita se nee ticati tebe. Ti samo gledaj: u emu ti uestvuje? To je kao da se deava nekom drugom. Isto je tako sa pohlepom; isto je sa besom; sve je vrlo sloeno. A ti e uivati ako moe da posmatra - negativne, pozitivne, sve emocije. Zapamti samo jednu stvar: kada si posmatra, identifikacija je slomljena, tada je koren preseen. A kada je koren jednom preseen, kada jednom pomisli da nisi vie delatelj, iznenada e sve da se promeni. A promena je iznenadna, nema u njoj postepenosti. Preseci koren drvetu i lie e uvenuti, preseci koren svog uma i samsara e pasti. U trenutku kada presee koren uma, i identifikacije zajedno sa njim, samsara pada, itav svet se rui kao kula od karata. Samo mali povetarac svesnosti, i cela kua se rui. Odjednom si tu, ali ne vie u svetu transcendirao si. Moe da ivi na stari nain, da ini iste stvari - ali nita nije staro, zato to ti vie nisi onaj stari. Ti si savreno novo bie - to je preporod. Hindusi to zovu dwij, dvaput roeni. ovek koji ovo dostigne je dvaput roen, ovo je drugo roenje - a to je roenje due. Ovo je Hrist podrazumevao pod spasenjem. Spasenje nije novo roenje tela; to je novo roenje svesti. Preseci koren svog uma i samsara e pasti. Svetlost bilo koje svetiljke rasterae u trenutku tamu dugih, dugih kalpi, dugih, dugih godina. Ali ne budi zabrinut zbog toga kako e iznenadno svetlo moi da raspri tamu mnogih, mnogih miliona ivota. Rasterae ga jer mrak nema gustinu, nema u sebi supstanciju. Da li je star samo trenutak ili hiljade godina, to je svejedno. Odsustvo se ne moe poveati ili smanjiti; svetlost je supstancijalna, ona je neto - mrak je samo odsustvo. Svetlost je tu, i mrak vie nije tu. To ne znai da e mrak stvarno da bude rasteran, jer tamo nema nieg to bi bilo rasterano. To ne znai da kad ti upali svetlo mrak nestaje - tamo nema nieg to bi moglo da nestane. U stvari, tamo nema niega, samo odsustva svetlosti. Svetlost dolazi, i mraka nema. Samo bljesak jarke svetlosti uma sagoree veo neznanja. Budisti koriste re um na dva naina: um sa malim u, i um sa velikim U. Kada koriste re sa velikim U oni misle na svedoka, svesnost. Kada koriste re sa malim u misle na svedoenje. A obe znae um - na taj nain oni istu re koriste za oba sluaja - sa samo malom razlikom, sa velikim U ti si svedok, a sa malim u si ono to svedoi misli, emocije, bes, pohlepa, sve.
127

Zato koriste istu re? Zato stvaraju konfuziju? Postoji razlog za to jer kada se Um sa velikim U pojavi, um sa malim u je u njega jenostavno apsorbovan. Kao to se reka uliva u okean, milion umova oko velikog Uma upada u njega, energija je ponovo apsorbovana. Energija pohlepe, besa, ljubomore se kree spolja, centrifugalno. Iznenada, kada Um sa velikim U stigne, svedok tamo sedi posmatrajui u tiini, i sve reke menjaju svoj tok. One su se kretale centrifugalno, prema periferiji; iznenada, one se vraaju, postaju centripetalne; poinju da se ulivaju u veliki Um - sve je apsorbovano. Zbog toga se koristi ista re. Samo bljesak jarke vetlosti uma sagoree veo neznanja. U samo jednom trenutku sve neznanje je sagorelo - ovo je trenutno prosvetljenje. Ko god prione za um ne vidi istinu koja je iza uma. Ako se zakai za um, pohlepu, emocije, nee biti u stanju da vidi ono to je iza uma - velikog Uma - jer ako se zakai, kako moe da vidi? Ako se zakai tvoje oi e zatvoriti kaenje. A ako se zakai za objekat, kako moe da vidi subjekat? Ovo kaenje treba da bude odbaeno. Ko god prione za um je identifikovan, i ne vidi istinu koja je iza uma. Ko god nastoji da praktikuje Dharmu ne nalazi istinu koja je iza prakse. Sve prakse su u umu. Sve to radi je iz uma. Samo svedok nije u umu, zapamti ovo. Tako, ak i kada radi meditaciju ostani svedok, neprekidno gledaj ta se deava. Vrti se u dervikoj meditaciji? - vrti se, vrti koliko god moe, ali ostani unutranji svedok i gledaj kako se telo vrti. Telo nastavlja da se vrti sve bre i bre, i to se telo bre vrti, dublje osea da se tvoj centar ne kree. Ti ostaje miran, telo se vrti kao toak, ti stoji upravo u sredini. to se telo bre kree, dublje doivljava injenicu da se ti ne kree, i distanca je stvorena. to god da radi, ak i kad meditira, ja ne izuzimam nita, ne kai se ni za meditaciju, jer e doi dan kada e i to kaenje biti odbaeno. Meditacija postaje savrena kada i sama otpadne. Kada je meditacija savrena, nema potrebe da meditira. Zato neprekidno budi svestan da je meditacija samo most, ona treba da se prevazie. Most nije mesto na kome se zida kua. Mora ga proi i otii iza njega. Meditacija je most; mora i sa njom da bude oprezan, inae moe da prestane da se identifikuje sa besom, pohlepom, a da se
128

identifikuje sa meditacijom, samilou. Tada si opet u istoj klopci; kroz druga vrata uao si u istu kuu. Jednom se dogodilo: Mula Nasrudin je doao u gradski bar a ve je bio pijan, tako da mu je barmen rekao, Odlazi! Ve si pijan i ne mogu ti vie dati. Samo ti idi svojoj kui. Ali on je navaljivao, pa je barmen morao da ga izbaci. Dugo je hodao u potrazi za drugim barom. Tada je uao u isti bar, ali na drugi ulaz. Uao je, pogledao barmena i malo se iznenadio jer mu je izgledao poznat, ponovo ga je pitao - a ovek je odgovorio, Rekao sam ti jednom i zauvek da ti veeras neu dati nita. Odlazi odavde! Opet je insistirao i opet bio izbaen. Dugo je hodao traei sledei bar, ali je u gradu postojao samo jedan. Uao je kroz trea vrata, zagledao se u oveka, opet mu se uinio poznat, i najzad rekao, ta se deava? Jesu li svi barovi u gradu tvoji? To se deava. Izbaen si kroz jedna vrata; ulazi na druga. Bio si identifikovan sa svojim besom, sa svojim strastima; sada si postao identifikovan sa svojom meditacijom. Bio si identifikovan sa seksualnim uivanjem; sada si identifikovan sa ekstazom koju ti prua meditacija. Nita nije drugaije - grad ima samo jedan bar. Ne trudi se da u isti bar ulazi ponovo i ponovo. I odakle god da ue, naii e samo na jednog vlasnika - svedoka. Budi sa tim obazriv, inae e mnogo energije biti nepotrebno izgubljeno. Putuje dugo da bi ponovo uao u istu stvar. Ko god prione za um, ne vidi istinu koja je iza uma. ta se nalazi iza uma? Ti. ta se nalazi iza uma? Svest. ta se nalazi iza uma? Satchitanada, Istina, Svest, Blaenstvo. Ko god nastoji da praktikuje Dharmu ne nalazi istinu koja je iza prakse. I to god da praktikuje, zapamti, praksa te nee dovesti do prirodnosti, do oputenosti i prirodnosti, zato to praksa znai praktikovanje neega to ne postoji. Praktikovanje uvek podrazumeva praktikovanje neeg vetakog. Priroda ne treba da se praktikuje; to nije potrebno, ona je ve tu. Kako moe da ui neto to je ve tu? Kako moe da ui prirodu, Tao? To je ve tu! Roen si sa tim. Nema potrebe da trai nekog uitelja da te ui - i u tome je razlika izmeu uitelja i Majstora. Uitelj je neko ko te neemu ui; Majstor je neko ko ti pomae da se odui od svega to si ve nauio. Majstor ti pomae da se odui. Majstor ti daje ukus ne-prakse. To je ve tu, ali si uei izgubio. Pomou oduavanja ponovo e to zadobiti. Istina nije otkrivanje, ona je ponovno otkrivenje. Ona je tu od samog poetka.
129

Kada doe na ovaj svet ona je sa tobom, Kada se raa u ovaj ivot ona je sa tobom, zato to ti jesi ona. To ne moe da bude drukije. To nije neto spolja, to je unutar tebe, to je tvoje pravo bie. Zato, ako praktikuje, kae Tilopa, nee saznati ta je iza prakse. Seti se ponovo i ponovo, bilo ta da praktikuje, bie to deo tvog uma, malog uma, periferije, a ti treba da ode iza toga. Kako otii iza? Vebaj, nita u tome nije loe, ali budi paljiv; meditiraj ali budi paljiv - jer krajnje znaenje rei meditacija je svedoenje. Sve tehnike mogu biti od pomoi, ali one zapravo nisu meditacije, one su samo pipanje u mraku. Iznenada jednog dana, radei neto, postae svedok. Radei meditaciju kao to je dinamik ili kundalini ili vrtnja, iznenada e jednog dana meditacija nestati, ali ti nee biti s njom identifikovan. Ti e stajati sa strane u tiini, posmatrae je - tog dana dogodie se meditacija; od toga dana tehnike vie nee biti prepreka, vie nee biti pomo. Ako ti se dopada, moe uivati u njima, ali one vie nisu potrebne - sada se dogodila istinska meditacija. Meditacija je svedoenje. Meditirati znai postati svedok. Meditacija uopte nije tehnika! To e za tebe biti vrlo zbunjujue, jer ja nastavljam da ti dajem tehnike. U krajnjem znaenju, meditacija nije tehnika; meditacija je razumevanje, svesnost. Ali tebi su potrebne tehnike jer je vrhunsko razumevanje od tebe jo jako, jako daleko; skriveno je duboko u tebi, ali jo uvek jako daleko od tebe. Upravo u ovom tenutku moe ostvariti, ali nee ostvariti jer tvoj trenutak odlazi, tvoj um se kree. Upravo u ovom trenutku je to mogue, ali ipak nemogue. Tehnike e premostiti rascep, one samo premouju pukotinu. Zato su u poetku meditacije tehnike; na kraju e se smejati, tehnike nisu meditacije. Meditacija je potpuno razliit kvalitet bia, ona nema veze ni sa im. Ali to e se dogoditi samo na kraju, ne misli da e se to dogoditi na poetku, inae provalija nee biti premoena. Ovo je problem sa Krinamurtijem, i ovo je problem sa Maharii Mahe Jogijem - oni su dva suprotna pola. Mahe Jogi misli da su tehnike meditacija, tako da samo ako se prilagodi tehnici - transcendentalnoj ili nekoj drugoj meditaciji - dogaa se meditacija. Ovo je ispravno, i pogreno. Ispravno je jer se na poetku poetnik mora prilagoditi nekoj tehnici, jer njegovo razumevanje nije dovoljno sazrelo da shvati Vrhovno. Tako da je, u neku ruku, tehnika meditacija. To je kao kada dete ui azbuku - pa mu kaemo da je m isto kao kad koristi re majmun; majmun predstavlja slovo m. Pomou m majmun je tu, i dete poinje da ui. Ne postoji odnos izmeu majmuna i m. M moe da predstavlja milion stvari, i uvek je razliito u svakoj od njih. Ali detetu se to mora nekeko predstaviti, a majmun mu je blizak; ono moe da razume ta je majmun, ali ne i ta je m. Pomou majmuna ono e biti sposobno da razume m - ali to je samo poetak, ne i kraj.
130

Mahe Jogi je u pravu za poetak, moe da te gurne na put, ali ako se zakai za njega izgubljen si. On mora da se napusti, on je osnovna kola; dobar dokle se prua. Ali nije potrebno ostati uvek u osnovnoj koli. Osnovna kola nije univerzitet, i osnovna kola nije univerzum; treba kroz nju da proe. Poetno razumevanje meditacije je da je ona tehnika. Zatim je tu Krinamurti kao suprotan pol. On kae da nema tehnika, nema meditacije; ne gubi vreme sa tehnikama, meditacija je samo svesnost, nebirajua svesnost. Savreno tano! - ali on nastoji da ti pomogne da stigne na univerzitet a nisi zavrio osnovnu kolu. On moe da bude opasan jer govori o Vrhovnom. Ti to ne moe da razume, upravo sada tvoje razumevanje nije mogue, poludee. Kada slua Krinamurtija ti si izgubljen, jer e razumeti intelektualno da je on u pravu, ali e znati da se u tvom biu nita nije dogodilo. Mnogi sledbenici Krinamurtija su doli k meni. Oni kau da razumeju intelektualno: Naravno da je on u pravu, ne postoje tehnike, meditacija je svesnost - ali ta da radimo? A ja im kaem da samim tim to pitaju ta da rade, znai da im je potrebna tehnika. ta da radimo? Ti pita kako to da postigne, ti pita za tehnike. Krinamurti ne moe da ti pomogne. Bolje idi kod Maharii Mahe Jogija, to e biti bolje. Ali ljudi su se zalepili za Krinamurtija, a ima i ljudi koji su se zalepili za Mehe Jogija. Ja nisam nijedan od njih - ili sam obojica; i zato sam veoma zbunjujui. Obojica su jasni, njihova polazita su jednostavna, razumevanje Mahe Jogija ili Krinamurtija nije sloeno. Ako zna jezik moe da ih razume, tu nema problema. Problem nastaje sa mnom, jar ja u uvek da govorim o poecima i nikad ti neu dozvoliti da zaboravi kraj. Uvek u govoriti o kraju, i uvek u ti pomagati da krene od poetka. Bie zbunjen jer e rei, Kako to misli? Ako je meditacija samo svesnost, zato proi kroz toliko vebi? Treba da proe kroz njih; samo e ti se tada dogoditi meditacija, ona je, jednostavno, razumevanje. Ili e da kae, Ako su tehnike sve, zato nastavlja da govori ponovo i ponovo da tehnike treba da se napuste, odbace? Zato to osea: Zato neto to sam tako duboko nauio, uz toliko mnogo napora i tekog rada, moram sada da napustim? Ti bi voleo da se zalepi za poetak. Ja ti to neu dozvoliti. Kada jednom stane na put, ja u te gurati do samog kraja. To je problem; uz mene e se sa ovim problemom suoiti, sudariti i razumeti ga. Ja u izgledati kontradiktoran. I jesam; ja sam paradoksalan jer nastojim da ti pruim i poetak i kraj, prvi i poslednji korak. Tilopa govori o Vrhovnom. On kae: Ko god nastoji da praktikuje Dharmu ne nalazi istinu koja je iza uma. Da bi znao ta je iza uma i prakse, Samo nemoj da se zakai,
131

treba odluno potpuno presei koren uma i zuriti ogoljen. To je ono to ja nazivam svedokom: zuriti ogoljen. Samo ogoljeno zurenje e biti dovoljno, koren je preseen. To ogoljeno zurenje je kao otar ma. Na ovaj nain treba slomiti razlike, i ostati miran. Oputen, prirodan, gledajui ogoljen u sebe - to je poslednja re. Ali, kreni polako, jer um je vrlo osetljiv mehanizam. Ako suvie uri i uzme preveliku dozu Tilope, moda nee biti u stanju da to upije i svari. Idi polako; uzmi samo onoliko koliko moe da svari i upije. Ja sam ovde; rei u vam mnogo toga jer i vas ima mnogo, i preuzeu mnoge dimenzije jer vas je mnogo. Ali upij samo ono to je za tebe hranljivo, i svari to. Ba je pre neki dan doao sannyasin, iskreni tragalac, ali zbunjen, jer sam govorio o jogi i tantri, i rekao da je tantra vie uenje a joga nie, a on dve godine radi hatha jogu i osea se doro. Zbunio se ne znajui vie ta da radi. Nemoj se tako lako zbuniti. Ako se osea dobro sa jogom, prati svoje unutranje sklonosti. Ne dozvoli mi da te zbunim. Ja za tebe mogu biti konfuzan, ali prati samo svoje prirodne sklonosti - oputeno, prirodno. Ako ti je dobro, to je dobro za tebe. Zato se brine zbog toga ta je vie a ta nie? Neka bude nie. Pojavio se ego; ego kae, Ako je ovo nie uenje, zato ga sledi? To ti nee biti od koristi. Sledi ga; ono je za tebe pravo. ak i ako je nie, ta je u tome loe? Doi e trenutak kada e kroz nie dostii najvie. Lestvice imaju dva kraja: na jednom kraju je ono najnie, na drugom kraju je ono najvie. Tako da tantra i joga nisu opozitne, one su komplementarne. Joga je primarna, osnova od koje treba da krene. Ali se tada ne treba zalepiti. Doi e trenutak kada jogu treba da transcendira i pomeri se prema tantri; na kraju treba potpuno da napusti lestvice - i jogu i tantru. Sam u sebi samom, u dubokom spokoju, zaboravljajui sve. Pogledaj me: ja nisam ni jogin ni tantrik. Ja ne radim nita - niti praktikujem, niti ne-praktikujem. Niti se hvatam za metode, niti za ne-metode. Ja sam ovde jednostavno tih, ne inim nita. Lestvice za mene vie ne postoje, put je nestao, nema pokreta, to je potpuni mir. Kada stigne kui nema nieg da se radi; jednostavno zaboravlja sve i ostaje u miru Bog je vrhunski spokoj.
132

Zapamti ovo jer u govoriti o tantri zbog onih kojima treba pomoi da kroz to prou; nekad u govoriti o jogi, jer e to pomoi drugima. Ti samo razmisli o svojim sopstvenim sklonostima, sledi svoj sopstveni oseaj. Ja sam ovde da ti pomognem da postane to to jesi, ne da bih te zbunio. Ali ja treba da kaem toliko toga zato to moram da pomognem mnogima. Pa, ta da radi? Samo nastavi da me slua. to god nae da je hranljivo, svari to; dobro to savai, svari; neka to postane tvoja krv i tvoje kosti, sama sr tvojih kostiju - ali sledi svoje sopstvene sklonosti. A ja sam toliko upijen u tantru kada o njoj govorim zato to sam takav; ja ne mogu da budem delimian, ja sam potpun to god da radim. Ako govorim o tantri, ja sam potpuno u njoj, tada nita nije bitno, samo je tantra bitna; to ti moda daje laan utisak. Ja ne uporeujem kada govorim, meni neto nije vanije od neeg drugog. Tantra je najvie, vrhovno cvetanje. To je tako zato to ako neto gledam sa totalnou, to jeste tako. Ako govorim o jogi, ponovo e se dogoditi isto, jer sam potpun. To nema nita ni sa tantrom ni sa jogom - to je moja totalnost koju prenosim na sve. Kada govorim o jogi i Patanaliju, ponovo u rei da je to poslednje. Zato, ne budi zbunjen; seti se uvek da je to moja totalnost i moj kvalitet koji u to unosim. Ako ovo moe da zapamti, bie ti od pomoi; ak te ni moje paradoksalno bie nee zbuniti.

