IZVORI PALJENJA I UZROCI POARA

Kod nastajanja poara izvori i uzroci poara imaju najvei znaaj. Ovo iz razloga razumevanja procesa paljenja i preduzimanja preventivnih mera, zatim za borbu protiv poara, ako je on nastao i konano za utvrivanje uzroka nastajanja poara. Pri analiziranju poara pokazalo se da je, radi preciznosti, potrebno odvojiti pojam izvora poara od pojma uzroka paljenja poara. Treba odmah rei da strogu razliku ova dva pojma nee biti mogue uvek napraviti, ali je kod veine poara to mogue. Tako na primer, ako je nastao poar zbog kvara na elektromotoru, onda je izvor paljenja elektromotor. Na njemu se usled kvara pojavila visoka temperatura, to znai da je on generisao potrebnu energiju za paljenje poarnog objekta (drvo, slama i slino). Uzrok paljenja je prema tome kvar na elektromotoru. To znai da se kod izvora paljenja radi o predmetima odnosno objektima, a kod uzroka paljenja o procesima. Navodimo jo jedan primer: Pogonska maina putem trenja stvara toplotu koja moe dovesti do paljenja. U ovom sluaju maina je izvor, a trenje uzrok paljenja. Gornje napomene o izvorima i uzrocima paljenja mogu biti dovoljne, mada je nekad, kao to je to sluaju sa muljem, teko razlikovati izvor od uzroka paljenja. Obino u takvim sluajevima ne dolazi do potrebe detaljnog diferenciranja. Proces paljenja se u osnovi sastoji iz prelaza energije od izvora paljenja na poarni objekat, odnosno zapaljivu materiju. Ova energija je najee toplotna, tako da izvor paljenja vri neophodnu pripremu za izbijanje poara. Naravno da i drugi uslovi moraju biti ispunjeni, ali se moe rei da u savremenom ivotu imamo ogroman broj sluajeva takvih odnosa izvora paljenja i poarnih objekata, da postoje uslovi za paljenje. Prema tome, uzroci poara aktueliziraju i realizuju potencijalne mogunosti nastajanja poara, mada oni ne izbijaju u tolikom broju kolike su potencijalne mogunosti izvora paljenja. Zbog ogromnog broja izvora i uzroka paljenja, postoje tekoe da se oni obrauju i sistematizuju. Zato ovde dajemo opte podele i sistematizaciju uzroka i izvora poara.

IZVORI PALJENJA
Izvori paljenja su podeljeni na tri osnovne grupe, a kriterijum za podelu je uzet prema udaljenosti izvora paljenja od poarnog objekta. U okviru svake grupe podela je izvrena prema energiji sa kojom je izvor sposoban da izvri paljenje. Prema napred reenom sledi: Ako se paljenje poarnog objekta vri sa izvora paljenja udaljenog od poarnog objekta ili su oni razdvojeni nekom pregradom, onda se takvi izvori nazivaju spoljni izvori paljenja. Ako se paljenje vri iz samog poarnog objekta, odnosno poarni objekat poseduje svoj sopstveni izvor paljenja, imamo sluaj unutranjih izvora paljenja. U treu grupu paljenja svrstana su ona paljenja koja su izmeu spoljnih i unutranjih. To su sluajevi gde se izvori paljenja nalaze delimino u sastavu poarnog objekta, pa ih nazivamo parcijalnim izvorima paljenja.

Na slici 1 data je ematski podela izvora paljenja sa podelom unutar grupa, a u sledeem tekstu e se dati osnovna objanjenja za poznate izvore paljenja. Spoljni izvori Spoljni izvori paljenja definisani su kao izvori odvojeni od poarnog objekta- zapaljive materije. Po tom kriterijumu moemo ih nazvati i stranim izvorima.

Slika 1. Podela izvora paljenja prema udaljenosti od poamog objekta i energije za paljenje Spoljne izvore paljenja ine izvori sa toplotnom energijom, izvori sa energijom iz zraenja-optiki izvori i izvori ija energija-toplota proizilazi iz rada i kretanja. a) Toplotni izvori paljenja Izvor paljenja ima odreenu koliinu toplote koja moe poticati iz mehanike, elektrine ili neke druge energije. U tom sluaju, ako postoji mogunost prenosa toplote na poarni objekat, pod odreenim uslovima doi e do poara. Ovaj prenos toplote, sa izvora paljenja na poarni objekat, moe se vriti preko materijalnog posrednika-prenosioca ili bez njega. Dovoenje toplote posrednikom na relaciji izvor paljenja-poarni objekat kod kretanja zagrejanog ili uarenog tela je prema poarnom objektu. To su najjednostavniji sluajevi dovoenja toplote posrednikom, na primer plamen u neposrednoj blizini poarnog objekta (plamen kod zavarivanja, ibica, baklja, uareni otpaci), zapaljiv metak, uaren metal u obliku varnice, vreli gasovi, zapaljivi gasovi itd. U ovim primerima najee je sluaj da se izvor paljenja kree, a poarni objekat miruje, mada moe biti i obrnuto. Opisani sluajevi dovoenja toplote su sluajevi kada izvor paljenja direktno dolazi u dodir sa poarnim objektom ili njegovim delovima. Drugi sluaj prenosa toplote od izvora paljenja na poarni objekat moe biti preko posrednika - prenosnika. U tom sluaju izvor paljenja i poarni objekat miruju, pa je potreban toplotni provodnik. Izvor paljenja predaje molekularnokinetiku energiju svojih molekula provodniku, a ovaj poarnom objektu. Prenos toplote provodnikom od izvora paljenja do poarnog objekta est je sluaj uzroka poara i zato je interesantan za poarnu zatitu. Ovaj mehanizam paljenja mnogo je puta sauesnik" u poaru. Dovoenje toplote bez provodnika sluaj je termike radijacije. Demonstracija ovog izvora paljenja moe se videti kod elektrinog luka. Ako se njegovo zraenje-radijacija proputaju kroz sabirno soivo, a iza soiva postavi termometar, odmah se na termometru oitava porast temperature iako se izmeu luka i termometra ne provodi toplota. To se moe dokazati ako se izmeu luka i termometra postavi posuda sa vodom ili komad leda. I u ovim sluajevima dolazi do povienja temperature na termometru. Ovo dokazuje da termika radijacija, kao optiki izvori paljenja, pripada elektromagnetnom zraenju. b) Optiki izvori paljenja Razlika izmeu termikog zraenja i termikog zraenja iz optikih izvora paljenja je u talasnim duinama elektromagnetnih talasa koji se pri ovim zraenjima emituju. Talasne duine elektromagnetnog zraenja iz optikih izvora paljenja obuhvataju infracrveni domen, domen vidljive svetlosti i ultraljubiasti. Kod prostiranja toplote bez posrednika umesto toplotnog koristi se pojam termikog zraenja. Pod pojmom termikog zraenja ovde ne podrazumevamo toplotu, ve 2

