FAKULTET ISLAMSKIH NAUKA U BEOGRADU

(Konsultativni Centar u Novom Pazaru)

SEMINARSKI RAD

Metode preuzimanja hadisa

PREDMET: Hadis

Mentor

Student

Dr. Abdullah Kazimoski

Sami Deko

Novi Pazar, 2013.

Uvod
Lanac prenosilaca nedvosmisleno zauzima posebno mjesto u islamu. Njime su muslimani zatitili vjeru i hadis Boijeg Poslanika, a.s., njime su u srca ljudi unijeli spokoj i mir i njime su omoguili provjeru ispravnosti prenesenog. Od Abdullah b. Mubareka, r.a., se prenosi da je rekao: Sened je od vjere. I kada ne bi imalo seneda govorio bi ko god hoe ta god hoe!1 U samom senedu, pored preciznosti i pouzdanosti prenosilaca veliku vanost zauzima i nain preuzimanja predaje od prethodnika. Nije svaka predaja prenesena nakon to ju je prenosilac svojim uima uo od onoga od koga je prenosi ve postoje razliite metode preuzimanja hadisa. U zavisnosti od metode preuzimanja i metode prenoenja predaje ona dobija ili gubi na svojoj snazi. Kod preuzimanja hadisa uslovljava se da onaj koji preuzima bude razuman, to znai da odgovori ukoliko mu se postavi pitanje, i ispravnog sluha kako to navodi Ibnu's Salah 2, dok se kod samog prenoenja hadisa postavljaju dodatni uslovi koji su tema hadiske oblasti prihvatanja i odbacivanja prenosilaca. Veina hadiske uleme metode preuzimanja hadisa dijeli na osam vrsta izuavajui uz svaku vrstu stepen njene pouzdanosti i na ta ona ukazuje ili moe ukazivati.

El Usmani, ibbir Ahmed: Fethu'l Mulhim bi erhi sahihil imami Muslimi , 1/265, hadis br. 33, Daru'l Kalem, Damask, Prvo izdanje, 2006.g. 2 El Iraki, Zejnuddin: Et Takjidu vel idahu limen atleka ve agleka min Ibnis Salah, str.139., Matbeatul ilmijjeh, Haleb, 1931.g.

Sluanje od ejha
Pod sluanjem od ejha podrazumijeva se sluanje hadisa izgovorenih od strane ejha bez obzira da li ih on izgovara iz svog pamenja ili iz svoje knjige. Postoje dvije vrste sluanja od ejha: El Imla diktiranje. Pod ovim se misli na to da ejh odredi termin svojim uenicima u kojem e im diktirati hadise koje e oni zapisivati. Nakon to zavri sa diktiranjem ejh uzima ono to je zapisano i provjerava ga. Ova vrsta sluanja ima svoje adabe a oni su: da za diktiranje odabira hadise kratkog seneda, jasnog znaenja, kratkog metna, da uz diktiranje pojanjava znaenje hadisa sa posebnim osvrtom na nejasne i nepoznate rijei u hadisu kao i da objanjava pouke hadisa.3 Citiranje bez diktiranja. Pod ovim se misli na to da ejh citira hadise bez zastajanja a prisutni ga sluaju. I u ovom i u prvom sluaju ejhovo citiranje moe biti iz pamenja ili iz njegove knjige u kojoj je zapisao hadise koje prenosi. Sluanje hadisa na nain diktiranja je na veem nivou od onoga koje je bez diktiranja tj. zapisivanja hadisa zbog vee preciznosti i pouzdanosti. Ukoliko prenosilac uje hadis od ejha na jedan od ova dva naina onda mu je dozvoljeno da prilikom prenoenja tog hadisa upotrijebi izraz kojim se ukazuje na sluanje. Ibnus Salah navodi od El Kadi 'Ijada da je rekao: U ovoj vrsti nema razilaenja da je dozvoljeno onome ko je ostvario sluanje da kae: priao nam je, ili obavijestio nas je ili saoptio nam je ili uo sam ga da kae ili rekao nam je ili spomenuo nam je. 4 Ibnus Salah smatra da su izrazi priao nam je i obavijestio nas je na veem stepenu od izraza uo sam jer u izrazu uo sam nema ukazivanja na to da je ejh njemu priao dok u prvim izrazima to ukazivanje postoji.5 Za razliku od njega Ibn Hader El

El Hann, Mustafa Se'id: El Idah fi 'ulumi'l hadisi ve'l istilah, str. 302., Daru'l Kelimit Tajjibi, DamaskBejrut, esto izdanje, 2007.g. 4 Ibnu's Salah, Osman b. Abdurrahman E ehrezuri: Mukaddimetu Ibni's Salah fi 'ulumi'l hadis, str. 132., Daru'l Fikr, Damask, 1986.g. 5 Ibid. str.135.

