Nikola Tesla I Problem Odrzivog Razvoja

Nikola Tesla I problem odrivog razvoja
0
N IKOL A TESL A
I
PROBL EM ODRIVOG RAZVOJA
.........................................
Doc. dr Branimir Jovanovic
1
NIKOLA TESLA I PROBLEM ODRIVOG RAZVOJA
Sredinom 19. veka ideje Karlovica i njegovih evropskih kolega se prenose na americko tlo i
postaju vana tema, najpre u umarstvu, a potom i u drugim sferama industrije i privrede.
Pioniri odrivog koricenja uma u Americi bili su Gifford Pinchot, Charl Shurtz i Gay Ninetias,
koji su inicirali i osnivanje prvih nacionalnih parkova Jelouston i Josemiti. Rasprave
pokrenute u javnosti podrali su dravnici poput predsednika SAD Theoodore Rusevelt i
podstakli su razmiljanja o destruktivnim aspektima unitavanja ne samo uma vec i drugih
resursa. U sferi rasprava o beskrupuloznoj i nesmotrenoj potronji fosilnih goriva, koja se
pocetkom 20. veka jedva dala nazreti, i mogucnostima mudrog upravljanja resursima,
posebno mesto zauzima Nikola Tesla.
Tesla je bio jedan od pionira koji je krajem prolog veka znacajno uticao na tehnoloki razvoj
nae civilizacije svojim pronalascima u oblasti elektrifikacije i komunikacijama. On je jedan
od poslednjih velikih individualaca u naucnom istraivanju. Posle njega sistematsko
obrazovanje i timski rad istraivaca i inenjera postaju nezamenljivi cinilac naeg napretka.
Kao i mnogi drugi genijalni stvaraoci, nije se zadovoljavao samo ulogom coveka koji reava
manje ili vie vane probleme tehnologije. Njegova priroda nezavisnog mislioca terala ga je
da razmilja strateki o problemima covecanstva i da u skladu sa zakljuccima dalje usmerava
sopstvena istraivanja. On je internacionalna figura u pravom smislu te reci. Poreklom Srbin i
Sloven, roden na jugoistoku Balkanskog poluostrva, obrazovan u Evropskim institucijama u
Gracu i Pragu, svoja najvanija otkrica je stvorio u Budimpeti, Parizu i Strazburu, ali je ova
uspeo da patentima zatiti i realizuje tek u Americi, gde se do kraja ivota bavio
istraivanjima za koje je bio potreban u to vreme ogroman novac. Ovakva pozadina njegove
licnosti odrazila se na nacin i kvalitet njegovih misli.
2
TESLIN DOPRINOS ELEKTRIFIKACIJI SVETA
Jo 1876, kao student druge godine Politehnike u Gracu, Tesla je imao prilike da vidi rad
Gramm-ove maine jednosmerne struje koja je mogla da radi kao generator ili motor.
Prisustvo komutatora koji je varnicio i stvarao probleme u radu, naveli su ga na pomisao da je
ovaj deo moguce izbeci u jednoj savrenijoj maini koja bi radila na nizmenicnu struju. U to
vreme se smatralo da je problem pretvaranja naizmenicnih struja u obrtno magnetno polje
nereiv i Tesla je pretrpeo kritiku svog profesora. Ali kako je rekao intuicija je neto iznad
znanja i on se sledecih nekoliko godina posvetio reavanju problema.
Otkrice principa stvaranja obrtnog magnentnog polja naizmenicnim strujama, koje je 1882.
nacinio u Budimpeti, predstavljalo je osnovni princip na kome je zasnovao rad svog motora
ali i ceo polifazni sistem proizvodenja, prenoenja i koricenja naizmenicnih struja. Taj
sistem je doao u psiholokom trenutku i Tesla je kroz njega svetu ponudio briljantan
odgovor na rastuce zahteve.
Sve do sredine prve polovine devetnaestog veka nauka o elektricitetu je svoja saznanja
zasnivala na koricenju dva pronalaska: elektrostatickoj maini kojom se proizvodio
elektricitet i Lajdenskoj boci uredaju koji je omogucavao da se proizvedeni elektricitet
uskladiti. Faradejevo otkrice iz 1831. da magnet koji se krece u blizini provodnika u njemu
indukuje struju, dovelo je do mnogih pokuaja da se napravi praktican izvor struje na ovoj
osnovi. To je uspelo tek Belgijancu Teofilu Gramu 1872. Gramov generator je koricen u
postupcima elektroplatiniranja i za lucno osvetljenje.
irom sveta, pored Gramovog, ubrzo se pojavio veliki broj razlicitih generatora sa slicnim
konstruktivnim karakteristikama.
S obzirom da se smatralo da nije moguce koristiti naizmenicne struje u prirodnom obliku za
dobijanje mehanickog obrtanja, sva panja prvih inenjera i pronalazaca u ovoj oblasti bila
je usmerena na usavravanje generatora i motora jednosmerne struje.
Jedan od pravaca u razvoju uspenog elektricnog motora, na koji se i Tesla nadovezao
predstavlja pokuaj da se iskoristi obrtno magnento polje. Godine 1824. pariski konstruktor
instrumenata Gambi je opisao a francuski astronom Arago napravio aparaturu koja se
sastojala od bakarnog diska pokretnog oko osovine, ispod koga se obrtao potkovicasti magnet.
Disk je rotirao kada se magnet obrtao ocigledno pod dejstvom nekih sila cija priroda u to
vreme nije bila. Tek posle otkrica zakona elektromagnetne indukcije 1831 godine i
Faradejevog uvodenja pojma magnetnih linija, data su tumacenja ove pojave.
