Uvod

Tema ovog maturskog rada su dakle viljukari. Cilj ovog maturskog rada je da se objasne osnovne stvari,pojmovi i sve vezano za viljukare kao sredstva transporta. Viljukari su motorna industrijska vozila koja se koriste za podizanje i transport materijala. Savremeni viljukar razvijen je tokom dvadesetih godina od strane raznih kompanija ukljuujui Clark i Yale & Towne Manufactoring. Viljukari su od tada postali nezamjenjiv dio opreme u proizvodnim pogonima i skladitima.Konstrukciju viljukara ine motorna kolica na dizel pogon ili sa elektro pogonom. Na kolicima se nalaze dve vertikalne osovine po kojima klize konzole koje prihvataju teret. Vertikalne osovine mogu da menjaju nagib i to napred za 3o do 4o (pri utovaru) i unazad 10o do 12o (pri prenosu tereta).

1.Uopteno o viljukarima

Viljukari su motorna industrijska vozila koja se koriste za podizanje i transport materijala. Savremeni viljukar razvijen je tokom dvadesetih godina od strane raznih kompanija ukljuujui Clark i Yale & Towne ManufactoringKonstrukciju viljukara ine motorna kolica na dizel pogon ili sa elektro pogonom. Na kolicima se nalaze dvije vertikalne osovine po kojima klize konzole koje prihvataju teret. Vertikalne osovine mogu da mijenjaju nagib i to napred za 3o do 4o (pri utovaru) i unazad 10o do 12o (pri prenosu tereta). Nosivost viljukara je od 10 do 50 kN dok se u industriji koriste i viljukari nosivosti od 80 kN. Visina dizanja iznosi najvie do 5,5 m.Brzina kretanja se kree od 6 do 30 km/h.Brzina dizanja tereta iznosi od 8 do 14 m/min. Tokovi na viljukarima imaju veliku mo manevrisanja. Obino se upravljanje izvodi preko zadnjih tokova a pogon je na prednjim tokovima tako. Zadnji deo motornih kolica najee je od punog elika i ima ulogu kontra tega.Krakovi viljuki zahvatnog dela prilagoeni su radu sa paletama ali lako mogu da zahvataju i ostalu kabastu robu. Zbog svoje velike teine i pogona na tokovima, viljukari su pogodni za rad na vrstom terenu i u halama dok im je mogunost iskorienja na gradilitu mala. Kao viljukari mogu da se koriste i utovarivai sa ugraenim dodatnim ureajima. Proraun uinka viljukara vri se prema formuli Up=60*q/Tc*kv*kp

Vrijeme trajanja radnog ciklusa treba ralaniti na pojedine operacije prema konkretnim situacijama na sladei nain:

q - nosivost (kN) vreme naklona kraka i zahvata tereta 10 - 15 sec Vrijeme zaokreta viljukara za 90O 6 - 8 sec Vrijeme zaokreta viljukara za 180O 10 - 15 sec Vrijeme pune vonje Vrijeme ispravljanja kraka 2 - 3 sec Vrijeme dizanja tereta na potrebnu visinu 0,2 m/sec Vrijeme istovara tereta 5 - 8 sec Vrijeme za ponovno naginjanje kraka 2 - 3 sec Vrijeme sputanja viljuke 0,2 m/sec Vrijeme zaokreta viljukara bez tereta kao i sa teretom Vrijeme praznog hoda Vrijeme za menjanje brzina 6 - 8 sec

Kod rada sa viljukarima mogu nastupiti razliiti sluajevi utovara: sa strane, pod uglom od 45O, sa strane pod uglom 90O ili pozadi pod uglom od 90O odnosno 180O. Od pravilnog rasporeda zavisie i uinak i treba tjeiti da se vozilo postavi na to manju daljinu kako bi vrijeme pune vonje i vrijeme praznog hoda bili to manji.

