Govor Milorada Pavia, dobitnika Andrieve nagrade za 2001. godinu, na dodeli Nagrade u Skuptini Grada, 10. oktobra 2002.

godine UZ ANDRIEVU NAGRADU Zahvaljujui na nagradi ije ime nam svima ini ast, hteo bih da kaem da nam Andri danas izgleda drugaije no za njegova ivota. Prolo je stodeset godina od Andrievog rodjenja i 27. od njegove smrti u prolom veku.Pa ipak, on nas je ovde,u dvoru, jo jednom okupio.Sa novim oiljcima i ranama, koje njega nisu dotakle. Za tih ustvari kratkih 27. godina, mnogo toga se pronmenilo. Promenili smo se mi, njegovi itaoci, promenili su se njegovi spisi, jer oni se sada obraaju jednoj drugaijoj logici, mada se jezik njihov nije menjao. Oni danas zato drugaije zvue, to se promenila i to mnogo, sama knjievnost. Da pomenemo bar neke od promena nastalih posle Andria. Da bi izbegla sporost jezika, koji je postao konica u ikoniki lakonskoj eposi XXI veka i Vodolije, postmoderna je postavila knjievnost u jedan koordinatni sistem gde vertikala oznaava intertekstualne odnose dva pisca ili dva tiva istog pisca, a horizontala interaktivnost izmedju pisca i itaoca, ili izmedju pisca i gledaoca pozorinog komada, koji je krenuo ka treoj dimenziji (3 D). Tako ostvareno nelinearno pismo (nonlinear narratives), kao da je dobilo na brzini i pokazalo bar toliko da postoje naini itanja dosad nekorieni i neodomaeni u lepoj knjievnosti. Jo jedna odlika je udarila peat samom poetku XXI veka. To je procvat enskog pisma, raskono osvajanje knjievnog prostora od strane ena pisaca, iji su talenat, brojnost i novi ton obogatili knjievnost na granici XX i XXI veka donosei ono to je jo Bokao nazvao enskom oseajnou. Monasi XVIII stolea znali su da ovek ivi onoliko godina koliko mu Bog godina da na zajam. Nae godine su dakle, pozajmljene i valja ih vratiti. Svaki ovek treba da se seti pod kojim uslovima mu je Bog dao taj zajam i da ga pod tim uslovima vrati. Ko zaboravi uslove rdjav je zajmoprimac i nee moi da vrati dug. A teko onom ko krade Bogu dane. Pisci ovih poslednjih decenija vraali su taj dug. Knjievnost nije krala Bogu dane. U to ne moe biti sumnje. Raunica bi bila otprilike ova: za jednu no - jedna dobra reenica. Ali, takodje moramo priznati da nema mesta samozadovoljstvu. Jasno je na prvi pogled da knjievnost u XXI veku ima manju specifinu teinu no to je imala u prolom, Andrievom stoleu i u vekovima koji su mu prethodili. Knjievnost danas ima manju specifinu teinu iako nije gora od knjiga ranijih epoha. Razlog lei na drugoj strani. Slika i znak, posebno u raunarskom i internet okruenju, postali su vaniji od tradicionalne jezike komunikacije kroz knjigu. Sa tim gorkim oseanjem pobednikog poraza ubudue emo morati da itamo knjige, pa i Andria. Milorad Pavi