Prvi motor koji bi koristio princip obrtnog magnentog pola, prikazao je Volter Bejli, 1879
godine pred Londonskim fizickim drutvom. Do pojave Teslinog polifaznog sistema, vec su se
pojavili prvi nesavreni sistemi za prenos i jednosmernih i naizmenicnih struja. Veliki broj
inenjera i pronalazaca irom sveta je radio na ovom problemu. U Americi su krajem
sedamdesetih i pocetkom osamdesetih Charles Brush, Elihu Thomson i Tomas Edison, razvili
komercijalne sisteme za prenos jednosmernih struja za osvetljenje i pogon prvih tramvaja i
maina radilica. Osnovni problem u prenosu jednosmernih struja bili su gubici u prenosu to
je sistem cinilo neekonomican za prenose vece od par kilometara. Znalo se da se problem
3
gubitaka moe reiti tako to ce se povecati napon naizmenicnih struja pri prenosu. Dord
Vestinghaus je krenuo putem razvoja ovakvog sistema. Prvo je otkupio prava za patent
transformatora Galard-a i Gibbs-a, a zatim su njegovi inenjeri usavrili sistem proizvodnje
prenosa i koricenja jednofaznih naizmenicnih struja za osvetljenje. Motor naizmenicne
struje nije postojao i to je bila glavna mana ovog sistema.
Teslin polifazni sistem elegantno je reio sve probleme u proizvodnji, prenosu i koricenju
struja i pruio matricu u koju su sada mogli da budu umetnuti drugi pronalasci i poboljanja.
Ovaj sistem Tesla je u svim pojedinostima razradio jo u Evropi a u Americi zatitio u 39
patenata prijavljenih u periodu od 12. oktobra 1887. do 13. jula 1891.
Svoju najvecu promociju sistem je doiveo na Nijagarinim vodopadima u, za tadanje uslove,
gigantskom poduhvatu izgradnje najvece centrale na svetu. Od trinaest patenata
upotrebljenih u ovom elektroenergetskom sistemu devet je pripadalo Tesli dva Scmidt-a a po
jedan Kennedy i Stanley. Pre Nijagare, Teslin sistem je u manjem obimu Vestinghausova
kompanija primenila za prenos struja do rudnika Teluride u Koloradu i za osvetljenje Svetske
izlobe u Cikagu. Osim toga u Evropi je na osnovu uvida u Teslina otkrica, grupa inenjera
napravila prenos naizmenicnih struja od Laufena do Frankfurta na udaljenost od 173
kilometara. Sve ovo je uticalo na konacnu odluku da se na Nijagarinim vodopadima primeni
plan prof George Forbs-a koji je predlagao upotrebu Teslinog polifaznog sistema. Polifazni
sistem je doneo uspeh projektu na Nijagari i za uzvrat, Nijagara je iznela na videlo trijumf
polifaznog sistema nad ostalim. U maju 1893, Vestinghausova kompanija je dobila ugovor za
izgradnju prva tri dvofazna generatora na Generatorskoj stanici br 1, svaki od 5000 konjskih
snaga.
Od pocetka njegove primene krajem prolog veka do dananjih dana polifazni sistem je, kao i
asinhroni motor, usavren i poboljan do ogromnih i neslucenih razmera. Na njegovom
usavravanju je radio ogroman broj naucnika i inenjera koje je sve ovde nemoguce
pomenuti. Slikovito se moe reci da Teslin rad predstavlja kamen temeljac jedne ogromne
gradevine koje je do dananjih dana izrasla. Elektroenergetski sistem je danas po fizickoj
rasprostranjenosti, kapitalnim ulaganjima i znacaju za savremeno industrijsko drutvo,
najveci tehnicki sistem i predstavlja najznacajniji deo infrastrukture svake zemlje.
BEINI PRENOS INFORMACIJE I ENERGIJE TESLIN POKUAJ DA
REI ENERGETSKE PROBLEME OVEANSTVA
Sa izuzetkom nuklearne energije, XX vek nije doneo nijedan znacajan pronalazak koji bi
covecanstvu doneo reenje rastucih potreba za energijom. U tenji da zadovolji
nekontrolisani rast proizvodnje dobara, potronje, udobnosti egzistencije, saobracaja, covek
je bio prinuden da krene u intenzivno koricenje svih raspoloivih izvora energije ukljucujuci
i nuklearnu, bez obzira na posledice. Samo u poslednjih dvadeset godina u svetu je zabeleen
prosecan godinji rast proizvodnje elektricne energije od 5%. Pri tome treba imati u vidu da
kriva potronje nema linearni vec pre eksponencijalni oblik. Drugim recima, prema
sadanjem trendu proizvodnja energije u sve kracem vremenu tei da dostigne sve vecu
vrednost, sve do odredene tacke zasicenja.
4
Teslin rad na beicnom prenosu energije predstavlja redak pokuaj jednog usamljenog
genijalnog istraivaca da rei probleme covecanstva u snabdevanju energijom i kao takav je
bez presedana u istoriji ljudskog pronalazatva. Od vremena kada je objavljen, bio je
uglavnom predmet nekritickog nipodatavanja. Redi su pokuaji razumevanja njegovih
napora. Prema autorovom saznanju nijedna temeljna rekonstrukcija njegovih ideja do danas
nije izvrena pa se ispostavlja da su protivljenja i napadi koje je Tesla doiveo a i danas traju
kod dela strucne publike koja je upoznata samo delimicnosa osnovnom idejom beicnog
prenosa, zanimljiv psiholoki i socioloki fenomen.