IX IZA I IZA

Pesma se nastavlja: Ne treba davati ni primati, ve ostati prirodan - jer Mahamudra je iza svih prihvatanja i odbacivanja. Poto alaya nije roena, niko je ne moe omesti ili zaprljati; boravei u carstvu neroenosti, sve e se pojave rastvoriti u Dharmati, a samovolja i samovanost ieznue u nitavilu. 19. februar l975.

Obian um eli da uzme to vie od sveta; odasvud, iz svakog pravca i svih dimenzija. Obian um je veliki sakuplja, on je prosjak, a prosjaenje je takvo da se ne moe zadovoljiti - ono je beskonano. to vie dobije, javlja se vea udnja; to vie ima, vie eli. To postaje opsesivna glad. U tvom biu ne postoji potreba za tim, ali ti si opsednut i postaje sve jadniji
133

jer nita ne moe da te zadovolji. Nita ne moe da zadovolji um koji stalno trai vie. Vie je groznica, to nije zdravlje, i tome nema kraja. U metaforinom smislu, obian um nastavlja da jede ne samo stvari, ve i ljude. Mu toliko duboko i potpuno eli da poseduje enu da to postaje neka vrsta jedenja; on eli da je pojede i svari tako da ona postane deo njega. Obian um je ljudoder. ena eli isto: da tako upije mua da od njega ne ostane nita. Oni se meusobno ubijaju. Prijatelji rade isto; roditelji to isto rade deci, deca roditeljima; u svim odnosima obini umovi potpuno upijaju jedni druge. To je vrsta jedenja. Ali postoji natprosean um, upravo suprotan obinom umu. I upravo zbog obinog uma, pojavio se natprosean. O tome ue religije. One kau, Daj, deli, udeljuj! Sva religijska uenja polaze od toga da ne treba da uzima ve, naprotiv, treba da daje. Propoveda se dobroinstvo. Takvo propovedanje stvara natprosean um. Prosean um e uvek biti jadan, jer udnja za vie nikad nee biti ispunjena; uvek e ga nai depresivnog, tunog. Natprosean religiozni um je kultivisan, uvek e ga nai srenog, poseduje neku vrstu radosti jer ne trai nita; naprotiv, on daje - ali duboko dole on je jo uvek prosean um. Radost ne moe doi iz dubine bia, ona moe postojati samo na povrini. Natprosean um je okrenut potpuno naopake i postao je samo suprotnost obinom umu. On stoji na glavi, on je shirshasan, ali je ostao isti. Sada se pojavila nova elja, da daje vie i vie i vie; tome ponovo nema kraja. On e biti radostan, ali duboko ispod ove radosti moi e da otkrije odreeni kvalitet tuge. Uvek e kod religioznih ljudi nai taj kvalitet tuge. I radost, naravno, jer oni daju, ali i tugu jer ne mogu da daju vie; radost jer dele, ali i tugu jer im to nije dovoljno. Nita nee biti dovoljno. Zbog toga postoje dve vrste bede: obina beda; takve obine bedne ljude moe da nae svuda oko sebe, na svakom mestu, cela zemlja je puna onih koji neprekidno trae vie, a to se ne moe ispuniti. Tu je i druga vrsta bede koja ima radosno lice; pronai e ga kod svetenika, monaha po manastirima, u ashramima, ljudi koji uvek izgledaju kao da su nasmejani, ali iza njihovih osmeha krije se neka tuga. Ako dublje posmatra, otkrie da su i oni jadni - ne moe beskonano da daje, jer nema toliko! Ove tipove ljudi e lako sretati. Religioznog oveka kultivie hrianstvo, judaizam, Islam, hinduizam. On jeste bolji od prosenog uma, ali ne moe da bude poslednja re svesnosti. Dobro je biti bedan na religiozan nain, bolje je biti bedan kao imperator nego kao prosjak. Jedan jako bogat ovek je umirao i pozvao me je da budem pored njega kada ode, tako da sam bio tamo. U poslednjem trenutku je otvorio oi i rekao svom sinu - jer mu je on stalno bio na umu, priao mi je o tome vie puta: bio je zabrinut zbog sina jer je bio rasipnik i voleo je materijalne stvari, a ovaj starac je bio religiozan ovek. Poslednje rei koje je uputio sinu bile su, Sluaj, novac nije sve i ti ne moes sve da kupi novcem.
134

Postoje druge stvari osim novca, a novac sam po sebi ne moe nikoga da usrei. Sin ga je sasluao i rekao, Moda si u pravu, ali sa novcem ovek moe da bira tugu po sopstvenoj elji - moda ne moe da kupi sreu, ali moe da izabere svoju tugu, moe da bude bedan na svoj sopstveni nain. Siromaan ovek je bedan bez svog izbora; bogat ovek je bedan po sopstvenom izboru - u tome je sva razlika. On bira svoju bedu, a to je neka vrsta slobode. Siromanom oveku se beda jednostavno deava kao kob, sudbina; on nema izbora. Religiozan ovek bira svoju bedu, zbog toga je on pomalo radostan; nereligiozan ovek pati zbog svoje bede jer nema drugog izbora. Obojica ive u istom jo svetu, ali religiozan ivi poput imperatora, udeljujui, pruajui, inei milosrdna dela. Budizam, ainizam, taoizam, stvorili su trei tip uma koji vie nije ni prosean ni natprosean; u stvari, to i nije um. Najbolje bi bilo da se nazove ne-um. Pokuaj da razume kvalifikaciju. Prosean um, natprosean um koji mu je samo suprotnost, ali je jo uvek u istoj jo dimenziji - i ne-um, koji su stvorili budizam, ainizam, taoizam. ta je ne-um? - trei pristup realnosti. Budizam i ainizam ne propovedaju milosre, oni propovedaju ravnodunost. Oni ne kau, Daj! jer je davanje deo primanja, to je isto podruje. U primanju ti od nekog prima, u davanju tebi neko daje, ali podruje ostaje isto. Dimezija se ne menja, menja se samo pravac. Budizam propoveda ravnodunost, neposedovanje. Naglasak je na neposedovanju, ne na davanju. Ne treba da poseduje, to je sve. Ne treba da nastoji da poseduje stvari ili ljude; ti jednostavno odbacuje svet posedovanja. Nije stvar u primanju ili davanju, jer oba pripadaju svetu posedovanja. Moe da deje samo ono to poseduje; kako moe da daje ono to nema? Moe da da samo ono to si pre toga stekao; moe da da samo ono to si pre toga dobio - kako bi inae to mogao da da? Na svet si doao bez iega, bez poseda; i napustie svet bez ikakvih poseda. Ti u svetu moe da bude na dve strane: na strani onih koji tragaju za sve vie i vie, koji uzimaju sve vie i vie, i upijaju sve vie i vie, i nastavljaju da se goje; na drugoj strani su oni koji daju sve vie i vie, i postaju sve mraviji i mraviji i mraviji. Buda kae da ne treba da poseduje; ne treba da izabere nijednu stranu. Samo budi u stanju neposedovanja. Ovaj ovek, ovaj trei tip oveka, koga nazivam ne-um, nee biti tako sretan, radostan, kao natprosean ovek. On e pre biti utljiv, spokojan, tih; on e biti u dubokom zadovoljstvu - ali ne radostan. Na njegovom licu nee nai osmeh; nee nai nijednu statuu nasmeenog Bude, ili nasmeenog Mahavire, ne. Oni nisu radosni, nisu sretni. Oni nisu jadni, naravno, ali nisu ni sretni - oni su ispali iz sveta bede i sree. Oni su jednostavno oputeni, ravnoduni prema stvarima i svetu stvari; oni su izdvojeni, otueni. To je anashakti, otuenost, ravnodunost. Takvi ljudi oko sebe ire izvestan kvalitet tiine, moe da oseti tu tiinu.
135

Ali Tilopa ide iza ova tri tipa; Tilopa ide iza sva tri tipa, i sada postaje teko klasifikovati ga. Obian um trai vie; natprosean um nastoji da daje vie; ne-um, ravnoduan, nedotaknut, niti daje, niti prima - kako onda nazvati Tilopin um? Tilopa je etvrti tip, a etvrti je poslednji i najvii, vie ne postoji iza. On ak nije ne-um, on nije um kao takav - jer je i u ne-umu jo prisutan negativ uma. Naglasak je na ravnodunosti prema stvarima i svetu stvari, ali je tvoj fokus jo uvek na njima: Ostani ravnoduan, nedotaknut! Ti ne poseduje stvari, ali vodi rauna kako ih ne bi posedovao; ostaje izdvojen, ali mora da podstie sebe da bude oprezan kako ne bi posedaovao nita. Neka ti sutina ovog bude jasna: naglasak je jo uvek na stvarima - budi ravnoduan prema svetu! Tilopa kae da naglasak treba da bude na tebi samom, ne na stvarima. Poivaj u samom sebi; ne budi ak ni ravnoduan prema svetu, jer ak i ta ravnodunost jo uvek stvara vrlo suptilan most prema svetu. Fokus ne treba da bude na drugima. Okreni svoj ivot sasvim unutra. Ne brini o svetu, stvarima, ne budi ak ni ravnoduan prema njima. Ne trai vie, ne trudi se da daje vie, ne budi ravnoduan prema svetu. To je kao da je svet jednostavno nestao. Ti si centriran u sebi, sedei unutra, ne ini nita. Ceo tvoj fokus se promenio, potpuno se izvrnuo. To je kao da je ceo svet potpuno nestao; u njemu nema nueg da se d, nieg da se primi, nieg prema emu moe biti ravnoduan. Smo ti jesi. ivi u svojoj svesnosti i to je sav tvoj svet. Nita vie ne postoji. To je stanje iza uma i iza ne-uma. To je vrhunsko, najvie stanje razumevanja. Nieg nema iza ovog. I eleo bih da vam kaem: nikada nemojte biti zadovoljni ukoliko ovo ne postignete. Zato? Zato to je obian ovek bedan. On trai sve vie i to se nikada ne moe zadovoljiti, tako da beda ostaje prisutna, beda se nastavlja, postajui sve vea i vea i vea. ovek natprosenog uma, o kome ue religije, je radostan, ali duboko unutra tuan. ak i njegova radost izvire iz tuge. To znai da ako hoe da se nasmei, osmeh mu ne nailazi; znai da on pozira, kao da je tamo prisutan fotograf a on ini odreeni gest koji zapravo u sutini ni ne postoji. Tada je bolje biti onaj prvi, moe se bar nasmeiti; osmeh nije naroito dubok, ali ga bar malo ima. Ali ne zadugo. Sve to moe da da uskoro e biti iscrpljeno, a tada, tada e radostan osmeh nestati. elee da daje vie, i uskoro e se nai u istoj neprilici kao i prvi, obian ovek. Moda e drugom tipu oveka biti potrebno malo vie vremena da razume i prepozna bedu, ali e beda doi. Radost koju praktikuje u damijama, hramovima, manastirima ne moe da bude jako duboka i ne moe da postane pravo stanje stvari. Ona ne moe da traje veno. Ti e je izgubiti. Njena prava priroda je takva da ona moe da bude samo trenutana. Zato ona moe da bude samo trenutana? Zato to e doi
136

trenutak, doi e do granice iza koje vie nee moi da daje jer vie nee imati. Zbog toga ovaj drugi tip uma pravi kompromise. Prosean i natprosean um imaju isti kvalitet: oni sklapaju kompromise. A kompromise e pronai svuda. ovek prvo poinje da sakuplja stvari, a zatim ih udeljuje. Ili e zaraditi sto rupija i pokloniti od toga deset odsto, jer je to jedini mogui nain. Ako ti odmah pokloni svih sto rupija vie nee imati ta da poklanja. Nastavlja da sakuplja stvari, a zatim ih razdeljuje. Muhamedanci kau da treba da pokloni petinu svoje zarade; budi milosrdan samo sa petinom svoje zarade. Zato? Zato to je to kompromis; inae ne bi imao ta dalje da poklanja. Tako, prvo sakuplja, zatim udeljuje. Sakupljaj da bi udelio, obogati se da bi mogao da bude milosrdan, eksploatii da bi mogao da pomae. Ovo je apsurdno! Ali ovo je jedini mogui nain: most izmeu prosenog i natprosenog. ak i ovek prosenog uma misli i veruje da bi poklanjao, pomagao ljudima ako bi imao dovoljno. I, naravno, kada ima dovoljno, on to takoe radi, daje poklone bolnicama, centrima za borbu protiv raka, poklanja bibliotekama ili koledima. Prvo eksploatie, zatim poklanja; prvo te opljaka, a zatim ti pomae. Izmeu pomagaa i otimaa ne postoji razlika; u stvari, oni su ista osoba: desna ruka otima, leva pomae; oni pripadaju istoj dimenziji stvari. Trei ovek, ovek ne-uma, u boljoj je situaciji nego prva dva. Njegova tiina moe da traje due, ali on nije blaen. On ne osea blaenstvo - on nije nesrean, nije jadan, ali je njegovo stanje negativne prirode. On je poput oveka koji nije bolestan jer lekari ne mogu da pronau nikakvu bolest, ali nije ni zdrav jer se ne osea dobro. On nije bolestan, a nije ni zdrav - on se nalazi upravo u sredini. Nije jadan, nije sretan - on je jednostavno ravnoduan. A ravnodunost moe da ti prui tiinu, ali tiina nije dovoljna. To je dobro, to je divno, ali time ne moe biti zadovoljan; pre ili kasnije poee da se dosauje. Ovo se dogaa ako ode u planine. Poto ti je dosadio gradski ivot Bombaj, London, Njujork - dosadila ti je buka, saobraaj, i sva ta mahnitost koja se stalno nastavlja, ti bei na Himalaje. Ali posle nekoliko dana, tri, etiri, pet, najvie sedam - poinje da se dosauje u tiini. Poinje da ezne za gradskim ivotom: klubovima, bioskopima, prijateljima. Tiina nije dovoljna, jer tiina ima prirodu smrti, a ne prirodu ivota. Ona je dobra na odmoru, dobra je na izletu, dobra je da za nekoliko dana izae iz svojih svakodnevnih briga i da nekoliko trenutaka bude tih; uivae, ali ne moe da uiva zauvek. Uskoro e biti zasien; uskoro e osetiti da ona nije dovoljna. Ona nije hranljiva. Tiina e te zatititi od bede i sree, od uzbuenja, ali ona po sebi nije hranljiva. Ona je negativno stanje. etvrto stanje, na koje ukazuje Tilopa - ono koje se ne moe izrei i koje je nastojao da kae Naropi i njegovoj veri, njegovoj ljubavi i njegovom poverenju - je stanje blaenstva, tiine i poverenja, u njemu postoji pozitivnost. To nije obina tiina. Do nje se ne dolazi kroz
137