elektrmagnetni talasni proces. Tek kada se ovo zraenje apsorbuje od strane nekog tela, nastaje u tom telu toplota, odnosno, energija zraenja pretvara se u toplotu prilikom apsorpcije. Elektromagnetno zraenje ne zahteva materijalne nosioce, a pri kontaktu sa materijom moe se reflektovati (odbiti), apsorbovati ili propustiti u zavisnosti od materije na koju zraenje deluje. Kod zapaljivih gasova prilikom apsorpcije moe doi do paljenja na dva naina. To je fotohemijsko i fototermiko aktiviranje. Primer za fotohemijsko aktiviranje je reagovanje praskavog gasa hlora, ako se izloi zraenju vidljive svetlosti. Fototermiko paljenje mogue je kod smea praina-vazduh. Staklena burad sa prozirnom tenou, kao soiva mogu usmeriti zraenje na drvo, lak, papir i sline zapaljive materije u nekom skladitu. U tom sluaju moe doi do visokih temperatura pa i do paljenja navedenih materijala. Primer optikog izvora paljenja je vatrena lopta koja nastaje prilikom nuklearne eksplozije, zatim svi infracrveni grejai, radijatori kod zagrevanja prostorija, blic lampe, elektrini svetlosni lukovi i sl. Posebno jak optiki izvor zraenja je laser, kod kojeg postoji mogunost paljenja i na veim udaljenostima. c) Mehaniki rad kao izvor paljenja Mehanika energija, odnosno mehaniki rad, moe se pretvoriti u toplotu. Mehanika energija dovedena poarnom objektu putem sudara, udara, prtiska, vibracija, savijanja, rezanja, potiskivanja i sl. pretvara se na poarnom objektu u toplotu. Ovaj proces odvija se vrlo brzo, tako da se mali deo toplote izgubi u atmosferi. Poveanje toplote na poarnom objektu dovodi do temperature paljenja. U ove vrste izvora paljenja spadaju i mehanika dejstva na neka hemijska jedinjenja koja su izrazito osetljiva na dovod i najmanje koliine mehanike energije. Reakcije koje se pri tome javljaju su vrlo intezivne i najee su to reakcije raspadanja. Tako, na primer, jedna veoma mala koliina azotjodida u suvom stanju, raspada se eksplozivno ve pri najmanjem dodiru guijim prerom. Dovod mehanike energije moe izazvati paljenje i eksplozije prilikom mehanike obrade pirotehnikih materijala, prilikom presovanja celuloida kao i u drugim granama tehnike i proizvodnje. Sudovi pod visokim pritiskom svih vrsta gasova takoe su izvor paljenja mehanikom energijom. Unutranji izvori Kod ovih sluajeva paljenja, izvor paljenja je sastavni deo poarnog objekta, odnosno, sam poarni objekat je sposoban za svoje samopaljenje. Ova osobina poarnog objekta moe biti stalna ili povremena. a. Poarni objekti koji se sami zagrevaju do temperature paljenja. Ovoj grupi pripadaju sluajevi samopaljenja usled samozagrevanja i dostizanja temperature paljenja. Uzroci stvaranja ove toplote unutar poarnog objekta mogu biti razliiti. Kod samozapaljivog poarnog objekta imamo hemijske procese- oksidaciju (vrenje ili raspadanje), koji stvaraju male koliine toplote. Ako spoljne okolnosti ne dozvoljavaju odvoenje tj. rasipanje ove toplote, ona, iako mala, dovodi do porasta temperature, a time i do poveanja brzine hemijske reakcije. Na osnovu iskustava o brzinama hemijskih reakcija ista se udvostruava kod svakog porasta temperature za oko 10 oC. Za 100 o C brzina reakcije poveava se oko 1000 puta, a ako temperatura poraste za 200C, brzina oksidacije raste milion puta. Ovako ubrzana reakcija stvara toplotu dovoljnu za postizanje temperature paljenja. Slika 3 ematski prikazuje proces samozapaljenja. Na poveanje brzine oksidacije mogu uticati vei vazduni pritisak, vea koncentracija kiseonika, vlanost, prisustvo kalalizatora itd. Samopaljenje se javlja, kako kod vrstih, tako i kod tenih i gasovitih materija. Postoji veliki broj samozapaljivih materija. Neke vrste materije imaju osobinu da nisu samozapaljive ukoliko su u kompaktnim komadima, a da su njihove praine ili otpaci samozapaljivi. To je, na primer sluaj kod uglja.

b. Piromorfne materije. Piromorfnost je ekstremni sluaj samozapaljivosti. On se razlikuje od samozapaljivosti u tome to za postizanje temperature paljenja nije potrebno prethodno zagrevanje. Piromorfne materije su elementi legure ili jedinjenja koja se najee pale trenutno ili posle vrlo kratkog vremena. Iz tog razloga piromorfne materije uvaju se u zatvorenim posudama, tako da kiseonik iz vazduha ne moe da dopre do njih. Najvie je poznata piromorfnost fosfora i njegovih jedinjenja sa vodonikom (fosfini). U raketnoj tehnici koriste se razna piromorfna sredstva, kao to je, na primer trietilaluminijum. Piromorfnost pokazuje i jedan niz metala ako su u vidu ekstremno fine praine. c. Poarni objekti sa sposobnou samoaktiviranja. Primer za ovakav vid samopaljenja je kada se pamune krpe (pucval), natopljene uljem, produvavaju kiseonikom iz aparata za autogeno zavarivanje. Ulje pri tome oksidira i dolazi do brzog zagrevanja, paljenja i estokog sagorevanja. Drugi primer je paljenje drvene vune pod dejstvom azotne kiseline. Azotna kiselina upotrebljava se kao oksidaciono sredstvo u pogonskim materijama za rakete na teni pogon, a interasantna je u pogledu tehnike poarne zatite. Parcijanli izvori Kako smo videli kod spoljnih izvora paljenja, izvor paljenja je geometrijski jasno razgranien od poarnog objekta. Ovo je znailo da je energija paljenja poticala iskljuivo od unutranje energije izvora paljenja. Kod samopaljenja, izvor paljenja je indentian sa poarnim objektom. to znai da je energija paljenja poticala od unutranje energije poarnog objekta. Postoje, meutim sluajevi kada je poarni objekat u celini ili delimino sastavni deo izvora paljenja. Ovde energija paljenja potie iz sadraja energije jednog kompleksnog sistema koji se sastoji od poarnog objekta ili njegovog dela i jo jedne komponente koja nije sastavni deo poarnog objekta. Treba rei da esto puta nije mogue povui granice izmeu poarnih objekata ili sistema. To su primeri paljenja putem elektrostatike energije tj. statikog elektriciteta, paljenje elektrodinamikom energijom (atmosfersko pranjenje elektricitetom) i slino. a) Izvori paljenja sa elektrostatikom energijom. Fizika osnova paljenja elektrostatikom energijom zapravo je sam dodir elektriciteta. Mnogi procesi i kretanja stvaraju elektrostatiki naboj. Od brojnih pojava statikog elektriciteta navodimo tipine, stvorene kretanjem: Odvajanje jednog tela od drugog (pogonski remen na kainiku); Kretanje neprovodljive tenosti du zida ili kroz cev; Klizanje vrstih tela pogodnih osobina jedan iznad drugog (filma i folije, gumenih tokova po putu i slino). Kretanje pojedinih tela u struji gasa itd.