U eksperimentima u Kolorado Springsu 1899. i na Long Ajlendu 1901 - 1907. Tesla je utvrdio
zakonitosti pod kojim se struje prostiru kroz planetu i usavrio novu konstrukciju predajnika
velike snage koji je nazvao "Uvelicavajuci predajnik"; Prema eksperimentima koje je izveo i
teoriji koju je postavio, iako je planeta Zemlja ogromnih dimenzija sa neravnom povrinom,
u elektricnom pogledu ona se ponaa kao uglacana lopta i provodnik ogranicenih dimenzija;
zbog toga se u njoj javljaju isti fenomeni stojecih talasa koji se mogu primetiti u bilo kom
provodniku u kome dolazi do interferencije izazvanih i reflektovanih talasa. U Zemlji se mogu
vetacki izazvati prinudne elektricne oscilacije koje su takvog karaktera da u njoj proizvode
stojece talase ili drugim recima, Zemlja reaguje na elektricne oscilacije odredene
frekvencije isto kao to zvucna viljuka reaguje na odredene zvucne talase; stacionarni talasi
se, od tacke generisanja koja se naziva pol, do suprotnog kraja Zemlje, koji se naziva
antipod, prostiru po povrini i po citavom preseku Zemlje brzinom koja je proporcionalna
kosekansu ugla koji pravac brzine zaklapa sa osom simetrije talasa; frekvencije na kojima
generator prinudnih elektricnih impulsa stupa u rezonatno oscilovanje sa elektricnim
opterecenjem Zemlje moe se izracunati prema pravilu da precnik Zemlje treba da bude
jednak neparnom umnoku cetvrtine talasne duine; najnia radna frekvencija, odnosno
najnia rezonansa Zemlje iznosi 6 Hz; Elektricno opterecenje Zemlje se moe pobuditi na
oscilovanje sa dovoljno snanim generatorom niskofrekventnih impulsa i u tom slucaju taj
generator treba da bude tako konstruisan da njegova kapacitivnost i induktivnost budu to
veci. Energija koja osciluje u sistemu antena zemlja, ne moe pobeci niti se istroiti sve dok
se u prijemniku energije, postavljenom na bilo kojoj tacki Zemljine kugle, ne iskoristi. Ove
osnovne principe i tehnicka reenja zatitio je u patentima "Vetina prenoenja elektricne
energije kroz prirodne sredine" br 787 412 od 18. aprila 1905, i "Uredaj za prenoenje
elektricne energije" br 1 119 732 od 1. decembra 1914. Do 1900. godine Tesla je nacelno
razvio dve metode za beicni prenos energije: kroz razredene slojeve atmosfere i kroz
planetu Zemlju.
Posle povratka iz Kolorado Springsa Tesla je na Long Island-u blizu Njujorka poceo da gradi
svoj World Telegraph Center. Sutina konstrukcije novog predajnika je bilo njegovo
uskladivanje sa elektricnim osobinama planete. Smislio je i novi naziv za ovaj uredaj:
Magnufying Transmitter Uvelicavajuci predajnik.
5
Pogonske energije budunosti, Tesla 1931.
Brod pogonjen toplotnom energijom iz vode
6
Energija temperaturnih razlika povrine I dubine okeana
7
Posle odustajanja J.P.Morgana da nastavi sa finansiranjem projekta, pokuao je da dode do
sredstava i u tom cilju izdao je Proglas Svetskog sistema za beicni prenos energije i
obelodanio je projekat i elemente koji su ga cinili: Teslin oscilatorni transformator,
uvelicavajuci predajnik, vetinu individualizacije, koricenje zemaljskih stacionarnih talasa.
U dvanaest tacaka predstavio je rezultate koje bi se njegovim Svetskim sistemom mogli
postici, a izmedju ostalog:
1. Medjusobna povezanost svih telegrafskih stanica na svetu;
2. Svetska distribucija vesti, telegrafskih I telefonskih poruka;
3. Uspostavljanjesvetskog sistema distribucije muzike;
4. Svetska reprodukcija slika, faksimila, crtea i svih vrsta zapisa...-
Danas je razumljivo da ovako avangardan projekat koji je ugroavao interese krupnog
kapitala nije imao ansu za uspeh. Iz perspektive u kojoj je radio i iveo Tesla to nije bilo
tako ocigledno. Prolo je skoro dve decenije od trenutka prekida projekta pre nego to je
shvatio da se pravac u kome je on video razvoj civilizacije i onaj kojim je ona zapravo
krenula, u velikoj meri razlikuju. Iz tog perioda poticu vredna kriticna razmatranja vezana za
odrivi razvoj nae planete.
TESLINA TEORIJSKA RAZMATRANJA ENERGETSKIH PROBLEMA
OVEANSTVA
Globalni karakteri Teslinih otkrica polifaznog prenosa naizmenicnih struja, sistema beicne
radio telegrafije i najzad, beicnog prenosa energije, rano su mu pruili uvid u dramaticne
promene koje ce naa Planeta uskoro pretrpeti i navela ga na razmiljanja o razlicitim
aspektima i problemima globalne civilizacije. U konceptu clanka The Power of the Future
pisanom oko 1920, stoji izmedu ostalog sledece:
Oni koji su zabrinuti za budunost odavno su prestali da gledaju na energiju samo kao na
sredstvo obezbedjenje linog komfora i bezbednosti; oni joj pridaju nacionalni,
internacionalni i humanitarni znaaj. Ne samo to, polako se radja ideja da nai resursi
pripadaju i generacijama koje e doi, i razmiljanja inenjera i pronalazaa se okreu
prema otkriu boljih metoda, koje nee imati veze sa varvarskim troenjem energije koje je
sada u toku i koje e na kraju dovesti do iscrpljivanja naih zaliha. Ovo je razlog zato razne
vrste senzacionalnih najava u vezi sa novim izvorima energije izazivaju tako histerian
interes i lako prihvatanje. Ali samo jedan medju hiljadu, ak i medju profesionalcima, moe
razdvojiti ito od kukolja.''
