Osnove Programiranja C++ Builder Enterprise

Primer 1:
Napraviti aplikaciju koja se sastoji od dva dugmeta LATINICA i CIRILICA. Prilikom

startovanja aplikacije u zaglavlju forme nema teksta. Prilikom klika na dugme LATINICA u
zaglavlju forme se ispisuje tekst Pismo je LATINICA a pritiskom na dugme CIRILICA u
zaglavlju forme se ispisuje tekst Pismo je CIRILICA.
Reenje:
1. Pokrenite Borland C++ Buillder tako to kliknete na Windows ikonicu kao na slici.
2. Snimanje projekta aplikacije
Formirajte novi folder pod imenom Dugmadi.

U polje File Name umesto Unit 1 upiite
Dugmadi_o, to predstavlja fajl koji opisuje prozor
aplikacije. Klikni na Save.
U novom prozoru upisati samo Dugmadi, ime je
snimljen projekat aplikacije.
3. Starovanje aplikacije
Prevoenje programa i startovanje programa vri se klikom na zeleno dugme sa
strelicom.
, ili opcija Run iz menija Run ili preica F9.
Zatvorimo aolikaciju i pomou MyComputera otvorite folder Dugmadi. Tu se

vide vie fajlova koji opisuju aplikaciju, a najvaniji su: Dugmadi.exe i
Dugmadi.bpr. Duplim klikom na Dugmadi.bpr otvaramo projekat aplikacije.
4. Prokjektovanje aplikacije
Pravljenje programa prolazi kroz tri osnovne faze: projektovanje aplikacije,
unos programskog koda i otklanjanje greaka.
Projektovanje aplikacije predstavlja formiranje izgleda aplikacije, tj postavljanje
komponenti I podeavanje njihovih osobina ili svojstava.
Dugme upravvljkog menija
Glavni meni
Speed Bar
Paleta komponenti
Sve komponente nalaze se na paleti komponenti, kao na slici. Paleta

komponenti sastoji se od kartica na kojima se komponente nalaze.
Dugme je komponenta pod nazivom Button I nalazi se na kartici Standard.
Klikni na komponentu Button a potom klikni na formu i na taj nain se dugme
nalazi na formi. Ponoviti postupak i sa drugim dugmetom.
5. Podeavanje svojstava ili osobina komponenti
Podeavanje svojstava komponenti u toku projektovanja aplikacija vri se
pomou ObjectInspectora.
ObjectInspector sa slike ima dve
kartice: Properties i Events. Karticom Properties
podeavaju se svojstva komponenti.
Podeavanje
Forme
osnovnih
svojstava
:
Caption Tekst u zaglavlju forme.
Po uslovu zadatka prazan tekst, te obriite
polje unosa.
BorderStyles Podesite da je
Single, a to znai da se prozor aplikacije ne
moe poveavati niti smanjivati. Imae tri
dugmeta u zaglavlju kao i svaki Windows
prozor.
Width itrina prozora
Height Visina prozora
irina i visina prozora moe se podeavati manipulacijom prozora tokom

projektovanja ili direktnim upisivanjem brojanih vrednosti.
Podeavanje osnovnih svojstava dugmeta ili komponente Button

:
Caption Natpis dugmeta, kod prvog je LATINICA a kod drugog
CIRILICA.
Font Podeavanje fonta vri se tako to se klikom na polje pojavljuje
kartica fonta gde se vre podeavanja.
Podesite kod oba dugmeta da je Size 12 a Font style Bold i kliknite na OK.
6. Unoenje programskog koda
Programski kod se sprovodi kroz dogaaje komponente. Na osnovu teksta zadatka
ustanovi se koji dogaaj je u pitanju. U ovom primeru kae se kada se klikne na dugme
desie se promena teksta u zaglavlju prozora aplikacije. Zakljuili ste da je dogaaj
dugmeta OnClick. Oznaimo dugme, preemo na ObjectInspector i karticu Events i u
polje napravimo dupli klik. U prozoru koda ugraen je dogaaj i kursor se nalazi u telu
dogaaja. ta tu napiemo desie se prilikom dogaaja klik na dugme.
Uglavnom se deavanja odvijaju pomou operatora dodele a to je znak =.
Sa leve strane je svojstvo a sa desne strane operatora dodele vrednost koju e to
svojstvo imati.
Form1->Caption="Pismo je LATINICA";
U naredbi dodele prvo se navodi naziv komponente u ovom sluaju je to Form1 a
nakon strelice svojstvo a to je Caption. Sa desne strane operatora dodele = je tekst koji
e biti zapisan u zaglavlju forme.
Caption je svojstvo tipa string, a string predstavlja tekst koji se nalazi izmeu
znakova navoda.
Naredba se zavrava sa znakom taka zarez.
Kod aplikacije ima sledei izgled:

//--------------------------------------------------------------------------#include <vcl.h>
#pragma hdrstop
#include "zaglavlje_o.h"
//--------------------------------------------------------------------------#pragma package(smart_init)
#pragma resource "*.dfm"
TForm1 *Form1;
//--------------------------------------------------------------------------__fastcall TForm1::TForm1(TComponent* Owner)
: TForm(Owner)
{
}
//--------------------------------------------------------------------------void __fastcall TForm1::Button1Click(TObject *Sender)
{
//Prvo se pise ime komponente, a nakon strelice svojstvo.
Form1->Caption="Pismo je LATINICA";
{
//Caption je string ili tekst koji se nalayi izmedju ynakova navoda.
Form1->Caption="Pismo je CIRILICA}";
//--------------------------------------------------------------------------Primer 2:
Napraviti aplikaciju koja
omoguava
promenu
boje
komponente Label iji tekst je
zapisan u irilinom pismu fomta
24pt velikim slovima a tekst je
POKAZNI TEKST. Boja teksta je
crvena. Klikom na tekst boja se iz
crvene menja u plavu. Ako je tekst bio plav boja se menja u zelenu, a ako je bio zelen boja se
menja u crvenu itd.
Reenje:
U zadatku se pojavljuje nova komponenta Label
. Komponenta ima zadatak da prikae
neki tekst, bilo kao naslov ili opis ta se prikazuje ili koji podatak treba uneti. Komponenta se
nalazi na kartici Standard.
Bitna osobina Labele je mogunost prikaza latininih i irilinih slova.
Potrebno je kliknuti na plus sa leve strane svojstva Font u ObjectInspectoru, ime e se
pojaviti dodatna svojstva Nas ineresuje svojstvo Charset. Postoji vie vrednosti Charseta a za nas
su bitne dve vrednosti: ESTAUROPE_CHARSET (za prikaz latininih slova) i

RUSSIAN_CHARSET (za prikaz irilinih slova). Potrebno je u ovom primeru podesiti
RUSSIAN_CHARSET i u Widdowsu irilino pismo. Sada se moe unositi tekst u polju Caption
ObjectInspectora. Karakteri u polju ObjectInspektora nisu isti kao u Labeli na formi. Taan ispis
je u komponenti. Ako nam takav tekst treba u kodu izvrite kopiranje iz poja Caption
ObjectInspectora.
Na osnovu teksta zadatka vidimo da nam je potreban dogaaj OnClik za Labelu. U
ObjectInspectoru preemo na karticu Events, izaberemo dogaaj OnClick i u polju duplo
kliknete. Pojavie se kod dogaaja. Ako ste sluajno izabrali pogrean dogaaj, bitno je da je telo
dogaaja prazno, a potom izvrimo snimanje SaveAll aplikacije i prazni dogaaji bie izbrisani.
Za reavanje zadataka moramo znati sintaksu C++ jezika, tj naredbu selekcije if-else i
relacione operatore.
if else naredba:
if(uslov) naredba1;
else naredba2;
Ako je uslov zadovoljen izvravae se naredba1, a

suprotnom naredba2.
U uslovu se nalaze relacioni i logiki operatori. Sada su nam bitni samo relacioni operatori.
Relacioni operatori su: < (manje), > (vee), <= (manje ili jednako), >= (vee
ili jednako), == (jednako) i != (razliito).
Kao rezultat relacione operacije je vrednost: true (uslov je zadovoljen) ili false
(uslov nije zadovoljen).
Ako je potrebno osim jedne naredbe, kada je uslov zadovoljen ili nije zadovoljen, izvriti,
potrebno je koristiti blokove ili sekvence. Sekvenca ili blok je niz naredbi koji se nalaze izmeu
zagrada { }.
if(uslov)
{
Naredba1;
Naredba2;
else{
Naredba 3;
Naredba4;
Nemojte stavljati taku zarez posle male zagrade, jer

tada kao I da niste napisali naredbu selekcije. Najee
greke su: u uslovu umesto operatora jednako == piete
operator dodele =, Naredbe ne piete u bloku, I ne vriti
nazubljivanje koda, da se vidi ta je u bloku, tako da }
teko posle otklanjate kreke.
//--------------------------------------------------------------------------#include <vcl.h>
#pragma hdrstop
#include "novi_o.h"
TForm1 *Form1;

: TForm(Owner)
{
}
//--------------------------------------------------------------------------//--------------------------------------------------------------------------void __fastcall TForm1::Label1Click(TObject *Sender)
{
//Ako je boja slova Labele crvena postavljamo da je plava
if(Label1->Font->Color==clRed) Label1->Font->Color=clBlue;
else{
//Ako nije crvena (u suprotnom) znaci da je plava ili zelena
//Pitamo da li je boja slova plava, te ako jeste postavljamo da je zelena
//u suprotnom znaci da je zelena te je postavljamo da je crvena.
if(Label1->Font->Color==clBlue) Label1->Font->Color=clGreen;
else Label1->Font->Color=clRed;
}
}
//--------------------------------------------------------------------------Primer 3:
Napraviti aplikaciju kosa se sastoji

od tri gumeta na formi kao na slici. Na
formi se nalazi latinini tekst POKAZNI
TEKST crne boje fonta 48. Kada se
klikne na dugme sa natpisom PLAVA,
boja teksta postaje plava, ako se klikne na
dugme sa natpisom CRVENA, boja teksta
postaje crvena, a ako se klikne na dugme
ZELENA, boja teksta postaje zelena.
Reenje:
Prilikom postavljanja dugmadi, prvo postavite jedno dugme i izvrite sva potrebna
podeavanja. Sada oznaite komponentu, napravite desni klik, izaberete opciju Edit a iz
nje Copy. Pojavie se potpuno identino dugme samo sa novim nazibvom. Na ovaj nain
smo izbegli podeavanje svojstava. Kopiranje raditi kada niste podesili dogaaje, jer e
nova kopirana komponenta posedovati i iste dogaaje kao I komponenta od koje je
kopirana.
Kopirajte i trew dugme te izvrite samo promenu natpisa kod treeg i drugog
dugmeta. Vrednosti boje slova Labele treba u kodu promeniti. To se radi tako to piemo:
Label1->Font->Color=clBlue;
Prvo se navodi komponenta, nakon strelice bira opcija Font (boja slova je u
pitanju), pa nakon strelice svojstvo Color. Svojstvo Font je sloeno svojstvo i sastoji se
od podsvojstava. Kada smo u ObjectInspectoru birali Font pojavila se kartica a ona je

sadrala u sebi vie svojstava.
Boja poinje sa cl a potom se navodi odgovarajua re na Engleskom jeziku date
boje koja poinje velikim slovom.
Za svako dugme treba pisati poseban dogaaj.
Kako je OnClik osnovni dogaaj komponente Button, to se dogaaj moe formirati
i duplim klikom na dugme sa forme za koji se dogaaj eli napisati.
//--------------------------------------------------------------------------#include <vcl.h>
#pragma hdrstop
#include "za3_o.h"
TForm1 *Form1;
: TForm(Owner)
{
}
{
}
{
Label1->Font->Color=clRed;
}
{
Label1->Font->Color=clGreen;
}
//--------------------------------------------------------------------------Primer 4:
Napraviti aplikaciju koja kada se
startuje u yaglavlju ni[tan e pi[e. Klikom na
neko dugme sa slike, tekst pored dugmeta
postaje plave boje a sve ostale ctne boje, a
vrednost broja u tekstu se uveava ya jedan.
U zaglavlju forme pie koje dugme je
kliknuto.
Reenje:
Za reavanje ovog zadatka potrebno je znati kako se u programu koriste brojai.

Broja je promenljiva koja ima neko svoje ime, u ovom sluaju re br i simbolie vrednost
podatka u memoriji raunara. Kada se spominje memorija misli se na RAM memoriju.
Promenljiva omoguava da se pristupi nekom podatku, a programi se bave obradom podataka.
Svaki podatak ima svoje osobine ili tip. Tip podatka odreuje u kom opsegu vrednosti se podatak
moe nalaziti, kao i skup operacija koje se nad podakom mogu izvriti. Podaci su u C++ -u
podeljeni na osnovne i izvedene.
Osnovni tipovi podataka odreeni su sa odgovarajuom rezervisanom reju. Najvaniji
tipovi podataka su:
int Celobrojan tip
char znakovni tip
float racionalni tip
double4 racionalni tip duple preciznosti
bool logiki tip, sa moguim vrednostima true i false
AnsiSttring Tekst, I predstavlja izvedeni tip koji se koristi kod svojstva Caption.
Brojaka promenljiva je tipa int. Svaka promenljiva se pre korienja mora deklarisati.
Deklaraciom prevodiocu se saoptava da je neki indentifikator promenljiva i kog je on tipa, jer e
u suprotnom prijavljivati greku da je indentifikator nepoznat, a operativni system e odvojiti na
osnovu tipa promenljive proctor u memoriji.
U ovom zadatku deklaracija promenljiv br je:
int br;
Brojaka promenljiva funkcionie tako to je njena poetna vrednost nula, a kada se stekne
uslov brojanja njena vrednost se naredbom dodele uveava za jedan.
br=br+1;
Metode koje vae za sva svojstva koja su tipa AnsiString a, su StrToInt(),
IntToStr(), StrToFloat() i FloatToStr(). Funkcija StrToInt() konveruje string u
celobrojni podatak, dok IntToStr() konvertuje celobrojni podatak u AnsiString.
Slino je i sa funkcijama StrToFloat() i FloatToStr().
br = StrToInt(Label1->Caption);
Ovom naredbom konvertuje se string koji se nalazi u komponenti Label1 u tip int i
kao takav dodeljuje promenljivoj br.
Label1->Caption = IntToStr(br);
Konvertuje se celobrojni podatak iz promenljive br I smeta kao tekst komponente
Label1.
//--------------------------------------------------------------------------#include "za26_o.h"
#include <vcl.h>
#pragma hdrstop
#include "za26_o.h"
#pragma package(smart_init)

TForm1 *Form1;
: TForm(Owner)
{
}
//--------------------------------------------------------------------------//--------------------------------------------------------------------------void __fastcall TForm1::Button1Click(TObject *Sender)
{
int br;
Label2->Font->Color=clBlack;
br=StrToInt(Label4->Caption);
br=br+1;
Label4->Caption=StrToInt(br);
Form1->Caption="KLIKNUTO JE PRVO DUGME";
}
{
int br;
br=br+1;
Form1->Caption="KLIKNUTO JE DRUGO DUGME";

}
{
int br;
br=br+1;
Form1->Caption="KLIKNUTO JE TTRECE DUGME";
}
//--------------------------------------------------------------------------Primer 5:
Napraviti aplikaciju koja sadri dva dugmeta. Na prvom postoji natpis Serbian (Czrilic), a
na drugom Serbian (Latin). Kada se pritisne prvo dugme na ekranu se ispisuje tekst crvenom
bojom irilinim pismom, a kada se pritisne drugo dugme ispisujese isti tekst latininim pismom.
Tekst je centrirano poravnat u okviru kontrole Label, i postoji samo jedna kontrola label u
aplikaciji. Izgled aplikacije je:
Reenje
//--------------------------------------------------------------------------#include <vcl.h>
#pragma hdrstop
10
#include "SvojstvaKontrola_o.h"
TForm1 *Form1;
: TForm(Owner)
{
}
{
Button1->SetFocus(); //Metodom SetFocus() komponenta postaje aktivna
//Podesavamo pismo gde se nalaze cirilicna slova.
Label1->Font->Charset= RUSSIAN_CHARSET;
Label1->Font->Color=clRed; //Podesavamo boju slova.
//Ispisujemo tekst. Prilikom unosa teksta mora se kao i kod rada sa wordom podesiti
//pismo sa tas bara na Serbian (Cyrilic.) Tekst je prekopiran iz polja Caption
//ObjectInspectora, i bez obzira to su nam ovde udna slova, na komponenti slova su u redu.
Label1->Caption=" \n OM!!";
}
{
Button2->SteFocus(); //Metodom SetFocus() komponenta postaje aktivna
//Podesavamo pismo gde se nalaze latinicna //slova
Label1->Font->Charset= EASTEUROPE_CHARSET;.
Label1->Font->Color=clBlue; //Podesavamo boju slova.
//Ispisujemo tekst. Prilikom unosa teksta mora se kao i kod rada sa wordom podesiti
//pismo sa tas bara na Serbian (Latin.) Tekst je prekopiran iz polja Caption
//ObjectInspectora, i bez obzira to su nam ovde udna slova, na komponenti slova su u redu.
Label1->Caption="OVO JE JEDAN DUGAAK TEKST\nNAPISAN LATINICOM!!";
}
//--------------------------------------------------------------------------Primer 6:
Napraviti aplikaciju koja se sastoji od forme i mia oblika peanog sata sa znakom pitanja.
U zaglavlju forme nalaze se trenutne koordinate mia.
11
Reenje:
Dogajaj OnMouseMove deava se prilikom premetanja mia nad komponentom.
Dogaaj se u ovom primeru odnosi na formu. Kao argument dogaaja nalaze se i
koordinate mia X i Y koji su celobrojnog tipa int. Ispis stringa kada je potrebno to uraditi u
nekom formatu radi se naredbom Format.
Naredba format sastoji se od dva dela: prvi deo je string koji se nalazi izmeu znakova
navoda i niza konstanti. U okviru stringa nalaze se I formati. Svaki format poinje sa karakterom
% iza koga sledi slovo konverzije. Slovo d oznaava da e se izvriti konverzija celobrojnog
podatka, dok slovo f da se radi o konverziji celobrojnog podatka. Broj konstanti koji se nalaze u
nizu konstanti mora odgovarati broju formata.
//--------------------------------------------------------------------------#include <vcl.h>
#pragma hdrstop
#include "mis_o.h"
TForm1 *Form1;
: TForm(Owner)
{
}
//--------------------------------------------------------------------------void __fastcall TForm1::FormMouseMove(TObject *Sender, TShiftState Shift,
int X, int Y)
{
Caption=Format("X = %d Y = %d",ARRAYOFCONST((X,Y)));
}
//--------------------------------------------------------------------------Primer 7:
Napraviti aplikaciju koja omoguava unos teksta u komponenti Edit a pritiskom na dugme
uradi tekst se kopira u novu Edit komponentu koja slui samo ya itanje podataka. Pritiskom na
dugme brisi sadraji Edit komponenti se briu.
12
Reenje:
Unos podataka vri se najee pomou komponente Edit
. Lomponenta Edit nalazi se
na kartici Standard.
Komponenta Edit poseduje neka specifina svojstva:
Text
Sadri tekst u posmatranom okviru. Njegova vrednost moe da se
postavlja za vreme projektovanja, da se promeni za vreme izvravanja
kako iz programa, tako i kao posledica onoga to korisnik otkuca sa
tastature.
CharCase
Odreuje kako e se slova predstavljati u tekstu prilikom unosa.
Mogue vrednosti su: ecNormal (slova se prihvataju onako kako se
unose sa tastature), ecUpperCase (sva slova se pretvaraju u velika) i
ecLowerCase (sva slova se pretvaraju u mala).
PaswordChar
Predstavlja znak za lozinku. Podrazumevana vrednost #0 oznaava da
se u okviru normalno prikazuje tekst koji se unosi preko tastature.
MaxLength
Odreuje najvei broj znakova koji korisnik moe da unese preko
tastature u okvir za tekst. Podrazumevana vrednost 0 oznaava da ne
postoji ogranienje.
ReadOnly
Svojstvo je tipa bool pri emu vrednost true oznaava da korisnik u
dati okvir za tekst korisnik ne moe da unese podatke preko tastature.
Modified
Svojsto je tipa bool sa vrednou true ako je sadraj okvira za tekst
menjan od stvaranja komponente, odnosno od poslednjeg postavljanja
te vrednosti na false. Ovo svojstvo je raspoloivo samo za vreme
izvravanja aplikacije.
AutoSelect
Svojstvo je tipa bool sa vrednou true ako se sadraj teksta
automatski obelei kada komponenta dobije fokus.
HideSelection
Svojstvo je tipa bool sa vrednou false ako obeleeni deo teksta
unutar okvira ostaje obeleen i kada komponenta izgubi fokus.
SelectStart
Predstavlja indeks prvog znaka u obeleenom tekstu.
SelTextt
Predstavlja obeleeni deo teksta unutar okvira za tekst.
SelLength
Predstavlja broj znakova u obeleenom delu teksta.
Komponenta Edit poseduje sledee metode:
Clear
Brie sadraj Text svojstva.
ClearSelected
Brie samo sadraj teksta koji je selektovan.
CopyToClipboard
Kopira selektovani tekst u Clipboard.
CutToClipboard
Brie selektovani tekst i kopira ga u Clipboard.
PasteFromClipboard
Kopira sadraj Clipboarda na mesto kursora.
SelectAll
Selektuje kompletan tekst.
GetSetTextBuf
Kopira selektovani tekst u zadatu promenljivu.
SetSelTextBuf Zamenjuje selektovani tekst tekstom iz zadate promenljive.
.
Osnovna svojstva komponente Button
Default
su:
Svojstvo je tipa bool. Ako svojstvo ima vrednost true pritiskom na taster
ENTER aktivira se dugme kao da smo ga kliknuli miem bez obzira koja
komponenta ima fokus. Podrazumevana vrednost ovog svojstva je false.
Koristi se kada hoemo da napravimo dugme OK.
13
Cancel
Svojstvo je tipa bool. Ako svojstvo ima vrednost true pritiskom na taster
ESC aktivira se dugme kao da smo ga kliknuli miem bez obzira koja
komponenta ima fokus. Podrazumevana vrednost ovog svojstva je false.
Koristi se kada hoemo da napravimo dugme Cancel.
Podesiti prilikom projektovanja da oba dugmeta imaju svojstvo Default na vrednost true,
dok prvo dugme ima svojstvo Enabled true a drugo false.
//--------------------------------------------------------------------------#include <vcl.h>
#pragma hdrstop
#include "drugi_o.h"
TForm1 *Form1;
: TForm(Owner)
{
}
{
Edit2->Text=Edit1->Text; //Kopira se tekst iy Edita1 u Edit2 dodelom vrednosti.
//Svojstvo Enabled odredjuje da li komponenta moye imati focus. Ako je vrednost false
//nemoze //imati focus. i sive je boje. Prilikom projektovanja postavili smo da je
prvo //dugme aktivno a drugo neaktivno.
Button1->Enabled=false;
Button2->Enabled=true;
}
{
Edit1->Text="";
Edit2->Clear();
}
//--------------------------------------------------------------------------Primer 8:
omoguaba unos imena korisnika
aplikacije i nakon pritiska na taster
POTVRDI
predaje
korisniku
pozdravnu poruku. U sluaju da
korisnik nije uneo svoje ime umesto
pozdravne
poruke
dobija
informaciju o greci.
14
Reenje:
#pragma hdrstop
#include "Zadatak1_o.h" //Ukljucuje se heder fajl gde se nalazi klasa koja opisuje formu.
TForm1 *Form1; //Form1 je obekat (nasa forma) koja je tipa klase TForm1.
: TForm(Owner)
{
}
//--------------------------------------------------------------------------//Ovde se obradjuje dogadjaj misa kada se klikne na dugme Button1.
// Do tela ove funkcije dolazi se duplim klikom na komponentu Button1 koja
//je postavljena na formu.
void __fastcall TForm1::Button1Click(TObject *Sender)
{
//Programer je imao zadatak da samo obradi ovaj dogadjaj. Sve komponente
//su objekti kojima se pristupa pomocu operatora -> sto smo imali i kod
//dinamickog programiranja. Komponenta Edit1 ima svojstvo Text koje nam daje
//sadrzaj edita (da li je korisnik uneo nesto ili ne). Ako nije svojstvo Text bice
//prazan string. Pozivanjem metode ShowMessage na ekranu ce se pojaviti poruka.
//Sadrzaj koji se nalazi kao string zapisan u ovoj metodi bice prikazan.
if(Edit1->Text=="") ShowMessage("Greska!! Niste uneli svoje ime?");
else{
//Za razliku od C-a gde smo morali koristiti funkciju strcat da bi nadovezali
// jedan string na kraj drugog stringa u programskom jeziku C++ koristi se
// operator +, sto predstavlja pojednostavljenje
ShowMessage("Zdravo "+Edit1->Text+"!!");
Edit1->Text="";
}
//Nakon zatvaranja poruke potrebno je obezbediti da korisnik programa moze
// ponovno unositi novo ime To se postize tako sto komponenta Edit1 postaje
//ponovno aktivna, a programeri kazu da je ponovno dobila fokus.
Edit1->SetFocus();
}
//--------------------------------------------------------------------------Primer 9:
Napraviti aplikaciku koja omoguava samo nenjanje
podataka mree (broja vorova i broja grana) i automatsko
menjanje broja jednaina po prvom (SKZ) i drugom (NKZ)
zakonu. Menjanje CSpinEdita iskljuivo se vri pomou
strelica gore i dole. Minimalni broj vorova je 2, a maksimalni
10, korak je 1. Minimalni broj grana je 3, maksimalni 10, a
15
korak 1. Ako se desi da broj grana postane jednak sa brojem vorova vri se resetovanje oba
CSpinEdita na minimalne vrednosti.
Reenje:
Komponenta SpinEdit
slui za unoenje celobrojnih podataka, ije vrednosti mogu
da se menjaju i pritiskanjem dva mala dugmeta, koja se nalaze uz desnu ivicu okvira. Svakim
pritiskom na dugme sa strelicom nagore, vrednost u okviru se poveava, a pritiskom na dugme
nadole smanjuje, za odreenu vrednost. Komponenta se nalazi na paleti komponenti na kartici
Samples.
Bitnija svojstva koja nisu pomenuta su:
Value
Oznaava vrednost broja u okviru za tekst. Podrazumevana vrednost je 0.
U object Inspectoru njegovim podeavanjem dobija se poetna vrednost
prilikom startovanja aplikacije.
Increment
Predstavlja iznos promene svojstva Value nakon pritiskanja malih
dugmadi. Pritiskom na malo dugme sa strelicom nagore vrednost Value se
poveava za vrednost Incrementa, a pritiskanjem na malo dugme sa
strelicom nadole smanjuje za vrednost Incrementa.
MaxValue Oznaava maksimalnu vrednost broja koja moe da se nae u okviru.
MinValue
Oznaava minimalnu vrednost broja koja moe da se nae u okviru
Podrazumevana vrednost 0 oznaava da ne postoji ogranienje.
//--------------------------------------------------------------------------#include <vcl.h>
#pragma hdrstop
#include "za24_o.h"
#pragma link "CSPIN"
TForm1 *Form1;
: TForm(Owner)
{
}
//--------------------------------------------------------------------------void __fastcall TForm1::CSpinEdit1Change(TObject *Sender)
{
int brc,brg;
brc=CSpinEdit1->Value; //brc je brij cvorova.
brg=CSpinEdit2->Value; //brg je broj grana
if(brc>=brg)
{
ShowMessage("Broj grana mora biti ve'i od broja cvorova!!");
CSpinEdit1->Value=CSpinEdit1->MinValue;
CSpinEdit2->Value=CSpinEdit2->MinValue;
}else{
16
Label5->Caption=IntToStr(brc-1);
Label6->Caption=IntToStr(brg-brc+1);
}
//--------------------------------------------------------------------------//--------------------------------------------------------------------------void __fastcall TForm1::FormCreate(TObject *Sender)
{
//Doga]aj se desava prilikom kreiranja forme
//Podesava se tekst yaglavlja ShowMessage dialoga.
Application->Title="GRESKA..."; }
//--------------------------------------------------------------------------Primer 10:
Napisati aplikaciju koja omoguava unos dva operanda i izraunava njihov zbir. U polje
Edit komponente koja je ute boje treba upisati rezultat ili poruku da neki od operanada nije
unesen i toj komponenti dati fokus.
Reenje:
if naredba:
if(uslov) naredba;
Ako je uslov zadovoljen izvravae se naredba
Ako je potrebno osim jedne naredbe, kada je uslov zadovoljen, izvriti, potrebno je koristiti
blokove ili sekvence. Sekvenca ili blok je niz naredbi koji se nalaze izmeu zagrada { }.
if(uslov)
{
Naredba1;
Naredba2;
17
}
Aritmetiiki operatori su: + (sabiranje), - (oduzimanje), * (mnoenje), /
(deljenje), % (ostatak prilikom celobrojnog deljenja).
Logiki operatori su: && (Logiko I), || (Logiko ILI) i ! (negacija).

Naredba return predstavlja povratak iz funkcije ili dogaaja.
//--------------------------------------------------------------------------#include <vcl.h>
#pragma hdrstop
#include "kvadratna_o.h"
TForm1 *Form1;
: TForm(Owner)
{
}
{
float a,b,c; //Na pocetku dogadjaja moraju se deklarisati sve promenljive.
//Na pocetku se mora izvrsiti zastita. Sadrzaj komponenti Edit su tipa Ansistring,
odnosno //tekstovi. Do rezultata se moze doci jedino ako se iyvrsi konverzija podataka iz
teksta u //broj. Ako teksta nema konverzija se nece uspesno izvrsiti i pojavice se greska. Iz
tog //razloga moraju //se ti slucajevi ispitati i pomocu dijaloga prikazati kao upozorenje
na //ekranu.
if(Edit1->Text=="" && Edit2->Text=="")
{
Edit3->Text="Niste uneli oba operanda!";
Edit1->SetFocus();
return; //Naredba return omogucava izlazak iz dogadjaja.
}
if(Edit1->Text=="")
{
Edit3->Text="Niste uneli prvi operand!";
Edit1->SetFocus();
return;
}
if(Edit2->Text=="")
{
Edit3->Text="Niste uneli drugi operand!";
Edit2->SetFocus();
18
return;
}
//Da neki od podataka nije unesen naredbom return bi se izaslo iz dogadjaja. Kako to
nije //slucaj moze se izvrsiti konverzija podataka iz stringa u broj tipa float. Funkcija
StrToFloat //vrsi konverziju stringa zapisanog kao parametar poziva funkcije u broj i
dodelom se //prosledejuje odgovarajucoj //promenljivoj tipa float.
a=StrToFloat(Edit1->Text);
b=StrToFloat(Edit2->Text);
c=a+b;
Edit3->ReadOnly=false;
Edit3->Text=FloatToStr(c); //Konvertuje se broj u string i upisuje u Edit komponentu.
Edit3->ReadOnly=true;
}
{
Edit1->Text="";// Oznaka "" predstavlja prazan string, odnosno nema teksta.
Edit2->Text=""; //Na taj nacin se brise sadrzaj Edit komponente.
Edit3->Text="";
Edit1->SetFocus();
}
//-------------------------------------------------------------------------Primer 11:
Napraviti aplikaciju koja predstavlja demonstraciju Omovog zakona iy predmeta osnove
elektrotehnike. Realizacija zadatka je slina sa ptolim zadatkom stim to je ovde posebnom
Labelom crvene boje predstavljen Omov zakon. Na pon se unosi u voltima a struja u mili
amperima. Rezultat se ispisuje u kilo oma.
19
Reenje:
//--------------------------------------------------------------------------#include <vcl.h>
#pragma hdrstop
#include "Om_o.h"
TForm1 *Form1;
: TForm(Owner)
{
}
{
{
ShowMessage("Niste uneli napon i struju!!");
Edit1->SetFocus();
return;
}
if(Edit1->Text=="")
{
ShowMessage("Niste uneli napon!!");
Edit1->SetFocus();
return;
}
if(Edit2->Text=="")
{
ShowMessage("Niste uneli struju!!");
Edit2->SetFocus();
return;
}
float u,i,r;
u=StrToFloat(Edit1->Text);
i=StrToFloat(Edit2->Text);
if(u<=0)
{
ShowMessage("Podatak mora biti pozitivan!!");
Edit1->SetFocus();
20
return;
}
if(i<=0)
{
Edit2->SetFocus();
return;
}
r=u/i;
Label6->Caption=Format("%.2f",ARRAYOFCONST((r)));
}
{
Edit1->Text="";
Edit2->Text="";
Label6->Caption="";
}
//------------------------------------------------------------------Primer 12:
Prilikom startovanja aplikacija je bele boje.

Na njoj se nalazi dugme kao na slici sa natpisom
Boja forme. Klikom na dugme menja se boja forme
iz bele u zelenu i obrnuto. Na formi se nalazi tekst
fonta; veliine 24, pocrnjen, kao na slici ija se
veliina moe menjati komponentom CSpinEdit u
intervalu od 16 do 24 sa korakom 2.
Reenje:
//--------------------------------------------------------------------------#include <vcl.h>
#pragma hdrstop
#include "za2_o.h"
TForm1 *Form1;
: TForm(Owner)
21
{
}
{
if(Form1->Color==clGreen) Form1->Color=clWindow;
else Form1->Color=clGreen;
}
{
Label1->Font->Size=CSpinEdit1->Value;
}
//--------------------------------------------------------------------------Primer 13:
Napraviti aplikaciju koja kada se pokrene ima oblik dijalokog prozora sa tri Edit
komponente u nizu izmeu kojih se nalaze dve Labele crvene boje sa po jednim znakom
pitanja. Klikom na dugme RADI koje je aktivno ili pritiskom na taster Enter umesto
znakova pitanja pojavljuje se odgovarajui znak poreenja; =, > ili <.
U programu pistoji zatita od ne unesenog podatka, tako to se orva komponenta
gde ppodatak nije unesen oboji u crven u boju. Klikom na tu komponentu crvene boje
nestaje.
Reenje:
//--------------------------------------------------------------------------#include <vcl.h>
#pragma hdrstop
#include "Poredi_o.h"
TForm1 *Form1;
: TForm(Owner)
{
}
//---------------------------------------------------------------------------
22

{
int a,b,c;
if(Edit1->Text=="")
{
Edit1->Text="";
Edit1->Color=clRed;
Edit1->SetFocus();
return;
}
a=StrToInt(Edit1->Text);
if(Edit2->Text=="")
{
Edit2->Text="";
Edit2->Color=clRed;
Edit2->SetFocus();
return;
}
b=StrToInt(Edit2->Text);
if(Edit3->Text=="")
{
Edit3->Text="";
Edit3->Color=clRed;
Edit3->SetFocus();
return;
}
c=StrToInt(Edit3->Text);
if(a==b) Label1->Caption="=";
if(a<b) Label1->Caption="<";
if(a>b) Label1->Caption=">";
if(b==c) Label2->Caption="=";
if(b<c) Label2->Caption="<";
if(b>c) Label2->Caption=">";
}
{
Label1->Caption="?";
23
Edit1->Text="";
Edit2->Text="";
Edit3->Text="";
Edit1->SetFocus();
}
//--------------------------------------------------------------------------void __fastcall TForm1::Edit1Change(TObject *Sender)
{
Edit1->Color=clWhite;
}
{
}
{
}
//--------------------------------------------------------------------------Primer 14:
Napraviti aplikaciju koja predstavlja tablicu mnoenja. U
zaglavlju aplikacije stoji natpis TABLICA MNOZENJA.
Aplikacija se sastoji od deset Labela i jednog CspinEdita. Na prvoj
labeli iji je font 18 crne boje, a preostalih devet Labela su fonta
14 zelene boje.
CspinEdit ima poetnu vrednost 1, minimalnu vrednost 1, a
maksimalnu 9, stim to je i korak uveanja.
Prilikom startovanja aplikacije prikazana je tablica mnoenja
za broj 1.
Za komponentu CspinEdit potrebno je obraditi i dogaaj
OnClhange koji reaguje na promenu vrednosti u polju Edit
komponente klikom na strelice..
Reenje:
//--------------------------------------------------------------------------#include <vcl.h>
#pragma hdrstop
#include "Tablica.h"
TForm1 *Form1;
//---------------------------------------------------------------------------
24

: TForm(Owner)
{
}
{
Label2->Caption="1 * "+IntToStr(CSpinEdit1->Value)+" = "+IntToStr(CSpinEdit1->Value);
Label3->Caption="2 * "+IntToStr(CSpinEdit1->Value)+" = "+IntToStr(2*CSpinEdit1->Value);
}
//---------------------------------------------------------------------------
Primer 15:
Napraviti aplikaciju koja omoguava unos dva
operanda pomou komponenti Edit, a potom
izraunava operacije sabiranja, oduzimanja, mnoenja,
deljenja, ostatak prilikom celobrojnog deljenja i
poreenja. Prilikom poreenja izmeu operanada a i b
potrebno je staviti odgovarajui znak: >,< ili =.
Reenje:
#include <vcl.h>
#pragma hdrstop
#include "ljubica.h"
TForm1 *Form1;
: TForm(Owner)
{
}
{
int a,b,rez;
float rez1;
AnsiString s;
if(Edit1->Text==""&&Edit2->Text=="")
{
25
ShowMessage("Niste uneli oba operanda!!");

Edit1->SetFocus();
return;
}
if(Edit1->Text==""&&Edit2->Text!="")
{
ShowMessage("Niste uneli prvi operand!!");
Edit1->SetFocus();
return;
}
if(Edit1->Text!=""&&Edit2->Text=="")
{
ShowMessage("Niste uneli drugi operand!!");
Edit2->SetFocus();
return;
}
rez=a+b;
Label9->Caption=IntToStr(rez);
rez=a-b;
rez=a*b;
if(b==0) Label12->Caption="Error"; //Deljenje sa nulom nije definisano.
else{
//Rezultat deljenja je racionalan broj pa se koristi cast operator.
rez1=(float)a/b;
//Rezultat se zaokruzuje na dve decimale.
Label12->Caption=Format("%.2f",ARRAYOFCONST((rez1)));
}
rez=a%b; //Operator % je ostatak prilikom celobrojnog deljenja.
//Komponente rade sa stringovima a ne znakovima. Potrebno je u nekom stringu
//izvrsiti formiranje odredjenog znaka, pa ga takvog formiranog upisati u odredjenu
//komponentu.
if(a==b) s="=";
else{
if(a<b) s="<";
else s=">";
}
26
Label15->Caption=s;
}
{
Label9->Caption="???";
Edit1->Text="";
Edit2->Text="";
Edit1->SetFocus();
}
//--------------------------------------------------------------------------Primer 16:
Napraviti aplikaciju koja pokazuje kako se
pravi transparentnost. Na formi se nalaze dva
dugmeta. Na jednom je natpis plus, a na drugom
minus. Sa dugmetom plus Klikom na dugme plus
providnost se smanjuje sve dok ne postane
neprovidan i tada dugme postaje neaktivno.
Klikom na dugme minus providnost se poveava
sve dok ne postane totalno providan i tada dugme
postaje neaktivno.
Reenje:
Za reavanje ovog zadatka potrebno je poznavati sledea svojstva:
AlphaBlend
- Ako ima vrednost false forma je uvek neprovidna, a ako ima
vrednost true providnost forme se moe promeniti.
AlphaBlendValue
- Ima vrednost od 0 do 255 pri emu ako je 255 forma je
neprovidna.
Operatori za dodelu vrednosti

Opti oblik operatora za dodelu vrednosti je:
promenljiva = izraz
promenljiva op=izraz
Promenljiva predstavlja simboliko ime adrese memorijske lokacije. U sluaju proste
operacije dodele promenljiva=izraz prvo se izraunava vrednost izraza pa se zatim direktnim
27
adresiranjem dobijeni podatak upisuje u memorijsku lokaciju. Memorijska lokacija odgovara

adresi promenljive koja se nalazi sa desne strane operatora dodele. U sluaju da su tip
promenljive i tip rezultata dobijenog izraunavanjem izraza razliiti, tip rezultata se pretvara u tip
promenljive.
Sloeni operator dodele promenljiva op=izraz predstavlja skraeni oblik izraza u kome se
primenjuje operator dodele promenljiva = promenljiva op izraz. Za operator op
moe se koristiti jedan od sledeih operatora: +, -, *, /, %, &, |, >>, <<.
Sloeni operatori dodele su: +=, -=, *=, /=, %=, &=, |=, <<=, i >>=
Za razliku od veine drugih programskih jezika programski jezik C dodelu vrednosti tretira
kao operator dok se u drugim jezicima tretira kao naredba. Tako se u programskom jeziku C
mogu pisati izrazi u kojima se na vie mesta nalazi operator dodele:
a=b=8;
a = b+=2 - 3;
Nakon ovih izraza vrednost promenljivih je: a = 7, a b = 10.
//--------------------------------------------------------------------------#include <vcl.h>
#pragma hdrstop
#include "transparency_o.h"
TForm1 *Form1;
int i=0;
: TForm(Owner)
{
Form1->AlphaBlendValue=130;
}
{
if(Form1->AlphaBlendValue==255)
{
}else{
Form1->AlphaBlendValue+=25;
}
}
{
if(Form1->AlphaBlendValue==30)
28
{
}else{
Form1->AlphaBlendValue-=25;
}
}
//--------------------------------------------------------------------------Primer 17:
Napraviti aplikaciju koja u zaglavlju forme nalazi
tekst KOORDINATE MISA. Forma je bele boje,. U
gornjem levom ugu nalazi se Labela iji je font 24
podebljan i plave boje, a predstavlja X koordinatu mia na
formi. U donjem desnom uglu nalazi se Labela koja sadri
Y koordinatu mia na formi, a ima iste karakteristike
gornje Labele. Na srednini nalazi se Labela sa fontom 48
crvene boje i teksta MIS. Labele koje sup lave boje uvek
sadre tri cifre, a ako je broj manji od stio prva cifra je
nula, a ako je broj manji od deset prve dve cifre su nula.
Svakim pomeranjem mia bilo gde na formi ili na nekoj od Labela moraju xse menjati coordinate
mia, a time i ispisi na Labelama.
Reenje
U ovoj aplikaciji koristie se dogaaj OnMouseMove, koji predstavlja dogaaj premetanja
mia. Kako se isto ponaanje aplikacije ili prikazivanje koordinata mia oekuje ne samo
prelaskom miem nad formom ve i prilikom prelaska miem nad labelama, da bi se to desilo
potrebnon je napisati isti kod i za dogaaje OnMouseMove nad formom.
Okruenje je omoguilo da se to ne mora raditi, ve se labelama samo prosledi dogaaj
OnMouseMove nad formom. Prosleivanje se vri tako to se u ObjectInspectoru kod dogaaja
OnMouseMove kod labela upie isto ime dogaaja kao i ime dogaaja OnMouseMove nad
formom, koji ste predhodno realizovali.
//--------------------------------------------------------------------------#include <vcl.h>
#pragma hdrstop
#include "za22_o.h"
TForm1 *Form1;
: TForm(Owner)
{
}
//--------------------------------------------------------------------------void __fastcall TForm1::FormMouseMove(TObject *Sender, TShiftState Shift,
int X, int Y)
{
29
if(X<10) Label1->Caption="00"+IntToStr(X);
else{
if(X<100) Label1->Caption="0"+IntToStr(X);
else Label1->Caption=IntToStr(X);
}
if(Y<10) Label2->Caption="00"+IntToStr(Y);
else{
if(Y<100) Label2->Caption="0"+IntToStr(Y);
else Label2->Caption=IntToStr(Y);
}
}
//--------------------------------------------------------------------------Primer 18:
Napraviti aplikaciju koja se sastoji od dve Edit
komponente. U prvoj se vri samo unos teksta.
Pritiskom na dugme Paste tekst se iz prvog Edita
kopira u drugi Edit.
Na forni postoje sedam dugmadi: SelectAll
selektuje tekst koji se nalazi u prvom Editu, UPLower
pretvara tekst iz velikih u mala slova, LowerUp
pretvara tekst iz malih u velika slova, Copz kopira
tekst iz prvog Edita u Cliboard, Cut katuje tekst iz
prvog Edita u Cliboard, Paste prebacuje tekst iz
Cliboarda u drugi Edit i Clerar brie sadraj prvog i
drugog Edita.
Reenje
//--------------------------------------------------------------------------#include <vcl.h>
#pragma hdrstop
#include "RadEdit_o.h"
TForm1 *Form1;
: TForm(Owner)
{
}
{
if(Edit1->Modified==false)
{
ShowMessage("Nema se sta selektovati!!");
Edit1->SetFocus();
return;
30
}
Edit1->SelectAll(); //Vrsi se selektovanje teksta u Edit komponenti.
}
{
{
ShowMessage("Nema se sta pretvarati u velika slova!!");
Edit1->SetFocus();
return;
}
Edit1->CharCase=ecLowerCase; //Pretvaraju se sva slova Edit komponente u mala.
}
{
{
ShowMessage("Nema se sta pretvarati u mala slova!!");
Edit1->SetFocus();
return;
}
Edit1->CharCase=ecUpperCase; //Pretvaraju se sva slova Edit komponente u velika.
}
{
{
ShowMessage("Nema se sta kopirati!!");
Edit1->SetFocus();
return;
}
Edit1->CopyToClipboard(); //Vrsi se kopiranje sadrzaja Edit komponente u cliboard.
}
{
{
ShowMessage("Nema se sta iseci!!");
Edit1->SetFocus();
return;
}
31
Edit1->CutToClipboard();//Vrsi se premestanje sadrzaja Edit komponente u cliboard.

}
{
Edit2->SetFocus();
//Vrsi se upisivanje sadrzaja cliborda u |Edit komponentu.
Edit2->PasteFromClipboard();
}
{
Edit1->Clear(); //Brise se sadrzaj Edit komponente.
Edit2->Clear();
Edit1->SetFocus();
}
{
AnsiString s=Edit1->Text;
if(s.Length()==Edit1->MaxLength) ShowMessage("Tekst moze imati
maksimalno "+IntToStr(Edit1->MaxLength)+"znakova!");
}
//--------------------------------------------------------------------------Primer 19:
Napraviti aplikaciju koja omoguava unos vrednosti
novca za isplatu, a polazei da postoji potreban broj svih
novanica za isplatu, vri isplatu novca ali da se iskoristi to
manje novanica. Tei se isplata sa novanicama sa veim
apoenima.
Aplikacija se sastoji od Labele
gde pie tekst
VREDNOST, Edit komponente gde se vri unos vrednosti za
isplatu, Labele gde stoji tekst Isplata, Memo komponente gde e
biti prikazan izvetaj o izvrenoj isplati i dva dugmeta ISPLATI
i BRISI.
Pritiskom na dugme ISPLATI u komponenti Memo se
prikazuje izvetaj o isplati tako da svaki red od veeg apoena ka
32
manjem, sadri vrednost apoena novanice i koliko je novanica dato prilikom isplate. Ako apoen
novanice nije dat prilikom isplate nee ga biti u izvetaju.
Klikom na dugme BRISI vraa se sve u prvobitno stanje i brise se sadraj Memo
komponente. Postoji zatita od neunosa vrednosti isplate i tada se komponenta za unos boji
crvenom bojom. Klikom na komponentu za unos boja se ponovno vraa u belo. Komponenta
Memo moe sluiti samo za prikaz izvetaja ali ne i za neko menjanje od strane korisnika
aplikacije.
Reenje
Komponenta Memo
je slina komponenti Edit s tim to za razliku od komponente
Edit slui za unos teksta u vie linija. Glavna mana je to moe prikazati samo jednu vrstu slova u
jednom trenutku. Komponenta Memo nalazi se na paleti komponenti na kartici Standard.
Komponenta Memo za razliku od komponente Edit ne poseduje svojjstvo AutoSelect, ali
poseduje sva ostala svojstva komponente Edit kao i svojstva:
Lines
Alignment
WorWrap
ScrollBars -
Sadri tekst komponente po redovima smeten u objekat tipa TStrings.

Odreuje naine poravnavanja teksta u svakom redu komponente. Mogue
vrednosti su: taLeftJustify (tekst je levo poravnat), taCenter (tekst je
centriran) i taRightJustify (tekst je desno poravnat).
Svojstvo je tipa bool i ako ima vrednost true tekst se automatski prenosi u
sledei red kada se doe do kraja reda.
Odreuje da li komponenta poseduje ScrollBar. Mogue vrednosti su:
ssNone (komponenta nema Scrol barova), ssHorizontal (pojavljuje se
samo horizontalan Scroll bar na donjoj ivici komponente), ssVertical
(pojavljuje se samo vertikalni Scroll bar na desnoj ivici komponente) i
ssBoth (pojavljuju se oba Scroll bara).
Klasa Tstrings odnosi se na niz iji su elementi tipa String. Vrednosti elemenata niza
mogu da se uzimaju i neposredno menjaju u toku izvravanja programa. Na primer komponenta
Memo ima svojstvo Lines koje je tipa Tstrings. Pristup k-tom redu komponente Memo vri se sa:
s=Memo->Lines->Strings[k-1];
Broj elemenata niza nalazi se u svojstvu Count i raspoloivo je samo za vreme izvravanja
aplikacije i ne moe se neposredno menjati iz programa. Stringovi (redovi) se mogu menjati iz
programa. Najvanije metode klase TStrings su:
Add
Smeta se tekst kao novi red i vrednost Count-a se poveava za
jedan. Ako je lista neureena dodavanje se vri na kraj liste, a
u suprotnom na mesto da lista i dalje ostane sortirana u
abecednom redosledu.
Insert
Vri se umetanje teksta u niz stringova na mesto gde je to
odreeno indeksom.
Move
Vri se pomeranje reda sa jedne na drugu poziciju. Moe da se
primenjuje samo za neureene liste.
Delete
Izbacuje se red iz niza stringova sa odreenog indeksa.
Clear
Briu se svi redovi iz niza stringova.
LoadFromFile
ita se tekst iz tekstualne datoteke i smeta u niz stringova.
SaveToFile
Snima se niz stringova u tekstualni fajl.
//--------------------------------------------------------------------------#include <vcl.h>
33
#pragma hdrstop
#include "Isplata_o.h"
TForm1 *Form1;
: TForm(Owner)
{
}
{
if(Edit1->Text=="")
{
Edit1->Color=clRed;
return;
}
int novac=StrToInt(Edit1->Text);
if(novac<=0)
{
Edit1->Clear();
Edit1->SetFocus();
return;
}
int pom;
pom=novac/5000;
if(pom!=0)
{
Memo1->Lines->Add("5000din\t\t"+IntToStr(pom));
novac=novac%5000;
}
pom=novac/1000;
if(pom!=0)
{
novac=novac%1000;
}
pom=novac/500;
if(pom!=0)
{
novac=novac%500;
34
}
pom=novac/200;
if(pom!=0)
{
novac=novac%200;
}
pom=novac/100;
if(pom!=0)
{
novac=novac%100;
}
pom=novac/50;
if(pom!=0)
{
novac=novac%50;
}
pom=novac/20;
if(pom!=0)
{
novac=novac%20;
}
pom=novac/10;
if(pom!=0)
{
novac=novac%10;
}
pom=novac/5;
if(pom!=0)
{
novac=novac%5;
}
pom=novac/2;
if(pom!=0)
{
novac=novac%2;
}
35
pom=novac;
if(pom!=0)
{
}
}
{
Edit1->Clear();
Memo1->Lines->Clear();
Edit1->SetFocus();
}
//-----------------------------------------------------------------------Primer 20:
Napraviti aplikaciju koja prilikom startovanja ima izgled kao
na slici..
Kada se pritisne dugme UGASITI SVETLO pojavljuje se
slika gde je svetlo uaeno a na natpisu dugmeta pojavljuje se natpis
UPALITI SVETLO i obrnuto.
Reenje
Komponenta Image
je komponenta bez prozora u koju mogu da se smeste slike.
Komponenta Image nalazi se na paleti komponenti na kartici Additional. Mogu se koristiti etiri
standardna formata za slike: *.ico, bitmapirana slika *.bmp, metadatoteke *.wmf i komprimovane
slike u JPEG formatu *.jpg i *.jpeg.
Bitnija svojstva koja nisu pomenuta su:
Center
Svojstvo je tipa bool i odreuje nain poravnavanja slike u odnosu na
komponentu. Podrazumevana vrednost je false oznaava poravnavanje
prema gornjem levom uglu, a true podrazuumeva centrirano smetanje.
AutoSize Svojstvo je tipa bool pri emu vrednost true oznaava da se veliina
komponente automatski prilagoava veliini slike koja se u nju stavlja.
Stretch Svojstvo je tipa bool, a vrednost
true oznaava da se dimenzija slike
prilagoava veliini komponente ako je
vrednost svojstva AutoSize ima vrednost false.
Slika e u celini biti vidljiva sa proporcionalno
izmenjenim dimenzijama. Ako oba svojstva
imaju vrednost false, deo komponente e ostati
prazan ukoliko je slika manja od komponente,
odnosno deo slike e biti odseen ako je ako je
36
ona vea od komponente. Podrazumevana vrednost ovog svojstva je

false.
Picture Svojstvo je tipa TPicture. Slike se mogu smestiti tako to se otvori
PictureEditor. Pritiskom na dugme Losd otvara se prozor za dialog za izbor datoteke koja
sadri potrebnu sliku. Kada se slika izabere, premeta se u urednik slike (gde je ranije bilo
None), a pritiskom na dugme OK premeta se na komponentu
Prvi nain:
Ovaj nain koristi mogunost da se komponente mogu nalaziti jedna preko druge, s tim da
se svojstvom Visible kontrolise koja je komponenta vidljiva. Komponenta ije svojtvo Visible
ima vrednost true bie vidljiva na ekranu. Morate voditi rauna da se ne sme dogoditi situacija da
obe komponente budu vidljive.
//--------------------------------------------------------------------------#include <vcl.h>
#pragma hdrstop
#include "Zadatak4_o.h"
TForm1 *Form1;
: TForm(Owner)
{
}
{
Image2->Visible=false;
//Komponenta Image2 je nevidljiva.
Image1->Visible=true;
//Komponenta Image1 je vidljiva.
Button2->Visible=false;
//Komponenta Button2 je nevidljiva.
Button1->Visible=true;
//Komponenta Button1 je vidljiva.
}
{
Image2->Visible=true;
//Komponenta Image2 je vidljiva.
Image1->Visible=false;
//Komponenta Image1 je nevidljiva.
//Komponenta Button2 je vidljiva
//Komponenta Button1 je nevidljiva
}
//--------------------------------------------------------------------------Drugi nain:
Ovaj nain ima samo jednu komponentu Button i jednu komponentu Image. Problem se
rava tako to se zna da ako je natpis dugmeta pre pritiska bio UGASITI SVETLO znai da je
po pritisku dugmeta komponenti Image potrebno promeniti fajl sa bitmapiranom slikom gde e
sijalica biti ugaenai ujedno promeniti natpis na dugmetu na UPALITI SVETLO, i obrnuto.
//---------------------------------------------------------------------------
37
#include <vcl.h>
#pragma hdrstop
#include " Zadatak4_o.h "
//--------------------------------------------------------------------------//--------------------------------------------------------------------------#pragma package(smart_init)
TForm1 *Form1;
: TForm(Owner)
{
}
{
if(Button1->Caption=="UGASITI SVETLO")
{
Button1->Caption="UPALITI SVETLO";
//Louduje se novi fajl sa slikom
Image1->Picture->LoadFromFile("UGASILO.BMP");.
}else{
Button1->Caption="UGASITI SVETLO";
//Louduje se novi fajl sa slikom
Image1->Picture->LoadFromFile("UPALILO.BMP");
}
}
//--------------------------------------------------------------------------Primer 21:
Napraviti aplikaciju koja vri zamenu dve slike. Iznad prve slike nalazi se Labela sa
natpisom Prva slika a iznad druge Labela sa natpisom Druga slika. Klikom na dugme ZAMENA
slike i Labele menjaju mesta.
38
Reenje:
Najee koriena svojstva zajednika za sve komponente:

Name
Ime komponente je string. Sve komponente unutar iste forme moraju imati
razliita imena. U razliitim formama mogu da postoje istoimene
komponente. Ime komponente ne treba menjati za vreme izvravanja
aplikacije.
Showing
Da bi se data komponenta u datom trenutku prikazuje na ekranu, moe se
doznati na osnovu svojstva Showing (prikazuje se), koje je tipa bool.
Vrednost true oznaava da se komponenta trenutno vidi na ekranu, a false
da se ne vidi. Ovo svojstvo je raspoloivo samo za vreme izvravanja
aplikacije i ne moe neposredno da se menja iz programa.
Visible
Sa ovim svojstvom kontrolie se vidljivost komponente i tipa je bool. Ako
svojstvo ima vrednost true komponentu treba prikazivati na ekranu, pod
uslovom da je i njen roditelj vidljiv na ekranu. Ako svojstvo ima vrednost
false komponentu ne treba prikazivati na ekranu. Ako se neka kontejnerska
komponenta uini nevidljivom i sva njena deca bie nevidljiva.
Enabled
Svojstvo je tipa bool i oznaava da li komponenta moe dobiti fokus. Ako
je vrednost ovog svojstva true komponenta moe imati fokus i upotrebljiva
je. Kad su neupotrebljive komponente su blee boje u odnosu na
upotrebljive. Ako se neka kontejnerska komponenta uini neupotrebljivom,
sva njena deca postaju neupotrebljiva, ali se ne prikazuju bledo. Vrednost
ovog svojstva moe da se postavlja za vreme projektovanja i da se promeni
za vreme izvravanja aplikacije.
Top
Udaljenost gornjeg levog temena komponente u odnosu na gornju ivicu
radnog prostora roditelja posmatrane komponente.
Left
Udaljenost gornjeg levog temena komponente u odnosu na levu ivicu
radnog prostora roditelja posmatrane komponente.
Height
Visina komponente.
Width
irina komponente.
ClientHeight
Visina radnog prostora komponente. Radni prostor predstavlja deo
prozora bez okvira, trake sa natpisom i trake menija.
ClientWidth
Visina radnog prostora komponente.
Constraints
Ovo svojstvo predstavlja ogranienja veliine, tj. graniene vrednosti
(visina i irina) u okviru kojih mora de se nae komponenta.
Constraints je objekat tipa klase TSizeConstraints.
MinHeight Najmanja visina.
MaxHeight Najvea visina.
MinWidth
Najmanja irina.
MaxWidth Najvea irina.
Align
Sa ovim svojstvom odreuje se automatsko menjanje veliine komponente
ako se promeni veliina njihovog roditelja..
alNone
Ovo je podrazumevana vrednost, gde komponenta zadrava
trenutnu veliinu i poloaj u odnosu na gornji levi ugao radnog
prostora i svog roditelja.
39
alTop
Komponenta se uvek zadrava uz gornju ivicu radnog prostora,

zadrava visinu i uvek zauzima celu irinu radnog prostora svog
roditelja.
alBotton
Komponenta se uvek zadrava uz donju ivicu radnog prostora,
roditelja.
alLeft
Komponenta se uvek zadrava uz levu ivicu radnog prostora,
zadrava irinu i uvek zauzima celu irinu radnog prostora svog
roditelja.
alRight
Komponenta se uvek zadrava uz desnu ivicu radnog prostora,
roditelja.
alClient
Komponenta uvek popunjava ceo radni prostor svog roditelja.
Anchors
Ovo svojstvo odnosi se na relativni poloaj komponente u odnosu na
ivice njenog roditelja prilikom menjanja veliine roditelja. Mogue
vrednosti od kojih moe da se odabere jedna ili vie, jesu: akTop
(vrh), akBotton (dno), akLeft (levo) i akRight (desno). Obratite
panju na injenicu da ako se odabere istovremeno akTop i akBotton
ili akRight i akLeft, promenom veliine roditelja promenie se i
veliina komponente.
Caption
Ovo svojstvo predstavlja natpis komponente, tj. tekst kojim se
oznaava data komponenta. Podrazumevana vrednost svojstva
poklapa se sa imenom komponente. Moe da se postavlja za vreme
projektovanja i da se promeni za vreme izvravanja programa.
BorderStyle
Ovo svojstvo odnosi se na stil ivica okvira komponente. Mogue
vrednosti su: bkNone (oznaava da nema ivica), bkTile (otro
iscrtane ivice), bkSoft (manje otro iscrtane ivice) i bkFlat (ivice su
iscrtane irokom linijom u ravni prozora).
TabOrder
Sa ovim svojstvom odreuje se redosled pomeranja fokusa na
komponente pomou tastera TAB. Pritiskom tastera TAB fokus se
pomera na komponente po rstuem redosledu, a sa SHIFT-TAB po
opadajuem redosledu vrednosti svojstva TabOrder. Svaka
komponenta unutar svog roditelja ima jedinstvenu vrednost ovog
svojstva. Vrednost se dobija automatski po redosledu smetanja na
roditelja. Prvoj komponenti se dodeljuje vrednost 0, drugoj 1, itd.
Promena vrednosti svojstva TabOrder najbolje je uraditi pomou
kartice EditTabOrder.
Pritiskom na dugme sa strelicom
na dole, poveava se vrednost
njenog svojstva za jedan i u
editoru su izmenjena mesta (u
ovom primeru Button1 i
Edit1). Slian postupak je i sa
strelicom na gore. Redosled se
moe promeniti odvlaenjem
imena komponente na drugo
mesto.
Po
zavretku
ureivanja treba pritisnuti
dugme OK ili taster ENTER.
40
Pritiskom plave strelice na

dole
TabStop -
ShowHint
Hint
ParentShowHint
ParentColor
Font -
Ovo svojstvo je tipa bool. Ako je njegova vrednost false

komponenta nema TabOrder i ne moe dobiti fokus. Tokom
pritiskanja tastera TAB komponete kod kojih je vrednost svojstva
TabStop false se preskau.
Svakoj komponenti moe da se pridrui tekst koji e se prikazati
na ekranu ako se pokaziva mia zadri neko vreme (oko jedne
sekunde) iznad te komponente. Taj tekst se koristi kao automatsko
priruno uputstvo korisniku o nameni ili funkciji date komponente.
Tekst prirunog upustva prikazuje se unutar pravougaonika sa
utom pozadinom, neposredno pomou pokazivaa mia. Ako
ispod pokazivaa nema dovoljno mesta, tekst e se prikazati iznad
njega.
Svojstvo je tipa bool i ako ima vrednost true priruno upustvo e
se prikazati na ekranu, a u suprotnom ne. Vrednost ovog svojstva
moe da se postavi kako za vreme projektovanja tako i za vreme
izvravanja programa.
Ovo svojstvo je string koji predstavlja priruno upustvo. Vrednost
ovog svojstva moe da se postavi kako za vreme projektovanja
tako i za vreme izvravanja programa.
Svojstvo je tipa bool i ako je tipa true priruno upustvo se
preuzima od komponente roditelja. Vrednost ovog svojstva moe
da se postavi kako za vreme projektovanja tako i za vreme
izvravanja programa.
Svojstvo je tipa bool i ako ima vrednost true komponenta e za
pozadinu koristi boju svog roditelja.
Sve osobine slova predstavljene su svojstvom Font tipa TFont. U
Object Inspectoru izborom svojstva Font pojavljuje se kartica Font
sledeeg izgleda.
41
Klasa TFont ima sledea svojstva:

Name je ime vrste slova kao to su Arial, Tahoma, Times New Roman, itd.
Charset oznaava alfabet ija slova se koriste u tekstu. Neke od moguih vrednosti
su: ANSI_CHARSET (engleski alfabet), EASTEUROPE_CHARSET
(sadri i slova srpske latinice) i RUSSIA_CHARSET (sadri i slova
srpske irilice).
Style
oznaava nain prikazivanja slova: fsUnderline (podvueno), fsBold
(polucrno), fsItalic (iskoeno) i fsStrikeout (precrtano).
Size
predstavlja veliinu slova u takama (mera je points)
Height predstavlja veliinu slova u takama ekrana (pixels).
Color
boja kojom se prikazuju slova.
ParentFont
Svojstvo je tipa bool i ako ima vrednost true komponenta e
prilikom ispisivanja koristiti font svog roditelja.
Najee koriene metode zajednike za sve komponente:

SetFocus
CanFocus
Focused
BringToFront
SendToBack
SetBounds
Ovom metodom fokus se pomera na tekuu komponentu.