2. Podjela viljukara

Postoji sedam klasa viljukara

Podjela viljukara na razliite etape se vri u odnosu na slijedee kriterijume :1. vrsta pogons,2. nosivost,3. konstrukcija,4. broj tokova.Prema vrsti pogona, viljukari se dele na slijedee dvije grupe: Runi Runi viljukari su kolica prilagoena za manipulaciju sa paletom. Imaju hidraulini ureaj za podizanje paleta, a maksimalna visina dizanja je 20 cm. Koriste se obino za manipulaciju na malim rastojanjima i za utovar vozila. Nosivost je obino do 20 KN. Mogu se ukljuiti u konvejerski sistem pa ih vue konvejer.U okviru grupe motornih viljukara, pogon moe biti ostvaren elektromotorom ili motoroa i sa unutraanjim sagorijevanjem (SUS). Elek troviljukari se prvenstveno koriste u z a t v o r e n i m p r o s t o r i m a . I m a j u m a n j u b r z i n u i n o s i v o s t o d v i l j u k a r a s s S D S m o t o r o m . Viljukari sa SUS motorom se uglavnom koriste za rad na otvorenim prostorima, mada se obje vrste mogu koristiti za rad u kombinovanom prostoru. Sa stanovita zatite sredine, povoljniji su elektroviljukari. Elektroviljukari su skuplji od SUS viljukara, a zaht ijevaju i rezervnu bateriju (jedna se puni dok se druga koristi).

Motorni viljukar Motorni viljukar se sastoji iz asije sa 3 ili 4 toka; na prednjoj strani je teleskops kakaterka sa ure ajem za zahvatanje, podizanje i sputanje tereta. Obino sastoji iz dva rama. Spoljni ram je zglobno vezan za asiju i moe se naginjati nekoliko stepeni naprij ed i nazad. Prilikom kretanja viljukara, ketarka je nagnuta nekoliko stepeni unazad. Na taj nain poveava se stabilnost viljukara i tereta u vonji. Prilikom podizanja isputanja tereta, katarka je uvek u vertikalnom poloaju. Viljuke su postavljene na saonice(dio koji se kree unutar unutranjeg rama). Prilikom podizanja tereta, najpr ije se podiu saonice za izvlaenja unutranjeg rama, i tek kada sa saonice podignu do vrha, poinje izvlaenje unutranjeg rama.U odnosu na nosivost, postoje slijedee grupe viljukara 1.- viljukari male nosivosti (5 - 20 KN),2. viljukari srednje nosivosti (3o - 5o KN),3. viljukari vee nosivosti (5o - loo KN).

Prema konstrukciji, razlikuju se slijedee vrsta viljukare: 1. frontalni viljukar ; ovo je najea vrsta viljuka ra, on teret zahvata frontalno.Prilikom kretanja teret je ispred tijela viljukara; 2. boni viljukar; ovaj viljukar bono zahvata teret. Koristi se za transport dugakih tereta. Kod ovog viljukara je uzduna osa tereta paralelna sa uzdunom osom viljjuskar. 3. viljukar sa horizontalnim pomjeranjem katarke u pravcu uzdune ose viljukara.Prilikom zahvatanja tereta, a prilikom transporta uvlai teret. Na ovaj nain s e p o v e a v a s t a b i l n o s t v i l j u k a r a i d o b i j a j u s e b o l j e m a n e v a r s k e m o g u n o s t i . Nedostatak ovih viljukara je u tome to ovo pom ij erenje produava ciklus viljukara pa se tako smanjuje proizvodnost;
4. etverostrani viljukari; mogu se kretati napred, nazad, lijevo i desno bez potrebe za