Do 1907. godine kada je uvideo da mora da obustavi rad na beicnom prenosu energije, Tesla
se vie bavio istraivanjima a manje propagandom sopstvenih ideja. Njegova istraivanja su
bila veoma skupa. Do sada nisu napravljeni bilansi koliko je u tom smislu potroio novca ali
kao ilustracija moe se navesti da ga je gradnja i eksperimenti sa oscilatornim
transformatorom sa dodatnim kalemom u Kolorado Springsu 1899. kotalo preko 100.000
dolara. Da bi se dobila predstava o dananjoj vrednosti ovog novca cifru treba pomnoiti sa
20. U svoj World Telegraph Center na Long Island-u uloio je preko 150.000 dolara i s tim
8
novcem nije mogao da dovri projekt. Ako se za Teslin polifazni sistem moe reci da je doao
u pravom psiholokom trenutku onda je sa beicnim prenosom energije upravo suprotan
slucaj. Zamisao je bila suvie napredna a covecanstvo na jednom nivou svog razvoja kada je
koncept koga je Tesla nudio izgledao nepotrebno komplikovan i skup.
Prve Tesline najave nacina njegovog razmiljanja o energetskim problemima covecanstva, u
vreme kad je njegov entuzijazam u pogledu uticaja nauke na oblikovanje nae svakodnevnice
bio u uzlaznoj fazi, nalazimo u predavanju koje je 1891. odrao u Collumbia Coledge:
''Mi se kovitlamo kroz beskrajni svemir neverovatnom brzinom, sve oko nas se vrti, sve se
kree, svuda je energija. Mora postojati neki nain da pristupimo ovoj energiji direktnije.
Tada, sa svetlou koje emo dobiti iz okolne sredine, sa energijom koju emo iz nje izvui,
sa svakim oblikom energije koji emo dobiti bez napora, iz neiscrpnih izvora, oveanstvo e
napredovati dinovskim koracima. Sama pomisao na ove velianstvene mogunosti uznosi na
um, jaa nae nade i ispunjava naa srca vrhunskim zadovoljstvom.''
U clanku Problem povecanja ljudske energije koji je objavio juna 1900. u Century
Magazine poslednji deo clanka je posvetio izvorima energije. Razmatrajuci istorijat
covekovih hiljadugodinjih napora da koristi energiju vatre, vodenog toka i vetra, on je u
ovom clanku video tri glavna pravca razvoja koricenje energije iz ivotne sredine:
- Sagorevanje uglja hladnim procesom u baterijama
- Efikasno koricenje energije iz okolne sredine
- Prenos elektricne energije beicnim putem na velike udaljenosti.
Konstatujuci da se u to vreme samo mali procenat toplotne energije koja se dobija
sagorevanjem uglja pretvara u koristan rad, Tesla je razmatrao ogromne mogucnosti za
povecanje efikasnosti ovog procesa. U vezi sa tim on primecuje:
Razmatrajui razliite vrste upotrebe uglja irom sveta, mi sigurno ne koristimo vie od dva
procenta energije koja je teorijski dostupna. ovek koji bi zaustavio takvo besmisleno
troenje bio bi veliki dobroinitelj oveanstva, mada reenje koje bi on ponudio ne bi bilo
konano, jer bi u krajnjem sluaju vodilo iscrpljivanju materijalnih zaliha.
Jedna od glavnih Teslinih teza u vezi sa covekovim odnosom prema izvorima energije jeste
teza o tome da covek treba da tei da napusti, kako kae, varvarski proces koricenja
energije razaranjem materijala, cije se rezerve pri tome iscrpljuju (ugalj, nafta, gas). To nije
slucajno izrecen stav vec princip koga se on pridravao ne samo u svojim razmiljanjima vec i
u prakticnim naporima. On je smatrao da je za prosvecenog coveka koji ulazi u XX vek
dostojnije da se sa vie panje i osecanja odnosi i prema ljudima i prema prirodi i da nijedan
napor u tom smislu nije dovoljno veliki niti vredan zanemarivanja. Kao jedna vredna i
interesatna ilustracija primene ovog principa na dizajn maina moe se navesti Teslina
bladeless turbine and pump kod kojih se transmission and transformation of mechanical
energy through the agency of fluid effect in a more perfect manner, by causing the propelled
fluid to move in natural paths or stream lines of least resistance, free from constraint and
disturbance such as occasioned by vanes or kindred devices.
9
U istom clanku Tesla je sa ponosom primetio da je njegov sistem naizmenicne struje s jedne
strane omogucio radikalni pomak u povecanju efikasnosti koricenja energije uglja koga vie
nije potrebno transportovati na daljinu, vec ga je moguce goreti na licu mesta, toplotu
pretvarati u elektricitet a zatim isti elektroenergetskim sistemima transportovati do
udaljenih potroaca. S druge strane, sva energija koja se dobija iz vodopada cisti je dobitak
za covecanstvo i predstavlja najsavreniji od svih do tada poznatih metoda za dobijanje
energije iz okoline.
Dalje Tesla razmatra mnoge druge coveku raspoloive izvore energije kao to su toplotna
energija suncevih zraka, energija vetra, plime i oseke, talasa, razlike temperature u dubini i
povrini zemlje ili mora, magnetna i gravitaciona energija. On je sam pokuavao da
konstruie mainu koja bi koristila energiju iz okolne sredine i tu mainu je nazvao self
acting machine ali njenu konstrukciju nije detaljno opisao.