Askalani daje prednost izrazu uo sam jer se izraz priao mi je nekada koristi kao obmana za idazu.6 Ez Zerkei kae: Ispravno je razgraniiti tako da priao mi je ima prednost ako mu je priao uopteno a uo sam ako mu je priao posebno.7 Zatim, dozvoljeno je sluanje iza zastora i ako se ne vidi lice ejha ukoliko osoba poznaje ejha ili mu neko ko ga poznaje potvrdi da je to on zbog toga to su ashabi, r.a., sluali od Aie, r.a., i drugih majki vjernika iza zastora.8

itanje pred ejhom

itanje pred ejhom je nain preuzimanja hadisa tako da osoba citira ejhu, bez obzira da li je citiranje iz pamenja ili iz knjige, ili slua od drugog koji citira ejhu, a ejh prati citirano bez obzira bilo praenje na osnovu pamenja ili knjige iz koje ejh, ili neko ko je pouzdan kod njega, prati citirano. Zatim ejh, nakon itanja, potvruje proitano priznajui da je ono onako kako je kod njega ili rijeju Da ili utnjom prema miljenju veine hadiske uleme za razliku od nekih zahirijja koji uvjetuju potvrdu. 9 Prvo miljenje je, meutim, ispravnije zbog obiaja da je utnja bez smetnje potvrda. Veina muhaddisa ovu metodu preuzimanja hadisa naziva 'ard izlaganje. Imam El Buhari ispravnost ovakvog naina preuzimanja hadisa dokazuje hadisom Dimam b. Sa'lebe: Od Enes b. Malika se prenosi da je rekao: Dok smo sjedeli u damiji sa Poslanikom, a.s., doe na devcu jedan ovjek, zaustavi ga i sveza a onda ree: Ko je od vas Muhammed? Poslanik, a.s., sjedio je meu njima naslonjen pa mu mi odgovorismo: Ovaj naslonjeni bijeli ovjek! Potom onaj ovjek ree: O sine Abdulmuttalibov! Odazivam ti se odgovori mu Poslanik, a.s. ovjek je Allahovom Poslaniku zatim rekao: Pitat u te i biu uporan pa se nemoj ljutiti na mene. Pitaj to god hoe! ree mu Muhammed, a.s. Pitam te, tako ti tvoga Gospodara i Gospodara onih prije tebe, je li tebe Allah poslao cijelom svijetu? Allahu moj, da ree Muhammed, a.s. Pitam, zaklinjui te Allahom ree ovjek je li tebi Allah naredio da
6

El Askalani, Ibn Hader: Nuzhetun nezari fi tevdihi nuhbeti'l fikri fi mustalehi ehli'l eseri , str. 124., Matbe'atu's sabah, Damask, Tree izdanje, 2000.g. 7 Es Sujuti, Delaluddin: Tedribu'r ravi, 2/7, Daru'l kutubi'l 'ilmijje, Bejrut, Prvo izdanje, 1996.g. 8 Ibid. 17/2 9 El Usmani, ibbir Ahmed: Fethu'l mulhim, 1/159