manevarskim prostorom. Pravac poinju tako to zarotiraju tokove,U poslijednje vrijeme se kao kriterijum za podjelu viljukara prema konstrukciji koristi poloaj tereta u odnosu na bazu viljukara. U odnosu n a ovaj kriterijum razlikuju se slij edee vrste viljukara: a). viljukari sa slobodno noenim teretom, b). viljukari sa teitem tereta unutar baze viljukara, c). hibridni viljuakari tree generacije. Grupu viljukara sa slobodno noenim teretom ini grupe eonih viljukara iz p r e t h o d n e p o djele. Iz prethodne podijele, tako k o , p r e p o z n a j e m o g r u p u v i l j u k a r a s a horizontalnim pomijeranjem katarke u pravcu uzdune ose viljukara kao stupu sa teite unutar ba ze viljukara. Hibridni viljuka ri tree generacije su poznati kao viljukari sa okretnom glavom. Kod ovih viljukara su na saonicama postavljene viljuke koje se pomijeraju tako da je mogue zahvatanje sa lijeve i desne strane bez okretanja samog viljuakara.U odnosu na broj tokova, postoje sijledee vrste viljukara 1. viljukari sa etiri toka, 2. viljukari sa tri toka. Viljukari se veom nosivou se izradjuju sa etiri toka. Oni imaju veu brzinu I stabilnost.V i l j u k a r i d o 1 5 K N s e i z r a d j u j u s a t r i t o k a . O n i s e k a r a k t e r i u b o l j i m m a n e v a r s k i m sposobnostima pa zahtijevaju veu irine prolaza. Podjela viljukara prema broju tokova ima smisla sam o za viljukare sa slobodno noenim teretom. Tokom vremena, razlike u karakteristikama izmeu viljukara sa tri i viljukara sa etiri toka su se smanjile. Danas modern konstrukcije sa etiri toka imaju slinu irinu prolaza kao oni sa tri toka.

Viljukari sa teitem tereta izvan baze viljukara- eoni (frontalni) eoni viljukar je najrasprostranjeniji konstruktivni oblik viljukara. Njegovi osnovni dijelovi su: ram sa osovinama i pogonskom grupom, ureaj za dizanje i sistem za upravljanje Pogon je elektrobaterijski i sa SUS-motorom. Elektroviljukari imaju manju teinu kontratega. Funkciju protivtega kod elektroviljukara delimino su preuzele baterije. Izrauje se sa tri i etiri toka. Upravljanje se, zbog velikog optereenja na Prednjim tokovima, iskljuivo izvodi preko zadnjih tokova. Kruti ram povezuje sve elemente viljukara u jednu cjelinu. Kod eonog viljukara je sa prednje strane rama zglobno povezan ureaj sa dizanje tereta. eoni viljukar se klasifikuje i kao viljukar sa slobodno noenim teretom, to znai da je teite tereta stalno izvan baze viljukara. Zbog velike teine kontratega kod eonog viljukara je nepovoljan odnos nosivosti i sopstvene teine - kod lake i srednje klase nosivosti taj odnos je 1 : 2, dvostruko je vea sopstvena teina od nosivosti, a kod veih nosivostitaj odnos je povoljniji,zbog veeg razmaka osovina.

Terenski viljukari sa konvencionalnom konstrukcijom rama za dizanje grade se sa nosivou od 20 do 60 [kN], a sa teleskopom od 22 do 50 [kN]. Rad na graevinski neobraenoj, neravnoj i valovitoj podlozi (terenski uslovi) zahteva drugaiju koncepciju gradnje viljukara u odnosu na industrijsku varijantu. Rad u terenskim uslovima postavlja otrije zahteve u pogledu stabilnosti, vrstoe konstrukcije i dinamikih karakteristika viljukara, a to znai i vee investicione i eksploatacione trokove. Podloge na kojojrade terenski viljukari klasifikuju se u tri grupe i to: neravna i vrsta mekana do raskvaena i raskvaena, nestabilna i veoma neravna. Na neravnoj i vrstoj podlozi moe da se koristi i konvencionalan industrijski viljukar standardne konstrukcije, opremljen pneumaticima niskog pritiska

Pravi terenski viljukari za rad na raskvaenom i veoma neravnom terenu se bitno razlikuju od konvencionalnih industrijskih viljukara. Prve konstrukcije terenskih viljukara nastale su adaptiranjem graevinskih maina (utovarivaa sa kaikom) i poljoprivrednih traktora. Uvoenje novih tehnologija u poljoprivredi, graevinarstvu i industriji kao i potrebe u vojnoj logistici podstakli su razvoj terenskih viljukara. Pored ureaja za podizanje u obliku rama danas se nude i terenski viljukari sa teleskopskim mehanizmom za rukovanje teretom. Oni predstavljaju novu generaciju terenskih viljukara, a prihvaenisu u nekim armijama i kao vojni terenski viljukari. Kako se kod terenskog viljukara stabilnost obezbeuje poveanjem razmaka osovina i tokova, terenski viljukari imaju vee gabaritne mere u odnosu na konvencionalne industrijske viljukare Kod terenskih i tekih industrijskih viljukara primenjuju se razliita reenja u cilju poboljanja stabilnosti. Jedno od tih rjeenja je pokretan kontrateg, koji se uvlai i izvlai u zavisnosti od optereenja viljuki. Pored toga koriste se i stabilizatori koji se oslanjaju na podlogu prirukovanju tekim i kabastim tretom.