Slika 2. Primeri prenoenja statikog elektriciteta primenom posrebrenog konektora kod neprovodnih materijala 4

Mnoge vrste praina (metalna, drvena i dr.). zatim izlazna struja gasa CO2, rasprivanje ulja i izlaznih struja komprimovanih gasova iz nekih cevi mogu stvoriti elektrostatiki naboj. Upotreba i rukovanje plastinim materijalima, folije za pakovanje, sintetiki materijali, stvaraju elektrostatiki potencijal. Ovi predmeti imaju malu elektrinu provodljivost, tako da preko njih dolazi do elektrostatikog naboja u odnosu na okolne predmete. Pojava munje prirodni je primer pranjenja varnicom na vea rastojanja. Ove varnice su praene snanim praskom, jer je vrlo jaka struja varnice povukla sa sobom struju vazduha. Ovde se vri jonizovanje sudarom jona pri visokim snagama polja. Napon pranjenja munje iznosi 109V, a jaina struje iznosi 2x104A. Pretvorena energija pri tome iznosi oko 5000 kWh. Pre dostignua vrednosti proboja polja, pranjenju munje prethodi takozvano pramenasto probijanje ili pranjenje koronom, kojom se takoe mogu zapaliti eksplozivne smee. Paljenje eksplozivne smee varnicom elektrostatikog pranjenja moe uslediti samo tada ako se pranjenje odigrava unutar smee. Elektrino polje mora bar delimino da prome smeu. Smea na taj nain, silom okolnosti, postaje nosilac elektrostatikog polja i obrazuje sastavni deo izvora paljenja. b) Izvori paljenja sa elektrodinamikom energijom. Munje kod atmosferskog pranjenja i elektromagnetni talasi radiopredajnika, indukuju u provodnicima napone naizmenine struje. Ukoliko je indukovano polje visoko, stvaraju se relativno jake struje koje mogu biti i opasne. Ako, tome postoje prekidi, onda na tim mestima obino dolazi do varnienja. Varnice ove vrste mogu zapaliti prisutnu eksplozivnu smeu. Kako je ova vrsta paljenja varnienjem uslovljena indukcijom u odnosu na poarni objekat, onda se i ovaj sluaj paljenja moe smatrati kao delimina i vremenski ograniena integracija poarnog objekta i izvora paljenja.

Slika 3. Primeri odnoenja statikog elektriciteta kod punjenja cisterne c) Izvori paljenja sa zapreminskom energijom i oksidnim sredstvom kao nosiocem energije. Naveemo primer ovakvog naina paljenja. Iz boce pritiska 150 bar, preko gumenog creva bez redukcije pritiska izlazi kiseonik i dolazi do pregorevanja prikljunog gumenog creva u vidu eksplozija, na vie mesta. Kiseonik koji izlazi sa gumenim crevom obrazovao je poarni objekat. Dolaskom kiseonika na gumu dolo je do zagrevanja i paljenja.

Slika 4. Statiki elektricitet kod nadzemnih rezervoara 5

U ovom sluaju kiseonik je nosilac mehanike energije koja je u boci.

Slika 5. Elektrino pranjenje kod munje : 1. Negativni tok nadole; 2. Pozitivni tok nadole; 3. Pozitivni tok nagore; 4. Smer pranjenja d) Izvori paljenja sa apsorpcionom energijom. Kod ovih sluajeva paljenja radi se o katalizi. Zapaljiva materija se apsorbuje na nekom vrstom katalizatoru koji ne pripada poarnom objektu. Pri tome se oslobaa apsorpciona enerergija toliko jako da ona moe zagrejati poarni objekat do temperature paljenja. Poznati sluaj za ovo je sistem platina- vodonik- vazduh. Platina je katalizator na kome se apsorbuje kiseonik. Atomi vodonika koji pri tome nastaju reaguju sa kiseonikom iz vazduha, ime dolazi do paljenja vodonika. TOPLOTA UZRONIK POARA Do poara dolazi kada na materiju, koja moe da gori, delujemo toplotom uz prisustvo kiseonika. Na taj nain se temperatura zagrevane materije poveava i kada dostigne temperaturu paljenja dolazi do poara. Ova toplota moe se postii na vie naina, a moemo je sistematizovati na sledei nain: I grupa- Toplota dobijena gorenjem druge materije ili predmeta Ova toplota se dobija na dva naina: 1. Direktnim dodirom sa plamenom ili uarenom materijom Toplota dobijena na ovaj nain je u velikom broju sluajeva uzrok poara, kao na primer: cigarete, ibica, pei, poreti, pegle, sijalice, zavarivanje i rezanje metala itd. Najbolja mera zatite, od ovog uzroka poara, je uklanjanje gorive materije od izvora toplote, ili uklanjanje izvora toplote od gorive materije. 2. Eksplozija Pod pojmom eksplozije podrazumeva se nagla reakcija oksidacije ili razlaganja koja proizvodi poveanje_temperature ili pritiska, ili i jedno i drugo istovremeno. Znai, kad se kod sagorevanja toplota oslobaa velikom brzinom, govorimo o eksploziji. Da bi dolo do eksplozije, potrebno je spolja dovesti energiju aktiviranja. Tom prilikom, razvija se velika koliina toplote koja se prenosi na susedne materije, ime se proiruje poar. Materije, koje mogu proizvesti eksploziju, svrstane su u sledee grupe: eksplozivi i pirotehniki materijali, pare lakozapaljivih tenosti i gasova i praine metala i organske praine. 6

Najbolja mera zatite, u ovom sluaju je, uklanjanje svih izvora paljenja u sredini gde se nalaze eksplozivne materije. II grupa - Toplota dobijena hemijskim reakcijama Ova toplota se dobija na dva naina: 1. Hemijskom reakcijom izmeu elemenata ili jedinjenja Pojedini elementi ili jedinjenja imaju osobinu da kad se hemijski meusobno spoje u novu materiju, oslobaaju izvesnu koliinu toplote, koja predstavlja opasnost za izbijanje poara. Kod ovih materija treba voditi rauna naroito u fazi uskladitenja (da se nalaze na propisnom rastojanju i odvojene) i transporta (da se ne rasipaju i ne meaju). 2. Samozapaljenje Postoje materije koje, ako su nepravilno uskladitene, poinju da se usled hemijskih ili biolokih reakcija zagrevaju tako da vea koliina toplote koja se pri tome izdvaja ostaje u unutranjosti materije, a manja odvodi u okolinu usled toga dolazi do poveanja temperature u unutranjosti materije, a kiseonik, koji sadri sama materija, omoguava zapaljenje. Najtipiniji oblici samozapaljenja su: samozapaljenje masti i ulja, samozapaljenje materija biljnog porekla, samozapaljenje uglja i samozapaljenje raznih hemijskih materijala.