Ovom metodom utvruje se da li komponenta moe da primi fokus.
Ako moe funkcija vraa true, a u suprotnom false.
Ova metoda utvruje da li trenutna komponenta ima fokus.
Ako komponenta ima fokus funkcija vraa true.
Ova metoda dovodi komponentu na koju se primenjuje u prvi plan
unutar roditelja. Kada je komponenta potpuno poklopljena ovo je
jedini nain da se stavi iznad svih ostalih komponenata.
Ova metoda dovodi komponentu na koju se primenjuje na zaelje
unutar roditelja.
Ovom metodom podeava se poloaj i veliina komponente. Metoda
ima etiri argumenta: Levo, Gore, Sirina i Visina. Vrednosti ovih
argumenata direktno se upisuju u svojstva Left, Top, Width i Height
komponente.
Kod aplikacije:
U dogaaju OnClivk dugmeta potrebno je izvriti promenu poloaja slika, tj zamenu
poloaja slika. Poloaj slika predstavlja poloaj komponenti Image gde se slike nalaze.
Poloaj komponente odreen je svojstvima Top i Left. Kako je svojstvo Top isto kod obe
komponente u aplikaciji, to je potrebno izvriti zamenu vrednosti samo svojstava Left.
Ako bi koristili naredbe
Image1->Left=Image2->Left;
Zamena se nee izvriti. Ako je Image1->Left=100, a Image2->Lef=300, nakon prve
naredbe je Image1->Left=300 i Image2->Left=300. Ovim smo izgubili prethodni poloaj prve
komponente, te e nakon druge naredbe biti takoe Image1->Left=300 i Image2->Left=300.
Znai videe se samo jedna slika, jer su komponente postavljene jedna preko druge.
Da bi se problem reio potrebno je uvesti pomonu promenljivu koja e imati zadatak da
zapamti prvo vrednost poloaja Left prve komponente pre nego to se izvri naredba
Kako je svojstvo Left tipa int to i pomona promenljiva mora biti tipa int.
42
//--------------------------------------------------------------------------#include <vcl.h>
#pragma hdrstop
#include "Zamena.h"
TForm1 *Form1;
//--------------------------------------------------------------------------//--------------------------------------------------------------------------__fastcall TForm1::TForm1(TComponent* Owner)
: TForm(Owner)
{
}
{
int pom;
pom=Label1->Left; //Pamti polozaj prve labele
Label1->Left=Label2->Left; //Prva labela ima polozaj gde i druga labela
Label2->Left=pom; //Polozaj druge labele je gde je ranije bila prva labela.
pom=Image1->Left; //Pamti polozaj prve slike
Image1->Left=Image2->Left; //Prva slika ima polozaj gde i druga slika
Image2->Left=pom; //Polozaj druge slike je gde je ranije bila prva slika.
}
//--------------------------------------------------------------------------Primer 22:
Napraviti aplikaciju koja omoguava
izraunavanje obima i povrine kvadrata na
osnovu unete duine stranice. Program
prijavljuje greku ako je prilikom unosa stranice
unesen negativan broj, ili se hoe izraunati
obim i povrina a da nije unesen podatak kolika
je duina stranice kvadrata i komponenta gde se
vri unos dobija fokus.
Kada se naie na dugme RACUNAJ
ispisuje se titl. Klikom na dugme ili pritiskom na
ENTER izraubnavaju se traeni podaci.
Dugme RACUNAJ se aktivira i pritiskom na
taster ENTER.
Reenje
#include <vcl.h>
43
#pragma hdrstop
#include "Dugmadi_o.h"
TForm1 *Form1;
: TForm(Owner)
{
}
//---------------------------------------------------------------------------//---------------------------------------------------------------------------void __fastcall TForm1::Button1Click(TObject *Sender)
{
double a=0,o=0,p=0;
AnsiString s;
if(Edit1->Text=="")
{
//Podesavamo natpis u zaglavlju ShowMesage-a.
Application->Title=" G R E S K A";
ShowMessage("Niste uneli podatak!!");
Edit1->SetFocus();
}else{
a=StrToFloat(Edit1->Text); //Konvertujemo string u podatak.
if(a<0)
{
ShowMessage("Stranica ne moze biti negativna!!");
Edit1->Text="";
Edit1->SetFocus();
}else{
p=a*a;
o=4*a;
s=FloatToStr(o);
Label4->Caption=FloatToStr(o); //Konvertuje se double podatak u string.
Label5->Caption=FloatToStr(p); //Konvertuje se double podatak u string.
//kako bi se mogao prikazati na ekranu.
}
}
}
//--------------------------------------------------------------------------Primer 23:
Napraviti aplikaciju koja omoguava pregled deset slika. Slike se nalaze u istom folderu
gde i projekat aplikacije. Slike su u JPG formatu a imena su numerisana brojevima od 1 do 10.
Nakon prikaza desete slike pojavljuje se prva slika. Menjanje slike vri se pritiskom na
taster ENTER ili klikom na sliku. Veliina slike je prilagoena komponenti Image.
44
Reenje
Da bi se menjanje slike izvrilo potrebno je na formu postaviti dugme. Dugme se podesi da
je svojstvo default na vrednosti true. Formu potom smanjimo i postavuimo svojstvo BordersStyl
da je bsSingle to onemoguava irenje forme. Dugme se time nee videti. Sada realizujemo
dogaaj klik na dugme. Ime ovog dogaaja upisujemo kao ime dogaaja klik komponente
Image1, time se dogaaj klik od dugmeta prosleuje na dogaaj klik od Image komponente.
Znai kada se klikne na sliku poziva se dogaaj klik na dugme.
#include <vcl.h>
#pragma hdrstop
#include "Slike_o.h"
TForm1 *Form1;
int k=1; //Promenljiva kojom kontrolisemo koja je slika po redu.
: TForm(Owner)
{
}
{
if(k<10) k++; //Prelayimo na sledecu sliku.
else k=1; //Posle desete slike prelazimo na prvu sliku.
//Povezivanje komponente sa slikom na osnovu imena fajla slike.
Image1->Picture->LoadFromFile(IntToStr(k)+".jpg");
}
//---------------------------------------------------------------------------
45
Primer 24:
Napraviti aplikaciju koja na osnovu
unetog racionalnog broja x rauna i prikazuje
vrednost promenljive y po formuli:
2 x + 1; x < 2
y = x 2;
2 x 2
x 1;
x >2
Reenje
//--------------------------------------------------------------------------#include <vcl.h>
#pragma hdrstop
#include "fun_o.h"
TForm1 *Form1;
: TForm(Owner)
{
}
{
if(Edit1->Text=="")
{
return;
}
float x,y;
x=StrToFloat(Edit1->Text);
if(x<-2) y=-2*x+1;
else{
if(x<=2)y=x-2;
else y=x-1;
}
Edit2->Text=FloatToStr(y);
}
//---------------------------------------------------------------------------
46

{
Edit1->Clear();
Edit2->Clear();
Edit1->SetFocus();
}
//--------------------------------------------------------------------------Primer 25:
unetog racionalnog broja x rauna i prikazuje
vrednost promenljive y, zaokruenu na tri
decimale, po formuli:
x + 1; x 0
2
1
y=
; 1 x < 2
x
x
x>5
x 1;
Tamo gde se ne moe izraunati vrednost y na osnovu vrednosti x napisati na izlazu
da funkcija nije definisana. Ako podatak nije unesen polje unosa postaje crvene boje.
Bilo kakva promena polja unosa uslovljava da polje unosa ponovo postaje bele boje.
Reenje
//--------------------------------------------------------------------------#include <vcl.h>
#pragma hdrstop
#include "funkcija_o.h"
TForm1 *Form1;
: TForm(Owner)
{
}
{
if(Edit1->Text=="")
{
47
Edit1->Color=clRed;
return;
}
float x,y;
if(x==1 || (x>0&&x<1) || (x>=2&&x<=5))
{
Edit2->Text="Funkcija nije definisana!!";
}else{
if(x<=0) y=-x+1;
if(x>=1 && x<2) y=2/x-1/(x-1);
if(x>5) y=x-1;
Edit2->Text=Format("%.3f",ARRAYOFCONST((y)));
}
}
{
}
{
Edit1->Clear();
Edit2->Clear();
Edit1->SetFocus();
}
//-------------------------------------------------------------Primer 26:
Napraviti aplikaciju koja omoguava unos broja i
utvruje tip broja: PARAN ili NEPARAN.
Odgovor prikazati u posebnom polju koji slui samo
za itanje podataka. Ako se ne unese podatak u polju
prikaza odgovora pisae: Nema broja!! a polje unosa
postae crvene boje. Bilo kakva promena nad poljem
unosa uslovie da ono postane ponovo bele boje.
Reenje
//--------------------------------------------------------------------------#include <vcl.h>
#pragma hdrstop
48
#include "parnost_o.h"
TForm1 *Form1;
: TForm(Owner)
{
}
{
if(Edit1->Text=="")
{
Edit2->Text="Nema broja!!";
Edit1->Color=clRed;
Edit1->SetFocus();
}else{
int broj;
broj=StrToInt(Edit1->Text);
if(broj%2) Edit2->Text="NEPARAN";
else Edit2->Text="PARAN";
}
}
{
Edit1->Clear();
Edit2->Clear();
Edit1->SetFocus();
}
{
}
//---------------------------------------------------------------------------
49
Primer 27:
Napraviti aplikaciju koja demonstrira
operacije inkrementiranja i dekrementiranja u
prefiksnoj i postfiksnoj notaciji. Kroz
komponentu Memo prikazati nakon svakog
izraza stanja dve promenljive nad kojima se
operacije inkrementiranja i dekrementiranja
primenjuju.
Reenje
Operatori inkrementiranja i dekrementiranja

Operatori inkrementiranja i dekrementiranja predstavljaju unarne operatore. Operator
inkrementiranja je ++, dok je operator dekrementiranja --. Operator inkrementiranja vri
poveavanje vrednosti operanda za jedan, dok operator dekrementiranja vri smanjivanje
vrednosti operanda za jedan.
Ovi operatori su jedini koji mogu da budu u prefiksnoj ili infiksnoj notaciji
Prefiksna notacija: ++promenljiva ili - - promenljiva
Infiksna notacija: promenljiva++ ili promenljiva - ++k je ekvivalentno sa k = k + 1
--k je ekvivalentno sa k = k - 1
k++ je ekvivalentno sa k = k + 1
k-- je ekvivalentno sa k = k - 1
Iz priloenog se moe videti da su u sluaju samostalnih izraza prefiksne i infiksne notacije
rezultati inkrementiranja jednaki, i u sluaju prefiksne i infiksne notacije rezultati
dekrementiranja jednaki. Meutim u sloenijin izrazima prefiksna i infiksna notacija nemaju isto
znaenje.
Na primer:
a = c = 6;
b = 7;
a = b++ - 2;
c = ++b - 2;
Nakon ovih operacija dobijaju se sledee vrednosti. Prvo se izrauna izraz i rezultat se
dodeli promenljivoj a tako da a sada ima vrednost 5. Tada se promenljiva b povea za jedan pa
ima sada vrednost 8. Kod sledeeg izraza prvo se vrednost promenljive b poveala za jedan i sada
ima vrednost 9. Sa novonastalom vrednou uestvuje u izrazu, te promenljiva c dobija vrednost
7.
//--------------------------------------------------------------------------#include <vcl.h>
#pragma hdrstop
#include "prefiks_o.h"
TForm1 *Form1;
50
: TForm(Owner)
{
}
{
if(Edit1->Text=="" || Edit2->Text=="")
{
ShowMessage("Niste uneli oba podatks!!");
if(Edit1->Text=="") Edit1->SetFocus();
else Edit2->SetFocus();
}else{
int a,b,rez;
Memo1->Lines->Add("a = "+IntToStr(a));
Memo1->Lines->Add("b = "+IntToStr(b));
Memo1->Lines->Add("*************");
rez=a++ + b++;
Memo1->Lines->Add("*************");
rez=++a + ++b;
Memo1->Lines->Add("*************");
rez=a-- + b--;
Memo1->Lines->Add("*************");
rez=--a + --b;
Memo1->Lines->Add("*************");
}
}
{
51
Edit1->Clear();
Edit2->Clear();
Label7->Caption="????";
Edit1->SetFocus();
}
{
Application->Title="GRESKA...";
}
//--------------------------------------------------------------------------Primer 28:
Napraviti aplikaciju koja omoguava unos etiri
celobrojna podatka, a potom odreuje sredbju vrednost
pozitivnih meu njima.
Rezultat je potrebno zaokruiti na etiri
decimale.
Reenje
Operator zarez
Operator zarez omoguava da kod bude itljiviji
jer se vie izraza moe pisati u istom redu.
Na primer:
Niz izraza
a = 3;
b = 4;
c = a + b;
moe se ekvivalentno napisati primenom operatora zarez u jednom redu
a = 3, b = 4, c = a + b;
Cast operator
Cast operator se koristi za eksplicitno pretvaranje jednog tipa promenljive (ili izraza) u neki
drugi tip. To je unaran operator. Opti oblik cast operatora je:
(tip) izraz
gde je tip neki od moguih tipova podataka programskog jezika C.
Na primer:
52
Napisati deo C programa koji omoguava da se na osnovu dva uneta celobrojna parametra
a i b, linearne jednaine a x + b = 0 , izraunava reenje i rezultat upisuje u promenljivu x tipa
double.
reenje
int a,b;
double x;
x = -b/a;
Napisano reenje nije tano, jer ako je vrednost promenljive a = 2, a promenljive b = 5,
nakon ovog izraza vrednost promenljive x = -2. To je iz razloga to su a i b celobrojnog tipa te e
i rezultat deljenja biti celobrojnog tipa i time se automatski izvrilo odsecanje decimalnog dela, te
se takav dodelio promenljivoj x.
int a,b;
double x;
x = -(double) (b/a);
Napisano reenje nije tano jer se zbog prioriteta zagrada izvrava prvo operacija
celobrojnog deljenja, pa se tek tada rezultat (ve sa odseenim decimalnim delom) dodeljuje
promenljivoj x. Dobili smo isto reenje kao u prolom sluaju.
int a,b;
double x;
x = -(double) b/a;
Ovo reenje je ispravno jer se primenom cast operatora promenljiva b eksplicitno
konvertovala iz tipa int u tip double, na taj nain e i rezultat deljenja biti double i promenljiva x
e imati vrednost x = -2.5.
//--------------------------------------------------------------------------#include <vcl.h>
#pragma hdrstop
#include "maxcetiri_o.h"
#include <string.h>
TForm1 *Form1;
: TForm(Owner)
{
}
{
53
if(Edit1->Text=="" || Edit2->Text=="" || Edit3->Text=="" || Edit4->Text=="")

{
ShowMessage("Niste uneli sve podatke!!");
else if(Edit2->Text=="") Edit2->SetFocus();
else if(Edit3->Text=="") Edit3->SetFocus();
}else{
int a,b,c,d,s,br;
float sr;
c=StrToInt(Edit3->Text);
d=StrToInt(Edit4->Text);
s=0;
br=0;
if(a>0) s+=a, br++;
if(b>0) s+=b, br++;
if(c>0) s+=c, br++;
if(d>0) s+=d, br++;
if(br==0) Label7->Caption="Srednja vrednost se ne moze iyracunati!!";
else{
sr=(float)s/br;
Label7->Caption=Format("%.4f",ARRAYOFCONST((sr)));
}
}
}
{
Edit1->Clear();
Edit2->Clear();
Edit3->Clear();
Edit4->Clear();
Label7->Caption="?????";
Edit1->SetFocus();
}
//---------------------------------------------------------------------------
54
Primer 29:
Napraviti
aplikaciju
koja
demonstrira dodavanje teksta u odreeni
red Memo komponente.
Pritiskom na dugme DODAJ u
komponentu memo upisuje se tekst iz
polja unosa na indeks (red - 1) koji se
nalazi u drugom polju unosa povezanim sa
komponentom UpDown.
Pritiskom na dugme BRISANJE
brie se celokupni sadraj Memo
komponente.
Reenje
Komponenta UpDown
nalazi se na kartici Win32 i predstavlja broja. Pritiskom na
gornje dugme vrednost brojaa se uveava, a pritiskom na donje umanjuje. Za prikazivanje
vrednosti brojaa, brojau se pridruuje druga komponenta pomou svojstva Associate.
Osnovna svojstva su:
AlignButton Odreuje sa koje strane e se broja nalaziti (udRight i udLeft).
Orientation Odreuje kako su dugmadi poreani (udVertical i udHorisontal).
Position Vrednost ovog svojstva automatski se menja kad god se klikne na neko dugme
Increment Predstavlja korak poveanja. Podrazumevana vrednost je 1.
Arrowkeys je tipa bool pri emu vrednost true oznaava da se vrednost moe menjati i sa
strelicama na tastaturi.
Min Maksimalna vrednost brojaa.
Max Minimalna vrednost brojaa.
Wrap tipa je bool i sa vrednou true dalji pokuaji sa gornjom strelicom nee
poveavati vrednost od Max, a takoe daljnim pritiskom na strelicom na dole nee
smanjivati vrednost manje od Min-a.
//--------------------------------------------------------------------------#include <vcl.h>
#pragma hdrstop
#include "dodaj_o.h"
TForm1 *Form1;
: TForm(Owner)
{
}
//--------------------------------------------------------------------------void __fastcall TForm1::FormCreate(TObject *Sender)
{
UpDown1->Max=Memo1->Lines->Count;
}
//---------------------------------------------------------------------------
55

{
if(Edit1->Text!="")
{
Memo1->Lines->Insert(StrToInt(Edit2->Text),Edit1->Text);
Edit1->Clear();
UpDown1->Max=Memo1->Lines->Count;
Edit1->SetFocus();
}
}
{
Edit1->Clear();
Edit1->SetFocus();
UpDown1->Max=0;
Edit2->Text="0";
}
//--------------------------------------------------------------------------Primer 30:
Napraviti aplikaciju koja se sastoji
samo od dva poljna. Prvi je bele polje i
pretstavlja polje unosa teksta, a drugi je
sive boje i pretstavlja automatski prikaz
koipije teksta. Polje prikaza ne
dozvoljava unos teksta.
Prilikom unosa svakog slova u
polje unosa, slovo se automatski
prikazuje kao njegova kopija i u polju
prikaza.
Reenje
//--------------------------------------------------------------------------#include <vcl.h>
#pragma hdrstop
#include "Promena_o.h"
TForm1 *Form1;
: TForm(Owner)
56
{
}
{
Edit2->Text=Edit1->Text;
}
//---------------------------------------------------------------------------
Primer 31:
U pogonima jednog preduzea na vie mernih mesta utvrivan je radni uinak pojedinanih
smena. Uinak je izraen u broju proizvoda koje je smena napravila tog dana. Radi zatite
podataka podaci su smeteni u esnaestobitne rei sledeeg izgleda:
15
0
0
1
= Smena
=
1
1
Merno mesto
1
=
0
0
1
Broj proizvoda
0
0
=
esnaestobitna re podeljena je na tri dela:

0 7 bita smeten je podatak o broju proizvoda,
8 12 bita je podatak o mernom mestu, i
13 15 bita je podatak o smeni.
Napisati C program koji omoguava unos
prirodnog broja kojim su kodirani podaci u obliku
esnaestobitne rei i ispis podataka na osnovu tog broja:
Smena, Merno mesto, i Broj proizvoda
Reenje
Operaztori nad bitovima

Operatori nad bitovima omoguavaju izvoenje operacija na nivou bitova unutar
celobrojnih podataka. Operandi i rezultat su celobrojnog tipa. Najee se za operande uzimaju
podaci koji su tipa unsigned.
U programskom jeziku C mogu se koristiti sledei brojevni sistemi:
Dekadni (standardni)
0123456789
Binarni
01
Oktalni
01234567
Heksadecimalni
0123456789ABCDEF
57
U memoriji raunara svi podaci se predstavljaju u binarnom brojevnom sistemu.

Unarni operatori nad bitovima
~
negacija
Binarni operatori nad bitovima
>>
iftovanje (pomeranje) u desno,
<<
iftovanje (pomeranje) u levo,
&vri logiko I nad bitovima, i
|
vri ligiko ILI nad bitovima
Binarni operatori >> i << vre pomeranje levog operanda (udesno ili ulevo) za onoliko
binarnih mesta kolika je vrednost desnog operanda. Desni operand mora da bude pozitivan, a tip
rezultata jednak je tipu levog operanda. Rezultat je nedefinisan ako je vrednost desnog operanda
negativna ili ima vrednost veu od vrednosti levog operanda.
//--------------------------------------------------------------------------#include <vcl.h>
#pragma hdrstop
#include "mrna_o.h"
TForm1 *Form1;
: TForm(Owner)
{
}
{
\
if(Edit1->Text=="")
{
Edit1->Color=clRed;
Edit1->SetFocus();
}else{
unsigned pod,sm,mm,pro;
pod=StrToInt(Edit1->Text);
pro=pod & 0xff; //Oznaka 0x je za heksadecimalni brojevni sistem.
mm=(pod >> 0x8) & 0x1f;
sm=(pod >> 0xd) & 0x7;
Label5->Caption=IntToStr(pro);
Label6->Caption=IntToStr(mm);
Label7->Caption=IntToStr(sm);
58
}
}
{
Edit1->Clear();
Edit1->SetFocus();
}
//--------------------------------------------------------------------------Primer 32:
Napraviti aplikaciju koja omoguava unos stranica trougla i prikayuje tip trougla:
JEDNAKOKRAKI, JEDNAKOSTRANIAN ili NEJEDNAKOSTRANIAN.
Reenje:
#include <vcl.h>
#include <math.h>
#pragma hdrstop
#include "trougao_o.h"
TForm1 *Form1;
: TForm(Owner)
{
}
{
float a=0,b=0,c=0,s=0,p=0;
59
if(Edit1->Text==""&&Edit2->Text==""&&Edit3->Text=="")
{
ShowMessage("NISTE UNELI SVE TRI STRANICE!!");
Edit1->SetFocus();
return;
}
if(Edit1->Text==""&&Edit2->Text==""&&Edit3->Text!="")
{
ShowMessage("NISTE UNELI PRVU I DRUGU STRANICU!!");
Edit1->SetFocus();
return;
}
if(Edit1->Text==""&&Edit2->Text!=""&&Edit3->Text=="")
{
ShowMessage("NISTE UNELI PRVU I TRECU STRANICU!!");
Edit1->SetFocus();
return;
}
if(Edit1->Text!=""&&Edit2->Text==""&&Edit3->Text=="")
{
ShowMessage("NISTE UNELI DRUGU I TRECU STRANICU!!");
Edit2->SetFocus();
return;
}
if(Edit1->Text==""&&Edit2->Text!=""&&Edit3->Text!="")
{
ShowMessage("NISTE UNELI PRVU STRANICU!!");
Edit1->SetFocus();
return;
}
if(Edit1->Text!=""&&Edit2->Text==""&&Edit3->Text!="")
{
ShowMessage("NISTE UNELI DRUGU STRANICU!!");
Edit2->SetFocus();
return;
}
if(Edit1->Text!=""&&Edit2->Text!=""&&Edit3->Text=="")
{
ShowMessage("NISTE UNELI TRECU STRANICU!!");
Edit3->SetFocus();
return;
}
60
c=StrToFloat(Edit3->Text);
if (a<0 || b<0 || c<0) Label6->Caption="NEKI OD UNOSA JE NEGATIVAN!";
else{
if((a+b)<=c || (a+c)<=b || (b+c)<=a)
Label6->Caption="OVAKAV TROUGAO JE NEMOGUC!";
else{
if(a==b && b==c)
Label6->Caption="TROUGAO JE JEDNAKOSTRANICAN!";
else{
if(a!=b && b!=c)
Label6->Caption="TROUGAO JE NEJEDNAKOSTRANICAN!";
else Label6->Caption="TROUGAO JE JEDNAKOKRAKI!";
}
}
}
}
//--------------------------------------------------------------------------Primer 33:
Napraviti aplikaciju koja se sastoji od
dva polja, prvi za unos teksta, a drugi za
prikaz kopije teksta. Drugo polje je sive boje i
iz njega se moe samo itati sadraj. Na formi
se nalaze i tri dugmeta koja su neaktivna
prilikom startovanja aplikacije. im se
promeni sadraj prvog unosa (tj polje sadri
neki tekst) aktivira se dugme KOPIJA i
dugme BRISANJE. Klikom na dugme
KOPIJA tekst prvog polja se upisuje u drugo
polje i dugme ZAMENA postaje aktivno.
Klikom na dugme ZAMENA menja se sadraj
polja i to pod uslovom da polja nemaju isti
sadraj, dok se u suprotnom prijavljuje poruka
o greci.
Klikom na dugme BRISANJE brie
se sadraj oba polja i sva tri dugmeta postaju
neaktivna.
Reenje
//--------------------------------------------------------------------------#include <vcl.h>
#pragma hdrstop
#include "za30_o.h"
TForm1 *Form1;
//---------------------------------------------------------------------------
61
__fastcall TForm1::TForm1(TComponent* Owner)

: TForm(Owner)
{
}
{
if(Edit1->Text!="") //Ako se nesto unelo postaje aktivno kopiranje i brisanje.
{
if(Edit2->Text!="") Button2->Enabled=true;
}else{
}
}
{
}
{
AnsiString s; //Zamena se vrsi pomocu pomocnog stringa s.
s=Edit1->Text;
Edit2->Text=s;
}
{
Edit1->Clear();
Edit2->Clear();
Edit1->SetFocus();
}
//-------------------------------------------------
Primer 34:
Napisati aplikaciju koja diskutuje
reenja kvadratne jednaine na osnovu
unesenih parametara.
62
Reenje:
//--------------------------------------------------------------------------#include <vcl.h>
#pragma hdrstop
#include "kvadratna_o.h"
TForm1 *Form1;
: TForm(Owner)
{
}
{
float a,b,c,d;
if(Edit1->Text==""||Edit2->Text==""||Edit3->Text=="")
{
ShowMessage("Niste uneli sve podatke!!");
return;
}
d=(b*b-4*a*c); //Racuna se diskriminanta jer se na osnovu nje vrsi yakljucivanje.
if(d==0) Label6->Caption="Reenja su realna i jednaka!";
if(d<0) Label6->Caption="Reenja su konjugovano kompleksna!";
if(d>0) Label6->Caption="Reenja su realna i razlicita!";
}
{
Edit1->Text="";
Edit2->Text="";
Edit3->Text="";
Label6->Caption="???????";
Edit1->SetFocus();
}
63
//------------------------------------------------Primer 35:
Napraviti aplikaciju koja omoguava unos kratkog
celog broja sa intervala 0-255 i prikazivanje broja u
binarnom brojevnom sistemu, kao i proveru
pretvaranjem broja iz binarnog u dekadni brojevni
sistem.
Reenje
Podaci u programu mogu biti predstavljeni
kao konstante ili promenljive.
Konstante ne zauzimaju prostor u memoriji raunara, ve se neposredno ugrauju u
naredbe programa. U naredbi x = x + 3; broj 3 predstavlja konstantu. U programu se moe
koristiti i simbolike konstante. Simbolika konstanta predstavlja indentifikator koji ima
samo velika slova i definie se predprocesorskom naredbom.
Na primer:
#define BROJ_POKUSAJA
10
Gde god se u programu bude koristila simbolika oznaka BROJ_POKUSAJA prevodilac e

umesto nje koristi broj 10. Ako hoemo da promenimo broj pokuaja u programu, umesto da po
celom programu traimo broj 10, izmenu vrite samo na jednom mestu, a to je upravo gore
navedena naredba. Posebno je neugodno kada se u programu na vie mesta koristi broj 10, a ne
predstavlja svugde broj pokuaja, teko je znati gde promeniti vrednost.
//--------------------------------------------------------------------------#include <vcl.h>
#pragma hdrstop
#include "Binar_o.h"
#define BIN 2
TForm1 *Form1;
: TForm(Owner)
{
}
//--------------------------------------------------------------------------void __fastcall TForm1::btnBinClick(TObject *Sender)
{
if(Edit1->Text=="") ShowMessage("UNESI BROJ");
else{
broj = StrToInt(Edit1->Text);
if(broj<256)
{
Label9->Caption = IntToStr(broj%BIN);
64
broj = broj/BIN;
Label8->Caption = IntToStr(broj% BIN);
broj = broj/ BIN;
broj = broj/ BIN;
broj = broj/ BIN;
broj = broj/ BIN;
broj = broj/ BIN;
broj = broj/ BIN;
btnBin->Default=false;
btnProvera->Default=true;
}else{
ShowMessage("Uneli ste broj veci od dozvoljenog");
btnProvera->Default=false;
btnBin->Default=true;
}
}
}
//--------------------------------------------------------------------------void __fastcall TForm1::btnProveraClick(TObject *Sender)
{
int d=0;
d=128*StrToInt(Label2->Caption )+64* StrToInt(Label3->Caption )+
32*StrToInt(Label4->Caption )+16*StrToInt(Label5->Caption )+
8*StrToInt(Label6->Caption )+4*StrToInt(Label7->Caption )+
2*StrToInt(Label8->Caption )+1*StrToInt(Label9->Caption );
Label11->Caption="128*" + Label2->Caption +"+"+ " 64* " +Label3->Caption +"+"+
" 32*"+ Label4->Caption +" +"+" 16*" + Label5->Caption +"+"+
"8*"+Label6->Caption +"+"+"4*"+Label7->Caption +"+"+
"2*"+ Label8->Caption +"+"+"1*"+Label9->Caption+" = " + IntToStr(d);
Edit1->SetFocus();
}
{
btnProvera->Default=false;
btnBin->Default=true;
}
//--------------------------------------------------------------------------Primer 36:
65
Napraviti aplikaciju koja omoguava dodavanje natpisa na Panel. Prilikom startovanja

aplikacije na formi dijalokog oblika, nalazi se jedna Labela sa tekstom Natpis, jedna Edit
komponenta za unoenje natpisa i est jednakih Panela bele boje rasporeena u dva reda po tri
Panela. Podeeno je da je font Panela 12 podebljan i iskoen. Ako se klikne na neki Pabnel
korienjem operatora dynamic_cast sadraj unosa iz Edit komponente se pojavljuje kao natpis
na kliknutom Panelu. Ako nema teksta u komponenti Edit a kliknulo se na neki Panel,
komponenta Edit se boji u crvenu boju. Ako se klikne na polje unosa boja komponente postaje
ponovo bela.
Reenje
U svim rukovaocima dogaaja pojavljuje se parametar Sender Kad god se pozove funkcija
za obradu dogaaja, ta funkcija dobija informaciju koja potie od objekta koji je izazvao dogaaj.
Ova informacija se prosleuje pomou parametra Sender
Svaki put kada se pozove metod nekog objekta osim stvarnih parametara (svojstava)
predaje se nevidljivi parametar this pokazivakog tipa koji sadri adresu tekueg objekta kojim
se moe eksplicitno definisati pripadnost objekta
//--------------------------------------------------------------------------#include <vcl.h>
#pragma hdrstop
#include "Natpis_o.h"
TForm1 *Form1;
: TForm(Owner)
{
}
//--------------------------------------------------------------------------void __fastcall TForm1::PanelClick(TObject *Sender)
{
if(Edit1->Text=="")
{
Edit1->Color=clRed;
return;
}
TPanel *pn = dynamic_cast <TPanel *> (Sender);
66
pn->Caption=Edit1->Text;
}
{
}
//--------------------------------------------------------------------------Primer 37:
Napraviti aplikaciju
koja pritiskom na dugme
KRECI pomera sliku za
vrednost njene irine, po
formi
kreui
se
horizontalnom
linijom.
Prilikom
startovanja
aplikacije slika se nalazi u
levom uglu I klikom se kree sleva na desno, sve dok ne doe do kraja forme, kada se klikom na
dugme KRECI vraa sdesna na levo. Klikom na dugme KRECI pomeranje se vri samo za
jednu irinu slike.
Reenje
//--------------------------------------------------------------------------#include <vcl.h>
#pragma hdrstop
#include "za32_o.h"
TForm1 *Form1;
int ras=1;
: TForm(Owner)
{
}
{
if(ras==1)
{
if(Image1->Left+Image1->Width<Form1->Width)
Image1->Left=Image1->Left+Image1->Width;
else{
ras=0;
Image1->Left=Image1->Left-Image1->Width;
}
}else{
67
if(Image1->Left-Image1->Width>=0)
Image1->Left=Image1->Left-Image1->Width;
else{
ras=1;
Image1->Left=Image1->Left+Image1->Width;
}
}
}
//---------------------------------------------------Primer 38:
Napraviti aplikaciju koja na sredini
forme ili jadan veliki Panal sa natpisom koji
predstavlja jedan broj podebljani fonta 48.
Sa leve strane Panela nalazi se deset malih
Panela iji natpisi su: -1, +1, -2, +2, -3, +3,
-4, +4, -5 i +5. Ovi Paneli reaguju na
jedinstveni dogaaj OnClick pri emu se
menja vrednost centralnog Panela i to za
vrednost natpisa Kliknutog Panela. Sa desne strane nalazi se est Panela koji reaguju na isti
dogaaj OnClick pri emu se menja boja broja natpisa glavnog Panela, dobijajui boju kliknutog
Panela kao na slici.
Ispod glavnog Panela nalazi se Labela koja opisuje koliko je bilo izmena vrednosti broja
natpisa glavnog Panela.
Reenje
Komponenta Panel
je kontejnerska komponenta ija je osnovna namena da grupie
druge komponente na svojoj radnoj povrini.
Panel je komponenta tipa TPanel i nalazi se na paleti komponenti kartica Standard.
Svojstvo AlignMent odreuje poziciju natpisa panela. Mogue vrednosti su: taLeftJustyfy (tekst
je pozicioniran uz leviu ivicu panela), taCenter (tekst je pozicioniran u centru panela) i
tarightJustyfy (tekst je pozicioniran uz desnu ivicu panela).
Oblik okvira panela definie se raznim kombinacijama njegovih specifinih svojstava.
Svaki panel poseduje dva okvira, spoljanji i unutranji, koji su razdvojeni prostorom ija je
veliina odreena svojstvom BoredrWidth. Svojstva BevelInner i BevelOuter odreuju oblik
ova dva okvira. BevelWidth odreuje stepen ulegnua ili izdignua okvira panela. Svojstvo
BorderWith odreuje rastojanje izmeu spoljanjeg i unutranjeg okvira panela u pixel-ima.
Svojstvo BevelInner odreuje stil unutranjeg okvira panela. Mogue vrednosti BorderInner-a
su: bvNone (ne postoji unutranji okvir), bvLowered (unutranji okvir je ulegnut u odnosu na
okolinu) i bvaised (unutranji okvir je izdignut u odnosu na okolinu). BeveOuter odreuje stil
unutranjeg okvira panela. Mogue vrednosti BevelOuter-a su: bvNone (ne postoji spoljanji
okvir), bvLowered (spoljanji okvir je ulegnut u odnosu na okolinu) i bvaised (spoljanji okvir je
izdignut u odnosu na okolinu)
Komponenti Panel moe se desiti fdogaaj Resize kada se promeni veliina panela, kako bi
se omoguilo ponovno rasporeivanje komponenti koje se na njoj nalaze.
//--------------------------------------------------------------------------#include <vcl.h>
#pragma hdrstop
#include "za39_o.h"
68
TForm1 *Form1;
: TForm(Owner)
{
}
//--------------------------------------------------------------------------void __fastcall TForm1::PanelIzmenaClick(TObject *Sender)
{
TPanel *pnx=dynamic_cast <TPanel *> (Sender);
Panel11->Caption=IntToStr(StrToInt(pnx->Caption)+StrToInt(Panel11->Caption));
Label4->Caption=IntToStr(1+StrToInt(Label4->Caption));
}
//--------------------------------------------------------------------------//--------------------------------------------------------------------------void __fastcall TForm1::PanelBojeClick(TObject *Sender)
{
Panel11->Font->Color=pnx->Color;
}
//--------------------------------------------------------------------------Primer 39:
Napraviti aplikaciju koja kada se pokrene prikazuje u zaglavlju teks SLIKE, i u jednom
redu prikazuje niz od pet slika (pravougaonici sive boje). Ispod svake slike nalazi se tekst koji
opisuje koja slika je po redu (Slika 1, Slika 2,Slika 5). Dugme Next je aktivno, a Back
neaktivno.
U folder projekta aplikacije formirati est slika. Prva je pravougaonik sive boje i imena
0.jpg, a ostalih pet na sluajan nain pronai u raunaru i imenuj ih redom: 1.jpg, 2.jpg, 3.jpg,
4.jpg i 5.jpg.
Klikom na dugme Next ubacuje se nova slika. Klikom na dugme Back brie se poslednja
slika. Ako nema slika dugme
Back je neaktivno, a ako ima
svih pet slika dugme Next je
neaktivno. Ako se pritisne
dugme
Next
dodaje
se
odgovarajua
slika
(sa
odgovarajuim rednim brojem),
a ako se pritisne dugme Back
brie se poslednja slika i umee
siva slika 0.jpg.
Reenje
//---------------------------------------------------------------------------
69
#include <vcl.h>
#pragma hdrstop
#include "za12_o.h"
TForm1 *Form1;
int k=0; //Predstavlja redni broj aktivne slike.
: TForm(Owner)
{
}
{
k=k+1;
if(k!=0) Button2->Enabled=true; //Ima vec slika pa se mogu i gasiti.
if(k==5) Button1->Enabled=false; //Popunjena su mesta te se ne moze vise dodavati.
//Utvrdjuje se na koju poyiciju slika dolazi.
if(k==1) Image1->Picture->LoadFromFile(IntToStr(k)+".jpg");
}
{
//Postavimo da su polja prazne slike.
if(k==1) Image1->Picture->LoadFromFile("0.jpg");
k=k-1; //Prelazimo na prethodnu sliku.
if(k==0) //Utvrdjujemo da li se ima sta gasiti.
{
}
if(k!=0) Button1->Enabled=true;
}
//----------------------------------------------------------Primer 40:
Napraviti aplikaciju koja se sastoji od
esnaest Panel abele boje fonta 24 podebljano,
grupisanih u etiri reda po etiri Panela. Svi Paneli
70
prilikom startovanja aplikacije imaju isti natpis a to je broj pet. Prvi Panel u prvom redu prilikom
startovanja aplikacije je svetlo plave boje. U polju izmena vri se podeavanje vrednosti izmene
sa intervala od -5 do +5 koraka 1
Klikom na neki od Panela boja mu se menja u svetloplavu ako nije bila ranije svetloplava
boja a vrednost uveava za vrednost koja se nalazi u polju Izmena, pri emu se automatski menja
ispis prikaza trenutne vrednosti minimalnog i maksimalnog elementa.
Reenje
Definicija pokazivaa:
Pokaziva je promenljiva koja sadri adresu druge promenljive ili funkcije.
Kada se zapone program operativni sistem priprema razliita podruja memorije,
bazirajui se na zahtevima vaeg kompajlera. Program raspolae sa sledeim podrujima
memorije: zona podataka, registarska memorija, zona za kod, stek i hip.
Deklaracija pokazivake promenljive:
tip *pok;
Ovom deklaracijom pok je pokazivaka promenljiva koja je u stanju da pokazuje (sadri
adresu) promenljive tipa tip. U deklaraciji se vidi da je pok pokazivaka promenljiva jer se ispred
nje nalazi operator *.
Inicijalizacija pokazivake promenljive:
Inicijalizacija pokazivake promenljive vri se operatorom dodele gde se pokazivakoj
promenljivoj dodeljuje NULL.
pok = NULL;
NULL je simbolika konstanta koja se nalazi u biblioteci stdio.h i ima vrednost 0.
Pokazivaka promenljiva pokazivae na drugu promenljivu ako sadri njenu adresu. To se
postie na sledei nain.
pok = &prom;
U ovom sluaju pokazivaka promenljiva pok mora prethodno biti deklarisana tako da
pokazuje na promenljive tipa tip, a da je i promenljiva prom takoe tipa tip.
//--------------------------------------------------------------------------#include <vcl.h>
#pragma hdrstop
#include "za40_o.h"
TForm1 *Form1;
71
TPanel *pre; //Pokazivacka promenljiva, a sluzi u zadatku da pamti adresu komponente koja
je //poslednji put bila kliknuta.
: TForm(Owner)
{
}
//--------------------------------------------------------------------------void __fastcall TForm1::PanelXClick(TObject *Sender)
{
//Ako nije ista komponenta, novo kliknuta komponenta imace boju prethodno kliknute
//komponente.
if(pnx->Tag != pre->Tag)
{
pnx->Color=pre->Color;
pre->Color=clWindow;
}
pnx->Caption=IntToStr(CSpinEdit1->Value + StrToInt(pnx->Caption));
if(StrToInt(pnx->Caption)<StrToInt(Label3->Caption)) Label3->Caption=pnx->Caption;
if(StrToInt(pnx->Caption)>StrToInt(Label5->Caption)) Label5->Caption=pnx->Caption;
pre=pnx;
}
{
pre=Panel1;
}
//-------------------------------------------------------------------------Primer 41:
Napraviti aplikaciju koja omoguava unos
stranica kvadra i izraunava: Obim ivica kvadra,
povrinu kvadra i duinu dijagonale kvadra. Duina
dijagonale kvadra treba da je zaokruena na tri
decimale.
Program sadri zatitu od neunesenog
podatka, tako to se porukom opie koje stranice
nisu unesene i postavi kursor na prvo polje unosa
gde podatak nije unesen.
Klikom na dugme RACUNAJ vri se
raunanje podataka, dok se klikom na dugme
BRISANJE briu polja za unos i trenutni rezultati..
Reenje
//--------------------------------------------------------------------------#include <vcl.h>
#include <math.h> Ukljucuje se biblioteka matematickih funkcija.
72
#pragma hdrstop
#include "Kvadar_o.h"
TForm1 *Form1;
: TForm(Owner)
{
}
{
float a,b,c,d,o,p;
if(Edit1->Text==""&&Edit2->Text==""&&Edit3->Text=="")
{
ShowMessage("Niste uneli sve tri stranice!!");
Edit1->SetFocus();
return;
}
{
ShowMessage("Niste uneli stranice a i b!!");
Edit1->SetFocus();
return;
}
{
ShowMessage("Niste uneli stranice a i c!!");
Edit1->SetFocus();
return;
}
{
ShowMessage("Niste uneli stranice b i c!!");
Edit2->SetFocus();
return;
}
if(Edit1->Text=="")
{
ShowMessage("Niste uneli stranicu a!!");
Edit1->SetFocus();
return;
}
73
if(Edit2->Text=="")
{
ShowMessage("Niste uneli stranicu b!!");
Edit2->SetFocus();
return;
}
if(Edit3->Text=="")
{
ShowMessage("Niste uneli stranicu c!!");
Edit3->SetFocus();
return;
}
if(a<=0||b<=0||c<=0)
{
ShowMessage("Stranice ne mogu biti negativne!!");
Edit1->Text="";
Edit2->Text="";
Edit3->Text="";
Edit1->SetFocus();
return;
}
o=2*a+2*b+2*c;
p=a*b*c;
d=sqrt(a*a+b*b+c*c); //sqrt je funkcija koja racuna kvadratni koren.
Label7->Caption=FloatToStr(o);
Label8->Caption=FloatToStr(p);
Label9->Caption=Format("%.3f",ARRAYOFCONST((d)));
}
{
Edit1->Text="";
Edit2->Text="";
Edit3->Text="";
74
Edit1->SetFocus();
}
//--------------------------------------------------------------------------Primer 42:
Napraviti aplikaciju koja se sastoji od pet Panela sa natpisima crne
boje fonta veliine 24, podebljano, kao na slici.
U zaglavlju forme je natpis DUGMICI. Prilikom startovanja
aplikacije samo je prvo dugme neaktivno. Klikom na neko dugme prethodno
neaktivno dugme postaje aktivno, a kliknuto dugme neaktivno.
Reenje
//--------------------------------------------------------------------------#include <vcl.h>
#pragma hdrstop
#include "za14_o.h"
TForm1 *Form1;
: TForm(Owner)
{
}
{
TButton *btnx=dynamic_cast <TButton *> (Sender);
//Utvrdjujemo koje je dugme bilo neaktivno i postavljamo ga da je aktivno.
if(Button1->Enabled==false) Button1->Enabled=true;
btnx->Enabled=false; //Kliknuto dugme postaje neaktivno.
}
//---------------------------------------------------------------------------
75
Primer 43:
Napraviti aplikaciju kao na slici. Potrebno je
prvo u programu Paint nacrtati prikazanu sliku i
snimiti je u jpg formatu. Potrebno je sliku povezati sa
Image komponentom ali tako da se slika neizoblii.
Program treba da na osnovu unesene struje u mA
izrauna i prikae vrednost napona u V.
Podatak reenja se dobija, pritiskom na taster
ODREDI. Pritiskom na taster BRISI program se vraa
u prvobitno stanje kao prilikom startovanja aplikacije.
Reenje
//--------------------------------------------------------------------------#include <vcl.h>
#pragma hdrstop
#include "Kretanja_o.h"
TForm1 *Form1;
: TForm(Owner)
{
}
{
float u,i;
if(Edit1->Text=="")
{
Edit1->Color=clRed;
Edit1->SetFocus();
return;
}
i=StrToFloat(Edit1->Text);
if(i<=0) u=0;
else{
if(i<=15) u=0.4*i;
else{
if(i<=20) u=0.8*(i-15)+6;
else u=2*(i-15);
}
}
Label4->Caption=Format("%.2f",ARRAYOFCONST((u)));
76
}
{
Edit1->Clear();
Edit1->SetFocus();
}
//--------------------------------------------------------------------------void __fastcall TForm1::Edit1Click(TObject *Sender)
{
}
//--------------------------------------------------------------------------Primer 44:
Napraviti aplikaciju koja predstavlja kalkulator sa etiri osnovne aritmetike operacije:
sabiranje, oduzimanje, mnoenje i deljenje. Prvo se moraju uneti oba operanda pa se tek tada bira
operacija pritiskom na odgovarajue dugme. Tada ako su operandi ispravno uneseni na ekranu e
se prikazati reenje ili poruka o greci. Aplikacija poseduje i dugme POMOC ijim aktiviranjem
pojavljuje se tekst sa opisom ta program radi, pri emu se tekst ne moe menjati niti kopirati deo
teksta. Sa dugmetom POVRATAK vraa se na aktivni deo. Koristei komponente GroupBox
formirati dve logike celine (grupu gde se vri raunanje i grupu gde se predstavlja upustvo).
Reenje:
Okvir za grupu je komponenta tipa TGroupBox i nalazi se na paleti komponenti na kartici
Standard. Komponenta GroupBox
je kontejnerska komponenta i slui za grupisanje
komponenti, tako da komponente postaju povezane logiki i fiziki. Kada se komponenta smesti
na komponentu GroupBox tada ta komponenta postaje dete, a GroupBox roditelj te komponente.
Nakon smetanja komponenta se ne moe miem premestiti izvan roditelja. Komponente se mogu
premetati sa jednog roditelja na drugi samo isecanjem i ponovnim umetanjem. Ako se neka
komponenta prevlaenjem sa forme premesti na komponentu GroupBox, ona i dalje ostaje
komponenta forme, i nee postati dete komponente GroupBox. Kada GroupBox dobije fokus dete
komponente koje ima najmanji TabOrder dobie fokus.
77
//--------------------------------------------------------------------------#include <vcl.h>
#pragma hdrstop
#include "Memo_o.h"
TForm1 *Form1;
: TForm(Owner)
{
}
{
GroupBox2->BringToFront();
}
{
}
{
Application->Title=" G R E S K A !!";
}
//--------------------------------------------------------------------------void __fastcall TForm1::ButtonxClick(TObject *Sender)
{
double a,b,rez;
unsigned k;
TButton* btnx = dynamic_cast<TButton*>(Sender);
{
ShowMessage("Niste uneli oba podatka!!");
Edit1->Text="";
Edit2->Text="";
Edit1->SetFocus();
return;
}
78
if(Edit1->Text=="")
{
ShowMessage("Niste uneli prvi podatak!!");
Edit1->Text="";
Edit1->SetFocus();
return;
}
if(Edit2->Text=="")
{
ShowMessage("Niste uneli drugi podatak!!");
Edit2->Text="";
Edit2->SetFocus();
return;
}
//Utvrdjuje se koje je dugme kliknuto na osnovu imena dugmeta.
if(btnx==Button2) rez=a+b;
if(btnx==Button3) rez=a-b;
if(btnx==Button4) rez=a*b;
if(btnx==Button5)
{
if(b==0)
{
ShowMessage("Greska!! Deljenje sa nulom!!");
Edit1->Text="";
Edit2->Text="";
Edit1->SetFocus();
return;
}
rez=a/b;
}
Label4->Caption=FloatToStr(rez);
}
//--------------------------------------------------------------------------void __fastcall TForm1::FormAktivate(TObject *Sender)
{
}
//--------------------------------------------------------------------------Primer 45:
79
Napraviti aplikaciju koja omoguava unos binarnog broja i njegov prikaz u dekadnom
brojevnom sistemu.
Binarni broj se zadaje pomou pomou komponenti CheckBox smetenih u komponenti
GroupBox sa nazivom Binarni broj. Ako je odgovarajui CheckBox ekiran na toj teini nalazi
se broj 1, a u suprotnom broj 0. Binarni broj je osmobitni. Promenom stanja ekiranja, menja se
automatski i vrednost ekvivaletnog dekadnog broja koji je smepten u komponenti Edit.
Komponenta Edit je boje forme, slui samo za itanje i maksimalne duine je od tri karaktera. Za
svih osam CheckBox-ova vai isti dogaaj OnClick.
Reenje:
Okvir za potvrdu je komponenta tipa TCheckBox
i nalazi se na paleti komponenata
na kartici Standard. Ako okvir za potvrdu poseduje znak za potvrdu, znai da je opcija
potvrena, a ako nema znaka za potvrdu opcija nije potvrena. Korisnik moe da promeni stanje
opcije klikom na sam okvir ili na natpis pored njega, ili pritiskom na znak Space sa tastature ako
ima fokus.
Svojstvo Aligment odreuje poloaj natpisa za potvrdu: taRightJustify (natpis je sa desne
strane i to je podrazumevana vrednost) i taLeftJustify (natpis je sa leve strane).
Svojstvo Checked je tipa bool s vrednou true ako je polje potvreno ili false u
suprotnom. Promena svojstva Chacked u toku izvravanja aplikacije izazvae dogaaj OnClick.
//--------------------------------------------------------------------------#include <vcl.h>
#pragma hdrstop
#include "Binarni_o.h"
TForm1 *Form1;
: TForm(Owner)
{
}
//--------------------------------------------------------------------------void __fastcall TForm1::CheckBoxClick(TObject *Sender)
{
int broj=0; //Broj je na pocetku nula, a po definiciji veze dekadnog i binarnog broja.
if(CheckBox1->Checked==true) broj+=1;
Edit1->Text=IntToStr(broj);
}
80
//--------------------------------------------------------------------------Primer 46:
Napraviti aplikaciju koja pomou promene vrednosti u komponenti CspinEdit, a menja se
pritiskom na strelice gore i dole, ispisuje u labeli dan u nedelji.
Reenje
Naredba viestrukog grananja switch ima slei opti oblik:
switch(izraz)
{
case k_1: niz_ naredbi_1;
break;
case k_2: niz_ naredbi_2;
break;
.
.
.
case k_N: niz_naredbi_N;
break;
default: niz_naredbi_0;
}
Konstante k_1, k_2,...,k_N su celobrojne konstante i meusobno su razliite.
Izraunava se vrednost celobrojnog izraza izraz (sve promenljive u izrazu moraju biti
celobrojnog tipa) i poredi redom sa konstantama k_1, k_2, ...,k_N koje se nalaze posle
rezervisane rei case. Ako vrednost izraza nije jednaka ni sa jednom konstantom izvravae se
naredba_0. Ukoliko je vrednost izraza jednaka sa nekom konstantom k_i, i [1..N], program e
se izvravati poev od niza_naredbi_i pa do kraja naredbe switch.
U naredbi switch ne mora se koristiti mogunost default ako to za reavanje problema nije
potrebno.
Najee se naredba switch koristi u kombinaciji sa naredbom break tako da ukoliko je
vrednost izraza jednaka sa nekom konstantom k_i izvravae se samo niz_naredbi_i i posle toga
e se iskoiti iz switcha (na prvu naredbu koja se nalazi posle naredbe switch).
//--------------------------------------------------------------------------#include <vcl.h>
#pragma hdrstop
#include "dan_o.h"
//---------------------------------------------------------------------------
81
TForm1 *Form1;
: TForm(Owner)
{
}
{
switch(CSpinEdit1->Value)
{
case 1: Label3->Caption="Ponedeljak";
break;
case 2: Label3->Caption="Utorak";
break;
case 3: Label3->Caption="Sreda";
break;
case 4: Label3->Caption="Cetvrtak";
break;
case 5: Label3->Caption="Petak";
break;
case 6: Label3->Caption="Subota";
break;
case 7: Label3->Caption="Nedelja";
}
if(CSpinEdit1->Value==6 || CSpinEdit1->Value==7) Label3->Font->Color=clRed;
else Label3->Font->Color=clBlack;
}
//--------------------------------------------------------------------------Primer 47:
Napraviti aplikaciju koja se sastoji od pet Panela u jednom redu istih veliina i svi
bele boje. Boja natpisa na Panelima je crna, a veliina fonta 24 podvueno. Ispod se
nalaze Labele sa brojem belih i brojem crvenih Panela. Prilikom pokretanja aplikacije
broj belih Panela je pet, a crvenih Panela nema. Komponenta CSpinEdit ima minimalnu
vrednost 1, a maksimalnu 5. Izborom nekog broja sa intervala 1..5 iz CSpinEdita I
pritiskom na dugmer OK, Panel iji natpis sadri broj izabran pomou CSpinEdita, menja
boju iz bele u crvenu i obrnuto, a time se automatski menja broj belih i crvenih Panela.
82
Reenje:
//--------------------------------------------------------------------------#include <vcl.h>
#pragma hdrstop
#include "za15_o.h"
TForm1 *Form1;
int brbelih=5,brcrvenih=0;
: TForm(Owner)
{
}
{
switch(CSpinEdit1->Value)
{
case 1: if(Panel1->Color==clWindow) //Ako je bio bele boje postace crvene i obrnuto.
{
Panel1->Color=clRed; //Postaje crvene boje.
brbelih=brbelih-1; //Broj belih se smanjio za jedan..
brcrvenih=brcrvenih+1; //Broj crvenih se smanjio za jedan.
}else{
Panel1->Color=clWindow; //Postaje bele boje.
brbelih=brbelih+1; //Broj belih se povecava za jedan.
brcrvenih=brcrvenih-1; //Broj crvenih se smanjuje za jedan.
}
break;
case 2: if(Panel2->Color==clWindow)
{
Panel2->Color=clRed;
83
brbelih=brbelih-1;
brcrvenih=brcrvenih+1;
}else{
Panel2->Color=clWindow;
brbelih=brbelih+1;
brcrvenih=brcrvenih-1;
}
break;
{
brbelih=brbelih-1;
}else{
brbelih=brbelih+1;
}
break;
{
brbelih=brbelih-1;
}else{
brbelih=brbelih+1;
}
break;
{
brbelih=brbelih-1;
}else{
brbelih=brbelih+1;
}
}
Label2->Caption=IntToStr(brbelih);
Label4->Caption=IntToStr(brcrvenih);
}
//---------------------------------------------------------------------------
84
Primer 48:
unesenog
vremena
u
sekundama,
korienjem grafika sa slike prikazuje koje
je sve vrste kretanja tela iz fizike telo
napravilo do tog vremena.
Kretanja mogu biti: ravnomerno
ubrzano, ravnomerno usporeno, ravnomerno
i zaustavilo se.
Program poseduje zatitu unosa
pozitivnog celobrojnog podatka.
Reenje:
//--------------------------------------------------------------------------#include <vcl.h>
#pragma hdrstop
#include "Kretanja_o.h"
TForm1 *Form1;
: TForm(Owner)
{
}
{
int t;
if(Edit1->Text=="")
{
Edit1->Color=clRed;
Edit1->SetFocus();
return;
}
t=StrToInt(Edit1->Text);
if(t>0 && t<10) Label3->Caption="Ravnomerno ubrzano.";
if(t>=10 && t<20) Label3->Caption="Ravnomerno ubrzano - Ravnomerno.";
if(t>=20 && t<50)
Label3->Caption="Ravnomerno ubrzano - Ravnomerno -\n- Ravnomerno usporeno.";
85
if(t>=50) Label3->Caption="Ravnomerno ubrzano - Ravnomerno -\n- Ravnomerno

usporeno - Zaustavilo se.";
}
{
Edit1->Clear();
Edit1->SetFocus();
}
{
}
//-------------------------------------------------------------Primer 49:
otpornosti dva otpornika i izraunava njegovu
ekvivaletnu otpornost. Aplikacija omoguava izbor
boje reenja (crna ili crvena).
Reenje:
Komponenta RadioGroup
sadri vie
radio dugmadi koji ine jednu celinu.
U okviru grupe u jednom trenutku moe biti odabrano samo jedno dugme. Dugmadi su
uokvireni linijom pri emu gornja ivica sadri natpis cele grupe. Fokus moe da poseduje samo
grupa kao celina. Ako grupa ima fokus biranje dugmeta moe se vriti i sa strelicma. Radio
dugme je komponenta tipa TRadioGroup i nalazi se na paleti komponenti na kartici Standard.
Grupa radio dugmadi ne moe biti roditelj drugim komponentama.
Svojstvo ItemIndex odreuje koje dugme u
grupi je u pritisnutom stanju. Ako ima vrednost -1
znak je da ni jedno dugme nije pritisnuto.
Radio dugmadi se prilikom projektovanja
ubacuju u grupu pomou svojstva Items.
Prilikom izbora ovog svojstva iz Object Inspectora
pojavljuje se sledei dijalog gde se u svakom redu
upisuje naziv sledeeg radio dugmeta Pritiskom na
86
dugme OK u grupu e sainjavati radio dugmadi sa nazivima koje ste u ovom svojstvu postavili i
sa redosledom koji se poklapa sa redosledom koji je u stavkama po redovima naznaen u ovom
svojstvu.
Svojstvo Items->Count odreuje broj radio dugmadi u radio grupi. Nije praktino da se na
grupi radio dugmadi postavi novo radio dugme koje toj grupi ne pripada, jer e kod korisnika
aplikacije izazivati veliku zabunu.
Na gustinu dugmadi moe da se utie jedino pomou visine i irine komponente (Height i
Width).
//--------------------------------------------------------------------------#include <vcl.h>
#pragma hdrstop
#include "Vezaotpornika_o.h"
TForm1 *Form1;
int kon;
: TForm(Owner)
{
}
{
float r1,r2,rekv;
if(Edit1->Text=="" || Edit2->Text=="") return;
r1=StrToFloat(Edit1->Text);
r2=StrToFloat(Edit2->Text);
switch(RadioGroup1->ItemIndex)
{
case 0: rekv=r1+r2;
break;
case 1: rekv=r1*r2/(r1+r2);
}
Label4->Caption=FloatToStr(rekv);
}
{
Edit1->Text="";
87
Edit2->Text="";
Edit1->SetFocus();
}
//--------------------------------------------------------------------------void __fastcall TForm1::CheckBox1Click(TObject *Sender)
{
if(CheckBox1->Checked==true) Label4->Font->Color=clRed;
else Label4->Font->Color=clBlack;
}
//--------------------------------------------------------------------------Primer 50:
Napisati aplikaciju koja omoguava demonstraciju
zvuka. Postoje dva wav fajla. Jedan sadri zvuk psa, a
drugi make. Korienjem RadioGroup obezbediti da
korisnik bira ta hoe da uje, a pritiskom na na dugme
OK ue odgovarajui zvuni zapis.
Reenje
Pomou API funkcije PlaySound moete ukljuiti
i zvuk u vau aplikaciju. Zvuk je zapisan u fajlu u wav formatu. Prvi argument funkcije
PlaySaund je ime zvunog fajla. Za drugi parametar uvek se podtavlja broj nula, dok se trei
parametar odnosi na nain interpretacije zvuka. Mogue vrednosti treeg parametra su:
SND_FILENAME Bie aktiviram zvuk iz fajla.
SND_ALIAS
Prvi parametar predstavlja sada alijas za sistemski zvuk, dok
trei parametar govori da ako se ne moe pronai sistemski
zvuk koji odgovara ovom alijasu, aktivirae se zvuk ding.
SND_MODEFAULT
Ako elimo da se u sluaju da se ne pronae sistemski zvuk ne
aktivira zvuk ding.
SND_ASYNC
Zvuk e se reprodukovati u oku rada apikacije.
SND_SYNC
Kada se zvuni fajl izvri do kraja kontrola se vraa aplikaciji.
SND_LOOP
Obezbeuje ponavljanje reprodukcije fajla dok se ponovo ne
pozove.
SND_PURGE
Prekida reprodukovanje tekueg zvunog fajla.
//--------------------------------------------------------------------------#include <vcl.h>
#include <MmSystem>
#pragma hdrstop
#include "PasiMacka_o.h"
TForm1 *Form1;
88