Viljukar sa teitem tereta izvan baze viljukara - zbog svog osnovnog nedostatka koji se ogleda u velikoj sopstvenoj teini ili u velikim dimenzijama inicirao je razvoj koncepta u kome se teite nalazi unutar baze. Osnovno obiljeje viljukara bez kontratega je da paletu moe da podie i slae samo ako je zahvaena sa ue (eone) strane. Bono zahvaenu paletu viljukar moe samo da odvoji od tla i transportuje, ali ne i da slae po visini.

3. Proizvodnost i ciklus viljukara

Tehnika proizvodnost viljukara se izraunava korijenjem jednaine za proizvodnost sredstava sa ciklinim dejstvom .Ciklua viljukara sastoji se iz slijedeih parcijalnih vremena: 1.vraanje zahvatanja tereta; 2. vrijeme okretanja viljukara; 3. vrijeme prem jetanja, transporta tereta od mesta zahvatanja do mesta odlaganja;od redjuje se na osnovu rastojanja i brzine kretanja optereenog viljukara (kolinik ove dveveliine). Ovom vremenu se dodaje vreme gubitaka usled polaska i zaustavljanja (obino l 1,5 sekundi); 4.vrijeme potrebno da se katerka postavi u vertikalan poloaj radi dizanja tereta; 5. vrijeme podizanja tereta; zavisi od visine dizanja tereta i brzine dizanja optereenogviljukara; 6. vrijeme odlaganja tereta; 7. vrijeme potrebno za vraanje katarke natrag u nagnuti poloaj; 8 . vrijeme sputanja pravnih saonica; zavisi od visine diaanja i brzine sputanjaneoptereenog viljukara; 9. vrijeme okretanja; 10. vrijeme povratka, vraanja praznog viljukaraj zavisi od distance i brzine kretanjaneopter eenog viljukara. Ovde se, tako e, pojavljuju vremenski gubici usled polaska i zaustavljanja viljukara; 11. vrijeme potrebno za pripremu za novo zahvatanje.V r i j e m e t r a j a n j a c i k l u s a t r e b a l o b i d a j e j e d n a k o z b i r u s v i h e l e m e n t a r n i h v r e m e n a (jednaina 4-.3-) Meutim, neke od navedenih operacije viljukar obavlja istovremeno, na primjer okretanje i naginjanje katarke. Zbog ovoga je stvarno trajanje ciklusa manje od prostog zbira trajanja svih elementarnih operacija.

3.1 Osnovni sklopovi i podsklopovi

00 Motor 01 Sistem za hlaenje 02 Dovod goriva, karburator, izduvni system 06 Transmisija 11 Distributor 12 Alternator 20 Pogonska osovina 23 Tokovi i gume 24 Koioni system 25 Upravljaka table 26 Upravljaka osovina 29 Hidraulina pumpa 30 Hidraulini kontrolni ventil 32 Hidraulini cilindar 38 Protivteg 39 Komponente rama i asije 40 Natpisi i oznake
10

Ram predstavlja osnovu na koju su zakaeni jarbol, osovine, tokovi, protivteg, gornji titnik ipogon. U sastavu rama mogu biti i rezervoari za gorivo i hidraulinu tenost. PneumaticiPostoje veliki broj pneumatika viljukara. Tri najee koriena tipa su pneumatski,puni i poliuretanski. Pneumatici se biraju na osnovu toga za ta i gde se viljukar koristi.Izbor pneumatika u velikoj meri utie na sigurnost i performanse