Preventivne mere zatite kod samozapaljenja su pre svega poznavanje materija koje su sklone samoupali, redovno odvoenje nastale toplote putem ventilacije i redovna kontrola i merenje temperature u unutranjosti materije sklone samozapaljenju. Razmotrimo neke od najeih sluajeva samopaljenja sena: a) Samopaljenje sena Proces ima vie faza. U poetku, seno se zagreva usled rada mikroorganizama. Kada temperatura dostigne 110oC, ne postoje vie uslovi za ivot i rad ni jedne vrste mikroorganizama, tj. zavreno je samozagrevanje usled biolokih promena. Dalje samozagrevanje je posledica fizikih i hemijskih promena, a odvija se usled toga to se pri pomenutim promenama izdvaja ugljenik, zatim metan i ugljenmonoksid. Ovi procesi su potpomognuti katalizatorima, dok tragovi gvoa imaju ulogu prenosioca kiseonika. Do paljenja dolazi na granicama ugljenisanja. Spreavanje samozapaljenja je jednostavno. Neophodna je povremena kontrola temperature u unutranjosti sena. Ako su temperature oko 60oC, rauna se da je stanje normalno, a ako su oko 80oC onda je to indikacija da je samozapaljenje blizu. Tada treba pristupiti rasturanju uskladitenog sena. Vetakim putem se moe poveati otpornost sena prema samozagrevanju i samopaljenju, i to tako to mu se dodaju male koliine rastvora kuhinjske soli ili se vri ubrizgavanje ugljendioksida. Znaajno je, da kod ovog procesa dolazi do karakteristinog mirisa, kao i do ulegnua gde se proces odvija, stoka nee da jede seno itd., to nam sve omoguava da proces samozapaljenja blagovremeno otkrijemo.

b) Samopaljenje uglja Ugalj apsorbuje okolni vazduh, a samim tim i kiseonik, koji vri oksidaciju nekih materija iz uglja. Produkti su voda i ugljendioksid. Meutim, ovo su egzotermne reakcije, tj. preene su oslobaanjem toplote. Posledica je postepeno poveanje temperature u unutranjosti uskladitenog uglja, samozagrevanje i kada se temperatura povisi na 300 do 400oC, proces oksidacije uzima najintezivniji oblik i poinje proces gorenja. Preventivno dejstvo se sastoji u stalnoj kontroli unutranje temperature i povremenom preslaganju uskladitenog uglja. SAMOZAGREVANJE I SAMOPALENJE U dosadanjem izlaganju smo videli da e neko telo poeti da gori, odnosno da e stupiti u reakciju sa kiseonikom ukoliko se nalazi na temperature koja je via od neke odreene temperature, tzv. temperature samopaljenja. U dosadanjem razmatranju smo smatrali da se toplota dovodi iz okoline, posredstvom nekog izvora toplote. Postoji ceo niz tela koja pod odreenim uslovima mogu sama od sebe da se zagreju do take samopaljenja, odnosno sama od sebe da se zapale. Oigledno je da u ovom sluaju toplota potrebna za zagrevanje tela do take samopaljenja potie od toplote, koja razvija unutar samog tela. Razvijanje toplote moe da nastane iz vie uzroka, kao to su: razgradnja molekula tela, tiha oksidacija, mikrobioloki procesi. Proces samozagrevanja do samopaljenja je vremenski proces, temperatura tela se postepeno poviava, pri emu se proces sve vie ubrzava, da bi na kraju dolo do pojave plamena ili sagorevanja u uarenom stanju. Vreme od poetka zagrevanja tela do pojave sagorevanja naziva se period indukcije. Period indukcije je razliit za razna tela, po pravilu kod gasova i tenosti koje su sklone samozagrevanju ovaj period je kratak, kod vrstih tela je dugotrajniji. Meutim, ukoliko se vrsto telo nalazi u obliku praine, period indukcije moe takoe biti veoma kratak. Ovo se moe objasniti injenicom da praina ima veliku povrinu, te prema tome i poveanu mogunost vezivanja kiseonika. Vano je istai da u osnovi svaka pojava samozagrevanja odnosno samopaljenja lee hemijske transformacije unutar tela, koje su egzotermne. H H l l RC = CR +

R CH CH R l l O O

R CH CH R l l O O l l R CH CH R

+Q (J)

Kao i proces oksidacije i proces polimerizacije je egzoterman tj. praen je izdvajanjem toplote. Koliina kiseonika koja se moe vezivati u molekulu nezasiene kiseline ili glicerida, zavisi od broja dvostrukih veza u molekulu. to je vei broj dvostrukih veza u molekulu, to je koliina kiseonika koji se moe vezati vea. Merilo afiniteta prema kiseoniku je jodni broj. to je jodni broj vei, vea je opasnost od samozagrevanja i samopaljenja. a) Biljna ulja su materije koje sadre znatne koliine nezasienih masnih glierida, te su ove materije sklone samozagrevanju. Najveu sklonost prema samozagrevanju ima laneno ulje, zatim, konopljino, sojino itd. Tehniki proizvodi na bazi biljnih ulja su takoe skloni samozagrevanju, odnosno samopaljenju.

b) Sklonost prema samozagrevanju pokazuju i neke vrste ivotinjskih masti koje sadre nezasiene gliceride. Treba imati na umu da nee uvek i u svim uslovima doi do samozagrevanja i samopaljenja ulja i masti. Na primer, ulja i masti koje se nalaze u posudama nee se zagrevati ni pod kojim uslovima. Ovde je oigledna povrina dodira sa kiseonikom mala i nedovoljna za poetak intezivne oksidacije. Meutim, ukoliko na neki nain poveamo povrinu dodira sa kiseonikom, poee intezivna oksidacija. Najei sluaj koji u praksi dovodi do samozagrevanja i samopalenja je kad imamo vlaknaste materijale natopljene uljem ili mau. Na ovaj nain ulje i mast se raire po velikoj povrini, te je intezitet oksidacije u ovom sluaju veliki. Na isti nain deluju i metali u obliku praha ukoliko se natope uljem ili mau. Meutim, da bi oksidacija dovela do samozagrevanja, odnosno samopaljenja potrebno je da ne bude odvoenja toplote iz mase, to se deava onda kad se natopljeni materijal nalazi u veem sloju ili opkoljen drugim materijama. Na brzinu oksidacije utie u velikoj meri temperatura na kojoj se nalazi vazduh odnosno ulje. Na dijagramu, na slici 6 prikazano je vreme do poetka samozagrevanja pamune vate natopljene uljem u zavisnosti od temperature.

Slika 6: Zavisnost perioda indukcije od poetne temperature Prema tome, period indukcije kod zamaenih materijala moe se kretati od nekoliko asova do vie dana, u zavisnosti od povrine razmene, vrste ulja i temperature vazduha i drugih uslova. U tabeli 1 navedeni su neki materijali odnosno kombinacija materijala koji su skloni samopalenju. Pored nezasienih organskih jedinjenja, sklonost prema samozagrevanju uz oksidaciju vazdunima kiseonikom pokazuju i neka neorganaka jedinjenja. Izrazit primer su sulfidi gvoa koji su skloni intenzivnom samozagrevanju.