klanjamo pet namaza u toku dana i noi? Allahu moj, da ree ponovo Muhammed, a.s. Pitam te, zaklinjui te Allahom upita ovjek ponovo da li ti je Allah naredio da postimo svake godine ovaj mjesec ( ramazan )? Allahu moj, da odgovori on. Pitam te, zaklinjui te Allahom ree ovjek je li ti Allah naredio da od naih bogati uzima zekat i dijeli naim siromasima? Allahu moj, da potvrdi Poslanik, a.s. Potom ovjek ree: Vjerujem u sve to si od Allaha donio. Ja sam Dimam b. Sa'lebe, brat Benu Sa'da b. Bekra, izaslanik svog naroda koji je iza mene ostao.10 Ukoliko preuzme hadis na ovaj nain osoba moe prilikom njegovog prenoenja rei: itao sam pred njim a on je sluao ili itano je pred njim a ja sam sluao ili priao nam je itanjem pred njim. Od imama Malika, r.a., i njegovih ejhova i uenika, kao i od uenjaka Hidaza se prenosi da su sluanje od ejha i itanje pred ejhom na istom stepenu, a Es Sujuti smatra da je razlog njihovog ovakvog stava zbog negiranja onih koji negiraju ispravnost preuzimanja hadisa na nain itanja pred ejhom.11 Od Ebu Hanife, r.a., i Ibn Ebi Zi'ba, r.a., se prenosi da itanje pred ejhom ima prednost nad sluanjem od ejha jer kod itanja pred ejhom ovjek radi za sebe a kod sluanja od ejha ejh radi za drugoga a ovjek je obazriviji kada radi za sebe nego kada radi za drugoga.12 Najispravnije miljenje, prema stavu Es Sujutija, Ibnus Salaha i Ibn Hadera, je da je sluanje od ejha u prednosti na itanjem pred ejhom i oni taj stav prenose od veine uenjaka istoka.13

10

El Buhari, Muhammed b. Isma'il: El Dami'u's sahih, str. 18., hadis br. 63, Daru Ibnu'l Hejsem, Kairo, Prvo izdanje, 2004.g. 11 Es Sujuti, Delaluddin: Tedribu'r ravi, 2/9 12 El Usmani, ibbir Ahmed: Fethu'l mulhim, 1/160 13 Ibnus Salah, Osman b. Abdurrahman: Mukaddima, 1/137

Prepiska
To je da ejh napie ono to je uo od hadisa, nekom prisutnom ili odsutnom, svojom rukom ili naredi nekome kod njega pouzdanom da to napie umjesto njega. Postoje dvije vrste prepiske: Prepiska uz idazu a to je da uz napisano doda dajem ti idazu za ono to sam ti napisao. U ovom sluaju prepiska je na istom stepenu kao munavela sa idazom.14 Prepiska bez idaze. Jedna grupa uenjaka ovu vrstu preuzimanja hadisa ne smatra dovoljnom za rivajet hadisa. Tog stava je El Maverdi. Druga grupa je stava da je prenoenje takvih hadisa dozvoljeno i tog stava su Ejjub Es Sahtijani, Mensur, Lejs, Er Razi i Es Sem'ani.15 Ukoliko onaj kome je pismo stiglo prepozna rukopis ejha, ili to uvrdi govorom pouzdane osobe ili drugim znakovima, dozvoljeno mu je da u prenoenju toga kae: obavijestio me je kako to navodi El Dessas.16 Odabrano miljenje je, meutim, da je bolje rei: obavijestio me je prepiskom.

Uruivanje munavela
Munavela je ejhovo uruivanje ueniku knjige u kojoj se nalazi dio onoga to on prenosi od hadisa i kae mu pritom da je to od njegovih hadisa uz davanje dozvole za prenoenje toga, prema miljenju El Durdanija 17, ili bez obzira dao mu dozvolu za prenoenje tih hadisa ili ne prema miljenju veine.18 Munavela se dijeli na dvije vrste: Uruivanje uz dozvolu idazu. Ova vrsta uruivanja ima razliite vidove:

14 15

El Hann, Mustafa Seid: El Idah, str. 306. Es Sujuti, Delaluddin: Tedribu'r ravi, 2/32 16 El Usmani, ibbir Ahmed: Fethu'l mulhim, 1/162 17 El Durdani, Ali b. Muhammed b. Ali: Kitabu't ta'rifat, str. 209., Daru'l Ma'rifeh, Bejrut, Prvo izdanje, 2007.g. 18 Ibnus Salah, Osman b. Abdurrahman: Mukaddima, str. 165.

Da ejh da ueniku ono to prenosi i kae mu: Ovo je ono to ja prenosim pa ga prenesi od mene i ja ti dajem dozvolu za to. A zatim mu tu knjigu preda u vlasnitvo. Ili mu preda svoju knjigu govorei: Prepii je a onda mi je vrati.