ravnodunost prema ivotu, ve pre kroz ono suprotno, do nje se dolazi kroz najdublje iskustvo tvog sopstvenog postojanja. Nju ne moe da podstakne odricanjem; ona e procvetati kroz oputenost i prirodnost. Razlika je suptilna. Ali ako nastoji da razume i meditira nad ovom razlikom, ceo tvoj ivotni put e ti postati jasan, i tada e moi da putuje vrlo lako. Nemoj nikada biti zadovoljan pre etvrtog stanja, jer ako ak i postane zadovoljan, pre ili kasnije e se pojaviti nezadovoljstvo. Sve dok ne postigne Satchitanadu - apsolutnu istinu, apsolutnu svesnost, i apsolutno blaenstvo - dom jo nije pronaen, jo uvek putuje. U redu, ponekad se odmara pored puta, ali ne ini od toga dom. Putovanje se nastavlja; morae da se digne i morae da krene dalje. Iz prvog stanja uma pomeri se u drugo, iz drugog se pomeri u tree, iz treeg se pomeri iza. Ako si u prvom stanju uma, kao to je devedeset devet procenata ljudi, tada si u jevrejskom nainu miljenja, pomoi e ti Islam, hrianstvo. Oni e te izvui iz zamke obine bede - dobro, ali ti si jo uvek na putu i ne zavaravaj sebe da si dostigao. Sada treba da ode iza ovog, iza radosti koja u sebi sadri tugu, iza primanja i davanja, iza milosra. Ko si ti da daje? ta ti ima da da? Ko si ti da pomae? Ti ne moe da pomogne ni samom sebi; kako onda moe da pomogne drugima? Tvoje sopstveno svetlo nije upaljeno a ti nastoji da upali svetlo u drugima? Moe da ga ugasi - tvoje sopstveno unutranje bie je mrano. Ti ne moe da pomogne, ne moe da daje, ti nema ta da da. Budizam, ainizam, taoizam, Lao Ce, Mahavira i Sidarta Gotama ti mogu pomoi da iz toga izae, ali Tilopa kae da ne bude zadovoljan ak ni ravnodunou, tiinom, izdvojenou, otuenou, jer to se jo nije dogodilo, jo uvek si u odnosu sa svetom. Tilopa moe da ti pomogne da ode iza toga. On moe da te dovede do najdubljeg centra tvog bia. On moe pomoi tvom centru, ukorenjenom u tebi samom, nezainteresovanom za svet - koji nije u odnosu sa svetom. Sve se rastvorilo; samo si ti ostao u svojoj kristalnoj istoti, samo si ti ostao u svojoj apsolutnoj nevinosti kao da svet nije ni nastao, i nikada ga nije bilo. Doi e do take etvrtog stanja svesti, do take gde nisi roen, do apsolutnog izvora tvog bia; gde nije ni prvi korak ka svetu nainjen, ili, doi e do poslednjeg, napravio si poslednji korak. To je ono to ljudi Zena nazivaju izvornim licem. Zen Majstori kau uenicima, Idi i pronai svoje lice koje si imao pre nego to si se rodio; ili, Idi i pronai svoje lice koje e imati kada bude mrtav - oba kada sveta nema, ili kada svet bude nestao - ti e dotai svoju izvornu istotu. To je priroda. Sada pokuaj da razume Tilopu:
138

Ne treba davati ni primati ve ostati prirodan - jer Mahamudra je iza svih prihvatanja i odbacivanja. Ne treba ni davati ni primati, jer kada daje, ti se pomera iz sebe, kada prima ti se pomera iz sebe. Oba stanja te zbunjuju, oba te vode ka drugima; postaje zbrkan, tvoja energija otie na sve strane. Nije vano da li daje ili prima - drugi ulaze u tvoje postojanje, tvoje oi su usmerene ka drugima, a kada su ti oi usmerene ka drugima, ti zaboravlja sebe. Ovo se svima vama deava. Ti ne pamti sebe jer su tvoje oi fokusirane, paraliu ih drugi. to god da radi, radi zbog drugih; to god da ima, ima zbog drugih. ak i ako pobegne od sveta tvoj um nastavlja, ta e ljudi misliti o meni? ak i ako pobegne na Himalaje sedee tamo i mislie, Sada ljudi mora da misle da sam postao veliki mudrac koji se odrekao sveta; u novinama e sigurno pisati o meni. I ekae da te neki usamljeni putnik lutalica pronae i ispria ta se u svetu o tebi govori. Ti nema svoje sopstveno lice, ti ima samo tua miljenja o tebi. Neko ti kae da si divan, i ti poinje da misli da si divan. Neko ti kae da si ruan, ti si povreen i nosi u sebi teret neijih rei da si ruan - i ti postaje ruan. Ti si samo sakupio miljenja drugih, ti ne zna ko si. Ti zna samo ono to drugi misle da jesi. A ovo je udno, jer ovi koji misle da znaju ta ti jesi ne poznaju sebe - oni poznaju sebe kroz tebe. Ovo je divna igra: ja znam sebe kroz tebe, ti zna sebe kroz mene, a niko od nas ne zna ko smo mi sami. Drugi postaju isuvie vani, a sva tvoja energija postaje opsednuta drugima. Stalno misli o drugima, stalno neto daje drugima ili prima od drugih. Tilopa kae da ne treba davati ni primati. ta on kae? Da li on kae da ne treba deliti? Ne. Ako ga prihvati na takav nain pogreno e ga razumeti. On kae da ne treba da brine zbog davanja ili primanja; ako moe prirodno da daje, divno, jer tada nema nita u umu, nije u njemu ostala misao da si neto dao. U ovome je razlika izmeu davanja i deljenja. Onaj koji daje zna da je dao i oekuje da ti to primeti i potvrdi, Da, dao si mi. Treba da mu se zahvali, treba da oseti zahvalnost to ti je dao. To nije poklon; to je opet cenjkanje. On bi, u stvari, eleo da neto dobije za uzvrat. ak i ako je to samo tvoja zahvalnost, to je u redu, ali on neto eli; to je ve pogodba, on daje da bi dobio. Tilopa nije rekao da ne deli. On kae da ne brine zbog davanja i primanja. Ako ima i prirodno se dogodi da osea radost to moe da daje, daj. Ali to treba da bude deljenje, poklon. U tome je razlika izmeu poklona i davanja. Poklon nije pogodba; nita se ne oekuje, apsolutno nita; ak ni klimanje glavom u znak priznavanja - ne, nita se ne oekuje. Ako ti to ne nagovesti, nee ostati oiljak na osobi koja ti je neto poklonila. U stvari, ako to nagovesti, bie joj pomalo neugodno jer to nikada nije oekivala. Naprotiv, ona osea prema tebi zahvalnost jer si prihvatio njen poklon.
139

Mogao si da ga odbije; postojala je takva mogunost. Mogao si da kae ne, ali kako je lepo od tebe to nisi rekao ne. Prihvatio si - to je dovoljno. On ti je zahvalan. ovek koji ti je neto poklonio osea zahvalnost to si to prihvatio. Mogao si da ga odbije. To je dovoljno. Tilopa ne kae da ne daje, i ne kae da ne prima. Jer ivot ne moe da postoji bez davanja i primanja. Tilopa mora da die, ak i Tilopa mora da moli za hranu, ak i Tilopa mora da ide na reku da pije vodu. Tilopa je edan, potrebna mu je voda; Tilopa je gladan, potrebna mu je hrana; Tilopa osea da je zatvorena prostorija zaguljiva, on izlazi i die duboko. On u svakom trenutku uzima ivot - ti ne moe da postoji bez uzimanja. Ljudi su pokuali, ali oni nisu prirodni, oni su najvei mogui egoisti. Egoisti se uvek trude da od svega budu nezavisni. Egoisti se uvek ponaaju kao da im nita ni od koga nije potrebno. To je glupo, apsurdno! Tilopa ne moe da radi takve stvari. On je vrlo, vrlo prirodan ovek, ti ne moe da nae prirodnijeg oveka od Tilope. A ako razume prirodu bie iznenaen kad pronae, kada otkrije veoma duboku bazinu injenicu, a ta injenica je ovo: niko nije zavisan, niko nije nezavisan - svi su meuzavisni. Niko ne moe da tvrdi: Ja sam nezavisan. To je glupo! Ti ni jedan jedini trenutak ne moe da postoji u svojoj nezavisnosti. I niko nije potpuno zavisan. Ove dve polarnosti ne postoje. Onaj ko izgleda zavisan je takoe nezavisan. ivot je meuzavisan, on je uzajamno deljenje. ak i imperator zavisi od svojih robova; ak ni robovi nisu zavisni od imperatora - na kraju, oni mogu da izvre samoubistvo; toliko nezavisnosti imaju. Ovde ne postoji apsolutno. ivot postoji u relativnosti. Naravno, Tilopa ovo zna. On propisuje prirodan put - kako to moe da ne zna? On zna da je ivot davanje i primanje. Deli, ali nemoj imati nikakav odnos prema tome, nije potrebno da o tome razmilja - treba da dozvoli da se to dogodi. Dozvoliti tome da se dogodi je potpuno drugaije, tada nee traiti vie nego to moe da dobije, nee traiti vie nego to moe da da; jednostavno e dati onoliko koliko prirodno moe da da, i uzee samo onoliko koliko se prirodno moe uzeti. Ti ne osea obavezu prema bilo kome, niti ini da neko osea obavezu prema tebi. Ti jednostavno zna da je ivot meuzavisan. Mi postojimo uzajamno, mi smo delovi jedni drugih. Svesnost je ogroman okean i niko nije ostrvo. Mi se susreemo i utapamo jedni u druge. Tamo ne postoje granice. Sve su granice lane. To Tilopa zna - zato onda kae? Ne treba davati ni primati, ve ostati prirodan U trenutku kada pomisli da prima ti postaje neprirodan. Primanje je u redu, ali razmiljanjem o tome da si primio postaje neprirodan. Davanje
140

je divno, ali u trenutku kada pomisli da si dao to postaje runo, ti postaje neprirodan. Ti jednostavno daje jer ne moe biti dukije; ti si deo Celine. Ali neprirodan ego je stvoren kroz uzimanje i davanje - to je sutina koju treba razumeti. Ti niti sakuplja, niti se odrie - ti jednostavno ostaje prirodan. Ako stvari idu svojim tokom, ti im se raduje. Ako ima vie, a vie uvek postaje teret, ti deli. To je samo duboka ravnotea, ti jednostavno ostaje prirodan. Ne zadrava i ne odrie se; nisi posesivan, nisi neposesivan. Pogledaj ivotinje ili ptice: ne uzimaju, ne daju. Iz Celine svi uivaju, iz Celine svi dele, u Celini svi dele. Ptice i drvee i ivotinje, oni postoje prirodno. ovek je jedina neprirodna ivotinja - zbog toga je potrebna religija. ivotinjama nije potrebna nikakva religija, pticama nije potrebna nikakva religija - zato to su one prirodne. Samo je oveku potrebna religija. I to vie ovek postaje neprirodan, vie mu je religije potrebno. Zato zapamti ovo: uvek kada drutvo sve vie i vie postaje neprirodno, tehnoloko, vie je religije potrebno. Ljudi dolaze i pitaju me zato u Americi ima tako mnogo religioznih tragalaca, toliko uznemirenosti, traenja. Zato to je danas Amerika najneprirodnija zemlja, sa najvie tehnologije, tehnike. Tehnokratija je ula u postojanje i sve je uinila neprirodnim. Tvoje unutranje bie edno je slobode od tehnologije. Tvoje unutranje bie udi da bude slobodno, a celo tvoje drutvo postaje neprirodno; vie kulture, vie civilizacije - vie neprirodnosti. Kada drutvo postane suvie kulturno, tada religija dolazi da to uravnotei. To je suptilni balans. Prirodnom drutvu to nije potrebno. Lao Ce kae, uo sam od starih mudraca da je postojalo vreme kada su ljudi bili prirodni, i da tada nije bilo religije. Kada su ljudi bili prirodni nikada nisu razmiljali o raju ili paklu. Kada su ljudi bili prirodni nikada nisu razmiljali o pravilima morala. Kada su ljudi bili prirodni nije bilo kodeksa, zakona. Lao Ce je to rekao zato to zakon ini ljude kriminalcima, a zbog moralnosti ljudi postaju nemoralni, a zbog previe kulture a Kina poznaje previe kulture, nijedna druga zemlja ne poznaje toliko kulture. Konfuije je izgradio apsolutnu disciplinu kako bi kultivisao oveka tri hiljade i tri stotine pravila discipline. Iznenada se u postojanje pojavio Lao Ce kako bi to izbalansirao, jer bi ovaj Konfuije ubio celo drutvo - tri hiljade i tri stotine pravila? - to je previe. Toliko e kultivisati oveka da e on potpuno nestati, on uopte vie nee biti ovek! Lao Ce je to provalio i sva pravila bacio u prainu, i rekao da je jedino, zlatno pravilo, da pravila nema. To je ravnotea. Lao Ce je religija, Konfuije je kultura. Religija je potrebna kao medicina, ona je lek. Ako si bolestan, potreban ti je lek; vie bolesti, naravno, vie medicine. Drutvo postaje bolesno kada je priroda izgubljena. ovek postaje bolestan kada zaboravi na prirodu. A Tilopa je potpuno za prirodno i oputeno. I, zapamti, uvek je oputenost uz prirodno - jer moe tako nemilosrdno da se trudi da bude prirodan da sam napor postaje
141

neprirodan. Tako su nastali hirovi. Sreo sam veoma mnogo hirovitih ljudi koji su od prirodnog uenja nainili neto potpuno neprirodno. Na primer, dobro je koristiti organsku hranu, nita u tome nije pogreno, ali ako postane suvie zabrinut, ako neprekidno brine tako da svakog trenutka misli na organsku hranu i nita organsko ne dozvoli telu, tada si preterao. Poznajem ljude koji veruju u prirodnu terapiju, naturopatiju, i oni su postali toliko neprirodni u svojoj naturopatiji da ne moe da poveruje kako se to moglo dogoditi. Dogodilo se. Ako je nastala deformacija u umu, tada je to ve postalo neprirodno. Re oputenost mora neprestano da se pamti, inae e postati hirovit, moe da postane manijak; i tada e uzeti samo deo toga i toliko e se deformisati da e prirodno okrenuti u neprirodno. Oputenost i prirodnost je Tilopa i to je celo uenje. On ne moe da kae da ne treba da uzima i deli, ali je on to rekao, tako da mora da je mislio na neto drugo. Ne treba davati ili primati, ve ostati prirodan U tome je skriveno znaenje: ostati prirodan. A ako se, ostajui prirodan, dogodi da daje - divno! Ako ti, ostajui prirodan, neko neto d i ti primi, to je prirodno. Ali ne pravi od ovog profesiju. Ne uznemiruj se zbog toga. jer Mahamudra je iza svih prihvatanja i odbacivanja. Lao Ce ui prihvatanje. A Tilopa ui neto to je iza odbacivanja i prihvatanja. Tilopa je zaista jedan od najveih Majstora. Ti odbaci neto i postaje neprirodan - na taj nain mi moemo da razumemo. Ti si iznutra besan i to odbacuje jer ti uenje o maralnosti tako nalae, i zbog mogunosti da te bes odvede u sukobe, nasilje. I nije lako iveti sa besom, jer ako treba da ivi sa besom, nee moi ni sa kim vie da ivi. To stvara tekoe, i tada su uitelji morala tu, uvek spremni da ti pomognu, i kau, Savladaj to, odbaci, ne budi ljut, odbaci! Ti poinje da odbacuje. U trenutku kada odbaci poinje da biva neprirodan, jer bilo ta da ima, priroda ti je to dala - ko si ti da to odbaci? Deo uma sa drugim delom igra igru gospodara? - a oba su delovi istog. To nije mogue. Ti nastavlja da igra igru. A deo uma koji je besan se ne uznemirava zbog dela uma koji se trudi da to prikrije, jer kada trenutak doe, on bukne. Tako da ne postoji nevolja sa delom koji je besan, delom gde se nalazi seks, delom gde se nalazi pohlepa. Ti nastavlja da se bori, troi, podsties sebe na milion naina i uvek ostaje podeljen, u sukobu, fragmentaran. Jednom kada odbaci, postaje neprirodan. Ne odbacuj. Naravno, prihvatanje dolazi odmah: ako ne odbija, tada prihvata. To je suptilno, delikatno. Tilopa kae da ak i kada prihvati, u tome ima odbacivanja, jer kada kae, Da, ja prihvatam, duboko unutra si ve odbacio. Jer zato bi
142