Protivteg je masa privrena na zadnjem delu rama viljukara. Svrha protivtega je daprui protivteu u odnosu na teret koji se podie. U sluaju elektrinih viljukara, velikebaterije mogu zameniti kontrateg.KabinaKabina je deo koji sadri sedite za vozaa zajedno sa kontrolnim pedalama, volanom,polugama, prekidaima i kontrolnom tablom. Kabina moe biti otvorenog ili zatvorenogtipa, ali uvek sadri gornji titnik. Kabina moe biti opremljena grejaima za zemlje sahladnom klimom. Pogon viljukara moe biti motor sa unutranjim sagorevanjem koji koristi gas, benzin ilidizel gorivo. Elektrini viljukari se napajaju preko baterija ili gorivnih elija kojeobezbeuju napajanje elektrinog motora. Elektrini motori u viljukarima mogu biti DCili AC tipa. Nagibni cilindri su povezani na ram viljukara i kran. Njihova uloga je da ugaonopomeraju kran u cilju lakeg manipulisanja tovarom.KranKran je vertikalna konstrukcija koja vri rad podizanja i sputanja tovara. Sainjena je od meusobno povezanih ina koje pruaju lateralnu stabilnost. Meusobno povezaneine mogu imati valjke ili aure za voenje.

11

Kran je pogonjen hidrauliki, od strane jednog ili vie hidraulinih cilindara, direktno ili preko lanca. Moe biti zakaen naprednju osovinu ili na ram viljukar. Nosa je deo viljukara na koji se kae viljuke ili drugi dodaci. Postavljen je na inekrana uz koje se kree na dole i gore uz pomo lanca ili direktnom vezom sahidraulinim cilindrom. Kao i kran, nosa moe sadrati valjke ili aure za voenje uinama krana.

12

Dodaci: Na nosa se mogu kaiti dodaci poput viljuki L-oblika koje slue za manipulisanjetovarom. Postoji veliki broj drugih vrsta dodataka za manipulaciju raznim vrsta mamaterijala.

3.2 Gabaritne dimenzije

Postoji veliki broj razliitih vrsta viljukara u zavisnosti gde i za ta se koriste, takoda su i njihove dimenzije razliitih veliina. Tipini skladini viljukar ima kapacitettovara od jedne do pet tona, dok se za utovar kontejnera u lukama koriste viljukariiji kapa citet tovara prelazi 50 tona. Ispod je data specifikacija viljukara Caterpillar C6000

3.3 Manevarska sposobnost i prohodnost

Viljukari se procjenjuju na tovare odreene maksimalne teine i odreenog poloaja teita. Ove podatke prua proizvoa i vrednosti tih specifikacija se ne smiju prei.Vaan dio naina rada viljukara je taj da se oni uglavnom upravljaju na zadnjim tokovima. To poveava manevarske sposobnosti u skuenim prostorima, ali u velikoj mjeri odudara od iskustva vozaa sa drugim vozilima.Jo jedna vana injenica vezana za viljukare je njihova nestabilnost. Viljukari tovar moraju smatrati tijelom iji se poloaj teita mjenja sa svakim pokretomtovara. Viljukar nikad ne smije skretati velikim brzinama sa podignutim teretom, jer gravitaciona i centrifugalna sila mogu izazvati prevrtanje. Viljukar je projektovan za gornju vrijednost tovara ija vrijednost opada pri podignutim viljukama, ili nepravilno prihvaenom tovaru.Oblast primjene v iljukari su nezam ijenjiv dio opreme svuda gdje je potrebno manipulisati tekim teretom. U skladitima, industriji, lukama itd. Uz posebne dodatke mogu se koristiti iza elevaciju ljudi. Mnoge firme se svakodnevno oslanjaju na njihov rad. Viljukari omoguavaju poveanje produktivnosti i smanjenje trokova.

13

4. Prednosti i nedostaci
Prednosti: velika manevarska sposobnost, ne zahjtevaju posebne kolosijeke i staze za kretanje laka prilagodljivost promijenama tehnolokog procesa relativno velike brzine kretanja i dizanja relativno velika visina dizanja u sluaju primjene teleskopskog rama dodatnom nadgradnjom proiruju oblast primjene slobodna i brza primjena u svim oblastima preduzea

Nedostaci: ograniena nosivost i sposobnost utovara zahtijevaju kvalifikovan personal rad na granici stabilnosti

4.1 Klasifikacija
Za klasifikaciju viljukara slagaa koriste se razliiti kriterijumi: - nosivost, - poloaj teita tereta u odnosu na bazu viljukara, - da li su sa sjeditem ili bez sjedita - prema vrsti pogonskog agregata i dr.