Da uenik doe sa knjigom kod ejha u kojoj je zapisano ono to ejh prenosi pa ga ejh proui i provjeri i potvrdi da su to njegovi hadisi i da mu dozvolu za njihovo prenoenje. Neku uenjaci hadisa ovu vrstu munavele nazivaju 'ard, a Ibnus Salah smatra da bi odgovarajui naziv, kako se ne bi mijealo sa 'ardom itanja, bio 'ard munavele.19

Da ejh da ueniku knjigu i dozvoli mu prenoenje od njega a zatim mu je oduzme. Da uenik doe kod ejha sa knjigom govorei mu: Ovo su tvoji hadisi pa mi ih predaj i dozvoli mi da ih prenosim. pa mu on da potvrdu bez pregledanja knjige. U ovakvom sluaju prenoenje nije dozvoljeno osim u sluaju da je uenik poznat po znanju i vjeri.

Ovu vrstu munavele istovjetnom sa sluanjem smatraju imam Malik, Ez Zuhri, Mudahid, Ibn 'Ujejne, Ibnuz Zubejr, 'Alkama, Ibrahim En Nehai', Katade, Ebul 'Alije, Ibnul Kasim i dr.20 Ispravnije miljenje je da je munavela nieg ranga od sluanja i tog stava su: Es Sevri, El Evza'i, Ibn Mubarek, Ebu Hanife, afija, El Buvejti, El Muzeni, Ahmed, Ishak i dr.21 Uruivanje bez dozvole. A to je da mu urui knjigu u kojoj su zapisani hadisi koje je on uo ali mu ne kae pritom da ima dozvolu za njihovo prenoenje. Ovakvom munavelom nije dozvoljeno prenoenje hadisa22 iako El Hatib navodi da je neki dozvoljavaju.

19 20

Ibnus Salah, Osman b. Abdurrahman: Mukaddima, str. 166. Ibid. str. 167. 21 Es Sujuti, Delaluddin: Tedribu'r ravi, 2/27 22 El Askalani, Ibn Hader: Nuzhetu'n nezar fi tevdihi nuhbeti'l fikr, str. 126.

Odabrano miljenje je da onaj koji prenosi hadis munavelom treba rei: Priao mi je uruivanjem A da mu nije dozvoljeno rei samo: Priao mi je Ili Obavijestio me je.23

Dozvola idaza
To je dozvola ejha drugome da od njega prenosi hadise koje on prenosi ili dio njih iako ih od njega nije uo ili pred njim proitao. Imam Es Sehavi navodi slinu definiciju pa kae: To je dozvola za prenoenje, izraza ili knjige, koja obino ukazuje na uopteno obavjetavanje.24 Postoji nekoliko vrsta idaza: Dozvola odreenog odreenom. To je da ejh kae odreenom ueniku: Dozvoljavam ti prenoenje od mene ove moje knjige. Veina uleme je na stavu da se ovakvom vrstom idaze hadis moe prenositi.25 Dozvola neodreenog odreenom. To je da ejh kae odreenom ueniku: Dozvoljavam ti prenoenje onoga to sam ja sluao. a da ne odredi to to je on sluao. Po pitanju ove vrste idaze postoji razilaenje meu ulemom ali je veina stava da je dozvoljeno prenoenje hadisa na ovaj nain kao i da je obaveza raditi po hadisima koji se preuzmu i prenesu na ovaj nain.26 Dozvola neodreenom na uopten nain. A to je da kae npr.: Dozvoljavam muslimanima ili Dozvoljavam prisutnima ili Dozvoljavam onome ko zatekne moje vrijeme. to je opis precizniji to je ova vrsta idaze blia dozvoljenosti a Hatib El Bagdadi je jasno dozvoljava.27 Dozvola nepoznatom ili dozvola nepoznatog. Ovo je da na primjer kae: Dozvoljavam prenoenje mojih hadisa Muhammedu iz Damaska a veliki je broj Muhammeda iz Damaska. Ili da, na primjer, kae: Dozvoljavam tom ovjeku
23 24