: TForm(Owner)
{
}
{
if(RadioButton1->Checked==true) PlaySound("pas.wav",0,SND_FILENAME);
if(RadioButton2->Checked==true) PlaySound("macka.wav",0,SND_FILENAME);
}
//-------------------------------------------------------------Primer 51:
Napraviti aplikaciju koja na osnovu izabranog rednog
broja karte i vrste karte, prikazuje sliku odabrane karte.
Brojevi karata su sa intervala 1..14, a vrste karte su:
karo, pik, tref i herc.
Potrebno je sa interneta pronai slike karata, a potom
ih preimenovati da bi se to lake zadatak reio.
Slika se prikazuje pomou komponente Image pri
emu se mora podesiti da se slika prilagoava komponenti.
Reenje
//--------------------------------------------------------------------------#include <vcl.h>
#pragma hdrstop
#include "zad1za3_o.h"
TForm1 *Form1;
: TForm(Owner)
{
}
//--------------------------------------------------------------------------void __fastcall TForm1::RadioGroup1Click(TObject *Sender)
{
int k;
//Imena fajlova gde su slike karata su redni broj karte sa intervala 1-52.bmp
//karte su grupisane na nacin: cetiri jedinice, cetiri dvojke,...,cetiri kralja.
//Promenljiva k utvrdjuje redni broj karte po formuli.
89
k=RadioGroup1->ItemIndex * 14 +CSpinEdit1->Value;
Image1->Picture->LoadFromFile(IntToStr(k)+".bmp");
}
//--------------------------------------------------------------------------Primer 52:
Napraviti aplikaciju koja na sredinu
forme postavlja Panel oblika kvadrata bele
boje. Ispod Panela nalaze se dve
RadioButton komponente pomou kojih se
biraju: boja Panela i poloaj Panela.
Boja Panela moe biti: crna, crvena,
bela ili plava.
Poloaj Panela moe biti: levo,
centrirano ili desno.
Reenje
//--------------------------------------------------------------------------#include <vcl.h>
#pragma hdrstop
TForm1 *Form1;
: TForm(Owner)
{
}
{
//Prilikom kreiranja Panel se centrira u udnosu na sirinu forme I svoju sirinu.
Panel1->Left=(Form1->Width-Panel1->Width)/2;
}
{
//Odredjuje se pozicija Panela.
{
90
case 0: Panel1->Left=RadioGroup1->Left;
break;
case 1: Panel1->Left=(Form1->Width-Panel1->Width)/2;
break;
case 2: Panel1->Left=RadioGroup2->Left+RadioGroup2->Width-Panel1->Width;
break;
}
}
{
//Odredjuje se boja Panela.
{
case 0: Panel1->Color=clBlack;
break;
case 1: Panel1->Color=clRed;
break;
case 2: Panel1->Color= clWhite;
break;
case 3: Panel1->Color=clBlue;
break;
}
}
//--------------------------------------------------------------------------Primer 53:
Napraviti aplikaciju koja pmoguava unos teksta
komponentu Edit a oznaavanjem odgovarajue
opcije u GroupBox-su automatski se menja stil
fonta unesenog teksta.
Iz komponente RadioGroup moe se izabrati
odgovarajua boja teksta. Na raspolaganju su tri
boje: crna, plava i crvena.
Pritiskom na dugme brisanje vri se brisanje
sadraja konponente Edit.
Reenje
//--------------------------------------------------------------------------#include <vcl.h>
#pragma hdrstop
#include "font_o.h"
TForm1 *Form1;
91

: TForm(Owner)
{
}
{
Edit1->Clear();
Edit1->SetFocus();
}
//--------------------------------------------------------------------------void __fastcall TForm1::CheckBoxXClick(TObject *Sender)
{
if(CheckBox1->Checked==true&&CheckBox2->Checked==true&&
CheckBox3->Checked==true)
{
Edit1->Font->Style=TFontStyles()<<fsBold<<fsUnderline<<fsItalic;
}
if(CheckBox1->Checked==true&&CheckBox2->Checked==true&&
CheckBox3->Checked==false)
{
Edit1->Font->Style=TFontStyles()<<fsBold<<fsItalic;
}
if(CheckBox1->Checked==true&&CheckBox2->Checked==false&&
{
Edit1->Font->Style=TFontStyles()<<fsBold<<fsUnderline;
}
if(CheckBox1->Checked==false&&CheckBox2->Checked==true&&
{
Edit1->Font->Style=TFontStyles()<<fsUnderline<<fsItalic;
}
if(CheckBox1->Checked==true&&CheckBox2->Checked==false&&
{
Edit1->Font->Style=TFontStyles()<<fsBold;
}
if(CheckBox1->Checked==false&&CheckBox2->Checked==true&&
{
Edit1->Font->Style=TFontStyles()<<fsItalic;
}
if(CheckBox1->Checked==false&&CheckBox2->Checked==false&&
92
{
Edit1->Font->Style=TFontStyles()<<fsUnderline;
}
if(CheckBox1->Checked==false&&CheckBox2->Checked==false&&
{
Edit1->Font->Style=TFontStyles();
}
}
{
{
case 0: Edit1->Font->Color=clBlack;
break;
case 1: Edit1->Font->Color=clBlue;
break;
case 2: Edit1->Font->Color=clRed;
}
}
//--------------------------------------------------------------------------Primer 54:
Napraviti aplikaciju koja izraunava vrednost izraza
zadat formulom F(X,Y,Z) = 5XYZ + 2Z pri emu se
vrednosti promenljivih x, y i z zadaju pomou komponenti
ScrollBar. Vrednost promenljivih se kree sa intervala 0..30.
Iznad svake trake sa Labelom je opisana osa, a sa desne strane
trenutna vrednost odgovarajue promenljive.
Sa posebnom Labelom crvene boje predstavljen je
rezultat vrednoti funkcije F(X,Y,Z).
Pomou zajednikog dogaaja OnChange odrediti
vrednost vrednost promenljivih x,y i z, kao i vrednost
funkcije F(X,Y,Z).
Reenje
Komponenta ScrollBar
predstavlja kliza, koji sadri dva dugmeta na krajevima
koja su obeleena strelicama i jednu ruku koja se moe pomerati u prostoru izmeu ta dva
dugmeta. Kada je kliza u ii povrina ruke trepe. Kliza moe biti postavljen horizontalno ili
vertikalno. Komponenta ScrollBar je tipa TscrollBar i nalazi se na paleti komponenti kartica
Standard.
Svojstva:
Kind
Oznaava vrstu klizaa. Mogue vrednosti su: ssHorizontal (horizontalan

poloaj klizaa) i ssVertical (vertikalan poloaj klizaa)
93
Min
Max
Posicion
Najmanja vrednost koja moe da se predstavi pomou klizaa.

Najvea vrednost koja moe da se predtavi pomou klizaa.
Predstavlja trenutni poloaj ruke.
Metoda SetParams postavlja svojstva Posicion, Min i Max odjednom.

Dogaaj OnScroll deava se prilikom pomeranja klizaa.
//--------------------------------------------------------------------------#include <vcl.h>
#pragma hdrstop
#include "Izraz_o.h"
TForm1 *Form1;
: TForm(Owner)
{
}
//--------------------------------------------------------------------------//--------------------------------------------------------------------------void __fastcall TForm1::ScrollBarChange(TObject *Sender)
{
int x,y,z,f;
x=ScrollBar1->Position;
Label5->Caption="X = "+IntToStr(x);
y=ScrollBar2->Position;
Label9->Caption="X = "+IntToStr(y);
z=ScrollBar3->Position;
Label13->Caption="X = "+IntToStr(z);
f=5*x*y*z+2*z;
Label15->Caption=IntToStr(f);
}
//---------------------------------------------------------------------------
Primer 55:
Napraviti aplikaciju koja korienjem ScrollBar-ova
za tri osnovne bije (crvena, plava i zelena) omoguava
meanje boja i prikazivanje odreene boje nastale
meanjem na paleti.Iznad klizaa potrebno je prikazati
94
procentualni uinak odgovarajue boje.

Reenje
//--------------------------------------------------------------------------#include <vcl.h>
#pragma hdrstop
#include "Mesanjeboja_o.h"
TForm1 *Form1;
: TForm(Owner)
{
}
//--------------------------------------------------------------------------void __fastcall TForm1::ScrollBarChange(TObject *Sender)
{
int crvena, plava, zelena;
crvena=ScrollBar1->Position; //Utvrdjuje se vrednost crvene boje.
zelena=ScrollBar2->Position; //Utvrdjuje se vrednost plave boje.
plava=ScrollBar3->Position; //Utvrdjuje se vrednost zelene boje.
Label5->Caption=IntToStr(crvena*100/255)+" %"; //Procentualni ispis crvene boje.
Label6->Caption=IntToStr(zelena*100/255)+" %"; //Procentualni ispis plave boje.
Label7->Caption=IntToStr(plava*100/255)+" %"; //Procentualni ispis zelene boje.
//Funkcijom RGB vrsi se mesanje crvene, plave i zelene boje.
Panel1->Color=RGB(crvena,plava,zelena);
}
//--------------------------------------------------------------------------void __fastcall TForm1::fORMcREATE(TObject *Sender)
{
Panel1->Color=RGB(0,0,0); //Poceta boja na paleti je crna.
}
//--------------------------------------------------------------------------Funkcija RGB obrazuje se boja komponente meanjem crvene plave i zelene boje.
Argumenti funkcije su inteziteti crvene, plave u zelene boje u nastaloj meanoj sloenoj boji.
Intezitet osnovneboje kree se u obsegu od 0-255.
Primer 56:
Napraviti aplikaciju koja se sastoji od tri Panela kao na slici.
Na Panelima su redni brojevi: 1, 2 i 3. Svi Paneli su bele boje.U
zaglavlju forme nalazi se tekst: KLIKNUTI: Klikom na neki
95
Panel boja tog Panela se manja u uto i obrnuto, a zaglavlju je uvek aktivno zapisano koji Paneli
su kliknuti, tj imaju utu boju, i to u hronolokom redosledu.
Hronoloki redosled se uvek mora prikazivati u zaglavlju forme.
Reenje
//--------------------------------------------------------------------------#include <vcl.h>
#pragma hdrstop
#include "za23_o.h"
TForm1 *Form1;
int a,b,c;
: TForm(Owner)
{
}
//--------------------------------------------------------------------------void __fastcall TForm1::Panel1Click(TObject *Sender)
{
if(pnx->Color==clWindow)
{
pnx->Color=clYellow;
if(pnx->Tag==1)
{
if(a==0 && b==0 && c==0) a=1;
else if(a!=0 && b==0 && c==0) b=1;
else if(a!=0 && b!=0 && c==0) c=1;
}
if(pnx->Tag==2)
{
if(a==0 && b==0 && c==0) a=2;
else if(a!=0 && b==0 && c==0) b=2;
else if(a!=0 && b!=0 && c==0) c=2;
}
if(pnx->Tag==3)
{
if(a==0 && b==0 && c==0) a=3;
else if(a!=0 && b==0 && c==0) b=3;
else if(a!=0 && b!=0 && c==0) c=3;
}
}else{
96
if(pnx->Tag==1)
{
if(a==1 && b==0 && c==0) a=0;
else if(a==1 && b!=0 && c==0) a=b, b=0;
else if(a==1 && b!=0 && c!=0) a=b, b=c,c=0;
else if(a!=1 && b==1 && c!=1) b=c,c=0;
else if(a!=1 && b!=1 && c==1) c=0;
}
if(pnx->Tag==2)
{
if(a==2 && b==0 && c==0) a=0;
else if(a==2 && b!=0 && c==0) a=b, b=0;
else if(a==2 && b!=0 && c!=0) a=b, b=c,c=0;
else if(a!=2 && b==2 && c!=2) b=c,c=0;
else if(a!=2 && b!=2 && c==2) c=0;
}
if(pnx->Tag==3)
{
if(a==3 && b==0 && c==0) a=0;
else if(a==3 && b!=0 && c==0) a=b, b=0;
else if(a==3 && b!=0 && c!=0) a=b, b=c,c=0;
else if(a!=3 && b==3 && c!=3) b=c,c=0;
else if(a!=3 && b!=3 && c==3) c=0;
}
pnx->Color=clWindow;
}
AnsiString s="KLIKNUT: ";;
if(a!=0) s+=IntToStr(a)+" ";;
if(b!=0) s+=IntToStr(b)+" ";
if(c!=0) s+=IntToStr(c)+" ";
if(s!="")Form1->Caption=s;
}
{
a=b=c=0;
}
//--------------------------------------------------------------------------Primer 57:
Napisati C program koji predstavlja
igru pogaanja zamiljenog broja. Raunar
je zamislio broj a korisnik programa (igra)
ima pravo na est pokuaja da broj pogodi.
97
Raunar je zamislio broj iz intervala 1..99. Posle svakog pokuaja u STATUSNOJ LINIJI koja
se nalazi pri kraju forme ispisuje se podatak:
> - ako je zamiljeni broj vei od onog kojeg je igra odigrao,
< - ako je zamiljeni broj manji od onog kojeg je igra odigrao i
= - ako je zamiljeni broj pogoen.
Po zavretku igre igraa iznenaditi nekom zanimljivom porukom pomou ShowMessage
prozora.
Program poseduje zatitu unosa prirodnog broja sa intervala 1..99.
Reenje
//--------------------------------------------------------------------------#include <vcl.h>
#pragma hdrstop
TForm1 *Form1;
Int k, zbroj;
: TForm(Owner)
{
}
{
randomize();
k=6; //Broj pokusaja je na pocetku 6.
zbroj=random(99)+1; //Pomocu generatora slucajnih brojeva racunar je zamislio broj.
}
{
int br;
AnsiString ss=Label5->Caption+" ";
br=StrToInt(Edit1->Text);
k--; //Broj pokusaja se smanbjuje za jedan.
Label2->Caption=IntToStr(k);
if(zbroj==br) //Utvrdjuje se da li je pogodjen zamisljeni broj.
{
Edit1->Enabled=false;
ShowMessage("Bravo!! Pogodili ste trazeni broj!!");
98
//Sve vracamo na pocetak igre.

Label2->Caption="6";
Label5->Caption="";
Edit1->Enabled=true;
Edit1->Clear();
Edit1->SetFocus();
k=6;
return;
}else{
if(zbroj>br) //Da li je zamisljeni broj veci od onog kojeg je korisnik uneo.
{
ss+="X>"+IntToStr(br)+" ";
Label5->Caption=ss;
}else{
ss+="X<"+IntToStr(br)+" ";
Label5->Caption=ss;
}
if(k==0) //Da li je iskoristio korisnik sve pokusaje.
{
ShowMessage("Niste pogodili trazeni broj!!");
//Sve vracamo na pocetak igre.
Label5->Caption="";
Edit1->Clear();
Edit1->SetFocus();
k=6;
return;
}
}
Edit1->Clear();
}
//--------------------------------------------------------------------------Primer 58:
Napraviti aplikaciju koja predstavlja poznatu igricu XOX
sa dva igraa.
U zaglavlju forme pie tekst XOX . Na formi se nalale dve
Labele. Na prvoj pie tekst Sada igra, a na drugoj slovo O ili X.
Ispod se nalaze devet Panela rasporeenih u tri reda po tri Panela a
smetenih na GroupBoxu. Paneli su istih dimenzija, istog fonta.
Na dnu se nalazi dugme sa natpisom NOVA IGRA. Na
sluajan nai u OnCreate forme odreuje se koji je igra prvi na
99
potezu (O ili X) i upisuje u Labelu. Klikom na dugme NOVA IGRA brise se tekst sa svakog
Panela i svaki Panel postaje aktivan.
Paneli prilikom pokretanja aplikacije nemaju nikakav natpis, a svojstva Tag im je
razliita i kree se od 1 do 9.
Klikom na odgovarajui Panel na njemu se upisuje odgovarajui natpis (O ili X),

Panel postaje neaktivan, u odgovarajuoj Labeli se upisuje ko je sledei na potezu, a
potom se korienjem svojstva Tag od komponente na koju je kliknuto i operatora
dynamic_cast utvruje da li je poslednjim potezom dobijen pobednik. Ako je dobijen
pobednik odgovarajuom porukom u obliku dijaloga saoptava pobednik.
Reenje
#include <vcl.h>
#pragma hdrstop
#include "primer16a_o.h"
TForm1 *Form1;
int br; //Broj popunjenih ili odigranih polja.
: TForm(Owner)
{
}
{
Application->Title="Kraj!!";
randomize();
//Na slucajan nacin se utvrdjuje koji igrac je na potezu X ili O.
int k=random (100);
if(k%2!=0)Label2->Caption="O";
else Label2->Caption="X";
br=0;
}
{
TPanel *pan;
pan=dynamic_cast<TPanel *> (Sender);
if(pan->Caption!="") return; //Nema igre ako je kliknuto na vec odigrano polje.
100
if(Label2->Caption=="O") Label2->Caption="X"; //Odredjuje se ko je sledeci na potezu.

else Label2->Caption="O";
br=br+1; //Broj odigranih poteza sa povecava za jedan.
switch(pan->Tag) //Na osnovu svojstva Tag odredjuje se polozaj polja u igri.
{
//Utvrdjuje se da li smo vec dobili pobednika. To se postize ispitivanjem svake moguce
//kombinacije u odnosu na odigrano polje te ako smo dobili pobednika ispisujemo poruku
I //onemogucavamo dalju igru.
case 1: if(pan->Caption==Panel2->Caption&&pan->Caption==Panel3->Caption)
{
ShowMessage("Pobednik je "+pan->Caption);
GroupBox1->Enabled=false;
return;
}
if(pan->Caption==Panel4->Caption&&pan->Caption==Panel7->Caption)
{
return;
}
{
return;
}
break;
{
return;
}
{
return;
}
break;
{
return;
}
101
{
return;
}
{
return;
}
break;
{
return;
}
{
return;
}
break;
{
return;
}
{
return;
}
{
return;
}
{
return;
102
}
break;
{
return;
}
{
return;
}
break;
{
return;
}
{
return;
}
{
return;
}
break;
{
return;
}
{
return;
}
break;
103
{
return;
}
{
return;
}
{
return;
}
break;
}
if(br==9) ShowMessage ("Nereseno!!"); Ako su popunjena sva polja rezultat igre je nereseno.
}
{
br=0; //Kliknuto je na dugme NOVA IGRA.
//Omogucava se ponovno igranje a sva polja su ponovno prazna I na potezu je igrac
koji //je partiju izgubio ili nije bio poslednji na potezu pri rezultatu NERESENO.
GroupBox1->Enabled=true;
Panel1->Caption="";
Panel2->Caption="";
Panel3->Caption="";
Panel4->Caption="";
Panel5->Caption="";
Panel6->Caption="";
Panel7->Caption="";
Panel8->Caption="";
Panel9->Caption="";
}
//--------------------------------------------------------------------------Primer 59:
Napraviti aplikaciju koji na osnovu parametara
diskutuje reenja kvadratnog izraza a x 2 + b x + c 0
pri emu parametar moe imati za vrednost karaker: =,
> ili <.
104
Beskonanost se oznaava sa velikim slovom B.

Prazan skup se oznaava sa {}.
Reenje je u skupu realnih brojeva. Ako Izraz ima beskonano reenja oznaka je x = R.
Sva ostala reenja ako je nejednaina u pitanju prikazati u vidu intervala.
Program poseduje zatitu unosa racionalnih brojeva.
Reenje
//--------------------------------------------------------------------------#include <vcl.h>
#include <math.h>
#pragma hdrstop
TForm1 *Form1;
: TForm(Owner)
{
}
{
if(Edit1->Text=="" && Edit2->Text==""&&Edit3->Text=="")
{
ShowMessage("Niste uneli sva tri podatka!!");
Edit1->SetFocus();
return;
}
if(Edit1->Text=="" && Edit2->Text==""&&Edit3->Text!="")
{
ShowMessage("Niste prvi i drugi podatak!!");
Edit1->SetFocus();
return;
}
if(Edit1->Text=="" && Edit2->Text!=""&&Edit3->Text=="")
{
ShowMessage("Niste uneli prvi i treci podatak!!");
Edit1->SetFocus();
return;
}
if(Edit1->Text!="" && Edit2->Text==""&&Edit3->Text=="")
{
105
ShowMessage("Niste uneli drugi i treci podatak!!");

Edit2->SetFocus();
return;
}
if(Edit1->Text=="")
{
ShowMessage("Niste uneli prvi podatak!!");
Edit1->SetFocus();
return;
}
if(Edit2->Text=="")
{
ShowMessage("Niste uneli drugi podatak!!");
Edit2->SetFocus();
return;
}
if(Edit3->Text=="")
{
ShowMessage("Niste uneli treci podatak!!");
Edit3->SetFocus();
return;
}
float a,b,c,d,x1,x2;
if(a==0)
{
ShowMessage("Parametar a mora biti razlicit od nule!!");
Edit1->SetFocus();
return;
}
d=b*b-4*a*c; //Odredjuje se vrednost diskriminante.
//Na osnovu znaka utvrdjuje se tip izraza.
{
case 0: if(d==0)
{
x1=-b/(2*a);
Label6->Caption=Format("X = %.2f",ARRAYOFCONST((x1)));
106
}else{
if(d<0) Label6->Caption="X = {}";
else{
x1=(-b+sqrt(d))/(2*a);
x2=(-b-sqrt(d))/(2*a);
if(x1<x2) Label6->Caption=Format("X = {%.2f,%.2f}",
ARRAYOFCONST((x1,x2)));
else Label6->Caption=Format("X = {%.2f,%.2f}",
}
}
break;
case 1: if(d==0)
{
x1=-b/(2*a);
if(a>0) Label6->Caption=Format("X = R\{%.2f}",
ARRAYOFCONST((x1)));
else Label6->Caption="X = {}";
}else{
if(d<0)
{
if(a>0) Label6->Caption="X = R";
}else{
x1=(-b+sqrt(d))/(2*a);
x2=(-b-sqrt(d))/(2*a);
if(x1<x2)
{
if(a>0) Label6->Caption=Format("X = {-B,%.2f) U (%.2f,+B}",
else Label6->Caption=Format("X = {%.2f,%.2f)",
}else{
if(a>0) Label6->Caption=Format("X = {-B,%.2f) U (%.2f,+B}",
}
}
}
break,
case 2: if(d==0)
{
x1=-b/(2*a);
if(a<0)
107
Label6->Caption=Format("X = R\{%.2f}",ARRAYOFCONST((x1)));
}else{
if(d<0)
{
if(a<0) Label6->Caption="X = R";
}else{
x1=(-b+sqrt(d))/(2*a);
x2=(-b-sqrt(d))/(2*a);
if(x1<x2)
{
if(a<0) Label6->Caption=Format("X = {-B,%.2f) U (%.2f,+B}",
}else{
if(a<0) Label6->Caption=Format("X = {-B,%.2f) U (%.2f,+B}",
}
}
}
break;
}
}
{
Edit1->Clear();
Edit2->Clear();
Edit3->Clear();
Label6->Caption="";
}
{
Application->Title="GRESKA!!!";
}
{
{
case 0: Label5->Font->Color=clBlack;
break;
case 1: Label5->Font->Color=clBlue;
108
break;
case 2: Label5->Font->Color=clRed;
break;
case 3: Label5->Font->Color=clGreen;
break;
}
}
//--------------------------------------------------------------------------Primer 60:
Napraviti aplikaciju koja omoguava ispis cifre 0 9 u
Labeli fonta boldovanog veliine 48.
Pritiskom na taster cifre, cifra se prikazuje u Labeli.
Reenje
Osnovni dogaaj koji moe da se proizvede pomou tastature jeste pritisak i otputanje
nekog tastera na tastaturi, a to je dogaaj OnKeyPress Ovaj dogaaj nastaje samo ako je pritisnut
neki taster sa znakom koji ima svoj ASCII kod. Ako se pritisne neki drugi taster (kao to su
funkcijski tasteri), ne smatra se da se desio dogaaj pritiska i otputanja tastera. Vrednost
pritisnutog tastera smeta se u argument Key. Ako se u rukovaocu dogaaja promeni vrednost
promenljive Key, program se ponaa kao da je preko tastature unesen taj karakter, a ne karakter
iji je taster pritisnut. Ako u rukovaocu dogaaja vrednost promenljive Key postane 0, smatrae
se da taster nije pritisnut.
Argument Key je znakovnog tipa. Promena se vri tako to joj se dodeli neki drugi znak
napisan izmeu znakova apostrofa. Ako se dodeli broj u promenljivu Key se upisuje onaj
karakter koji u ASCII tabeli ima taj ordinatni broj.
Dogaaji pomou tastature uvek se deavaju aktivnoj komponenti (onoj koja ima trenutno
fokus). Kada za trenutno aktivnu komponentu nisu predvieni dogaaji tastature, pritisci na
tastere tastature tumae se kao tasteri preice za odabiranje drugih komponenti.
//--------------------------------------------------------------------------#include <vcl.h>
#pragma hdrstop
#include "Tasteri_o.h"
TForm1 *Form1;
: TForm(Owner)
{
}
//--------------------------------------------------------------------------void __fastcall TForm1::FormKeyPress(TObject *Sender, char &Key)
{
109
if(Key<'0' || Key>'9') Key=0; //Ako nije cifra nece se nista desiti jer kada Key
//promenljiva dobije vrednost 0 kao da taster nije
//pritisnut.
else{
int k=Key-48; //Pretvaramo karakter u broj.
Label1->Caption=IntToStr(k); //Pretvaramo broj u string.
}
}
//----------------------------------------------------------Primer 61:
Napraviti aplikaciju koja na osnovu unesene
duine stranice kocke izraunava povrinu i
zapreminu. Pre nego to se unese duina stranice
kocke mora se uneti ifra. Umesto karaktera iz ifre
ispisuju se znaci #. Kada se unese ifra, pritiskom na
dugme POTVRDI ustanovljava se da li je ifra
ispravno unesena, te ako jeste polje za unos postaje
bele boje i dobija fokus, a u suprotnom morate
unositi ponovno ifru. U polje se moe unositi
onoliko karaktera koliko karaktera u to polje moe da stane. Po zavretku unosa ifre dugme
POTVRDI postaje aktivno.
Prilikom unosa duine stranice postoji zatita:
Ne dozvoljava se unos drugih karaktera osim brojeva od 0 do 9 i decimalne take; i
Prva karakter ne moe biti decimalna taka ili 0
Nakon uspeno unesene duine stranice dugme OK postaje aktivno i pritiskom na taster
Enter ili klikom na dugme izraunava se i prikazuje na ekranu povrina i zapremina kocke.
Reenje
Moete da izaberete izmeu dva tipa provere korisnikog unosa: provera na nivou obrasca i
provera na nivou polja. Provera na nivou obrasca proverava podatke kada korisnik popuni polja
na obrascu. Provera na nivou polja vam daje kontrolu nad korisnikim unosom u trenutku kada se
on deava.
Komponenta Edit poseduje svojstvo MaxLength koje onemoguava da korisnik unese vie
karaktera nego to je tim svojstvom dozvoljeno. esto se svojstvo MaxLength postavlja na
vrednost koja predstavlja fiziki broj karaktera koji se mogu upisati u Edit i da budu uvek
vidljivi. Pored toga komponenta Edit poseduje i svojstvo PaswordChar koje omoguava da se
prilikom unosa umesto karaktera koje korisnik unosi upisuje neki poseban karakter. Ovo svojstvo
se koristi prilikom unosa ifri.
//--------------------------------------------------------------------------#include <vcl.h>
#pragma hdrstop
#include "Kocka_o.h"
110
TForm1 *Form1;
: TForm(Owner)
{
}
{
AnsiString s="prolazak"; //Sifra koju treba uneti.
if(Edit1->Text==s) //Ako je sifra pogodjena moze se dalje unositi podatak.
{
Edit2->Color= clBtnHighlight;
Edit2->SetFocus();
}else{
Edit1->Text="";
Edit1->SetFocus();
}
}
{
AnsiString s;
//Ako unesete potreban broj znakova dugme za proveru sifre postaje aktivno.
s=Edit1->Text;
if(s.Length()==Edit1->MaxLength)
{
Button1->SetFocus();
}
}
{
double a,v,p;
p=6*a*a;
v=a*a*a;
Label6->Caption=FloatToStr(p);
Label7->Caption=FloatToStr(v);
}
111
//--------------------------------------------------------------------------void __fastcall TForm1::Edit2KeyPress(TObject *Sender, char &Key)

{
if(!((Key>='0'&&Key<='9')||Key=='.'))Key=0;
else{
if(Edit2->Text==""&&(Key=='.'||Key=='0')) Key=0;
}
}
//--------------------------------------------------------------------------Primer 62:
Napraviti aplikaciju koja predstavlja brojanje u dva
smera: od 0 do 9 i od 9 do 0. Pomou logike promenljive
kontrolisati smer brojanja. Na formi se vidi jedna Labela fonta
30 crvene boje.
Prilikom startovanja aplikacije vrednost broja je nula.
Pritiskom na taster Enter vrednost broja se menja.
Forma je dijalokog oblika.
Reenje
//--------------------------------------------------------------------------#include <vcl.h>
#pragma hdrstop
#include "Daj_o.h"
TForm1 *Form1;
bool kon=true; //Odredjuje da li je uvecanje ili umanjenje broja.
int k=0; //Trenutna vrednost broja.
: TForm(Owner)
{
}
{
if(Key!='\r') Key=0; //Desava se samo pritiskom na taster Enter.
else{
if(kon==true) k++; //Uvecanje broja za jedan.
else k--; //Smanjenje broja za jedan.
if(kon==true&&k==9) kon=false; //Iz rasta prelazi se u opadanje.
if(kon==false&&k==0) kon=true; //Iz opadanja prelazi se u rast.
}
}
//---------------------------------------------------------------------------
112
Primer 63:
Napraviti aplikaciju koja se
sastoji od dva puta kojima se moe
kretati ikica. Postoje dve ikice kao
na slici. Prvi se kree horizontalno
pritiskom tasterima Lea strelica i
Desna strelica. Drugi se kree
vertikalno Gornja strelica i Donja
strelica.
Put kretanja je ogranien i kod
jednog i drugog puta.
Reenje
//--------------------------------------------------------------------------#include <vcl.h>
#pragma hdrstop
#include "Cika_o.h"
TForm1 *Form1;
: TForm(Owner)
{
}
//--------------------------------------------------------------------------void __fastcall TForm1::FormKeyDown(TObject *Sender, WORD &Key,
TShiftState Shift)
{
//Dogadjaj OnKeyDown poseduje mogucnost reagovanja na tastere strelice.
//37 je redni broj strelice Desno.
//39 je redni broj strelice Levo.
//38 je redni broj strelice Gore.
//37 je redni broj strelice Dole.
if(Key!=37 && Key!=39 && Key!=38 && Key!=40) Key=0;
else{
if(Key==37 && Image1->Left>0) Image1->Left-=5;
if(Key==39&&Image1->Left+Image1->Width<Panel1->Width)
Image1->Left+=5;
if(Key==40&&Image2->Top+Image2->Height<Panel2->Height)
Image2->Top+=5;
if(Key==38 && Image2->Top>0) Image2->Top-=5;
}
113
}
//--------------------------------------------------------------------------Primer 64:
Napraviti aplikaciju koja predstavlja funkciju sa
ScrollBarovima i CspinEditom. Funkcija ima izraz F(X,Y,Z) =
4XYZ + aY. Parametar a je celobrojni podatak sa intervala
0..20, a i x, y i z promenljive ije vrednoisti se dobijaju pomou
ScrollBarova su sa intervala 0..20.
Promenom vrednosti nekih od parametara funkcije menja
se i vrednost funkcije, zapisana u Labeli crvene boje kao na slici.
Program mora imati zatitu unosa broja a u CspinEditu
tako da se mora omoguiti unos broja iskljuivo sa intervala
0..20.
Reenje
//--------------------------------------------------------------------------#include <vcl.h>
#pragma hdrstop
TForm1 *Form1;
int x,y,z,a;
: TForm(Owner)
{
}
//--------------------------------------------------------------------------void __fastcall TForm1::ScrollBar1Change(TObject *Sender)
{
int rez;
x=ScrollBar1->Position;
y=ScrollBar2->Position;
z=ScrollBar3->Position;
if(CSpinEdit1->Text=="")
{
CSpinEdit1->Value=0;
return;
}
a=CSpinEdit1->Value;
if(CSpinEdit1->Value>20 || (CSpinEdit1->Value>10 && CSpinEdit1->Value%2!=0))
{
114
return;
}
rez=4*x*y*z+a*y;
Label12->Caption=Format("F(%d,%d,%d) = %d",ARRAYOFCONST((x,y,z,rez)));
}
//--------------------------------------------------------------------------void __fastcall TForm1::CSpinEdit1KeyPress(TObject *Sender, char &Key)
{
if(!(Key>='0' && Key<='9') && Key!=8) Key=0;
else{
if((CSpinEdit1->Text=="" || CSpinEdit1->Value<10) && Key==8)
{
Key=0;
return;
}
if(CSpinEdit1->Text=="0") CSpinEdit1->Clear();
}
}
//---------------------------------------------------------------------------
CIKLUSI (PETJE)
Ciklusi su upravljake strukture koje omoguavaju ponovljeno izvravanje neke naredbe.
Po nainu zadavanja uslova koji treba da se ponavlja mogu da postoje:
ciklusi koji traju dok je uslov ispunjen,
ciklusi koji traju dok uslov nije ispunjen, i
brojaki ciklusi.
U programskom jeziku C postoje tri upravljake strukture za realizaciju ciklusa: while, dowhile i for. Sve tri upravljake strukture spadaju u cikluse koji traju dok je uslov ispunjen. To je
na neki nain loa strana C jezika.
Primer 65:
Napisati aplikaciju koja na osnovu unetog prirodnog broja N izraunava zbir kvadrata prvih
N prirodnih brojeva.
Reenje:
115
WHILE NAREDBA
Opti oblik while ciklusa je:
Osobine while ciklusa:
istina (razliit od nule),
ako jeste naredba se izvrava, i
poetku uslov nije zadovoljen).
while(uslov) naredba;
While ciklus se izvrava sve dok je uslov logika
Koristi se kada se nezna kojiko e se ciklus izvravati,
Uvek se prvo proverava da li je uslov logika istina, te
Moe se desiti da se uslov ne izvri nijednom (na
//--------------------------------------------------------------------------#include <vcl.h>
#pragma hdrstop
#include "Zbir.h"
TForm1 *Form1;
: TForm(Owner)
{
}
//--------------------------------------------------------------------------//--------------------------------------------------------------------------void __fastcall TForm1::Edit1KeyPress(TObject *Sender, char &Key)
{
if(!isdigit(Key)) Key=0; //Karakter mora biti broj.
else{
TEdit *ed = dynamic_cast <TEdit *> (Sender);
if(ed->Text=="" && Key=='0') Key=0;
}
}
{
unsigned s,i,n;
if(Edit1->Text=="")
{
Edit1->SetFocus(); //Ako je Edit prazan znaci da nema broja i broj se mora uneti.
return;
}
n=StrToInt(Edit1->Text); //Broj postoji i pretvara se iz stringa u dekadni broj.
i=1;
116
while(i<=n)
{
s=s+i*i; //Formula po kojoj se rauna zbir.
i++;
}
Label3->Caption=IntToStr(s); //Ybir se upisuje u Labelu.
}
{
Edit1->Text="";
kon=false;
Edit1->SetFocus();
}
//---------------------------------------------------------------------------
Primer 66:
Napisati aplikaciju koja omoguava unos
racionalnog broja uz kompletnu kontrolu unosa,
potom utvruje koliko lanova beskonanog
niza treba sabrati pa da zbir bude vei od tog
unetog racionalnog broja. Beskonani niz je
oblika:
2 3 4
1,
,
,
, ...
1 2 3
Reenje:
DO-WHILE NAREDBA
Opti oblik do-while naredbe je:
do{
naredba;
}while(uslov);
117
Osobine do-while naredbe:
Koristi se kada se ne zna koliko e se puta

ciklus ponavljati,
Prvo se izvrava naredba koja ini sadraj

ciklusa, a posle toga se izraunava vrednost logikog izraza uslov, i ako se dobija logika istina
naredba se ponovno izvrava.
Ciklus se zavrava kada uslov dobija vrednost

logike neistine, i
Ciklus se izvrava barem jednom.

Ciklus do-while se moe posmatrati kao specijalni oblik while ciklusa.
do{
naredba;
}while(uslov);
naredba;
while(uslov) naredba;
//--------------------------------------------------------------------------#include <vcl.h>
#include <string.h>
#pragma hdrstop
#include "Dknebude.h"
TForm1 *Form1;
: TForm(Owner)
{
}
//---------------------------------------------------------------------------//---------------------------------------------------------------------------void __fastcall TForm1::Button1Click(TObject *Sender)
{
float s=0,broj;
int i;
if(Edit1->Text=="") return;
broj=StrToFloat(Edit1->Text);
i=0;
do{
i++;
if(i==1) s=1;
else s+=(float)i/((float)i-1);
}while(s<=broj);
Label4->Caption=IntToStr(i);
}
//---------------------------------------------------------------------------
118
void __fastcall TForm1::Edit1KeyPress(TObject *Sender, char &Key)

{
if(!isdigit(Key) && Key!=8 &&Key!='.') Key=0;
}
//--------------------------------------------------------------------------Primer 67:
na osnovu unetog prirodnog
broja N izraunava i u polju za
prikaz prikazuje zbir S.
Zbir S se rauna po
formuli sa slike.
Program poseduje zatitu
unosa od neunesenog broja, a u
polju unosa mogu se unositi
samo decimalne cifre.
Reenje:
FOR NAREDBA
Najvea primena for ciklusa je u formiranju brojakih ciklusa. Brojaki
cikllusi se koriste kada je poznato koliko puta e se ciklus izvriti. Kod brojakih
ciklusa postoji uvek jedna kontrolna promenljiva ija se vrednost menja od neke poetne
pa do neke krajnje vrednosti. Na kraju svakog prolaska kroz ciklus vrednost kontrolne
promenljive se promeni za neku stalnu vrednost, sve dok se ne stigne do krajnje
vrednosti.
for(kontprom=pocvrednost;kontprom<=kranjavrednost;kontprom+=korak) naredba;
Najee se kontrolna promenljiva na poetku postavlja na jedan, a korak za koji
se kontrolna promenljiva poveava jednaka je jedan.
Najei oblik for cilkusa kao brojakog ciklusa je:
for(kontprom=1;kontprom<=krajnjavrednost;kontprom++) naredba;
Vrednost promenljive krajnjavrednost pokazuje nam koliko e se puta for ciklus
izvriti. Ako je vrednost promenljive krajnjavrednost manja od 1 for ciklus se nee
nijednom izvriti.
//--------------------------------------------------------------------------#include <vcl.h>
#pragma hdrstop
#include "Zbir_o.h"
119
TForm1 *Form1;
: TForm(Owner)
{
}
{
if(Edit1->Text=="")
{
return;
}
int n,p,s;
n=StrToInt(Edit1->Text);
s=0;
p=1;
for(int i=1;i<=n;i++)
{
p*=i;
s+=p;
}
Edit2->Text=IntToStr(s);
}
{
Edit1->Clear();
Edit2->Clear();
}
{
if(!isdigit(Key)) Key=0;
else{
}
}
//--------------------------------------------------------------------------Primer 68:
120
Napraviti aplikaciju koja na osnovu unesenog

prirodnog broja N izraunava N-ti lan
Fibonaijevog niza FIB(N) i zbir prvih N lanova
Fibonaijevog niza S(N).
Program poseduje zatitu unosa prirodnog
broja. Broj je unesen ako se pritisne taster SPACE.
Fibonaijev niza ima zakonitost takvu da mu
prva dva lana niza imaju vrednost 1, a da se poev
od treeg lana svaki sledei dobija kao zbir
prethodna dva lana.
Reenje:
//--------------------------------------------------------------------------#include <vcl.h>
#pragma hdrstop
TForm1 *Form1;
: TForm(Owner)
{
}
{
if(!isdigit(Key) && Key!=' ') Key=0;
else{
if(Edit1->Text=="" && Key=='0') Key=0;
else{
if(Key==' ') //Prihvata se da je broj unesen nakon pritiska tastera Space.
{
int i,n,s,fib,p,q;
for(i=1;i<=n;i++)
{
if(i<3) //Zakonitost pocinje od treceg broja.
{
if(i==1) s=1,fib=1; //Prvi clan
else s=2,fib=1,p=q=1; //Drugi clan.
}else{
121
q=p+q; //Novi clan se dobija zbirom prethodna dva.

p=q-p; //Prethodni clan.
s=s+q; //Sabira se novi clan;
fib=q; //Vrednost novog clana.
}
}
Label4->Caption=
Format("FIB(%d) = %d",ARRAYOFCONST((n,fib)));
Label5->Caption=
Format("S(%d) = %d",ARRAYOFCONST((n,s)));
}
}
}
}
//--------------------------------------------------------------------------Primer 69:
Napraviti aplikaciju koja e na formu
programski pravilno razbacati 30 dugmadi istih
dimenzija (5 redova po 6 dugmadi). Dugmadi poseduju
brojeve redom od 1 do 30. Kada se klikne na neko
dugme, kliknuto dugme nestaje sa forme.
Reenje:
//--------------------------------------------------------------------------#include <vcl.h>
#pragma hdrstop
#include "fORMDUGME_O.h"
TForm1 *Form1;
unsigned pom;
: TForm(Owner)
{
}
{
//Obradjuje se dogadjaj FormCreate za sve komponente koje se dodaju formi.
122
unsigned i,j;
//Zaglavlje poruke o greski.
Application->Title="";
pom=1;
for(i=0;i<6;i++){
for(j=0;j<5;j++){
TButton* btn = new TButton(this); //Ovde se zapravo kreira tih 6 dugmica
btn->Parent = this; //Kreiraju se u lokalnu promenljivu, i onda im
dodelimo
//Parent-u i u konstruktoru ko mu je roditelj u
hierarhiji objekata
btn->Height=50; //Visina dugmeta.
btn->Width=50; //Sirina dugmeta.
btn->Top = 20+j*(btn->Height+20);
btn->Left = 20+i*(btn->Width+20);
btn->OnClick = ButtonXClick; //Svako dugme reagovace na dogadjaj
Click //sa imenom ButtonXClick.
btn->Tag = 5*i+j;
btn->Font->Size=12;
btn->Caption = IntToStr(j*6+i+1);
}
}
}
//--------------------------------------------------------------------------void __fastcall TForm1::ButtonXClick(TObject *Sender)
{
btnx->Visible=false; //Podesavanjem svojstva Visible na false komponente koja je
//primila dogadjaj Click dugme se nece videti na formi.
pom++;
if(pom==31) ShowMessage("BRAVO MAJSORE!!");
}
//--------------------------------------------------------------------------Primer 70:
Napisati aplikaciju koja na
osnovu unetog prirodnog broja n
formira inverzni broj kod koga su
cifre napisane u inverznom
poretku.
Reenje:
//---------------------------------------------------------------------------
123
#include <vcl.h>
#pragma hdrstop
#include "Dekubin.h"
TForm1 *Form1;
: TForm(Owner)
{
}
{
unsigned i,n,broj;
if(Edit1->Text=="")
{
Edit1->SetFocus();
return;
}
i=1;
while(n>0)
{
if(i==1) broj=n%10; //Ako se dobija prva cifra.
else broj=10*broj+n%10; //Formula po kojoj se dodaje nova cifra.
n=n/10;
i++;
}
Label3->Caption=IntToStr(broj);
}
{
Edit1->Text="";
Edit1->SetFocus();
}
{
124
else{
}
}
//--------------------------------------------------------------------------Primer 71:
Napraviti aplikaciju koja u toku formiranja Forme dinamiki formira u jednom redu red od
15 panela bele boje fonta veliine 14, podebljan i iskoen. irina i visina panela su jednaki i
iznose 30, a razmak izmeu panela je 10.
Natpisi na panelima su brojevi sluajni sa intervala 0 100. U zaglavlju programa ispisuje
se vrednost minimalnog i maksimalnog broja meu natpisima panela.
Reenje:
//--------------------------------------------------------------------------#include <vcl.h>
#pragma hdrstop
#include "stviri_o.h"
TForm1 *Form1;
: TForm(Owner)
{
}
{
randomize();
int min,max;
//sa for ciklusom formiramo 15 Panela.
for(int i=1;i<=15;i++)
{
TPanel *pn=new TPanel(this);
pn->Parent=this;
pn->Width=30;
125
pn->Height=30;
pn->Left=20+(i-1)*(pn->Width+10);
pn->Top=20;
pn->Font->Size=14;
pn->Font->Style=TFontStyles()<<fsBold<<fsItalic;
pn->Color=clWhite;
int br=random(100); //Na slucajan nacin se generise broj.
pn->Caption=IntToStr(br); //Upise se broj kao natpis Panela.
//Tehnika odredjivanja maksimuma i minimuma.
if(i==1) min=max=br;
else{
if(br<min) min=br;
if(br>max) max=br;
}
}
Form1->Caption="Minimum = "+IntToStr(min)+"
Maksimum = "+IntToStr(max);
}
//---------------------------------------------------------------------------
Primer 72:
Naraviti aplikaciju koja na osnovu
unesenog prirodnog broja N izraunava
zbir prvih N lanova beskonanog niza kao
na slici. Program poseduje zatitu unosa
prirodnog broja. Prvi lan beskonanog
niza je 1. Elementi sa neparnim rednim
brojem dobijaju se tako to se vrednost
predhodnog lana uvea za tri, a elementi
sa parni rednim brojem tako to se
vrednost prethodnog lana pomnoi sa dva.
Reenje:
//--------------------------------------------------------------------------#include <vcl.h>
#pragma hdrstop
#include "zad10za2.h"
//---------------------------------------------------------------------------
126
TForm1 *Form1;
: TForm(Owner)
{
}
{
int n,i;
long s=0,p;
bool kon=true;
if(Edit1->Text=="")
{
Edit1->SetFocus();
return;
}
//Ciklus pocinje tek od treceg clana, pa se posebno ispituje sta ako je n=1 ili je n=2.
if(n==1) s=1;
else{
if(n==2) s=3;
else{
p=2; //Pocetne vrednosti promenljivih pre ulaska u ciklus.
s=3;
for(i=3;i<=n;i++)
{
//Ako je kon=true grana je neparna a u suprotnom je parna.
if(kon==true)
{
p+=3;
kon=false; //Prelazimo u parnu granu.
}else{
p*=2;
kon=true; //Prelazimo u neparnu granu.
}
s+=p;
}
}
}
Label6->Caption=IntToStr(s);
127
}
{
Edit1->Clear();
Edit1->SetFocus();
}
{
}
{
if(!(Key>='0'&&Key<='9') && Key!=8) Key=0;
}
//---------------------------------------------------------------------------
Primer 73:
unos celobrojnog podatka,a potom utvruje da
li je on lan niza ili ne, te ako jeste ispisuje u
reenju koji je to lan, a u suprotnom izmeu
koja dva lana niza se nalazi.
Prvi lan beskonanog niza ima
vrednost 2, dok se ostali lanovi dobijaju tako
to se vrednost prethodnog lana sabira sa
brojem 4.
Program poseduje zatitu unosa pozitivnog celobrojnog podatka.
Reenje:
//--------------------------------------------------------------------------#include <vcl.h>
#include <string.h>
#pragma hdrstop
#include "Dknebude.h"
//---------------------------------------------------------------------------
128
TForm1 *Form1;
: TForm(Owner)
{
}
//---------------------------------------------------------------------------void __fastcall TForm1::Button1Click(TObject *Sender)
{
float broj,p;
int i=0;
broj=StrToFloat(Edit1->Text);
p=-2, i=0; //Sa promenljivom p se prolazi kroz beskonacni niz.
do{
i++;
p+=4; //Zakonitost prelaska sa jednog clana niza na drugi clan.
}while(p<broj);
if(p==broj) Label4->Caption="To je "+IntToStr(i)+" clan niza.";
else{
if(i>1) Label4->Caption="Izmedju "+IntToStr(i-1)+" i "+IntToStr(i)+" clana niza.";
else Label4->Caption="Manji je od prvog clana niza.";
}
}
{
if(!isdigit(Key) && Key!=8 &&Key!='.') Key=0;
}
//--------------------------------------------------------------------------Primer 74:
Napraviti aplikaciju koja na osnovu unetog broja N sa
intervala 1..9 i pritiskom na dugme CRTAJ iscrtava sliku
zvezdica kao na slici.
Program poseduje zatitu unosa podatka.
Polje dozvoljava unos jednocifrenog pozitivnog broja.
U sluaju prevelikog unosa pojavljuje se poruka o greci u
vidu dijalog prozora. U polju za unos dozvoljeno je korienja
tastera BackSpace.
Slika zvezdica je smetena u jednu Labelu fonta 14 crne
boje fonta. Forma je dijaloka i nemenja se ne samo od strane
korisnika programa ve se ne menja ni u kodu programa.
129
Reenje:
//--------------------------------------------------------------------------#include <vcl.h>
#pragma hdrstop
#include "slika_o.h"
TForm1 *Form1;
: TForm(Owner)
{
}
{
AnsiString s="";
int i,j,n;
if(n>9)
{
ShowMessage("Preveliko je N!!");
Edit1->Text="";
return;
}
//Formira se string od zvezdica i praznina.
for(i=1;i<=n;i++)
{
for(j=1;j<=i-1;j++) s+=" "; //Prvo se popunjavaju praznine.
for(j=1;j<=n;j++) s+="* "; //Popubjavanje sa zvezdicama.
s+="\n"; //Prelazak u novi red.
}
Label2->Caption=s;
}
{
if(!(Key>='1'&&Key<='9')&&Key!=8) Key=0;
}
130
//--------------------------------------------------------------------------Primer 75:
prirodnog broja Broj,a potom klikom na dugme
PRETVORI izbacuje cifru koja je podeena da se
izbaci izborom iz SpinEdita kao na slici.
Rezultat se prikazuje u obliku Labele crvene
boje. Klikom na dugme RESETUJJ program se
vraa u stanje pokretanja aplikacije.
Reenje:
//--------------------------------------------------------------------------#include <vcl.h>
#pragma hdrstop
#include "Cifra_o.h"
TForm1 *Form1;
: TForm(Owner)
{
}
{
if(Edit1->Text=="")
{
Edit1->Color=clRed;
Edit1->SetFocus();
return;
}
long n,cif,cf,nov,pom;
cif=CSpinEdit1->Value;
nov=0, pom=1;
while(n!=0)
{
cf=n%10;
131
if(cif!=cf)
{
nov+=cf*pom;
pom*=10;
}
n/=10;
}
Label3->Caption=IntToStr(nov);
CSpinEdit1->Enabled=false;
}
{
Edit1->Clear();
CSpinEdit1->Enabled=true;
}
{
}
//--------------------------------------------------------------------------Primer 76:
Napraviti aplikaciju koja prilikom formiranja
Forme dinamiki formira matricu od 20 Panela.
Paneli su oblika kvadrata bele boje, a natpisi
na Panelima su brojevi podebljani fonta 12.
Brojevi se prilikom formiranja Panela tako
rasporeuju da na kraju imaju izgled kao na slici.
Imamo utisak kao da su sortirani po reovima
naizmenino u rastuem ili opadajuem redosledu.
Reenje:
//--------------------------------------------------------------------------#include <vcl.h>
#pragma hdrstop
//---------------------------------------------------------------------------
132
TForm1 *Form1;
int k=0,p;
: TForm(Owner)
{
}
{
int i,j;
for(i=0;i<4;i++)
{
for(j=0;j<5;j++)
{
TPanel *pn = new TPanel(this);
pn->Parent=this;
pn->Color=clWhite;
pn->Font->Style=TFontStyles()<<fsBold;
pn->Caption=IntToStr(j+1+i*5);
pn->Width=50;
pn->Height=50;
pn->Font->Size=12;
pn->Top=30+i*80;
if(i%2==0) pn->Left=30+j*80;
else pn->Left=30+(4-j)*80;
}
}
this->Width=430; //Utvrdjuje se sirina forme.
this->Height=380; //Utvrdjuje se visina forme.
}
//--------------------------------------------------------------------------Primer 77:
Naraviti aplikaciju koja na osnovu
unesenog prirodnog broja N izraunava zbir
prvih N lanova beskonanog niza kao na
slici. Program poseduje zatitu unosa
prirodnog broja.
Reenje
//--------------------------------------------------------------------------#include <vcl.h>
#pragma hdrstop
133
TForm1 *Form1;
: TForm(Owner)
{
}
{
int n,i;
float s=0;
if(Edit1->Text=="")
{
Edit1->SetFocus();
return;
}
for(i=1;i<=n;i++)
{
if(i==1)s=1;
else s+=(((float)i-1.0)*((float)i-1.0))/((float)i * i);
}
Label6->Caption=Format("%.3f",ARRAYOFCONST((s)));
}
{
Edit1->Clear();
Edit1->SetFocus();
}
{
}
134
{
if(!(Key>='0'&&Key<='9') && Key!=8) Key=0;
}
//--------------------------------------------------------------------------Primer 78:
Napraviti aplikaciju koja na osnovu zadatog
racionalnog broja utvruje koliko treba sabrati
lanova sume pa da zbir bude vei od unesenog
broja. Zakonitost sume se vidi sa slike. Klikom na
dugme RADI dobija se traeni odgovor. Program
poseduje zatitu unosa racionalnog pozitivnog
broja.
Reenje
//--------------------------------------------------------------------------#include <vcl.h>
#pragma hdrstop
#include "borka.h"
TForm1 *Form1;
: TForm(Owner)
{
}
{
float s=0,p,q;
int i,n,znak;
if(Edit1->Text=="")
{
Edit1->SetFocus();
return;
}
znak=1;
p=q=0;
for(i=1;i<=n;i++)
{
p+=znak*i;
q+=i;
135
s+=p/q;
znak=-znak;
}
Label4->Caption=Format("%.3f",ARRAYOFCONST((s)));
}
{
Edit1->Text="";
Edit1->SetFocus();
}
{
if(!isdigit(Key)&&Key!=8)Key=0;
else{
}
}
//--------------------------------------------------------------------------Primer 9:
unesenog podatka o datumu roenja ispisuje u
Labeli veeg fonta crvene boje, dan u nedelji
kada ste roeni.
Program poseduje zatitu unosa
podataka: dana,meseca i godine.
Reenje
136
//--------------------------------------------------------------------------#include <vcl.h>
#pragma hdrstop
#include "Dan_o.h"
TForm1 *Form1;
: TForm(Owner)
{
}
{
if(Edit1->Text=="")
{
Edit1->Color=clRed;
Edit1->SetFocus();
return;
}
int dan=StrToInt(Edit1->Text);
if(Edit2->Text=="")
{
Edit2->Color=clRed;
Edit2->SetFocus();
return;
}
int mesec=StrToInt(Edit2->Text);
if(Edit3->Text=="")
{
Edit3->Color=clRed;
Edit3->SetFocus();
return;
}
int god=StrToInt(Edit3->Text);
if(god<1900) //Godina nema smisla da je pre proslog veka.
{
Edit1->Color=clRed;
Edit1->Clear();
Edit1->SetFocus();
return;
}
if(mesec>12) //Mesec mora biti od 1 do 12.
137
{
Edit2->Color=clRed;
Edit2->Clear();
Edit2->SetFocus();
return;
}
//Neki meseci moraju imati 31 dan.
if((mesec==1||mesec==3||mesec==5||mesec==7||mesec==8||mesec==10||mesec==12)&&dan>31)
{
Edit1->Color=clRed;
Edit1->Clear();
Edit1->SetFocus();
return;
}
//Neki meseci imaju 30 dana.
if((mesec==4||mesec==6||mesec==9||mesec==11)&&dan>30)
{
Edit1->Color=clRed;
Edit1->Clear();
Edit1->SetFocus();
return;
}
bool par; //Sa par se utvrdjuje da li godina prestupna ili ne.
if(god%4==0 || god%400==0) par=true;
else par=false;
//Februar ako je godina prestupna ima 29 dana a u suprotnom 28 dana.
if((mesec==2 && par==true && dan>29) || (mesec==2 && par==false && dan>28))
{
Edit1->Color=clRed;
Edit1->Clear();
Edit1->SetFocus();
return;
}
int i;
long int k=0; //Sa k sabiramo ukupan broj dana od prve godine do datuma rodjenja..
for(i=1;i<=god-1;i++)
{
if(i%4==0 || i%400==0) k+=366;
else k+=365;
}
for(i=1;i<=mesec-1;i++)
{
switch(i)
{
138
case 1: case 3: case 5: case 7: case 8: case 10: case 12: k+=31;
break;
case 4: case 6: case 9: case 11: k+=30;
break;
case 2: if(god%4==0 || god%400==0) k+=29;
else k+=28;
break;
}
}
k+=dan; //Promenljiva sadrzi ukupan broj dana od prve godine do datuma rodjenja.
k=k%7; //dana u nedelji ima 7, te dovodimo da sada priomenljiva k ima vrednost od 0 do 6.
switch(k)
{
case 6: Label5->Caption="PETAK";
break;
case 0: Label5->Caption="SUBOTA";
break;
case 1: Label5->Caption="NEDELJA";
break;
case 2: Label5->Caption="PONEDELJAK";
break;
case 3: Label5->Caption="UTORAK";
break;
case 4: Label5->Caption="SREDA";
break;
case 5: Label5->Caption="CETVRTAK";
break;
}
}
{
Label5->Caption="???????";
Edit1->Clear();
Edit2->Clear();
Edit3->Clear();
Edit1->SetFocus();
}
{
139