Tabela 1 - Materijali skloni samozagrevanju

Samozagrevanje i samopaljenje sulfida gvoa je est uzrok poara u rudnicima i pojedinim industrijskim objektima kao to je industrija nafte. Razne vrste uglja takoe su sklone samozagrevanju i samopaljenju, pri emu je osnova ove pojave oksidacija vazdunim kiseonikom. Sklonost uglja prema samozagrevanju zavisi od sastava uglja, odnosno njegove starosti, tako da su mlai ugljevi, kao sto su lignit, skloniji samopaljenju od ugljeva vee starosti, tj. kamenog uglja ili antracita. Pored ugljenika, ugalj sadri vodonik i kiseonik, koji se u uglju nalaze u obliku nedefinisanih organskih jedinjenja. Sadraj vodonika i kiseonika opada sa storou uglja. Sadraj ovih elemenata u uglju dat je u tabeli 2. Tabela 2 - Sadraj vodonika i kiseonika u uglju

Sagorevanje uglja nastaje iz dva osnovna uzroka 1. Oksidacijom sumpornih jedinjenja gvoa koja se nalaze u uglju, 2. Oksidacijom same ugljene mase U ugljenoj masi uvek ima izvesna koliina nezasienih organskih jedinjenja, uglavnom huminskih kiselina i smolastih materija. I huminske kiseline i smolaste materije mogu apsorbovati kiseonik na duple veze, po reakcijama koje smo ve opisali. Mlai ugljevi sadre vee koliine gornjih jedinjenja, te je kod njih sklonost prema samozagrevanju vie izraena. 10

Pored sadraja sumpornih jedinjenja i nezasienih jedinjenja na zapaljivost uglja utie temperetura na kojoj se nalazi ugalj, veliina estica uglja, odnosno povrina razmene, koncentracije kiseonika i vlanost uglja. Usitnjavanje uglja ubrzava proces samozagrevanja, to je ugalj sitniji, tim je vea njegova povrina, a samim tim i razmena kiseonika. Poveanjem vlanosti uglja poveava se sklonost prema samozagrevanju. Ovo se moe objasniti injenicom da poveanje vlage poveava mo apsorpcije uglja. Temperatura u velikoj meri utie na proces samozagrevanja, tako da to je via poetna temperatura, proces samozagrevanja je bri. Ovo se objanjava injenicom da na viim temperaturama ugalj apsorbuje vee koliine kiseonika. Na slici 7 dat je dijagram koji daje koliine apsorbovanog kiseonika na temperaturama 50 i 70 C.

Slika 7: Zavisnost apsorpcije kiseonika od temperature Iz datog dijagrama se vidi da na temperaturi od 70C ugalj apsorbuje skoro 3 puta vie kiseonika nego na temperaturi od 50C. Apsorpcija gasova i para je egzoterman proces, tako da u veini sluajeva zagrevanje uglja do temperature od 50C nastupa usled apsorbcije, a dalje poveanje temperature ide na raun oksidacije, kiseonikom iz vazduha. Da li e proces samozagrevanja uglja dovesti do samopaljenja u prvom redu zavisi od brzine odvoenja toplote. Ukoliko je brzina odvoenja toplote takva da je koliina toplote koja se odvede vea od koliine toplote koja nastaje usled samozagrevanja, nee doi do paljenja uglja, jer e temperatura uglja uvek biti nia od take samopaljenja. BIOLOKO SAMOZAGREVANJE Pojedini biljni materijali, naroito oni koji sadre ugljene hidrate i dovoljnu koliinu vlage, mogu pod dejstvom mikroorgonizama da se zagreju do relativno visokih temperatura. Poveanje temperature nastaje usled metabolitskih procesa razgradnje ugljenih hidrata, koji se mogu prikazati zbirnom jednainom: 6O2 C6H12O6 6CO2+6H2O+Q

11

Meutim veina mikroorganizama ne podnosi temperature vee od 50oC, a samo izuzetno do 60oC. Ipak biljni materijali mogu da se zagreju do temperature samopaljenja, tako da u ovom sluaju imamo dva uzajamno povezana procesa. U prvoj fazi zagrevanja biljnih materijala toplota nestaje kao posledica metabolizma mikroorganizama, dok se u drugoj fazi zagrevanje nastavlja usled hemijskih reakcija koje su otpoele usled poveane temperature. Najee se radi i u ovom sluaju o oksidaciji vazdunim kiseonikom. Na ovakav nain mogu samozagrevanjem da se upale mnogi biljni materijali, kao to su seno, lan, konoplje, juta i td. Specifian nain samozagrevanja moe da nastupi kod semena raznih biljaka uglavnom itarica. Ukoliko je vlanost semena poveana i temperatura povoljna, u zrnu poinju metabolitski procesi tzv. klijanje. Prilikom klijanja oslobaa se toplota, tako da, ukoliko nemamo dovoljno odvoenja toplote, moe doi do zagrevanja na visoke temperature i do paljenja cele mase. SAMOZAPALJIVANJE; SPONTANO PALJENJE Paljenje koje je posledica samozapaljivanja (bez dovoenja energije). Samozapaljivanje je posledica biolokih i fiziko hemijskih reakcija koje se deavaju pod odreenim uslovima. Reakcije se odvijaju kao egzotermne, kada razvijena toplota dostigne odreenu vrednost, poinje najpre samozagrevanje, a zatim tiho sagorevanje arenje, i stvaranje tzv. toplih jezgara. Na mestima gde je manje sabjen, uareni topli deo se preko poarnih kanala iri prema spoljanjoj povrini i na mestu gde doe u dodir sa atmosferom, poinje sagorevanje otvorenim plamenom. Postoje razliiti oblici samozapaljivanja, koji mogu da se podele u sledee grupe: Samozapaljivanje suivih, polusuivih masti i ulja, Samozapaljivanje materijala biljnog porekla, Samozapaljivanje ulja, Samozapaljivanje razliitih hemijskih materijala i dr. Neka ulja i masti sa izrazitom sklonou ka samozapaljivanju, navedeni su u tabeli 3. Tabeli 3.

SAMOZAPALJIVANJE PAMUKA U svetu su poznati poari uskladitenog sirovog pamuka i pamuka iz procesa proizvodnje. Do poara dolazi, izmeu ostalog, zbog samog hemijskog sastava i structure pamuka. Po svom sastavu pamuk sadri: 94% celuloze, 1% belanevina, 1% mineralnih materija, 0,5% voska, kao i manje koliine organskih kiselina, eera i pigmenata. Sadraj celuloze u pamuku koji je sirov kree se od 88-96%, dok beljeni pamuk ima oko 99%.

12

Pamuk karakteriu i sledee fizike osobine: Duina vlakana (u tekstilnoj industriji se koriste vlakna 25-40mm); Prenik vlakana; Poroznost (upljina ispunjena vazduhom zauzima 20-40% zapremine vlakana); Sjaj, boja; Provodljivost toplote; Termostabilnost, poinje da uti na 120oC, iznad 150oC poinje raspad usled oksidacije, a iznad 240oC nastaju jaka oteenja ve posle nekoliko minuta) itd.

Merenjima je utvreno da je temperatura sagorevanja pamuka 480oC. U zoni koja jo nije zahvaena gorenjem ne javlja se znaajni rast temperature. Ovo se objanjava osobinom pamuka da je veoma slab provodnik toplote. Zbog toga je i pojava pronalaska uarenog jezgra unutar bala pamuka, dok na povrini nema tragova koji bi ukazivali na postojanje arita. Zbog svega ovoga, veina poara pamuka otkriva se tek u poodmaklog fazi razvoja. Kod ispitivanja naina sagorevanja pamuka, vizuelno registrovane pojave su: 200oC- pamuk poinje da uti 220oC - 240oC- pamuk potamni 240oC- 260oC- pamuk pocrni 260oC- 280oC- poinje izdvajanjem dima.

