Xegan Marija

URARTU

1.

PRIRODNI

USLOVI

Dr ava Urartu obuhvatala je qitavu Jermensku visiju, koja le i izmeu Male Azije, sz. periferije Irana i severnog Me ureqja. Istoqni deo Urartu le ao je izme u triju velikih jezera Vana, Urmije i Sevana1 . Teritorija Urartu bila je sa svih strana zaxti ena planinskim grebenima i zato je pru ala prirodne uslove za obrazovae nezavisne dr ave i za uspexnu odbranu od mo nih suseda. Glavna prirodna bogatstva Urarta jesu kamen, xumska gra a i metali. Osobit znaqaj imala su nalazixta bakra, gvo a, olova i kalaja. Literatura: V. I. Avdijev, Istorija starog istoka, preveo Miroslav Markovi , Beograd 1952.

2.

STANOVNIXTVO

Urarti su predstavali priliqno jednorodan plemenski sloj, koji po svojim antropoloxkim obele jima, po jeziku, stupu kulturnog razvitka i po istorijskoj sudbini bio veoma blizak onome prastarom domorodaqkom stanovnixtvu Prede Azije, koje nauqnici nazivaju aziskom grupom naroda. Urarti su u mnogo pogleda bliski Hetima, Huritima, Subarejcima i Kasitima. Literatura: V. I. Avdijev, Istorija starog istoka, preveo Miroslav Markovi , Beograd 1952.

3.

PISANI

IZVORI

Glavni izvori znaa o Urartu jesu tekstovi ispisani klinastim pismom. Me u tim natpisima treba pomenuti Horhorski natpis Argixte I i natpis Sardura II. Oba natpisa predstavaju anale svoje vrste. U Horhorskom natpisu opisuju se politiqki doga aji, u glavnom vojni pohodi Argixte I, koji se borio protiv Asirije. U velikom natpisu Sardura II opisuju se vojni pohodi tog gospodara u toku osam godina. Kao znaqajne natpise za prouqavae proxlosti Urartu treba pomenuti kratke tekstove, koji opisuju zidae krupnih zdaa od dr avnog znaqaja tvr ava, dvorova, hramova i kanala. Neki natpisi, kao npr. Mher Kapusi ili Vrata Mhera, sadr e interesantne podatke za prouqavae religije Urarta. Od velikog su znaqaja za politiqku istoriju Urarta asirski natpisi. Oni pru aju izvesnu predstavu o najstarijoj istoriji Urarta, od XIII do IX veka p. n. e. Na primer, natpisi Salamanasara III bacaju svetlost na istoriju Vanskog
1

Dok su Van i Urmija slana jezera, Sevan je slatko

carstva. Znaqajni su i natpisi asirskog cara Sargona II. Literatura: V. I. Avdijev, Istorija starog istoka, preveo Miroslav Markovi , Beograd 1952.

4.

URARTSKO

CARSTVO

Prvi pomeni plemena Urartu sre u se u natpisima asirskog cara Salamanasara I, u prvoj polovini XIII veka p. n. e. Tamo se pomie plemenski savez Urarti, koji se sastoji od osam malih ,,zemaa. Salamanasar je pokorio ove zeme, poruxio i popalio nasea, odveo zarobenike i pretvorio ih u robove. Preostalom stanovnixtvu bio je nametnut te ak porez. U XII veku nestaje naziv zeme Urartu iz natpisa asirskih careva, ali se pomie nekoliko pohoda u zemu Nairi, koja se nalazila u oblasti jezera Van. Poqetkom I milenijuma p. n. e. u oblasti jezera Van stvara se niz malih dr ava: Habuxkia, Musasir i druge. Jedna od tih dr ava bila je Urartu, qija je prestonica Tuxpa bila na obali jezera Van. Asirski car Salamanasar III morao je da sa Urartima vodi dugu i upornu borbu. U svojim analima, Salamanasar III opisuje svoje pobede nad Urartima. ive slike tih pohoda saquvale su se na bronzanoj oblozi Balavatskih vrata i na crnom obelisku, koji potiqu iz tog perioda. Me utim, Asirci nisu uspeli da potpuno potqine zemu Urartu. Ujediee Urartskog carstva poqeo je gospodar grada Tuxpe, Sardur I. On je prvi nazvao sebe u natpisu ,,car mnoxtva kome je prinoxen danak od ,,svih careva. Urartski carevi, a naslednici Sardura I, Ixpuina i Menua (810 - 781), udaraju temee budu oj mo i Urartskog carstva. Oni vode uspexne ratove sa susednim plemenima i xire granice svoje dr ave. Trajno osiguravaju sebi teritoriju izme u jezera Vana i Urmije, osvajaju oblasti koje se graniqe sa ju nom obalom jezerom Urmije i preduzimaju osvajaqke pohode na sever, u ravnicu reke Araksa. Urartski carevi podi u gradove, tvr ave, hramove i grade kanale. Tako Ixpuina je na 7 km od Vana sagradio hram, a na osnovu 101 klinopisnog natpisa saznaje se da je Menua gradio dvorce, hramove, niz utvr ea na prilazima prestonici dr ave Tuxpa i sprovodio kanale. Najve u mo carstvo Urartu dostiglo je u prvoj polovini VIII veka p. n. e. u vreme carevaa Argixte I (781 - 760) i Sardura II (760 - 730). Urartski carevi vode qitav niz uspexnih ratova, pokoravaju znatne oblasti Zavkavkazja, osvajaju teritorije na sredem toku Eufrata i prodiru u oblast Sirije. Na osnovu Horhorskog natpisa, koji je bio uklesan na visokoj steni, danas su poznati gotovi svi pohodi cara Argixte I. On je izvrxio mnogobrojne pohode na istok. Ratovao je sa Asirijom i potukao asirskog cara Axurdana. Trajno je uqvrstio svoju vladavinu u Zavkavkazju i u oblasti jezera Sevan. Za vreme cara Argixte izgra ena je tvr ava Argixtihinili u dolini Araksa. Svojevremeno ova tvr ava je predstavala vojno-administrativni centar urartskih careva za upravu nad osvojenim oblastima. Tvr ava je bila okru ena jakim zidovima od bazalta, qiji su se ostaci saquvali do naxeg vremena. Sardur II nastavio je pobedonosne pohode svoga oca i prethodnika Argixte. O svojim pobedama, koje je postigao u toku osam godina, saopxtava on priliqno iscrpno u svojim analima, qiji je tekst prona en u Vanu. Sude i po tim analima, Sardur II, poxto je uqvrstio svoju vlast, preduzimao je pohode u zemu Erah, koja je le ala sz. od jezera Sevan, ratovao u Zavkavkazju i qak u severnoj Siriji. Drugi natpisi istog cara svedoqe o egovoj gra evinskoj delatnosti: o obnovi hrama, oqigledno blizu Argixtihinila, o gra eu vodovoda u istom kraju i o obnovi dvora. Literatura: 2