ed->Color=clWhite;
}
//--------------------------------------------------------------------------Primer 80:
Napraviti aplikaciju koja pretstavlja voenje kontrole aktivne petorke na koarkakoj
utakmici. Postoje dve GroupBox komponente. Prva je pod imenom Izbor petorke i sastoji se od
12 Panela u dva reda sa natpisima brojevima sa intervala 4 15. Klikom na neki od Panela menja
mu se boja iz crvene u zelenu i obrnuto. Zelena boja je znak da je igra sa rednim brojem koji
odgovara rednom broju natpisa Panela u igri. Druga grupa je pod imenom Petorka u igri, a paneli
su plave boje sa natpisima koji su brojevi igraa u igri.
Ispod ove dve grupe nalaze se tri Panela: ESC, ENTER i IZMENA. ESC je odustajanje
od izmene, tj moda ste izabrali drugu petorku i niste kliknuli Enter ve Esc, u tom sluaju
pojavljuje se grupa sa petorkom u igri koja je ranije bila. ENTER je potvrda izabrane petorke.
Ako nije selektovano tano pet igraa prijavie se poruka o greki, a u sluaju da je izabrana
petorka pojavie se petorka sa novim igraima u igri. IZMENA je vidljiva samo ako je grupa sa
petorkom u igri, a klikom na taj panel pojavie se grupa za izmenu sa sauvanom trenutno
aktivnom petorkom u igri.
Reenje
//--------------------------------------------------------------------------#include <vcl.h>
#pragma hdrstop
#include "petorka_o.h"
TForm1 *Form1;
: TForm(Owner)
{
}
{
TPanel *pn=dynamic_cast <TPanel *> (Sender);
140
if(pn->Color==clRed) pn->Color=clGreen; //ako je Panel crven postaje zelen i obrnuto.

else pn->Color=clMoneyGreen;
}
{
int br=0;
//Prvo brojimo koliko ima Panela zelene boje.
for(int i=0; i<12; i++)
{
TPanel *pn;
pn=(TPanel *)FindComponent("Panel"+IntToStr(i+9));
if(pn->Color==clGreen) br++;
}
if(br==5) //Ako je je br jednako sa 5 imamo pet igraca i sve je u redu.
{
int k=1; //Sa promenljivom k prolazimo kroz Panele gde treba upisati novu petorku.
for(int i=0;i<12;i++) //Prolayimo kroz grupu od 12 Panela.
{
TPanel *pn;
pn=(TPanel *)FindComponent("Panel"+IntToStr(i+9));
if(pn->Color==clGreen) //Ako je Panel zelene boje.
{
TPanel *gde;
gde=(TPanel *)FindComponent("Panel"+IntToStr(k));
gde->Caption=pn->Caption; //Novi igrac.
k++; //Na sledeci Panel.
}
}
GroupBox1->BringToFront(); //Prikazuje se grupa izabrane petorke.
.
Panel6->Visible=true; //Postaje vidljiv panel izmene.
}else{
if(Panel6->Visible==false)
{
ShowMessage("Niste uneli pet igraca!!");
}
}
}
{
if(Panel6->Visible==true) return;
141
//prolayimo kroy panele od 12 igra;a i poredimo sa panelima iy iyabrane petorke, te ako su

//im natpisi isti bojimo panel iy grupe od 12 zelenom bojom, a u suprotnom crvenom
//bojom. Paneli iz grupe od pet igraca u igri plave boje sadrze prethodno izabranu petorku u
//odnosu na trenutnu od 12 panela zelene boje od koje odustajemo.
for(int i=0;i<12;i++)
{
TPanel *pn;
pn=(TPanel *) FindComponent("Panel"+IntToStr(i+9));
bool kon=false;
int j=0;
while(j<=5)
{
TPanel *gde;
gde=(TPanel *) FindComponent("Panel"+IntToStr(j));
if(pn->Caption==gde->Caption)
{
kon=true;
break;
}
j++;
}
if(kon) pn->Color=clGreen;
else pn->Color=clMoneyGreen;
}
Panel6->Visible=false;
}
{
}
//--------------------------------------------------------------------------Primer 81:
unos niza brojeva od n elemenata n<31 i
izraunava zbir elemenata niza.
Niz x je niz celih brojeva koji se unose
pomou polja za unos uz kontrolu unosa. Kada
se klikne taster Enter broj se upisuje u Memo
komponentu pod uslovom da polje unosa nije
prazno.
142
Klikom na dugme ODREDI odreuje se zbir i upisuje u Labelu za prikaz rezultata zbira.
Ako je Memo prazan u Memo upisati da Nema niza!!
Klikom na dugme BRISI vri se brisanje polja za unos i Memo komponente i ponovo se u
Labelu upisuju etiri znaka pitanja.
Reenje
JEDNODIMENZIONALNI NIZ ILI VEKTOR

Definicija niza
Niz je izvedeni (struktuirani) tip podatka koji predstavlja strukturu (niz
podataka) u kojoj su svi objekti istog tipa.
Karakteristike nizova
U programskom jeziku C svi nizovi, bez obzira na tip i veliinu, imaju sledee zajednike
karakteristike:
Pojedini lanovi niza se nazivaju elementi niza i oni moraju biti
istog tipa;
Tip elementa niza je proizvoljne sloenosti, tako da ak i izvedeni

tipovi podataka predstavljaju legalne tipove za nizove,
Elementima niza se pristupa preko indeksa niza. Vrednost indeksa

prvog lana je 0, a ne 1.
Naziv niza jednoznano indentifikuje niz. On je konstantna

vrednost (ne moe se menjati operatorima dodele) koja predstavlja memorijsku adresu prvog
lana niza
Predstavljanje jednodimenzionalnog niza (vektora) u memoriji
Niz se u memoriji implementira kao kontinualni skup susednih memorijskih lokacija. Niz
se u memoriju smeta tehnikom dopunjavanja. Kod ove tehnike za smetanje jednog elementa
niza potrebno je s memorijskih rei. Tako se, pri smetanju jednog elementa, preostali prostor
u poslednjoj memorijskoj rei koju element zauzima do poetka naredne rei ostavlja
neiskorienim, pa sledei element uvek poinje od sledee memorijske rei. Ovim se postie
efikasan pristup elementima niza, to se paa slabijoj iskorienju memorijskog prostora.
Deklaracija vektora
tip naziv[veliina];
Preko naziv-a niza se pristupa nizu, a veliina mora da bude konstanta ili
konstantni izraz.
Na primer:
int x[10];
U memoriji se rezervie prostor (kao na slici).
X
A0
A1
A2
A3
A4
A5
143
A6
A7
A8
A9
U nazivu niza x upisana je adresa A 0. Kako je veliina niza 10 to je u memoriji odvojeno

toliko prostora.
Adresa elementa niza sa indeksom i dobija se po formuli:
Ai = A0 + i s
Ova tehnika adresiranja dobila je naziv indeksno adresiranje, jer se na osnovu indeksa
dolazi do adrese elementa niza.
Pristup elementu vektora

Elementima niza se pristupa pomou indeksa. Indeks elemenata niza predstavlja u stvari
rastojanje izmeu naziva i elementa niza, tako da prvi indeks niza ima vrednost 0 a ne 1 jer se
nalazi na nultom rastojanju od naziva niza.
primer:
Neka je niz x deklarisan kao int x[10];
Sa x[3]=4; etvrti lan niza dobija vrednost 4. U ovom sluaju broj 3 predstavlja indeks
niza. Redni broj lana niza ima vrednost za 1 veu od indeksa niza.
Indeks niza moe biti i celobrojna promenljiva ili celobrojni izraz. Indeks niza je
promenljiva ili izraz koji se nalazi izmeu zagrada [ ].
Na primer:
int x[10];
unsigned i;
i=3, x[i]=5;
Ne sme se pisati x[11]=4; jer prilikom deklaracije niza nije rezervisano toliko memorijskog
prostora (prekoraenje opsega). Ovo je fatalna greka.
//--------------------------------------------------------------------------#include <vcl.h>
#pragma hdrstop
#include "Zbir_o.h"
#define MAX_NIZ 30
TForm1 *Form1;
: TForm(Owner)
{
}
144
{
//Mogu se unet samo decimalne cifre, znak minus, backspace i Enter.
if(!isdigit(Key) && Key!=8 && Key!='-' && Key!='\r') Key=0;
else{
//Znak minus mo\e biti samo na pocetku broja.
if(Key=='-' && Edit1->Text!="") Key=0;
//Posle nule na prvom mestu ne moze se unositi nista.
if(Edit1->Text=="0" && Key!=8 && Key!=\r) Key=0;
if(Key=='0' && Edit1->Text=="-") Key=0;
//Ako smo pritisli Enter kraj je sa unosom broja i on se upisuje u Memo.
if(Key=='\r')
{
//Nema broja te se nema sta ni upisati u Memo.
if(Edit1->Text=="") Key=0;
else{
//Niz je ogranicen statickom memorijom vec pri deklaraciji niza
//i bila bi fatalna greska ako bi se pokusao uneti broj u niz a
//nema prostora za to.
if(Memo1->Lines->Count<MAX_NIZ)
Memo1->Lines->Add(Edit1->Text);
else{
//Zabranjujemo unos vise brojeva u polju unosa.
ShowMessage("Prekoracenje memorije niza!!");
//Jedino sto moze je da klikne na dugme ODREDI
//te se zato na njega i fokusiramo.
return;
}
Edit1->Clear();
}
}
}
}
{
if(Memo1->Lines->Count==0)
{
Memo1->Lines->Add("Nema niza!!");
}else{
//Deklaracija niza
int x[MAX_NIZ],i,s,n;
//Prebacujemo brojeve iz Memo komponente u niz.
for(i=0;i<Memo1->Lines->Count;i++) x[i]=StrToInt(Memo1->Lines->Strings[i]);
145
//Utvrdjujemo koliko niz ima elemenata.

n=Memo1->Lines->Count;
//Kroz niz se prolazi sa ciklusom. Ako se prolazi kroz ceo niz koristiti for ciklus, a
//ako se prolazi kroz deo niza koristiti while ciklus.
s=0;
for(i=0;i<n;i++) s+=x[i];
}
}
{
Edit1->Clear();
Edit1->SetFocus();
}
{
}
//--------------------------------------------------------------------------Primer 82:
formiranje niza X od n (n<31) elementa i
utvruje
minimum,
broj
minimalnih,
maksimum i broj maksimalnih elemenata.
Niz se smeta u jedan Memo, a izvetaj
o rezultatima u drugi Memo.
Program poseduje i kontrolu unosa
celobrojnog podatka.
Reenje
//-----------------------------------------------------#include <vcl.h>
#pragma hdrstop
#include "minmax_o.h"
#define MAX_NIZ 30
TForm1 *Form1;
146

: TForm(Owner)
{
}
{
else{
if(Key=='\r')
{
else{
else{
return;
}
Edit1->Clear();
}
}
}
}
{
//Prvo izbrisati podatke od prethodnog startovanja.
{
}else{
int x[MAX_NIZ],i,n,min,max,brmin,brmax;
//Prvo se odredi maksimum i minimum. Postupak odredjivanja minimuma je da se prvi
//element niza proglasi da je minimalan, a potom se prolazi kroz ostale elemente niza
i //poredi se svaki element sa trenutnom vrednoscu minimuma. Ako je vrednost
manja //od trenutnog minimuma, znak ja da je on novi minimum te promenljiva min
dobija //njegovu vrednost. Nakon zavrsetka ciklusa promenljiva min ima vrednost
minimuma.
147
//Slican postupak je i sa trazenjem maksimuma niza.

min=max=x[0];
for(i=1;i<n;i++)
{
if(x[i]<min) min=x[i];
if(x[i]>max) max=x[i];
}
//Sada se utvrdi broj minimuma i maksimuma, a to je moguce ako je poznata vrednost
//minimuma i maksimuma niza.
brmin=brmax=0;
for(i=0;i<n;i++)
{
if(x[i]==min) brmin++;
if(x[i]==max) brmax++;
}
//U komponentu Memo2 upisujemo resenja.
Memo2->Lines->Add("Minimum = "+IntToStr(min));
Memo2->Lines->Add("Broj miinimuma = "+IntToStr(brmin));
Memo2->Lines->Add("");
Memo2->Lines->Add("Maksimum = "+IntToStr(max));
Memo2->Lines->Add("Broj maksimuma = "+IntToStr(brmax));
}
}
{
Edit1->Clear();
Edit1->SetFocus();
}
148
{
}
//--------------------------------------------------------Primer 83:
formiranje niza X od n (n<31) elementa i
prikazuje ga u inverznom poretku u drugoj
Memo komponenti.
Niz se smeta u jedan Memo, a inverzni
niz u drugi Memo.
Program poseduje i kon trolu unosa
Reenje
//-------------------------------------------------------#include <vcl.h>
#pragma hdrstop
TForm1 *Form1;
: TForm(Owner)
{
}
{
else{
if(Key=='\r')
{
else{
//Komponenta Memo pretstavlja niz a ne neki celobrojni niz
//sa ogranicenjem memorije kao u proslim zadacima.
Edit1->Clear();
}
}
}
149
}
{
{
}else{
int i,n;
//Same Memo komponente su nizovi. Prolazimo kroz Memo1 od zanje linije prema
//prvoj liniji upisujemo tako liniju po liniju u Memo2 komponentu i tako nastaje i
//nverzan n iz.
for(i=n-1;i>=0;i--) Memo2->Lines->Add(Memo1->Lines->Strings[i]);
}
}
{
Edit1->SetFocus();
}
//-----------------------------------------Primer 84:
omoguava formiranje niza X od n
(n<31) elementa, a potom odreuje
broj pozitivnih, minimum meu
negativnim, maksimum i zbir svih
elemenata
niza
do
prvog
maksimuma.
Niz se smeta u jedan Memo,
a izvetaj u drugi Memo. Program poseduje i kontrolu unosa celobrojnog podatka.
Reenje
//--------------------------------------------------------------------------#include <vcl.h>
#pragma hdrstop
150
#define MAX_NIZ 30
TForm1 *Form1;
: TForm(Owner)
{
}
{
else{
if(Key=='\r')
{
else{
else{
return;
}
Edit1->Clear();
}
}
}
}
{
{
}else{
int x[MAX_NIZ],i,n,min,max,s,brp;
bool kon;
151
//Logicka promenljiva kon bice false sve dok se ne pojavi prvi negativan broj. Ako
//negativnih brojeva nema, promenljiva ce imati posle ciklusa i dalje vrednost false.
kon=false;
brp=0;
max=x[0];
for(i=0;i<n;i++)
{
if(x[i]>0) brp++;
if(x[i]<0)
{
//Pojavio se negativan broj, Prilikom trazenja minimuma mora se prvi broj
//proglasiti da je minimum, a da li je prvi negativan znamo po vrednosti
//logicke promenljive kon. Ako promenljiva kon ima vrednost false znak
je //da je to prvi negativan broj.
if(kon==false)
{
//Logicka prommenljiva kon sada ima vrednost kon jer smo pronasli prvi
//negativan broj, a svi ostali i ako su mozda negativni nisu prvi.
kon=true;
min=x[i];
}else{
}
}
}
//Trazi se prolazak kroz deo niza ili ceo niz, a tada se koristi while ciklus. U uslovu
//while ciklusa mora postojati uslov prekida cikl;usa. Prolazimo kroz niz dok ne
//dodjemo do kraja niza ili ne nadjemo prvi maksimum.
s=0;
i=0;
while(i<n && x[i]!=max) s+=x[i],i++;
//Prvo prikazujemo broj pozitivnih jer tu nema nikakvih uslova.
Memo2->Lines->Add("Broj pozitivnih = "+IntToStr(brp));
//Sada nam logicka promenljiva kon sluzi da utvrdimo da li je bilo negativnih brojeva u
//nizu ili ne. Ako promenljiva kon ima vrednost true bilo je negativnih brojeva.
if(kon==true) Memo2->Lines->Add("Minimim medju negativnim = "+IntToStr(min));
else Memo2->Lines->Add("Niz nema negativnih brojeva!!");
//Sada se prikazuje maksimum i zbir do prvog maksimuma.
152
Memo2->Lines->Add("Maksimum = "+IntToStr(max));
Memo2->Lines->Add("Zbir do prvog maksimuma = "+IntToStr(s));
}
}
{
Edit1->Clear();
Edit1->SetFocus();
}
{
}
//--------------------------------------------------------Primer 85:
formiranje niza A od n (n<31) elementa i na
osnovu njega formira novi niz B koga
pretstavljaju pozitivni elementi niza A.
Niz A se smeta u jedan Memo, a niz B u
drugi Memo.
Program poseduje i kontrolu unosa
Reenje
//-------------------------------------------------------#include <vcl.h>
#pragma hdrstop
#define MAX_NIZ 30
TForm1 *Form1;
: TForm(Owner)
{
}
//---------------------------------------------------------------------------
153
void __fastcall TForm1::Edit1KeyPress(TObject *Sender, char &Key)

{
else{
if(Key=='\r')
{
else{
else{
return;
}
Edit1->Clear();
}
}
}
}
{
{
}else{
int a[MAX_NIZ],b[MAX_NIZ],i,n,k;
for(i=0;i<Memo1->Lines->Count;i++) a[i]=StrToInt(Memo1->Lines->Strings[i]);
//Kada forirate novi niz koji mozda nece imati isti broj elemenata u odnosu na niz
od //koga nastaje, potrebno je novi niz formirati sa jednim indeksom, a kroz stari niz sa
//drugim indeksom. Novi niz ce imati nakon formiranja onoliko elemenata kolika je
//vrednost indeksa sa kojim si ga formirao.
k=0;
for(i=0;i<n;i++)
{
if(a[i]>0)
{
b[k]=a[i];
k++;
}
154
}
if(k==0) Memo2->Lines->Add("Nema niza!!");
else{
for(i=0;i<k;i++) Memo2->Lines->Add(IntToStr(b[i]));
}
}
}
{
Edit1->Clear();
Edit1->SetFocus();
}
//--------------------------------------------------------------------------Primer 86:
Napisati deo C koda koji vri:
a) cirkularnu rotaciju niza X od n elemenata za jedno mesto u desno,
b) cirkularnu rotaciju niza X od n elemenata za jedno mesto u levo,
c) izbacivanje iz niza X od n elemenata, sve one elemente koje imaju odreenu
vrednost,
d) sortira niz X od n elemenata u rastuem redosledu, i
e) proirivanje niza X od n elemenata umetanjem elementa kljuc na poziciju k..
Reenje:
a)
pom=x[n-1];
i=n-1;
while(i>0) x[i]=x[i-1],i--;
x[0]=pom;
b)
pom=x[0];
i=1;
while(i<n-1) x[i]=x[i+1],i++;
x[n-1]=pom;
c)
Sazimanje niza izbacivanjem onih elemenata koji imaju istu vrednost kao
promenljiva izbaci.
/*Veliki problemi nastaju ako bi se u ovom primeru koristio for ciklus kao
brojacki ciklus za prolazak kroz niz. Kako for ciklus najcesce povecava brojac za
1 to u slucaju da se u nizu jedan do drugog nalazi vise elemenata koji imaju
vrednost izbaci, nece svi biti izbaceni iz niza, jer se prilikom zavrsetka iteracije
brojac poveca za jedan a nama se nakon pomeranja (sazimanja niza za jedno
155
mesto) sledeci element niza koji ima vrednost izbaci pomerio na mesto gde smo
izbacili prethodni element, tada se brojac pomeri za jedan i nama ostane ne
izbaceni element. */
i=0;
while(i<n)
{
while(x[i]!=izbaci) i++;
if(i<n-1)
{
/*Pomeranje niza u levo za jedno mesto. */
for(k=i+1;k<n;k++) x[k-1]=x[k];
x[n-1]=0;
n--; /*Obaveyno smanjiti n za jedan jer niz nakon
ima jedan element manje. */
} else{
if(i==n-1) x[n-1]=-0,n--;
/*U slucaju da je izbaci poslednji element niza. */
}
}
d)
Sortiranje niza u rastucem redosledu.

for(i=0;i<n-1;i++)
{
for(j=i+1;j<n;j++)
{
if(x[j]<x[i])
{
pom=x[j];
x[i]=x[j];
x[j]=pom;
}
}
}
e)
Prosirivanje niza.
j=n;
while(j>k) x[j]=x[j-1],j--;
x[k]=kljuc;
n++;
//--------------------------------------------------------------------------Primer 87:
156
izbacivanja
Napraviti aplikaciju koja omoguava unos celobrojnog niza A od N (N<30) elemenata, a

potom vri rotaciju niza A ulevo do prvog maksimalnog elementa niza, kao na slici.
Reenje:
//--------------------------------------------------------------------------#include <vcl.h>
#pragma hdrstop
#include "pravo_o.h"
TForm1 *Form1;
AnsiString ss;
int a[30],n,i;
: TForm(Owner)
{
}
{
int j;
i=0;
ss=""; //Inicijalizacija stringa.
for(j=0;j<30;j++) a[j]=0; //Inicijalizacija niza. Niz se inicijalizuje pomocu ciklusa.
}
{
if(n>30)
{
ShowMessage("Pogresno unet N!!");
return;
}
//Dugmadi Button3 i Button4 su sakriveni, a kako su po Default-u true, to reaguju na
taster //Ender kao da ste na njega kliknuli iako ga na formi ne vidite. Sa svojstvom
Enabled //podesavamo da samo jedan od dugmadi bude aktivan kako bi pravi reagovao na
taster Enter.
157
Button3->Enabled=false; //Button3 sluzi za potvrdu unosa n.

Button4->Enabled=true; //Button4 sluzi za potvrdu unosa elementa niza.
Edit2->SetFocus();
}
{
a[i]=StrToInt(Edit2->Text); //Niz se formira sa indeksom i.
i++; //Nakon upisa prelazimo na sledecu poziciju za upis.
ss+=Edit2->Text+" "; //Dadajemo brojeve u string ss jer ne mozemo direktno u Labelu.
Label4->Caption=ss; //Upisujemo sada string ss u Labelu i tako se vidi trenutno uneseni niz.
Edit2->Clear(); //Izbrisali smo prethodno uneseni podatak
Edit2->SetFocus(); //Fokusiramo se na novi unos.
//Ako smo uneli n brojeva mora postati kraj unosa niza.
if(i==n)
{
Button4->Enabled=false; //Elementi niza se ne mogu vise unositi.
Button1->Enabled=true; //Fokusiramo se na dume RADI.
Edit2->Enabled=false; //Polje unosa je blokirano.
}
}
{
int i,j,max,imax,pom;
//Prvo se odredjuje maksimum i indeks prvog maksimuma.
max=a[0];
imax=0;
for(i=0;i<n;i++)
{
if(a[i]>max)
{
max=a[i];
imax=i;
}
}
//Sada se vrsi rotacija naza u Levo do prvog maksimuma.
for(i=0;i<imax;i++)
{
158
pom=a[0];
j=0;
while(j<n-1)
{
a[j]=a[j+1];
j++;
}
a[n-1]=pom;
}
ss="";
for(i=0;i<n;i++)
{
ss+=IntToStr(a[i])+" ";
Label6->Caption=ss; //Ispis niza nakon izvrsene rotacije.
}
}
{
Edit1->Clear();
Edit1->SetFocus();
Label4->Caption="";
Label6->Caption="";
for(i=0;i<n;i++) a[i]=0; //Brisu se elementi prethodnog niza.
i=0; //Indeks formiranja niza je na nuli.
ss=""; //Inicijalizacija stringa.
}
//-----------------------------------------Primer 88:
unos celobrojnog niza A od N (N<30)
elemenata, a potom u Memo komponenti
prikazuje izvetaj o ekstremima niza.
Prvi red Memo komponente sadri
tekstove VREDNOST i TIP razdvojenih
tabulatorom. Ostale redove ine vrednost
elementa niza koji je ekstrem i tip ekstrema.
Tip ekstrema moe biti: MINIMUM (ako je
159
element niza manji od svog sledbenika i prethodnika) i MAKSIMUM (ako je element niza vei
od svog prethodnika i sledbenika).
Postoji poseban unos broja N, a pos eban gde se unose elementi niza. Program poseduje
zatitu unosa celobrojnog podatka sa jednim dogaajem OnKeyPress, kao i zatitu da broj N bude
prirodan broj i ne vei od 29.
Reenje:
//--------------------------------------------------------------------------#include <vcl.h>
#pragma hdrstop
#include "pravo_o.h"
TForm1 *Form1;
AnsiString ss;
int a[30],n,i;
: TForm(Owner)
{
}
{
int j;
i=0;
ss="";
for(j=0;j<30;j++) a[j]=0;
Memo1->Lines->Add("VREDNOST
TIP");
}
{
if(n>30)
{
ShowMessage("Pogresno unet N!!");
return;
}
160
Edit2->SetFocus();
}
{
a[i]=StrToInt(Edit2->Text);
i++;
ss+=Edit2->Text+" ";
Label4->Caption=ss;
Edit2->Clear();
Edit2->SetFocus();
if(i==n)
{
}
}
{
int i;
for(i=1;i<n-1;i++)
{
if(a[i]>a[i-1] && a[i]>a[i+1]) Memo1->Lines->Add(" "+
IntToStr(a[i])+"
if(a[i]<a[i-1] && a[i]<a[i+1]) Memo1->Lines->Add(" "+
IntToStr(+a[i])+"
}
}
{
Edit1->Clear();
Edit1->SetFocus();
Label4->Caption="";
161
MAKSIMUM");
MINIMUM");
for(i=0;i<n;i++) a[i]=0;
i=0;
ss="";
}
//--------------------------------------------------------------------------Primer 89:
koja omoguava formiranje
niza X od n (n<31)
elementa i potom vri
transformaciju niza tako to
prvo odredite vrednosti
minimuma i maksimuma,
saimate niz izbacivanjem
svih
minimalnih
i
maksimalnih,
a
potom
minimalne dodajete na
poetak niza proirivanjem
niza i na kraju dodajete
maksimalne na kraj niza.
Niz X se smeta u
jedan Memo, a nakon
transformacija
u
drugi
Memo. Program poseduje i kontrolu unosa celobrojnog podatka.
Reenje:
//--------------------------------------------------------------------------#include <vcl.h>
#pragma hdrstop
#define MAX_NIZ 30
TForm1 *Form1;
: TForm(Owner)
{
}
{
else{
162

if(Edit1->Text=="0" && Key!=8 && Key!='\r') Key=0;
if(Key=='\r')
{
else{
else{
return;
}
Edit1->Clear();
}
}
}
}
{
{
}else{
int x[MAX_NIZ],i,j,n,min,max,brmin,brmax;
//Odredjivanje vrednosti minimuma i maksimuma.
min=max=x[0];
for(i=1;i<n;i++)
{
}
//Odredjivanje broja minimuma i broja maksimuma.
brmin=brmax=0;
for(i=0;i<n;i++)
{
if(x[i]==min) brmin++;
if(x[i]==max) brmax++;
}
//Sazimanje niza izbacivanjem svih minimuma i maksimuma.
i=0;
while(i<n)
{
163
if(x[i]!=min && x[i]!=max) i++;

else{
j=i;
while(j<n-1) x[j]=x[j+1],j++;
x[n-1]=0;
n--;
}
}
//Prosirivanje niza dodavanjem svih minimuma na pocetak niza.
for(i=1;i<=brmin;i++)
{
j=n;
while(j>0) x[j]=x[j-1],j--;
x[0]=min;
n++;
}
//Prosirivanje niza dodavanjem svih maksimuma na kraj niza.
for(i=0;i<brmax;i++) x[n+i]=max;
n=n+brmax;
//Ispis niza u komponentu Memo.
for(i=0;i<n;i++) Memo2->Lines->Add(IntToStr(x[i]));
}
}
{
Edit1->Clear();
Edit1->SetFocus();
}
{
}
//--------------------------------------------------------------------------Primer 90:
Napraviti aplikaciju koja omoguava unos visina osoba. Razlika izmeu deaka i devojica
je u tome to se visina deaka unosi kao pozitivan celobrojni podatak, a visina devojica kao
negativan celobrojni podatak. Program poseduje zatitu unosa celobrojnog podatka, kao i uslov
da se visina mora kretati iz intervala: 141 250 cm.
164
Visine devojica upisuje se u prvi memo, a visine deaka u drugi Memo. Klikom na dugme
UTVRDI utvruje se prosena visina deaka i prosena visina devojica i kao posebni podatak
upisuju kao poslednji red Memo komponenti.
Reenje:
//--------------------------------------------------------------------------#include <vcl.h>
#pragma hdrstop
#include "Zbir_o.h"
TForm1 *Form1;
: TForm(Owner)
{
}
{
else{
if(Key=='\r')
{
if(Edit1->Text=="" || StrToInt(Edit1->Text)==0) Key=0;
165
else{
int k=StrToInt(Edit1->Text);
//Utvrdjujemo da li je visina u granicama od 141 do 250.
if(abs(k)>250 || abs(k)<140) Key=0;
else{
//Utvrdjujemo da li je unesena visina decaka ili devojcice
//i upisujemo podatak u odgovarajucu Memo
//komponentu.
if(k>0)Memo1->Lines->Add(Edit1->Text);
else{
int k=StrToInt(Edit1->Text);
k=-k;
Memo2->Lines->Add(IntToStr(k));
}
}
Edit1->Clear();
}
}
}
}
{
//Onemogucava se unos podataka ako je sracunata srednja visina i vizuelno se bojom
//prikazuje da je unos nemoguc.
Edit1->Color=clActiveBorder;
//Sracunava se srednja visina decaka.
{
Memo1->Lines->Add("Nema decaka!!");
}else{
int s=0;
for(int i=0;i<Memo1->Lines->Count;i++)
{
s+=StrToInt(Memo1->Lines->Strings[i]);
}
float sr=(float)s/Memo1->Lines->Count;
Memo1->Lines->Add("********************");
Memo1->Lines->Add("Srednja visina: "+Format("%.1f",ARRAYOFCONST((sr))));
}
//Izracunava se srednja visina devojcica.
166
{
Memo2->Lines->Add("Nema devojcica!!");
}else{
int s=0;
{
s+=StrToInt(Memo2->Lines->Strings[i]);
}
float sr=(float)s/Memo2->Lines->Count;
Memo2->Lines->Add("********************");
Memo2->Lines->Add("Srednja visina: "+Format("%.1f",ARRAYOFCONST((sr))));
}
}
{
Memo2->Clear();
Edit1->SetFocus();
}
//--------------------------------------------------------Primer 91:
omoguava
unos niza brojeva i smeta ga u komponentu
Memo. Potrebno je bez korienja pomonih
niozova osim komponenti Memo1 i Memo2, u
komponentu Memo2 upisati samo brojeve iz
komponente Memo1 bez ponavljanja. Program
poseduje i kontrolu unosa celobrojnog podatka.
Reenje:
//--------------------------------------------------------------------------#include <vcl.h>
#pragma hdrstop
167

TForm1 *Form1;
: TForm(Owner)
{
}
{
else{
if(Key=='\r')
{
else{
Edit1->Clear();
}
}
}
}
{
{
}else{
int i,j;
for(i=0;i<Memo1->Lines->Count;i++)
{
j=0;
while(StrToInt(Memo1->Lines->Strings[j])!=
StrToInt(Memo1->Lines->Strings[i])) j++;
if(i==j) Memo2->Lines->Add(Memo1->Lines->Strings[i]);
}
}
}
{
168
Edit1->SetFocus();
}
//---------------------------------------------------------------------------
Primer 92:
Napraviti aplikaciju koja se sastoji od niza od 15 Panela bele boje u jednom redu.
Paneli su sa natpisima koji pretstavljaju brojeve dobijene na sluajan nain. Ispod Panela
nalaze se dve Labele, sa tekstovima i i j.
Program pravi simulaciju ortiranja niza u rastuem redosledu. Panel gde se nalazi
indeks i je crvene boje, a panel gde se nalazi indeks j je plave boje.
Jedna iteracija prilikom sortiranja ekvivalentna je jednom pritisnutom tasteru
Enter.
Reenje
//--------------------------------------------------------------------------#include <vcl.h>
#pragma hdrstop
#include "stviri_o.h"
TForm1 *Form1;
TPanel *np[15]; //Niz Panela.
TLabel *lb[2]; //Niz Labela.
int i,j,n; //Indeksi sortiranja i i j a n je broj Panela koji se sortira.
: TForm(Owner)
{
}
{
n=15; //Inicijalizujemo broj Panela.
randomize();
169
//Formiramo red od 15 Panela sa natpisima koji su slucajni brojevi.

for(int i=0;i<n;i++)
{
pn->Parent=this;
pn->Width=30;
pn->Height=30;
//Posto su svi Paneli u jednom redu sa jednim indeksom odredjujemo raspored Panela u
//redu.
pn->Left=20+i*(pn->Width+10);
pn->Top=20;
pn->Font->Size=14;
pn->Font->Style=TFontStyles()<<fsBold<<fsItalic;
pn->Color=clWhite;
int br=random(100); //Generisemo slucajan broj.
pn->Caption=IntToStr(br); //Upisujemo broj u natpis Panela.
np[i]=pn; //Pokazivac na formirani Panel upisujemo u niz radi kasnijeg koriscenja
}
i=0; //Pocetni indeksi sortiranja niza su i=0 i j=i +1, tj j=0.
j=1;
np[0]->Color=clRed; //Boja Panela na koji se odnosi indeks i je crvena, a indeks j je plava.
np[1]->Color=clBlue;
TLabel *pnp=new TLabel(this); //Formiramo Labelu za indeks i.
pnp->Parent=this;
lb[0]=pnp;
TLabel *pnpp=new TLabel(this); //Formiramo Labelu za indeks j.
pnpp->Parent=this;
lb[1]=pnpp;
lb[0]->Caption="I";
lb[0]->Font->Color=clRed;
lb[0]->Left=30;
lb[0]->Top=65;
lb[0]->Font->Size=12;
lb[0]->Font->Style=TFontStyles()<<fsBold;
lb[1]->Caption="J";
lb[1]->Font->Color=clBlue;
lb[1]->Left=70;
lb[1]->Top=65;
lb[1]->Font->Size=12;
170
lb[1]->Font->Style=TFontStyles()<<fsBold;
}
{
//Iteracija sortiranja niza se odvija pritiskom na taster Enter, te iz tog razloga koristimo
//dogadjaj OnKeyPress.
if(Key!='\r') Key=0;
else{
//Proveravamo uslov prilikom sortiranja brojeva u rastucem redosledu.
if(StrToInt(np[j]->Caption)<StrToInt(np[i]->Caption))
{
AnsiString pom;
//Vrsimo zamenu natpisa na Panelima.
pom=np[i]->Caption;
np[i]->Caption=np[j]->Caption;
np[j]->Caption=pom;
}
if(i==n-2) return; //Uslova kada je sortiranje zavrseno.
//Prilikom sortiranja niza indeks i je indeks spoljasnje petlje, dok je indeks j indeks
//unutrasnje petlje. To znaci da indeks i stoji dok se indeks j menja. Indeks i se
//menja tek kada indeks j dodje do kraja niza.
if(j==n-1)
{
//Indeks j je stigao do kraja niza.
np[n-1]->Color=clWhite; //Gde je bio postaje ponovo bele boje.
//Kada j dodje do kraja niza znak je da je unutrasnji ciklus zavrsen i prelazi
se //na spoljasnji ciklus gde se indeks i povecava za jedan, a potom se
ponovo //ulazi u unutrasnji ciklus gde indeks j postaje i+1.
i++;
j=i+1;
np[j]->Color=clBlue; //Panel gde se sada indeks j nalazi postaje plav.
np[i-1]->Color=clWhite; //Prethodni Panel gde je i bio postaje beo.
np[i]->Color=clRed; //Panel gde se sada indeks i nalazi postaje crven.
}else{
j++; //Unutrasnji je ciklus te se samo j pomera.
np[j]->Color=clBlue; //Panel gde se indeks j sada nalazi postaje plav.
np[j-1]->Color=clWhite; //Panel gde je indeks j bio postaje beo.
}
lb[0]->Left=30+i*40; //Pomeramo Labele koje prikazuju indekse i i j.
171
lb[1]->Left=30+j*40;
}
}
//-------------------------------------------------------------------Primer 93:
Napraviti aplikaciju koja kada se pokrene dinamiki
formira niz Panela, istih dimenzija, ute boje, crne boje
fonta natpisa, font je boldovan i veliine 12.
Na formi se nalaze i dve RadioGroup komponente
kojom se moe birati boja fonta natpisa Panela i boja
Panela. Paneli su rasporeeni po redovima i to u pet
redova po pet Panela. Natpisi na Panelima su brojevi od
1..25 rasporeeni svi sa leva na desno.
Boja fonta natpisa Panela moe biti: crna, crvena,
plava i zelena. Boja pozadine moe biti: uta, siva i bela.
Reenje
//--------------------------------------------------------------------------#include <vcl.h>
#pragma hdrstop
#include "Paneli_o.h"
TForm1 *Form1;
TPanel *niz[25];
: TForm(Owner)
{
}
{
int i,j;
for(i=0;i<5;i++)
{
for(j=0;j<5;j++)
{
pn->Parent=this;
pn->Color=clYellow;
pn->Width=30;
172
pn->Height=30;
pn->Font->Color=clBlack;
pn->Caption=IntToStr(5*i+j+1);
pn->Left=RadioGroup1->Left+j*(pn->Width+20);
pn->Top=150+i*(pn->Height+20);
niz[5*i+j]=pn;
}
}
}
{
{
case 0: niz[0]->Font->Color=clBlack;
break;
case 1: niz[0]->Font->Color=clRed;
break;
case 2: niz[0]->Font->Color=clBlue;
break;
case 3: niz[0]->Font->Color=clGreen;
break;
}
int i;
for(i=1;i<25;i++) niz[i]->Font->Color=niz[0]->Font->Color;
}
{
{
case 0: niz[0]->Color=clYellow;
break;
case 1: niz[0]->Color=clGray;
break;
case 2: niz[0]->Color=clWhite;
break;
}
int i;
for(i=1;i<25;i++) niz[i]->Color=niz[0]>Color;
}
//----------------------------------------------------
Primer 94:
173
Napraviti aplikaciju koja omoguava unos prirodnog broja N, a unos je prihvaen kada je
pritisnut taster Enter, a potom u Memo komponenti prikazuje broj pojavljivanja odabranih cifara.
Nakon unosa broja polja za unos vie nije aktivno a aktivna je komponenta GroupBox sa
komponentama CheckBox. Ako je ekiran CheckBox ta cifra se pojavljuje u Memo izvetaju a u
suprotnom ne.
U Memo izvetaju cifre i ako se dodaju za posmatranje uvek je ureen po rastuem
redosledu u odnosu na cifre koje se posmatraju.
Klikom na dugme PONISTI nestaje izvetaj i aplikacija se vraa u poetno stanje.
Reenje
#include <vcl.h>
#pragma hdrstop
#include "Unit1.h"
TForm1 *Form1;
int x[10];
TCheckBox *niz[10];
: TForm(Owner)
{
}
{
int i;
Edit1->Clear();
Memo1->Enabled=false;
for(i=0;i<10;i++)
{
TCheckBox *bx=new TCheckBox(this);
bx->Parent=GroupBox1; //Svi CheckBox-ovi pripadaju grupi GroupBox1
niz[i]=bx;
bx->Checked=false;
bx->OnClick=Klik; //Svaki CheckBox reaguje na dogadjaj OnClick pod imenom
//Klik.
bx->Height=15;
bx->Width=150;
bx->Left=10;
bx->Top=20+i*(10+bx->Height);
switch(i)
{
case 0: bx->Caption="Pojava broja 0";
174
break;
break;
break;
break;
break;
break;
break;
break;
break;
break;
}
}
}
//--------------------------------------------------------------------------void __fastcall TForm1::Klik(TObject *Sender)
{
int i;
//Brisemo prethodni izvestaj iz komponente Memo.
//Prolazimo kroz sve CheckBox-ove i utvrdjujemo ko je kliknut. Moramo to raditi
da //bi prikaz pojave cifara bio po redu.
for(i=0;i<10;i++)
{
if(niz[i]->Checked==true)
{
//Resenje se svodi u tome da vrednost indeksa niza X predtstavlja `
//odgovarajucu cifru. Znaci indeks i je cifra a z[i] je broj pojave te cifre.
Memo1->Lines->Add("Broj "+IntToStr(i)+
" pojavio se "+IntToStr(x[i])+" puta.");
}
}
}
{
Edit1->Clear();
for(int i=0;i<10;i++) niz[i]->Checked=false; //Nista nije cekirano.
175
Memo1->Enabled=false;
Edit1->SetFocus();
}
{
int i,pom;
if(Edit1->Text=="")
{
ShowMessage("Niste uneli broj!!");
return;
}
//Promenl;jiva pom je vrednost unesenog broja. Izdvajamo cifru po cifru.
pom=StrToInt(Edit1->Text);
while(pom!=0)
{
x[pom%10]++; //pom%10 je cifra, a x[pom%10] je broj pojave te cifre.
pom/=10;
}
Memo1->Enabled=true;
}
//---------------------------------------------------------------------------
Primer 95:
Napraviti
aplikaciju
koja
omoguava premetanje Labele. Labela
je plave boje pozadine i nema nikakav
tekst.
. Premetanjem Labele, Labela
ostaje plave boje. Pritiskom na desni
taster mia onemoguava se dalje
premetanje Labele, a pri vrhu forme
pojavljuje se centrirani tekst u odnosu
na irinu forme sa sadrajem LABEL
SE VISE NEMOZE POMERATI
Prilikom realizacije programa koristiti dogaaje OnDragDrop i OnDragOwer.
176
Reenje
Odvlaenje Drag&Drop deava se kada se mi dovede iznad odreene komponente I
pritisne se levi taster mia. Dok je taster mia pritisnut pokaziva mia se pomeri na drugo mesto,
esto iynad neke komponente. Koponenta iznad koje je zapoeto odvlaenje naziva se izvorite, a
komponenta iznad koje se zavrava odvlaenje naziva se odredite.
Svojtvo DragMode predstavlja nain odvlaenja. Vrednosti su dmAutomatic (komponenta
je stalno spremna za odvlaenje) i dmManual (komponenta nijec stalno spremna za odvlaenje
ve se mora prvo pripremiti podeavanjem).
Dogaaj OnDragOver deava se u toku odvlaenja. Sender je komponenta iznad koje se
nalazi pokaziva mia. Source je komponenta koja se odvlai. X i Y su koordinate mia iznad
tekue komonente. Aceppt odreuje da operacija sme da se zavri iznad tekue komponente ako
je njena vrednost true.Ako se iznad komponente desilo odvlaenje a Accept ima vrednost true
desie se dogaaj OnDragDrop.
Dogaaj OndragDrop deava se komponenti iznad koje je odvlaenje neke druge
komponente zavreno. Sender je komponenta iznad koje se nalazi pokaziva mia. Source je
komponenta koja se odvlai. X i Y su koordinate mia iznad odredine komponente.
//--------------------------------------------------------------------------#include <vcl.h>
#pragma hdrstop
#include "Vuci_o.h"
TForm1 *Form1;
bool kon=true;
: TForm(Owner)
{
}
//--------------------------------------------------------------------------//--------------------------------------------------------------------------void __fastcall TForm1::FormDragOver(TObject *Sender, TObject *Source,
int X, int Y, TDragState State, bool &Accept)
{
Accept = Source->ClassNameIs("TLabel");
}
//--------------------------------------------------------------------------void __fastcall TForm1::FormDragDrop(TObject *Sender, TObject *Source,
int X, int Y)
{
int k,m;
//Promenljive k i m pretstavljaju koordinate granica premestanja Labele.
k=Form1->Width-Label1->Width;
177
m=Form1->Height-2*Label1->Height;
//Ako se proba preci van granica postavljamo ispravan polozaj Labele.
if((X>k)||(Y>m)||(X<0)||(Y<0))
{
if(X<0) X=0;
if(Y<0) Y=0;
if(X>k) X=k;
if(Y>m) Y=m;
}
//Labela se moze pustiti bilo gde na formu.
TForm *DestList = (TForm *)Sender;
DestList->Font = ((TLabel *)Source)->Font;
//Labela koja se premesta dobija svoje koordinate.
((TLabel *)Source)->Left=X;
((TLabel *)Source)->Top=Y;
}
//--------------------------------------------------------------------------void __fastcall TForm1::Label1MouseDown(TObject *Sender,
TMouseButton Button, TShiftState Shift, int X, int Y)
{
switch(Button)
{
case mbLeft: if(kon==true) Label1->DragMode=dmAutomatic;
//Moze se premestati ako ranije nije kliknut desi taster misa jer ce tada
//logicka promenljiva kon imati vrednost false.
break;
case mbRight: Label1->DragMode=dmManual; //Ne moze se premestati.
kon=false;
Label2->Visible=true;
Label2->Caption="LABEL SE VISE NEMOZE POMERATI";
Label2->Left=(this->Width-Label2->Width)/2;
break;
}
}
{
//Aplikacija se zatvara i ako se pritisne taster Esc.
if(Key==27) Application->Terminate();
}
//---------------------------------------------------------------------------
Primer 96:
Napraviti
aplikaciju
koja
formira dva reda Panela sa brojevima
178
kao natpisi od 1 do 5. Mogue je izvriti premetanje Panela tako to Panel premetamo na Panel
koji ima isti natpis.
Mogu se premetati samo Paneli iz donjeg reda. Kada naie nad Panelom koji ima isti
natpis mogue je zavriti sa prevlaenjem i tada Panel iz gornjeg reda postaje crvene boje.
Reenje
//--------------------------------------------------------------------------#include <vcl.h>
#pragma hdrstop
#include "formiranje_o.h"
TForm1 *Form1;
: TForm(Owner)
{
}
{
{
pn->Parent=this;
pn->Height=50;
pn->Width=50;
pn->Top=20;
pn->Left=20+i*60;
pn->Caption=IntToStr(i+1);
pn->Tag=i;
pn->Font->Size=12;
pn->Color=clWindow;
pn->DragMode=dmManual;
pn->OnDragDrop=DragDrop;
pn->OnDragOver=DragOver;
}
{
pn->Parent=this;
pn->Height=50;
pn->Width=50;
179
pn->Top=100;
pn->Left=20+i*60;
pn->Caption=IntToStr(i+1);
pn->Tag=i;
pn->Font->Size=12;
pn->DragMode=dmAutomatic;
pn->OnDragDrop=DragDrop;
pn->OnDragOver=DragOver;
}
}
//--------------------------------------------------------------------------void __fastcall TForm1::DragDrop(TObject *Sender, TObject *Source, int X,int Y)
{
TPanel *pn1=dynamic_cast <TPanel *> (Sender);
TPanel *pn2=dynamic_cast <TPanel *> (Source);
if((pn1->Caption)==(pn2->Caption))
{
pn2->Visible=false;
pn1->Color=clRed;
}
}
//--------------------------------------------------------------------------void __fastcall TForm1::DragOver(TObject *Sender, TObject *Source, int X, int Y, TDragState
State, bool &Accept)
{
TPanel *pn=dynamic_cast <TPanel *> (Source);
if(pn) Accept=true;
else Accept=false;
}
//---------------------------------------------------------------------------
Primer 97:
Napraviti
aplikaciju
koja
prilikom startovanja ima izgled kao
slika sa leve strane, kao da je stao
jedan Panel kvadratnog oblika sa
slike sa desne strane.
U zaglavlju forme nema teksta. Aplikacija
reaguje samo na taster decimalne cifre 1 9.
Pritiskom na neki od tih tastera forma se iri i
omoguava formiranje matrice Panela nnn
pravilnog rasporeda, gde n pretstavlja broj Panela
po redu i ujedno broj redova, a vrednost mu je
jednaka vrednosti pritisnutog tastera. Natpisi na
Panelima su sluajni brojevi.
180
Reenje
//--------------------------------------------------------------------------#include <vcl.h>
#pragma hdrstop
#include "PANEL_O.h"
TForm1 *Form1;
: TForm(Owner)
{
}
{
if(Key>'9' || Key<'1') Key=0; //Mora biti pritisnut taster sa intervala 1 -9
else{
int n=Key-48; //ASSCII kod broja 0 je 48, tj redni broj karaktera '0' je 48.
//Prilikom projektovanja ili dinamikog formiranja komponente, programsko
//okruyrnje Borland C++ Builder automatski adrese komponenti upisuje u svoj niz
//pokazivaca na komponente Components, koji ima ComponentCount
elemenata. //Takodje prilikom brisanja komponente sa metodom Free(), brise se
element iz //niza Components automatski i automatski se menja vrednost
svojstva //ComponentCount. Ako nema brisanja komponenti vec samo formiranja
moglo bi //doci do blokiranja programa zbog zauzetosti memorije. Iz tog razloga u
ovom //primeru prvo se vrsi brisanje svih komponenti sa forme koriscenjem
while //ciklusa.
while(ComponentCount!=0)
{
Components[0]->Free(); //Metodom Free brise se komponenta.
}
//Formiramo matricu Panela.
{
for(int j=0;j<n;j++)
{
TPanel *pn = new TPanel(Sender);
pn->Parent=this;
pn->Width=30;
pn->Height=30;
pn->Caption=IntToStr(random(100));
181
pn->Color=clWhite;
pn->Font->Size=14;
pn->Left=10+j*(pn->Width+10);
pn->Top=10+i*(pn->Height+10);
}
}
//Menjamo velicinu forme sobzirom na broj komponenti na njoj.
this->Width=(n+1)*40-25;
this->Height=(n+1)*40;
}
}
{
randomize();
this->Height=80; //Minimalna visina forme.
this->Width=55; //Minimalna sirina forme.
}
//-------------------------------------------------
Primer 98:
Napraviti aplikaciju koja se sastoji
od jedne komponente ListBox i vie
Memo komponenti. Kroz LisBox se
kreemo strelicama ili klikom na naku od
stavki. Prilikom kretanja samo jedna
stavka je aktivna.
Stavke ListBoxa
su tipovi podataka u C++ jeziku. U
odgovarajuoj
Memo
komponenti
prikazane su osobine izabranog tipa
podatka.
Reenje
Komponenta ListBox
(okvir sa listom) sadri listu iz koje korisnik moe da izabere
jednu ili vie stavki. Okvir sa listom je komponenta tipa TlistBox i nalazi se na kartici Standard,
na paleti komponenti.
Svojstva:
Items Predstavljaju listu stavki koje se nalaze u okviru sa listom.
Tipa je TStrings.
Sorted Svojstvo je tipa bool sa vrednou true ako je lista svakog trenutka ureena po
abecednom redosledu. Podrazumevana vrednost false oznaava da lista nije
ureena po abecednom redosledu i da se sve stavke prikazuju u redosledu kako
su dodavane u listu.
182
Columns Odreuje broj kolona za prikazivanje stavki. Tipa je int. Podrazumevana

vrednost 0 oznaava jednu kolonu sa vertikalnim klizaem po potrebi.
MultiSelect Svojstvo je tipa bool sa vrednou true ako se iz liste moe odabrati vie od
jedne stavke. Podrazumevana vrednost false odreuje mogunost
odabiranja samo jedne stavke.
ExtendedSelect Odreuje reim viestrukog odabiranja kada je vrednost svojstva
MultiSelect jednaka true. Podrazumevana vrednost ovog svojstva je true i
omoguava biranje vie uzastopnih stavki jednim potezom. Vrednost false
oznaava da sve stavke mogu da se biraju samo jedan po jedan.
ItemIndex Ovo svojstvo predstavlja indeks izabrane stavke. Tipa je int.
AutoComplete Ako ovo svojstvo ima vrednost true znak je da korisnik moe izabrati
stavku unoenjem poetnog znaka teksta stavke preko tastature. Bie
odabrana prva stavko koja poinje tim znakom. Vrednost false oznaava da
se stavka ne moe biati unoenjem poetnog slova sa tastature.
SelCount Tipa je int i predstavlja broj odabranih stavki u listi.
Selected Predstavlja niz sa elementima tipa bool. Vrednost true oznaava da je
odgovarajua stavka u listi odabrana, a vrednost false da nije.
//--------------------------------------------------------------------------#include <vcl.h>
#pragma hdrstop
#include "Prikaz_o.h"
TForm1 *Form1;
: TForm(Owner)
{
}
{
ListBox1->ItemIndex=0; //Selektovana prva opcija.
//Postoji pet Memo komponenti iste velicine. Sa metodom BringToFront()
//komponenta se premesta na vrh. Prilikom starovanja aplikacije na vrhu mora biti
//komponenta Memo1.
Memo1->BringToFront();
}
//--------------------------------------------------------------------------void __fastcall TForm1::ListBox1Click(TObject *Sender)
{
183
//Stavku iListBox komponente biramo pomocu svojstva ItemIndeks, a pomocu