Najzad Tesla je najvie ocekivao od beicnog prenosa energije. U zavrnom delu Problema
povecanja ljudske energijeon kae:
Od trenutka kada je osmotreno da su, uprkos uvreenom miljenju, niski i lako dostupni
slojevi atmosfere, sposobni da provode elektricitet, prenos elektrine energije bez ica je
postao racionalni zadatak inenjera, takav da nadilazi sve ostale po vanosti. Njegova
praktina upotreba bi praktino znaila da je energija dostupna za sve potrebe oveka na
bilo kojoj taki zemljine kugle, ne samo u malim koliinama ve u praktino neogranienim
koliinama iz vodopada...ovek bi mogao da se naseli bilo gde, nadjubri i navodni zemljite
sa malo napora, da pretvori isuene pustinje u vrtove i tako celu zemljinu kuglu transformie
i naini je pogodnijem za oveanstvo...Ne mogu da zamislim ni jedno tehniko dostignue
koje bi vodilo takvom ujedinjavanju razliitih elemenata oveanstva efektivnije od ovog, ili
bilo koje drugo koje bi vie doprinelo ekonomiji ljudske energije.
ELEKTRINA KONTROLA ATMOSFERSKIH PADAVINA
Osnovne teze o koricenju energetskih resursa, Tesla je sa manjim ili vecim dodacima i
pojanjenjima, ponavljao u clancima koje ce objavljivati sledecih trideset godina. Tako je u
clanku Wonder World to be Created by Electricity (Cudesni svet koji ce stvoriti
elektricitet), objavljenom 1915. godine, Tesla pravi neto drugaciju podelu glavnih izvora
energije nego u prethodnom radu:
- gorivo
- vodena snaga
- toplota suncevih zraka
On i dalje smatra, i to svoje miljenje nece promeniti do kraja, da prvi nacin koricenja
energije covecanstvo to pre treba da napusti:
10
Ako koristimo gorivo da dobijemo snagu, ivimo od naeg kapitala koji emo brzo iscrpsti.
Ovaj metod je varvarski i umnogome rastroan i treba da se zaustavi u interesu dolazeih
generacija.
Iako toplota suncevih zraka predstavlja ogromnu kolicinu energije koja daleko prevazilazi
energiju vodenog toka, iskoricenje ove energije bi zahtevalo instalisanje uredjaja i
skladinih postrojenja tako velikih i skupih da bi projekt prevaziao granice prakticnosti. Zbog
toga je za Teslu neizbean zakljucak da je energija vode na daleko najdragoceniji resurs.
Na njemu covecanstvo mora da gradi svoju nadu za buducnost.
Detaljno analizirajuci rast iskoricenja hidropotencijala u SAD na osnovu raspoloivih
statistickih podataka, Tesla je, s druge strane procenivi ukupni hidro-potencijal, doao do
zakljucka da je ta zemlja u tom trenutku koristila priblino jednu desetinu svojih ukupno
raspoloivih vodenih izvora. Buduci svestan da ce potrebe za energijom u buducnosti
nadmaiti ove rezerve ne samo u SAD vec i u celom svetu, on je detaljnije sada objasnio na
koji nacin energija vode moe da se prakticno koristi u neogranicenim kolicinama za
covecanstvo.
S obzirom da tri cetvrtine zemljine povrine zauzimaju okeani, u prirodi se neprestano odvija
jedan gigantski proces: sunce zagreva vodu, vodena para se die u vis, vetar je odnosi u
predele gde se ona sakuplja u stanju osetljive suspenzije (sensitive suspension) odakle se u
vidu padavina sputa na zemlju i delimicno vraca u okean. Ovladavanje procesom elektricne
kontrole atmosferskih padavina, verovao je pruice covecanstvu dovoljne eizvore energije.
Teslino uverenje se nije zasnivalo samo na teorijskim uvdima vec i na prakticnim
eksperimentima. Znamo da je 1908 podneo jednu patentnu prijavu Patentnom zavodu
Sjedinjenih drava u kojoj je traio zatitu ovog procesa. Patent mu nije odobren a tehnicko
reenje na osnovu koga je zamislio reenje ovog problema nije poznato. Ipak na osnovu
optih mesta u pojedinim clancima, moe se zakljuciti da je u osnovi ove njegove ideje s
jedne strane bila njegova originalna pretpostavka da je elektricno pranjenje kroz munju
okidacki tj kontrolni mehanizam koji izaziva ubrzanu kondenzaciju vodene suspenzije i stvara
padavine a sdruge strane, eksperimenti izvedeni u Kolorado Springsu sa oscilatorom od 12
miliona volti, sa kojim je u svojoj laboratoriji izazvao, kako je tvrdio, gustu maglu. Na
osnovu toga, verovao je da ce se njegovim dinovskim oscilatorima, kao to je bio onaj koji
je poceo da gradi na Long Islandu, upravljati tokovima osetljivih vodenih suspenzija u
atmosferi.
I u svom poslednjem velikom clanku Naa energija buducnosti objavljenom 1931 godine
Tesla je ostao pri ranije izloenim tezama. Kao svoj doprinos ovde je izneo konkretne
planove za iskoricenje toplotne razlike povrine i dubine, zemlje, mora i okeana, kao i
energije plime i oseke.
TESLINA RAZMATRANJA GLOBALNIH PROBLEMA OVEANSTVA
Posle povratka iz Kolorado Springsa i pre pocetka gradnje Svetskog centra na Long Island-u,
Tesla je na molbu svog prijatelja Robert Underwood Johnson-a, urednika Century Magazine,
11
napisao clanak pod nazivom Problem povecanja ljudske energije. Clanak je objavljen u
junu 1900. Donson je eleo interesantan clanak o rezultatima Teslinih istraivanja u
Koloradu ali umesto toga, Tesla je u njemu predstavio svoje videnje globalnih problema
covecanstva ukljucujuci i energetske probleme i probleme mogucih razvojnih trendova i
njihove odrivosti. Prema podacima sacuvanim u Teslinoj ostavtini clanak je pretampan i
komentarisan u preko 30.000 naslova na raznim svetskim jezicima. Tema je bila potpuno
avangardna i nije cudo to se Tesla kasnije alio svojim prijateljima da je bilo mnogo
senzacionalistickih komentara o njegovom radu koji nije bio dovoljno shvacen i da je od
svega on licno imao vie tete i kritike nego koristi.