Za klasifikaciju viljukara najznaajniji kriterijum je poloaj teita tereta u odnosu na bazu viljukara pri emu se baza viljukara definie kao povrina oiviena dodirnim takama tokova sa tlom.

14

Prema ovom kriterijumu viljukarise klasifikuju na: sa teitem tereta izvan baze viljukara -eoni(frontalni) sa teitem u bazi (viljukari bez protivtega) sa pomijeranjem tereta pri zahvatanju i odlaganju (hibridni) za rad u visokoregalnim skladitima.

Prema nosivosti viljukari se dela na: laki do 12 [kN] srednji preko 12 do 32 [kN] srednje teki preko 32 do 80 [kN] teki preko 80 do 500 [kN]

4.2 Nosivost viljukara

Gornja granica nosivosti kod viljukara sada je pomjerena na 800 [kN]. - Viljukari sa ekstremno velikom nosivou se uglavnom grade za reavanje specijalnih pretovarnih zadataka. - Dananji viljukar rekorder je razvijen za potrebe izgradnje jednog sistema za vodosnabdijevanje u Libiji (sistem je graen od betonskih cevi velike teine) Ovaj ogromni viljukar je proizvela vedska firma Kalmar i njegova nosivost je 800 [kN]za udaljenje teita tereta od lea viljuke od 2300 [mm], to bi za uobiajeno iskazivanje nosivosti kod tekih viljukara na udaljenju teita od lea viljuke 1200 [mm] odgovaralo nosivosti od 1100 [kN].

Prema vrsti pogona dele se na: viljukare na dizel, gasni ili elektro pogon, pri emu ne treba zaboraviti ni rune viljukare. - Robu mogu da zahvataju sa eone ili bone strane pa je klasifikacija i izvrena na taj nain. - Vertikalne osovine mogu da mjenjaju nagib i to napred za 3do 4 (pri utovaru) i unazad 10 do 12 (pri prenosu tereta). - Brzina kretanja se kree od 6 do 30 km/h (uglavnomse ograniava na 16km/h, a za veemaine se ne preporuuje vea brzina od 6km/h). - Brzina dizanja tereta iznosi od 8 do 14m/min

15

Ureaj za dizanje tereta kod viljukara sastoji se od: rama sa viljukom kao zahvatnom napravom (nosaem) i hidraulikog pogona za podizanje i naginjanje rama. - Oblast primjene viljukara je znaajno proirena zamenom standardnog zahvatnog ureaja (viljuke)specijalnim oblicima zahvatnih ureaja. Specijalni zahvatni ureajisu: ureaji koji olakavaju i ubrzavaju rukovanje paletizovanih tereta (produeci za viljuke,rotatori, potiskivai), ureaji koje omoguavaju rukovanje nepaletizovanih tereta (trn, konzola, kaika, kljeta), razni oblici zatitnih reetki koje kod rukovanja kabastim teretom obezbijeuju zatitu vozaa viljukara i ureaji koje omoguavaju realizaciju operacija koje nisu u domenu pretovarnog zadatka (radne korpe zamontau ili reparaturu instalacija u halama i dr.).

Primjena specijalnih zahvatnih ureaja kod viljukara postavlja i odreena ogranienja. Ta ogranienja uglavnomse odnose na redukciju nosivosti. Specijalni zahvatni ureaji su tei od standardne viljuke, a po pravilu udaljavaju i teite tereta od pete viljuke,to ima za poslijedicu smanjenje nosivosti viljukara. Svako odstupanje teine zahvatnog ureaja i pomjeranje teita od propisanog mora se uzeti u obzir prisparivanju (izboru nosivosti) viljukara izahvatnog ureaja, jer je u protivnom ugroena stabilnost viljukara.