//metode BringToFront() povezujemo sa odgovarajucom Memo komponentom
koja //sadrzi opis izabrane stavke.
switch(ListBox1->ItemIndex)
{
case 0: Memo1->BringToFront();
break;
break;
break;
break;
break;
}
}
//---------------------------------------------------------------------------
Primer 99:
Naraviti aplikaciju koja omoguava
uitavanje liste od 12 igraa iz tekstualne
datoteke i njeno smetanje u ListBox
komponentu prilikom startovanja programa iz
tekstualne
datoteke
SPISAK.TXT.
Automatski je izvreno i sortiranje po
abecednom redosledu. Prva stavka ListBox
komponente je aktivna. Sa njene desne strane
nalazi se druga ListBox komponenta gde nema
imena igraa. Izmeu ove dve komponente
nalaye se dva dugmeta. Dugme sa natpisom
>> premeta selektovanog igraa sa levog na
desni ListBox, pri emu desni ListBox moe
imati najvie pet imena. Drugo dugme sa natpisom << premeta imena igraa sa desnog na levi
ListBox.
Reenje
#include <vcl.h>
#pragma hdrstop
#include "Levodesno_o.h"
TForm1 *Form1;
: TForm(Owner)
{
184
}
{
ListBox1->Items->LoadFromFile("Spisak.txt"); //Ucitava se datoteka u ListBox
ListBox1->ItemIndex=0;
}
{
int poz;
if(ListBox2->Items->Count<5)
{
//Premestamo stavku iz prvog ListBox-a u drugi.
poz=ListBox1->ItemIndex;
ListBox2->Items->Add(ListBox1->Items->Strings[poz]);
ListBox1->Items->Delete(poz);
ListBox1->ItemIndex=poz;
}else ShowMessage("Ne moze vise od 5 igraca!!");
}
{
int poz;
if(ListBox2->Items->Count>0)
{
//Premestamo stavku iz drugog ListBox-a u prvi.
poz=ListBox2->ItemIndex;
ListBox1->Items->Add(ListBox2->Items->Strings[poz]);
ListBox2->Items->Delete(poz);
}else ShowMessage("Nema se sta prebaciti!!");
}
//---------------------------------------------------------------------------
Primer 100:
Napraviti
aplikaciju
koja pomou ComboBox
komponente menja veliinu
fonta Labele.
Stavke ComboBox-sa su: 8, 9,
10, 11, 12, 14, 16, 18, 20,
22,
24, 26, 28, 36, 48 I 72.
Prilikom starovanja
aplikacije
tekst
u
ComboBox-u je 12, a I veliina fonta Labele je 12. Klikom na jeziak
komponente ComboBox pojavljuje se spisak opcija a oznaena je samo jedna
opcija sa brojem 12.
185
Program poseduje kontrolu unosa prirodnog broja. Izborom neke opcije

veliina fonta Labele se automatski menja.
Reenje
Komponenta ComboBox
je kombinovani okvir za tekst sa listom. Omoguava
unoenje jednog reda teksta sa tastature (kao kod komponente Edit), ili izbor jedne od stavki sa
liste, kao kod okvira sa listom.
Kada je kombinovani okvir za tekst sa listom u ii, u prikazani okvir za tekst moe da se
unese proizvoljan tekst. Pritiskom na dugme sa strelicom nadole, otvara se padajua lista iz koje
moe da se odabere jedna stavka.
Kombinovani okvir za tekst sa listom je tipa TcomboBox nalazi se na kartici Standard na
paleti komponenti.
Svojstva:
Text Tipa je String i predstavlja kao i kod edita sadraj okvira za tekst.
Items Tipa je TStrings I sadri listu stavki od kojih moe da se odabere jedna. Odabrana
stavka e se pojaviti kao novi sadraj svojstva Text.
ItemIndex Predstavlja indeks odabrane stavke. Tipa je int. Podrazumevana vrednost -1
oznaava da nijedna stavka nije odabrana.
Sorted Svojstvo je tipa bool sa podrazumevanom vrednou false to oznaava da lista
nije ureena po abecednom redosledu.
DropDownCount Svojstvo je tipa int i odreuje najvei broj stavki kiji se prikazuje u
padajuoj listi. Ako je broj stavki u celoj listi vei, korisnik e morati
prelistavati deo po deo liste. U tom sluaju mora postojati i uspravni
kliza. Podrazumevana vrednost ovog svojstva je 8.
AutoDropDown Svojstvo je tipa bool sa podrazumevanom vrednou false to oznaava
da se lista otvara kada korisnik pritisne strelicu nadole na desnom kraju
komponente ili kombinacijom tastera alt+strelica nadole. Vrednost true
oznaava da se lista automatski otvara im korisnik pone sa unosom
teksta.
//--------------------------------------------------------------------------#include <vcl.h>
#pragma hdrstop
#include "Opcija_o.h"
TForm1 *Form1;
: TForm(Owner)
{
}
//---------------------------------------------------------------------------
186
void __fastcall TForm1::ComboBox1Click(TObject *Sender)

{
int poz=ComboBox1->ItemIndex;
Label2->Font->Size=StrToInt(ComboBox1->Items->Strings[poz]);
}
//--------------------------------------------------------------------------void __fastcall TForm1::ComboBox1KeyPress(TObject *Sender, char &Key)
{
if(!isdigit(Key) && Key!=8) Key=0;
else{
if(Key=='0' && ComboBox1->Text=="") Key=0;
}
}
//---------------------------------------------------------------------------
Primer 101:
Napraviti aplikaciju koja omoguava prikaz izabrane stavke ComboBox-a, kao na
slici.
Reenje
//--------------------------------------------------------------------------#include <vcl.h>
#pragma hdrstop
#include "Stavke_o.h"
TForm1 *Form1;
: TForm(Owner)
{
}
//---------------------------------------------------------------------------
187
void __fastcall TForm1::ComboBox1Click(TObject *Sender)

{
Label2->Caption=ComboBox1->Items->Strings[ComboBox1->ItemIndex];
}
//---------------------------------------------------------------------------
Primer 102:
formiranje niza koji se smeta u Memo
komponentu. Aplikacija pomou ComboBox
komponente omoguava izbor jedne od tri
akcije: rotiranje niza u desno, rotiranje niza u
levo i povratak na poetno stanje uz ponovni
unos niza.
Reenje
#include <vcl.h>
#pragma hdrstop
#include "Niz_o.h"
TForm1 *Form1;
int n,br,brt,a[30];
bool kon;
: TForm(Owner)
{
}
{
int i;
br=0;
for(i=0;i<30;i++) a[i]=0;
}
{
if(!isdigit(Key)&&Key!=8)Key=0;
else{
if(Edit1->Text==""&&Key=='0') Key=0;
}
}
188

{
Edit2->SetFocus();
}
{
if(!isdigit(Key) && Key!=8 && Key!='.') Key=0,br--;
}
{
Edit2->Text="";
if(Memo1->Lines->Count==n)
{
ComboBox1->Enabled=true;
}
}
//--------------------------------------------------------------------------//--------------------------------------------------------------------------void __fastcall TForm1::ComboBox1Click(TObject *Sender)
{
int i;
AnsiString p;
switch(ComboBox1->ItemIndex)
{
case 0: p = Memo1->Lines->Strings[n-1];
for(i=n-1;i>0;i--) Memo1->Lines->Move(i-1, i);
break;
case 1: p = Memo1->Lines->Strings[0];
for(i=0;i<n;i++) Memo1->Lines->Move(i, i+1);
Memo1->Lines->Add(p);
break;
189
case 2: Memo1->Lines->Clear();
ComboBox1->Enabled=true;
Edit1->SetFocus();
Edit1->Text="";
}
}
//---------------------------------------------------------------------------
Primer 103:
Napraviti aplikaciju koja omoguava prikaz vremena toperice u obliku hh:mm:ss. Vreme
poinje od oblika 00:00 i menja se sa pokretanjem aplikacije.
Reenje
Timer
je nevizuelna komponenta pomou koje moe da se meri vreme. Timer
periodino izvrava dogaaj OnTimer nakon svakog isteka vremenskog intervala Interval.
Komponenta Timer je tipa TTimer i nalazi se na paleti komponenti kartica System.
Svojstva:
Enabled
Interval
Odreuje da li vreme radi. Tipa je bool sa podrazumevanom vrednou

true. Ako je Timer ukljuen periodino e se generisati dogaaj
OnTimer. Nakon zavretka obrade dogaaja izvravaju se naredbe gde
je timerom izvren prekid. Ako je vrednost Enabled u projektovanju
true, nakon intervala Interval generisae se dogaaj OnTimer.
Odreuje koliko esto e se generisati dogaaj OnTimer izraeno u ms
(milisekundama).
#include <vcl.h>
#pragma hdrstop
#include "vreme_o.h"
TForm1 *Form1;
int k=0;
//---------------------------------------------------------------------------
190
__fastcall TForm1::TForm1(TComponent* Owner)

: TForm(Owner)
{
}
//--------------------------------------------------------------------------void __fastcall TForm1::Timer1Timer(TObject *Sender)
{
int min,sec;
k++;
min=k/60; //Koliko je minuta proteklo
sec=k%60; //Koliko je sekundi proteklo
//Prilikom ispisa bitno je da li je potrebno ispred pisati cifru nula ili ne, jer je po logici
//zadatka potrebno minute i sekunde zapisati kao dvocifren broj. Dopisivae se nula ako
je //podatak jednocifreni, tj vrednost mu je manja od 10.
if(min<10&&sec<10)
Label1->Caption=Format("0%d:0%d",ARRAYOFCONST((min,sec)));
if(min<10&&sec>=10)
Label1->Caption=Format("0%d:%d",ARRAYOFCONST((min,sec)));
if(min>010&&sec<10)
Label1->Caption=Format("%d:0%d",ARRAYOFCONST((min,sec)));
if(min>=10&&sec>=10)
Label1->Caption=Format("%d:%d",ARRAYOFCONST((min,sec)));
}
//---------------------------------------------------------------------------
Primer 104:
Napraviti aplikaciju, kao na slici,
koja se sastoji od tri Panela koji obrazuju
sto.Na Panelu koji pretstavlja plou stola
nalazi se kvadrat sa brojem 60 kao
natpisom. irina poe stola je deljiva sa
irinom Panela.
Pri startovanju aplikacija Panel se
kree sa levog kraja stola prema desnom.
Prilikom pomeranja vrednost broja natpisa
Panela se umanjuje za jedan. Kada kvadrat
stigne u desni ugao Panela vrednost
natpisa Panela je broj 00.
Reenje
191
//--------------------------------------------------------------------------#include <vcl.h>
#pragma hdrstop
#include "kreci_o.h"
TForm1 *Form1;
: TForm(Owner)
{
}
{
int br;
br=StrToInt(Panel4->Caption);
br--; //Posle svake sekunde Panel se pomera a vrednost broja se smanjuje za jedan.
//Ako je broj jednocifren ispred se dodaje nula.
if(br>9) Panel4->Caption=IntToStr(br);
else Panel4->Caption="0"+IntToStr(br);
//Pomeranje se vrsi u levo tako to se svojstvo Left Panela povecava za broj pet.
Panel4->Left+=5;
//Kada broj postane nula prestaje se sa kretanjem tako to se iskljui Timer, jer se pomeranje
//desava u dogadjaju Timera.
if(br==0)Timer1->Enabled=false;
}
//---------------------------------------------------------------------------
Primer 105:
Napraviti
aplikaciju
koja
omoguava
dogaajem OnCreate forme formiranje niza Panela
u etiri reda po pet Panela. Paneli su iste veliine
bele boje, fonta 12, boldovanog i sadri za natpise
brojeve 1..20.
U neparnim redovima brojevi se poveavaju i
upisuju u Panele sa leva na desno, a u parnim brojevi
se poveavaju i upisuju u Panele sa desna na levo.
U zaglavlju forme postoji vreme u sekundama
formata ispisa VREME: 00.
Nakon pokretanja aplikacije vreme stoji sve
dok se ne pritisne taster Enter. Tada kree vreme.
Prve sekunde Panel se boji u plavo, druge sekunde u
crveno, a tree sekunde nestaje, prelazi se na sledei
Panel koji ima broj za natpis za jedan vei od natpisa broja prethodnog Panela koji je nestao.
192
Reenje
//--------------------------------------------------------------------------#include <vcl.h>
#pragma hdrstop
TForm1 *Form1;
int k=0,p;
TPanel *niz[20];
: TForm(Owner)
{
}
{
int i,j;
//Formiramo i rasporedjujemo matricu Panela
for(i=0;i<4;i++)
{
for(j=0;j<5;j++)
{
niz[i*5+j]= new TPanel(this);
niz[i*5+j]->Parent=this;
niz[i*5+j]->Color=clWhite;
niz[i*5+j]->Font->Style=TFontStyles()<<fsBold;
niz[i*5+j]->Caption=IntToStr(j+1+i*5);
niz[i*5+j]->Width=50;
niz[i*5+j]->Height=50;
niz[i*5+j]->Font->Size=12;
niz[i*5+j]->Top=30+i*(niz[i*5+j]->Height + 30);
//U zavisnosti od reda, da li je paran ili neparan zavisi smer stvaranja Panela.
Ako //je red neparan formiranje je sa leva na deso, a ako je paran sa desna na levo.
if(i%2==0) niz[i*5+j]->Left=30+j*(niz[i*5+j]->Width +30);
else niz[i*5+j]->Left=30+(4-j)*(30+niz[i*4+j]->Width);
}
}
this->Width=430;
this->Height=380;
}
193

{
k++;
if(k<10) this->Caption="VREME: 0"+Format("%d",ARRAYOFCONST((k)));
else this->Caption="VREME: "+Format("%d",ARRAYOFCONST((k)));
//Svake sekunde se menja boja.
switch(k%3)
{
case 1: niz[p]->Color=clBlue; //Prve sekunde u plavu boju.
break;
case 2: niz[p]->Color=clRed; //Druge sekunde u crvenu boju.
break;
case 0: niz[p]->Visible=false; //Trece sekunde nestaje
p++; //Povecavamo indeks niza radi prelaska na sledeci Panel.
break;
}
if(k==60) Timer1->Enabled=false; //Nakon 60 sekundi svi Paneli su pogaseni.
}
{
//Nema desavanja dok se ne pritisne taster Enter. Tada se ukljucuje Timer i postavlja
indeks //niza na nulu, jer se sva desavanja desavaju u dogadjaju Timera.
if(Key!='\r') Key=0;
else{
Timer1->Enabled=true;
p=0;
}
}
//---------------------------------------------------------------------------
Primer 106:
Napraviti aplikaciju koja u gornjem levom uglu
forme stalno prikazuje aktivni asovnik u obliku
HH:MM:SS, a donjem levom uglu trenutni dan u
nedelji.
Reenje
//--------------------------------------------------------------------------#include <vcl.h>
#pragma hdrstop
#include "DAN_O.h"
194
TForm1 *Form1;
: TForm(Owner)
{
}
{
AnsiString sh,sm,ss;
Word h,m,sek,msec,dan;
TDateTime datum=Date(); //Funkcijom Date utvrdjuje se datum u obliku TDateTime
dan=DayOfWeek(datum)-1; //Izdvajamo redni broj dana u nedelji.
switch(dan)
{
case 1: Label2->Caption="PONEDELJAK";
break;
case 2: Label2->Caption="UTORAK";
break;
case 3: Label2->Caption="SREDA";
break;
case 4: Label2->Caption="ETVRTAK";
break;
case 5: Label2->Caption="PETAK";
break;
case 6: Label2->Caption="SUBOTA";
break;
case 7: Label2->Caption="NEDELJA";
break;
}
DecodeTime(Time(),h,m,sek,msec); //Dekodiramo sat od funkcije Time() u cas h,
//minuti m, sekundi sek i milisekundi msec.
if(h<10) sh="0"+IntToStr(h);
else sh=IntToStr(h);
if(m<10) sm="0"+IntToStr(m);
else sm=IntToStr(m);
if(sek<10) ss="0"+IntToStr(sek);
else ss=IntToStr(sek);
Label1->Caption=sh+":"+sm+":"+ss;
}
{
195
}
//-----------------------------------------------
Primer 107:
Napraviti
aplikaciju
koja
omoguava korienjem komponente
Timer simulaciju kretanja brodia po
jezeru.
Potrebno je prvo u Windowsu
pronai sluku jezera, a potom u
programu Paint nacrtati sliku brodia sa
tekstom, kao na slici.
Reenje
//--------------------------------------------------------------------------#include <vcl.h>
#pragma hdrstop
#include "Unit1.h"
TForm1 *Form1;
int pom = 0;
: TForm(Owner)
{
}
{
Image1->Picture->LoadFromFile("Sunset.bmp");
Image2->Picture->LoadFromFile("brod.bmp");
Form1->Left = Screen->Width/2 - Form1->Width/2;
Form1->Top = Screen->Height/2 - Form1->Height/2;
}
{
//Brodic se prilikom udaljavanja smanjuje.
Image2->Width = Image2->Width - 1;
Image2->Height = Image2->Height - 1;
196
//Brodic se udaljava.
if (pom==4)
{
Image2->Top = Image2->Top + 1;
pom=0;
}
//Ako je komponenta, slika brodica jako mala, nema svrhe dalje komponentu
//smanjivati, vec gasimo Timer i ispisujemo poruku da je brodic nestao.
if(Image2->Width == 10)
{
Timer1->Enabled = false;
ShowMessage ("brod otisao :)");
}
pom++; //Regulisemo pomeranje brodica.
}
//-----------------------------------------------
Primer 108:
Napraviti aplikaciju koja pretstavlja
koarkaki semafor. Vreme prilikom
startovanja aplikacije je 10:00. Postojie tri
dugmeta za rukovanje semaforom:
START, STOP i RESET, kao i dva
dugmeta za korekciju vremena: + i
Klikom na dugme START dugme je
neaktivno a semafor radi i u tada se ne
moe korigovati vreme. Klikom na dugme
STOP semafor se zaustavlja, dugme
STOP postaje neaktivno a START
aktivno, i tada je mogue korigovati
vreme. Klikom na dugme RESTART
vreme se vraa na poetno 10:00, a
dugmadi START i RESTART su neaktivni. Prilikom startovanja aplikacije samo je
dugme START aktivno. Korekcija vremena vrsi se u sekundama, pri emu se klikom na
taster + vreme uveava za sekundu, a klikom na taster vreme smanjuje za jednu
sekundu..
Reenje
//--------------------------------------------------------------------------#include <vcl.h>
#pragma hdrstop
#include "VREME_O.h"
//---------------------------------------------------------------------------
197
TForm1 *Form1;
int vr=600;
: TForm(Owner)
{
}
{
if(vr>0)
{
vr--;
if(vr/60>9 && vr%60>9)
Label1->Caption=Format("%d:%d",ARRAYOFCONST((vr/60,vr%60)));
if(vr/60>9 && vr%60<10)
Label1->Caption=Format("%d:0%d",ARRAYOFCONST((vr/60,vr%60)));
if(vr/60<10 && vr%60>9)
Label1->Caption=Format("0%d:%d",ARRAYOFCONST((vr/60,vr%60)));
if(vr/60<10 && vr%60<10)
Label1->Caption=Format("0%d:0%d",ARRAYOFCONST((vr/60,vr%60)));
}
}
{
}
{
Timer1->Enabled=false;
198
}
{
vr=600;
Label1->Caption="10:00";
}
{
if(vr<600)
{
vr++;
if(vr/60>9 && vr%60>9)
if(vr/60>9 && vr%60<10)
if(vr/60<10 && vr%60>9)
if(vr/60<10 && vr%60<10)
}
}
{
if(vr>00)
{
vr--;
if(vr/60>9 && vr%60>9)
if(vr/60>9 && vr%60<10)
199
if(vr/60<10 && vr%60>9)
if(vr/60<10 && vr%60<10)
}
}
//--------------------------------------------------------------------------Primer 109:
igricu Kliktanje redom na brojeve.
Dinamiki formirati na Formi pet redova
po pet dugmadi, pri emu se na sluajan
nain na svakom dugmetu pojavljuje
natpis sa sluajno izabranim brojem sa
intervala od 1 do 25.
Za svako dugme vai dogaaj
OnClick. Ako broj nije po redeu na koji
kliknemo potrebno ja da dugme ostane
vidljivo, a ako je po redu dugme e biti
nevidljivo.
Kada nestanu svi dugmadi sa
fornme pojavie se poruka Bravo, Dobro
je, Moze i bolje ili Lose.
U zaglavlju tokom igre ispisuje se
trenutno vreme. Nakon proitane poruke,
potrebno je sve dugmadi fiziki izbrisati i
pozvati ponovo dogaaj za stvaranje
forme OnCreate.
Reenje
//--------------------------------------------------------------------------#include <vcl.h>
#pragma hdrstop
#include <stdlib.h>
#include "primer17_o.h"
TForm1 *Form1;
TButton *comp[25];
int k=0,t=0;
200
int niz[25];
: TForm(Owner)
{
}
{
int br=0;
k=0;
t=0;
randomize();
{
for(int j=0;j<5;j++)
{
TButton *bn = new TButton(this);
bn->Parent=this;
bn->Width=50;
bn->Height=50;
bn->Left=10+j*(bn->Width+10);
bn->Top=10+i*(bn->Height+10);
niz[br]=random(24)+1;
bn->Caption=IntToStr(niz[br]);
comp[k]=bn;
br++;
bn->Font->Style=TFontStyles()<<fsBold;
bn->OnClick=ButtonClick;
}
}
//Sortiranje niza u rastucem redosledu, kako bi kasnije mogli kontrolisati da
li //igrac redom klikce po panelima, tj po brojevima.
int pom;
for (int i=0; i<24; i++)
{
for (int j=i+1; j<25; j++)
{
if (niz[j]<niz[i])
{
pom=niz[i];
niz[i]=niz[j];
201
niz[j]=pom;
}
}
}
Form1->Width=315;
Form1->Height=340;
Application->Title="Kraj igre!!!";
Timer1->Enabled=true; //Startujemo igricu.
}
//--------------------------------------------------------------------------void __fastcall TForm1::ButtonClick(TObject *Sender)
{
//Promenljiva k je indeks niza, a vrednost niza sa tom vrednosti indeksa je broj
koji //je po redu. Ako se vrednosti kliknutog natpisa i vrednosti niza poklope
kliknuti //panel nestaje.
TButton *bn=dynamic_cast<TButton *>(Sender);
if(niz[k]==StrToInt(bn->Caption))
{
bn->Visible=false;
k=k+1;
}
if(k==25)
{
bn->Visible=false;
if (t<=20) ShowMessage("Prolazno vreme je "+IntToStr(t)+", Bravo");
if (t>20 && t<=40) ShowMessage("Prolazno vreme je "+
IntToStr(t)+", Dobro je");
if (t>40 && t<=60) ShowMessage("Prolazno vreme je "+
IntToStr(t)+", Moze i bolje");
if (t>60) ShowMessage("Prolazno vreme je "+IntToStr(t)+", Lose!!");
for(int i=0; i<25; i++) comp[i]->Free();
Form1->FormCreate(Sender);
}
}
{
t++;
Form1->Caption="Trenutino vreme: "+IntToStr(t)+" sec";
}
//--------------------------------------------------------------------------Primer 110:
202
Napisati aplikaciju koja predstavlja poznatu igricu Memorija sa jednim igraem. Na tabli se
nalazi 30 SpeedButton-a koji na samom pocetku aplikacije imaju istu sliku. Klikom na dugme na
dugmetu se pojavljuje nova slika. U jednom trenutku na tabli mogu biti otvorene dve slike ili
jedna slika. Ako su slike indentine oba dugmeta nestaju sa table. Na panelu kao na slici nalaze se
trenutno proteklo vreme i broj otvaranja. Pod otvaranjem podrazumeva se otvaranje dve slike.
Igrica se zavrava kada se pogode svi parovi i vreme se zaustavlja.
Reenje
SpeedButton je dugme sa slikom nad kojim se mogu desiti samo dogaaji sa miem.
Odnosno dugme nikada ne moe dobiti fokus. SpeddButton obino ima sliku a ne i natpis, tipa je
TspeedButton i nalazi se na paleti komponenti kartica Additional.
#include <vcl.h>
#pragma hdrstop
#include "Memorija_o.h"
TForm1 *Form1;
int x[30];
int pom1;
int pom2,brpokusaja=0;
int brsec=0,brmin=0;
TSpeedButton *btnx1=NULL;
TSpeedButton *btnx2=NULL;
int pogodjenih;
: TForm(Owner)
{
}
203
{
unsigned i,j;
int m;
Application->Title="Memorija...";
Label2->Caption = "00:00";
randomize();
pom1=pom2=pogodjenih=0;
Label4->Caption = "0";
//Formiraju se dugmadi ravnomerno rasporedjeni po formi. Svi dugmadi dobijaju istu pocetnu
//sliku i reaguju na dogadjaj ButtonClick. Svojstvo Tag dobija vrednost rednog broja
//dugmeta.
for(i=0;i<6;i++)
{
for(j=0;j<5;j++)
{
TSpeedButton *pok=new TSpeedButton(this);
pok->Parent=this;
pok->Height=80;
pok->Width=80;
pok->Top=20+j*(pok->Height+20);
pok->Left=20+i*(pok->Width+20);
pok->OnClick=ButtonxClick;
pok->Tag=(i+1)+(j*6);
pok->Glyph->LoadFromFile("x.bmp"); //Loaduje se pocetna slika.
}
}
for(i=0;i<30;i++) x[i]=0; //Inicijalizuje se pomocni niz.
//Formira se par sa istim slikama (u nizu x dva clana niza imace jednake vrednosti). Par
//clanova niza bira se na slucajan nacin, medju onim clanovima koji do tada nisu izabrani, a
//to se vidi po tome sto je vrednost tih clanova niza jednaka nuli.
for(i=1;i<16;i++)
{
m=random(30);
while(x[m]!=0) m=random(30);
x[m]=i;
m=random(30);
while(x[m]!=0) m=random(30);
x[m]=i;
}
}
{
204
TSpeedButton *btnx=dynamic_cast<TSpeedButton*>(Sender);
//Promenljivama pom1 i pom2 predstavljaju brojeve dugmadi iz niza koji su kliknuti.
Ako //je vrednost pom1 jednaka sa vrednosti opom2 i ujedno su razliciti od nule, znak je
da su //otvorena dva dugmeta koja su indenticna. Ukoliko su razlicita od nule i medjusobno
nisu //jednaka znak je da ih treba vratiti na stare slike, jer je u pitanju promasaj.
if(pom1!=pom2&&pom1!=0&&pom2!=0)
{
btnx1->Glyph->LoadFromFile("x.bmp");
btnx2->Glyph->LoadFromFile("x.bmp");
pom1=pom2=0;
}
int br=0;
br=btnx->Tag;
br=br-1;
//Ako je pom1 jednak nuli trenutno treba otvoriti jedno dugme, te pom1 dobija redni broj tog
//dugmeta. Ako je pom1 razlicit od nule znak je da treba otvoriti drugo dugme te pom2 dobija
//redni broj drugog dugmeta.
if(pom1==0) pom1=x[br],btnx1=btnx;
else pom2=x[br],btnx2=btnx;
//Sada se na osnovu rednog broja dugmeta dugmetu pridruzuje odgovarajuca slika.
if(x[br]==1) btnx->Glyph->LoadFromFile("1.bmp");
//Ako su promenljive pom1 i pom2 indenticni i dugmadi indenticni znak je da je otvoreni
par //pogodjen, te dugmadi nestaju sa forme a broj pogodaka se povecava za jeda,
if(pom1==pom2&&btnx1!=btnx2)
{
btnx->Visible=false;
btnx1->Visible=false;
pom1=pom2=0;
pogodjenih++;
205
}
//Ako je broj pogodaka jednak 15, znak je da su svi parovi pogodjeni, te je nastupio kraj
//igrice, a vreme se zaustavlja.
if(pogodjenih==15)
{
ShowMessage("Vreme: "+Label2->Caption+" Broj pokusaja: "+Label4->Caption);
}
brpokusaja++;
if(brpokusaja%2==0)
{
//Broj pokusaja jednak je polovini broja otvorenih dugmadi.
Label4->Caption = IntToStr(brpokusaja/2);
}
}
{
brsec++; //Kako se istekom 1000ms sto odgovara vremenu od jedne sekunde desava
//dogadjaj tajmera, to ako postavimo neki brojac da se svaki put kada se dogadjaj desi
//povecava za jedan, taj brojac ce predstavljati vreme koje je proteklo od pocetka //igrice.
brmin=brsec/60;
if(brmin<10&&brsec<10)
{
Label2->Caption="0"+IntToStr(brmin)+":0"+IntToStr(brsec-brmin*60);
}else if(brmin<10){
Label2->Caption="0"+IntToStr(brmin)+":"+IntToStr(brsec-brmin*60);
}else if(brsec<10){
Label2->Caption=IntToStr(brmin)+":0"+IntToStr(brsec-brmin*60);
}
}
//---------------------------------------------------------------------------
Primer 111:
omoguava unos stringa
i
pritiskom na dugme BROJ
utvruje koliko string sadri
samoglasnika
a
koliko
suglasnika.
Dugme
BRISI
omoguava
brisanje teksta iz polja za unos, a na
mestima gde se prikazuje broj
suglasnika i broj samoglasnika prikazuje
se etiri znaka pitanja.
206
Reenje
STRINGOVI
Definicija stringa:
String je niz znakova. Slui za pretstavljanje tekstova. Borland C++ Builder
koristi dve vrste stringova: AnsiString i string koji se zavrava znakom '\0'.
Funkcije za prervaranje iz jednog stringa u drugi su:
Pretvaranje AnsiString-a u string koji se zavrava znakom '\0':
s=StrPCopy(s,ss); //ss je AnsiString
Pretvaranje string koji se zavrava znakom '\0' u AnsiString:
ss=StrPas(s); //ss je AnsiString
String koji se zavrava znakom '\0'

String koji se zavrava znakom '\0'\ omoguava da se kroz string prolazi pomou
indeksa i pri tome se najee koristi while ciklus. Dozvoljene su manipulacije sa
stringom kao sa obinim nizom stim to se mora voditi rauna da se string mora
zavravati sa znakom '\0'. Prvi karakter stringa ima indeks nula.
Deklaracija stringa koji se zavrava znakom '\0':
char *s=new char[MAX];
Inicijalizacija stringa koji se zavrava znakom '\0':

s[0]= '\0';
AnsiString:
Svojstvo Caption ili Text su tipa AnsiString-a a nalaze se kao svojstva veine
komponenti.
U definiciji stringa naznaeno je da je string niz. To znai da se kroz string
prolazi kao i kroz niz sa indeksom. Indeks prvog znaka stringa je 1 kod AnsiString-a, a
kod stringa koji se zavrava znakom '\0' indeks prvof znaka stringa je 0.
Kod AnsiString-a koristi se operator + koji omoguava spajanje stringova.
Tip podatka AnsiString ne dozvoljava da se u string upisuje karakter po karakter
pomocu dodele. Svi poslovi se rade pomou funkcija.
207
Deklaracija i inicijalizacija stringa:

AnsiString s=:
Najvaznije funkcije za rad sa AnsiString-om:
int Length(void);
Duina stringa utvruje se vunkcijom Length i predstavlja broj karaktera
koji se nalazi u stringu.
int Pos(AnsiString sub);
Funkcija odreuje pozicije od koje se prvi put pojavljuje string sub u
ispitivanom stringu. Ako string sub nije podstring ispitivanog stringa funkcija vraa
broj 0.
AnsiString Insert(AnsiString s, int index);
Umee string s od pozicije index u posmatrani string.
AnsiString Delete(int pocindex, int krajindex);
Brie podstring koji se nalzi izmeu poziocija pocindex i krajindex.
AnsiString SubString(int pocindex, int krajindex);
Omoguava stvaranje novog stringa koji je deo podstringa isptivanog stringa
izmeu pozicija pocindex i krajindex.
AnsiString UpperCase(void);
Vraa novi string koji se dobija pretvaranjam svih karaktera izvorinog
stringa u velika slova.
AnsiString LowerCase(void);
Vraa novi string koji se dobija pretvaranjam svih karaktera izvorinog
stringa u mala slova.
AnsiString StringOfChar(char ch, int br);
Formira i vraa AnsiString koji se sastoji od br ynakova ch.
int StrToInt(AnsiString s);
//Konvertuje string s u broj tipa int.
AnsiString IntToStr(int broj );
//Konvertuje broj tipa int u string;
float StrToFloat(AnsiString s);
//Konvertuje string s u broj tipa float
AnsiString FlatToStr(float broj);
//Konvertuje broj tipa float u string
//--------------------------------------------------------------------------#include <vcl.h>
#pragma hdrstop
#include "Brojsamisugl_o.h"
TForm1 *Form1;
208

: TForm(Owner)
{
}
{
int i,brsam=0, brsugl=0;
char *s=new char[30]; //Promenljiva s je raspakovani dinamicki string.
s=StrPCopy(s,Edit1->Text); //Pretvaranje iz pakovanog u raspakovani string.
//Kroz raspakovani string se uvek prolazi kao i kroz niz, sa ciklusom, stim da je logicno
//koristiti while ciklus jer se raspakovani string zavrsava sa znakom \0'.
i=0;
while(s[i]!='\0')
{
if(isalpha(s[i]))
{
if(s[i]=='A'||s[i]=='a'||s[i]=='E'||s[i]=='e'||s[i]=='O'|
|s[i]=='o'||s[i]=='I'||s[i]=='i'||s[i]=='U'||s[i]=='u') brsam++;
else brsugl++;
}
i++; //Cesto se zaboravi uvecati indeks pa cilus postane beskonacan.
}
delete []s; //Svakom new mora odgovarati jedan delete.
Label5->Caption=IntToStr(brsam);
Label3->Caption=IntToStr(brsugl);
}
{
Edit1->Text="";
Edit1->SetFocus();
}
//---------------------------------------------------------------------------
209
Primer 112:
omoguava unos stringa, a potom
ptitiskom na taster UTVRDI
utvruje da li uneseni string
predstavlja palindrom. Ako je
polindrom u Labeli gde je
odgovor upisae se re DA, a u
suprotnom re NE.
Kada se klikne na dugme
BRISI vri se brisanje stringa i aplikacija se vraa u poetno stanje.
Reenje
//--------------------------------------------------------------------------#include <vcl.h>
#pragma hdrstop
TForm1 *Form1;
: TForm(Owner)
{
}
{
AnsiString s;
int i,j;
s=Edit1->Text;
s=s.UpperCase();
char *ss=new char[30];
ss=StrPCopy(ss,s);
//Iz stringa brisemo sve praznine.
i=0;
while(ss[i]!='\0')
{
if(ss[i]==' ')
{
j=i;
while(ss[j]!='\0') ss[j]=ss[j+1],j++;
ss[j]='\0';
}else i++;
}
210
//Da bi string bio palindrom, prva polovina stringa mora biti indenticna sa inverznom
//drugom polovinom stringa. Znaci jednim indeksom prolazicemo od pocetka stringa, a
//drugim od kraja stringa, sve dok se indeksi ne poklope ili mimoidju.
i=0;
j=strlen(ss)-1;
while(ss[i]==ss[j] && i<=j) i++,j--;
if(j<=i)Label3->Caption="DA";
else Label3->Caption="NE";
delete []ss;
}
{
Edit1->Text="";
Edit1->SetFocus();
}
//---------------------------------------------------------------------------
Primer 113:
Napraviti
aplikaciju
koja
omoguava unos stringa, a potom vri
izbor formatiranja stringa..
Izbor je: sva slova postaju
mala, sva slova postaju velika,
inverzna slova (mala u velika i
obrnuto) i vraanje prvobitnog stringa.
Prilikom
startovanja
aplikacije nijedna stavka komponente
RadioGroup nije aktivna.
Reenje
//--------------------------------------------------------------------------#include <vcl.h>
#pragma hdrstop
TForm1 *Form1;
AnsiString pom;
211

: TForm(Owner)
{
}
{
if(Edit1->Text==" ") return;
char *p= new char[30];
p=StrPCopy(p,s);
{
case 0: s=s.UpperCase();
break;
case 1: s=s.LowerCase();
break;
case 2: int i=0;
while(p[i]!='\0')
{
//Ako je malo slovo postaje veliko i obrnuto.
if(p[i]>='a'&&p[i]<='z') p[i]='A'+p[i]-'a';
else if(p[i]>='A'&&p[i]<='Z') p[i]='a'+p[i]-'A'
i++;
}
s=StrPas(p);
break;
case 3: s=pom;
break;
}
delete p[];
Edit1->Text=s;
}
//--------------------------------------------------------------------------//--------------------------------------------------------------------------void __fastcall TForm1::Edit1Exit(TObject *Sender)
{
pom=Edit1->Text; //Nakon napustanja komponente pamtim string u pomocnoj
//promenljivoj.
}
//---------------------------------------------------------------------------
212
Primer 114:
Napraviti
aplikaciju
koja
svako malo slovo pretvarac u velika
slova, u stringu nema tabulatora i
svaki
viestruki
niz
praznina
zamenjuje sa jednom prazninom.
Izmenjeni string prikazati u
posebnom
polju
za
prikaz
rezultantnog stringa.
Aplikacija
poseduje
dva
dugmeta: RADI i BRISI.
Reenje
//--------------------------------------------------------------------------#include <vcl.h>
#pragma hdrstop
#include "praznine_o.h"
TForm1 *Form1;
: TForm(Owner)
{
}
{
AnsiString s;
char *p= new char[300];
s=Edit1->Text;
s=s.UpperCase();
p=StrPCopy(p,s);
//Prvo sve tabulatore zamenjujemo sa prazninama.
int i=0;
while(p[i]!='\0')
{
if(p[i]=='\t') p[i]=' ';
i++;
}
//Niz uzastopnih praznina zamenjujemo sa jednom prazninom.
213
i=1;
while(p[i]!='\0')
{
if(p[i]==' ' && p[i-1]==' ')
{
int j=i;
while(p[j]!='\0') p[j]=p[j+1],j++;
p[j]='\0';
}else i++;
}
s=StrPas(p);
Edit2->Text=s;
delete []p;
}
{
Edit1->Clear();
Edit2->Clear();
Edit1->SetFocus();
}
//-------------------------------------------------
Primer 115:
Napraviti aplikaciju koja na
osnovu prirodnog broja N i
racionalnog broja X ra;una sumu S po
dole navedoj formuli. Program
poseduje zatitu unosa prirodnog i
racionalnog broja.
S = x
x2
x3
x4
xn
+ 2
3
+ ...(1) n 1 n 1
x +1+ 2 x +1+ 2 + 3 x +1+ 2 + 3 + 4 + 5
x + 1 + 2 + 3 + 4 + ... + n
Reenje
//--------------------------------------------------------------------------#include <vcl.h>
#pragma hdrstop
#include "Zbir_o.h"
//---------------------------------------------------------------------------
214
TForm1 *Form1;
: TForm(Owner)
{
}
{
if(!isdigit(Key) && Key!=8 && Key!='+' && Key!='-' && Key!='.') Key=0;
else{
AnsiString s=ed->Text;
if((Key!='.' && Key!=8) && (s=="0" || s=="+0" || s=="-0")) Key=0;
switch(Key)
{
case '+': case '-': if(s!="") Key=0;
break;
case '.': int k=s.Pos(".");
if(k!=0 || s=="" || s=="+" || s=="-") Key=0;
break;
}
}
}
{
else{
if(s=="" && Key=='0') Key=0;
}
}
{
{
ShowMessage("Niste uneli oba podatka!!");
}else{
215
float s,x,pre,p;
int t,z,n;
for(int i=1;i<=n;i++)
{
if(i==1) s=x, z=-1, p=x, t=1;
else t+=i, pre=p, p*=x, s=s+z*p/(pre+t),z=-z;
}
Edit3->Text=Format("%.3f",ARRAYOFCONST((s)));
}
}
{
Edit1->Clear();
Edit2->Clear();
Edit3->Clear();
Edit1->SetFocus();
}
//---------------------------------------------------------------------------
Primer 116:
Napraviti
aplikaciju
koja
ptitiskom na taster RADI vri saimanje
stringa tako to se uzastopni niz istih
znakova zamenjuje samo sa jednim
znakom.
Kada se klikne na dugme BRISI
vri se brisanje stringa i aplikacija se vraa
u poetno stanje.
Reenje
//--------------------------------------------------------------------------#include <vcl.h>
#pragma hdrstop
216

TForm1 *Form1;
: TForm(Owner)
{
}
{
int i,j;
AnsiString s;
char *ss=new char[30];;
s=Edit1->Text;
ss=StrPCopy(ss,s);
i=0;
while(ss[i]!='\0')
{
if(ss[i]==ss[i+1])
{
j=i;
while(ss[j]!='\0') ss[j]=ss[j+1],j++;
ss[j]='\0';
}else i++;
}
Label3->Caption=StrPas(ss);
}
{
Edit1->Text="";
Edit1->SetFocus();
}
//---------------------------------------------------------------------------
217
Primer 117:
Napraviti aplikaciju koja pravi
statistiki prikaz pojave slova u
unesenom stringu. Program ne
razlikuje prilikom brojanja mala i
velika slova.
Program se sastoji od polja za
unos stringa, GroupBox-a sa natpisom
Pojava slova u kojoj se nalaze dve
Memo komponente. Prva Memo
komponenta je sive boje i u njoj se
nalaze sva velika slova Engleske
azbuke. Drugi Memo sadri prilikom
startovanja aplikacije sve nule. Niti
jedan Memo ne sadri ukljucen
ScrollBar jer redovi prve Memo
komponente moraju pratiti redove
druge Memo komponente.
Klikom na dugme URADI u
Memo komponenti Pojava menjaju se
vrednosti, tako da one odgovaraju
broju pojava odreenog slova u
stringu. Klikom na dugme BRISI
stanje se vraa na sluaaj kada smo startovali aplikaciju.
Reenje
//--------------------------------------------------------------------------#include <vcl.h>
#pragma hdrstop
#include "pojava_o.h"
TForm1 *Form1;
: TForm(Owner)
{
}
{
{
AnsiString s;
218
char c='A'+i; //Dobijamo odgovarajuce veliko slovo.

s=s.StringOfChar(c,1); //Formiramo string s koji sadrzi jedno to slovo.
Memo1->Lines->Add(s); //Dodajemo slovo u pri Memo.
Memo2->Lines->Add("0"); //U drugi Memo upisujemo nulu.
}
}
{
s=s.UpperCase(); //Pretvaramo sva slova u velika jer program ne razlikuje
velika slova od malih.
char c;
for(int j=0;j<Memo1->Lines->Count;j++)
{
c='A'+j; //Formiramo odgovarajuce veliko slovo.
//Formiramo string radi pretrage koji sadrzi samo to veliko slovo.
AnsiString sss,ss=ss.StringOfChar(c,1);
sss=s;
while(sss.Pos(ss)) //Dokle god postoji takvog slova u stringu radi.
{
int i=sss.Pos(ss); //Utvrdi poziciju gde je slovo.
if(i!=0) //Ako je pozicija razlicita od nule slova postoji.
{
int k=StrToInt(Memo2->Lines->Strings[j]);
k++; //Uvecavamo brojac pojava slova za jedan.
//Upisujemo novo stanje brojaca u Memo komponentu.
Memo2->Lines->Strings[j]=IntToStr(k);
//Brisemo deo stringa, od pocetka stringa zakljucno sa slovom koje je
//pronadjeno.
sss=sss.Delete(1,i);
}
}
}
}
//--------------------------------------------------------------------------//---------------------------------------------------------------------------
219

{
Edit1->Clear();
//Potrebno je samo Memo pojava slova menjati vracanjem svih redova na nulu.
{
Memo2->Lines->Add("0 ");
}
Edit1->SetFocus();
}
//--------------------------------------------------------------------------Primer 118:
Napraviti aplikaciju koja omoguava unos izvornog stringa u obliku AnsiString-a i
ifrovanog stringa. ifrovani AnsiString je oblika broj#string. Nakon unosa stringova
potrebno je formirati i ispisati novi string koji na poziciju broj u izvornom stringu umee
substring string kao deo ifrovanog stringa ali pretvaranjem svih slova u velika slova.
Reenje
#include <vcl.h>
#pragma hdrstop
#include "korrdic_o.h"
TForm1 *Form1;
220
: TForm(Owner)
{
}
{
AnsiString s1,s2,p="#",p1,p2;
int a,br;
s1=Edit1->Text; //Izvorni string.
s2=Edit2->Text; //Sifrovani string.
a=s2.Pos(p); //Trazi se pozicija karaktera # u sifrovanom stringu.
p1=s2; //Pamtim sifrovani string.
p2=s2.SubString(1,a-1); //Izdvajam prvi deo sifrovanog stringa..
br=StrToInt(p2); //Dobijamo podatak broj iz sifre.
p1.Delete(1,a); //Brisemo prvi deo stringa.
p1=p1.UpperCase(); //Pretvaramo drugi deo stringa string u velika slova.
p1+=" "; //Dodajemo prazno mesto u string.
s1.Insert(p1,br); //Umescemo sifrovani string na odredjenu poziciju.
Label1->Caption=s1; //Upisujemo string u Labelu.
}
{
Edit1->Text="";
Edit2->Text="";
Label1->Caption="??????????";
}
//-----------------------------------------------
Primer 119:
Napraviti
aplikaciju
koja
omoguava unos dekadnog broja, a
potom po izboru vri njegovo
pretvaranje u drugi brojevni sistem.
Na raspolaganju su etiri brojevna
sistema: dekadni, binarni, oktalni i
heksadecimalni.
Klikom na dugme PRETVORI
vri se pretvaranje iz dekadnog u neki
drugi izabrani brojevni sistem, a klikom
na dugme RESETUJ vri se podstavljanje aplikacije na poetno stanje.
221
Reenje
//--------------------------------------------------------------------------#include <vcl.h>
#pragma hdrstop
#include "Broj_o.h"
TForm1 *Form1;
: TForm(Owner)
{
}
{
if(Edit1->Text=="")
{
//Ako se ne unese string greska je i polje unosa se boji u crveno.
Edit1->Color=clRed;
Edit1->SetFocus();
return;
}
//Izdvajamo broj iz polja unosa ogranicenog na maksimalno osam cifara.
int broj=StrToInt(Edit1->Text);
AnsiString s;
int pom;
//Utvrdjujemo u koji sistem treba pretvarati uneseni broj.
{
case 0: Edit2->Text=Edit1->Text; //Vec je dekadni i treba ga samo prepisati.
break;
case 1: pom=broj; //Pamtim broj u pomocnu promenljivu.
s=""; //Broj se formira dodavanjem u pomocni string s nule i jedinice.
//Ciklus se odvija sve dok postoji broj..
while(pom!=0)
{
//Osnova binarnog sistema je broj dva. To je razlog sto se cifra
//izdvaja deljenjem sa brojem dva.
222
if(pom%2==0) s.Insert("0",1); //Ubacije se jedinica.

else s.Insert("1",1); //Ubacuje se nula.
pom/=2; //Smanjujemo binarni broj za polednju cifru.
}
Edit2->Text=s; //Upisujemo binarni broj iz stringa s u polje prikaza.
break;
case 2: pom=broj;
s="";
while(pom!=0)
{
//Ubacujemo oktalnu cifru. Osnova oktalne cifre je broj osam.
s.Insert(IntToStr(pom%8),1);
pom/=8; //Izbacujemo poslednju oktalnu cifru.
}
Edit2->Text=s; //Upisujemo oktalni broj iz stringa s u polje prikaza.
break;
case 3: pom=broj;
while(pom!=0)
{
//Osnova heksadecimalnog brojevnog sistema je 16, stim sto
umesto //broja 10 je slovo A, broja 11 slovo B, broja 12 slovo C, 13
slovo D, //14 slovo E i 15 slovo F.
if(pom%16<10) s.Insert(IntToStr(pom%16),1);
else{
switch(pom%16)
{
case 10: s.Insert("A",1);
break;
case 11: s.Insert("B",1);
break;
case 12: s.Insert("C",1);
break;
case 13: s.Insert("D",1);
break;
223
case 14: s.Insert("E",1);

break;
case 15: s.Insert("F",1);
break;
}
}
pom/=16;
}
Edit2->Text=s;
break;
}
}
{
Edit1->Clear();
Edit2->Clear();
RadioGroup1->ItemIndex=0;
Edit1->SetFocus();
}
{
}
//---------------------------------------------------------------------------
Primer 120:
224
Napraviti aplikaciju digitron kaja predstavlja digitron sa etiri osnovne aritmetike

operacije.Za prikaz brojeva koristiti komponentu Memo jer obezbeuje poravnavanje sa desne
strane. Prilikom startovanja aplikacije digitron je izgleda kao na slici sa brojem 0 i takom.
Brojevi se unose iskljuivo pomou tastera koji su crne boje i predstavljaju Panele, a natpisi na
njima su bele boje. Operatori su Paneli bele boje a boja natpisa na njima su crvene boje.
Za sve Panele koji predstavljaju brojeve od 1..9 koristi se jedinstven dogaaj Onclick.
Za sva etiri operatora postoji jedinstveni dogaaj
OnClick. Svi ostali Paneli imaju poseban dogaaj
OnClick. Sa tasterom +/- menja se znak, te ako je broj
bio negativan znak se brie iz broja, a ako je bio
pozitivan znak se dodaje broju. Sa tasterom . dodaje se
decimalna taka broju i kao takva moe postojati samo
na jednom mestu. Kada se doda decimalna taka,
nastavie se sa unosom decimalnog dela broja. Ako je
broj celobrojan takoe poseduje decimalnu taku.
Program dozvoljava korienje tastera BackSpace i time
se brie cifra po cifra broja, ali nikako i decimalna taka.
Ako se izbriu sve cigre broj postaje 0. kao i prilikom
startovanja aplikacije. Broj je prihvaen kao unet kada se
klikne na Panel operatora.
Digitron sukcesivno izvrava unesene operacije,
bez potovanja prioriteta operatora, sve dok se ne klikne
na dugme = kada se ispisuje rezultat. Taster C
omoguava brisanje samo poslednjeg unesenog broja,
dok se tasterom CE ponitava i dosadanji izraunati niz
sukcesivnih operacija.
Reenje
//--------------------------------------------------------------------------#include <vcl.h>
#pragma hdrstop
#include "Digitron_o.h"
TForm1 *Form1;
//Promenljiva smer odredjuje da li se unosi cifra celobrojnog dela broja (vrednost 1) ii cifra
//decimalnog dela (vrednost 0). Promenljiva ops pretstavlja staru operaciju, a opn novu operaciju.
//Promenljive ops i opn mogu imati vrednosti od 0 4. Vrednost 0 nema operacije, 1
//operacija sabiranja, 2 operacija oduzimanja, 2 operacija mnozenja i 4 operacija deljenja.
int smer=1,ops=0,opn=0;
//Promenljiva rez pretstavlja trenutni rezultat, a no pocetku ima vrednost 0.
//Promenljiva prvi ima vrednost false ako prilikom unosa operanda do tada nije unesena niti jedna
//cifra, a true ako je vec unesena neka cifra.
225
//Promenljiva bio ima vrednost true ako je bio zavrsen unos operanda (broja), a false u
//suprotnom..
float rez=0;
bool prvi=false, bio=false;
: TForm(Owner)
{
}
//--------------------------------------------------------------------------void __fastcall TForm1::Panelx1Click(TObject *Sender) //Cifre 1 - 9
{
AnsiString s=Memo1->Lines->Strings[0];
//Zavrsen je u prethodnom trenutku unos operanda ako je bio true.
if(bio==true)
{
Memo1->Lines->Strings[0]="0."; //Postavlja se pocetak unosa novog operanda.
bio=false; //Novi broj se unosi.
s=Memo1->Lines->Strings[0];
}
if(prvi==false) s.Delete(1,1); //Ako se unosi prva cifra ostace broj 0 a unosi se cifra
//celobrojnog dela.
//Ako je smer = 1 unosi se cifra celobrojnog dela a u suprotnom decimalnog dela.
if(smer==1) s.Insert(pn->Caption,s.Length());
else s.Insert(pn->Caption,s.Length()+1);
prvi=true; //Unesena je cifra.
Memo1->Lines->Strings[0]=s;
}
//--------------------------------------------------------------------------void __fastcall TForm1::Panel14Click(TObject *Sender) //Decimalna tacka.
{
//Uneta je decimalna tacka, te je znak da ce se cifre unositi u decimalnom delu broja.
smer=0; }
//--------------------------------------------------------------------------void __fastcall TForm1::Panel15Click(TObject *Sender) //Znak.
{
//Ako je broj pozitivan znak je da je broj pozitivan, te mu dodajemo znak minus. U
//suprotnom broj je negativan, te sec znak mora iz broja izbrisati.
if(StrToFloat(Memo1->Lines->Strings[0])>0) s.Insert("-",1);
else s.Delete(1,1);
226
}
//--------------------------------------------------------------------------void __fastcall TForm1::Panel13Click(TObject *Sender) //Cifra 0.
{
//Ne moze se uneti cifra 0 ako se unosi celobrojni deo, a trenutna vrednost broja je 0.
if(smer==1 && StrToFloat(Memo1->Lines->Strings[0])==0) return;
if(smer==1) s.Insert("0",s.Length());
else s.Insert("0",s.Length()+1);
}
//--------------------------------------------------------------------------void __fastcall TForm1::Panel17Click(TObject *Sender) //C. Ponistava se sav niz operacija.
{
//Pri novo nizu operacija sve je isto sa promenljivama kao i prilikom startovanja programa.
smer=1;
Memo1->Lines->Strings[0]="0.";
prvi=false;
rez=0;
}
//--------------------------------------------------------------------------void __fastcall TForm1::Panel18Click(TObject *Sender) //CE.
{
//Ponistava se samo poslednje uneseni operand, ali je dosadasnji rezultat niza operacija
//sacuvan.
prvi=false;
smer=1;
Memo1->Lines->Strings[0]="0.";
}
//--------------------------------------------------------------------------void __fastcall TForm1::Panelx2Click(TObject *Sender)
{
float pod=StrToFloat(Memo1->Lines->Strings[0]);
//Pamtimo prethodnu operaciju, jer uvek se izvrsava prethodna operacija ops, stim da
kada //se klikne na = izvrsavace se poslednja operacija op.
ops=opn;
opn=pn->Tag;
227
switch(ops)
//Izvrsava se operacija.
{
case 1: rez+=pod;
break;
case 2: rez-=pod;
break;
case 3: rez*=pod;
break;
case 4: rez/=pod;
break;
}
//Ako nije bilo prethodne operacije, a to je slucaj kada se unese samo prvi operand.
if(ops==0) rez=pod;
//Utvdjuje se da li je rezultat celobrojan ili racionalan, radi dopisivanja decimalne tacke.
int pom=rez;
if(pom!=rez) Memo1->Lines->Strings[0]=FloatToStr(rez);
else Memo1->Lines->Strings[0]=IntToStr(pom)+".";
bio=true;
smer=1;
prvi=false;
}
{
float pod=StrToFloat(Memo1->Lines->Strings[0]);
switch(opn) //Izvrsavace se poslednja operacija.
{
case 1: rez+=pod;
break;
case 2: rez-=pod;
break;
case 3: rez*=pod;
break;
case 4: rez/=pod;
break;
}
smer=1;
prvi=false;
bio=false;
int pom=rez;
ops=opn=0;
if(pom!=rez) Memo1->Lines->Strings[0]=Format("%f",ARRAYOFCONST((rez)));
else Memo1->Lines->Strings[0]=IntToStr(pom)+".";
}
//---------------------------------------------------------------------------
228
Primer 121:
Napisati aplikaciju koja na osnovu unetog prirodnog broja n izraunava zbir kvadrata prvih
n prirodnih brojeva. Za izraunavanje zbira koristiti funkciju Zbir iji je prototip: int Zbir(int n);
Program poseduje zatitu unosa prirodnog broja.
Reenje
FUNKCIJE
Definicija funkcije:
Funkcije su potprogrami koji na osnovu izvesnog broja argumenata daju
jedan rezultat koji se naziva vrednost funkcije.
Osobine funkcija:
Vrednost funkcije moe da se koristi ugraivanjem poziva funkcije u izraze.