Za sadanja razmatranja globalnih problema covecanstva ovaj clanak je znacajan najmanje iz
dva razloga: On predstavlja svedocanstvo o postojanju svesti i napora da se u ranoj fazi
razvoja ove civilizacije, u meduodnos coveka i prirodne okoline ugrade zatitni faktori koji ce
i po jedne i druge biti od dugorocne koristi. Ne ulazeci u dokazivanje da li je Tesla bio u
zabludi po pitanju svog projekta beicnog prenosa energije ili je imao uvide koje mi danas
nemamo, treba reci da je ovaj clanak napisao kao neko ko je u praksi doao do odredenih
saznanja korisnih za covecanstvo. Drugim recima njegov rad nije proistekao iz cisto teorijskih
razmatranja i to mu daje posebnu vrednost.
Posle otkrica mogucnosti globalnih prenosa informacije pre svega a zatim i energije, Tesli je
poptpuno postalo jasno da ce ivot na planeti Zemlji biti radikalno izmenjen. Informacijom
povezano covecanstvo, postace sve vie ujedinjeno po svojim ciljevima i nalikovace na
konicu. Postavlja se pitanje ko ce upravljati radom ove konice, ta ce biti njegova matica,
koji ce se ciljevi pred nju postaviti i koji sistem vrednosti slediti.
Tesli su sva ova pitanja jasno iskrsla 1900. kad je pisao svoj rad.
OSNOVNE POSTAVKE PROBLEMA POVEANJA LJUDSKE ENERGIJE
Po svojim naucno filozofskim ubedenjima Tesla je bio naklonjen mehanicizmu Dekartovog
tipa sa odredenim izmenama. Tesla je iveo u veku kada se verovalo da ce nauka i pronalasci
bitno ako ne i odlucujuce promeniti ljudski ivot nabolje. Zbog toga je razumljivo to njega u
razmatranjima globalnih problema covecanstva najvie zanima energija kao aspekt a fizika tj
mehanika sa svojim zakonima predstavljaju metodoloka oruda sa kojim se pojednostavljeno
ali efikasno moe doci do analize glavnih tokova ljudskog napretka:
Mada moda nikada neemo shvatiti ljudski kae Tesla - mi zasigurno znamo da je on
kretanje kakve god prirode bio. Postojanje kretanje neizbeno znai da postoji telo koje se
kree i sila koja ga pokree. Tako, gde god ima ivota, mora postojati masa koju pogoni sila.
Sve mase poseduju inerciju i sve sile tee da se odre. S obzirom na ove univerzalne
okolnosti, telo, bilo da miruje ili da se kree, tei da zadri svoje stanje, a sila, koja se
manifestuje bilo gde i iz bilo kog razloga, proizvodi silu suprotnog smera i kao nuan
zakljuak proizilazi da su sva kretanja u prirodi ritmina.
12
Ako sada zamislimo covecanstvo kao masu koja pokrece sila i na kretanje takve mase,
primenimo osnovni zakon mehanike koji kae da je energija tela koje se krece proporcionalna
proizvodu polovine mase i kvadrata brzine, onda moemo da dobijemo pokazatelj jedne
socijalne pojave koji nam moe omoguciti da izvrimo odredene procene. Masa i brzina
kretanja covecanstva, sa silama koje je podravaju u kretanju ili joj se suprotstavljaju, su
hipoteticke vrednosti koje se mogu predstaviti odredenim reprezentima.
Sada je jasno da postoje tri nacina na koji se moe uticati na povecanje energije
covecanstva: povecanjem mase, povecanjem sile koja je pokrece napred i smanjenjem sile
otpora koja se protivi kretanju. Tesla je odvojeno razmatrao sva tri nacina smatrajuci da
svaki prua odredeni aspekt problema. Glavna formula po kojoj se cilj moe ostvariti
sadrana je u tri reci: hrana, mir i rad. Hrana da bi se povecala masa, mir da bi se smanjila
sira usporavanja i rad taj neumorni ljudski napor, koristan i akumulativan sa periodima
odmora i rekreacije radi povecanja efikasnosti da bi se povecala sila koja ubrzava ljudsko
kretanje.
Masa ce se u principu povecati brigom o zdravlju, substancialnom hranom, umerenocu,
redovnim navikama, promocijom braka, savesnom panjom prema deci, i uopteno,
potovanjem mnogih preporuka i zakona religija i higijene. Pri tome nisu svi faktori
podjednako uticajni. Na primer, Tesla je smatrao da se treba suprotstaviti zakonu koji
izraava poslovica Mens sana in corpore sano. Preterano fizicko vebanje se ne moe
uporediti sa umerenom vebom koja obezbeduje ravnoteu duha i tela (mind and body) i
najviu efikasnost rada. Tesla se uopte zalagao za propagiranje umerenosti a ne za zabrane
kao sredstvo da se potisnu mnoge tetne navike ukljucujuci konzumiranje alkohola i duvana.
Pored navedenih, kao smanjujuci uticaji na rast hipoteticke mase, deluju kocka, poslovna
urba, uzbudjenje posebno na berzama.
Obrazovanju Tesla pridaje veliki znacaj u povecanju mase covecanstva, a isto tako
proizvodnji hrane. Detaljno je razmatrao ovaj drugi problem, posebno se zalauci za
promene u ustaljenim navikama. U vegetarijanstvu je video buducnost:
Da moemo iveti na biljnoj hrani i vriti svakodnevni rad sa prednou nije teorija, ve
dobro pokazana praksa...Da bi se oslobodili ivotinjskih instikata i apetita, koji nas vuku na
nie, moramo poeti sa korenom od koga potiu: treba da izvrimo radikalne reforme oblika
ishrane.