Ibnus Salah, Osman b. Abdurrahman: Mukaddima, str. 170. Es Sehavi, Muhammed b. Abdurrahman: Fethu'l mugis bi erhi elfijjeti'l hadis, 2/ 389, Daru'l Menahid, 1426.g. 25 Ibnus Salah, Osman b. Abdurrahman: Mukaddima, str. 153. 26 Ibid. str. 154. 27 Ibid. str. 154.

prenoenje mog Sunena ako on prenosi vie Sunena. Ovakva vrsta idaze ne dozvoljava onome ko je posjeduje da prenosi hadise njome. Dozvola nepostojeem. A to je da kae npr.: Dozvoljavam djetetu koje e se roditi tom i tom ovjeku. Po pitanju ove vrste idaze su se takoe razili. Ukoliko uz nepostojeeg spomene i nekoga ko postoji i ko je poznat onda je takva vrsta idaze blia dozvoli. Ukoliko je idaza bez vezanja postojeeg dozvoljava je El Hatib a ako je uz vezanje postojeeg onda je dozvoljava Ebu Davud s tim to Ibnus Salah kategoriki odbacuje prvu vrstu.28 Isto razilaenje je i po pitanju dozvole djetetu. Dozvola onoga to onaj koji dozvoljava jo uvijek nije uo ili primio ukoliko ga u budunosti primi ili uje. Ispravni stav je neispravnost ove vrste idaze jer se ne moe obavjetavati o onome o emu nismo obavijeteni. Dozvola onome kome je dozvoljeno ranije. Ovakva vrsta idaze je dozvoljena.

Onaj koji hadis preuzme idazom prilikom prenoenja tog hadisa rei e: Priao mi je dozvolom ili Obavijestio me je dozvolom ili Dao mi je dozvolu.

Obavijest el i'lam
To je da ejh obavijesti svoga uenika da je neto od njegovih rivajeta bez davanja dozvole ili traenja da ga prenosi od njega. Ovakvu vrstu preuzimanja i prenoenja hadisa dozvoljavaju Ibn Durejd, Ibnus Sabag, Ebul Abbas El Velid b. Bekr El Gamri i dr. analogijom na itanje pred ejhom. Odabrano miljenje je da nije dozvoljeno prenoenje takvih hadisa zbog toga to je moda razlog ejhove utnje ili nedavanja dozvole manjkavost koju on zna u tom rivajetu a o kojoj ne govori, i to je stav Ebu Hamid El Gazalija.29 Onaj koji primi hadis na ovaj nain bie obavezan da radi po njemu iako mu nee biti dozvoljeno da ga prenosi jer je u odnosu na njega obavijest dovoljna.

28 29

Ibnus Salah, Osman b. Abdurrahman: Mukaddima, str. 159. El Gazali, Ebu Hamid: El Mustesfa min 'ilmi'l usul, 1/195, Daru Sadir, Bejrut, Prvo izdanje, 1995.g.

U sluaju primanja hadisa na ovaj nain njegovo prenoenje, prema miljenju onih koji dozvoljavaju njegovo prenoenje, bie rijeima: Prenio mi je obavijeu.

Oporuka
To je da ejh oporui pred svoju smrt ili putovanje odreenoj osobi knjigu ili hadis ili hadise koje taj ejh prenosi. Neki uenjaci selefa poput Muhammed b. Sirina i Ebu Kilabe su dozvolili ovakav vid preuzimanja hadisa ali je ispravno miljenje da je on neispravan.30

Pronalazak
To je da pronae hadise ili knjigu koju neki ejh prenosi, napisanu njegovom rukom ili u njegovom prisustvu. ovjeku je dozvoljeno da hadis koji pronae na ovaj nain prenosi kao priu na nain da kae: Naao sam da je rukopisom tog i tog ejha zapisano: Priao mi je... ali ne i da ga prenosi kao rivajet. Ovakva vrsta preuzimanja hadisa se nalazi u Musnedu imama Ahmeda gdje njegov sin Abdullah govori: Naao sam, rukopisom mog oca zapisano,: Priao mi je... Veina pravnika i muhaddisa je stava da se po hadisu preuzetom na ovaj nain ne smije raditi a od afije se prenosi dozvoljenost. Ibn Kesir, opravdavajui postupak nekih od prijanjih uenjaka koji su radili prema hadisima koje su pronali, navodi predaju da je Boiji Poslanik, a.s., upitao ashabe: Kojim stvorenjima se najvie udite radi njihovog imana? Melekima rekoe ashabi. A on ree: A kako da ne vjeruju a oni su kod svoga gospodara? Zatim spomenue Poslanike, a.s., a on im ree: A kako da ne vjeruju a objava im dolazi od Njega? A mi? rekoe ashabi. A kako da ne vjerujete a ja meu vama? odgovori im Poslanik, a.s.