Poziv funkcije se, u stvari, smatra operatorom kao i svi ostali operatori.
Funkcije kontroliu pristup do vanih podataka i uvaju ih od neovlaenih
promena.
Funkcija skriva detalje naina obavljanja odreenog zadatka. Ovaj princip
se zasniva na ideji da onoga ko poziva funkciju ne mora interesovati kako
odreena funkcija reava odabrani problem koji je rezultat funkcionalne
dekompozici
Definisanje funkcije
Funkcija se definie naredbom za definisanje funkcije:
tip naziv_funkcije(lista _argumenata)
{
telo_ funkcije
}
tip - predstavlja osnovni tip vrednosti funkcije (svi standardni prosti tipovi).
Vrednost funkcije moe da bude samo jedan podatak. Za tip vrednosti
229
funkcije ne moe da bude niz. Za funkcije koje ne stvaraju vrednost funkcije

kao oznaka tipa treba da se koristi slubena re void. Ako se izostavi oznaka
tipa podrazumeva se tip int.
naziv_funkcije - sastoji se od indentifikatora funkcije, koji je istovetan sa bilo
kojom vrstom indentifikatora.
lista_argumenata - predstavljaju argumente funkcije pomou kojih se vri
unoenje poetnih vrednosti funkcije. Vrednost funkcije se izraunava na
osnovu tih poetnih podataka. Argumenti se u listi argumenata razdvajaju sa
zarezom. Pojedini argumenti definiu se na isti nain kao i podaci: tip naziv.
Za razliku od naredbi za definisanje podataka ovde se za svaki argument mora
zasebno navesti oznaka tipa. U sluaju vektora dovoljno je da se samo parom
zagrada oznai da se radi o vektoru. Argumenti koji se pominju prilikom
definisanja funkcije nazivaju se i formalnim argumentima. Oni nisu stvarni
podaci koji se obrauju u toku izvravanja funkcije.Formalni argumenti koji
se pominju prilikom pozivanja funkcije zamenjuju vrednostima odgovarajuih
stvarnih argumenata koje se onda obrauju.
telo_funkcije - predstavlja sadraj funkcije koja se definie. Ona je po formi blok
(nalazi se izmeu vitiastih zagrada), to znai da moe da sadri deklarativne
i izvrne naredbe. Ako funkcija kao rezultat svog rada vraa neku vrednost u
okviru tela funkcije mora se nalaziti naredba return.
Opti oblik naredbe return je:
return izraz;
ili
return;
Izraz mora da se po tipu slae sa predvienim tipom vrednosti
funkcije.Naredba return se koristi kada je potrebno izvriti povratak u glavni
program (u okviru funkcije na vie mesta se moe nalaziti naredba return).
Znai osim to moe da vrati vrednost u glavni program, omoguava i
prekidanje izvravanja programskog toka u funkciji, bez obzira na kom mestu
se nalazi u telu funkcije. Kod funkcija tipa void naredba return ne sme da
sasdri izraz.
//--------------------------------------------------------------------------#include <vcl.h>
#pragma hdrstop
#include "Zbir_o.h"
TForm1 *Form1;
: TForm(Owner)
{
}
230
//--------------------------------------------------------------------------//--------------------------------------------------------------------------int ZbirKvadrata(int n)
{
int i,s;
s=0;
for(i=1;i<=n;i++) s+=i*i;
return s;
}
{
unsigned s,i,n;
if(Edit1->Text=="")
{
Edit1->SetFocus();
return;
}
s=ZbirKvadrata(n);
}
{
Edit1->Text="";
Edit1->SetFocus();
}
{
else{
}
}
//---------------------------------------------------------------------------
231
Primer 122:
Napraviti aplikaciju koja na osnovu unesenog prirodnog broja N izraunava zbir prvih N
lanova beskonanog niza kao na slici.
Prva dva lana beskonanog niza imaju vrednost 1, a poev od treeg lana elementi sa
neparnim rednim brojem dobijaju se sabiranjem prethodna dva lana, dok se elementi sa parnim
rednim brojem dobijaju tako to se prethodi lan pomnoi sa brojem 2. Program poseduje zatitu
unosa prirodnog broja. Prilikom realizacije programa obavezno koristiti funkciju Zbir koja
izraunava zbir prvih N lanova beskonanog niza.
Reenje
Jedna bitna akcija prilikom pozivanja funkcije je prosleivanje vrednosti stvarnih
argumenata formalnim argumentima funkcije, ili predaja parametara.
Vrednosti stvarnih argumenata funkcije slue za inicijalizaciju formalnih argumenata
funkcije pre obrade tela funkcije.
Predaja parametara moe se biti: predaja parametara po vrednost i predaja
parametara po referenci.
Prilikom predaje parametara po vrednoasti kopija vrednosti promenljive se
prosleuje funkciji, odnosno formalnim parametrima funkcije. Vrednost promenljive koja
je predala vrednost ostaje nepromenjena nakon zavretka funkcije.
//--------------------------------------------------------------------------#include <vcl.h>
#pragma hdrstop
TForm1 *Form1;
: TForm(Owner)
{
}
//---------------------------------------------------------------------------
232
//--------------------------------------------------------------------------int Zbir(int n)
{
int i,p,q,s;
s=0;
for(i=1;i<=n;i++)
{
if(i>2)
{
if(i%2==1) q=p+q, p=q-p;
else p=q, q*=2;
s+=q;
}else{
if(i==1) s=1;
else s=2, p=q=1;
}
}
return s;
}
{
int n,i;
float s=0;
if(Edit1->Text=="")
{
Edit1->SetFocus();
return;
}
Label6->Caption=IntToStr(Zbir(n));
}
{
Edit1->Clear();
Edit1->SetFocus();
}
233

{
}
{
else{
}
}
//----------------------------------------------Primer 123:
Napraviti aplikaciju koja demonstrira primenu
prenosa parametara po vrednosti i prenos
parametara po referenci. Program poseduje dve
funkcije:
void ZamenaPoVred(int a, int b); gde
se predaja parametara vrsi po vrednosti i
void ZamenaPoRef(int *a, int *b); gde
se prenos parametara vri po referenci.
Program omoguava unos dva cela broja
uz postojanje zatite unosa celobrojnog podatka.
Z adatak programa je da koristi ove dve
funkcije iji je zadatak da zameni vrednosti ova
dva broja. Program u izvetaju iz Memo
komponente treba da pokae da se funkcijom
gde se prenos parametara po vrednosti koristio
zadatak nije uspeno obavio, ve su promenljive
ostale sa istom vrednou, dok se prenosom
parametara po vrednosti zadatak uspeno
obavljen
Reenje
//--------------------------------------------------------------------------#include <vcl.h>
#pragma hdrstop
#include "Zamena_o.h"
TForm1 *Form1;
//---------------------------------------------------------------------------
234

: TForm(Owner)
{
}
//--------------------------------------------------------------------------void ZamenaPoVred(int a, int b) //Prenos parametara po vrednosti.
{
//Argument funkcije int a jasno govori da se za ovu promenljivu odvaja novi prostor u
zoni //STEK memorije. Ona moze samo da primi vrednost. Prostor za promenljive a, b i pom
//odvaja se prilikom poziva funkcije i prostor je rezervisan dok se funkcija izvrsava.
//Po zavrsetku funkcije rezervisana memorija se gubi.
pom=a;
a=b;
b=pom;
}
//--------------------------------------------------------------------------void ZamenaPoRef(int *a, int *b) //Prenos parametara po referenci.
{
//Argument funkcije int *a je pokazivacka promenljiva, zbog zvezdice. Prilikom
pozivanja //funkcije njoj se ne prosledjuje vrednost vec adresa podatka koji sadrzi vrednost
koja treba //da se obradjuje. Podatak menjamo na osnovu adrese ili reference, koju
promenljiva sadrzi, //a pristupamo operatorom diferenciranja *.
int pom;
pom=*a; //Promenljiva pom je na steku, a pamti vrednost promenljive van steka,
//korienjem operatora diferenciranja.
*a=*b;
//Promenljiva na koju pokazuje pokazivac a, dobija vrednost
//promenljive na koju pokazuje pokazivac b.
*b=pom; //Promenljiva na koju pokazuje pokazivac b dobija vrednost promenljive
//pom sa steka.
}
{
{
if(Edit1->Text=="" && Edit2->Text!="") ShowMessage("Niste uneli prvi broj!!");
if(Edit1->Text!="" && Edit2->Text=="") ShowMessage("Niste uneli drugi broj!!");
if(Edit1->Text=="" && Edit2->Text=="") ShowMessage("Niste uneli oba broja!!");
return;
}
235
int prvi, drugi;

prvi=StrToInt(Edit1->Text);
drugi=StrToInt(Edit2->Text);
ZamenaPoVred(prvi,drugi);
Memo1->Lines->Add("Prenos parametara po vrednosti:");
Memo1->Lines->Add("Prvi broj = "+IntToStr(prvi));
Memo1->Lines->Add("Drugi broj = "+IntToStr(drugi));
ZamenaPoRef(&prvi,&drugi);
Memo1->Lines->Add("Prenos parametara po referenci:");
Memo1->Lines->Add("Prvi broj = "+IntToStr(prvi));
Memo1->Lines->Add("Drugi broj = "+IntToStr(drugi));
}
{
Edit1->Clear();
Edit2->Clear();
Memo1->Clear();
Edit1->SetFocus();
}
{
else{
if(Key=='-' && ed->Text!="") Key=0;
if(Key=='0' && ed->Text=="") Key=0;
if(Key=='0' && ed->Text=="-") Key=0;
}
}
//--------------------------------------------------------------------------Primer 124:
Napraviti aplikaciju koja na osnovu unesenih stranica pravougaonika izraunava: povrinu,
i obim pravougaonika. Reenja prikazati u Labelama zaokruena na tri decimale. Aplikacija
poseduje i zatitu od ne unesenih podataka, tako to se u vidu dijalog prozora prikazuje poruka o
greci. Takoe se pojavljuje poruka o greci u sluaju da se unese nepozitivan podatak za duinu
stranice pravougaonika. Pomou komponente DroupBox moe se birati boja fonta Labela gde se
nalaze podaci koji predstavljaju reenja programa.
236
Prilikom realizacije programa obavezno koristiti funkciju Pravougaonik koja vraa

vrednost obima pravougaonika, a po referenci povrinu pravougaonika.
Reenje
//--------------------------------------------------------------------------#include <vcl.h>
#include <math.h>
#pragma hdrstop
TForm1 *Form1;
: TForm(Owner)
{
}
//--------------------------------------------------------------------------float Pravougaonik(float a, float b, float *p)
{
//U kodu funkcije pristu podatku pomocu pokazivaca vrsi se uvek operatorom
//diferenciranja *
*p=a*b;
//Funkcija vraca obim, a to se radi koriscenjem rezervisanom reci return.
return 2*a+2*b;
}
{
{
case 0: Label6->Font->Color=clBlack;
237
break;
case 1: Label6->Font->Color=clBlue;
break;
case 2: Label6->Font->Color=clRed;
break;
case 3: Label6->Font->Color=clGreen;
break;
}
}
{
float a,b,p,o;
{
ShowMessage("Niste uneli podatke!!");
return;
}
if(a<=0 || b<=0)
{
ShowMessage("Duzine stranica nemogu biti negativne!!");
if(a<0)
{
Edit1->Clear();
Edit1->SetFocus();
}else{
Edit2->Clear();
Edit2->SetFocus();
}
return;
}
//Pokazivacu se uvek prenosi adresa adresnim operatorom &

o=Pravougaonik(a,b,&p);
Label6->Caption=Format("%.3f",ARRAYOFCONST((p)));
Label7->Caption=Format("%.3f",ARRAYOFCONST((o)));
}
//---------------------------------------------------------------------------
238

{
Edit1->Clear();
Edit2->Clear();
Edit1->SetFocus();
}
{
}
//---------------------------------------Primer 125:
Napraviti
aplikaciju
koja
omoguava unos celobrojnog niza , a
potom odreuje vrednost minimuma i broj
minimuma.
Program prilikom realizacije mora
realizovati i koristiti funkciju Minimum
koja vraa vrednost minimalnog elementa
niza, a po referenci broj minimalnih
elemenata niza.
Reenje
//--------------------------------------------------------------------------#include <vcl.h>
#pragma hdrstop
#include "Zbir_o.h"
#define MAX_NIZ 30
TForm1 *Form1;
: TForm(Owner)
{
}
//---------------------------------------------------------------------------
239
//--------------------------------------------------------------------------//Niz se uvek prenosi po referenci i nije potrebno u zagradama pisati dimenziju

niza, //cak se umesto x[] moye pisati *x
int Minimum(int x[], int n, int *brmin)
{
int min,i;
min=x[0];
for(i=1;i<n;i++)
{
}
*brmin=0;
for(i=0;i<n;i++)
{
if(x[i]==min) (*brmin)++;
}
return min;
}
{
else{
if(Key=='\r')
{
else{
else{
Application->Title="GRESKA... ";
return;
}
Edit1->Clear();
}
}
}
}
//---------------------------------------------------------------------------
240

{
{
Memo1->Lines->Add("Nema niza!!'");
}else{
int i,s,n;
int x[MAX_NIZ];
for(i=0;i<Memo1->Lines->Count;i++)
x[i]=StrToInt(Memo1->Lines->Strings[i]);
int min,brmin;
//Kod prosledjivanja adrese niza ne pise se adresni operator, jer je ime
niza //adresa pocetka niza.
min=Minimum(x,n,&brmin);
Label4->Caption=IntToStr(min);
Label5->Caption=IntToStr(brmin);
}
}
{
Edit1->SetFocus();
}
//---------------------------------------------
241
Primer 126:
Napraviti aplikaciju koja omoguava unos celobrojnog niza X od n (n<31) elementa.
Korienjem funkcije FormNiz na osnovu niza X formira niza A Elemente niza A ine po jedan
elemenat niza X koji se u nizu X vie puta ponavljaju.
Formirani niz se prikazuje u drugoj Memo komponenti. Program poseduje zatitu unosa
Reenje
//--------------------------------------------------------------------------#include <vcl.h>
#pragma hdrstop
#define MAX_NIZ 30
TForm1 *Form1;
: TForm(Owner)
{
}
//--------------------------------------------------------------------------void FormNiz(int x[],int n,int a[],int *m)
{
*m=0;
{
int j=0;
while(j<*m && a[j]!=x[i]) j++;
if(j==*m)
{
int br=0;
for(j=0;j<n;j++)
{
if(x[i]==x[j]) br++;
}
if(br>1)
{
a[*m]=x[i];
(*m)++;
}
}
}
242
}
{
else{
if(Key=='\r')
{
else{
else{
return;
}
Edit1->Clear();
}
}
}
}
{
{
}else{
int x[MAX_NIZ],i,n,a[MAX_NIZ],m;
for(i=0;i<n;i++) x[i]=StrToInt(Memo1->Lines->Strings[i]);
FormNiz(x,n,a,&m); //Poziv funkcije.
if(m!=0)
{
for(i=0;i<m;i++) Memo2->Lines->Add(IntToStr(a[i]));
}else Memo2->Lines->Add("Nema niza!!");
}
}
//---------------------------------------------------------------------------
243

{
Edit1->SetFocus();
}
//--------------------------------------------------------------------------Primer 127:
Napraviti aplikaciju koja omoguava unos stringa u polju za unos, a potom podeavanjem
intervala Pocetak i Kraj, klikom na dugme RADI pretvara deo stringa izmeu pozicija Pocetak i
Kraj u velika slova. Klikom na dugme BRISI vraa se sve na poetno stanje.
Poetak i kraj tokom unosa stringa mogu se kretati u intervalu od 1 do duzine stringa.
Prilikom unosenja podatka Pocetak i Kraj koristiti zajedniki dogaaj za kontrolu unosa
prirodnog broja. Program obezbeuje da broj koji se runo unosi u polje Poetak ili Kraj ne
moe imati vrednost veu od duine stringa, automatski se to uvek kontrolie, te ako uslov nije
zadovoljen string se brise i ponovo dobija vrednost 1.
Prilikom realizacije programa za pretvaranje dela stringa iz malih slova u velika, mora se
realizovati i koristiti funkcija AnsiString Uvecaj(AnsiString s, int poc, int kraj);
Reenje
//--------------------------------------------------------------------------#include <vcl.h>
#pragma hdrstop
#include "Uvecati_o.h"
TForm1 *Form1;
244
: TForm(Owner)
{
}
//--------------------------------------------------------------------------AnsiString Uvecaj(AnsiString s, int poc, int kraj)
{
AnsiString pom;
pom=s.SubString(poc,kraj-poc+1); //Izdvajamo deo stringa koji se transformise.
pom=pom.UpperCase(); //Pretvorimo string u velika slova.
//Iz izvorisnog stringa izbacimo deo stringa koji ce se transformisati.
s=s.Delete(poc,kraj-poc+1);
s=s.Insert(pom,poc); //Transformisani string ubacujemo u izvorisni string.
return s; //Vraca se transformisani string.
}
{
if(s.Length()==0) GroupBox1->Enabled=false; //Ako nema stringa nema se sta podesavati.
else{
GroupBox1->Enabled=true; //Moze se podesavati.
UpDown1->Max=s.Length(); //Indeks se moze kretati od 1 do duzine stringa.
UpDown2->Max=s.Length();
}
}
{
if(Edit1->Text=="")
{
ShowMessage("Nema se sta raditi!!");
Edit1->SetFocus();
}else{
if(UpDown1->Position>=UpDown2->Position)
{
ShowMessage("Pogresan interval!!");
}else{
AnsiString s;
s=Edit1->Text;
int poc,kraj;
poc=UpDown1->Position; //Indeks pocetka.
kraj=UpDown2->Position; //Indeks kraja.
245
s=Uvecaj(s,poc,kraj); //Poziv funkcije.

Edit4->Text=s; //Prikaz rezultata transformacije.
}
}
}
{
Edit1->Clear();
Edit4->Clear();
Edit2->Text="1";
Edit3->Text="1";
Edit1->SetFocus();
}
{
else{
}
}
{
if(ed->Text=="") return; //Ako nema
broja, nema se sta proveravati.
//Trenutna vrednost broja u svakonm
trenutku ne moze biti veca od duzine stringa.
if(StrToInt(ed->Text)>UpDown1->Max)
{
ed->Text=="1";
return;
}
}
//------------------------------------------------------
246
Primer 128:
Napraviti aplikaciju koja omoguava unos celobrojnog niza X od n (n<31) elemenata, a
potom potvrivanjem izabrane opcije saimanja i klikom na dugme RADI saziima niz
izbacivanjem odgovarajuih elemenata iz izbora. Transformisani niz prikazati u novoj Memo
komponenti. Klikom na dugme BRISI sve se vraa na poetak.
Prilikom realizacije programa potrebno je realizovati i pozivati funkcije:
int TraziMinMax(int x[],int n,char c,int *rez); , void IzbaciIzNiza(int x[],int *n,int broj); i
void Sazimanje(int x[],int *n,int odluka);
Funkcija TraziMinMax u nizu x od n elemenata, a na osnovu izbora c odreuje minimum
ili maksimum niza. Ako se argumentu funkcije c prosledi vrednost '<' funkcija po referenci
odreuje vrednost minimuma a vraa broj minimuma. Ako se argumentu funkcije c prosledi
vrednost '>' funkcija po referenci odreuje vrednost maksimuma a vraa broj maksimuma.
Funkcija IzbaciIzNiza iz niza x od n elemenata izbacuje sve elemente niza ija je vrednost
jednaka vrednosti promenljive broj.
Funkcija Sazimanje u odnosu na izabranu odluku vri saimanje niza X od n elemenata.
Promenljiva odluka moe imati vrednosti od 1 do 4 jer je to broj kombinacija koje se mogu desiti
prilikom ekiranja.
Program poseduje ui zatitu unosa celobrojnog podatka.
Reenje
//--------------------------------------------------------------------------#include <vcl.h>
#pragma hdrstop
#define MAX_NIZ 30
TForm1 *Form1;
: TForm(Owner)
{
}
//--------------------------------------------------------------------------int TraziMinMax(int x[],int n,char c,int *rez)
{
switch(c)
{
case '<': *rez=x[0];
{
if(x[i]<*rez) *rez=x[i];
}
break;
case '>': *rez=x[0];
247
{
if(x[i]>*rez) *rez=x[i];
}
break;
}
int br=0;
{
if(x[i]==*rez) br++;
}
return br;
}
//--------------------------------------------------------------------------void IzbaciIzNiza(int x[],int *n,int broj)
{
int i,j;
i=0;
while(i<*n)
{
if(x[i]!=broj) i++;
else{
j=i;
while(j<*n-1) x[j]=x[j+1],j++;
x[*n-1]=0;
(*n)--;
}
}
}
//--------------------------------------------------------------------------void Sazimanje(int x[],int *n,int odluka)
{
int br,min,max;
switch(odluka)
{
case 1: br=TraziMinMax(x,*n,'<',&min);
IzbaciIzNiza(x,&(*n),min);
break;
case 2: br=TraziMinMax(x,*n,'>',&max);
IzbaciIzNiza(x,&(*n),max);
break;
case 3: br=TraziMinMax(x,*n,'<',&min);
IzbaciIzNiza(x,&(*n),min);
br=TraziMinMax(x,*n,'>',&max);
IzbaciIzNiza(x,&(*n),max);
break;
}
248
}
{
else{
if(Key=='\r')
{
else{
else{
return;
}
Edit1->Clear();
}
}
}
}
{
{
}else{
int i,n;
int x[MAX_NIZ];
if(CheckBox1->Checked==true && CheckBox2->Checked==true)
Sazimanje(x,&n,3);
if(CheckBox1->Checked==true && CheckBox2->Checked==false)
Sazimanje(x,&n,1);
if(CheckBox1->Checked==false && CheckBox2->Checked==true)
Sazimanje(x,&n,2);
if(n!=0)
249
{
for(i=0;i<n;i++) Memo2->Lines->Add(IntToStr(x[i]));
}else Memo2->Lines->Add("Nema niza!!");
}
}
{
CheckBox1->Checked=false;
Edit1->SetFocus();
}
//--------------------------------------------------------------------------Primer 129:
Napraviti aplikaciju koja predstavlja kalkulator sa etiri osnovne aritmetike operacije:
sabiranje, oduzimanje, mnoenje i deljenje. Prvo se moraju uneti oba operanda pa se tek tada bira
operacija pritiskom na odgovarajue dugme. Tada ako su operandi ispravno uneseni na ekranu e
se prikazati reenje ili poruka o greci. Aplikacija poseduje i dugme POMOC ijim aktiviranjem
pojavljuje se tekst sa opisom ta program radi, pri emu se tekst ne moe menjati niti kopirati deo
teksta. Sa dugmetom POVRATAK vraa se na aktivni deo.
Prilikom izrade aplikacije koristiti funkciju provera koja utvruje da li je podatak u
komponenti Edit za unos vrednosti operanada ispravan. U sluaju da jeste funkcija vraa vrednost
true a u suprotnom false.
Reenje:
//--------------------------------------------------------------------------#include <vcl.h>
#pragma hdrstop
#include "Memo_o.h"
TForm1 *Form1;
250

: TForm(Owner)
{
}
{
}
{
}
//--------------------------------------------------------------------------bool Provera(AnsiString s)
{
char *p=new char[30];
unsigned i=0;
bool rezultat;
if(s=="") return false;
p=StrPCopy(p,s);
if(p[0]=='-'||p[0]=='+') i++;
if(p[i]=='.'||(p[i]=='0'&&p[i+1]!='.')) rezultat = false;
while(p[i]!='\0')
{
if(!((p[i]>='0'&&p[i]<='9')||p[i]=='.')) return false;
i++;
}
rezultat = true;
delete []p;
return rezultat;
}
{
Application->Title=" G R E S K A !!";
}
{
bool p=false, q=false;
double a, b, rez;
unsigned k;
251

p=Provera(Edit1->Text);
q=Provera(Edit2->Text);
if(p==false && q==false)
{
ShowMessage("Uneli ste pogresna oba podatka!!");
Edit1->Text="";
Edit2->Text="";
Edit1->SetFocus();
return;
}
if(p==false && q==true)
{
ShowMessage("Uneli ste pogresan prvi podatak!!");
Edit1->Text="";
Edit1->SetFocus();
return;
}
if(p==true && q==false)
{
ShowMessage("Uneli ste pogresan drugi podatak!!");
Edit2->Text="";
Edit2->SetFocus();
return;
}
if(btnx->Name=="Button2") rez=a+b;
if(btnx->Name=="Button3") rez=a-b;
if(btnx->Name=="Button4") rez=a*b;
if(btnx->Name=="Button5")
{
if(b==0)
{
Edit1->Text="";
Edit2->Text="";
Edit1->SetFocus();
return;
}
rez=a/b;
}
Label4->Caption=FloatToStr(rez);
}
252
//--------------------------------------------------------------------------void __fastcall TForm1::FormAktivate(TObject *Sender)

{
}
{
Edit1->Text="";
Edit2->Text="";
Label4->Caption="<Ovde ce biti rezultat>";
Edit1->SetFocus();
}
//--------------------------------------------------------------------------Primer 130:
Napisati C program koji predstavlja igru pogaanja zamiljenog broja. Raunar je zamislio
broj a korisnik programa (igra) ima pravo na est pokuaja da broj pogodi. Raunar je zamislio
broj iz intervala 1..99. Posle svakog pokuaja u STATUSNOJ LINIJI koja se nalazi pri kraju
forme ispisuje se podatak:
> - ako je zamiljeni broj vei od onog kojeg je igra odigrao,
< - ako je zamiljeni broj manji od onog kojeg je igra odigrao i
= - ako je zamiljeni broj pogoen.
Po zavretku igre igraa iznenaditi nekom zanimljivom porukom pomou ShowMessage
prozora.
Reenje:
MessageDlg i MessageDlgPos dijalzi

Za prikazivanje tekstualnih poruka i traenje odgovora od strane korisnika koriste se okviri
za dijalog, koji se dobijaju pozivom funkcija MessageDlg, MessageDlgPos i
MessageDlgPosHelp.
int
__fastcall
MessageDlg(constAnsiString
Msg,
TMsgDlgType
TMsgDlgButtons Buttons, int HelpCtx);
253
DlgType,
int
__fastcall
MessageDlgPos(constAnsiString Msg, TMsgDlgType DlgType,

TMsgDlgButtons Buttons, int HelpCtx, int X, int Y);
int __fastcall MessageDlgPosHelp(constAnsiString Msg, TMsgDlgType DlgType,
TMsgDlgButtons Buttons, int HelpCtx, int X, int Y, const AnsiString FileName);
Msg Poruka koja e se ispisati u dijalog prozoru.
DlgType Definie natpis u naslovnoj liniji okvira i vrstu sliice. Mogue vrednosti su:
mtWarning upozorenje,
mtInformation informacija,
mtCustom korisniki tip,
mtConfirmation potvrda i
mtError greka.
Buttons Definie skup dugmadi koji se mogu pojaviti u dijalogu. Mogue vrednosti su:
mbYes, mbNo, mbOK, mbCancel, mbAbort, mbRetry, mbIgnore mbAll i
mbHelp.
HelpCts Odnosi se na prirunu pomo koja se dobija pritiskom na dugme Help. Ako je
vrednost ovog parametra 0 nepostoji priruna pomo.
X i Y Koordinate gornjeg levog ugla prozora dijaloga u odnosu na gornji levi ugao
ekrana.
FileName Naziv datoteke u kojoj treba traiti tekst prirune pomoi.
Funkcija vraa vrednost koja ukazuje na dugme kojim je dijalog prozor zatvoren. Mogue
vrednosti su: mrNone, mrOK, mrCancel, mrAbort, mrRetry, mrIgnore, mrYes, mrNo ili
mrAll.
//--------------------------------------------------------------------------#include <vcl.h>
#pragma hdrstop
TForm1 *Form1;
: TForm(Owner)
{
}
{
randomize();
k=6;
zbroj=random(99)+1;
}
//---------------------------------------------------------------------------
254

{
int br;
AnsiString ss=Label5->Caption+" ";
br=StrToInt(Edit1->Text);
k--;
if(zbroj==br)
{
nt r=MessageDlg("Bravo majstore!!!\nAko hoce novu igru klikni na dugme
Yes.",mtConfirmation,TMsgDlgButtons() << mbYes << mbNo,0);
if(r==mrYes) priprema();
else this->Close();
return;
}else{
if(zbroj>br)
{
ss+="X>"+IntToStr(br)+" ";
Label5->Caption=ss;
}else{
ss+="X<"+IntToStr(br)+" ";
Label5->Caption=ss;
}
if(k==0)
{
int r=MessageDlg("Bravo majstore!!!\nAko hoce novu igru klikni na dugme
Yes.",mtConfirmation,TMsgDlgButtons() << mbYes <<
mbNo,0);
if(r==mrYes) priprema();
else this->Close();
return;
}
}
Edit1->Clear();
}
//--------------------------------------------------------------------------void TForm1:: priprema(void)
{
Label5->Caption="";
255
Edit1->Clear();
Edit1->SetFocus();
k=6;
}
//--------------------------------------------------------------------------Primer 131:
Napraviti aplikaciju koja na formi poseduje
Labelu sa tekstom koji pretstavlja broj. Prilikom
startovanja aplikacije broj je 20. Font Labele je:
veliina 48, podebljano plave boje.
Program poseduje kontekst menisa opcijama: +2
(preice F1) koja broj uveava za dva, -2 (preice F2)
koja vrednost broja smanjuje za dva I Znak (preice
F3) koja menja znak broja.
Reenje:
Komponenta PopupMenu
omoguava kreiranje kontekstnog menija koji se pojavljuje
kada se klikne desnim tasterom mia iznad komponente kojoj je prikljuena. Komponenta
PopupMenu je tipa TpopupMenu i nalazi se na paleti komponenti kartica Standard.
Komponenta
PopupMenu
je
nevizuelna komponenta. Sada je potrebno
definnisati stavke PopUpMenu-ja. Postupak
je da se na ikonicu PopupMenu-ja dvostruko
klikne i pojavie se prozor dizajner menija.
U dijalogu dizajnera menija se u
svojstvu Caption unosi naziv stavke.
Pritiskom na Enter otvara se nova stavka
menija. Ako se ispred nekog slova stavke
menija nalazi znak &, slovo e biti
podvueno. Ako se u svojstvu Caption stavi
samo jedan znak crtica, stavka e
pretstavljati podvuena crta.
Kada je stavka menija u dizajner meniju plave boje za datu stavku mogu se podesiti
svojstva koja se na datu stavku odnose. Obavezno se mora podesiti svojstvo PopupMenu
komponente nad kojom e se pojaviti kontekst meni desnim klikom mia.
Svojtvo ShortCut omoguava postavljanje tastera preice date stavke.
Svojstvo Bitmap omoguava da se pored imena stavke nalazi sliica. Obavezno podfesiti
da svojstvo AutoPopUp ima vrednost true, to obezbeuje da se kontekst meni automatski
pojavljuje uvek kada se pritisne desni taster mia.
Svojstvo Aligment odreuje poziciju pojavljivanja menija. Na visini kursora bie: paLeft
(leva ivica menija), paRight (desna ivica menija) ili paCenter (centar gornje ivice menija).
Ako svojstvo Enabled ima vrednost true stavka je dostupna, a u suprotnom ako je false je
nedostupna.
Ako je vrednost Visible true stavka je vidljiva, a u suprotnom ako je false je nevidljiva.
Osnovni dogaaj stavke menija je OnClick i dobija se dvostrukim klikom na stavku menija
u dizajner meni prozoru.
//---------------------------------------------------------------------------
256
#include <vcl.h>
#pragma hdrstop
#include "PopUp_o.h"
TForm1 *Form1;
: TForm(Owner)
{
}
//--------------------------------------------------------------------------void __fastcall TForm1::N21Click(TObject *Sender)
{
int br;
br+=2;
Label1->Caption=IntToStr(br);
}
//--------------------------------------------------------------------------void __fastcall TForm1::N22Click(TObject *Sender)
{
int br;
br-=2;
}
//--------------------------------------------------------------------------void __fastcall TForm1::Znak1Click(TObject *Sender)
{
int br;
br=-br;
}
//--------------------------------------------------------------------------Primer 132:
Napraviti aplikaciju koja podeava: boju teksta, font teksta i boju pozadine aplikacije.
Podeavanje fonta vri se korienjem FontDijalog-a, podeavanje boje teksta i pozadine vri se
korienjem ColorDialog-a. Izbor podeavanja vri se korienjem pomonog menija sa
opcijama: Boja teksta(F1), Boja pozadine(F2), Font teksta(F3) i Izlaz(F4).
257
Reenje:
Komponente FontDijalog i ColorDialog spadaju u standardne diaoke protore. To su
nevizuelne komponente. Dijaloke komponente aktiviraju se aktiviranjem njihove metode
Execute. Metoda vraa vrednost true ako je korisnik upotrebio prozor za dialog i da ga je
zatvorio dugmetom OK. Metoda vraa vrednost false ako je prozor dijaloga zatvoren dugmetom
Cancel, pritisnut taster Esc ili kliknuto dugme za zatvaranje prozora.
Font dialog
Color dialog
Svojstvo MinFontSize je tipa int i odreuje najmanju vrednost veliine slova koju e
korisnik moi da odabere, Svojstvo MaxFontSize je tipa int i odreuje najveu vrednost veliine
slova koju e korisnik moi da odabere,
#include <vcl.h>
#pragma hdrstop
#include "Boje.h"
TForm1 *Form1;
: TForm(Owner)
{
}
//--------------------------------------------------------------------------void __fastcall TForm1:: Bojateksta(TObject *Sender)
{
if(ColorDialog1->Execute()==true) Label1->Font->Color=ColorDialog1->Color;
}
//---------------------------------------------------------------------------
258
//--------------------------------------------------------------------------void __fastcall TForm1::Bojapozadine1Click(TObject *Sender)

{
if(ColorDialog1->Execute()==true) Form1->Color=ColorDialog1->Color;
}
//--------------------------------------------------------------------------void __fastcall TForm1::Fontteksta1Click(TObject *Sender)
{
if(FontDialog1->Execute()==true) Label1->Font=FontDialog1->Font;
}
//--------------------------------------------------------------------------void __fastcall TForm1::Izlaz1Click(TObject *Sender)
{
Form1->Close();
}
//--------------------------------------------------------------------------Primer 133:
Napraviti aplikaciju koja formira
matricu Panela 5x5, pri emu su Paneli
bele boje, font: veliina 12 podebljano.
Natpisi na Panelima su sluajni brojevi sa
intervala od 1 do 99.
Program je realizovan tako da za
svaki Panel vae opcije kontekst menija, a
za Formz ne vai. Izborom opcije iz
kontekst menija mogu se promeniti
osobine samo Panela koji je prethodno
kliknut.
Opcije kontekst menija su: Boja
panela (preica F1), Font panela (preica
F2) i Bojs pozadine (preica cF3).
Reenje:
//--------------------------------------------------------------------------#include <vcl.h>
#include <stdlib.h>
#pragma hdrstop
#include "Za_o.h"
TForm1 *Form1;
TPanel *pom=NULL;
: TForm(Owner)
{
}
//---------------------------------------------------------------------------
259

{
randomize();
{
for(int j=0;j<5;j++)
{
TPanel *pn = new TPanel(this);
pn->Parent=this;
pn->Width=50;
pn->Height=50;
pn->Left=10+j*(10+pn->Width);
pn->Top=10+i*(10+pn->Height);
pn->Color=clWhite;
pn->Caption=IntToStr(random(99)+1);
pn->Font->Size=12;
pn->PopupMenu=PopupMenu1;
pn->OnClick=Klik;
}
}
}
//--------------------------------------------------------------------------void __fastcall TForm1::BojapanelaClick(TObject *Sender)
{
if(pom!=NULL && ColorDialog1->Execute())
{
pom->Color=ColorDialog1->Color;
pom=NULL;
}
}
//--------------------------------------------------------------------------void __fastcall TForm1::Klik(TObject *Sender)
{
pom=pn;
}
//--------------------------------------------------------------------------void __fastcall TForm1::FontpanelaClick(TObject *Sender)
{
if(pom!=NULL && FontDialog1->Execute())
{
pom->Font=FontDialog1->Font;
pom=NULL;
}
}
//---------------------------------------------------------------------------
260
//--------------------------------------------------------------------------void __fastcall TForm1::BojapozadineClick(TObject *Sender)

{
if(pom!=NULL && ColorDialog1->Execute())
{
this->Color=ColorDialog1->Color;
pom=NULL;
}
}
//--------------------------------------------------------------------------Primer 134:
Napraviti aplikaciju koja se sastoji od niza od 15 Panela svetloplave boje u jednom

redu. Paneli su sa natpisima koji pretstavljaju brojeve dobijene na sluajan nain.
Program pravi simulaciju ortiranja niza u rastuem redosledu. Klikom na dugme
Novi Niz na natpisima Panela upisuju se novi sluajni brojevi. Klikom na dugme
Sortiraj poinje celokupna animacija sortiranja niza. Paneli ne menjaju vrednosti natpisa
ve se premetaju animacijom kao na slici. Panel gde bi trebalo das se nalazi spoljanji
indeks sortiranja je plave boje, a Panel gde bi trebao da se nalazi unutranji indeks
sortiranja je crvene boje. Dok se vri animacija sortiranja dugmadi su neaktivni.
Akcije se mogu pokrenuti pomou kontekst menija sa opcijama: Novi Niz (preica
Ctrl+N) i Sortiraj (preica Ctrl+S). Tokom animacije sortiranja opcije su neaktivne.
Reenje:
//--------------------------------------------------------------------------#include <vcl.h>
#pragma hdrstop
#include "Sopan_o.h"
TForm1 *Form1;
261
int i, j, n=15, L1, L2, L, k;

int b, c;
bool p,p1,ps;
: TForm(Owner)
{
}
{
Randomize();
i=-1; //Promenljiva i retstavlja spoljasnji indeks prilikom sortiranja.
p=true; //Kontrola kada treba uvecati spoljasnji indeks sortiranja i.
p1=true; //Kontrola kada treba dozvoliti promenu vrednosti unutrasnjeg indeksa sortiranja j.
}
//--------------------------------------------------------------------------void __fastcall TForm1::FormActivate(TObject *Sender)
{
//Definisem i inicijalizujem niz Panela sa adresama nasih postavljenih Panele.
TPanel *Pn[15]={P1,P2,P3,P4,P5,P6,P7,P8,P9,P10,P11,P12,P13,P14,P15};
//Svim Panelima kao natpise uneti generisane slucajne brojeve.
for(int i1=0;i1<15;i1++)
{
a[i1]=random(100)+random(i1);
Pn[i1]->Caption=IntToStr(a[i1]);
}
}
//--------------------------------------------------------------------------void __fastcall TForm1::Tmr1Timer(TObject *Sender)
{
if(p==true)
{
i++; //Uvecava se spoljasnji indeks.
p=false; //Zabrana promene spoljasnjeg indeksa.
ps=true; //Oznacava da je pocetak unutrasnje iteracije..
}
//Ako je dozvoljena promena unutrasnjeg indeksa j.
if(p1==true)
{
if(ps==true) //Ako je pocetak nove iteracije.
{
j=i+1;
b=StrToInt(Pn[i]->Caption);
262
c=StrToInt(Pn[j]->Caption);
ps=false; //Kraj pocetka iteracije.
}else{
j++;
b=StrToInt(Pn[i]->Caption);
c=StrToInt(Pn[j]->Caption);
}
//Promenljiva n je broj Panela. Prvo podesimo sve Panele da su iste boje i fonta.
for (int r=0;r<n;r++)
{
Pn[r]->Color=clInactiveCaptionText;
Pn[r]->Font->Color=clBlack;
}
//Menjamo boje i fonta onih Panela na koje pokazuju indeksi i i j.
Pn[i]->Color=clBlue;
Pn[j]->Color=clRed;
Pn[i]->Font->Color=clWhite;
Pn[j]->Font->Color=clWhite;
//Pamtim pozicije Panela pre nego sto pocne animacija pomeranja.
L1=Pn[i]->Left;
L2=Pn[j]->Left;
L=Pn[j]->Left-Pn[i]->Left; //koliko je rastojanje koje treba preci animacijom.
k=0; //Brojac iteracija, a krece se od 0 do 10.
}
//Uslovi sortiranja.
if(j<=n-1)
{
if(b>c) //Ako je zadovoljeno potrebno je izvrsiti zamenu mesta animacijom.
{
p1=false; //Zabrana pomeranja i unutrasnjeg indeksa dok traje animacija
//pomeranja.
k++;//Povecavamo iteraciju.
Pn[i]->Top=60; //Plavi Panel prilikom pomeranja krece se ispod niza Panela.
Pn[j]->Top=180; //Crveni Panel prilikom pomeranja krece se iznad niza Panela.
//Svaki put pomeramo se za jednu desetinu puta, plavi Panel u desno,
//a crveni u levo.
Pn[i]->Left=Pn[i]->Left+L/10;
Pn[j]->Left=Pn[j]->Left-L/10;
}
263
//Ako je proteklo deset koraka pomeranja, treba Panele vratiti u isti nivo.
if(k==11)
{
Pn[i]->Caption=IntToStr(c);
Pn[j]->Caption=IntToStr(b);
Pn[i]->Left=L1;
Pn[j]->Left=L2;
Pn[i]->Top=120;
Pn[j]->Top=120;
p1=true; //Dozvoljava se pomeranje unutrasnjeg brojaca j.
k=0; //Resetuje se brojac koraka animacije.
}
}
//Ako je doslo do kraja unutrasnje iteracije i ne traje animacija, tj dozvoljeno je pomeranje
//unutrasnjeg indeksa.
if((j==n-1)&&(p1))
{
p=true; //Dozvoljava se promena spoljasnjeg ciklusa.
if(i==n-2)
{
Tmr1->Enabled=false; //Isklucuje se Timer jer je sortiranje zavrseno.
Label1->Visible=true; //Ispisuje se poruka da je sortiranje zavrseno.
btnNovi->Enabled=true; //Moguce je ponovo starovati sortiranje.
NoviNiz1->Enabled=false; //Moguce je generisati novi niz.
}
}
}
//--------------------------------------------------------------------------void __fastcall TForm1::btnSortClick(TObject *Sender)
{
Tmr1->Enabled=true; //Ukljucujemo Timer.
btnNovi->Enabled=false;
btnSort->Enabled=false;
NoviNiz1->Enabled=false;
Sortiranje1->Enabled=false;
}
//--------------------------------------------------------------------------void __fastcall TForm1::btnNoviClick(TObject *Sender)
{
Randomize();
i=-1;
p=p1=true;
264
Label1->Visible=false;
btnSort->Enabled=true;
Sortiranje1->Enabled=true;
for(int i1=0;i1<15;i1++)
{
a[i1]=random(100)+random(i1);
Pn[i1]->Caption=IntToStr(a[i1]);
}
}
//--------------------------------------------------------------------------void __fastcall TForm1::NoviNiz1Click(TObject *Sender)
{
if(btnNovi->Enabled==true) btnNoviClick(Sender);
}
//--------------------------------------------------------------------------void __fastcall TForm1::Sortiranje1Click(TObject *Sender)
{
if(btnSort->Enabled==true) btnSortClick(Sender);
}
//--------------------------------------------------------------------------Primer 135:

digitron sa menijima. Digitron se sastoji
od dva polja za unos operanada i polja
prikaza reenja. Operandi su racionalni
brojevi ii za svako polje unosa postoji
zatita unosa racionalnog broja Polje
prikaza rezultata je samo za itanje.
Digitron se sastoji od sistema menija.
Glavna linija menija sastoji se od stavki:
Operacije, Podesavanja, Abort i Kraj.
Otvaranjem polja Abort pojavie se
poruka sa tekstom Posle unetih
vrednotsti
operanada,
izaberite
operaciju!!
Aktiviranjem stavke Kraj izlazi se iz programa. Stavka Operacije ima podmeni sa

stavkama podeljene u dve grupe razdvojene crtom. Prvu grupu ine stavke: Sabiranje (preica
Ctrl+S), Oduzimanje (preica Ctrl+O), Mnozenje (Ctrl+M) i Deljenje (preica Ctrl+D). Drugu
grupu ini stavka Brisanje (preica Ctrl+B) koja brie sva polja Stavka Podesavanja iz glavnog
menija sastoji se od stavki: Boja..., Font polja (preica Ctrl+P) i Zaglavlje koje kada je ekirano
u zaglavlju forme pie tekst DIGITRON SA SISTEMOM MENIJA, a u suprotnom nema teksta
Stavka Boje... otvara podmeni sa stavkama: Pozadina, Polje Unosa i Polje Resenja.
Reenje:
Glavni meni je nevizuelna komponenta. Roditelj glavnog menija uvek je forma u kome se
on nalazi. Glavni meni je komponenta tipa TmainMenu i za njegovo umetanje za vreme
265
projektovanja postoji dugme preice MainMenu

na kartici standard na paleti komponenti.
Dvostrukim klikom na dugme MaimMenu u toku projektovanja pojavie se dizajner menija.
Naziv stavke iz linije menija unosi se pomou svojstva Caption. Pritiskom na taster Enter
nakon unosa pojavljuje se nova stavka u liniji menija. Ako se klikne na stavku iz linije menija
pojavie se okvir za unos stavke podmenija. Nakon unosa stavke pritiskom na taster Enter
pojavie se sledea stavka podmenija. Pritiskom na taster Insert vri se ubacivanje nove stavke
bilo u liniju menija ili kao stavku podmenija. Pritiskom na kombinaciju tastera Ctrl i desna
strelica vrsi se obrazovanje potpodmenija. Pritiskom na taster Delete vri se brisanje stavke
menija. Ako se ispred nekog slova stavke menija nalazi znak &, slovo e biti podvueno. Ako se
u svojstvu Caption stavi samo jedan znak crtica, stavka e pretstavljati podvuena crta.
Svojstva:
ImageIndex Oznaava indeks slika u listi slika u svojstvu Images.
ShorCut Omoguava izbor tastera preice za datu stavku.
Checked Oznaava da li e ispred natpisa stavke stojati znak za potvrdu. Ako ima
vrednost true znak za potvrdu e se pojaviti.
//--------------------------------------------------------------------------#include <vcl.h>
#pragma hdrstop
#include "Unit1.h"
TForm1 *Form1;
: TForm(Owner)
{
}
//--------------------------------------------------------------------------void __fastcall TForm1::Kraj1Click(TObject *Sender)
{
this->Close();
}
//---------------------------------------------------------------------------
266
//--------------------------------------------------------------------------void __fastcall TForm1::Abort1Click(TObject *Sender)

{
ShowMessage("Posle unetih vrednotstioperanada,\nizaberite operaciju!!");
}
//--------------------------------------------------------------------------void __fastcall TForm1::OperacijaClick(TObject *Sender)
{
{
if(Edit1->Text=="")
{
ShowMessage("Niste unelo prvi operand!!");
Edit1->SetFocus();
}else{
ShowMessage("Niste unelo drugi operand!!");
Edit2->SetFocus();
}
return;
}
double a, b, rez;
TMenuItem *btnx = dynamic_cast<TMenuItem*>(Sender);
switch(btnx->Tag)
{
case 1: rez=a+b;
Label1->Caption="+";
break;
case 2: rez=a-b;
Label1->Caption="-";
break;
case 3: rez=a*b;
Label1->Caption="*";
break;
case 4: Label1->Caption="<";
if(b==0)
{
Edit1->Clear();
Edit2->Clear();
Edit1->SetFocus();
return;
}
rez=a/b;
break;
}
267
Edit3->Text=FloatToStr(rez);
}
//--------------------------------------------------------------------------void __fastcall TForm1::BojaPozadine1Click(TObject *Sender)
{
if(ColorDialog1->Execute()) this->Color=ColorDialog1->Color;
}
//--------------------------------------------------------------------------void __fastcall TForm1::BojapoljaUnosa1Click(TObject *Sender)
{
if(ColorDialog1->Execute())
{
Edit1->Color=ColorDialog1->Color;
}
}
//--------------------------------------------------------------------------void __fastcall TForm1::BojapoljaResenja1Click(TObject *Sender)
{
if(ColorDialog1->Execute()) Edit3->Color=ColorDialog1->Color;
}
//--------------------------------------------------------------------------void __fastcall TForm1::Fontpoljapodataka1Click(TObject *Sender)
{
if(FontDialog1->Execute())
{
Edit1->Font=FontDialog1->Font;
}
}
//--------------------------------------------------------------------------void __fastcall TForm1::Brisanje1Click(TObject *Sender)
{
Edit1->Clear();
Edit2->Clear();
Edit3->Clear();
Edit1->SetFocus();
}
{
else{
if((Key!='.' && Key!=8) && (s=="0" || s=="+0" || s=="-0")) Key=0;
268
switch(Key)
{
case '+': case '-': if(s!="") Key=0;
break;
if(k!=0 || s=="" || s=="+" || s=="-") Key=0;
break;
}
}
}
//--------------------------------------------------------------------------void __fastcall TForm1::ZaglavljeClick(TObject *Sender)
{
if(Zaglavlje->Checked==false)
{
Zaglavlje->Checked=true;
this->Caption="DIGITRON SA SISTEMOM MENIJA";
}else{
Zaglavlje->Checked=false;
this->Caption="";
}
}
//-------------------------------Primer 136:
Napraviti
aplikaciju
koja poseduje sistem menija
za podeavanje fonta i boje
Panela.
Na formi postojie dva
Panela kao na slici. Glavi
meni sastoji se od stavki: Prvi, Drugi i Obe. Stavka Prvi odnosi se na prvi Panel, stavka Drugi
na drugi Panel i stavka Obe na oba Panela. Stavkama se aktivira podmeni sa stavkama Boja i
Font. Program poseduje i kontekst meni sastavljen od dve grupe. Prva grupa sastoji se samo od
jedne stavke iji natpis moe biti: Prvi Panel, Dtrugi Panel ili Oba Panela. Druga grupa sastoji
se od dve stavke: Boja... i Font....
Aktiviranjem stavke Boja otvara se Color dialog, dok izborom stavke Font otvara se Font
dialog. Program mora zadovoljiti sledee uslove: Sve opcije iz glavnog menija stavke Prvi moi
e se koristiti ako se kursor mia nalazi nad prvim Panelom. Sve opcija iz glavnog menija stavke
Drugi moi e se koristiti ako se kursor mia nalazi nad drugim Panelom. Sve opcije iz glavnog
menija stavke Obe moi e se koristiti ako se kursor mia nalazi nad formom a ne nad nekim
Panelom. Ako se mi nalazi nad prvim Panelom aktiviranjem kontekst menija stavka iz prve
grupe imae natpis Prvi Panel. Ako se mi nalazi nad drugim Panelom aktiviranjem kontekst
menija stavka iz prve grupe imae natpis Drugi Panel. Ako se mi ne nalazi nad Panelima ve
formom aktiviranjem kontekst menija stavka iz prve grupe imae natpis Oba Panela.
Reenje:
//--------------------------------------------------------------------------#include <vcl.h>
#pragma hdrstop
269
#include "MenLab_o.h"
TForm1 *Form1;
bool prvi, drugi;
: TForm(Owner)
{
}
//--------------------------------------------------------------------------void __fastcall TForm1::BojaPrviogClick(TObject *Sender)
{
if(cdBoja->Execute()) lblPrvi->Color=cdBoja->Color;
}
//--------------------------------------------------------------------------void __fastcall TForm1::FontPrvogClick(TObject *Sender)
{
if(FontDialog1->Execute()) lblPrvi->Font=FontDialog1->Font;
}
//--------------------------------------------------------------------------void __fastcall TForm1::BojaDrugogClick(TObject *Sender)
{
if(cdBoja->Execute()) lblDrugi->Color=cdBoja->Color;
}
//--------------------------------------------------------------------------void __fastcall TForm1::FontDrugogClick(TObject *Sender)
{
if(FontDialog1->Execute()) lblDrugi->Font=FontDialog1->Font;
}
//--------------------------------------------------------------------------void __fastcall TForm1::BojaObaClick(TObject *Sender)
{
if(cdBoja->Execute())
{
lblPrvi->Color=cdBoja->Color;
lblDrugi->Color=cdBoja->Color;
}
}
//--------------------------------------------------------------------------void __fastcall TForm1::FontObaClick(TObject *Sender)
{
{
lblPrvi->Font=FontDialog1->Font;
lblDrugi->Font=FontDialog1->Font;
}
}
//---------------------------------------------------------------------------
270
//--------------------------------------------------------------------------void __fastcall TForm1::BojaLab4Click(TObject *Sender)

{
if(cdBoja->Execute())
{
if(B1) lblPrvi->Color=cdBoja->Color;
if(B2) lblDrugi->Color=cdBoja->Color;
}
}
//--------------------------------------------------------------------------void __fastcall TForm1::lblPrviMouseDown(TObject *Sender,
{
if(Button==mbRight)
{
prvi=true,, drugi=false;
Prvi3->Caption="Prvi Panel";
}
}
//--------------------------------------------------------------------------void __fastcall TForm1::lblDrugiMouseDown(TObject *Sender,
{
prvi=false, drugi=true;
Prvi3->Caption="Drugi Panel";
}
//--------------------------------------------------------------------------void __fastcall TForm1::FormMouseDown(TObject *Sender, TMouseButton Button,
TShiftState Shift, int X, int Y)
{
prvi=true, drugi=true;
Prvi3->Caption="Oba Panela";
}
//--------------------------------------------------------------------------void __fastcall TForm1::BojaSlova4Click(TObject *Sender)
{
{
if(prvi) lblPrvi->Font=FontDialog1->Font;
if(drugi) lblDrugi->Font=FontDialog1->Font;
}
}
//--------------------------------------------------------------------------Primer 137:
Napraviti aplikaciju koja predstavlja igricu Pogaanje palete boja. U naslovu igrice
nalaze se krugovi razliitih boja na kojima piu brojevi od 1 do 5. Raunar je generisao paletu
boja (sastoji se od etiri boje). Paleta se formira pomou tastature ili mia. Boja se pomou
tastature bira pritiskom na jedan od tastera sa brojevima od 1 do 5, dok se pomou mia unosi
klikom na odgovarajui krui sa brojevima iz naslova. Nakon unesene palete boja raunar sa
271
desne strane prikazuje koliko je bilo pogodaka na mestu (crveni krui) i koliko pogodaka je bilo
a da nisu na mestu (beli krui).
Igrica se zavrava sa igrom ako se u toku 7 pokuaja (paleta) ne pogodi dobitna paleta, ili
ako seun nekom od pokuaja pogodi paleta boja. Po zavretku igre prikazuje sedobitna paleta
boja i odgovarajua poruka.
Igrica sadri liniju menija sa poljima File i Help. Padajui meni File sadri opcije New
Game ija je preica F2 (pokretanje nove igrice) i Exit (izlazak iz programa). Meni Help sadri
dva polja: Poodaci o igri i Pomo.
R
Reenje
Komponentom Shape
moe se prikazati jedna od nekoliko osnovnih oblika, kao to
su kvadrat, pravougaonik, krug i elipsa. Veliina oblika je odreena veliinom komponente, i
moe biti popunjen i uokviren popunama i linijama razliite boje i vrste.
Komponenta Shape nalazi se na paleti komponenti kartica Addiotional i tipa je TShape.
Svojstva:
272
Brush
Pen
Shape -
Ovim svojstvom definie se boja popunjavanja oblika i nain popune.