Razmatrao je i odbacio mogucnost proizvodnje vetacke hrane i zakljucio je da ce glavni
problem covecanstva biti povecanje produktivnosti zemljita vetackim dubrenjem. S
obzirom da je azot i jedinjenja koja se na njemu baziraju glavni potrebni nedostajuci
sastojak zemljita razmatrao je brojne nacine njegove moguce proizvodnje a posebno
ekstrakciju iz atmosferskog vazduha elektricnim putem.
Razmiljajuci koje su to sile koje usporavajuci mogu da deluju na razvoj covecanstva Tesla je
razlikovao dve vrste ovakvih sila. Jedne su one koje nemaju nikakvu tendenciju usmeravanja
(devoid of any directive tendency) a druge su one svesno usmerene. Kao primer prvih dao je
neznanje. Problem neznanja (ignorance) se komplikuje postojanjem brojnih jezika i
nacionalnosti a na smanjenje se moe uticati irenjem znanja kroz obrazovanje i unifikacijom
heterogenih elemenata covecanstva.
13
Glavna negativno usmerena sila za Teslu jeste organizovano ratovanje. U daljim
razmiljanjima kako je moguce ovu organizovani silu preusmeriti postupno u silu korisnu za
covecanstvo i kako je moguce ratove zaustaviti, Tesla je verovao da ce se postupno do tog
cilja doci medunarodnim sporazumima o smanjenju ratne sile na minimum ali posebno,
smanjenjem broja ljudi koji ucestvuju u ratnim operacijama i daljim mehanizovanjem tj
automatizovanjem ratne mainerije. Verovao je da ce upravo njegov pronalazak
teleautomatike vetine daljinskog upravljanja koji je svetu dao 1898. godine, omogucIce
da se u ratovima buducnosti bore maine a ne ljudi.
Poseban deo njegovog clanka cine razmatranja energetskih izvora covecanstva, kao glavnog
sredstva za povecanje hipoteticke brzine razvoja. Dok je u clanku Problem povecanja
ljudske energije celovito razmatrao temu, Tesla je vie navrata kasnije doticao njene
razlicite aspekte. Tako je u svojim autobiografskim clancima Moji pronalasci objavljenim
1919. godine u casopisu Electrical Experimenter posebno interesantan deo u kome
opominje na opasnost od preteranog tehnickog razvoja:
Mi smo suoeni sa fatalnim problemima koji se ne mogu reavati samo obezbedjenjem nae
materijalne egzistencije. Naprotiv, napredak u tom pravcu je pun opasnosti ne manjih od
onih koji se radjaju u traganju za reenjem problema edji ili patnje. Ako bi oslobodili
energiju atoma ili otkrili druge naine razvijanja jeftine energije i neograniene energije na
bilo kojoj taki zemljine kugle, to bi umesto blagoslova moglo doneti oveanstvu uspon
anarhije koja bi konano rezultirala ustolienjem omraenog reima sile.
Pred kraj ivota oko 1940. godine je sa znatno vie uverenosti iznosio svoje miljenje da je
razvijeni deo civilizacije vec dostigao zavidan materijalni napredak i da je potrebno usmeriti
napore ka podizanju personal lives and natural habits ljudi kako bi oni mogli u punoj meri da
uivaju materijalni napredak.
Na nekoliko mesta on je upozoravao na pravac razvoja civilizacije i na neke destruktivne
mehanizme koji u okviru nje napreduju i prete da je iznutra unite. U intervjuu datom
novinaru Winfield Secor-u 1920. godine on je naveo da je osnovni razlog pada civilizacije
njena nesposobnost da rei mnogobrojne moralne, duhovne i socijalne probleme covecanstva.
Ova civilizacija znatno doprinosi komforu i bezbednosti egzistencije ali ne i pravoj kulturi i
prosvetljenju. Ona je destruktivna po ideale, gui originalni napor i inicijativu i vodi ka
nestanku kreativnih sposobnosti i inicijativa pa ljudskoj rasi preti postepen pad u divljatvo i
nestanak.
TRADICIJA I ZNANJE
U mnogim svojim aspektima Tesla je mislio, govorio i radio kao to bi mi to danas eleli. Iako
su pojedini njegovi stavovi karakteristicni za XIX vek a poneke ideje proizvod njegove
ekcentricne genijalne licnosti, s druge strane mnogi njegovi ciljevi su slicni ciljevima coveka
na prelazu u 21. vek. Ako bi se izrazili savremenim recnikom onda Teslin odnos prema
prirodnoj okolini moemo da nazovemo proaktivnim. On je u svojim idejama i projektima
teio izgradnji life suporting systems. Duboko je uvaavao ivu i neivu prirodu, sopstveno
telo, zajednicu u kojoj je iveo, teio je toleranciji, umerenosti i uzdravanju. Kao retko koji
14
naucnik pre njega doprineo je boljem materijalnom ivotu obicnog coveka a opet je duboko
bio svestan potrebe da covek zadri ideal ivljenja i da ravnotea izmedu materijalistickog i
idealistickog mora da postoji. Novu civilizaciju video je u kontinuitetu prethodnih ljudskih
civilizacijskih dostignuca, posedovao je svest o viem poreklu coveka i o njegovoj pozvanosti
da bude stvaraoc a ne unitavac.