rekao, Prihvatam? Otkud potreba da kae da prihvata? Prihvatanje ima smisla samo ako je prisutno odbacivanje, inae je bez znaaja. Ljudi mi dolaze i kau, Da, mi te prihvatamo. Ja vidim njihova lica, ono to kau; ne znajui ta rade, oni su me ve odbacili. Oni prisiljavaju svoj um da me prihvati, a odreeni deo uma odbacuje. ak i kada kau da, tamo je i ne; samo ovo da unutar sebe sadri ne. Da je samo povrinska odea, dekoracija. Unutra mogu da vidim kako se ne pod pritiskom koprca, i oni kau, Mi prihvatamo - oni su ve odbacili. Ako nema odbacivanja, kako moe da prihvati? Kako moe da kae Prihvatam? Ako nema borbe kako moe da kae Predajem se? Ako moe da vidi ovu sutinu, deava se prihvatanje koje je iza oba, odbacivanja i prihvatanja, tada se deava predaja koja je iza borbe i iza predaje - tada je totalna jer Mahamudra je iza svih prihvatanja i odbacivanja. I kada ostane jednostavno prirodan, kada niti odbacuje niti prihvata, niti se bori niti se predaje, niti govori ne, niti da, ve dozvoljava stvarima da se dogode kako se dogode, ti nema sopstveni izbor. to god da se dogodi, ti samo primeti da se dogodilo, ne nastoji da promeni nita, ne nastoji da uobliava nita. Nisi zainteresovan da se usavrava, ti jednostavno ostaje to god da jesi. Vrlo, vrlo nepristupano umu, jer je um veliki usavravalac. Um uvek kae, Moe da postigne vie. Moe da postane velik. Moe tu i tamo da se uglaa i postane isto zlato. Poboljaj, transformii, preobrazi, promeni sebe! Um nastavlja da ponovo i ponovo i ponovo govori, Mogue je vie, jo uvek je mogue vie, uradi to! Tada dolazi odbacivanje. A kada odbaci deo sebe u velikoj si nevolji. Zato to je taj deo organski tvoj, ne moe ga zbaciti. Ti moe da odsee telo, ali ne moe da odsee bie, jer bie ostaje celina. Kako moe da odsee bie? Ne postoji ma kojim moe da odsee bie. Ako tvoje oi krenu protiv tebe moe da ih izvadi; ako tvoja ruka poini zloin moe da je odsee; ako te tvoje noge vode u greh moe da ih odsee - jer telo nisi ti, ti si ve odvojen, moe da ih odsee - ali kako e da odsee svoju svesnost? Kako e da odsee svoje unutranje bie? Ono nije supstancijalno, ti ga ne moe odsei. Ono je nalik praznini - kako moe da odsee prazninu? Tvoj e ma proi kroz nju, ona e ostati nepodeljena; ti je ne moe odsei. Tvoje unutranje bie ima prirodu praznine. Ono je ne-sebe, ono je ne-supstancijalno. Ono jeste, ali nije materija. Ti ga ne moe odsei, takva mogunost ne postoji. Ne odbacuj - ali e um odmah da kae, Tada u redu, mi prihvatamo. Um te nikada ne ostavlja samog. Um te prati kao senka; kuda god da ode um kae, U redu, ja sam s tobom samo da ti pomognem, samo kao pomaga. Kad god ti je potrebna pomo ja u ti je pruiti. Ne odbacuj naravno, to je ispravno! Tilopa je u pravu: prihvati! I ako slua ovaj um,
143

ponovo se nalazi u istoj klopci. Odbacivanje i prihvatanje su razliiti aspekti istog novia. Tilopa kae: jer Mahamudra je iza svih prihvatanja i odbacivanja. Ne prihvataj, ne odbacuj. U stvari, nema ta da se radi. Tebe ne pitaju da bilo ta uradi. Ti si samo zamoljen da bude oputen i prirodan; budi to to jesi i pusti stvari da se dogode. Ceo svet nastavlja de se kree bez tebe: reka tee prema moru, zvezde se kreu, sunce ujutru izlazi, godinja doba se smenjuju, drvee raste i cveta i nestaje, i Celina se kree bez tebe moe li da dopusti sebi oputenost i prirodnost i kree se sa Celinom? Ovo je za mene sannyas. Ljudi mi dolaze i pitaju, Daj nam jasnu disciplinu. Ti nam samo daje sannyas i nikada ne govori o disciplini. ta oekuje da radimo? Ja ne oekujem nita. Ja traim od vas da budete prirodni i oputeni. Ti samo budi to to jesi i pusti stvari da se dogode - to god da se dogodi, bezuslovno to god: dobro i loe, tuga i srea, ivot i smrt - to god da se dogodi pusti da se dogodi. Samo nemoj stati na put. Opusti se. Celokupno postojanje se kree i kree tako savreno dobro, zbog ega si zabrinut za sebe? Nema potrebe za usavravanjem, Nema potrebe za menjanjem. Ti samo ostani oputen i prirodan i napredovanje e se dogoditi samo od sebe, i promene e tei, i ti e biti potpuno transformisan ali nee ti to uiniti. Ako se trudi, ini istu stvar kao neko ko pokuava da podigne sebe svojim pertlama. Budalasto! Ne pokuavaj to. To je kao kad pas juri sopstveni rep. U zimsko jutro, kada sunce izlazi, moe da vidi dosta pasa kako to rade. Oni mirno sede i uivaju, i onda odjednom zapaze sa strane svoj rep - izgleda izazovno. A kako oni da znaju, jadni psi, da rep pripada njima? I ti si u istoj neprilici, i ti putuje istim brodom: iskuenje postaje preveliko a rep izgleda vrlo ukusno, mogao bi se pojesti! I pas pokuava, u poetku vrlo polako i tiho, da ga ne bi uznemirio, ali to god uradio, rep se sam sve vie i vie udaljava. Tada poinje grozniava akcija, pas postaje oprezan: ta e taj rep pomisliti o meni? To postaje izazov. Sada on skae, ali to vie skae, vie skae i rep. Pas moe da poludi. I sve to spiritualni tragaoci rade samima sebi. Love svoj sopstveni rep u zimskim jutrima kada je sve divno, nepotrebno uznemireni sopstvenim repovima. Ostavite ih na miru! Budi prirodan i oputen - ko moe da uhvati sopstveni rep? Ti skoi; rep skae sa tobom i tada se osea frustrirano. I tada dolazi k meni i kae, Kundalini se ne uzdie. ta ja mogu da uradim? Ti lovi sopstveni rep a u meuvremenu proputa divno jutro. Mogao si sa svojim repom da se opusti u tiini; mnogo muva dolee i mogle bi biti dobar doruak - ali lovei rep ti plai muve, i prilika za dobar
144

doruak samo ekaj! - samo znaj da se stvari ne mogu promeniti, one su ve sada najbolje to mogu biti. Ti samo treba da uiva. Sve je spremno za slavlje, nita ne nedostaje. Ne budi uhvaen u besmislene aktivnosti - a spiritualni napredak je jedna od najbesmislenijih aktivnosti. ostani prirodan - jer Mahamudra je iza svih prihvatanja i odbacivanja. Budui da alaya nije roena Alaya je budistiki izraz, on znai prebivalite, unutranje prebivalite, unutranju prazninu, unutranje nebo. Budui da alaya nije roena niko je ne moe omesti ili uprljati. Ne budi zabrinut! Budui da tvoje unutranje bie nije nikada roeno, ono ne moe umreti; budui da ono nije nikada roeno, niko ga ne moe uprljati ili omesti. Ono je besmrtno! I budui da ti je Celina dala ivot, budui da ivot dolazi iz Celine, kako ga deo moe poboljati? Sa izvora dolazi sve, pusti da ga izvor napaja - a izvor je vean. Bez potrebe kree na put i poinje da gura reku koja ve tee prema moru niko je ne moe omesti ni uprljati. Tvoja unutranja istota je apsolutna! Ti je ne moe uprljati. Ovo je sutina tantre. Sve religije govore da ti to mora da ostvari - tantra kae da si ve ostvario. Sve religije kau da za to traba naporno da radi - tantra kae da zbog tvog napornog rada moe da promai. Molim te, opusti se malo; samo sa oputenou moe da ostvari ono to je Ne-ostvraljivo. niko je ne moe omesti ili uprljati. Moe da uini milion stvari - ne budi zabrinut zbog karme, jer nijedno tvoje delo ne moe omesti ni uiniti tvoje unutranje bie neistim. Ovo je osnova mita o Isusovom devianskom roenju. To ne znai da je Isusova majka bila devica; ovo je tantriki stav. Na svom putovanju po Indiji Isus je dolazio do mnogih tantrika - i on je razumeo injenicu da devianstvo ne moe da bude uniteno, i da je svako dete roeno od device. Hrianski teolozi su bili vrlo zabrinuti oko toga kako da dokau da je Isusa rodila devica. To nije potrebno! - svako dete uvek raa devica, zato to devianstvo ne moe biti uprljano. Kako moe da uprlja devianstvo? Samo dva bia, mukarac i ena, ili dvoje ljubavnika, kreu se ka dubokom seksualnom orgazmu - kako time moe da uprlja devianstvo? Unutranje bie ostaje svedok, ono nije deo
145

toga. Tela se sreu, energije se sreu, umovi se sreu i kroz to nastaje blaeni trenutak; ali unutranje bie ostaje svedok - izvan toga. Devianstvo ne moe biti uprljano. I tako su oni sa Zapada zabrinuti zbog toga kako da dokau da je Isusa rodila devica. A ja vam kaem da ni jedno jedino dete nije roeno bez devianske majke. Sva deca su roena iz devianskog. Svakog trenutka, ta god da radi, ti ostani izvan toga. Nijedna akcija ne moe da te rani; nemogue. A jednom kada se opusti i vidi to, nee vie biti zabrinut zbog toga ta radi a ta ne. Tada pusti stvari da teku svojim tokom. Tada samo plutaj kao beli oblak, ne krei se nikuda, samo se raduj kretanju. Skitanje po sebi je divno. niko je ne moe omesti ili uprljati. Boravei u stanju neroenosti sve pojave e se rastvoriti u Dharmati. Dharmata znai da sve ima svoju elementarnu prirodu. Ako ostane u svom unutranjem prebivalitu sve e vremenom biti rastvoreno u svoje sopstvene prirodne elemente. Ti si dustributer. Ako ostane unutar svog bia, u alayi, u unutranjem nebu, u toj apsolutnoj istoti, tada e, upravo kao na nebu, oblaci dolaziti i odlaziti, ne ostavljajui ni traga. Akcije e doi i proi, misli e doi i otii. Mnogo toga e se dogoditi, ali unutra, duboko dole, nita se ne dogaa. Tamo ti samo jesi. Smo postojanje je tamo. Van domaaja akcija, van domaaja misli. Ako ostane prirodan i oputen u tom unutranjem prebivalitu, malo pomalo e uvideti da se svi elementi kreu ka svojoj sopstvenoj prirodi. Telo je sainjeno od pet elemenata. Zemlja se polako kree ka zemlji; vazduh ka vazduhu; vatra ka vatri. Ovo se deava kada umre: svaki element se kree prema sopstvenom poinku - Dharmata znai sutinu prirode svega - sve se kree ka svom sopstvenom prebivalitu; tada tamo vie ne postoji uznemirenost. Postoje dva naina da se ivi, i dva naina da se umre. Prvi nain je iveti kao to svi ive: pomeati se sa svim, potpuno zaboraviti unutranje nebo. I tu je drugi nain ivota: odmarati se u njemu doputajui elementarnim silama da imaju svoj sopstveni put. Kada telo oseti glad, ono se kree i trai hranu. Prosvetljen ovek ostaje unutar svog prebivalita. Telo osea glad, on posmatra. Telo poinje da trai hranu, on posmatra. Telo nalazi hranu, on posmatra. Telo poinje da jede, on posmatra. Telo apsorbuje, osea zadovoljstvo, on posmatra. On nastavlja da posmatra. On vie nije onaj koji ini. On ne radi nita; on nije delatelj. Telo osea e, on posmatra. Telo ustaje i kree se; tu su elementarne sile koje same vode, ti bez potrebe kae, Ja sam edan - nisi! Ti si se upleo. Telo je edno i ono e pronai svoj sopstveni pravac. Ono e se kretati gde god da je voda.
146

Ako ostane unutra videe da se sve samo od sebe deava. ak i drvo nalazi svoj izvor vode, bez ega i uma; korenje e ii u potragu za izvorom, ponekad e putovati ak hiljadu stopa da bi pronalo izvor vode. I to je za botaniare jedna od najudesnijih stvari, jer oni ne mogu da razumeju kako se to deava. Drvo je tamo: prema severu, sto stopa dalje je izvor vode, mali izvor skriven u zemlji. Kako drvo zna da korenje treba da se kree prema severu, a ne prema jugu? A to je na udaljenosti od sto stopa, nemogue je ak ni nagaati; a drvo nema svoj um, ni ego. Ali pomou prirodnih sila drvo samo od sebe poinje da prua korenje prema severu, i jednog dana ono dosee izvor vode. Drvo se prua prema nebu U afrikim dunglama drvee raste veoma visoko, ono to mora jer je uma toliko gusta da ako ne bi raslo tako visoko, ne bi moglo da doe do sunca, svetlosti i vazduha. Zato raste sve vie i vie, ono pronalazi sebi put. ak i drvee moe da pronae svoj izvor vode - zato ti brine? Zbog toga je Isus rekao, Pogledaj, razmotri ljiljane u polju: oni se ne zamaraju, oni nita ne rade, a sve se dogaa. Kada sedi unutar svog prebivalita, tvoje elementarne sile e poeti da funkcioniu u svoj svojoj kristalnoj istoti. Ne meaj se. Telo osea glad, ono se samo kree - i divno je videti da se telo samo od sebe kree. Zaista je jedno od najudesnijih iskustava videti kako se telo samo kree i pronalazi izvor vode ili hranu. Pojavila se e za ljubavlju, i telo se samo kree. Nastavi da sedi unutar svog prebivalita i odjednom e videti da akcija ne pripada tebi: ti nisi onaj koji ini, ti si samo posmatra. Ostvarivi ovo, ostvario si Ne-ostvarljivo. Boravei u carstvu neroenosti sve pojave e se rastvoriti u Dharmati, sva samovolja i samovanost e ieznuti u nitavilu. A kada vidi da se sve stvari deavaju same od sebe, kako tada moe da sakuplja ego i ponosi se njime? Kako moe da kae Ja, ako glad ima svoj sopstveni put, ispunjava sebe, postaje zadovoljna; Ako ivot ima svoj sopstveni put, ispunjava sebe, postie smrt i odmor? Ko si ti da kae, Ja sam? Ponos, sopstvo, samovolja, sve se rastvara. Tada ne ini nita, tada ne eli nita samo sedi u svom najdubljem biu i trava raste sama od sebe Sve se deava samo od sebe. Teko je ovo razumeti jer si ti vaspitavan, uslovljen za ono to treba da radi, da treba da bude onaj koji radi, neprekidno na oprezu, u pokretu i borbi. Vaspitavan si u sredini koja kae da treba da se bori za svoj
147

opstanak, jer e inae biti izgubljen, drugaije nita nee postii. Vaspitavan si sa otrovom ambicije u sebi. A posebno na Zapadu postoji vrlo besmislena re snaga volje. To je jednostavno apsurdno. Ne postoji nikakva snaga volje - ona je fantazija, san. Nema potrebe ni za kakvom voljom. Stvari se same deavaju, to je njihova priroda. Dogodilo se: Majstor Lin Chi je umirao. Majstor je bio vrlo poznat, ali Lin Chi je ak bio poznatiji jer je Majstor bio vrlo tih ovek, ali je u stvari preko Lin Chi-a postao vrlo poznat. Tada je Majstor umro - preko Lin Chia se takoe znalo da je bio prosvetljen - i hiljade njih se okupilo da oda svoje potovanje i zamoli ga za poslednji oprotaj, i oni su videli Lin Chi-a kako plae i jeca, i kako mu suze teku kao malom detetu kome je majka umrla. Ljudi nisu mogli da poveruju jer su mislili da je on postigao - a on je plakao kao malo dete. To je u redu kada je osoba nevana, ali ako je Probuena, a on sam je uio da je unutranja priroda besmrtna, vena, da nikada ne umire, zato tada? Nekolicina koja je bila vrlo prisna sa Lin Chijem mu je prila i rekla, To nije dobro, i ta e ljudi misliti o tebi? - ve se apue: ljudi misle da su pogreili to su mislili da si postigao. Sav tvoj ugled je pod znakom pitanja. Prestani da plae! ovek kao to si ti ne treba da plae. Lin Chi je rekao, Ali, ta mogu da radim? Suze dolaze! To je njihova Dharmata. A ko sam ja da ih zaustavljam? Ja niti prihvatam, niti odbacujem; ja ostajem unutar sebe. Sada suze teku, nita se ne moe uraditi. Ako je ugled stavljen na kocku, neka bude tako. Ako ljudi misle da nisam Prosvetljen, to je njihova stvar. ta ja mogu da radim? Ja sam davno napustio delatelja. Odavno nema delatelja. To se jednostavno deava. Ove oi plau i tuguju same od sebe jer nee moi ponovo da vide Majstora - a on im je bio hrana, one su od te hrane ivele. Ja dobro znam da je dua vena, niko nikada ne umire, ali kako tome da nauim ove oi? ta da im kaem? One ne sluaju, nemaju ui. Kako nauiti ove oi da ne jadikuju, da ne plau, da je ivot vean? Ko sam ja? To je njihova stvar. Ako imaju potrebu da plau, one plau. Ostati prirodan i oputen znai ovo: stvari se deavaju, ti nisi delatelj. Niti prihvatanje, niti odbacivanje, samovolja se rastvara. Sam koncept snage volje postaje prazan i nemoan, on jednostavno uvene; a samovanost iezava u nitavilu. Teko je razumeti prosvetljenu osobu. Nikakav koncept nije od pomoi. ta ti misli o Lin Chi-u? On kae, Ja znam, ali oi plau; neka plau, opustie se. A one nee moi da vide tog oveka ponovo; telo e uskoro biti spaljeno, a one su se njime hranile, i one nisu poznavale neku drugu lepotu sem tog oveka, i nisu poznavale drugu milost. One su suvie dugo ivele hranei se njegovim oblikom i telom. Sada, naravno, one oseaju e, glad, sada, naravno, one oseaju da sama zemlja ispod njih nestaje - zato one plau! Prirodan ovek jednostavno sedi unutra i dozvoljava stvarima da se dogode. On nita ne ini.
148

A Tilopa kae da se jedino tada Mahamudra pojavljuje, finalni, najfinalniji orgazam sa Egzistencijom. Tada vie nisi odvojen. Tada tvoje unutranje nebo postaje jedno sa spoljanjim. Tada vie nema dva neba, samo jedno nebo.