Na osnovu dobijenih rezultata temperatura od 270oC moe da se usvoji kao srednja vrednost za temperaturu samozapaljivanja sirovog pamuka. Smatra se da oko 70% poara pamuka zapoinje tinjanjem. Ono moe da se inicira i spontanim zagrevanjem usled bioloke oksidacije, odnosno prisustva mikroorganizama, koje moe da dovede do pirolize i ugljenisanja pamuka. Ako je u samoj bali pamuka brzina oslobaanja toplote vea od brzine odvoenja toplote sa povrine, pamuk unutar bale poinje da tinja. Procesi hemijske oksidacije dalje poveavaju temperaturu do vrednosti na kojoj zapoinje proces samozapaljivanja. Sam mehanizam sagorevanja prati se kroz tri zone: Zona 1- (pripremna) ili zona pirolize, Zona 2- sagorevanje ili karbonizacija, Zona 3- zona produkata sagorevanja.

SAMOZAPALJIVANJE UGLJENOG PRAHA Ugalj na otvorenim skladitima, pri transportu i u silosima za skladitenje i slinim mestima, podloan je samozapaljivanju. Sam proces samozapaljivanja poinje na ambijentalnoj temperature. Pri povoljnim uslovima, moe da doe do poveanja temperature uglja u dubinskom sloju do temperature paljenja, koja iznosi oko 170oC. Sam mehanizam samozapaljivanja uglja determinisan je ograniavanjuim faktorima, i to: Visokim sadrajem kiseonika Visokim sadrajem vlage, Visokim sadrajem pirita, Procentualnim sadrajem sitnih estia ( m)

13

Analiza rezultata izvedenih eksperimenata ukazuje na sledee injenice: 1. Na proces samozapaljivanja temperatura okoline (radne sredine) ima presudan uticaj 2. Samozapaljivanje se javlja u centru naslage ugljenog praha pri niim temperaturama ambijenta, a u blizini povrine naslaga pri viim temperaturama. III grupa Toplota dobijena prelaskom elektrine energije u toplotnu energiju Ova toplota se dobija na tri naina: 1. Elektricitet (ili popularno elektrina struja) Elektrina energija pri prolazu kroz provodnik ili prilikom korienja u mainama i ureajima, transformie se delimino u toplotnu energiju. Prema tome, svakoj vrednosti elektrine struje, odgovara jedan odreen porast temperature. Taj porast temperature se mora ograniiti, kako poveana temperatura ne bi otetila izolaciju i okolne predmete i materijale. Proizilazi, da elektrina energija moe biti uzrok poara kada stvara toplotu preko granine vrednosti, s tim da se dostigne temperatura paljenja materije koja se nalazi u neposrednoj blizini (materijal izolacije, konstruktivni elementi zgrade, zapaljive i eksplozivne materije). Uzroci paljenja mogu biti: zagrevanje elektrinih provodnika. namotaja i drugih ureaja kroz koje protie elektrina struja, primarni kratki spoj, veliki prelazni otpori i varnienje. Najsigurnija mera zatite u ovom sluaju je postavljanje osiguraa u strujno kolo i na taj nain spreavanje preoptereenja elektrinih vodova kao i njihovo suvino zagrevanje. 2. Atmosferski elektricitet Pri atmosferskom pranjenju elektriciteta munja (ili grom), razvijaju se visoke temperature to moe dovesti do upale predmeta i objekta na kojima se izvri pranjenje elektriciteta. Mera zatite od atmosferskog pranjenja je postavljanje gromobranske instalacije. Osnovni cilj gromobranske instalacije je zatita materijalnih dobara i ljudi u objektima i oko njih. Gromobranska zatita se postavlja na objektima koji znatno nadvisuju okolinu (visoke zgrade, fabriki dimnjaci, silosi, osmatranice i dr.), na objektima koji su lako zapaljivi ili moe doi lako do poara ili eksplozije (objekti za preradu drveta, mlinovi, fabrike i skladita boja, lakova, eksploziva, zapaljivih tenosti idr.) na objektima u kojima se skuplja ili boravi vei broj ljudi (velike stambene zgrade, bolnice, bioskopi, kole i dr.), na objektima koji predstavljaju naroitu kulturnu, istorijsku ili ekonomsku vrednost (muzeji, biblioteke, arhivi, spomenici, elektrane, fabrike i dr.). 3. Statiki elektricitet Statiki elektricitet nastaje najee trenjem izmeu dva tela, odosno njihovim razdvajanjem. Koliina naelektrisanja zavisi od brzine odvajanja materijala, veliine dodirnih povrina, relativne vlanosti vazduha itd. Na elektrini neutralnom telu u blizini naelektrisanog tela, pod dejstvom elektrinog polja dolazi do razdvajanja elektriciteta. Kada doe do kritine vrednosti elektrinog polja, dolazi do nagle jonizacije u vazduhu, izmeu naelektrisanih tela i poetka pranjenja, odnosno pojave varnice, koja ako ima dovoljnu energiju moe da dovede do poara.

14

Postojanje naelektrisanja ne mora samo po sebi da predstavlja opasnost od poara ili eksplozije. Da bi statiki elektricitet bio uzrok paljenja treba da su ispunjeni sledei uslovi: mora da postoji efektivna koliina statikog elektriciteta, odnosno izvor elektriciteta, tela na kojima se moe skupljati raznorodni elektricitet i stvara potencijalna razlika, mora doi do elektrinog pranjenja u obliku varnice odgovarajue energije i da se varnienje dogodi u zapaljivoj smei ili prema gorivom materijalu. Kao izvori statikog elektriciteta mogu se pojaviti materijali u obliku praine, koji prolaze kroz levke ili pneumatske transportne ureaje (plastine cevovode), zatim neprovodljivi kaievi pogonskih ureaja i transportera, kada se nalaze u stanju kretanja, vozila pri kretanju, sve vrste kretanja, kod kojih dolazi do relativne promene poloaja povrina u dodiru, obino od razliitih materijala, tenih ili vrstih, od kojih bar jedan mora biti lo provodnik elektriciteta. Veliki broj tehnolokih procesa je ugroen od stvaranja i pranjenja statikog elektriciteta. Eleminisanje statikog elektriciteta Nagomilavanje statikog elektriciteta u proizvodnim pogonima spreava se primenom zatitnih mera: uzemljenje, odravanje odgovarajue vlage u vazduhu, jonizacija vazduha, antistatike preparacije i poveanje provodljivosti loe provodljivih materijala. Uzemljenje se mora primenjivati na svim provodljivim delovima ureja, bez obzira na to da li se primenjuju i druge mere zatite od statikog elektriciteta.