Definie se boja, vrsta i debljina okvira oblika.
Definie se vrsta oblika koji se iscrtava. Mogui oblici su: stEllipse (elipsa),
stRestangle (pravougaonik), stRoandRect (pravougaonik sa zaobljenim
uglovima), stRoandSquare (kvadrat sa zaobljenim uglovima) stSquare
(kvadrat) i stCircle (krug).
//--------------------------------------------------------------------------#include <vcl.h>
#pragma hdrstop
#include "Duga.h"
TForm1 *Form1;
TShape *pok[61];
int niz1[4],niz2[4];
int i;
: TForm(Owner)
{
}
{
randomize();
Application->Title="Duga";
//Ukupno se na paletama moze pojaviti 60 Shape-ova
pok[1]=Shape1; pok[2]=Shape2; pok[3]=Shape3;
273

//Na slucajan nacin formira se dobitna kombinacija.
int k = 0,m;
while(k < 5)
{
do{
m=random(6);
}while(m<1);
niz1[k]=m;
k++;
}
i=1;
}
//--------------------------------------------------------------------------//--------------------------------------------------------------------------void __fastcall TForm1::boja(TObject *Sender, char &Key)
{
int m=0,n=0,j,k,l=0,p[4];
//Kombinacija se moze unositi pomocu tastature, pritiskom na tastere od 1 do 5.
//Promenljiva m se moze kretati od 0 do 3.
m=(i-1)%4;
for(j=0;j<4;j++) p[j]=9;
//Ukupno ima 28 Shapeova na 7 paleta. Niz niz sadrzace cetiri izabrane boje.
if(i<29)
{
if(Key=='1'){
pok[i]->Brush->Color=clRed,i++;
niz2[m]=1;
}
if(Key=='2'){
pok[i]->Brush->Color=clBlue,i++;
niz2[m]=2;
}
if(Key=='3'){
pok[i]->Brush->Color=clYellow,i++;
niz2[m]=3;
}
if(Key=='4'){
pok[i]->Brush->Color=clGreen,i++;
niz2[m]=4;
}
if(Key=='5'){
pok[i]->Brush->Color=clFuchsia,i++;
niz2[m]=5;
}
}
//Ako promenljiva m ima vrednost 3, znak je da je odabrana ctvrta boja sa palete.
274
//Utvrdjuje se koje su boje pogodjene i koje se nalaze na mestu, a koliko njih je

//pogodjeno a da se ne nalazi na mestu.
if(m==3){
n=0;
for(j=0;j<4;j++)
{
//Ispituje se direktan pogodak i odredjeni krug ce se prikazati crvenom bojom.
if(niz1[j]==niz2[j]) pok[i+n+24]->Brush->Color=clRed,n++;
//Sada se utvrdjuje da li postoje pogoci a da nisu na mestu.
if(niz1[j]!=niz2[j])
{
for(k=0;k<4;k++)
{
if(niz2[j]==niz1[k]&&niz2[k]!=niz1[k]&&
p[0]!=k&&p[1]!=k&&p[2]!=k&&p[3]!=k)
{
//Niz p sadrzace vrednost broja od 1 do 4, dok ce promenljiva l
//saopstavati koliko ima pogodaka a da nisu na mestu.
p[l]=k;
k=4;
l++;
}
}
}
}
//Odredjeni krugovi postaju vidljivi.
for(j=0;j<(l+n);j++) pok[i+j+24]->Visible=true;
}
//Ako je i=29 znak je da je igra zavrsena, a ako je n=4 znak je da je paleta boja pogodjena.
if(i==29||n==4)
{
i=29;
//Poslednja cetiri Shaepova odnose se na prikaz dobitne kombinacije.
for(j=0;j<4;j++)
{
Shape57->Visible=true;
Panel9->Visible=true;
if(niz1[j]==1)pok[57+j]->Brush->Color=clRed;
if(niz1[j]==2)pok[57+j]->Brush->Color=clBlue;
if(niz1[j]==3)pok[57+j]->Brush->Color=clYellow;
if(niz1[j]==4)pok[57+j]->Brush->Color=clGreen;
if(niz1[j]==5)pok[57+j]->Brush->Color=clFuchsia;
}
}
275
}
//--------------------------------------------------------------------------void __fastcall TForm1::Newgame1Click(TObject *Sender)
{
//Ako se iz menija izabere nova igra.
randomize();
i=1;
int k = 0,m;
while(k < 5)
{
do{
m=random(6);
}while(m<1);
niz1[k]=m;
k++;
}
//Podese se da svi krugovi budu bele boje.
for(int j=1;j<57;j++)pok[j]->Brush->Color=clWhite;
//Krugovi gde ce se prikazati rezultat se sakrivaju.
for(int j=29;j<57;j++)pok[j]->Visible=false;;
Shape57->Visible=false;
}
//--------------------------------------------------------------------------void __fastcall TForm1::Exit1Click(TObject *Sender)
{
exit(1);
}
//--------------------------------------------------------------------------void __fastcall TForm1::About1Click(TObject *Sender)
{
//Prikazuje se dijalog sa porukom ko je autor igrice.
ShowMessage("CSoft Duga Version 1.0\n\nProduced by
ChileSoftware\n\nVeternik,Serbia and Montenegro\n04.02.2006");
}
//--------------------------------------------------------------------------void __fastcall TForm1::Pomoc1Click(TObject *Sender)
{
//Izborom stavke pomoc iz menija, bice prikazano upustvo
//za koriscenje ove igrice.
Memo1->Visible=true;
}
//---------------------------------------------------------------------------
276

{
Memo1->Visible=false;
//Ako se klikne na dugme za poratak u igru, potrebno je pokrenuti dogadjaj
//za pocetak nove igre, koji je deo opcije iz menija.
Newgame1Click(Sender);
}
//--------------------------------------------------------------------------void __fastcall TForm1::klik(TObject *Sender, TMouseButton Button,
TShiftState Shift, int X, int Y)
{
int m=0,n=0,j,k,l=0,p[4];
//Igrica se moze igrati i pomocu misa, tako sto ce se kliknuti na
//odredjeni krug sa brojem koji se nalazi umesto naslova igrice.
m=(i-1)%4;
for(j=0;j<4;j++) p[j]=9;
//Na osnovu parametra Sender prosledjeno je sta je kliknuto, komponenta
//Label ili komponenta Shape.
if(i<29)
{
if(Sender==Label1||Sender==Shape64){
pok[i]->Brush->Color=clRed,i++;
niz2[m]=1;
}
pok[i]->Brush->Color=clBlue,i++;
niz2[m]=2;
}
pok[i]->Brush->Color=clYellow,i++;
niz2[m]=3;
}
pok[i]->Brush->Color=clGreen,i++;
niz2[m]=4;
}
if(Sender==Label4||Sender==Shape65)
{
pok[i]->Brush->Color=clFuchsia,i++;
niz2[m]=5;
}
}
if(m==3){
n=0;
277
for(j=0;j<4;j++)
{
if(niz1[j]==niz2[j]) pok[i+n+24]->Brush->Color=clRed,n++;
if(niz1[j]!=niz2[j])
{
for(k=0;k<4;k++)
{
if(niz2[j]==niz1[k]&&niz2[k]!=niz1[k]&&
p[0]!=k&&p[1]!=k&&p[2]!=k&&p[3]!=k)
{
p[l]=k, k=4, l++;
}
}
}
}
for(j=0;j<(l+n);j++) pok[i+j+24]->Visible=true;
}
if(i==29||n==4)
{
i=29;
for(j=0;j<4;j++)
{
Panel9->Visible=true;
if(niz1[j]==1)pok[57+j]->Brush->Color=clRed;
if(niz1[j]==2)pok[57+j]->Brush->Color=clBlue;
if(niz1[j]==3)pok[57+j]->Brush->Color=clYellow;
if(niz1[j]==4)pok[57+j]->Brush->Color=clGreen;
if(niz1[j]==5)pok[57+j]->Brush->Color=clFuchsia;
}
}
}
//--------------------------------------------------------------------------Primer 138:
Napraviti aplikaciju koja omoguaba
unos imena korisnika aplikacije i nakon
pritiska na taster POTVRDI predaje
korisniku pozdravnu poruku. U sluaju da
korisnik nije uneo svoje ime umesto
pozdravne poruke dobija informaciju o
greci.
Poruke predstaviti korienjem nove
forme.
Reenje
278
U dosadanjim primerima koristili smo samo jednu formu.

Ako se eli koristiti vie formi potrebno je formirati novu formu
izborom opcije File->New->Form. Formirae se nova forma
pod nazivom Form2. Ako se postupak ponovi formirae se nova
forma pod nazivom Form3, itd.
Izborom dijaloga ProjectOptions (Project->Options)
moete izvriti podeavanje parametara projekta. Prva kartica
Forms, slui za odreivanje naina korienja formi. Mi smo u
ovom primeru formirali dve forme: Form1 i Form2. U polju
Main Form upisuje se naziv glavnog obrasca, tj onog koji e se
videti prilikom pokretanja aplikacije. Okvir sa listom Auto
create forms sadri imena obrazaca koji se kreiraju automatski.
Prvi u toj listi je glavni obrazac. Okvir sa listom Available forms sadri nazive onih formi sadri
raspoloive obrasce koji se ne stvaraju automatski na poetku izvravanja aplikacije.
Metode forme:
Create Omoguava kreiranje forme i pozivanje OnClose dogaaja.
Release Unitava se obrazac i oslobaa se memorija koju je on zauzeo. Za razliku od
metode Free Realese metoda eka da se zavre svi dogaaji forme i pripadajuih
komponenti.
Show Bez ikakvog uslova omoguava da forma za koji se pozove postane vidljiv, tj da je
u ii.
ShowModal Prikazuje formu u modalnom stanju, odnosno iz forme se ne moe izai dok
se ne zatvori.
Hide Omoguava da prozor za koji se pozove postane nevidljiv.
Close Za glavnu formu predstavlja unitavanje, a za sekundarne forme njihovo skrivanje.
CloseQuery Ova metoda poziva dogaaj OnCloseQuery i vraa vrednost true ili false u
zavisnosti od dozvole za zatvaranje forme.
CreateNew Kreira novu formu istog tipa kao i forma iji se CreateNew metod poziva.
Dogaaji forme:
OnActivate Nastaje kada forma primi fokus.
OnClose Poziva se kada se forma zatvara. Pre ovog dogaaja uvek se automatski poziva
dogaaj OnCloseQuery.
OnCloseQuery U njemu se programski moe onemoguiti izvravanje dogaaja OnClose
u sluaju da se iz nekih razloga zabrani zatvaranje forme.
OnCreate Poziva se kada se forma prvi put kreira.
OnHide Poziva se kada forma postane nevidljiva pozivom metode Hide ili postavljanjem
Visible svojstva na false. Forma i dalje postoji i mogu joj se menjati svojstva i
izvravati metode, ali nije vidljiva na ekranu.
OnShow Poziva se kada forma postane vidljiva.
OnResize Poziva se svaki put kada forma promeni veliinu.
Pozdravna_poruka_o.cpp
//--------------------------------------------------------------------------#include <vcl.h>
#pragma hdrstop
#include "Pozdravna_poruka_o.h"
279
TForm1 *Form1;
: TForm(Owner)
{
}
{
if(Edit1->Text=="")
{
s="Greska!!\nNiste uneli svoje ime?";
Form2->Label1->Caption=s;
Form2->Left=Form1->Left+Form1->ClientWidth +10;
Form2->ShowModal(); //Form2 postaje aktivna.
Edit1->SetFocus();
}else{
s= "Zdravo "+Edit1->Text+"!!";
Form2->Label1->Caption=s;
Form2->Left=Form1->Left+Form1->ClientWidth+10;
Form2->ShowModal(); //Form2 postaje aktivna.
Edit1->Text="";
Edit1->SetFocus();
}
}
//--------------------------------------------------------------------------Pozdravna_poruka_o.h
//--------------------------------------------------------------------------#ifndef Pozdravna_poruka_oH
#define Pozdravna_poruka_oH
//--------------------------------------------------------------------------#include <Classes.hpp>
#include <Controls.hpp>
#include <StdCtrls.hpp>
#include <Forms.hpp>
#include "Poruka.h" //Mora se ukljuciti zaglavlje druge forme ako pokazivac

//Form2 mislite koristiti u unitu koji opisuje prvu formu.
//--------------------------------------------------------------------------class TForm1 : public TForm
{
__published: // IDE-managed Components
TLabel *Label1;
TEdit *Edit1;
TButton *Button1;
void __fastcall Button1Click(TObject *Sender);
private: // User declarations
public:
// User declarations
280
AnsiString s; //Promenljiva s je javni atribut klase Tform1, te je kao takav dostupan i

//drugoj formi.
__fastcall TForm1(TComponent* Owner);
};
//--------------------------------------------------------------------------extern PACKAGE TForm1 *Form1;
//--------------------------------------------------------------------------#endif
Poruka.cpp
//--------------------------------------------------------------------------#include <vcl.h>
#pragma hdrstop
TForm2 *Form2;
: TForm(Owner)
{
}
{
Form2->Close(); //Obezbedjuje se zatvaranje druge forme.
}
//--------------------------------------------------------------------------Primer 139:
Napraviti aplikaciju koja radi sa dve forme. Prilikom klika na dugme Formiraj dinamiki
se formira druga forma gde se izvri poodeavanje parametara formiranja matrice Panela (Broj
vrsta, Broj kolona, Boja klikom na beli Panel gde pie boja, ime se aktivira Color dialog) .
Klikom na dugme Potvrdi forma se dinamiki brie iz memorije, a potomm na osnovu
parametara formira matrica Panela. Klikom na dugme odustani Paneli se nee formirati.
281
Reemje:
Bitno svojstvo dugmeta Button je ModalRezult sa dve najvanije vredmosti mrOK
i mrCancel. Nakon klika na dugme forma se zatvara I vraa rezultat koji je u svojstvu
ModalRezult podeen.
Forma 2
//--------------------------------------------------------------------------#include <vcl.h>
#pragma hdrstop
#include "upustvo.h"
TForm2 *Form2;
: TForm(Owner)
{
}
{
{
Panel1->Color=ColorDialog1->Color;
}
}
//--------------------------------------------------------------------------Forma 1:
//--------------------------------------------------------------------------#include <vcl.h>
#pragma hdrstop
#include "dinform_o.h"
TForm1 *Form1;
: TForm(Owner)
{
}
282
{
Form2 = new TForm2(this);
if(Form2->ShowModal()==mrOk){
int brv,brk,vis,sir;
brv=StrToInt(Form2->Edit1->Text);
brk=StrToInt(Form2->Edit2->Text);
sir=(Panel1->Width-10-brk*10)/brk;
vis=(Panel1->Height-10-brv*10)/brv;
for(int i=1;i<=brv;i++)
for(int j=1;j<=brk;j++)
{
TPanel *pan = new TPanel(Panel1);
pan->Parent=Panel1;
pan->Width=sir;
pan->Height=vis;
pan->Left=10+(j-1)*(sir+10);
pan->Top=10+(i-1)*(vis+10);
pan->Color=Form2->Panel1->Color;
}
}
Form2->Free();
}
//---------------------------------------Primer 140:
Napraviti aplikaciju koja se
sastoji od dva polja, prvi za unos
teksta, a drugi za prikaz kopije
teksta. Drugo polje je sive boje i
iz njega se moe samo itati
sadraj. Na formi se nalaze i tri
dugmeta koja su neaktivna
prilikom startovanja aplikacije.
im se promeni sadraj prvog
unosa (tj polje sadri neki tekst) aktivira se dugme KOPIJA i dugme BRISANJE. Klikom na
dugme KOPIJA tekst prvog polja se upisuje u drugo polje i dugme ZAMENA postaje aktivno.
Klikom na dugme ZAMENA menja se sadraj polja i to pod uslovom da polja nemaju isti
sadraj, dok se u suprotnom prijavljuje poruka o greci.
Klikom na dugme BRISANJE brie se sadraj oba polja i sva tri dugmeta postaju
neaktivna.
Program sadri meni i kontekst meni sa potpuno istim stavkama: Kopiranje (preica
Ctrl+C), Zamena (preica Ctrl+B) i Brisanje (preica Del) Koje dugme se moe koristiti je
povezano sa menijima (ako je dugme Kopiranje neaktivno, sive boje, automatski je neaktivna i
stavka iz menija Kopiranje). U realizaciji programa obavezno koristiti komponentu ActionList.
283
Reemje:
Komponenta ActionList
nalazi se na
Standard traci sa alatkama. Komponenta sadri spisak
akcija koje se mogu desiti. Prednost korienja ove
komponente je u tome to pre nego to se desi dogaaj
akcije proveravaju se uslovi od svih akcija automatski
tako da programmer ne mora da voidi rauna o tome.
Akcije se u listu akcija dodaju tako to se duplo
klikne na komponentu nakon ega se pojavljuje Edit
prozor sa slike:
Klikom na dugme NewAction dodaje se akcija a
sa DeleteAction brie se sa spiska odabrana akcija.
Nakon dodavanja akcija potrebno je svaku akciju povezati sa nekom komponentom, a to
se radi pomou svojstva Action od komponente nad kojom e se akcija odvijati.
Dva osnovna dogaaja komponente ActionList su OnUpdate i OnExecute.
Dogaajem OnUpdate kontrolie se uslov koji je potreban da komponenta postane
aktivna nad kojom da bi se uopte akcija mogla sprovesti. Dogaaj OnExecute vri sprovoenje
akcije.
U ovom primeru svojstva Action dugmeta sa natpisom Kopiranje, stavke Kopiranje iz
menija i stavke Kopiranje iz kontekst menija imaju ime Kopiranje, a stavka ActionListe je akcija
sa imenom Kopiranje. Ovim smo povezali dugme, stavku iz menija i stavku iz kontekst menija,
tako da e reagovati sve na istu akciju preko dogaaja OnExecute I biti istovremeno aktivne ili
neaktivne na osnovu automatske provere putem dogaaja OnUpdate.
//--------------------------------------------------------------------------#include <vcl.h>
#pragma hdrstop
#include "za30_o.h"
TForm1 *Form1;
: TForm(Owner)
{
}
//--------------------------------------------------------------------------void __fastcall TForm1::KopiranjeUpdate(TObject *Sender)
{
if(Edit1->Text!="" && Edit2->Text=="") Kopiranje->Enabled=true;
else Kopiranje->Enabled=false;
}
284
//--------------------------------------------------------------------------void __fastcall TForm1::KopiranjeExecute(TObject *Sender)

{
}
//--------------------------------------------------------------------------void __fastcall TForm1::ZamenaExecute(TObject *Sender)
{
AnsiString pom;
pom=Edit1->Text;
Edit2->Text=pom;
}
//--------------------------------------------------------------------------//--------------------------------------------------------------------------void __fastcall TForm1::ZamenaUpdate(TObject *Sender)
{
if(Edit1->Text!="" && Edit2->Text!="" && Edit1->Text!=Edit2->Text)
Zamena->Enabled=true;
else Zamena->Enabled=false;
}
//--------------------------------------------------------------------------void __fastcall TForm1::BrisanjeExecute(TObject *Sender)
{
Edit1->Clear();
Edit2->Clear();
}
//--------------------------------------------------------------------------void __fastcall TForm1::BrisanjeUpdate(TObject *Sender)
{
if(Edit1->Text!="" || Edit2->Text!="") Brisanje->Enabled=true;
else Brisanje->Enabled=false;
}
//--------------------------------------------------------------------------Primer 141:

digitron sa menijima. Digitron se sastoji
od dva polja za unos operanada i polja
prikaza reenja. Operandi su racionalni
brojevi i za svako polje unosa postoji
zatita unosa racionalnog broja Polje
prikaza rezultata je samo za itanje.
Digitron se sastoji od sistema menija.
Glavna linija menija sastoji se od stavki:
Operacije, Podesavanja, Abort i Kraj.
Otvaranjem polja Abort pojavie se
poruka sa tekstom Posle unetih
vrednotsti
operanada,
izaberite
operaciju!!
285
Aktiviranjem stavke Kraj izlazi se iz programa. Stavka Operacije ima podmeni sa

stavkama podeljene u dve grupe razdvojene crtom. Prvu grupu ine stavke: Sabiranje (preica
Ctrl+S), Oduzimanje (preica Ctrl+O), Mnozenje (Ctrl+M) i Deljenje (preica Ctrl+D). Drugu
grupu ini stavka Brisanje (preica Ctrl+B) koja brie sva polja Stavka Podesavanja iz glavnog
menija sastoji se od stavki: Boja..., Font polja (preica Ctrl+P) i Zaglavlje koje kada je ekirano
u zaglavlju forme pie tekst DIGITRON SA SISTEMOM MENIJA, a u suprotnom nema teksta
Stavka Boje... otvara podmeni sa stavkama: Pozadina, Polje Unosa i Polje Resenja.
Aktiviranjem stavke Upustvo pojavljuje se novi prozor sa upustvom o korienju
digitrona. Operacije Sabiranje, Oduzimanje, Mnoenje i Deljenje realizovati korienjem
komponente ActionList.
Reemje:
Komponenta BitBtn
je dugme sa slikom I nalazi se na kartici Additional.
Svojstvo Kind odreuje vrstu dugmeta. Ako ima vrednost bkCustom oznaava da je
dugmetu sliku pridruio programer.
Svojstvo Layout odreuje poloaj slike i teksta na dugmetu: blGlyphLeft (slika se nalazi
levo od natpisa), blGlyphRight (slika se nalazi desno od natpisa). Slika se podrazumevano nalazi
levo od natpisa.
Svojstvo Margin je tipa int i odreuje razmak izmeu slike i ivice dugmeta.
Svojstvo Spacing je tipa int i odreuje razmak izmeu slike i natpisa.
//--------------------------------------------------------------------------#include <vcl.h>
#pragma hdrstop
#include "Unit1.h"
TForm1 *Form1;
: TForm(Owner)
{
}
//--------------------------------------------------------------------------void __fastcall TForm1::Kraj1Click(TObject *Sender)
{
this->Close();
}
//--------------------------------------------------------------------------void __fastcall TForm1::Abort1Click(TObject *Sender)
{
Application->Title = "DIGITRON";
ShowMessage("Posle unetih vrednotstioperanada,\nizaberite operaciju!!");
}
//---------------------------------------------------------------------------
286
void __fastcall TForm1::BojaPozadine1Click(TObject *Sender)

{
if(ColorDialog1->Execute()) this->Color=ColorDialog1->Color;
}
//--------------------------------------------------------------------------void __fastcall TForm1::BojapoljaUnosa1Click(TObject *Sender)
{
{
}
}
//--------------------------------------------------------------------------void __fastcall TForm1::BojapoljaResenja1Click(TObject *Sender)
{
if(ColorDialog1->Execute()) Edit3->Color=ColorDialog1->Color;
}
//--------------------------------------------------------------------------void __fastcall TForm1::Fontpoljapodataka1Click(TObject *Sender)
{
{
}
}
//--------------------------------------------------------------------------void __fastcall TForm1::Brisanje1Click(TObject *Sender)
{
Edit1->Clear();
Edit2->Clear();
Edit3->Clear();
Edit1->SetFocus();
}
{
else{
if((Key!='.' && Key!=8) && (s=="0" || s=="+0" || s=="-0")) Key=0;
switch(Key)
{
case '+': case '-': if(s!="") Key=0;
break;
287
if(k!=0 || s=="" || s=="+" || s=="-") Key=0;

break;
}
}
}
//---------------------------------------------------------------------------
//--------------------------------------------------------------------------void __fastcall TForm1::ZaglavljeClick(TObject *Sender)

{
if(Zaglavlje->Checked==false)
{
Zaglavlje->Checked=true;
this->Caption="DIGITRON SA SISTEMOM MENIJA";
}else{
Zaglavlje->Checked=false;
this->Caption="";
}
}
//--------------------------------------------------------------------------void __fastcall TForm1::SaberiUpdate(TObject *Sender)
{
{
Saberi->Enabled=false;
Oduzmi->Enabled=false;
Mnozi->Enabled=false;
Deli->Enabled=false;
}else{
Saberi->Enabled=true;
Oduzmi->Enabled=true;
Mnozi->Enabled=true;
Deli->Enabled=true;
}
}
//--------------------------------------------------------------------------void __fastcall TForm1::SaberiExecute(TObject *Sender)
{
double a, b, rez;
rez=a+b;
Label1->Caption="+";
}
//--------------------------------------------------------------------------void __fastcall TForm1::OduzmiExecute(TObject *Sender)
288
{
double a, b, rez;
rez=a-b;
Label1->Caption="-";
}
//--------------------------------------------------------------------------//--------------------------------------------------------------------------void __fastcall TForm1::MnoziExecute(TObject *Sender)
{
double a, b, rez;
rez=a*b;
Label1->Caption="*";
}
//--------------------------------------------------------------------------void __fastcall TForm1::DeliExecute(TObject *Sender)
{
double a, b, rez;
Label1->Caption=":";
if(b==0)
{
Edit1->Clear();
Edit2->Clear();
Edit1->SetFocus();
return;
}
rez=a/b;
}
//--------------------------------------------------------------------------void
__fastcall
TForm1::Help1Click(TObject
*Sender)
{
Form2 = new TForm2(this);
Form2->ShowModal();
Form2->Free();
289
}
//---------------------------------------------
Primer 142:
Napraviti aplikaciju koja prilikom startovanja aplikacije iz datoteke SPISAK.TXT uitava
redove i smeta ih kao stavke ComboBox-a, pri emu se prva stavka vidi u polju unosa
ComboBox-a..
Postoji polje za unos nove stavke, a to je Edit komponenta. Pritiskom na dugme UNESI,
sadraj Edit komponente ako nije prazan i nema ga ve meu stavkama ComBox-a, se prenosi
meu stavke ComboBox-a i prikazuje u polju C omboBox-a, a ako takve stavke ima prikazuje se
poruka o greki.
Postoji i polje za unos stavke koja treba da se izbrie iz ComboBox-a. Pritiskom na dugme
BRISI, ako stavka postoji u ComboBox-u, bie iz ComboBox-a izbrisana, a u suprotnom e se
prijaviti poruka o greki.
Klikom na neku stavku, sadraj stavke se upisuje u drugi Efdit.
Zatvaranjem prozora aplikacije celokupni sadraj stavki ComboBoxa se upisuju u datoteku
STAVKE.TXT.
Reenje
//--------------------------------------------------------------------------#include <vcl.h>
#pragma hdrstop
#include "txt.h"
TForm1 *Form1;
: TForm(Owner)
{
}
{
ComboBox1->Items->LoadFromFile("SPISAK.TXT");
ComboBox1->ItemIndex=0;
}
{
if(Edit1->Text=="")ShowMessage("Greshka!'");
else{
int i=0;
while(i<ComboBox1->Items->Count &&
Edit1->Text!=ComboBox1->Items->Strings[i]) i++;
if(i==ComboBox1->Items->Count)
290
{
ComboBox1->Items->Add(Edit1->Text);
ComboBox1->Text=Edit1->Text;
}else ShowMessage("Stavka "+Edit1->Text+" vec postoji u listi!!");
Edit1->Clear();
}
}
//--------------------------------------------------------------------------//--------------------------------------------------------------------------void __fastcall TForm1::FormClose(TObject *Sender, TCloseAction &Action)
{
ComboBox1->Items->SaveToFile("SPISAK.TXT");
}
//--------------------------------------------------------------------------void __fastcall TForm1::ComboBox1Click(TObject *Sender)
{
Edit2->Text=ComboBox1->Text;
}
{
int i=0;
while(i<ComboBox1->Items->Count &&
Edit2->Text!=ComboBox1->Items->Strings[i]) i++;
if(i<ComboBox1->Items->Count)
{
ComboBox1->Items->Delete(ComboBox1->ItemIndex);
Edit2->Clear();
}else ShowMessage("Stavka "+Edit1->Text+" ne postoji u listi!!");
}
//---------------------------------------------------------------------------
291
Primer 143:
koja
e
predstavljati
poznatu
deiju
igru
vealica. Igrica se igra dok
se ne pogodi odgovarajui
predmet, biljka, ivotinja,
grad ili drava. Na sluajan
nain se bira ta e se
pogaati
iz
tekstualne
datoteke.
Svaki
red
tekstualne datoteke sastoji
se od jednog pojma koga
treba pogaati i to oblika
slovo na ta se pogaanje
odnosi zarez i ta se
pogaa. Slovo moe biti:
P predmet,
ivotinja,
G grad,
B biljka i
D drava.
Prvi red datoteke
sadri broj redova gore opisanog formata. Izgled igrice je kao na slici. Slova se zadaju
klikom na panele na kojima pie odgovarajue slovo. Samoglasnici su crv ene, a
suglasnici crne boje slova. Na sivom panelu dinamiki se kreira niz Edita gde e se
prikazati pogoena slova. Edit gde treba prikazati prazninu, koja se ne pogaa, se sakriva.
TstringList je novi tip podatka, koji pretstavlja niz stringova. Poseduje u sebi metode
LoadFromFile(AnsiString Files); i SaveToFile(AnsiString Files); Svojstvo Count odreuje broj
stringova u listi. Stringu iz liste se pristupa pomou indeksa. Stringovi u listi su tipa AnsiString.
Reenje
//--------------------------------------------------------------------------#include <vcl.h>
#pragma hdrstop
#include "chicha_o.h"
TForm1 *Form1;
TStringList *ss;
AnsiString zrec; //Zadata rec
bool bilapraz; //Da li u reci koja se trazi postoji praznina
292
int bro=0,brslova; //bro je promasaja, a brslova je broj slova u zadatoj reci

TEdit *ned[20];
: TForm(Owner)
{
}
//--------------------------------------------------------------------------int BrojDvoznaka(AnsiString pom) //Utvrdjuje broj dvoznaka u stringu pom.
{
int j, brdvo=0;
while(pom.Pos("NJ") || pom.Pos("LJ") || pom.Pos("D"))
{
j=pom.Pos("NJ");
if(j!=0)
{
brdvo++;
pom.Delete(j,2);
}
j=pom.Pos("LJ");
if(j!=0)
{
brdvo++;
pom.Delete(j,2);
}
j=pom.Pos("D");
if(j!=0)
{
brdvo++;
pom.Delete(j,2);
}
}
return brdvo;
}
{
ss=new TStringList(); //Niz stringova
ss->LoadFromFile("RECI.TXT"); //Ucitavamo datoteku
int n=StrToInt(ss->Strings[0]); //Utvrdjujemo broj zadatih pojmova za pogadjanje
randomize();
int broj=random(n)+1;
AnsiString sta,pom=ss->Strings[broj];
293
pom=pom.UpperCase();
sta=pom.SubString(1,1); //Slovo pojma sta se pogadja.
zrec=pom.Delete(1,2); //Zadata rec koja se pogadja
//Na osnovu slova ispisujemo u Labeli pojam koji se pogadja.
if(sta=="P") Label2->Caption="PREDMET";
if(sta=="") Label2->Caption="IVOTINJA";
if(sta=="B") Label2->Caption="BILJKA";
if(sta=="D") Label2->Caption="DRAVA";
if(sta=="G") Label2->Caption="GRAD";
int brdvoz=0,br;
pom=zrec;
brdvoz=BrojDvoznaka(pom); //Utvrdjujemo broj dvoznaka.
int inde=zrec.Pos(" "); //Utvrdjujemo da li ima praznine u zadatoj reci.
pom=zrec.SubString(1,inde); //Rec do praznine.
br=BrojDvoznaka(pom); //Broj dvoznaka do praznine.
int ind=inde-br; //Indeks gde se praznina nalazi.
int poz=Panel2->Width/2-(47*zrec.Length()-15)/2;
brslova=zrec.Length()-brdvoz; //Moramo u zadatoj reci utvrditi broj slova, a kako je
//dvoznak slovo to se od broja slova mora izbaciti broj
//dvoznaka.
for(int i=0;i<brslova;i++) //Formiramo niz Edita koliko ima slova u zadatoj reci.
{
TEdit *ed = new TEdit(Panel2); /
ed->Parent=Panel2;
ed->Width=22;
ed->Height=25;
ed->Left=poz+i*(15+ed->Width);
ed->Font->Size=12;
ed->Font->Style=TFontStyles()<<fsBold;
ed->Top=15;
ed->ReadOnly=true;
ed->Font->Color=clBlack;
ned[i]=ed;
}
bilapraz=false;
if(inde!=0) //Ako ima praznina u zadatoj reci.
{
ned[ind-1]->Visible=false; //Edit komponenta gde bi trebalo da pise praznina a
//sobzirom da se praznina ne pogadja to se praznina mora
//sakriti.
brslova--; //U slova se ne racuna praznina.
bilapraz=true; //Praznina je bila u zadatoj reci.
}
294
}
//--------------------------------------------------------------------------void __fastcall TForm1::FormClose(TObject *Sender, TCloseAction &Action)
{
ss->Free(); //Brise se lista jer smo je mi dinamiki formirali.
}
{
//Definisemo i inicijalizujemo niz slika. Prva slika sadrzi gredu za vesanje, na drugoj se
//nalazi obesena glava, itd, Slika ima sedam. Nakon sest neuspesnih pokusaja telo je
//obeseno.
TImage *im[7]={Image1,Image2,Image3,Image4,Image5,Image6,Image7};
int i=0;
bool kon=false;
AnsiString pom=zrec,pompre;
//Radi dok ima slova u zadatoj reci.
while(pom.Pos(pn->Caption))
{
kon=true; //Postoji slovo u zadatoj reci.
int j=pom.Pos(pn->Caption);//Trazi poziciju slova u reci.
if(j!=0) //Ako slova ima u reci.
{
pompre=pom.SubString(1,j); //Izdvajamo string do tog slova.
int br=BrojDvoznaka(pompre); //Utvrdjujemo broj dvoznaka do njega.
if(j<pom.Length()) //Ako slovo nije poslednje u reci.
{
if(pn->Caption.Length()>1) //Ako je slovo dvoznacno.
{
i+=j-br; //Sabiramo prethodni indeks jer brisemo deo po deo reci.
ned[i-1]->Text=pn->Caption; //U pravi Edit upisujemo slovo.
//Brisemo deo reci zakljucno sa tim slovom.
pom.Delete(1,j-1+pn->Caption.Length());
}else{
//Ako je slovo koje je uneto jednoznacno ne sme se porediti sa delom
//dvoznacnog slova.
if(!(pom[j]=='N' && pom[j]=='j')&& !(pom[j]=='L' &&
pom[j]=='j')&& !(pom[j]=='D' && pom[j]=='') )
{
//Slovo je jednoznacno a oduzimamo broj ranije dvoznacnih
//slova..
i+=j-br;
ned[i-1]->Text=pn->Caption;
295
}
}
}else{
//Slovo je poslednje u reci.
i+=j-br;
ned[i-1]->Text=pn->Caption;
}
}
}
if(kon==false) //Ako nije bilo slova u reci, promasio je.
{
im[bro]->Visible=false; //Dosadasnja slika se sakriva.
bro++; //Broj neuspelih pokusaja se uvecava.
im[bro]->Visible=true; //Nova slika koja je po redu se prikazuje.
if(bro==6) //Ako je iskoristio svih sest pokusaja.
{
GroupBox1->Enabled=false; //Ne moze vise igrati potez izbora slova.
//Prikazuje se poruka da nije uspeo i rec koju je trebao pogoditi.
ShowMessage("Obesen si!!\nResenje je> "+zrec);
}
}else{
int brojac=0,br;
//Moramo znati broj Edita a zeza nas praznina jer postoji skriveni Edit. Ako postoji
//praznina.
if(bilapraz==true) br=brslova+1;
else br=brslova;
for(int i=0;i<br;i++)
{
if(ned[i]->Enabled==true) //Samo vidljive Editec a ne skriveni.
{
if(ned[i]->Text!="") brojac++; //Brojimo pogotke, a time su polja puna.
}
}
if(brojac==brslova) //Ako je broj slova jednak broju pogodaka, pogodio ja pojam.
{
ShowMessage("Svaka cast!!"); //Prikazuje se poruka o uspehu.
}
}
}
//--------------------------------------------------------------------------void __fastcall TForm1::Igra1Click(TObject *Sender) Opcija menija,
{
TImage *im[7]={Image1,Image2,Image3,Image4,Image5,Image6,Image7};
296
Image1->Visible=true; //Samo prva slika mora postati vidljiva a sve ostale skrivene.
for(int i=1;i<7;i++) im[i]->Visible=false;
GroupBox1->Enabled=true; //Moze otvarati slovo.
int br;
else br=brslova;
//Unistavamo sve Edite jer cemo ih ponovo formirati pokretanjem nove igrice.
for(int i=0;i<br;i++) ned[i]->Free();
bro=0;
FormCreate(Sender);
}
//--------------------------------------------------------------------------void __fastcall TForm1::Kraj1Click(TObject *Sender) //Opcija menija.
{
int br;
else br=brslova;
for(int i=0;i<br;i++) ned[i]->Free();
this->Close();
}
//---------------------------------------------------------------------------
Primer 144:
Napraviti
aplikaciju
koja
omoguava uitavanje tekstualne datoteke,
na osnovu imena datoteke sa ekstenzijom.
Pritiskom na taster OTVORI datoteka se
otvara i smeta u Memo komponentu.
Pojedine rei datoteke poinju i
zavravaju se znakom #. Druga
komponenta Memo sadrae sve rei bez
ponavljanja koje se nalaze izmeu
znakova #. Rei su u Memo komponenti
prikazuje pretvorene u velika slova. Re
koja poinje I zavrava se znakom # mora
zadovoljiti osobinu da ne moe poeti u
jednom redu a zvravati i drugom redu.
Obe komponente Memo slue samo
za prikazivanje datoteke i izvetaja i ne
moe im se sadraj menjati.
Program poseduje zatitu od
pogreno unesenog imena datoteke, tako
to se u vidu poruke o greci u vidu
dijalog prozora pojavljuje upozorenje.
Klikom na dugme PONOVO
aplikacija se vraa u prvobitno stanje.
Reenje
297
DATOTEKA
Definicija:
Datoteka je osnovna logika jedinica u pogledu zapisa informacija na
jedinicama masovne memorije.
Za unos velikog obima podataka u programu ne koristimo ulaz sa tastature ve iz
datoteke (to takoe vai i u sluaju izlaza).
Prema nainu smetanja podataka, postoje dve vrste datoteka:
tekstualne datoteke, i
binarna datoteke.
Tekstualne datoteke sastoje se od niza znakova koji je znakovima za prelazak u
novi red ('\n') podeljen u redove. Binarne datoteke sastoje se od niza bajtova iji je
sadraj verna slika naina predstavljanja podataka u memoriji. U toku prenosa ne
primenjuje se konverzija, ve se vri prosto prenoenje podataka bajt po bajt. Podela
tekstualnih datoteka u redove je logika, a ne fizika organizacija. Tekstualne datoteke su
samo dugaki niz znakova (bajtova).
Za svaku datoteku koja se koristi u programu mora da postoji pokaziva na podatak
tipa FILE. Neka je to pokaziva pod nazivom dat, njegova deklaracija je:
FILE *dat;
Otvaranje datoteke
Datoteka pre bilo kakve obrade mora biti otvorena. To se postie funkcijom
fopen(). Funkcija fopen otvara navedenu datoteku i vraa pokaziva na tu datoteku (tip
FILE), a ako doe do greke funkcija vraa vrednost NULL. Prototip funkcije fopen je:
FILE fopen(const char *ime_staze, const char *access_mode);
ime_staze - je niz znakova koji sadri konpletnu stazu do navedene datoteke.
access_mode - odreuje nain pristupa datoteci. Dozvoljene vrednosti za
access_mode su:
"r" - otvara tekstualnu datoteku samo za itanje.
"w" - otvara tekstualnu datoteku samo za pisanje, odbacujui postojei sadraj
ako postoji bez opomene, ili kreirajui datoteku ako ona ne postoji.
"a" - otvara tekstualnu datoteku za pisanje, dodajui nove elemente na njen
kraj, ili stvarajui potpuno novu datoteku ako je nema.
"r+" - otvara tekstualnu datoteku za auriranje, itanje i pisanje, postavljajui
pokaziva na poetak datoteke.
"w+" - otvara tekstualnu datoteku za auriranje, itanje i pisanje, odbacujui
postojei sadraj ako postoji, ili kreira datoteku ako ona ne postoji.
"a+" - otvara tekstualnu datoteku za auriranje, itanje i pisanje, dodajui nove
elemente na njen kraj, ili stvara novu datoteku ako je nema.
298
Reimi otvaranja datoteka: "rb", "wb", "ab", "rb+", "r+b", "wb+", "w+b",
"ab+", "a+b" imaju istu sematiku kao i prethodno opisani naini, sa jednom razlikom
to oznaka b upuuje na binarni umesto tekstualnog reima pristupa datoteci.
Na primer:
FILE *dat;
dat = fopen("primer.txt","r");
Zatvaranje datoteke
Zatvaranje datoteke vri se funkcijom fclose(); iji je prototip:
int fclose(FILE *dat);
//--------------------------------------------------------------------------#include <vcl.h>
#include <stdio.h>
#pragma hdrstop
TForm1 *Form1;
: TForm(Owner)
{
}
{
if(Edit1->Text=="")
{
ShowMessage("Niste uneli ime fajla!!!");
Edit1->SetFocus();
return;
}
FILE *dat;
char *ss= new char[30];
AnsiString p=Edit1->Text;
ss=StrPCopy(ss,p);
299
dat=fopen(ss,"r");
if(dat!=NULL)
{
Memo1->Lines->LoadFromFile(Edit1->Text);
fclose(dat);
}else{
ShowMessage("Nema takve datoteke!!");
Edit1->Clear();
Edit1->SetFocus();
return;
}
AnsiString pom,s;
int i,j,k;
bool kon=false;
for(i=0;i<Memo1->Lines->Count;i++) //Posmatramo red po red.
{
s=Memo1->Lines->Strings[i]; //Uzimamo red.
j=1;
while(j<s.Length()) //Dok ne dpdjemo do kraja stringa.
{
while(s[j]!='#'&&j<s.Length()) j++; //Trazimo znak '#'
if(j<s.Length()) //Ako smo ga nasli.
{
j++;
k=j;
while(s[j]!='#'&&j<s.Length()) j++; //Trazimo drugi znak '#'
pom=s.SubString(k,j-k); //Uzimamo string izmedju znakova '#'
j++;
//Posmatramo da li takve reci ima vec upisane te ako je nama
//vrsimo upis.
kon=false;
for(k=0;k<Memo2->Lines->Count&&kon!=true;k++)
{
if(Memo2->Lines->Strings[k].UpperCase()==
pom.UpperCase()) kon=true;
}
if(kon==false) Memo2->Lines->Add(pom.UpperCase());
}
}
}
300
}
{
Edit1->Clear();
Edit1->SetFocus();
}
{
Application->Title="Grerska!!";
}
//---------------------------------------------------------------------------
Primer 145:
prikazuje izvetaj izabrane
tekstualne datoteke. Klikom na
dugme Open pojavljuje se
Open dialog gde su prikazani
samo tekstualni fajlovi, a
korisnik bira i otvara jednu od
njih. U posebnoj Labeli nalazi
se naziv fajla sa ekstenzijom
bez putanje.
Izvetaj sadri podatke:
Broj znakova u datoteci, Redni
broj prvog najdueg reda u datoteci i Broj samoglasnika u datoteci.
Klikom na dugme Clear
program se vraa u poetno stanje.
Reenje
Komponenta
OpenDialog
nalazi se na kartici Dialogs i
301
koristi se za otvaranje datoteke. Osnovna metoda je Execute() koja omoguava formiranje

dialokog prozora kao na slici.
Svojstvo Title je tipa AnsiString i odreuje tekst koji e se pojaviti na traci sa natpisom
prozora za dialog. U sluaju praznog stringa podrazumevana vrednost je Open.
Svojstvo FileName je tipa AnsiString i predstavlja naziv odabrane datoteke sa putanjom.
Svojstvo DefaultExt je tipa AnsiString i oznaava tip datoteke koji e se dopisati iza imena
u svojstvu FileName ako ga korisnik sam ne unosi.
Svojtvo Files je tipa Tstrings i sadri listu imena datoteka u trenutnom radnom katalogu
koje je korisnik odabrao.
Svojstvo Filter je tipa AnsiString i slui
za odabiranje fajlova iz trenutnog radnog
kataloga.
FilterEditor slui za ureivanje fajlova.
Sa leve strane je FileName i slui za
opis vrste, a sa desne strane je Filter sa doker
znakovima kojima e se vriti filtriranje.
//--------------------------------------------------------------------------#include <vcl.h>
#pragma hdrstop
#include "Red_o.h"
TForm1 *Form1;
: TForm(Owner)
{
}
//--------------------------------------------------------------------------void __fastcall TForm1::OpenUpdate(TObject *Sender)
{
if(Label8->Caption=="Nema fajla") Open->Enabled=true;
else Open->Enabled=false;
}
//--------------------------------------------------------------------------void __fastcall TForm1::OpenExecute(TObject *Sender)
{
if(OpenDialog1->Execute()) //Otvara se Open dialog, te ako je kliknuto na OK.
{
TStringList *s = new TStringList;
s->LoadFromFile(OpenDialog1->FileName);//Otvaramo datoteku sa tom putanjom.
AnsiString ime=OpenDialog1->FileName;
302
//Izdvojicemo iz stringa samo ime datoteke sa ekstenzijom bez putanje i upisujemo ga

//u Labelu.
int k;
do{
k=ime.Pos("\\");
if(k!=0) ime=ime.Delete(1,k);
}while(k!=0);
Label8->Caption=ime;
Label2->Caption=IntToStr(s->Count); //Upisujemo broj redova u datoteciint max,red;
AnsiString pom=s->Strings[0];//Proglasavamo prvog da je najduzi.
max=pom.Length(); //Njegova duzina.
red=1; //Prvi je red.
//Prolazimo kroz ostale redove datoteke.
for(int i=1;i<s->Count;i++)
{
pom=s->Strings[i]; //Uzimamo red iz liste stringova.
if(pom.Length()>max)
{
max=pom.Length();
red=i+1; //Redni broj reda trenutno najduzeg.
}
}
Label3->Caption=IntToStr(red); //Upisujemo redni broj prvog najduzeg reda tekstualne
//datoteke.
int brsa=0; //Brojac samoglasnika u datoteci.
for(int i=0;i<s->Count;i++)
{
pom=s->Strings[i]; //Uzimam red iz liste stringova.
pom=pom.UpperCase(); //Pretvaram sva slova u velika.
char *cpom = new char[80];
cpom=StrPCopy(cpom,pom); //Raspakujem string.
int j=0; //Prolazi se kroz raspakovani string i broje samoglasnici.
while(cpom[j]!='\0')
{
char c=cpom[j];
if(isalpha(c))
{
if(c=='A' || c=='O' || c=='E' || c=='I' || c=='U') brsa++;
}
j++;
}
delete cpom;
}
303
Label5->Caption=IntToStr(brsa); //Upisuje se broj samoglasnika.

}
}
//--------------------------------------------------------------------------void __fastcall TForm1::ClearUpdate(TObject *Sender)
{
//Nemamo sta brisati ako nismo otvorili fajl.
if(Label8->Caption=="Nema fajla") Clear->Enabled=false;
else Clear->Enabled=true;
}
//--------------------------------------------------------------------------void __fastcall TForm1::ClearExecute(TObject *Sender)
{
Label8->Caption="Nema fajla";
}
//---------------------------------------------------------------------------
Primer 146:
izbor i otvaranje tekstualne datoteke pomou
Open dialoga i njeno smetanje u Memo
komponentu. U posebnoj Labeli upisuje se
celohupna putanja izabrane datoteke.
Program poseduje jedan ComboBox sa
velikim slovima Engleske abecede, pri emu
je trenutno aktivno slovo A, prilikom
startovanja aplikacije.. U posebnom Editu
prikazuje se broj pojavljivanja izabranog
slova u datoteci.
Komponenta ComboBox moe da
prihvati unos samo jedanog karaktera. Slova
se moraju automatski pretvarati u velika, a u
polju ispisa, uvek je aktivan broj pojave
slova u odnosu na stanje sadraja polja
ComboBoxa.
Koristiti
i
ActionList
komponentu, radi aktiviranju dugmadi Open
i Clear, kao i uslova kada su dugmadi
aktivna, a kada ne.
Reenje
//--------------------------------------------------------------------------#include <vcl.h>
#pragma hdrstop
304
#include "Pojava_o.h"
TForm1 *Form1;
: TForm(Owner)
{
}
//--------------------------------------------------------------------------void __fastcall TForm1:: FormCreate( TObject *Sender)
{
//Upisuju se velika slova u ComboBox
{
char c='A'; //Karakter a prvo je A.
AnsiString s;
c=c+i; //Prelazimo na sledeci karakter jer su oni slozeni u ASSCII tabeli po bbecedi.
s=s.StringOfChar(c,1); //Na osnovu karaktera c formiram string od jednog karaktera.
ComboBox1->Items->Add(s); //Dodajem string u listu ComboBoxa
}
}
//--------------------------------------------------------------------------void __fastcall TForm1::ComboBox1KeyPress(TObject *Sender, char &Key)
{
if(!isalpha(Key)) Key=0; //Mogu se unositi samo slova.
}
//--------------------------------------------------------------------------void __fastcall TForm1::ClearExecute(TObject *Sender) //Akcija brisanje.
{
Memo1->Lines->Clear(); //Brisemo Memo prikaz datoteke.
ComboBox1->Enabled=false; //Onemogucavamo bviranje slova.
ComboBox1->Text="0"; //Brisemo polje prikaza ComboBoxa uz upis broja nula.
Label3->Caption="Nema Fajla"; //Upisujemo da Nema prikaza fajla.
Edit1->Text="0"; //Trenutni zbir kao i na pocetku je nula.
}
//--------------------------------------------------------------------------void __fastcall TForm1::ClearUpdate(TObject *Sender)
{
//Ako je Memo prazan znak je da nije otvorena datoteka a to je znak da je akcija neaktivna,
//a u suprotnom je aktivna.
if(Memo1->Lines->Count!=0) Clear->Enabled=true;
else Clear->Enabled=false;
}
//--------------------------------------------------------------------------void __fastcall TForm1::OpenExecute(TObject *Sender) //Akcija Otvaranja datoteke.
305
{
ComboBox1->Enabled=true; //Mozemo birati slovo.
if(OpenDialog1->Execute())
{
//Otvaramo izabranu tekstualnu datoteku.
Memo1->Lines->LoadFromFile(OpenDialog1->FileName);
Label3->Caption=OpenDialog1->FileName; //Upisujemo putanju datoteke.
//Brojimo pojavu izabranog slova u datoteci. Tako sto trazimo pojavu slova red po red
//iz Memo komponente.
int br=0;
{
AnsiString t,s=Memo1->Lines->Strings[i];
s=s.UpperCase(); //Sva slova pretvaramo u velika radi poredjenja.
for(int j=1;j<s.Length();j++) //Prolazimo kroz string reda datoteke.

{
t=ComboBox1->Text; //Uzimamo slovo iz ComboBoxa
if(t[1]==s[j]) br++; //Vrsimo poredjenje slova, te ako su ista uvecavamo
//brojac.
}
}
Edit1->Text=" "+IntToStr(br); //Upisujemo broj slova u Edit.
}
}
{
//Ima smisla otvarati novu datoteku ako je izbrisan sadrzaj prethodno otvorene datoteke,
//a to je slucaj ako je Memo komponenta prazna.
if(Memo1->Lines->Count==0) Open->Enabled=true;
else Open->Enabled=false;
}
//--------------------------------------------------------------------------void __fastcall TForm1::ComboBox1Change(TObject *Sender) //Promena sadrzaja ComboBoxa
{
AnsiString t=ComboBox1->Text; //Sta se u ComboBoxu nalazi.
t=t.UpperCase(); //Pretvaramo u veliko slovo.
//Upisujemo ga pretvorenog u veliko slovo natrag u polje ComboBoxa.
ComboBox1->Text=t;
306
//Automatski posto je podesen MaxLength u komponenti ComboBox na 1 to se vec

//nakon unesenog jednog znaka prikazuje broj slova u datoteci.
int br=0;
{
AnsiString s=Memo1->Lines->Strings[i];
s=s.UpperCase();
for(int j=1;j<s.Length();j++)
{
if(t[1]==s[j]) br++;
}
}
Edit1->Text=" "+IntToStr(br);
}
//---------------------------------------------------------------------------
Primer 147:
Napraviti aplikaciju koja omoguava dodavanje imena izabranih datoteka u listu
komponente ComboBox. Klikom na dugme Odredi u Memo je prikazan izvetaj o
datoteci iz liste koja je imala najvei zbir, pri emu se ispisuje ime fajla sa ekstenzijom
bez putanje. Spisak izabranih datoteka u komponenti ListBox takodje sadri samo imena
datoteka sa ekstenzijama bez putanja, kao i vrednost tog najveeg zbira.
Niti jedna stavka prilikom dodavanja naziva fajla u ListBox komponentu nije
aktivna, a time je i izvetaj GroupBox komponente prazan. Klikom na neku stavku iz
ListBox komponente, stavka postaje aktivna, a u izvetaju GroupBox komponente
upisana je celokupna putanja datoteke oznaene u ListBoxu, kao i zbir koji se nalazi u toj
datoteci. Klikom na dugme Brisi stanje aplikacije se vraa kao da se nalazimo na
poetku.
Program poseduje meni i kontekst meni sa istim opcijama: Dodaj (preica Ins),
Brisi (preica Del) i Odredi (preica F10), stim to meni sadri i stavku Izvestaj.
Pomou komponente ActionListe povezati dugmadi, oipcije menija i opcije kontekst
menija.
Brojevi u datoteci moraju biti celobrojni i svaki red u datoteci sadri samo
jedan broj.
Ako je neka datoteka, u listti komponente ListBoxa, prazna, program je izbacuje iz
List Boxa.
Meni glavni sadri i stavku Izvestaj ispred koga ako je ekiran bie prikazan
izvetaj u GroupBox komponenti, a u suprotnom i GroupBox komponente nema na
formi.
307
Reenje
//--------------------------------------------------------------------------#include <vcl.h>
#pragma hdrstop
#include "Zbir_o.h"
TForm1 *Form1;
TStringList *list;
: TForm(Owner)
{
}
//--------------------------------------------------------------------------void __fastcall TForm1::Izvestaj1Click(TObject *Sender)
{
if(Izvestaj1->Checked==true)
{
Izvestaj1->Checked=false;
GroupBox1->Visible=false;
}else{
Izvestaj1->Checked=true;
GroupBox1->Visible=true;
}
308
}
//--------------------------------------------------------------------------void __fastcall TForm1::DodajUpdate(TObject *Sender)
{
Dodaj->Enabled=true; //Uvek se moze dodavati u listu.
}
//--------------------------------------------------------------------------void __fastcall TForm1::DodajExecute(TObject *Sender)
{
if(OpenDialog1->Execute()) //Biramo datoteku.
{
AnsiString s=OpenDialog1->FileName;
list->Add(s);
int k;
while((k=s.Pos("\\"))!=0) s=s.Delete(1,k); //Brisemo putanju.
ListBox1->Items->Add(s); //Dodajemo u ListBox
}
}
{
list = new TStringList; //Pravimo objekat liste stringova.
}
//--------------------------------------------------------------------------//--------------------------------------------------------------------------void __fastcall TForm1::BrisiUpdate(TObject *Sender)
{
//Moze se brisati ako postoji lista u ComboBoxu
if(ListBox1->Count!=0) Brisi->Enabled=true;
else Brisi->Enabled=false;
}
//--------------------------------------------------------------------------void __fastcall TForm1::BrisiExecute(TObject *Sender)
{
ListBox1->Clear();
Memo1->Clear();
}
//--------------------------------------------------------------------------void __fastcall TForm1::OdrediUpdate(TObject *Sender)
{
//Mozemo odrediti najveci zbir ako ima fajlova u ListBoxu
if(ListBox1->Count!=0) Odredi->Enabled=true;
else Odredi->Enabled=false;
}
//--------------------------------------------------------------------------void __fastcall TForm1::OdrediExecute(TObject *Sender)
{
309
//Otvaramo fajl po fajl sa imenom iz ListBoxa, a putanja je u listi stringova.

int max,ind;
for(int i=0;i<ListBox1->Count;i++)
{
TStringList *p = new TStringList;
p->LoadFromFile(list->Strings[i]); //Otvaramo fajl.
if(p->Count==0)
{
list->Delete(i); //Ako je prazna brisemo je iz liste.i ListBoxa
ListBox1->Items->Delete(i);
}else{
int s=0; //sabiramo brojeve iz datoteke.
for(int j=0;j<p->Count;j++) s+=StrToInt(p->Strings[j]);
if(i>0) //Utvrdjujemo maksimalni zbir.
{
if(s>max) max=s, ind=i;
}else{
max=s;
ind=0;
}
delete p;
}
}
//Dodajemo u Memo naziv fajla sa najvecim zbirom, prazan red i vrednost zbira.
Memo1->Lines->Add("Ime fajla: "+ListBox1->Items->Strings[ind]);
Memo1->Lines->Add("Zbir = "+IntToStr(max));
}
//--------------------------------------------------------------------------void __fastcall TForm1::ListBox1Click(TObject *Sender)
{
int ind=ListBox1->ItemIndex; //Utvrdjujemo indeks oznacene stavke ListBoxa.
Label2->Caption=list->Strings[ind]; //Upisujemo putanju odabranog fajla.
TStringList *p = new TStringList;
p->LoadFromFile(list->Strings[ind]); //Otvaramo fajl.
int s=0; //Odredjujemo zbir brojeva u tom fajlu.
for(int j=0;j<p->Count;j++) s+=StrToFloat(p->Strings[j]);
Label4->Caption=IntToStr(s); //Upisujemo zbir u Labelu.
}
//---------------------------------------------------------------------------
Primer 148:
Napisati C program koji omoguava formiranje strukture radnik sa poljima:
310
1)
2)
3)
4)
Ime,
Prezime,
Koeficijen za dato radno mesto; i
Godine radnog staa.
Poznato je da je vrednost boda k dinara, a da se na svaku godinu radnoga staa

dohodak uveava za 0.5%. Pripravnik je onaj radnik gde se za godine radnoga staa
unese broj 0 i ima 80% dohodak u odnosu na radnika sa obavljenim pripravnikim
staom. Progam treba da ispie koliki je dohodak radnika.
Reenje
Definicija strukture:
Struktura predstavlja izvedeni tip podatka koji sadri promenljive istog ili
razliitog tipa. Koristi se u sluajevima kada su podaci u meusobnoj vezi, jer se
mogu grupisati pod istim imenom.
Definisanmje novog tipa podatka strukturnog tipa:
typedef struct ime_strukture {

Niz_deklaracija
} ime_tipa;
Pristup lanovima structure:
Pristup lanovima strukture vri se pomou operatora lana strukture (.).
Na primer:
/* Definicija strukture radnik. */
struct radnik{
AnsiString prezime_i_ime;
unsigned starost;
311
unsigned staz;
} Tradnik;
/* Deklaracija strukturne promenljive a i b tipa Tradnik. */
Tradnik a, b;
/* Inicijalizacija strukturne promenljive a.
a.prezime_i_ime=;
a.starost = 0;
a.staz = 0;
/* Naredbu dodele mozemo koristiti izmedju struktura. */
b = a;
Prilikom naredbe dodele vri se automatsko kopiranje odgovarajuih polja jedne
strukture u drugu. U ovom sluaju vrednosti polja strukture a su prekopirane u strukturu
b. Ovim se skrauje kod programa i ne mora se koristiti funkcija strcpy da bi se polje
koje predstavlja string prekopirao iz polja strukture a u polje strukture b.
Strukturna promenljiva se moe inicijalizovati i prilikom deklaracije.
Tradnik a = {"", 0, 0};
Prilikom realizacije ovog zadatka struktura Tradnik definie se u posebnom Uniti,
koji se potom ukljuuje u Unit Forme aplikacije.
Radnik.h
//--------------------------------------------------------------------------#ifndef RadniciH
#define RadniciH
#include <System.hpp>
//--------------------------------------------------------------------------typedef struct Radnik{
AnsiString ime;
AnsiString prezime;
float koeficijent;
int staz;
float dohodak;
}TRadnik; //Definisan je novi tip podatka Tradnik.
//--------------------------------------------------------------------------#endif
Glavni program
//--------------------------------------------------------------------------#include <vcl.h>
#pragma hdrstop
#include "Radnik_o.h"
312
TForm1 *Form1;
: TForm(Owner)
{
}
{
if(!isalpha(Key) && Key!=8) Key=0;
}
{
if(!isdigit(Key) && Key!=8 && Key!='.') Key=0;
else{
if((Key!='.' && Key!=8) && s=="0") Key=0;
if(Key=='.')
{
int k=s.Pos(".");
if(k!=0 || s=="") Key=0;
}
}
}
{
else{
if(ed->Text==""&&Key=='0') Key=0;
}
}
//--------------------------------------------------------------------------void __fastcall TForm1::utvrdiExecute(TObject *Sender)
{
TRadnik rad; //Deklaracija strukturne promenljive rad.
float bod;
313
//Unos podataka u strukturu.

