Razvoj emocija I karakteristike pojedinih emocija kod dece predkolskog uzrasta

Emocije se kod dece javljaju veoma rano, u poetku su jo ne diferencirane. Sa razvojem deteta njegove emocije se ispoljavaju na odreen nain. Kako se dete razvija i njegove emocije se sve vie diferenciraju. Emocije kod dece u ranom detinjstvu su proste, spontane, nisu uzdrane i odmah nalaze odgovarajui izraz. Sa vaspitanjem dece dolazi do nekih promena. Vremenom emocije gube svoju ne diferenciranost i dete postepeno poinje da ui i da se uzdrava od nekih emocija, a samim tim stie vlastiti nain izraavanja. Deije emocije su: Kratkotrajne traju svega nekoliko minuta, a onda iznenada izeznu. Deca se brzo razljute, brzo im prolazi veselo i tuno raspoloenje. Prolazne deca naglo prelaze od suza u smeh i obrnuto, od ljubavi na ljubomoru i obrnuto, od smeha u ljutnju i obrnuto. Snane naroito ljutnja, strah i radost se kod dece izraavaju velikim intenzitetom. este veoma esto deca emocionalno reaguju na razne stvari na koje odrasli i ne reaguju.

Razliito reaguju na iste emocije to zavisi od njihovog doivljaja i iskustva. U istim emotivnim situacijama svako dete reaguje na drugaiji nain. Neka deca se skrivaju, druga plau, a neka trae majku kad osete strah. Dete ispoljava svoja oseanja ne kriju emocije, to jest nisu u stanju da se suzdravaju.

Sa uzrastom deca sve vie kontroliu svoje emocije to je dete starije razmilja o posledicama svog postupka. Postoje promene u jaini izraavanja emocija kod dece pa neke postaju jae ako su bile slabije i obrnuto. Vremenom deca sve vie sama kontroliu svoje emocije i ponaanje.

KARAKTERISTIKE I RAZVOJ EMOCIJA DECE PREDKOLSKOG DOBA ( od tri do est godina ) U predkolskom periodu dete je izrazito emotivno. Oseanja deteta u ovom periodu su spontana i labilna. Za emocionalni razvoj deteta od velikog znaaja je sredina u kojoj ivi a naroito atmosfera u porodici. Ako je sredina u kojoj dete ivi povoljna i prijatna kod dece e se vie javljati ljubav i radost, a ako je nepovoljna dete postaje gnevnije, strahuje, i nije radosno. U ovom periodu najee do izraaja dolazi gnev, strah, ljubav, ljubomora, radost i ponekad alost. Razvoj pojedinih oseanja nije isti kod sve dece. Gnev. Ovo je esto oseanje kod dece. Psiholozi su dosta prouavali gnev i njegove uzroke. Rezultati su pokazali da dete gnevno reaguje kada ga odrasli sputavaju u nekoj aktivnosti, vreaju ili nepravedno kanjavaju. Isto su tako gnevni kada ih njihovi vrnjaci vreaju, otimaju im igrake i