UZROCI POARA
Za to uspeniju borbu protiv poara potrebno je eleiminisati njihove uzroke. Eliminisanje uzroka poara podrazumeva znanje o njihovom nastajanju, tj. kako i gde se javljaju. Odgovore na ova pitanja daju analize poara, pa se na osnovu statistikih podataka o uzrocima poara vre strune obrade radi preduzimanja potrebnih preventivnih mera. Obzirom na ogroman broj moguih uzroka poara, obino se daju osnovne klasifikacije i tipini sluajevi koji obuhvataju najvei broj uzroka poara. Kao i svi statistiki podaci i podaci o uzrocima poara zavise od metodologije, broja poara, perioda vremena, stepena industrijalizacije itd. Pri analizi takvih podataka moe se izvriti osnovno grupisanje uzroka poara: tehnike neispravnosti-kvarovi tehniki nedostaci-nepotovanje tehnikih propisa, lo kvalitet i dr. ljudski faktor-nepanja, nehat, deija igra, namerno paljenje organizacioni nedostaci-odsustvo kontrole, organizacije poarne slube, nepotovanje zakona prirodni uzronici-grom, zemljotres, sunce

Pri navoenju osnovnih uzronika poara nije mogue razdvajati objektivne od subjektivnih (ljudskih) faktora, jer bi na primer tehniki nedostatak mogao biti tretiran kao subjektivni faktor, neznanje kao objektivni itd. Pitanjima uzroka poara bavi se poarna preventiva. Ovde se ta oblast ogranieno obrauje, jer postoji posebna struna literatura za poarnu preventivu. Sledei pregled uzroka poara zasniva se na jednoj analizi vie od 25000 evidentiranih poara u periodu od 10god jednoj visoko razvijenoj industriji. Verodostojnost ove analize ini broj posmatranih poara i period vremena, sa napomenom da se veina poara desila u industriji. Uzroci, dati u procentima, poreani su prema uestalosti u industriji, ali taj poredak ne oznaava neke druge kriterijume posledica poara (na primer veliinu tete i slino). Poredak ukazuje na pojedina postrojenja i instalacije, odnosno njihove neispravnosti, kao uzronike poara, ali i na ljudski faktor. Analiza daje sledee podatke, uz kratke napomene o spreavanju navedenih uzronika. 15

ELEKTRICITET - 23% Ovo je vodei uzronik poara u industiji. Najvei broj poara nastaje u instalacijama provodnicima, motorima, postrojenjima za prenos, transformaciju i raspodelu elektrine energije. Elektroenergetska postrojenja, instalacije i ureaji ine nervni sistem" u industriji- tehnolokim procesima i skladitima. Zato se njima od izvoenja, upotrebe, do odravanja poklanja posebna panja, posebno za opasne tehnoloke procese i skladita. Na taj nain se mogunosti za izbijanje poara i eksplozija mogu svesti na najmanju meru. PUENJE- 18% Puenje je, kako i druge statistike pokazuju, potencijalni uzronik poara skoro svuda. Eliminisanje, odnosno smanjenje ovog uzronika postie se obrazovno- vaspitnom metodom i kontrolom. Veoma su korisna iskustva kod industrija sa visokim stepenom poarne opasnosti i sa mogunou eksplozija, a koja su kod ovog problema postigle uspeh. TRENJE- 10% Zagrevanje metalnih povrina nastaje usled trenja, zbog neodravanja i nepodmazivanja, na primer rotirajuih delova maina, zbog loe prilagoenih prenosnika itd. Trenje moe stvoriti visoke temperature dovoljne za paljenje. Spreavanje ovog uzronika vri se potovanjem upustva za odravanje i kontrolom. PREGREJANI METALI - 8% Tehnoloki procesi koji imaju abnormalno visoke temperature, posebo ako oni ukljuuju zagrejane zapaljive tenosti i materijale u suarama, mogu biti uzronici pora. Ovde se uzroci paljenja spreavaju paljivim nadzorom tehnolokog procesa, strunim osposobljavanjem osoblja i dobrim odravanjem ureaja i instrumenata za kontrolu toplote. ZAGREJANE POVRINE - 7% Toplota iz kotlova, pei, zagrejanih kanala i tokova, elektrinih lampi, toplota pri topljenju metala moe biti uzrok paljenja zapaljivih tenosti i drugih materijala. Spreavanje ovih uzroka paljenja vri se odgovarajuim oblikovanjem i dobrim odravanjem cevovoda za protok zapaljivih tenosti. Odravanje se postie proiavanjem kanala i prolaza, kao i dobrom cirkulacijom vazduha (ventilacija). OTVORENl PIAMEN - 7% Nepravilna upotreba prenosnih gorionika, kotlova, ureaja za suenje, pei, prenosnih grejnih tela, plamen od gasa ili zapaljene nafte spada u ovu grupu uzronika poara. Pravilnim postupkom u radu kao i primenom odgovarajuih propisa, redovnim odravanjem ureaja, adekvatnom ventilacijom, pravilnim skladitenjem zapaljivih materija i uvanjem otvorenog plamena od zapaljivih materija otklanjaju uzronike poara ove grupe. ZAPALJIVE VARNICE - 5% Varnice koje izlaze iz pei, ognjita, razliite procesne opreme, industrijskih prevoznih sredstava pripadaju ovoj grupi uzronika poara. Spreavanje paljenja varnicama vri se dobrom konstrukcijom ureaja i zatvaranjem komora za sagorevanje. SAMOPALJENJE - 4% Spontano paljenje vri se industrijskim i drugim otpacima, ostacima iz suara, esticama i materijalima koji su skloni da se pri zagrevanju pale. Ovaj uzrok paljenja spreava se dnevnim uklanjanjem otpadaka i prljavtine, potovanjem tehnolokog i radnog procesa, izolacijom skladita i materijala sklonih samopaljenju.

16

SEENJE I ZAVARIVANJE - 4% Uarene estice, varnice i rastopljene kapi metala nose toplotu i mogu izazvati paljenje. Spreavanje paljenja vri se kontrolom ispravnosti opreme, alata, instalacija i postupaka, kao i potovanjem tehnoloke i poarne bezbednosti. IZLOENOST VATRI - 3% Zapaljivi materijali izloeni neposrednom uticaju vatre, uzronik su poara iz ove grupe. Najefikasnija barijera vatri su goli zidovi zatieni sprinklerima ili armiranim staklom u zavisnosti od jaine izloenosti vatri. NAMERNO PALJENJE - 3% To je zlonamerno izazvan poor od strane raznih lica i iz raznih pobuda. Spreava se osmatranjem, organizacijom uvarske slube, postavljenjem ograda i drugim bezbednosnim merama. MEHANIKE ESTICE - 2% estice od stranog metalnog tela u mainama pri, operacijama drobljenja i mrvljenja, mogu biti uzrok nastanka poara. Spreava se dranjem materijala za drobljenje istim i uklanjanjem stranih metalnih materijala magnetom ili nekim postupkom separacije. KLJUALI MATERIJALI - 2% Poar je u ovom sluaju izazvan prelivanjem metala iz oteenih pei ili loim rukovanjem. Spreava se pravilnim radom i odravanjem opreme. HEMIJSKl PROCESI -1% Poar mogu izazvati nekontrolisani hemijski procesi, hemijske reakcije sa drugim materijalima, razlaganje nepostojanih materijala. Spreava se pravilnim radom i kontrolom, paljivim rukovanjem i skladitenjem uz izbegavanje uticaja toplote i udara. STATIKI ELEKTRICITET - 1 % Paljenje zapaljivih gasova, para i praine, nastaje usled oslobaanja nagomilanog statikog elektriciteta na opremi, materijalima ili ljudskom telu. Spreava se uzemljenjem, jonizacijom. MUNJA - 1% Direktni udari groma, varnice od indukovane struje u elektrinim kolima i opremi mogu izazvati poar. Zatita se vri gromobranima, kondenzatorima i uzemljenjem. RAZNl UZROCI -1% To su neuobiajeni i relativno beznaajni uzroci neukljueni u gornje klasifikacije. SISTEMATIZACIJA IZVORA PALJENJA I UZROKA POARA, Grasbergerova ema Na poetku poglavlja napomenuli smo da se pojmovi izvora i uzroka poara ne razdvajaju, osim ako to potrebe zahtevaju. Reeno je da je u nekim sluajevima to veoma teko ili nemogue. Zato emo na kraju ovog poglavlja, u cilju sistematike uzroka i izvora poara, zanemariti razliku ova dva pojma navesti emu izvora i uzroka poara koju je dao Grasberger. Ova ema je praktina i korisna kao podsetnik, a polazi od fiziko hemijskih procesa paljenja i potrebe utvrivanja osnovnog uzroka nastanka poara.