4.3 Stabilnost viljukara

Stabilnost viljukara predstavlja mjeru otpornosti viljukara na prevrtanje koja, u principu,zavisi od niza uticaja (statike i dinamike sile koje djeluju na sredstvo,sopstvena teina, geometrijske karakteristike, ubrzanja, usporenja,...). Za provjeru stabilnosti kod viljukara koriste se raunske i eksperimentalne metode, u najveoj mjeri definisane kako nacionalnim,tako i meunarodnim standardima (na primerISO1074, ISO3184, ISO5766,...).

16

Pojam stabilnosti viljukara odnosi se na: stabilnost u podunom pravcu, koja se odnosi na prevrtanje oko ose koju ine dodirne take prednjih tokova sa tlom, stabilnost tereta pri maksimalnom usporenju u toku koenja, zbog opasnosti od klizanja tereta bonu stabilnost pri kretanju kroz krivinu Test na prevrtanje viljukara, kojim se simulura uticaj dinamikih sila, izvodi se najee preko platforme sa promijenjivim uglom naginjanja. Meutim, za praktinu primenu poseban znaaj ima provjera statike stabilnosti eonog viljukara i dijagram nosivosti u funkciji od udaljenosti teita tereta od pete viljuke. Statika stabilnost eonog viljukara definie se kao odnos statikih momenata tereta Gs i sopstvene teine viljukara Gn oko prednje osovine. Viljukari imaju tzv.trougao stabilnosti.Stranice trougla su formirane od taaka dodira toaka sa tlom(ako ima tritoka)ili prednjih tokova isredine zadnje osovine. Centar gravitacije ne sme biti izvan trougla stabilnosti(na granici je sa max.teretom i podignutim ramom)

17

5. ta se ne smije initi sa viljukarom?

Voza viljukara u svom radu sa viljukarom ne smije da radi slijedee stvari: da podie tei teret od nosivosti viljukara, da podie teret koji nije stabilno utovaren na paleti, da povea protivteg viljukara sa namjerom da podigne tei teret, da pokree viljukar sa visoko podignutim teretom, da jako koi, da vozi veom brzinom od one koju propisuje pravilnik, da se zadrava ili hoda ispod viljuki koje su podignute, ak iako na njima nema tereta, da prevozi ljude viljukarom, da viljukarom vue ili gura vagon, ukoliko viljukar nije prilagoen za takav rad,

5.1 Jo poneto o viljukarima

Prema zvaninim podacima datim od strane Industrial truck association u SAD se pri radu sa viljukarima svake godine desi blizu 100 smrtnih sluajeva (prole godine 85), 34.900 ozbiljnih nezgoda (sa teim povredama) i 61.800 manjih nezgoda (lake povrede) u kojima je povreeno blizu 20.000 radnika. Prema National Traumatic Occupational Fatalities (NTOF), 1530 radnika je poginulo u nezgodama sa viljukarima u periodu izmeu 1980 i 2001.god. Najee nezgode jesu prevrtanja viljukara (22%) ili razliite vrste sudara, a to su sudar peaka ili zapoljenih sa viljukarom prilikom transporta (20%) ili meusobnih sudara viljukara i drugih vozila (16%) itd.

18

Zakljuak
Viljukari su dakle veoma bitna sredstva u prenosu robe,tereta, i kao sredstvo unutranjeg transporta jako su znaajni za isti taj. Mislim da sam ovim maturskim radom uspio viljukare predstaviti na dobar nain,mislim da sam sve vano i napisaom dakle smatram svoj maturski rad dovoljno uspjenim, no prije svega kvalitetnim i dobro predstavljenim. Primarna funkcija je manipulacija, a transportna je sekundarna.Cilj je da se pri njihovom radu ostvari to vie operacija raznih rukovanja teretom, uz to manje angaovanje na funkciji samog transporta. Viljukari dakle imaju i prednosti i mana, ali mnogo vie prednosti, smatram da bi bez njih obavljanje, transport te prenos robe bili skoro onemogueni ili barem jako oteani-

19

Literatura
kolska literature www.Wikipedia.com Tehnologija - Organizacija - Ekonomika - Logistika - Menadment , Ekonomski fakultet Sveuilita u Rijeci, Rijeka, 2001.

20

Miljenje o radu

Komisija: 1.______________________ 2.______________________ 3.______________________

Ocjena:______

21

22