X VRHOVNO RAZUMEVANJE

Pesma se nastavlja: Vrhovno razumevanje transcendira svako ovo i ono. Vrhovna akcija bez prianjanja grli ogromnu punou izvora. Vrhovno dostignue je realizovati imanentnost bez nade. Na poetku jogi osea svoj um kako se obruava poput vodopada; na sredini toka, kao Gang, on plovi polako i neno; na kraju to je ogroman beskrajni okean gde se svetlost sina i majke sliva u jedno. 20. februar 1975.

Svako se raa u slobodi, ali umire u ropstvu. Poetak ivota je potpuno oputen i prirodan, ali tada nastupa drutvo, tada nastupaju obuke i pravila, moralnost, disciplina i mnoge vrste treninga; a oputenost i prirodnost i spontanost poinju da se gube. ovek poinje da stvara oko sebe neku vrstu oklopa. Poinje sve vie i vie da biva nesavitljiv. Unutranja mekoa vie se ne pojavljuje. Na granici svog bia svako stvara fenomen nalik tvravi da ga brani, da ne bude ranjiv, da reaguje, zbog sigurnosti i bezbednosti, i sloboda bia je izgubljena. ovek poinje da gleda u tue oi; u njihovo odobravanje, odbijanje, njihov sud, i njihovo priznavanje sve vie i vie postaje vano. Drugi postaju kriterijum, i on poinje da ih imitira i prati, jer treba sa njima da ivi.
149

A dete je veoma meko. Ono se moe oblikovati na bilo koji nain; i drutvo poinje da ga oblikuje - roditelji, uitelji, kola - i vremenom postaje karakter, a ne bie. On ui sva pravila. Neko postaje konformista, to je takoe ropstvo, ili postaje buntovnik, to je takoe druga vrsta ropstva. Ako postane konformista, ortodoksan, pomirljiv, to je jedna vrsta ropstva; moe da reaguje, moe da postane hipik, moe da ode u drugu krajnost, ali i to je takoe ropstvo - jer reakcija zavisi od same stvari na koju se reaguje. Moe da ode u najudaljeniji kutak sveta, ali duboko unutar uma ti se buni protiv istih pravila. Drugi ih slede, ti reaguje, ali fokus ostaje na istim pravilima. Oni mogu biti suprotstavljeni, lea uz lea, ali su i istom amcu. Religiozan ovek nije ni reakcionar, ni revolucionar. Religiozan ovek je jednostavno oputen i prirodan: niti je za neto, niti protiv neega, on je jednostavno svoj; nema pravila koja sledi, i nema pravila koja odbacuje, on jednostavno nema pravila. Religiozan ovek je slobodan u svom sopstvenom biu, on nema kalup navika i uslovljenosti. On nije kulturno bie - ali ne u smislu da je necivilizovan i primitivan, on je najvia mogunost civilizovanosti i kulture, ali nije kultivisano bie. On je rastao u svojoj svesti i nisu mu potrebna nikakva pravila, on je pravila prevaziao. Istinit je ne zato to je istinitost pravilo; biti oputen i prirodan prosto znai biti istinit, istinitost se dogaa. On je saoseajan, ali ne zbog toga to prati pravilo: Budi saoseajan! Ne. Bivajui oputen i prirodan, on jednostavno osea da saoseajnost plovi svuda okolo, ne postoji nita u vezi toga to bi on morao da uradi; to je samo nusproizvod rasta njegove svesti. On nije protiv drutva niti je za drutvo - on je jednostavno iza toga. On ponovo postaje dete, dete potpuno nepoznatog sveta, dete u novoj dimenziji - on je ponovo roen. Svako je dete roeno prirodno, oputeno; zatim nastupa drutvo, treba da nastupi zbog odreenog razloga - nema u tome nieg loeg, jer dete nikada ne bi raslo i nikada ne bi bilo sposobno da bude religiozno ako se prepusti samom sebi, ono bi ostalo kao ivotinja. Drutvo treba da doe; drutvo treba da proe - to je potrebno. Jedina stvar koju treba zapamtiti je da je drutvo prolaz kroz koji treba proi; nema potrebe da se u njemu pravi kua. Jedino to treba zapamtiti je da drutvo treba da se prati i transcendira, pravila treba da se naue, a zatim odue. Pravila dolaze u tvoj ivot jer ovde postoje i drugi, ti nisi sam. Kada je dete u majinoj materici ono je potpuno samo, pravila nisu potrebna. Pravila dolaze samo kada drugi dolaze u odnos sa tobom; pravila dolaze sa odnosima - jer nisi sam i treba da misli na druge i uzme ih u obzir. U majinoj utrobi dete je samo; ne postoje pravila, moral, nikakva disciplina nije potrebna, nikakav red, ali u trenutku kada se rodi, ak se sa prvim udahom ono socijalizuje. Ako dete ne zaplae, lekari e ga istog trenutka na to prisiliti, jer ako ne zaplae bie mrtvo za nekoliko trenutaka. Ono treba da zaplae jer se tako otvara prolaz kroz koji e biti sposoban da
150

die, time isti grlo. Ono treba da bude naterano na pla - ak je i prvi udah socijalan; drugi su tu i oblikuju ga od samog poetka. U tome nema nieg pogrenog! To treba da se uradi, ali treba da se uradi na takav nain da dete nikad ne izgubi svoju svesnost, da ne postane identifikovano sa obrascima kulture, duboko unutra ostajui jo uvek slobodno, znajui da pravila treba da se slede ali da ona nisu ivot, i takoe znajui da treba da bude poduavano. I to je ono to e dobro drutvo uiniti, poduavae: Ova pravila su dobra, ali postoje i druga, i ona nisu apsolutna i od tebe se ne oekuje da se njime ogranii - jednog ih dana mora prevazii. Drutvo je dobro ako svoje lanove poduava civilizovanosti i transcendenciji; tada je drutvo religiozno. Ako ono nikad ne poduava transcendenciju ovoga, tada je ono svetovno i politiko, tada u njemu nema religioznosti. Mora da saslua druge sa izvesnog odstojanja, a tada pone da slua sebe. Na kraju mora da se vrati originalnom stanju. Pre nego to umre, ponovo mora da postane nevino dete - oputen, prirodan; jer sa smru ti ponovo ulazi u dimenziju u kojoj si sam. Upravo kao u majinoj utrobi, u smrti e ponovo ui u carstvo samoe. Nikakvo drutvo tamo ne postoji. A tokom ivota treba da pronae nekoliko mesta, nekoliko trenutaka kao to su oaze u pustinji, gde samo zatvori oi i odlazi iza drutva, kree se unutar sebe, unutar svoje sopstvene materice - to je ono to znai meditacija. Drutvo je tu; ti samo zatvori oi i zaboravlja na njega i ostaje sam. Tamo ne postoje pravila, nije potreban karakter, ni moralnost, ni svet, ni jezik. Unutra moe da bude oputen i prirodan. Rasti u svojoj oputenosti-i-prirodnosti. ak i ako je potrebna spoljanja disciplina, unutra ostani divalj. Ako unutra moe da ostane divalj a jo uvek radi stvari koje su potrebne druvu, uskoro e doi do take kada e jednostavno transcendirati. Ispriau vam jednu priu a onda u prei na sutru. To je sufi pria: Starac i mladi su putovali sa magarcem. Skoro su stigli do grada; obojica su hodala pored magarca. Deca iz kole su prolazila pored njih, kikotala su se i smejala, i rekla, Pogledajte ove budale, imaju pored sebe zdravog magarca, a oni peae. Bar bi starac mogao da sedne na magarca. Sluajui decu, starac i mladi su se zapitali, ta da radimo? Ljudi nam se smeju i uskoro emo ui u grad, bolje da posluamo ono to su rekli. Tako je starac seo na magarca, a mladi ih je pratio. Kada su se pribliili drugoj grupi ljudi, ovi su ih pogledali i rekli, Pogledajte! - starac sedi na magarcu a jadni deak hoda. To je besmisleno! Starac moe da hoda, treba deaku dopustiti da jae na magarcu. Tako su se oni zamenili: starac je poeo da peai, a deaku je dozvoljeno da jae. Naila je sledea grupa i rekla, Pogledajte ove budale! Izgleda da je onaj deak vrlo arogantan. Moda je starac njegov otac ili uitelj a peai, dok deak sedi na magarcu - to je protiv pravila! ta da rade? Obojica odluie da sada postoji jo samo jedna mogunost: see obojica na magarca; tako to i uradie.
151

Tada je naila sledea grupa i rekla, Pogledajte ove ljude, tako su nasilni! Jadni magarac skoro da je uginuo - dve osobe na jednom magarcu. Bolje bi bilo da oni nose magarca na svojim ramenima. Tako da su oni ponovo razgovarali, i utom su stigli do reke i mosta. Skoro su stigli do kraja grada pa su mislili: Bolje je da se ponaamo kako ljudi iz ovog grada misle, jer inae mogu da nas smatraju budalama. Zato su pronali bambus, stavili ga na ramena, a magarca su nogama okaili za bambus i poneli ga. Magarac se bunio koliko to magarac moe, njih ne moete tako lako na neto prisiliti. Nastojao je da pobegne jer on nije pristalica drutva i onoga to drugi kau. Ali dvojica su za njega bila previe, prisilili su ga, pa je magarac morao da popusti. Ve je na sredini mosta gomila prilazila i svi su se okupili oko njih i govorili, Pogledajte ove budale! Nikada nismo videli ovakve idiote magarac je da se na njemu jae, a ne da se nosi na ramenima. Jeste li sili s uma? Oni su sluali dok se velika gomila okupljala. Magarac se uznemirio, toliko se uznemirio da je skoio i pao s mosta u reku i uginuo. Obojica strae dole, no - magarac je uginuo. Seli su pored njega i starac ree, Sad sluaj Ovo nije obina pria - starac je bio sufi Majstor, prosvetljena osoba, a mladi je bio uenik, i stari se Majstor trudio da mu da lekciju, jer sufiji uvek stvaraju situaciju; oni kau da nee moi duboko da naui sve dok se ne stvori takva situacija. Ovo je za mladia bila prava situacija, sada je starac rekao, Pogledaj: kao to je ovaj magarac mrtav, bie mrtav i ti ako previe bude sluao ljude, ne brini ta drugi kau jer ih ima milion i svi imaju sopstveni um, i svako e ti rei neto drugo; svako ima svoje miljenje, i ako slua tua miljenja, to e biti tvoj kraj. Ne sluaj nikoga, ostani svoj. Samo proi, budi ravnoduan. Ako svakog slua, svako e te podstrekivati da ide ovim ili onim putem. Nikada nee biti sposoban da doe do svog najdubljeg centra. Svako treba da bude ekscentrian. Ova engleska re je veoma lepa; ona znai izvan centra, a mi je koristimo za ludake. Ali svi su ekscentrici, izvan centra, i ceo svet se trudi da ti pomogne da bude ekscentrian jer te svako na to podstie. Tvoja majka te podstie prema severu, otac prema jugu, ujak radi neto drugo, brat neto drugo, tvoja na, naravno, opet neto drugo, i svi se trude da te negde gurnu. Vremenom e doi trenutak kad nee biti nigde. Ostae na raskrsnici, bivajui guran od severa prema jugu, od juga prema istoku, od istoka prema zapadu, ne kree se nikuda. Vremenom e to postati tvoja prava situacija - postae ekscentrian. Takva je situacija. A ako nastavi da slua druge a ne svoj unutranji centar, ova situacija e se nastaviti. Sve meditacije slue da postane centriran, a ne da bude ekscentrik, da dospe do tvog sopstvenog centra. Vremenom e moi da se smeje tuim miljenjima ili e jednostavno moi da bude ravnoduan. A jednom kada bude centriran, postae mono bie; tada niko nee moi da te podbada, niko nee moi da te gura bilo kuda - jednostavno, niko nee biti drzak. Ti si tako moan, centriran unutar sebe, da ako neko doe sa svojim miljenjem, zaboravie ga kada ti
152

prie; svako ko doe da te nekuda gurne jednostavno e zaboraviti zato je doao. Ili, bolje, im ti prie blizu, odmah e svuda oko tebe osetiti snagu. To je nain da ovek postane toliko moan da ga celokupno drutvo, cela istorija ne moe pomeriti nijedan in. Na takav nain su postojali Buda, Isus. Moe ubiti Isusa, ali ga ne moe pomeriti. Moe unititi njegovo telo, ali ga ni in ne moe pomeriti. Ne da je on nepopustljiv, tvrdoglav, ne, on je samo koncentrisan u svom sopstvenom biu - i on zna ta je za njega dobro, i on zna ta je za njega blagosloveno. To se ve dogodilo; sada ga ne moe zavesti za nove ciljeve, nijedan trgovac ne moe da ga zavede ni za koji cilj. On je pronaao svoj dom. On moe strpljivo da te slua, ali ne moe da ga pomeri. On je centriran. Ova centriranost je prva stvar zbog koje e biti oputen i prirodan; inae, ako si prirodan i oputen, niko nee moi da te odvede nikuda. Zbog toga deci nije doputeno da budu prirodna i oputena, ona nisu dovoljno zrela da bi bila takva. Ako bi ona bila prirodna i oputena i trkarala svuda okolo, njihov ivot bi bio promaen. Prema tome, ja kaem da drutvo ima zadatak koji je potreban. Ono titi dete; ono je vrlo ranjivo, svako ga moe unititi; svetina je tu, ono nije sposobno da pronae svoj put - njemu je potreban oklop karaktera. Ali ako taj oklop karaktera postane sav tvoj ivot, tada si izgubljen. Ne treba da postane tvrava, treba da postane majstor i treba da postane sposoban da izae iz nje. Inae ona nee biti zatita; postae zatvor. Morao bi da bude sposoban da dela van svog karaktera. Trebalo bi da bude sposoban da, ako to situacija zahteva, odgovori na potpuno nov nain. Ako je ta sposobnost izgubljena, postaje krut, tada ne moe da bude oputen. Ako je ta sposobnost izgubljena, postaje neprirodan, tada nisi fleksibilan. Fleksibilnost je mladost, rigidnost je starost; vie fleksibilnosti, vie mladosti; vie rigidnosti, vie starosti. Smrt je apsolutna krutost. ivot je apsolutna oputenost i fleksibilnost. Ovo treba da zapamtite, a zatim pokuajte da razumete Tilopu. Vrhovno razumevanje prevazilazi svako ovo i ono. Vrhovna akcija bez prianjanja grli ogromnu punou izvora. Vrhovno dostignue je ostvariti imanentnost bez nade. Vrlo, vrlo znaajne rei. Vrhovno razumevanje prevazilazi svako ovo i ono. Znanje je uvek neto od ovog ili onog. Razumevanje nije nijedno od toga. Znanje je uvek dualnost: ovek je dobar, on zna ta je dobrota; neko
153