17

18

SREDSTVA ZA GAENJE POARA Pojam sredstava za gaenje poara Gorenje neke materije e prestati kada se eliminie bilo koji od uslova koji su neophodni za sagorevanje, tako da moemo kazati da je gaenje proces u ijem toku , delovanjem sredstava za gaenje prekidamo process gorenja. Sredstvo koje uvodimo u proces gorenja, a koje ima sposobnost da odstrani bilo koji od neophodnih uslova za gorenje i da isto prekine, nazivamo sredstvo za gaenje poara.

Gaenje nastaje u tri sluaja: Ako odstranimo gorivu materiju Ako gorivoj materiji onemoguimo pristup kiseonika i Ako uklonimo sve mogue izvore palenja Sredstva za gaenje poara su materije koje se upotrebljavaju za zaustavljanje procesa gorenja na najbri nain. Ona moraju da ispune neke opte uslove da bi sluila za gaenje i to: Da gase efikasno; Da su upotrebljiva za gaenje veeg broja materija; Da su postojana pri uvanju i skladitenju; Da ne stvaraju otrovne produkte prilikom svog raspadanja ili pri gaenju; Da ne podravaju gorenje; Da im je upotreba jednostavna.

Nain delovanja sredstava za gaenje Efekti sredstava za gaenje poara su sledei: a) Uguujui efekat b) Rashlaujui efekat c) Antikatalitiki efekat a) Uguujui efekat Ovaj efekat se sastoji u tome to materiju za gaenje ubacujemo u arite poara u vidu gasa, magle, praha ili pene i time pokrivamo goruu povrinu i spreavamo potpuni ili delimini pristup kiseoniku iz vazduha i time odstranjujemo jedan od uslova za nastajanje gorenja, to uslovljava prekid procesa gorenja.

19

b) Rashlaujui efekat Postupak je slian kao i u prethodnom sluaju samo to vrimo rashlaivanje, odnosno odvodimo toplotu sa gorive materije. Onog trenutka kada je sniena temperatura gorive materije ispod temperature paljenja, automatski prestaje proces gorenja. c) Antikatalitiki efekat Proizilazi iz sposobnosti materije koju upotrebljavamo za gaenje da deluje u procesu gorenja antikatalitiki, tj. prekida proces gorenja. Ovo objanjavanje je najjednostavnije, s obzirom da nauno jo nije potpuno dokazan antikatalitiki efekat pri gaenju poara. Osim ova tri efekta koja smo protumaili imamo jo: Oduzimanje gorive materije Razblaavanje materije Oduzimanje gorive materije, pri gorenju, retko imamo mogunosti da primenimo. Postoje takvi sluajevi jedino kod tenosti i gasova, kada se zatvaranjem ventila spreava dovod do arita poara. Razblaivanje je postupak u kome razblaujemo gorivu materiju i dovodimo je u stanje kada prestaje da bude goriva. Ovaj nain se primenjuje kod gaenja zapaljivih tenosti, koje se razblauju vodom. Mnoga sredstva pored ovih glavnih efekata imaju jo i sporedne efekte za gaenje poara. 4. Podela sredstava za gaenje poara Sredstva za gaenje poara dele se prema: a) b) c) d) agregatnom stanju nameni nainu dobijanja nainu delovanja

a) Prema agregatnom stanju: 1. vrsta (zemlja, pesak, prah) 2. tena (voda, pena) 3. gasovita (ugljendioksid, pena, prah, haloni, vodena para) b) Prema nameni: 1. Za gaenje poara klase A (voda, pesak, haloni i neke vrste praha) 2. Za gaenje poara klase B (voda, pena, prah, haloni, ugljendioksid) 3. Za gaenije poara klase C (prah, haloni) 4. Za gaenje poara klase D (specijalna vrsta praha i pesak) 5. Za gaenje poara klase E (ugljendioksid, prah, haloni) c) Prema nainu dobijanja: 1. Prirodna (zemlja, pesak i voda) 2. Industrijska (ugljendioksid, pena, prah, haloni i vodena para)

20

d) Prema nainu delovanja: 1. Sredstva koja deluju uguujue (ugljendioksid, pena, pesak, prah, haloni) 2. Sredstva koja delujurashlaujue (voda, neke vrste pene) 3. Sredstva koja deluju antikatalitiki (haloni, prah i neke vrste pene). Podela sredstava za gaenje poara prema nameni definisao je JUS Z.CO.003. Prema ovom JUS-u poari se razvrstavaju u pet klasa prema vrsti gorivih matetija koje mogu biti obuhvaene poarom: Klasa A poari vrstih zapaljivih materija (poari sa stvaranjem ara drvo, papir, slama, tekstil, ugalj i sl.). Klasa B poari zapaljivih tenosti (poari bez ara benzin, ulja, masti, lakovi, vosak, smole, katran i dr.) Klasa C poari zapaljivih gasova (gradski gas, acetilen, metan, propan, butan i dr.) Klasa D poari zapaljivih metala (aluminijum, magnezijum i njihove legure, natrijum, kalijum i dr.). Klasa E poari na ureajima i instalacijama pod elektrinim naponom (elektromotori, transformatori, razvodna postrojenja i dr.). Sredstva za gaenje pojedinih klasa poara navedena su u tabeli:

U tabeli je: + = podesno sredstvo za gaenje = ogranieno podesno sredstvo za gaenje = nepodesno sredstvo za gaenje. Kao to se vidi iz tabele, neko sredstvo moe biti veoma efikasno samo za jednu klasu poara, dok neko drugo sredstvo moe uspeno da gasi vie vrsta poara. Najuniverzalnije sredstvo za gaenje poara je prah. Prah ABCD gasi sve klase poara. Ako se u jednom prostoru pojave dve ili vie klasa poara, odabira se sredstvo za gaenje poara koje ima univerzalniju primenu. Za uspenu primenu sredstava za gaeje potrebni su ureaji za gaenje poara. Pomou njih e sredstvo za gaenje poara biti usmereno na poar u onom stanju, u onoj koliini i sa onom energijom koja obezbeuje efikasno gaenje.

21