spreavaju u njihovim aktivnostima. Predkolsko dete dosta ispoljava gnev u situacijama kada se navikavaju na toalet kod oblaenja, odlaenja na spavanje, pranja kose i eljanja. U ovom periodu ee se pojavljuje gnev kod deaka nego kod devojica. Uz gnev poinje i verbalna agresija, govore rune rei rugaju se i slino. Dokazano je da gnev ne traje due od nekoliko minuta i posle toga je opet sve u redu. Roditelji ne bi trebali da reaguju na deji gnev, jer e ono samo da prestane kad dete uvidi da s njim nita ne postie. Strah. Jedna od najeih emocija kod dece do sedme godine, a posle toga uestalost straha se smanjuje. Dete sa godinama i sazrevanjem razvija mo zakljuivanja, razumevanja, predvianja i miljenja i sve manje se plai nepostojeih stvari i situacija. Neki naunici tvrde da strah od velikog psa, zmije, i mraka ostaju due. Od realnih strahova ostaje strah od bolesti, samoe, smrti, besnog psa i razbojnitva. Strah jae pogaa dete ako je doivelo neki emocionalni potres ili neprijatni dogaaj. Pojave koje prate pojavu straha su: drhtanje, promena glasa i kretanja ili izraza lica. Stalan strah moe da prouzrokuje psihosomatska oboljenja. Razlozi i uzroci straha mogu biti razliiti. Moe se javiti kao posledica nekog neprijatnog doivljaja, na primer strah od medicinskog osoblja ili osoba u belom, ili neke ivotinje. Strah se moe stei imitacijom odraslih iz deje okoline koji se plae odreenih pojava, ivotinje i slino. Deci treba pomoi da prevaziu strah, a za to je najbolji nain da upozna ono ega se plai i da ovlada situacijom u kojoj se nalazi. Radost i smeh. Deca kada su sretna i zadovoljna vole da se raduju i smeju. Radost se vie ispoljava kada su deca u drutvu nego kada su sama. Vesela deca vie vole da se igraju sa decom koja su slina njima nego sa mirnom i povuenom decom. Radost kod dece se javlja kada je pohvaljeno, kada je uspelo u nekim aktivnostima, a naroito ih veseli uspeh u igri, ispunjenje elja, pokloni i slino. U ovom periodu deca vole humor, ale, smene prie i dogaaje. Kada su prijatni, povoljni sredinski uslovi onda je tuno i alosno raspoloenje ree od radosnog. Meutim kada su nepovoljni uslovi u sredini gde dete boravi onda je dete tuno. Dete je alosno ako osea da ga ne vole, ako ga kanjavaju, ako ne postie uspeh u igri i nekim aktivnostima. Plahovita deca su najee alosna. Tuno dete osea potrebu da se nekom poveri i trai osobu od poverenja. Nekada dete se obraa i poverava igraki ili zamiljenom prijatelju. alosno dete nema nikakvih interesa, nije mu stalo ni do ega, plae i miruje. Bitno je da ta emocija kratko traje. Ljubav. U predkolskom periodu ljubav se razvija u srenim porodicama. Prva ljubav se pokazuje prema majci i vana je jer dete na osnovu te ljubavi gradi poverenje u sebe i oseaj sigurnosti. Dalje u ovom periodu ljubav deteta se produbljuje i postaje trajna jer dete poinje da shvata vrednost svojih roditelja. Dete postaje u svojim oseanjima manje egocentrino. Poinju da se razvijaju prijateljstva, to jest privrenost za druga i drugaricu. U ovom periodu polako se prekida velika vezanost za porodicu to je vano za dalji emocionalni razvoj deteta. Dete pokazuje ljubav prema osobama koje ga ine sretnim i zadovoljnim i kad osete da ga vole. Ne moe dete da voli nekoga kad oseti da je hladan prema njemu. Ljubav roditelja je veoma znaajna za uspean razvoj deje linosti i neophodna za vaspitanje zdravog, emocionalnog ivota deteta ( orevi 1988. ). Detetova ljubav moe biti usmerena i prema stvarima ili ivotinjama a ne samo prema odraslima i deci. Bitni su i izrazi ljubavi u verbalnom iskazivanju i milovanja i maenja, jer detetu je to potrebno. Ljubav prema nekome dete ispoljava dodirivanjem, grljenjem, ljubljenjem, i tenjom da se igra i razgovara sa osobom prema kojoj osea ljubav ( Manojlovi i Mladenovi 2001. ). Ljubomora. To je vrlo esta sloena emocija. U sklopu ljubomore postoje i druge emocije, kao to je strah, bol, ljutnja, bes, saaljenje prema samom sebi i potitenost. Ljubomora se javlja kao reakcija na mogui ili pretpostavljeni gubitak ljubavi ili zbog nepravilnog vaspitanja dece u porodici to jest da

se jednom detetu vie poklanja panja. Najvie su ljubomorna deca od dve do pet godina i devojice vie od deaka. Ljubomora se ispoljava na vie naina, a deca na nju reaguju otvoreno ili prikriveno. Otvoreno reagovanje je kad fiziki i verbalno dete napada, vrea, duri se i plae. Kada dete reaguje na ljubomoru prikriveno ponaa se udno, odbija da jede, pretvara se da je bolesno ili je neraspoloeno. Javlja se nono mokrenje nesanica, mucanje ili slino. Svako dete na sebi svojstven nain ispoljava ljubomoru i sve te njegove reakcije su nesvesne. Mogui razlozi za ljubomoru su: roenje drugog deteta, prevelika roditeljska oekivanja od deteta i uporeivanje jednog sa drugim detetom koje je uspenije. Ljubomora moe da se javi i na oca, jer deca esto prisvajaju majku, pa joj ne doputaju da pokazuje naklonost prema ocu. Kod dece starijeg predkolskog uzrasta ljubomorne reakcije su vie indirektne. Starija deca zadirkuju ili teroriu mlau decu i tvrde da nisu ljubomorni. Ljubomora je u sutini negativna emocija, ali moe da ima pozitivnu stranu i da poslui kao podsticaj za vei uspeh i trud.

Faktori koji utiu na razvoj emocija

Poznato je da se emocije javljaju kad ih neto podstie ili izaziva. Da bi se deje emocije kontrolisale potrebno je da znamo faktore koji ih izazivaju ili spreavaju. Umor kada je dete umorno onda je plaljivo i svadljivo. Ako je dete mlae umor onda ima vei uticaj. Bolest bolest na decu utie negativno, bolesno dete je razdraljivo. Dogaanja u neko doba dana dete pokazuje jae emocionalne reakcije. To je obino pred spavanje ili obrok. Ako se redosled spavanja ili hranjenja poremeti to dovodi do pojaanog ispoljavanja emocija. Stav roditelja kod razvoja emocija presudan faktor je stav roditelja. Negativne emocije se javljaju ako je dete zanemareno ili mu se poklanja previe panje ( razmaena deca ). Drutvena sredina sredina u kojoj dete ivi utie na njega. Boravak sa osobom razdraljive prirode utie da i dete bude razdraljivo, a ako ivi sa smirenom osobom dete e nauiti da ne bude sklono razdraivanju.

Iz navedenog mozemo zakljuciti da se deje emocije razlikuju od emocija odraslih, one su po pravilu jednostavne i spontano se izraavaju pa neke emocionalne izlive odrasli teko razumeju. Kad je dete gnevno, ljubomorno odrasli najee i sami emocionalno reaguju i kanjavaju ga, a tako se odnos izmeu njih pogorava. Za zdrav emocionalni razvoj vana je zdrava oseajna atmosfera u porodici, lepi odnosi izmeu lanova porodice, a posebno ljubav i potovanje meu roditeljima.