drugi je lo, on zna ta je zlo - ali obojica su delovi, polovine. Dobar ovek nije ceo jer on ne zna ta je loe; njegova dobrota je siromana, njemu nedostaje uvid koji daje zlo. Lo ovek je takoe polovina; njegovo nevaljalstvo je siromano, on nije bogat jer ne zna ta je dobrota. A ivot je sve ovo zajedno. ovek koji zaista razume nije ni dobar ni lo, on razume i jedno i drugo. I kroz to pravo razumevanje on transcendira oba. Mudrac nije ni dobar ni lo ovek. Ne moe ga ograniiti nijednom kategorijom, pregraditi ga, ne moe ga svrstavati. On je neuhvatljiv, ne moe da ga zadri. I to god da o njemu kae, to e biti samo polovina, to nikad nee biti potpuno. Mudraci mogu da imaju mnogo pratioca i prijatelja, i oni mogu pomisliti da je on Bog jer vide samo dobru stranu. A mudrac moe da ima i neprijatelje i protivnike, a ovi mogu pomisliti da je on inkarnacija avola, jer znaju samo lo deo. Ali ako zna mudraca, on nije nijedno - ili je oba zajedno; oba imaju isto znaenje. Ukoliko su oba dela zajedno, dobar i lo, nisi nijedno - jer to jedno drugo ponitava, negira jedno drugo, i ostala je praznina. Ovaj koncept Zapadni um vrlo teko moe da razume jer je potpuno odvojio Boga od avola. Sve to je loe pripada avolu, a to je dobro pripada Bogu; njihove teorije ih razgraniavaju, raj i pakao stoje odvojeno. Zbog toga hrianski sveci izgledaju pomalo siromano u poreenju sa tantrikim mudracima, vrlo siromano; samo dobri, jednostavni; oni ne poznaju drugu stranu ivota. I zbog toga se oni uvek plae druge strane, uvek drhte od straha. Hrianski sveci su stalno molili Boga da ih zatiti od zla. Zlo je uvek iza nekog ugla; oni ga izbegavaju, a kada eli neto da izbegne, to ti je neprekidno u umu. Oni se plae, drhte. Tilopa ne poznaje drhtanje, ni strah, i on nikada ne moli Boga da ga titi; on je zatien. ta je njegova zatita? On je doiveo sve, on se kretao do najudaljenijeg kutka zla i doiveo je Boansko, i sada poznaje oba aspekta iste stvari. I sada, niti je zabrinut zbog dobrog, niti je zabrinut zbog loeg; sada ivi oputen i prirodan, samo ivi; on nema unapred odreene koncepte. I on je nepredvidljiv. Ne moe da predvidi Tilopu; moe da predvidi Sv. Augustina, moe da predvidi druge svece, ali ne moe da predvidi tantrike mudrace; ne moe - jednostavno su nepredvidljivi. Jer on e u svakom trenutku da odgovori, a niko ne zna na koji nain, niko to ne zna; ak ni on sam ne zna. U tome je lepota toga, jer ako zna svoju budunost nisi slobodan ovek, ti se kree po odreenim pravilima, tada si prefabrikovan karakter, tada nekako reaguje, ali ne odgovara. Niko ne moe da kae ta e Tilopa u odreenoj situaciji da uradi; to zavisi; celokupna situacija e doneti odgovor. A on nije ni naklonjen neemu, ni nenaklonjen - nijedno od ta dva. On e delati, nee reagovati; on nee reagovati iz svoje prolosti, on nee reagovati u zavisnosti od svojih planova za budunost, iz sopstvenih ideala. Ne. On e delati ovde i sada, odgovor e biti potpun; niko ne moe da kae ta e se dogoditi. Razumevanje transcendira dualnost.
154

Pria se da je Tilopa jednom stajao ispred peine i prolaznik, naroit tip tragaoca, doao je da ga poseti. Mudrac je uzeo svoju hranu, a ljudsku lobanju je koristio kao posudu. Putnik se uplaio. To je bilo zloslutno! - on je doao da vidi mudraca, a ovaj ovek je izgledao kao iz sveta crne magije. Jeo je iz ljudske lobanje i uivao je; pas je sedeo sa strane i on je takoe jeo iz iste posude, a kada je ovek stigao, Tilopa ga je pozvao da im se pridrui. Doi ovamo, rekao je, odlino to si stigao na vreme jer ovo je sve to imam. Kada ovo nestane, dvadeset etiri sata neu nita vie imati. Tek mi sutra neko moe neto doneti. Zato doi i pridrui nam se da ovo podelimo. ovek je osetio prilino gaenje - ljudska lobanja, hrana u njoj, a i deli je sa psom! ovek ree, Gadi mi se. Tilopa ree, Onda bei odavde to pre i tri brzo ne osvrui se, jer tada Tilopa nije za tebe. Zato se gadi ljudske lobanje? Ti je ve vrlo dugo nosi, i ta je loe u tome to u njoj drim hranu? Ona je jedna od najistijih stvari. A ne gadi se sopstvene lobanje unutar tebe samog? Tvoj um, tvoje divne misli i tvoj moral i tvoja dobrota i tvoja svetost - sve je to u tvojoj lobanji. Ja u njoj drim samo svoju hranu; a tvoj raj i tvoj pakao i tvoji Bogovi i tvoj Brahma, svi su u tvojoj lobanji. Zato se gadi? ovek je poeo da se pravda i objanjava; rekao je, Ne zbog lobanje, ve zbog psa. A Tilopa se nasmejao i rekao, Ti si u svom prolom ivotu bio pas i svi moraju da prou to stanje. ta je loe u tome da bude pas? I kakva je razlika izmeu tebe i psa? Ista pohlepa, isti seks, isti bes, isto nasilnitvo, agresivnost, isti strah - zato se pretvara da si superiorniji? Tilopu je teko razumeti jer runo i lepo za njega nemaju smisla; istota, neistota nemaju za njega smisla, dobro ili loe nemaju za njega smisla. On ima totalno razumevanje. Znanje je delimino, razumevanje je potpuno. A kada gleda u potpuno, sve razlike otpadaju. ta je runo, a ta lepo? ta je dobro, a ta loe? Sve razlike jednostavno otpadnu ako ima pogled ptiijeg oka koje vidi potpuno, tada razlike nestaju. To je kao kada gleda iz aviona. Gde je Pakistan, a gde je Indija? I gde je Engleska, a gde Nemaka? Sve granice se gube, cela Zemlja postaje jedno. A ako se svemirskim brodom jo vie udalji i posmatra sa Meseca, cela Zemlja e postati vrlo mala - gde je Rusija, gde Amerika? I ko je komunista, a ko kapitalista? Ko je hindus, a ko muhamedanac? to vie ide, razlika je manja - a razumevanje je najvia stvar, nema nieg iznad njega. Sa tog najvieg vrha sve postaje neto drugo. Stvari se sastaju i stapaju i postaju jedno, granice nestaju Bezgranian okean bez izvora beskraj.
155

Vrhovno razumevanje prevazilazi svako ovo i ono. Vrhovna akcija bez prianjanja grli ogromnu punou izvora. Tilopa kae, budi oputen i prirodan - ali on ne misli da bude lenj i da ode da spava. Naprotiv, kada si oputen i prirodan, deava se da si mnogo snalaljiviji. Postaje vrlo kreativan. Vie se ne deava aktivnost - to je akcija. Opsednutost zaposlenou ne moe vie da opstane, nee je biti, ali ti e postati vrlo snalaljiv, kreativan. inie milion stvari, ali ne zbog neke opsesije, ve jednostavno zato to si ispunjen stvaralakom energijom. Kreativnost lako dolazi oveku koji je oputen i prirodan. to god da radi, to postaje udo. to god da radi, to postaje deo umetnosti, to god da kae, to postaje poezija. Svaki njegov pokret je prefinjen. Ako vidi Budu da hoda, sam njegov hod je kreativnost; samim svojim hodom on stvara ritam, samim svojim hodom on stvara milje, atmosferu oko sebe. Ako Buda podigne ruku, on menja klimu svuda oko sebe. Ali ne ini on te stvari, one se same deavaju. On nije initelj. Miran, utvren u sebi, spokojan, sabran, iznutra sjedinjen, osea kako beskrajna energija obasipa sve, prelivajui se u svim pravcima, svaki njegov trenutak je kreativnost, kosmika kreativnost. Zapamti ovo. Ovo treba da se zapamti jer mnogi mogu pogreno da razumeju. Mogu da pomisle, Nije potrebna nikakva aktivnost, pa zamiljaju, Nije potrebna nikakva akcija. Akcija ima drugaiji kvalitet svega! Aktivnost je patoloka. Ako ode u ludnicu, videe aktivne ljude, svaki ludak neto radi jer je to jedini nain da zaboravi na sebe. Moe da naie na nekoga ko trista puta dnevno pere ruke jer veruje da su prljave. U stvari, ako ga sprei da trista puta dnevno pere ruke, on nee biti sposoban da ostane sam sa sobom, to e biti previe za njega. To je beg. Politiari, bogati ljudi, monici, svi su oni ludi. Ne moe da ih zaustavi, jer ako ih zaustavi nee znati ta da rade; tada su baeni u sebe same, a to je previe. Jedan moj prijatelj mi je priao kako su on i njegova ena bili pozvani na neku zabavu; a imali su malo dete, divno, i, naravno, vrlo aktivno, kakva ve deca mogu da budu. Tako da su ga zakljuali u sobu i rekli mu, Ako se bude lepo ponaao i ne bude pravio nikakvu buku, daemo ti to god trai, a vratiemo se za jedan sat. Dete je bilo namamljeno: sve to bude trailo, dobie. Zaista se doro ponaalo. U stvari, nije nita radilo; stajalo je u uglu sobe jer: to god da uradim, oni mogu da preokrenu niko ne zna, niko ne moe znati umove odraslih - ta je pogreno, a ta dobro; a oni jo mogu i da promene miljenje. Tako da je ostao zatvorenih oiju, ba kao meditant.
156

Kada su se roditelji vratili i kada su otvorili vrata, on je stajao u uglu, ukoen. Otvorio je oi i pogledao ih, a oni su ga upitali, Da li si se lepo ponaao? Odgovorio je, Da, u stvari, ponaao sam se tako dobro da nisam mogao da ostanem sam sa sobom. To je bilo previe. Ljudi koji su preokupirani aktivnostima plae se sebe. Aktivnost je vrsta bega; oni pomou toga mogu da zaborave na sebe. To je kao alkohol, to je otrovno. Aktivnost treba da se odbaci jer je patoloka, ti si bolestan. Akcija ne treba da se odbaci, akcija je divna. ta je akcija? Akcija je odgovor: kada je potrebno, ti dela; kada nije potrebno, oputen si. Upravo sada ti radi nepotrebne stvari; i upravo sada, kada eli da se opusti, to ne moe. ovek akcije, totalne akcije, dela; a kada je situacija prola, on se oputa. Ja ti govorim. Govor moe da bude i aktivnost i akcija. Postoje ljudi koji ne mogu da prestanu da govore; oni nastavljaju i nastavljaju dalje. ak i ako im zatvori usta, unutra nee biti nikakve razlike; nastavie da brbljaju, ne mogu da se zaustave. To je aktivnost: grozniava opsednutost. Vi ste ovde i ja vam govorim. ak ni ja sam ne znam ta u vam rei. Sve dok se reenica ne izgovori ak ni ja nisam svestan onog to e se dogoditi. Ne sluate samo vi, ovde i ja sluam. Tek kada neto kaem, znam da sam to rekao. Ni vi ni ja sam ne moemo predvideti ta u rei; ak ni sledea reenica nije ovde, vaa situacija je ono to e je dovesti. Zato, to god da kaem, nisam samo ja za to odgovoran, zapamtite, vi ste takoe za to odgovorni. To je pola-pola: vi stvarate situaciju, ja delam. Zato se i moj govor menja ako se promene moji sluaoci. To zavisi, jer ja nisam nita preformulisao. Ja ne znam ta e se dogoditi i zato je sve to i za mene divno. To je odgovor, akcija. Kada vi odete, ja u sesti unutar svog prebivalita, ni jedna jedina re nee ploviti mojim unutranjim nebom. To si ti. Tako se dogodi da mi ljudi dolaze i kau, Mi emo neto odreeno da te pitamo, a ti nam odgovori. I svakog dana se to deava. Deava se: ako ima odreeno pitanje, ti tim pitanjem stvara oko sebe klimu, postaje ispunjen tim pitanjem. ta tada ja radim? Ja odgovaram. Tvoje pitanje samo stvara situaciju i ja odgovaram. Na ovaj nain se mnoga tvoja pitanja razreavaju. Ako se neko pitanje ne razrei, razlog mora da bude negde u tebi; moda si ga zaboravio. Moda je ujutru bio u umu, ali kada si uao u ovu prostoriju zaboravio si na njega. Ili ovde postoji toliko mnogo pitanja da ne zna tano koje da postavi; ti si konfuzan, nejasan, zamagljen. Ako si ti siguran u vezi tog pitanja, odgovor e biti tamo. Nita ne dolazi od mene, to se jednostavno deava. Vi stvarate pitanje, ja jednostavno kroz njega plovim. Ja to moram, jer inae ne bih imao ta da vam kaem. Ako bih imao neto da vam kaem, vi tada postajete nevani; koje god pitanje postavili, svejedno - ja u sebi imam svoje stvari spremne i ja u vam ih rei. ak i ako niste ovde, to nee initi nikakvu razliku.
157

Indijski Radio pozvao me je da govorim, ali ja sam osetio da je to vrlo teko jer je sasvim bezlino: govoriti nikome! Samo sam rekao, To nije za mene. To je takav napor i ne znam ta bih radio - tamo nema nikoga. Zato su oni neto organizovali. Rekli su, Moe se uraditi ovako: doi e nekoliko ljudi iz naeg osoblja i sedee tamo. Ali tada sam im rekao, U tom sluaju nemojte mi vi odrediti temu, jer e je odrediti ti ljudi. Bilo bi potpuno neumesno - ljudi bi sedeli a vi biste im dali temu za razgovor, a za to niko ne bi bio zainteresovan; oni bi bili samo mrtvi sluaoci. Kada ste prisutni, vi stvarate pitanje, stvarate situaciju i odgovor tee prema vama. To je lini fenomen. Tada sam jednostavno prekinuo stvar. Rekao sam, To nije za mene, to je nemogue. Ja ne mogu da govorim mainama jer one ne stvaraju nikakvu situaciju kroz koju bih ja plovio. Ja mogu da govorim samo ljudima. Zbog toga nikada nisam napisao knjigu. Ne mogu! - jer, za koga? Ko e je itati? Dokle god ne znam oveka koji e je itati, i dokle god on ne stvori situaciju, ja ne mogu da piem - za koga? Ja sam pisao samo pisma, jer tada znam da nekome piem. On moe da bude u Americi, nije vano u trenutku kada mu piem to je lini fenomen: on je ovde. On mi pomae dok mu piem. Bez njega to ne bi bilo mogue; to je dijalog. To je akcija. U trenutku kada odete, svi jezici nestaju iz mene; ni re ne plovi, to nije potrebno. I to tako treba da bude! Dok hoda koristi svoje noge, a kada sedne na stolicu kakva je svrha da ih pokree? To je ludost! Kada postoji dijalog, potrebne su rei; kada postoji situacija, potrebna je akcija - ali dozvoli da Celina o tome odlui; ti ne treba da bude faktor koji odluuje, ne treba ti da odluuje. Tada vie nee biti karme, tada se kree sve iz trenutka u trenutak. Svakog trenutka prolost umire sama od sebe i raa se budunost, a ti u nju ulazi sve poput deteta. Vrhovna akcija bez prianjanja grli ogromnu punou izvora. Akcija se dogodila ali nema nikakvog prianjanja; ne oseate, Ja sam to uradio. Ne seam se da sam to rekao. Ja jednostavno imam utisak da je to bilo reeno, da se dogodilo. Celina je to uradila, a niti sam ja, niti ste vi Celina - Celina smo svi, ili nije niko; i Celina lebdi okolo, i Celina odluuje. Ti nisi delatelj. Mnogo se toga deava kroz tebe, ali ti nisi onaj koji dela. Mnogo se toga stvorilo kroz tebe, ali ti nisi kreator. Celina ostaje kreator, ti si za Celinu samo sredstvo, medijum. upalj bambus, i Celina stavlja na njega svoje prste i usne i on postaje flauta i pesma je roena. Odakle ta pesma dolazi? Iz upljeg bambusa, koji ti naziva flauta? Ne. Sa usana Celine? Ne. Odakle onda dolazi? Sve je ukljueno: upalj bambus je ukljuen, usne Celine su ukljuene, slualac je ukljuen, svira je ukljuen, sve je ukljueno. ak i najmanja stvar moe da stvori razliku.
158