30

Es Sujuti, Delaluddin: Tedribu'r ravi, 2/34

10

Pa ko onda? rekoe. Ljudi koji e doi poslije vas i nalaziti papire i vjerovati u njih. ree Boiji Poslanik, a.s.31

31

Ibn Kesir, Isma'il b. Omer: El Ba'isu'l hasis erhu ihtisari ulumi'l hadis, 1/370, Mektebetu'l Me'arif, Rijad, Prvo izdanje, 1996.

11

Zakljuak
Iz svega navedenog moemo zakljuiti da su uenjaci od prvih dana irenja islama bili oprezni prilikom uzimanja i prenoenja hadisa tako da su obraali panju na sve detalje. Uzimajui u obzir potekoe u komuniciranju i povezivanju meu ulemom koje su vladale u vremenu prenoenja i zapisivanja hadisa moemo rei da su uenjaci postigli nevjerovatan uinak u ouvanju sunneta Boijeg Poslanika, a.s. Ovakva opreznost u primanju i prenoenju predaja trebala bi biti primjer svim ljudima u meusobnoj komunikaciji i odnosima gdje esto pogreno prenijete informacije dovode do velikih problema.

12

Bibliografija
El Askalani, Ibn Hader: Nuzhetun nezari fi tevdihi nuhbeti'l fikri fi mustalehi ehli'l eseri, Matbe'atu's sabah, Damask, Tree izdanje, 2000.g. El Buhari, Muhammed b. Isma'il: El Dami'u's sahih, Daru Ibnu'l Hejsem, Kairo, Prvo izdanje, 2004.g. El Durdani, Ali b. Muhammed b. Ali: Kitabu't ta'rifat, Daru'l Ma'rifeh, Bejrut, Prvo izdanje, 2007.g. El Hann, Mustafa Se'id: El Idah fi 'ulumi'l hadisi ve'l istilah , Daru'l Kelimit Tajjibi, Damask-Bejrut, esto izdanje, 2007.g. El Iraki, Zejnuddin: Et Takjidu vel idahu limen atleka ve agleka min Ibnis Salah, Matbeatul ilmijjeh, Haleb, 1931.g. Es Sehavi, Muhammed b. Abdurrahman: Fethu'l mugis bi erhi elfijjeti'l hadis, Daru'l Menahid, 1426.g. Es Sujuti, Delaluddin: Tedribu'r ravi, Daru'l kutubi'l 'ilmijje, Bejrut, Prvo izdanje, 1996.g. El Gazali, Ebu Hamid: El Mustesfa min 'ilmi'l usul, Daru Sadir, Bejrut, Prvo izdanje, 1995.g. El Usmani, ibbir Ahmed: Fethu'l Mulhim bi erhi sahihil imami Muslimi, Daru'l Kalem, Damask, Prvo izdanje, 2006.g. Ibnu's Salah, Osman b. Abdurrahman E ehrezuri: Mukaddimetu Ibni's Salah fi 'ulumi'l hadis, Daru'l Fikr, Damask, 1986.g. Ibn Kesir, Isma'il b. Omer: El Ba'isu'l hasis erhu ihtisari ulumi'l hadis , Mektebetu'l Me'arif, Rijad, Prvo izdanje, 1996.g.

13

Sadraj
Uvod.....................................................................................................................................2 Sluanje od ejha..................................................................................................................3 itanje pred ejhom.............................................................................................................4 Prepiska................................................................................................................................6 Uruivanje munavela........................................................................................................6 Dozvola idaza..................................................................................................................8 Obavijest el i'lam..............................................................................................................9 Oporuka..............................................................................................................................10 Pronalazak..........................................................................................................................10 Zakljuak............................................................................................................................12 Bibliografija.......................................................................................................................13 Sadraj................................................................................................................................14

14