 V. I. Avdijev, Istorija starog istoka, preveo Miroslav Markovi , Beograd 1952. V. N. akov, S. I. Kovaov, Stari istok, prevela sa ruskog Miroslava Pani

5.

PAD

URARTU

Kada je u drugoj polovini VIII veka p. n. e. Asirija ojaqala pod Tiglatpalasarom III, Urartu je bio nanet sna an udarac. Godine 743. p. n. e. Sardur II pretrpeo je poraz od asirske vojske i bio prinu en da se povuqe preko Eufrata. Posle smrti Sardura II nastali su nemiri i od Urartu su poqele da se odvajaju neke oblasti. Godine 714. p. n. e. asirskom caru Sargonu II poxlo je za rukom da izvrxi uspexan pohod protiv Urartu i da potuqe vojsku Ruse I. Iako je Sargon II potukao urartske trupe, opustoxio qitavu zemu, osvojio i opaqkao bogati urartski grad Musasir, Urartu je ipak saquvao svoju samostalnost. Novo jaqae Urartu pada na poqetak VII veka, kada je caru Rusi II uspelo da zakuqi savez sa Kimercima, koji su jox u VIII veku p. n. e. prodrli sa severa u Zavkavkazje i na Bliski Istok. U to vreme Urarti su zajedno sa Kimercima izvrxili uspexan pohod u Malu Aziju. Rusa II sproveo je isto tako veliku izgradu. U egovo vreme bilo je izgra eno veliko utvr ee Tejxebaini. Odnosi sa Asirijom bili su relativno mirni. Poznato je da su Rusa II i asirski car Asurbanipal izmeali izaslanike. Danas nije u potpunosti razjaxeno xta je dovelo do pada carstva Urartu. Poznato je da se u VI veku p. n. e. desio ruxilaqki upad Skita. Iskopavaa tvr ave Tejxebaini otkrili su jasne tragove enog razaraa poqetkom VI veka od strane Skita. U VI veku Me ani su konaqno unixtili carstvo Urartu. Literatura: V. I. Avdijev, Istorija starog istoka, preveo Miroslav Markovi , Beograd 1952. V. N. akov, S. I. Kovaov, Stari istok, prevela sa ruskog Miroslava Pani

6.

KULTURA

URARTU

Kultura Urartu stvarala se pod uticajem asirske kulture. Od Asiraca je, pored ostalog, pozajmeno klinasto pismo koje su Urarti unekoliko uprostili i usavrxili. Najlepxi arhitektonski spomenici su tvr ave u okolini Ervena na bre ucima Karmir Blur i Arinberd, a tako e tvr ava Tuxpa. Na osnovu popisa urartskih bogova (Mher Kapusi) poznato je da su glavna bo anstva dr avne religije bili vrhovni bog Hald, bog rata Tejxeba i bog sunca Xivini. Hald je, nesumivo, bio prastari urartski bog jednog od plemena koja su uxla u sastav carstva. Tejxeba, qije je ime sliqno imenu Texuba, boga Heta i Hurita, bio je bog oluje i bure. Xivini je bio bog sunca. Pored ova tri glavna boga, zvaniqni panteon brojao je jox oko 20 maih bo anstava. Urarti su poxtovali i bike (drvo), ivotie, planine. Literatura: V. N. Pani

akov, S. I. Kovaov, Stari istok, prevela sa ruskog Miroslava

7.

PRIVREDA

Zemorada u dolini reke Araks i u okolini jezera: irigacija, vodovod, kanalizacija. Stoqarstvo koogojstvo: jaha i i tegle i koi. Zanatstvo obrada metala (gvo e, bronza), kamena. Trgovina grade puteve. Literatura: Skripta iz istorijske geografije