Neka samo cvet rue bude u sobi, i ta soba vie nee biti ista jer cvet rue ima svoju sopstvenu auru, svoje bie. On e da deluje: delovae na tvoje razumevanje, delovae na sve to kaem - a totalnost se kree, ne delovi. Mnogo se toga deava, ali niko nije delatelj. ogromnu punou izvora bez prianjanja. A ako nisi delatelj, kako se prianjanje moe dogoditi? Uradi malu stvar i postaje privren. Kae, Ja sam to uradio. Voleo bi da svi znaju da si uradio ovo i ono. Taj ego je prepreka vrhovnom razumevanju. Odbaci delatelja i dozvoli stvarima da se dogode. To je ono to je Tilopa podrazumevao pod oputenou i prirodnou. Vrhovno dostignue je ostvariti imanentnost bez nade. To je vrlo duboka stvar, vrlo suptilna i prefinjena. Tilopa kae, ta je vrhovno dostignue? To je ostvarenje imanentnosti bez nade; to unutra, unutranji prostor je savren, apsolutan - bez nade. Zato je on u to uveo ovu re nada? Jer sa nadom dolazi budunost, sa nadom dolaze elje, sa nadom dolazi napor za usavravanjem, sa nadom dolazi pohlepa, sa nadom dolazi nezadovoljstvo i tada, naravno, slede frustracije. On nije rekao da bude beznadean, jer i to dolazi sa nadom. On je samo rekao bez nade; nije rekao ni sa nadom, ni beznadeno - jer obe dolaze sa nadom. A to za Zapad postaje jako veliki problem jer je Buda rekao isto, i tada su mislioci sa Zapada mislili da su ti ljudi pesimisti. Nisu. Oni nisu pesimisti, nisu ni optimisti. A to je znaenje rei bez nade. Ako se neko nada, nazivamo ga optimistom, kaemo da on moe da vidi srebrni obrub na crnom oblaku, kaemo da moe da ugleda jutro u najtamnijoj noi: on je optimista. Tu je i pesimista, tano suprotan ovom. ak da je oblak oivien briljantno srebrnim rubom, on e uvek da vidi samo tamninu. A ako ga upita za jutro, on e rei, Svako jutro zavrava u noi. Ali zapamti: oni mogu da budu suprotstavljeni, ali nisu zaista odvojeni; njihov fokus je razliit, ali njihov um je isti. Kad god vidi briljantni obrub, srebrni obrub oko mranog oblaka, ili vidi mraan oblak oko srebrnog polja, ti uvek vidi deo; tvoja podela je tu, tvoj izbor, ti nikada ne vidi potpuno. Buda, Tilopa, ja, mi nismo ni optimisti, ni pesimisti - mi smo jednostavno odbacili nadu. Sa nadom dolaze obe stvari - optimizam i pesimizam. Mi smo jednostavno odbacili novi nade, i oba su aspekta nestala sa njim. To je potpuno nova dimenzija, teka za razumevanje. Tilopa vidi takvou stvari, za njega ne postoji izbor.
159

On vidi oba, jutro i vee zajedno, on vidi oba, trn i cvet zajedno, on vidi oba, bol i zadovoljstvo zajedno, on vidi oba, roenje i smrt zajedno. On nema svoj sopstveni izbor. On nije ni pesimista ni optimista On ivi bez nade. A to je zaista divna dimenzija da se u njoj ivi: iveti bez nade. Samo korienje pojma bez nade u tebi budi prizvuk pesimizma, ali to je zbog jezika - a to to govori Tilopa je iza jezika. On kae, Vrhovno dostignue je bez nade ostvariti imanentnost. Samo ostvari sebe kao da si u svojoj totalnoj takvoi, i jednostavno to i jesi! Nema potrebe ni za kakvim usavravanjem, menjanem, razvojem, rastom, nema potrebe. Nita u vezi s tim se ne moe uraditi. Jednostavno, takvo je stanje. Kada jednom krene u to dublje, to je, jednostavno, takvo stanje, neoekivano, sve cvee i svo trnje nestaje, dani i noi nestaju, ivot i smrt nestaju, leto i zima nestaju. Nita ne preostaje - jer nestaje lepak. A kad prihvati sve, to god da jesi, to god da je u pitanju, tada vie nema problema, nema pitanja, niega da se postigne - ti si jednostavno takav. Tada dolazi slavlje; a to slavlje nije zbog nade, to slavlje je samo prelivanje energije. Poinje da cveta, samo cveta, ne zbog neega u budunosti, ve zbog toga to drugaije ne moe. Kada jednom ostvari takvou bia, deava se cvetanje; poinje da cveta i cveta i slavi zbog uopte nevidljivog razloga. Zato sam srean? ta ja to imam to ti nema? Zato sam ja miran i tih? Da li sam postigao neto to ti tek treba da postigne? Da li sam dostigao neto to ti treba da dostigne? Ne. Ja sam samo oputen u takvoi. to god da jesam - dobro, loe, moralno, nemoralno - to god da jesam, ja se jednostavno oputam u takvoi toga. I odbacio sam sve napore za usavravanjem, i odbacio sam svu budunost. Odbacio sam nadu, i odbacujui nadu, sve nestaje. Ja sam sm i jednostavno srean bez ikakvog razloga; jednostavno tih, jer sada, bez nade, ne znam kako da stvorim bilo kakvo uznemirenje. Kako bez nade moe da stvori bilo kakvo uznemirenje u svom biu? Zapamti ovo: svi ti napori dovee te do take kad e napustiti sve napore i postati oputen. I sva potraga e te dovesti do take kada e jednostavno slegnuti ramenima i sesti ispod drveta i smiriti se. Svako se putovanje zavrava u najdubljoj sutini bia - a nju ima u svakom trenutku. Zato je jedino pitanje kako da postane neto svesniji. ta je u tebi pogreno? Video sam milion ljudi i nikada nisam video nijednu osobu koja ima neto pogreno, ali ona to stvara. Ti si kreator, veliki kreator iluzija, greaka, problema, i tada ih juri - kako to da rei? Prvo ih stvara, a posle ih juru. Zato ih prvo stvara? Samo odbaci nadu, elje, i jednostavno gledaj na stvar kao da ve jesi; samo zatvori oi i vidi ko si ti, i zavri s tim! ak dok samo trepne okom to je mogue, za to nije potrebno vreme. Ako misli da je za to potrebno
160

vreme, postepeni rast, to je zbog tvog uma - tebi je potrebno vreme, inae ono nije potrebno. Vrhovno dostignue je ostvariti imanentnost Sve to treba da postigne je ve tu. To je znaenje imanentnosti: sve to treba da postigne je ve unutar tebe. Roen si savren, drugaije nije ni mogue jer si roen iz savrenstva. To znae Isusove rei, Ja i moj Otac smo jedno. ta on kae? On kae da ti ne moe da bude nita drugo osim Celine, jer dolazi iz Celine! Zahvati akama vodu iz okeana, probaj je, ona je svuda istog ukusa. U jednoj kapi morske vode moe da pronae svu hemiju mora. Ako moe da razume jednu kap morske vode, razumee sva mora, prolost, budunost, sadanjost - jer je mala kap minijaturni okean. A ti si Celina u minijaturnom obliku. Kada krene dublje unutra i shvati to, odjednom e se dogoditi smeh, poee da se smeje. ta si traio? Sam tragalac je traeno; sam putnik je cilj. To je najvie dostignue: ostvariti sebe, potpuno savrenstvo - bez nade. Jer ako je tu nada, bie komeanja; ona e neprekidno da pokree u tebi uznemirenost. Ponovo e poeti da razmilja, Mogue je neto vie. Nada uvek stvara snove: Mogue je neto vie. Naravno, to je dobro Ljudi mi dolaze i kau, Meditacija nam ide dobro; naravno, to je dobro, ali daj nam neku drugu tehniku, tako da moemo vie da napredujemo. Ponekad ljudi dou i ak kau, Sve je divno! A posle pitaju, ta sada? Sve je pogreno ako tada pita, ta sada? Sada, kada je sve divno, pita, ta sad? Sada ostavi to, tu nadu! Ba je pre neki dan doao neko i rekao, Sad sve ide jako dobro, ali ko zna kako e da bude sutra? Zato uvodi sutra u to, ako sve ide sasvim dobro? Moe li da ostane bez problema? Sada je sve dobro, ali ti brine da li e sutra biti dobro, ili nee. Ako je dobro danas, odakle e sutra da doe? Ono e biti roeno iz danas, zato onda brine? Ako je danas tiho, sutra e biti jo tie; to e biti roeno iz danas. Zbog te brige moe da uniti sadanjost, a tada e sutra biti tu, a ti e biti ispunjen svojom frustracijom i rei e, To je ono zbog ega sam se zamislio i brinuo - to se i dogodilo. A to se dogodilo zbog tebe. To nije trebalo da se dogodi! Treba da ostane bez budunosti, i to se nee dogoditi. To je samodestruktivna tendencija uma, samoubilaka; i na neki nain ona je vrlo samoispunjavajua, jer um uvek moe da kae, Upozoravao sam te ve. Upozorio sam te ranije, nisi me sluao. Sada e da pomisli, Da, u pravu je; um me je upozoravao, a ja ga nisam sluao. A to se desilo samo zbog upozoravanja uma. Mnogo se toga deava Ako ode kod astrologa, jyotishi, hiromanta, i oni ti neto kau, kada se to dogodi mislie da su ti predvideli budunost. U stvari je obrnuto: zato to su predvideli, tvoj um je prihvatio, i to se i dogodilo. Ako ti neko kae da e sledeeg trinaestog marta da umre, postoji mogunost za to - ne zato to taj zna tvoju budunost, ve zato to ju je predvideo. Sada e se trinaesti mart neprekidno motati po tvom umu; bez toga nee moi da spava, bez toga nee moi da voli. Dvadeset
161

etiri asa dnevno: Trineastog marta u umreti. To e postati samohipnoza, antanje. To e se vrteti, vrteti; i kako se trinaesti mart bude pribliavao, sve e se bre vrteti. A tada e se ispuniti samo od sebe: 13. mart Jednom se dogodilo da je nemaki hiromant predvideo svoju sopstvenu smrt. On je predvideo smrt mnogih ljudi i one su se obistinile, tako da je verovao svojim predvianjima; jer kako bi se inae sve to moglo i dogoditi? On je ve bio star, tako da su mu neki njegovi prijatelji predloili, Zato ne predvidi svoju sopstvenu smrt? Tako da je prouio svoje ruke, mape, sve - sve te gluposti - i tada je odluio o svojoj sopstvenoj smrti: da e se dogoditi tako i tako, odreenog dana u est sati ujutro. I tada je ekao. est sati se pribliavalo, od pet je ve spreman sedeo pored sata; svakim se trenutkom smrt sve vie i vie pribliavala. I tada je doao poslednji trenutak - za trenutak e sat pokazati est sati, a on je jo iv, kako je to mogue? Kada su sekunde odmicale, i kada je sat otkucao est puta - skoio je kroz prozor. Jer, kako je to mogue? Naravno, umro je tano po proroanastvu. Um ima samoispunjavajui mehanizam. Budi obazriv u vezi toga. Srean si, um kae, Naravno, srean si, to je u redu - ali, ta sad? Tako je um ve unitio taj trenutak, on je uveo sutra. Sad e se iz tvog uma pojaviti sutra, a ne onaj blagosloveni trenutak od ranije. Ne nadaj se ovom ili onom putu, ne budi za ili protiv, odbaci oekivanja. Ostani ovde za trenutak, u trenutku, sa trenutkom, zbog trenutka. Nema drugog trenutka do ovog. A to god da se dogodi, dogodie se van ovog trenutka, zato, zato da brine? Ako je ovaj trenutak divan, kako sledei moe da bude ruan? Odakle e on doi? To e da raste, bie jo lepe - mora da bude. Nema potreba da razmilja o tome. I kada jednom to ostvari, ostajui u svojoj unutranjoj savrenosti zapamti, ja moram da koristim rei i zato je opasno, jer moe pogreno da razume. Kad kaem da ostane sa svojom unutranjom savrenou moe da se zabrine, jer ponekad moe da oseti da nisi savren - tada ostani sa svojom nesavrenou. Nesavrenost je takoe savrena! Nema u njoj nieg pogrenog, ostani s njom. Ne naputaj ovaj trenutak; cela egzistencija je ovde i sada. Sve to treba da se ostvari ostvarie se ovde i sada, zato u svakom sluaju, ak i ako se osea nesavrenim - divno, budi nesavren. Takav si, takva je tvoja takvoa. Osea seksualnost - savreno, oseti seksualnost; takav si, takvog te je Bog stvorio. Tuan - divno, budi tuan, ali ne naputaj trenutak. Ostani sa trenutkom i, vremenom, osetie da se nesavrenost rastvorila u savrenosti, seks se rastvorio u unutranjoj ekstazi, bes se rastvorio u razumevanju. Jo ovog trenutka nee biti problema ako moe da bude sa svojim totalnim biem. To je vrhovno dostignue. Tu nema nadanja, nema potrebe da ga bude. To je toliko savreno da nema potrebe za nadom. Nadati se nije dobra situacija; ako se nada, uvek znai da sa tobom neto nije u redu zato se nada suprotnom. Tuan si i oekuje sreu; tvoje oekivanje govori
162

da si tuan. Osea se runo i nada se divnoj linosti; tvoja nada govori da si ruan. Pokai mi tvoja oekivanja, i rei u ti, jer tvoja oekivanja to u trenutku pokazuju, ko si ti - tano ono suprotno. Odbaci nadu i samo budi. Ako pokua to, da samo bude, dogodie se ovo: Na poetku jogi osea svoj um kako se obruava poput vodopada; na sredini toka, kao Gang, on plovi polako i neno; na kraju on je orgoman, beskrajan okean gde se svetlost sina i majke sliva u jedno. Ako si sada i ovde, dogodie se prvi satori, prvi zraak prosvetljenja. I to e biti unutranja situacija: Na poetku jogi osea svoj um kako se obruava poput vodopada jer tvoj um poinje da se topi. Upravo je sada kao zamrznuti gleer. Ako ostane oputen i prirodan, tano u trenutku, autentino ovde i sada, um e poeti da se topi. Doveo si u to sunevu energiju. Ovakvo istinsko ostajanje ovde i sada uskladitava sunevu energiju; ne kretanje u budunost, ne kretanje u prolost, ti ima toliku, ogromnu energiju u sebi, tako da sama energija poinje da topi um. Energija je vatra, energija je od sunca. Ako se ne kree nikuda, ostane potpuno miran, ovde i sada, sjedini se sa sobom, svako oticanje prestaje, jer se kroz elje i oekivanja otie. Otie zbog budunosti; otie zbog motivacija, Uradi neto, budi neto, imaj neto; zato gubi vreme sedei? Idi! Pokreni se! Radi! - a tada se otie. Ako si samo ovde, kako moe da otie? Energija pritie, vraa se u tebe, to postaje vatreni krug - i tada e gleer uma poeti da se topi. Na poetku jogi osea svoj um kako se obruava poput vodopada. Sve se rui. Ceo um se rui, rui, rui - moe da se preplai. Kad si blizu satorija, potreban je Majstor vrlo, vrlo duboko i intimno jer, ko e ti rei, Ne plai se; to je divno - padni. Samo re pad, i pojavljuje se strah, jer padanje znai padanje u ambis, gubljenje tla, kretanje u nepoznato. I padanje prenosi smisao smrti; javlja se strah. Ako si ikada iao na neku planinu - na sam vrh, i odande pogledao dole u ambis, dolinu - munina, drhtavica; javlja se strah kao da je ambis smrt, a ti moe u nju da upadne. Kada se um topi, sve poinje da se rui, kaem, sve. Tvoja ljubav, tvoj ego, tvoja pohlepa, tvoj bes, tvoja mrnja sve to si do sada bio odjednom se olabavi i rui - kao kad se kua srui na stranu, postaje sam haos, nema vie reda, sva se disciplina sruila. Ti si sebe nekako odravao; nekako si bio na okupu jer si silom odravao kontrolu nad sobom, disciplinu. Sada, bivajui oputen i prirodan, sve se
163