rad.ime=Edit1->Text;
rad.prezime=Edit2->Text;
rad.koeficijent=StrToFloat(Edit4->Text);
rad.staz=StrToInt(Edit3->Text);
bod=StrToFloat(Edit5->Text);
//Raunanje dohotka radnika na osnovu teksta zadatka.
if(rad.staz!=0)
{
rad.dohodak=rad.koeficijent * bod;
rad.dohodak+=0.5*rad.staz*rad.dohodak;
}else{
rad.dohodak=rad.koeficijent*bod;
rad.dohodak=0.8*rad.dohodak;
}
//Ispis rezultata, dohotka radnika.
Label7->Caption=
Format("%.2f",ARRAYOFCONST((rad.dohodak)))+" dinara.";
}
//--------------------------------------------------------------------------//--------------------------------------------------------------------------void __fastcall TForm1::utvrdiUpdate(TObject *Sender)
{
if(Edit1->Text==""||Edit2->Text==""||Edit3->Text==""||
Edit4->Text==""||Edit5->Text=="") utvrdi->Enabled=false;
else utvrdi->Enabled=true;
}
{
Edit1->Clear();
Edit2->Clear();
Edit3->Clear();
Edit4->Clear();
Edit5->Clear();
Label7->Caption="?????";
Edit1->SetFocus();
}
{
314
if(Edit4->Text=="0") Edit4->Clear();
}
//------------------------Primer 149:
Napraviti
aplikaciju
koja
omoguava
izvravanje osnovnih
aritmetikih operacija
nad
skupom
kompleksnih brojeva:
Sabiranje,
Oduzimanje,
Mnoenje i Deljenje.
Svaki
kompleksni
broj se sastoji od realnog i imaginarnog dela koji su oblika razlomka.
Formirati strukturne tipove podataka TRacBroj i TKompBroj. TRacBroj je tip
koji se sastoji od dva celobrojna podatka: brojilac i imenilac, pri emu imenilac mora biti
pozitivan broj. Nad podatkom tipa TRacBroj mogu se izvravati operacije: sabiranja,
oduzimanja, mnoenja i deljenja, korienjem odgovarajuih funkcija. Strukturni tip
podataka TKompBroj sastoji se od realnog i imaginarnog podatka tipa TRacBroj. Nad
podatkom TKompBroj mogu se koristiti funkcije za sabiranje, mnoenje i deljenje dva
kompleksna broja, pri emu funkcije kao rezultat vraaju kompleksni broj tipa
TKompBroj..
Reenje
Racionalni.h
//--------------------------------------------------------------------------#ifndef RacionalniH
#define RacionalniH
//--------------------------------------------------------------------------typedef struct Rac{
int x;
int y;
}TRacBroj;
TRacBroj SabRac(TRacBroj a, TRacBroj b);
TRacBroj OduRac(TRacBroj a, TRacBroj b);
TRacBroj MnoRac(TRacBroj a, TRacBroj b);
TRacBroj DelRac(TRacBroj a, TRacBroj b);
TRacBroj Sredi(TRacBroj a);
//--------------------------------------------------------------------------#endif
Racionalni.cpp
315
//--------------------------------------------------------------------------#pragma hdrstop
#include "Racionalni.h"
#include <math.h>
//--------------------------------------------------------------------------int nzd(int a, int b)
{
while(b!=0)
{
int c=a%b;
a=b;
b=c;
}
return a;
}
//--------------------------------------------------------------------------TRacBroj SabRac(TRacBroj a, TRacBroj b)
{
TRacBroj rez;
rez.x=a.x*b.y + b.x*a.y;
rez.y=a.y*b.y;
int z=nzd(abs(rez.x),rez.y);
rez.x/=z;
rez.y/=z;
return rez;
}
//--------------------------------------------------------------------------TRacBroj OduRac(TRacBroj a, TRacBroj b)
{
TRacBroj rez;
rez.x=a.x*b.y - b.x*a.y;
rez.y=a.y*b.y;
rez.x/=z;
rez.y/=z;
return rez;
}
//---------------------------------------------------------------------------
316
TRacBroj MnoRac(TRacBroj a, TRacBroj b)

{
TRacBroj rez;
rez.x=a.x*b.x;
rez.y=a.y*b.y;
rez.x/=z;
rez.y/=z;
return rez;
}
//--------------------------------------------------------------------------TRacBroj DelRac(TRacBroj a, TRacBroj b)
{
TRacBroj rez;
rez.x=a.x*b.y;
rez.y=a.y*b.x;
if(z!=0)
{
rez.x/=z;
rez.y/=z;
}
return rez;
}
//--------------------------------------------------------------------------TRacBroj Sredi(TRacBroj a)
{
if(a.y<0)
{
a.x=-a.x;
a.y=-a.y;
}
int z=nzd(abs(a.x),a.y);
a.x/=z;
a.y/=z;
return a;
317
}
Kompleksni.h
//--------------------------------------------------------------------------#ifndef KompleksniH
#define KompleksniH
#include "Racionalni.h"
//--------------------------------------------------------------------------typedef struct Komp{
TRacBroj real;
TRacBroj imag;
}TKompBroj;
TKompBroj SabKomp(TKompBroj a, TKompBroj b);
TKompBroj OduKomp(TKompBroj a, TKompBroj b);
TKompBroj MnoKomp(TKompBroj a, TKompBroj b);
TKompBroj DelKomp(TKompBroj a, TKompBroj b);
//--------------------------------------------------------------------------#endif
Kompleksni,cpp
//--------------------------------------------------------------------------#pragma hdrstop
#include "Kompleksni.h"
//--------------------------------------------------------------------------TKompBroj SabKomp(TKompBroj a, TKompBroj b)
{
TKompBroj rez;
rez.real=SabRac(a.real,b.real);
rez.imag=SabRac(a.imag,b.imag);
return rez;
}
//--------------------------------------------------------------------------TKompBroj OduKomp(TKompBroj a, TKompBroj b)
{
TKompBroj rez;
rez.real=OduRac(a.real,b.real);
rez.imag=OduRac(a.imag,b.imag);
return rez;
}
//---------------------------------------------------------------------------
318
TKompBroj MnoKomp(TKompBroj a, TKompBroj b)

{
TKompBroj rez;
rez.real=OduRac(MnoRac(a.real,b.real), MnoRac(a.imag,b.imag));
rez.imag=SabRac(MnoRac(a.real,b.imag),MnoRac(a.imag,b.real));
return rez;
}
//--------------------------------------------------------------------------TKompBroj DelKomp(TKompBroj a, TKompBroj b)
{
TKompBroj rez;
TRacBroj imenilac,broilac;
imenilac=SabRac(MnoRac(b.real,b.real),MnoRac(b.imag,b.imag));
broilac=SabRac(MnoRac(a.real,b.real),MnoRac(a.imag,b.imag));
rez.real=DelRac(broilac,imenilac);
broilac=OduRac(MnoRac(a.imag,b.real),MnoRac(a.real,b.imag));
rez.imag=DelRac(broilac,imenilac);
return rez;
}
Glavni program
//--------------------------------------------------------------------------#include <vcl.h>
#pragma hdrstop
#include "Kompleksni_o.h"
TForm1 *Form1;
: TForm(Owner)
{
}
{
if(!isdigit(Key) && Key!=8 && Key!='-') Key=0;
else{
if(Key=='-' && ed->Text!="") Key=0;
if(Edit1->Text=="0" && Key!=8) Key=0;
if(Key=='0' && ed->Text=="-") Key=0;
319
}
}
{
else{
}
}
//--------------------------------------------------------------------------void __fastcall TForm1::RacunajExecute(TObject *Sender)
{
TKompBroj prvi,drugi,rez;
prvi.real.x=StrToInt(Edit1->Text);
prvi.real.y=StrToInt(Edit2->Text);
prvi.imag.x=StrToInt(Edit3->Text);
prvi.imag.y=StrToInt(Edit4->Text);
drugi.real.x=StrToInt(Edit5->Text);
drugi.real.y=StrToInt(Edit6->Text);
drugi.imag.x=StrToInt(Edit7->Text);
drugi.imag.y=StrToInt(Edit8->Text);
{
case 0: rez=SabKomp(prvi,drugi);
break;
case 1: rez=OduKomp(prvi,drugi);
break;
case 2: rez=MnoKomp(prvi,drugi);
break;
case 3: if(drugi.real.x==0 && drugi.imag.x==0)
{
ShowMessage("Deljenje sa nulom nije definisano!!");
Button2Click(Sender);
return;
}
rez=DelKomp(prvi,drugi);
break;
case -1: return;
}
Edit9->Text=IntToStr(rez.real.x);
Edit10->Text=IntToStr(rez.real.y);
Edit11->Text=IntToStr(rez.imag.x);
Edit12->Text=IntToStr(rez.imag.y);
}
320
//--------------------------------------------------------------------------void __fastcall TForm1::RacunajUpdate(TObject *Sender)

{
if(Edit1->Text=="" || Edit2->Text=="" ||Edit3->Text=="" ||Edit4->Text=="" ||
Edit5->Text=="" || Edit6->Text=="" ||
Edit7->Text=="" ||Edit8->Text=="") Racunaj->Enabled=false;
else Racunaj->Enabled=true;
}
{
Edit1->Clear();
Edit2->Clear();
Edit3->Clear();
Edit4->Clear();
Edit5->Clear();
Edit6->Clear();
Edit7->Clear();
Edit8->Clear();
Edit9->Clear();
Edit10->Clear();
Edit11->Clear();
Edit12->Clear();
Edit1->SetFocus();
}
//---------------------------------------------------------------------------
Primer 150:
Napraviti aplikaciju koja omoguava unos polinoma u nesreenom obliku i njegovo
sreivanje po stepenima, klikom na dugme Radi.
Polinom se unosi tako to se unose lanovi polinoma razdvojeni prazninom. Svaki
lan polinoma sastoji se od koeficijenta i stepena, razdvojeni zarezom.
Ako nakon sreivanja koeficijent nekog lana ima vrednost nula, taj lan se ne pie
na izlazu.
U realizaciji zadatka koristiti strukturni tip podataka TPolinom koji se sastoji od
podataka koeficijent i stepen. Prilikom realizacije koristiti niz struktura tipa Tpolinom.
Na osnovu unetog polinoma u obliku AnsiStringa, kako je gore opisano, realizovati i
koristiti funkcije: void Stvori(TPolinom p[],int *n,AnsiString s); koja stvara polinom na
osnovu unesenog stringa, void Sredi(TPolinom p[],int *n); koja sreuje polinom sortiranjem i
saimanjem niza i AnsiString Stampa(TPolinom p[],int n); koja polinom sastavljen od niza
struktura pretvara u AnsiString.
321
Reenje
Polinom.h
//--------------------------------------------------------------------------#ifndef PolinomH
#define PolinomH
#include <system.hpp>
typedef struct Polinom{
int koef;
int step;
}TPolinom;
void Stvori(TPolinom p[],int *n,AnsiString s);
void Sredi(TPolinom p[],int *n);
AnsiString Stampa(TPolinom p[],int n);
//--------------------------------------------------------------------------#endif
Polinom.cpp
//--------------------------------------------------------------------------#pragma hdrstop
#include "Polinom.h"
#include <system.hpp>
#include <SysUtils.hpp>
//--------------------------------------------------------------------------void Stvori(TPolinom p[],int *n,AnsiString s)
{
AnsiString t;
int j;
*n=0;
while(s!="")
{
//Izdvoji koeficijent.
322
j=s.Pos(",");
t=s.SubString(1,j-1);
p[*n].koef=StrToInt(t);
s=s.Delete(1,j);
//Izdvoji stepen.
j=s.Pos(" ");
if(j!=0) t=s.SubString(1,j-1);
else t=s;
p[*n].step=StrToInt(t);
if(j!=0) s=s.Delete(1,j);
else s="";
(*n)++; //Predji na sledeci clan.
}
}
//--------------------------------------------------------------------------void Sredi(TPolinom p[],int *n)
{
int i,j,k;
for(i=0;i<*n-1;i++)
{
j=i+1;
while(j<*n)
{
//Trazim clan koji ima isti stepen.
if(p[i].step!=p[j].step) j++;
else{
//Ako sam ga nasao sabiram im koeficijente, upisivanjem na mesto
onog //clana koji je manjeg indeksa, tj i, a potom brisem onog koji ima
veci //indeks, tj j.
p[i].koef+=p[j].koef;
k=j;
while(k<*n-1) p[k]=p[k+1],k++;
p[*n-1].koef=0;
p[*n-1].step=0;
(*n)--;
}
}
}
//Nakon sabiranja desice se da su vrednosti takvih koeficijenata nula, te ih treba izbaciti.
i=0;
while(i<*n)
{
if(p[i].koef!=0) i++;
else{
k=i;
while(k<*n-1) p[k]=p[k+1],k++;
323
p[*n-1].koef=0;
p[*n-1].step=0;
(*n)--;
}
}
//Da bi polinom bio sredjen po stepenima, mora se izvrsiti sortiranje niza u opadajucem
//redosledu po stepenima.
for(i=0;i<*n-1;i++)
{
for(j=i+1;j<*n;j++)
{
if(p[j].step>p[i].step)
{
TPolinom pom=p[i];
p[i]=p[j];
p[j]=pom;
}
}
}
}
//--------------------------------------------------------------------------AnsiString Stampa(TPolinom p[],int n)
{
AnsiString s; //Formira se AnsiString s, tako sto se prolazi kroz niz i clanovi u poznatom
//formatu upisuju u string s.
for(int i=0;i<n-1;i++) s+=IntToStr(p[i].koef)+","+IntToStr(p[i].step)+" ";
s+=IntToStr(p[n-1].koef)+","+IntToStr(p[n-1].step);
return s;
}
Glavni program
//--------------------------------------------------------------------------#include <vcl.h>
#pragma hdrstop
#include "Glavni_o.h"
TForm1 *Form1;
: TForm(Owner)
{
}
//---------------------------------------------------------------------------
324
void __fastcall TForm1::RadiUpdate(TObject *Sender)

{
if(Edit1->Text!="") Radi->Enabled=true; //Kada se moze izvrsiti akcija nad
//dugmetom Radi.
else Radi->Enabled=false;
}
//--------------------------------------------------------------------------void __fastcall TForm1::RadiExecute(TObject *Sender) //Ako se klikne na dugme Radi.
{
TPolinom p[30];
AnsiString s = Edit1->Text;
int n = 0;
//Inicijalizacija niza struktura.
for(int i=0;i<30;i++) p[i].koef=0, p[i].step=0;
Stvori(p,&n,s);
Sredi(p,&n);
s=Stampa(p,n);
Edit2->Text=s;
}
{
Edit1->Clear();
Edit2->Clear();
}
//--------------------------------------------------------------------------void __fastcall TForm1::BrisiUpdate(TObject *Sender)
{
if(Edit1->Text!="" && Edit2->Text!="") Brisi->Enabled=true;
else Brisi->Enabled=false;
}
//---------------------------------------------------------------------------
Primer 151:
Napraviti aplikaciju koja pretstavlja Adresar. Podaci se uvaju u binarnoj datoteci.
Aplikacija akcije sprovodi preko dugmadi. Adresar jedne osobe sadri podatke: Ime i
prezime, Adresa stanovanja, Da li je profesor i Godine starosti. Ako je program u stanju
unosa ili izmene podataka dugmad Potvrdi i Odustani su neaktivna, sve dok se ne unesu
svi podaci osobe. Klikom na dugme Potvrdi podaci se upisuju u niz struktura, a po
zatvaranju aplikacije u binarnu datoteku.
Pomou dugmadi Prethodni i Sledeci lista se Adresar. Dugme Brisi vri brisanje
osobe iji su podaci prikazani na ekranu. Dugme Izmeni omoguava pristup stanju
Mmodifikacije podataka. Dugme Ubaci omoguava insertovanje osobe u Adresar, dok
dugme Novii omoguava dodavanje nove osobe kao poslednje u listi.
Prilikom realizacije programa koristite komponentu ActionList.
325
Reenje
Adresar.hpp
//--------------------------------------------------------------------------#ifndef KonUnosa_oH
#define KonUnosa_oH
#include "CSPIN.h"
#include <ExtCtrls.hpp>
#include <ActnList.hpp>
//--------------------------------------------------------------------------typedef struct Osoba{
AnsiString Ime;
AnsiString Adresa;
bool od;
unsigned god;
}TOsoba;
//--------------------------------------------------------------------------typedef struct RasOsoba{
char Ime[30];
char Adresa[30];
bool od;
unsigned god;
}TRasOsoba;
326

{
TButton *Button2;
TButton *Button3;
TButton *Button4;
TButton *Button6;
TPanel *Panel1;
TLabel *Label2;
TLabel *Label3;
TLabel *Label5;
TEdit *Edit1;
TMemo *Memo1;
TButton *Button1;
TCheckBox *CheckBox1;
TCSpinEdit *CSpinEdit1;
TBevel *Bevel1;
TLabel *Label1;
TButton *Button5;
TActionList *ActionList1;
TAction *OK;
TAction *Odustani;
TAction *Prethodni;
TAction *Sledeci;
TAction *Novi;
TAction *Brisi;
TButton *Button7;
TAction *Izmeni;
TAction *Ubaci;
TButton *Button8;
void __fastcall FormCreate(TObject *Sender);
void __fastcall FormClose(TObject *Sender, TCloseAction &Action);
void __fastcall NoviUpdate(TObject *Sender);
void __fastcall NoviExecute(TObject *Sender);
void __fastcall OKExecute(TObject *Sender);
void __fastcall OKUpdate(TObject *Sender);
void __fastcall PrethodniExecute(TObject *Sender);
void __fastcall PrethodniUpdate(TObject *Sender);
void __fastcall OdustaniUpdate(TObject *Sender);
void __fastcall OdustaniExecute(TObject *Sender);
void __fastcall SledeciUpdate(TObject *Sender);
void __fastcall BrisiUpdate(TObject *Sender);
void __fastcall BrisiExecute(TObject *Sender);
void __fastcall SledeciExecute(TObject *Sender);
void __fastcall IzmeniUpdate(TObject *Sender);
void __fastcall IzmeniExecute(TObject *Sender);
void __fastcall UbaciUpdate(TObject *Sender);
void __fastcall UbaciExecute(TObject *Sender);
327
int akt;
int n; //Broj osoba u nizu osoba.
bool Editing; //Ako je true moze se vrsiti Editovanje nove osobe.
bool Inserting; //Ako je true moze se vrsiti Insertovanje nove osobe.
bool Promena; //Ako je true moze se vrsiti Izmene podataka kod osobe.
public:
bool Provera(); //Proverava se da li su polja unosa popunjena.
};
//--------------------------------------------------------------------------#endif
Adresar.hpp
//--------------------------------------------------------------------------#include <vcl.h>
#include <stdio.h>
#include <fstream.h>
#include <stdio.h>
#pragma hdrstop
#include "KonUnosa_o.h"
TForm1 *Form1;
TOsoba *niz = new TOsoba[100]; //Definise se niz osoba.
//---------------------------------------------------------------------------

: TForm(Owner)
{
}
{
TOsoba pom; //Niz sadrzi spakovane podatke osoba.
TRasOsoba a; //Binarna datoteka sadrzi raspakovane podatke osoba.
n=0;
akt=0;
328
FILE *dat;
//Podaci se nalaze u binarnoj datoteci UNOS.DAT
if((dat=fopen("UNOS.DAT","rb"))!=NULL)
{
//Uzima se osoba po osoba iz binarne datoteke.
while(fread(&a,sizeof(TRasOsoba),1,dat))
{
pom.od=a.od;
pom.god=a.god;
pom.Ime=StrPas(a.Ime);
pom.Adresa=StrPas(a.Adresa);
niz[n]=pom; //Upisuje se osoba u niz osoba.
n++; //Prelazak na sledecu osobu.
}
fclose(dat); //Zatvaranje binarne datoteke, a adresar se nalazi u
//nizustruktura osoba.
}
if(n>0) //Ako je bilo osoba u datoteci.
{
akt=0; //Indeks osobe koja se prikazuje.
//Prikazuju se na ekranu podaci prve osobe.
Edit1->Text=niz[akt].Ime;
Memo1->Text=niz[akt].Adresa;
CheckBox1->Checked=niz[akt].od;
CSpinEdit1->Value=niz[akt].god;
Editing=false; //Nismo u fazi Editovanja ili Modifikacije.
Inserting=false;
}else{
Editing=true; //Nema podataka u nizu podataka te smo u stanju Editovanja ili
//Modifikacije.
Inserting=true;
}
Promena=false; //Nista se nece menjati kod osoba.
}
//--------------------------------------------------------------------------void __fastcall TForm1::FormClose(TObject *Sender, TCloseAction &Action)
{
TOsoba pom;
TRasOsoba a;
FILE *dat;
dat=fopen("UNOS.DAT","wb"); //Otvara se datoteka za pisanje i prethodni sadrzaj
//datoteke se brise.
//Prolazimo kroz niz osoba i podatke upisujemo u datoteku.
329
{
pom=niz[i];
StrPCopy(a.Ime,pom.Ime);
StrPCopy(a.Adresa,pom.Adresa);
a.od=pom.od;
a.god=pom.god;
fwrite(&a,sizeof(TRasOsoba),1,dat);
}
fclose(dat);
}
//--------------------------------------------------------------------------void __fastcall TForm1::NoviUpdate(TObject *Sender) //Uslov dodavanja nove osobe
{
Novi->Enabled=(!Editing) && (!Inserting) && Provera();
}
//--------------------------------------------------------------------------void __fastcall TForm1::NoviExecute(TObject *Sender)
{
Editing=true; //U fazi smo Editovanja.
Inserting=false; //Nismo u fazi insertovanja.
Promena=false; //Nizmo u fazi izmene.
//Brisemo polja unosa i fokusiramo se na prvo polje.
Edit1->Clear();
Edit1->SetFocus();
}
//---------------------------------------------------------------------------
//--------------------------------------------------------------------------void __fastcall TForm1::OKExecute(TObject *Sender)

{
if(Promena==false) //Ako se ne vrsi Izmena podataka osobe.
{
TOsoba pom; //Promenljiva gde ce se privremeno smestiti podaci o osobi pre umetanja
//u niz.
pom.Ime=Edit1->Text;
pom.Adresa=Memo1->Text;
pom.god=CSpinEdit1->Value;
pom.od=CheckBox1->Checked;
if(Inserting==true) //Ako smo u fazi umetanja nove osobe.
{
330
int j=n; //Ubacivanje se vrsi na trenutnu ili aktivnu poziciju u nizu.

while(j>akt) niz[j]=niz[j-1],j--; //Prosirivanje niza u desno.
niz[akt]=pom; //Umetanje podataka.
n++; //Niz se uvecao za jednu osobu.
}else{
niz[n]=pom; //Ynaci da je unos nove osobe, a ona se uvek dodaje na kraj niza.
akt=n; //Nalazimo se na toj ubacenoj osobi, a to je kraj niza.
n++; // Niz se uvecao za jednu osobu.
}
}else{
TOsoba pom;
//Samo ce se vrsiti izmene postojecih podataka, te nema prosirivanje niza.
//Prikupljanje novih podataka osobe.
pom.Ime=Edit1->Text;
pom.Adresa=Memo1->Text;
pom.god=CSpinEdit1->Value;
pom.od=CheckBox1->Checked;
niz[n]=pom; //Upis novih podataka date osobe u niz osoba.
}
Inserting=false; //Zavrseno je sa insertovanjem i Editovanjem osoba.
Editing=false;
}
//--------------------------------------------------------------------------void __fastcall TForm1::OKUpdate(TObject *Sender) //Uslov potvrde unesenih podataka osobe.
{
OK->Enabled=(Editing || Inserting) && Provera();
}
//--------------------------------------------------------------------------void __fastcall TForm1::PrethodniExecute(TObject *Sender)
{
akt--; //Prelazimo na prethodnu osobu u nizu.
//Upisujemo podatke osobe iz niza u polja na ekranu.
}
//--------------------------------------------------------------------------void __fastcall TForm1::PrethodniUpdate(TObject *Sender) //Uslov prelaska.
{
Prethodni->Enabled=(akt>0) && (!Editing) && (!Inserting);
}
//--------------------------------------------------------------------------void __fastcall TForm1::OdustaniUpdate(TObject *Sender) //Uslov ne prihvatanja podataka.
{
Odustani->Enabled=(Editing || Inserting) && Provera();
331
}
//--------------------------------------------------------------------------void __fastcall TForm1::OdustaniExecute(TObject *Sender)
{
Editing=false; //Nismo vise u fazi Editovabnja. i ponovo upisujemo podatke do tada aktivne
//osobe, tj one ciji su podaci ranije prikazani, na ekranu.
}
//--------------------------------------------------------------------------void __fastcall TForm1::SledeciUpdate(TObject *Sender) //Uslov prelaska.
{
Sledeci->Enabled=(akt<n-1) && (!Editing) && (!Inserting);
}
//--------------------------------------------------------------------------void __fastcall TForm1::BrisiUpdate(TObject *Sender) //Kada se moze brisati osoba.
{
Brisi->Enabled= n>0 && (!Editing) && (!Inserting);
}
{
int j;
//Sazimanje niza, tj izbacivanje aktivne osobe iz niza osoba i smanjivanje broja osoba u nizu
//za jednu osobu.
j=akt;
while(j<n-1)
{
niz[j]=niz[j+1];
j++;
}
n--;
if(n!=0) //Ako nakon izbacivanja osobe, moze se desiti da nema osoba u nizu osoba.
{
//Ako ima osoba, prikazuje se trenutno aktivna osoba.
}else{
//Ako nema osoba u nizu osoba, polja se moraju isprazniti.
Edit1->Clear();
332
akt=0;
}
Promena=true;
}
//--------------------------------------------------------------------------void __fastcall TForm1::SledeciExecute(TObject *Sender)
{
akt++; //Prelazak na novu osobu i prikaz njenih podataka na ekranu.
}
//--------------------------------------------------------------------------void __fastcall TForm1::IzmeniUpdate(TObject *Sender) //Uslov izmene podataka osobe.
{
Izmeni->Enabled=(n>0) && (!Editing) && (!Inserting);
}
//--------------------------------------------------------------------------void __fastcall TForm1::IzmeniExecute(TObject *Sender)
{
Editing=true;
Inserting=false;
Promena=true;
Edit1->SetFocus();
}
//--------------------------------------------------------------------------void __fastcall TForm1::UbaciUpdate(TObject *Sender) //Uslov Insertovanja nove osobe.
{
Ubaci->Enabled=(!Editing) && (!Inserting) && Provera();
}
//--------------------------------------------------------------------------//--------------------------------------------------------------------------void __fastcall TForm1::UbaciExecute(TObject *Sender)
{
Editing=false;
Inserting=true; //Vrsi se samo Insertovanje nove osobe.
Promena=false;
//Polja se prazne radi unosa podataka osobe i fokusira se prvo polje unosa.
Edit1->Clear();
Edit1->SetFocus();
}
333
//--------------------------------------------------------------------------bool TForm1::Provera()
{
//Proverava se da li su polja unosa popunjena, te ako jesu vraca se vrednost true, a u
//suprotnom false.
if(Memo1->Text=="" || Edit1->Text=="") return false;
else return true;
}
//---------------------------------------------------------------------------
Primer 152:
Napraviti aplikaciju kao na slici, koja pretstavlja interfejs programa za Sluanje muzike.
Program mora zadovoljiti osobinu da se prilikom maksimiziranja ili promene veliine forme,
komponente na formi proporcionalno ire. Omoguiti korisniku programa mogunost promene
irine prozora prikaza stabla foldera i prikaza liste fajlova aktivnog foldera korienjem
komponente Splitter.
Reenje
Aplikacija pretstavlja program
ya sluanje muzike, koji mora sadrati listu pesama, mogunost filtriranja pesama, izbor jedinice
memorije i izbor foldera sa pesmama. Za realizaciju ovog problema potrebno je koristiti etiri
komponente koje se nalaze na kartici Win31.
DriveComboBox
FilterComboBox
334
DirectoryrListBox
FileListBox
Moraju se podesiti pojedina svojstva

komponenti da bi se izmeu njih uspostavila
veza.
U
svojstu
DirList
komponente
DriveComboBox upisuje se naziv komponente
DirectoryrListBox. U svojstvu FileList
komponente DirectoryrListBox upisuje se
naziv komponente FileListBox. U svojstvu
FileList
komponente
FilterComboBox
upisuje se naziv komponente FileListBox.
Potrebno je podesiti svojstvo Filter
komponente FilterComboBox da program
moe putati mp3 i wav fajlove. Podeavanje se vri u FilterEditoru.
FileListBox
komponenta slui iskljuivo za prikaz fajlova jednog foldera.
Svojstva:
Directory Odreuje folder iji fajlovi se prikazuju kao stavke komponente.
Drive Slovo koje definie tekui drajv.
FileName Sadri naziv selektovanog fajla zajedno sa putanjom.
Mask Sadri masku koja odreuje koji fajlovi iz foldera se prikazuju.
DirectoryListBox
prikazuje stablo foldera.
Svojstva:
Directory Odreuje selektovani folder.
FileList Odfreuje FileListBox komponentu u kojoj se prikazuju fajlovi selektovanog
foldera.
335
DriveComboBox
komponenta sadri nazive jedinica spoljanje memorije.
DirList Odreuje DirectoryListBox koponentu u kojoj se pristupa folderu selektovanog

Drajva.
TextCase Odreuje da li se naziv drajva prikazuje malim ili velikim slovima.
tcLowerCase Mala slova.
tcUpperCase Velika slova.
FilterComboBox
komponenta sadri stavke koje koji su opisi filtera definisani
Mask svojstvom.
Svojstva:
FileList Odreuje FileListBox komponentu u kojoj se primenjuje zadati filter.
Filter Odreeuje trenutno izabranu Masku.
Mask Definie mogue maske filtera.
Aplikacija poseduje mogunost proporcionalnog irenja komponenti sa promenom veliine
Forme. Problem se reava pomou dva svojstva: Align i Anchors.
Align
Sa ovim svojstvom odreuje se automatsko menjanje veliine komponente

ako se promeni veliina njihovog roditelja..
alNone
Ovo je podrazumevana vrednost, gde komponenta zadrava
trenutnu veliinu i poloaj u odnosu na gornji levi ugao radnog
prostora i svog roditelja.
alTop
Komponenta se uvek zadrava uz gornju ivicu radnog prostora,
roditelja.
alBotton
Komponenta se uvek zadrava uz donju ivicu radnog prostora,
roditelja.
alLeft
Komponenta se uvek zadrava uz levu ivicu radnog prostora,
roditelja.
alRight
Komponenta se uvek zadrava uz desnu ivicu radnog prostora,
roditelja.
alClient
Komponenta uvek popunjava ceo radni prostor svog roditelja.
Anchors
Ovo svojstvo odnosi se na relativni poloaj komponente u odnosu na

ivice njenog roditelja prilikom menjanja veliine roditelja. Mogue
vrednosti od kojih moe da se odabere jedna ili vie, jesu: akTop
(vrh), akBotton (dno), akLeft (levo) i akRight (desno). Obratite
panju na injenicu da ako se odabere istovremeno akTop i akBotton
336
ili akRight i akLeft, promenom veliine roditelja promenie se i

veliina komponente.
U praksi, te i mi u ovom primeru, postaviemo na Formu tri Panela jedan ispod drugog.
Panel na vrhu podeavamo svojstvo Align na vrednost alTop. Panel u sredini podeavamo
svojstvo Align na alClient. Panel na dnu podeavamo svojstvo Align na alButton.
Na gornji Panel postaviti komponente DriveComboBox levo i FilterComboBox desno.
Svojstvo Anchors komponente DriveComboBox je: alLeft je true, alTop je true, alRight je true i
alButton je false. Svojstvo Anchors komponente FilterComboBox je: alLeft je false, alTop je
true, alRight je true i alButton je false.
Na srednji Panel postaviti komponente DirectoryrListBox i FileListBox, a izmeu njih
postaviti komponentu Spliter. Kod komponente DirectoryrListBox svojstvo Align je alLeft, a
Anchors je: alLeft je true, alTop je true, alRight je false i alButton je true. Kod komponente
FileListBox svojstvo Align je alClient, a Anchors je: alLeft je true, alTop je true, alRight je true i
alButton je true. Komponenta Spliter se postavi izmeu ove dve komponente.
Na donji Panel postavljena je komponenta ProgressBar i podeeno svojstvo Smooth na
true.
ProgressBar
je komponenta tipa TprogressBar i predstavlja komponentu

napredovanja. Nalazi se na paleti komponenti kartica Win32. Zadatak komponente je da prikae
koji deo zadatka je izvren.
Svojstva:
Orientacion
Min
Max
Posicion
Step
Oznaava poloaj kopmponente. Mogue vrednosti su: ttHorizontal

(horizontalan poloaj) i ttVertical (vertikalan poloaj).
Donja granina vrednost.
Gornja granina vrednost.
Predstavlja trenutni poloaj.
Predstavlja vrednost koraka sa kojom se menja vrednost position.
Spliter
je komponenta koja se postavlja izmeu dve komponente koje popunjavaju
radni prostor neke kontejnerske komponente. Spliter moe da se postavi horizontalno ili
vertikalno. Korisnik pomou Splitera menja veliine komponenti izmeu koji se Spliter
nalazi.Komponenta Spliter nalazi se na kartici Additional.
Primer 153:
Napraviti aplikaciju koja pretstavlja program za Sluanje muzike. Prilikom
startovanja programa aktivna je ona jedinica memorije, folder i lista fajlova koji su bili
otvarani ranijim korienjem programa. Ako program nije u stanju da pronae takvu
putanju do foldera, ili se program prvi put startuje, prikazae se poruka o greki i prazna
lista.
Kada korisnik pronae folder sa pedmama, potrebno je da klikne na odabranu
pesmu sa liste. Tada poinje da se slua ta pesma, ProgressBar prikazuje koji deo pesme
se slua, a na Panelu iznad pie puni naziv pesme i ime izvoaa.
Nakon zavretka jedne pesme program automatski prelazi na drugu pesmu. Kada
zavri poslednju pesmu iz liste, automatski prelazi i startuje prvu pesmu sa liste.
337
Reenje
Za rad sa zvukom koristi se komponeta MediaPleyer
System. MediaPlayer je vizuelna komponenta izgleda kao na slici:
Play
Record
Stop
Prev
Next
Back
Step
koja se nalazi na kartici
Eject
Pause
Tasteri komponente MediaPlayer su:

Play Zapoinje reprodukciju,
Record Zapoinje snimanje,
Stop Zaustavlja reprodukciju ili snimanje,
Next Prelazi na sledeu stazu,
Prev Prelazi na prethodnu stazu,
Step Prelazi na sledei kadar,
Back Prelazi na prethodni kadar,
Pause Privremeno pauzira reprodukciju ili snimanje. Ponovni pritisak na Pausebt taster
nastavlja zapoetu akciju, i
Eject Izbacuje medijum iz ureaja.
Aktiviranje tastera sa komponente je ekvivalentno pozivanju odgovarajue metode
programskim putem.
338
Svojstva:
FileName Naziv datoteke
Length Ukupna duina medijuma, izraena jedinicama odreenim TimeFormat
svojstvom.
Frames Odreuje za koliko frejmova se vri pomeranje prilikom korienja metoda
Back i Next.
Position Izraava trenutnu poziciju medijuma u jedinicama podeenim TimeFormat
svojstvom.
Start
Odreuje poetnu poziciju medijuma izraenu TimeFormat svojstvom.
StartPos Odreuje poziciju od koje e se vriti sledea reprodukcija izraeno u
jedinicama podeenim TimeFormat svojstvom.
TimeFormat Odreuje format u kome se odreuju pojedine pozicije medijuma. Mogui
formati su:
tfMilliseconds Milisekunde.
tfMSF Minuti, sekundi i kadrovi.
tfFrames Kadrovi.
tfBytes - Bajtovi.
Metode:
Back Promena poloaja medijuma unapred za vrednost definisanu Frames svojsvom.
Close Zatvara ureaj.
Eject Izbacuje ureaj iz medijuma.
Next Pomera poloaj medijuma unapred za jednu stazu.
Open Otvara ureaj.
Pause Pauzira reprodukciju ili snimanje.
Play Zapoinje reprodukciju.
Previous Pomera poloaj medijuma unapred za jednu stazu.
Step Pomera poloaj medijuma unapred za vrednost definisanu Frames svojstvom.
Stop Zaustavlja reprodukciju ili snimanje.
//--------------------------------------------------------------------------#include <vcl.h>
#pragma hdrstop
#include "Muzi_o.h"
TfrmPesme *frmPesme;
AnsiString a[1000]; //Spisak pesama.
int br=-1,kb+0; //Promenljiva br je redni broj pesme koja se slusa.
bool kon=false; //Ako je u toku pesma vrednost je true, a u suprotnom false.
//--------------------------------------------------------------------------__fastcall TfrmPesme::TfrmPesme(TComponent* Owner)
: TForm(Owner)
{
}
339
//--------------------------------------------------------------------------void __fastcall TfrmPesme::FileListBox1Click(TObject *Sender)

{
Label1->Caption=""; //Naziv pesme i izvodjaca koja se trenutno slusa.
if(kon==true) //U toku je neka pesma, a biramo drugu, moramo prekinuti pesmu.
{
mepPl->Stop(); //Zaustavi pesmu.
Timer1->Enabled=false; //Iskljuci Timer.
kon=false; //Pesma se ne slusa.
}
br=FileListBox1->ItemIndex; //Redni broj pesme.
mepPl->FileName=a[br]; //Nayiv pesme se prosledjuje MediaPlayeru.
mepPl->Open(); //Otvaranje.
mepPl->Play(); //Pustanje pesme.
Timer1->Interval=mepPl->Length; //Duzina intervala Timera je duzina trajanja pesme.
ProgressBar1->Max=mepPl->Length; //Maksimalna duzina ProgressBara je duzina pesme.
ProgressBar1->Position=0; //Pocetak pesme te je pozicija ProgressBara jednaka nula.
ProgressBar1->Min=0;
Timer1->Enabled=true; //Pustaju se oba Timera, prvi za pesmu, a drugi za prikaz promene
//progressBara i procentualni prikaz kroz Labelu.
kon=true; //Pustena je muzika.
}
//--------------------------------------------------------------------------void __fastcall TfrmPesme::FormKeyPress(TObject *Sender, char &Key)
{
if(Key==27) //Sa tasterom Esc prekida se pesma.
{
mepPl->Stop();
kon=false;
}
}
//--------------------------------------------------------------------------void __fastcall TfrmPesme::Timer1Timer(TObject *Sender)
{
br++; //Predju na sledecu pesmu.
if(br==FileListBox1->Items->Count) Ako je poslednja mora se preci na prvu pesmu u listi.
{
mepPl->Stop(); //Zaustavlja se prethodna pesma.
kon=false; //Nije pustena pesma.
br=0; //Pocetak liste pesama.
Timer1->Enabled=false; //Svi Timeri iskljuceni.
}
mepPl->FileName=a[br]; //Uzimamo naziv pesme sa putanjom.
mepPl->Open();
340
mepPl->Play(); //Pustamo pesmu.

kon=true; //Pesma je pustena.
ProgressBar1->Min=0;
FileListBox1->ItemIndex=br;
Timer1->Interval=mepPl->Length;
ProgressBar1->Max=mepPl->Length;
ProgressBar1->Position=0;
}
//--------------------------------------------------------------------------void __fastcall TfrmPesme::FormActivate(TObject *Sender)
{
int i,n;
n=FileListBox1->Items->Count;
for(i=0;i<n;i++) a[i]=FileListBox1->Items->Strings[i]; //Nayive pesama upisati u niz.
}
//--------------------------------------------------------------------------void __fastcall TfrmPesme::FilterComboBox1Change(TObject *Sender)
{
int i,n;
n=FileListBox1->Items->Count;
for(i=0;i<n;i++) a[i]=FileListBox1->Items->Strings[i];
}
//--------------------------------------------------------------------------void __fastcall TfrmPesme::Timer2Timer(TObject *Sender)
{
int proc;
ProgressBar1->Position=mepPl->Position;
proc=(100*ProgressBar1->Position)/ProgressBar1->Max;
Label2->Caption=IntToStr(proc)+"%";
if((kb==FileListBox1->Items->Count-1)&&(br<0))Label1->Caption=a[kb];
else Label1->Caption=a[br];
if(proc==100)
{
Timer1->Enabled=false; //Istekla pesma.
mepPl->Stop(); //Zaustavljamo pesmu.
Timer1Timer(Sender); //Prvi tajmer sluzi za pustanje pesme, a drugi Timer za
//procentualni prikaz utosenog vremena od ukupne
//duzine trajanja pesme.
}
}
//--------------------------------------------------------------------------void __fastcall TfrmPesme::FormCreate(TObject *Sender)
341
{
Label2->BringToFront();
Parametri = new TStringList();
//Sta je poslednje slusano, zapisano je u fajlu setings.dat koji se obavezno
//nalazi gde i exe fajl nase aplikacije.
ParametriFile =
IncludeTrailingPathDelimiter(ExtractFilePath(Application>ExeName))+
"settings.dat";
try{ //ovde pocinje blok koji je zasticen od Exception-a
Parametri->LoadFromFile(ParametriFile);
}catch(Exception* e){
//ovde pocinje blok koji kaze sta da se radi ako je Exception nastao
ShowMessage("Nema foldera od proslog puta sa muzikom!!");
}
}
//--------------------------------------------------------------------------void __fastcall TfrmPesme::FormClose(TObject *Sender, TCloseAction &Action)
{
if(Timer1->Enabled)mepPl->Close();
}
//--------------------------------------------------------------------------void __fastcall TfrmPesme::FormDestroy(TObject *Sender)
{
Parametri->Values["STARTUP_PATH"] = DirectoryListBox1->Directory;
try{
Parametri->SaveToFile(ParametriFile);
}catch(Exception* e){
}
Parametri->Free();
}
//--------------------------------------------------------------------------void __fastcall TfrmPesme::FormShow(TObject *Sender)
{
if(Parametri->Values["STARTUP_PATH"]!=""){
AnsiString path = Parametri->Values["STARTUP_PATH"];
DriveComboBox1->Drive = ExtractFileDrive(path)[1];
DirectoryListBox1->Directory = path;
}
}
//--------------------------------------------------------------------------Primer 154:
Napraviti aplikaciju koja pretstavlja interfejs Tekst procesor-a. Aplikacija poseduje: glavni
meni, PopupMenu i paletu dugmadi, koje su povezane ActionList komponentom. Glavni meni
sastoji se od stavki: File (New, Open, Save, SaveAs i Exit), Edit (Undo, Cut, Copy, Paste i
SelectAll) i Format (Font i Colors). PopupMenu sastoji se od stavki: Undo, Cut, Copy, Paste,
SelectAll , Font i Colors. Na traci sa alatkama nalaze se dugmadi New, Open, Save, Cut, Copy i
Paste. Tekst se prikazuje u komponenti Memo. Stavke Edita automatski ugradite pomou
ActionList komponente.
342
Reenje
ImageList
komponenta je nevizuelna komponenta koja moe sadrati veliki broj

slika jednakih dimenzija. Najee se te slike koriste na paletama alatki ili menijima.Komponenta
se nalazi na kartici Win32. Svojstvo Width i Height su tipa int i odreuju dimenzije svih slika u
listi. Prilikom promena vrednosti ovih svojstava, sadraj liste se uniti, te ih zbog toga treba
podesiti pre stavljanja prve slike u listi.Svojstvo Count je tipa int i oznaava broj slika u listi
slika. Ovo svojstvo se ne moe menjati tokom projektovanja.
Duplim klikom na sliicu ImageList u prozoru aplikacije pojavie se ImageListEditor.
Pritiskom na dugme Add otvara se
prozor za dialog u kome mogu da se
odaberu slike tipa bmp ili ico.
Trenutni sadraj liste prikazuju se
unutra okvira Images, pri emu se ispod
slike nalazi i indeks slike u listi. Indeks slike
u listi kree od nule.Prenumeracija indeksa
postie se prevlaenjem slika pomou mia.
Odabrana slika brise se sa dugmetom
Delete ili tasterom Delete, a zamene slike
vri se sa dugmetom Replace.
Komponenta ToolBar
e kontejnerska komponenta namenjena za izradu Palete
komponenti. Komponenta se nalazi na kartici Win32. Sve komponente na traci sa alatkama imaju
istu visinu. Svojstvo Images pretstavlja listu slika iz koje mogu da se biraju sliice za iscrtavanje
na dugmadima za alatke. Svojstvo HotImages pretstavljaju listu slika iz koje mogu iz koje mogu
da se biraju sliice za iscrtavanje na dugmadi za alatke iznad kojih se trenutno nalazi pokaziva
mia. Svojstvo DisabledImages pretstavljaju listu slika iz koje mogu da se biraju sliice za
iscrtavanje na neupotrebljenoj dugmadi za alatke.
343
Svojstvo Buttons pretstavljaju pojedinani dugmadi na traci za alatke. Dugmadi se za

vreme projektovanja dodaju izborom jedna od stavki NewButton (novo dugme) ili NewSeparator
(novi razdvaja), u pomonom meniju koji se otvara kada se desnim tasterom mia pritisne traka
sa alatkama. Na traku sa alatkama mogu se dodavati i druge komponente, kao i kod drugih
kontejnerskih komponenti.
Najee se u praksi za sliice menija koristi jedna

lista koja sadri sliice formata 16x16, dok se za trake sa
alatkama koriste tri liste (na slici jedne ispod drugih) koje su
formata 24x24. Mora se voditi rauna o tome da indeksi
sliica u sve tri liste slika moraju da se poklapaju.
Kada dodamo novu Akciju u ActionList komponenti,
desi klik na akciju i izaberemo opciju NewStandardAction iz
kontekst menija, pojavie se prozor kao na slici. Izvrimo
prevlaenje cele grupe Edit u ActionListEditor i reili smo svu
potrebnu priu vezanu za programeranje akcija iz grupe Edit.
Primer 155:
Napraviti aplikaciju koja pretstavlja Tekst procesor. Aplikacija poseduje: glavni meni,
PopupMenu i paletu dugmadi, koje su povezane ActionList komponentom. Glavni meni sastoji se
od stavki: File (New, Open, Save, SaveAs i Exit), Edit (Undo, Cut, Copy, Paste i SelectAll) i
Format (Font i Colors). PopupMenu sastoji se od stavki: Undo, Cut, Copy, Paste, SelectAll , Font
i Colors. Na traci sa alatkama nalaze se dugmadi New, Open, Save, Cut, Copy i Paste. Tekst se
344
prikazuje u komponenti Memo. Stavke Edita automatski ugradite pomou ActionList

komponente. Na Paleti alatki nalazi se Panel na kome se prikazuje sistemsko vreme.
Reenje
TeksProcesor.hpp
//--------------------------------------------------------------------------#ifndef Text_oH
#define Text_oH
#include <ComCtrls.hpp>
#include <Menus.hpp>
#include <ToolWin.hpp>
#include <ImgList.hpp>
#include <ActnList.hpp>
#include <Dialogs.hpp>
#include <StdActns.hpp>
#include <ExtCtrls.hpp>
{
345
TMainMenu *MainMenu1;
TPopupMenu *PopupMenu1;
TMenuItem *File1;
TMenuItem *Edit1;
TMenuItem *Format1;
TMenuItem *new1;
TMenuItem *Open1;
TMenuItem *Save1;
TMenuItem *SaveAs1;
TMenuItem *N1;
TMenuItem *Exit1;
TMenuItem *Undo1;
TMenuItem *N2;
TMenuItem *Cut1;
TMenuItem *Copy1;
TMenuItem *Paste1;
TMenuItem *N3;
TMenuItem *SelectAll1;
TMenuItem *Font1;
TMenuItem *ChangeCase1;
TMenuItem *Undo2;
TMenuItem *N4;
TMenuItem *Cut2;
TMenuItem *Copy2;
TMenuItem *Paste2;
TMenuItem *N5;
TMenuItem *SelectAll2;
TMenuItem *N6;
TMenuItem *Font2;
TMenuItem *ChangeCase2;
TMemo *Memo1;
TToolBar *ToolBar1;
TToolButton *ToolButton1;
TImageList *TBIL;
TImageList *TBHIL;
TImageList *TBDIL;
TImageList *Ikonice;
TActionList *Akcije;
TFontDialog *FontDialog1;
TOpenDialog *OpenDialog1;
TSaveDialog *SaveDialog1;
TAction *New;
TAction *Open;
TAction *Save;
TAction *SaveAs;
346
TAction *Exit;
TEditCut *EditCut1;
TEditCopy *EditCopy1;
TEditPaste *EditPaste1;
TEditSelectAll *EditSelectAll1;
TEditUndo *EditUndo1;
TAction *Font;
TPanel *Panel1;
TTimer *Timer1;
TAction *Colors;
TColorDialog *ColorDialog1;
void __fastcall Timer1Timer(TObject *Sender);
void __fastcall FormCreate(TObject *Sender);
void __fastcall ExitUpdate(TObject *Sender);
void __fastcall ExitExecute(TObject *Sender);
void __fastcall Memo1Change(TObject *Sender);
void __fastcall NewUpdate(TObject *Sender);
void __fastcall NewExecute(TObject *Sender);
void __fastcall OpenUpdate(TObject *Sender);
void __fastcall OpenExecute(TObject *Sender);
void __fastcall SaveUpdate(TObject *Sender);
void __fastcall SaveExecute(TObject *Sender);
void __fastcall SaveAsUpdate(TObject *Sender);
void __fastcall SaveAsExecute(TObject *Sender);
void __fastcall FormCloseQuery(TObject *Sender, bool &CanClose);
void __fastcall FontUpdate(TObject *Sender);
void __fastcall FontExecute(TObject *Sender);
void __fastcall ColorsUpdate(TObject *Sender);
void __fastcall ColorsExecute(TObject *Sender);
AnsiString FileName;
bool Modified;
public:
bool SaveChangess();
bool Savee();
bool SaveAss();
};
//--------------------------------------------------------------------------#endif
TeksProcesor.cpp
//--------------------------------------------------------------------------#include <vcl.h>
#pragma hdrstop
347
#include "Text_o.h"
TForm1 *Form1;
: TForm(Owner)
{
}
{
String sh,sm,ss;
Word h,m,sek,msec,dan;
DecodeTime(Time(),h,m,sek,msec);
if(h<10) sh="0"+IntToStr(h);
else sh=IntToStr(h);
if(m<10) sm="0"+IntToStr(m);
else sm=IntToStr(m);
if(sek<10) ss="0"+IntToStr(sek);
else ss=IntToStr(sek);
Panel1->Caption=sh+":"+sm+":"+ss;
}
{
Timer1Timer(Sender);
Application->Title=this->Caption;
NewExecute(Sender);
}
//------------------------------------------------------------------bool TForm1::SaveChangess()
{
bool Result;
//Prikaz poruke sa tri dugmeta kao na slici:
switch(MessageDlg("Da li zelite snimiti dokument "+
FileName+"?",mtConfirmation,mbYesNoCancel,0))
{
case mrYes: Result=Savee(); //Snimaj.
break;
case mrNo: Result=true; //Prihvatam promene.
break;
case mrCancel: Result=false; //Odustajem od promena.
break;
348
}
return Result;
}
//--------------------------------------------------------------------------bool TForm1::Savee()
{
bool Result;
if(FileName=="") Result=SaveAss(); //Snimi pod novim imenom.
else{
Memo1->Lines->SaveToFile(FileName); //Snimi fajl.
Modified=false;
Result=true; //Snimanje uspesno zavrseno.
}
return Result;
}
//--------------------------------------------------------------------------bool TForm1::SaveAss()
{
bool Result;
SaveDialog1->FileName=FileName; //Pomocu dialoga SaveDialog zadaje se ime fajla.
if(SaveDialog1->Execute())
{
FileName=SaveDialog1->FileName;
Savee();
Caption=Application->Title+" - "+FileName;
Result=true; //Uspesno zavrseno snimanje.
}else Result=false; //Odustalo se od snimanja.
return Result;
}
//--------------------------------------------------------------------------void __fastcall TForm1::ExitUpdate(TObject *Sender)
{
Exit->Enabled=true; //Uvek aktivna akcija.
}
//---------------------------------------------------------------------------
//--------------------------------------------------------------------------void __fastcall TForm1::ExitExecute(TObject *Sender)

{
this->Close(); //Zatvaranje forme.
}
//---------------------------------------------------------------------------
349
void __fastcall TForm1::Memo1Change(TObject *Sender)

{
Modified=true; //Desila se izmena teksta.
}
//--------------------------------------------------------------------------void __fastcall TForm1::NewUpdate(TObject *Sender)
{
New->Enabled=true; //Uvek je aktivna opcija novi fajl.
}
//--------------------------------------------------------------------------void __fastcall TForm1::NewExecute(TObject *Sender)
{
if(!Modified || SaveChangess())
{
Memo1->Text="";
Modified=false;
FileName="";
Caption=Application->Title+" - [Untitled]";
}
}
{
Open->Enabled=true; //Uvek aktivna opcija.
}
//--------------------------------------------------------------------------void __fastcall TForm1::OpenExecute(TObject *Sender)
{
if(!Modified || SaveChangess())
{
if(OpenDialog1->Execute())
{
FileName=OpenDialog1->FileName;
Memo1->Lines->LoadFromFile(FileName);
Modified=false;
Caption=Application->Title+" - "+FileName;
}
}
}
//--------------------------------------------------------------------------void __fastcall TForm1::SaveUpdate(TObject *Sender)
{
Save->Enabled=Modified; //Ima smisla snimati ako je bilo promena teksta.
}
//--------------------------------------------------------------------------//--------------------------------------------------------------------------void __fastcall TForm1::SaveExecute(TObject *Sender)
{
if(Modified) Savee(); //Poziva se metoda koja vri snimanje.
}
//---------------------------------------------------------------------------
350
void __fastcall TForm1::SaveAsUpdate(TObject *Sender)

{
SaveAs->Enabled=true; //Uvek aktivna akcija.
}
//--------------------------------------------------------------------------void __fastcall TForm1::SaveAsExecute(TObject *Sender)
{
SaveAss();
}
//--------------------------------------------------------------------------void __fastcall TForm1::FormCloseQuery(TObject *Sender, bool &CanClose)
{
CanClose = !Modified || SaveChangess();
}
//--------------------------------------------------------------------------void __fastcall TForm1::FontUpdate(TObject *Sender)
{
Font->Enabled=true; //Uvek aktivna akcija.
}
//--------------------------------------------------------------------------void __fastcall TForm1::FontExecute(TObject *Sender)
{
{
Modified=true;
Memo1->Font=FontDialog1->Font; //Menjamo font}
}
//--------------------------------------------------------------------------void __fastcall TForm1::ColorsUpdate(TObject *Sender)
{
Colors->Enabled=true; //Uvek aktivna akcija.
}
//--------------------------------------------------------------------------void __fastcall TForm1::ColorsExecute(TObject *Sender)
{
{
Modified=true;
Memo1->Color=ColorDialog1->Color; //Menjamo boju Memo komponente.
}
}
//---------------------------------------------------------------------------
351

Osnove Programiranja C++ Builder Enterprise

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Osnove Programiranja C++ Builder Enterprise

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Primer 1:

Napraviti aplikaciju koja se sastoji od dva dugmeta LATINICA i CIRILICA. Prilikom

2. Snimanje projekta aplikacije

Formirajte novi folder pod imenom Dugmadi.

Zatvorimo aolikaciju i pomou MyComputera otvorite folder Dugmadi. Tu se

Sve komponente nalaze se na paleti komponenti, kao na slici. Paleta

irina i visina prozora moe se podeavati manipulacijom prozora tokom

Podeavanje osnovnih svojstava dugmeta ili komponente Button

Kod aplikacije ima sledei izgled:

su bitne dve vrednosti: ESTAUROPE_CHARSET (za prikaz latininih slova) i

Ako je uslov zadovoljen izvravae se naredba1, a

Nemojte stavljati taku zarez posle male zagrade, jer

//--------------------------------------------------------------------------__fastcall TForm1::TForm1(TComponent* Owner)

Napraviti aplikaciju kosa se sastoji

od podsvojstava. Kada smo u ObjectInspectoru birali Font pojavila se kartica a ona je

Za reavanje ovog zadatka potrebno je znati kako se u programu koriste brojai.

#pragma resource "*.dfm"

Form1->Caption="KLIKNUTO JE DRUGO DUGME";

. Lomponenta Edit nalazi se

Ako je uslov zadovoljen izvravae se naredba

Logiki operatori su: && (Logiko I), || (Logiko ILI) i ! (negacija).

Prilikom startovanja aplikacija je bele boje.

//--------------------------------------------------------------------------void __fastcall TForm1::Button1Click(TObject *Sender)

//--------------------------------------------------------------------------__fastcall TForm1::TForm1(TComponent* Owner)

ShowMessage("Niste uneli oba operanda!!");

Operatori za dodelu vrednosti

adresiranjem dobijeni podatak upisuje u memorijsku lokaciju. Memorijska lokacija odgovara

Edit1->CutToClipboard();//Vrsi se premestanje sadrzaja Edit komponente u cliboard.

Sadri tekst komponente po redovima smeten u objekat tipa TStrings.

ona vea od komponente. Podrazumevana vrednost ovog svojstva je

Najee koriena svojstva zajednika za sve komponente:

Komponenta se uvek zadrava uz gornju ivicu radnog prostora,

Pritiskom plave strelice na

Ovo svojstvo je tipa bool. Ako je njegova vrednost false

Klasa TFont ima sledea svojstva:

Najee koriene metode zajednike za sve komponente:

Ovom metodom fokus se pomera na tekuu komponentu.

void __fastcall TForm1::Button2Click(TObject *Sender)

Operatori inkrementiranja i dekrementiranja

if(Edit1->Text=="" || Edit2->Text=="" || Edit3->Text=="" || Edit4->Text=="")

void __fastcall TForm1::Button1Click(TObject *Sender)

esnaestobitna re podeljena je na tri dela:

Operaztori nad bitovima

U memoriji raunara svi podaci se predstavljaju u binarnom brojevnom sistemu.

__fastcall TForm1::TForm1(TComponent* Owner)

Gde god se u programu bude koristila simbolika oznaka BROJ_POKUSAJA prevodilac e

Napraviti aplikaciju koja omoguava dodavanje natpisa na Panel. Prilikom startovanja

if(t>=50) Label3->Caption="Ravnomerno ubrzano - Ravnomerno -\n- Ravnomerno

//--------------------------------------------------------------------------__fastcall TForm1::TForm1(TComponent* Owner)

//--------------------------------------------------------------------------__fastcall TForm1::TForm1(TComponent* Owner)

Oznaava vrstu klizaa. Mogue vrednosti su: ssHorizontal (horizontalan

Najmanja vrednost koja moe da se predstavi pomou klizaa.

Metoda SetParams postavlja svojstva Posicion, Min i Max odjednom.

procentualni uinak odgovarajue boje.

//Sve vracamo na pocetak igre.

Klikom na odgovarajui Panel na njemu se upisuje odgovarajui natpis (O ili X),

if(Label2->Caption=="O") Label2->Caption="X"; //Odredjuje se ko je sledeci na potezu.

Beskonanost se oznaava sa velikim slovom B.

ShowMessage("Niste uneli drugi i treci podatak!!");

//--------------------------------------------------------------------------void __fastcall TForm1::Edit2KeyPress(TObject *Sender, char &Key)

ciklusi koji traju dok je uslov ispunjen,

ciklusi koji traju dok uslov nije ispunjen, i

istina (razliit od nule),

ako jeste naredba se izvrava, i

TEdit ed = dynamic_cast <TEdit > (Sender);