rui. Mnogo toga to si potiskivao e prokljuati, izbiti na povrinu. Nai e svuda okolo haos; bie ba kao ludak. Veoma je teko proi prvi korak, jer sve to je drutvo utisnulo u tebe e pasti, sve to si uio e pasti, sve ime si bio uslovljen e pasti. Sve tvoje navike, svi tvoji pravci - svi tvoji putevi e jednostavno nestati. Tvoj identitet e ispariti; nee vie biti sposoban da zna ko si. Do sada si vrlo dobro znao da zna ko si bio: tvoje ime, tvoju porodicu, tvoj status u drutvu, tvoj ugled, tvoj dobar glas, ovo i ono: bio si svestan. Sada se iznenada sve topi, gubi se identitet. Znao si mnogo toga, sada nee znati nita. Bio si mudar na nain sveta; on e se sruiti i ti e se oseati kao potpuna neznalica. To se dogodilo Sokratu. Prvi satori je bio trenutak kada je rekao, Sada znam samo jedno: da ne znam nita. Jedino saznanje koje imam je da sam neznalica. To je prvi satori. Sufiji imaju specijalan pojam za ovakvog oveka, tipa oveka koji doe do tog stanja; oni ga nazivaju mast, oni ga zovu ludak. On te gleda ne gledajui u tebe. On tumara okolo ne znajui kuda ide. On pria besmislice. Ne moe da govori povezano - jedna re, a zatim praznina; a zatim sledea re, potpuno nepovezana sa prethodnom; reenica, zatim sledea reenica potpuno nepovezana; bez znaenja, svaka vrstina je izgubljena. Postaje protivrean, ne moe se u njega pouzdati. Zbog ovih trenutaka potrebna je kola gde ljudi mogu da vode rauna o tebi. Asrami su zbog toga poeli da postoje - jer takav ovek ne moe da bude preputen drutvu, mislie da je lud i prisilie ga da ode u zatvor ili ludnicu, i pokuae da ga podvrgnu terapiji. Pokuae da ga spuste dole, nazad u njegovo normalno stanje - a on raste! On je pokidao sve lance drutva; on je postao haos. Zbog toga insistiram na haotinim meditacijama. One e ti pomoi da doe do prvog satorija. Ne moe da sedi u tiini na poetku; varae sebe, ali nee sedeti u tiini, to nije mogue; to se moe dogoditi samo u drugom satoriju. U prvom satoriju treba da bude haotian, dinamian; treba da dozvoli da se tvoja energija tako kree da sve tesne koulje sa sebe pokida i sve lance odbaci. Po prvi put postaje autsajder, nisi vie deo drutva. kola je potrebna da bi mogla da vodi rauna o tebi. Potreban je Majstor koji e ti rei, Ne plai se, koji e ti rei, Padni lako, dozvoli da se to dogodi; ne hvataj se ni za ta, jer e to samo odloiti trenutak padni! to pre padne, pre e nestati ludilo, ako se uzdrava ludilo moe da potraje dugo vremena. Milioni ljudi koji uopte nisu ludi nalaze se po ludnicama irom sveta, kojima je potreban Majstor, kojima ne treba psihoterapija. Oni su doiveli prvi satori i sve psihoterapije ga guraju nazad, da bude normalan. Oni su u boljem poloaju od tebe; oni su poeli da rastu, ali rast nije ukorenjen - to mora tako da bude na poetku, oni prolaze kroz prvi satori - a ti ini od njih krivce. Ti kae, Ti si lud! - a oni nastoje da to sakriju i nastoje da se uhvate, a to se grevitije hvataju, ludilo e due trajati.
164

Upravo nedavno, nekoliko psihoanalitiara, posebno R.D. Lang i drugi, postali su svesni fenomena da nekolicina ludaka nije palo ispod normalnog, u stvari, oni su otili iza normalnog. Samo nekoliko ljudi sa Zapada, vrlo pronicljivih ljudi, postali su toga svesni - ali Istok je toga bio svestan oduvek, i Istok nikada nije proganjao lude ljude. Prva stvar koja e se na Istoku uraditi je da se lud ovek dovede u kolu, gde nekolicina ljudi radi, i gde je prisutan ivi Majstor. Prva stvar je da im pomognu da dostignu satori. Na Istoku su ludaci vrlo cenjeni; na Zapadu su oni jednostavno osueni; primoravani na elektrookove, insulinske okove, prinueni iako im to unitava mozak - jer sada se tamo rade i hirurke intervencije. Operiu njihove mozgove i neke delove uklanjaju. Naravno, oni tada postaju normalni, ali glupi, idioti, njihova inteligencija je izgubljena. Oni vie nisu ludi, nee vie nikoga uznemiravati; oni e postati tihi deo drutva - ali ti si ih ubio ne znajui da su oni dostigli taku odakle ovek postaje vie nego ovek. Ali, naravno, kroz haos se mora proi. Sa voljenim Majstorom i voljenom grupom ljudi iz kole, u asramu, to se lako prolazi, svako to lako podnese kad mu se pomogne; lako se prelazi na sledei stadijum. To mora da se dogodi, jer sav red koji si imao u stvari nije red. Sva disciplina je utrpana u tebe, to nije tvoja unutranja disciplina. Pre nego to se postigne unutranja, spoljanja mora da se odbaci; pre nego to se rodi novi red, stari treba da prestane - i tada e biti pukotine. Pukotina je ludilo. Neko osea kao da se obruava, pada u ambis poput vodopada, i ini mu se kao da to nema dna. Na sredini toka se ta taka prolazi ako je prvi satori proao dobro, tada se javlja novi red, koji je unutranji, koji dolazi iz tvog sopstvenog bia. Sada vie nije od drutva, on ti nije dat od drugih, on nije tamnica. Sada se javlja novi red, koji ima kvalitet slobode. Disciplina dolazi k tebi prirodno; ona je tvoja sopstvena; niko te ne pita, niko ne kae, Uradi to! - ti jednostavno ini pravu stvar. Na sredini toka, kao Gang, on polovi polako i neno. Obruivi se, buni vodopad je nestao, vie nema haosa. To je drugi satori. Postaje poput Ganga, tekui neno, meko; ak se nikakav zvuk ne stvara. Hoda kao mladoenja, tiho, graciozno; jedan potpuno novi arm dogodio se tvom biu - milostivost, elegancija. To je drugi nivo, u kome su sve Bude fiksirane u statuama; jer se trei ne moe uhvatiti, samo drugi ili prvi. Sve Bude, ainske Tirtankare, idi i pogledaj njihove statue: elegancija, gracioznost, prefinjena zaobljenost njihovih tela, enstvenost; oni imaju obline, njihove obline su enstvene; to pokazuje da je njihovo unutranje bie postalo vrlo usporeno, vrlo neno; nema nikakve agresije u njima. Zen Majstori, kao Bodidarma, Rinzai, Bokuju, bili su predstavljeni u prvom stadijumu, zbog toga su tako divlji: oni izgledaju kao lavovi koji riu, izgledaju kao da e te ubiti. Ako pogleda u njihove oi, njihove oi
165

su vulkani, vatra sue ka tebi; one su kao udarci. Oni su naslikani u prvom stanju satorija iz odreenog razloga, jer zen ljudi znaju da je problem prvi; a ako zna Bodidarmu u tom stanju, kada ti se to isto dogodi razumee da nema potrebe da brine; ak i Bodidarma Ali ako si uvek posmatrao Budu i Tirtankare u njihovoj tiini i sporom toku reke i njihovoj enstvenoj gracioznosti, jako e se uplaiti kada postane divalj, kada postane kao lav - tano: poinje rika; ti postaje vodopad koji se obruava. Zbog toga se u zenu divlje stanje sve ee prikazivalo. Naravno, ima i tamo Buda na mestima hodoaa, ali to je sledee stanje. I to uopte nije problem; kada postane tih, tada nema problema. U Indiji se drugom stadijumu davao prevelik znaaj i to je postala prepreka, jer svako mora znati od samog poetka kako stvari stoje. Buda je ve savreno bie. To se i tebi moe dogoditi, ali u pukotini izmeu tebe i Bude dogodie se neto drugo - a to je potpuno ludilo. ta se deava kada prihvata svako ludilo, dozvoli ga? - ono otpada samo od sebe. Stari red koji je nametnulo drutvo odlazi, jednostavno isparava; starog znanja vie nema; sve to si iz spisa znao vie ne postoji. Postoji slika zen monaha koji spaljuju sve spise - ta je slika najpoznatija ona dolazi iz prvog stanja. Spaljuju sve spise, odbacuju sve znanje; sve to ti je bilo dato izgleda kao smee, trule. Sada se pojavljuje tvoja sopstvena mudrost; nema potrebe da je pozajmljuje ni od koga. Ali za to e biti potrebno neto vremena, kao to semenu treba vreme da proklija. Dostii unutranje savrenstvo uroeno, bez nade - bez postizanja bilo kog cilja, ne u urbi, ne u hitnji; Samo radujui se svakom trenutku. Kao Gang, on plovi polako i neno. To drugo stanje ima kvalitet apsolutne tiine, mira, ravnodunosti, spokojstva, pribranosti, biti-kod-kue, odmora, oputanja. I tada: To je ogroman beskrajan okean na kraju, gde se svetlost sina i majke sliva u jedno. Tada odjednom, tekui tiho, dostie okean i postaje jedno sa okeanom - beskrajno se irei, bez granica. Sada vie nije reka, sada vie nije individualna jedinka, sada vie nema ega. ak i u drugom stanju postoji vrlo, vrlo suptilan ego. Hindusi imaju dva naziva: jedan je ahamkar, ego, taj koji ti ima; drugi nazivaju asmita, sam-stvo, ne-ego. Kada hoe da kae, Ja sam, pa ne kae ja, ve samo sam, oni to zovu asmita. To je vrlo, vrlo tih ego, niko ne moe da ga oseti, on je vrlo pasivan, neagresivan. On nee nigde ostaviti trag, ali je i dalje prisutan. ovek osea da jeste.
166

Zbog toga je nazvan drugi satori: Gang tee tiho, naravno, ka kui, ka miru, ali on jo uvek jeste; to je asmita, to je sam-stvo. Ja je otpalo i svako ludilo tog ja je nestalo; agresivnog, divljeg ja nema vie, ali veoma tiho sam-stvo tee, jer reka ima obale, i reka ima granice. Ona je jo uvek odvojena; ima svoju sopstvenu individualnost. Sa egom otpada i linost, ali ostaje individualnost. Linost je spoljanja individualnost. Individualnost je unutranja linost. Linost je za druge, ona je prostor za predstave, izloba. Zato otpada; to je ego. Ali taj unutranji oseaj ja sam, ili pre sam nije ispoljen, niko nee biti u stanju da ga vidi. On se nee uplesti ni u iji ivot, on nee gurati nos ni u ije stvari. Samo se kree, ali je i dalje prisutan. Jer Gang postoji kao individua. Tada se gubi i individualnost. Tu je trea re: atma. Ahamkar je ego, ja sam; sam je samo njegova senka. Fokusirano je ja. Zatim drugo stanje asmita: ja je otpalo; sada je sam-stvo postalo potpuno, nije senka. A zatim atma: sada je i sam-stvo otpalo. To Tilopa naziva ne-sopstvo. Ti jesi, ali bez ikakvog sopstva; ti jesi, ali bez ikakvih granica. Reka je postala okean; reka je okean, postala je jedno s njim. Individualnosti vie nema, nema granica, ali bie postoji kao ne-bie. Ono je postalo beskrajna praznina. Ono je postalo ba kao nebo. Ego je bio kao crni oblaci koji prekrivaju celo nebo. Sam-stvo, asmita, je bio kao beli oblaci na nebu. A atma je kao nebo bez oblaka, samo je nebo ostalo. Na kraju je ogroman beskrajan okean gde se svetlost sina i majke sliva u jedno. Gde se vraa prvobitnom izvoru, majci; krug je zatvoren. Vratio si se kui, rastvorio u prvobitnom izvoru. Gang je doao u Gangotri, reka je stigla do svog prvobitnog izvora: potpuni krug. Sada ti jesi, ali u tako potpuno razliitom stanju, da je bolje rei da nisi. To je najparadoksalnije stanje jer ga je najtee objasniti jezikim izrazima. Mora da se okusi. To Tilopa naziva Mahamudra, veliki orgazam, vrhovni orgazam. Vratio si se odakle si i poao. Putovanje je zavreno, i ne samo da je putovanje zavreno, ve ni putnika vie nema. Ne samo da se putovanje zavrilo, kao i sam put, ve takoe vie nema ni cilja. Sada nita ne postoji, a sve jeste. Zapamti ovu razliku. Sto postoji, kua postoji - ali Bog jeste; jer sto moe da ode u ne-postojanje, kua moe da ode u ne-postojanje, ali ne i Bog. Zato nije pravilno rei da Bog postoji; Bog jednostavno jeste. On ne moe da pree u ne-postojanje. On je isto jesam. To je Mahamudra. Telo e nestati, ono postoji. Um e nestati, on postoji. Put e nestati, on postoji. Cilj e nestati. Sve to postoji e nestati - jedino je istota samstva tu prazno ogledalo, prazno nebo, prazno postojanje. To Tilopa naziva Mahamudra. To je vrhovno, poslednje, nema nieg iza toga. To smo je iza sam-stva.
167

Dozvoli da proe. To e biti nona mora, naravno, ali dozvoli joj da proe. U toj nonoj mori e sva tvoja prolost biti oiena. To e biti uasna katarza. Sva e tvoja prolost proi kroz vatru, ali e ti postati isto zlato. Tada dolazi drugo stanje. Prvo mora da se proe jer moe da se uplai i pobegne od njega. Drugo takoe ima razne vrste opasnosti, i to potpuno razliite vrste; nije sve opasnost. Prva mora da se proe; mora biti svestan da e proi; proi e, samo je potrebno vreme i poverenje. Druga faza ima razliitu vrstu opasnosti: elee da se za nju zakai jer je divna; mnogi ele da u njoj ostanu zauvek. Kada unutranja reka tee tiho i mirno, svako eli da se zakai za obalu; ne eli vie nikuda da ode, to je tako divno. Na neki nain to je najvea opasnost. Majstor treba da te uveri da e prva faza proi, i Majstor treba da te prisili da se ne zakai za drugu. Jer ako se zakai, Mahamudra ti se nikada nee dogoditi. Mnogi ljudi su zakaeni za drugu, oni vise. Ima mnogo ljudi zakaenih za drugi stepen jer su jako prionuli za njega. To jeste tako divno - moe u to da se zaljubi; automatski. Svestan, ostani svestan - da i to treba da proe. Gledaj da se ne zakai. Ako moe da posmatra svoj strah u prvom, a svoju poudu u drugom zapamti, strah i pouda su dve strane istog novia. U strahu eli da pobegne od neega, u poudi eli da se zakai za neto, ali to je isto. Posmatraj strah, posmatraj poudu, i dozvoli da se kretanje nastavi; ne pokuavaj da ga zaustavi. Moe da se zaustavi, Gang e tada postati, ne reka koja tee, ve barica; moda na neki nain lepa, ali e ubrzo biti mrtva. Postae prljava, isuie se i ubrzo e sve to je postigla biti izgubljeno. Nastavi da se kree. Pokret mora da bude vean - imaj to na umu - to je beskrajno putovanje, vie je uvek mogue; dozvoli da se to dogodi. Ne udi za tim, ne idi ispred sebe ve dozvoli da se to dogodi. Jer trea opasnost dolazi kad se Gang uliva u okean, i to je poslednja, jer e izgubiti samog sebe. To je vrhovna smrt. To se ukazuje kao vrhovna smrt. ak se i Gang zgrozi, zadrhti pre nego to propadne; ak i Gang pogleda iza sebe, pomisli na prole dane i uspomene, i na divno vreme u ravnici, i na ogroman energetski fenomen na planinama i gleerima. U poslednjem trenutku pred ulivanje u okean, Gang e se zadrati koliko god moe, on eli da se osvrne, da prebira po uspomenama, po divnim iskustvima. I to treba da se posmatra. Ne zadravaj se. Kada se pojavi okean, dopusti: rastopi se, sjedini, nestani. Postoji sklonost uma da izbegne blizak odnos sa Majstorom; to postaje prepreka pri uzimanju sannyasa. Ti bi eleo da ostane bez obaveza, voleo bi da ui, ali bi eleo da nema obaveza. Ali ti ne moe da ui, to nije put; na moe da ui spolja. Mora da ue unutar hrama Majstorovog bia. Mora da se obavee. Bez toga ne moe da raste. Bez toga e moi da ui malo odavde, malo odande, i moi e da nakupi neko znanje - to ti nee biti ni od kakve pomoi, pre e da postane
168

prepreka. Potrebno je duboko obavezivanje, u stvari, potpuno obavezivanje, jer e mnogo toga poeti da se dogaa. Ako si samo spolja, na periferiji, ui samo kao sluajni posetilac, tada mnogo toga nije mogue, jer ta e se dogoditi kada doe prvi satori? ta e biti sa tobom kada poludi? A nita nee izgubiti ako da zavet Majstoru, jer ti nema nita da bi to izgubio. Zavetovanjem ti samo dobija, ne gubi nita jer nema nita da bi mogao to izgubiti. Nema nita da bi se plaio gubitka. Ali jo uvek, jo uvek eli da bude jako pametan, i eli da ui bez obaveza. To se nikada nije dogodilo, zato to nije mogue. Zato, ako si zaista autentian, iskren tragalac, tada pronai nekog s kim moe da se kree u dubokom zavetu, s kim moe da zaroni u Nepoznato. Bez njega moe da tumara kroz mnoge ivote, i tumarae. Bez njega vrhovno ispunjenje nije mogue. Smogni snagu i skoi.

169