Njegova videnja buducnosti civilizacije i upravljanja njenim razvojem ,nisu naila na
razumevanje pocetkom XX veka. Tada se njegov pristup cinio bespotrebno komplikovanim i
idealisticki i zbog toga je bio odbacen i ismejan. Niko tada nije slutio da ce se naa
civilizacija razvijati ovako brzo i da ce covecanstvo vec za sto godina dostici takav stepen
mehanizacije da ce se suociti i sa mnogobrojnim problemima i rizicima koje takav razvoj nosi
sa sobom. Svest o potrebi za promenom ljudskog ponaanja sve vie jaca sa tekocama sa
kojima se covecanstvo susrece.
Svaki pojedinac, drutvo ili nacija ima svoje osnove znanja na kojima pocivaju principi
ponaanja, svoj sistem vrednosti na kome zasniva ciljeve koje tei da ostvari. U novije vreme
povezanost sveta kroz sistem komunikacija, doprinosi usaglaavanju razlika i izjednacavanju
sistema vrednosti. Ipak ostaju i mnogobrojne razlike koje vredi nepristrasno razmotriti.
Teslin ivotni primer pokazuje raznolikost uticaja koji su oblikovali njegovu licnost. O
njegovom evropskom obrazovanju ne treba suditi samo prema studijama politehnike odnosno
prirodne filozofije u Gracu i Pragu. On je govorio gotovo sve vanije svetske jezike
ukljucujuci engleski, francuski, nemacki i italijanski, bio obdaren retkom memorijom i
sposoban da velikom brzinom prelazi ogromne oblasti ljudske istorije, umetnosti, religije i
nauke. Od 1884. je iveo u Americi, primio je americko dravljanstvo 1891. i brzina i
efikasnost ostvarenja ideja na koju je naiao u ovoj zemlji, fascinirali su ga vie od svega.
Moe se reci da je njegov evropski period ivota i kontakti sa kulturom i tradicijom evrope
rezultirao u prihvatanju barem jednog ideala a to je ideal prosvecenosti kroz naucna
dostignuca i umetnost. ivot u Americi je doprineo da usvoji ideal ekonomskog prosperiteta i
pragmaticnog racionalnog delovanja u ostvarenju ciljeva. Ali u njegovom sistemu vrednosti je
bilo i nekih ideala koji su tipicni za tradiciju Srba i Slovena, koji se nisu podudarali sa
idealima, ili pre bismo rekli ciljevima Evrope i Amerike. Jer ono to je u prolom veku
predstavljalo ideal u ovom veku je podvrgnuto racionalnoj kritici i pretvoreno u cilj kome
hladno treba teiti. Drugim recima covek XX veka smatra da idealizmu nema mesta u
modernom drutvu. Tu se Tesla razlikuje. Kod njega postoji duboka potreba za ocuvanjem
ideala u ivotu koju je on racionalno osmislio i naucno obrazloio kao dobru protivteu cisto
materijalnom nacinu ivota. Taj ideal moe biti naucni, umetnicki, religiozni ili neki drugi. U
njegovom slucaju taj ideal je bio naucni ali ne u smislu nauke kakvu je danas poznajemo. U
njegovoj nauci bilo je vie licnog i kreativnog. U Teslinom sistemu vrednosti visoko stoji
stvaralacki rad kao smisao licnog ivota i sluenje zajednici kao smisao ivota jedinke u
drutvu.
Ovakav sistem vrednosti Tesla je pre svega poneo kao deo tradicije, duhovnog nasleda svoga
naroda. On se ne moe do kraja shvatiti bez uvida u dalju prolost od trenutka stvaranja
srpske drave i posebno kroz tragicnu istoriju Srba koji su pocetkom XIV veka vladali vecim
delom Balkanskog poluostrva da bi posle poraza od nadiruce Turske sile 1389, bili razbijeni i
porobljeni skoro 500 godina. Veliki deo naroda je emigrirao na sever i zapad prema
15
granicama Austrougarskog carstva, gde mu je doputeno da ostane uz uslov da iste brani od
Turskih upada. Postoje svedocanstva o Teslinim precima koji su se iz centralne Srbije u XV
veku iselili u Liku pod pritiskom Turaka i tamo generacijama sluili kao istaknuti oficiri.
Teslin pradeda po majci dobio je plemicsku titulu od austrijskog cara za vojne zasluge. Srbi
su bili poznati kao dobri ratnici i hrabri vojnici i te njihove osobine je Austija znalacki
koristila.
U svetlu ove tradicije treba razumeti deo vrednosti koje je Tesla pokuao da prenese svetu
na prelazu dva veka kroz svoje pronalaske i naucno filozofske poglede.
Teslin otac je bio svetenik Pravoslavne crkve, jedan ujak Mitropolit, deda po majci i pradeda
takode svetenici. Stric i ujak su mu bili oficiri a isto tako i mngobrojni preci. Svetenicki i
oficirski poziv je bio najcenjeniji medu Srbima u Lici a medu Teslinim precima posebno.
Razumljivo je stoga to su duhovne i ratnicke teme bile najzastupljenije u porodicnim
razgovorima. Zahvaljujuci ovakvoj rodbini Tesla je od ranog detinjstva crpeo svo bogatstvo
narodnog jevandelja narodnih pesama i poslovica.
Ovi uticaji tradicije su oblikovali finije slojeve njegovog uma, savesti osecaja i volje. Oni su
se povremeno pojavljivali, u njegovim shvatanjima ivota i sveta, medusobnog uticaja
prirode i coveka, u njegovom shvatanju uloge nauke, drutva, civilizacije, ponekad u
trenucima ivotnog zamora i razocaranja. U tradicionalnom duhu formiran je i sistem
vrednosti Nikole Tesle. On se nije razlikovao od sistema vrednosti njegovih roditelja i
predaka. Za njih nisu najvanije bile materijalne vec duhovne vrednosti: obraz, cast, ugled
porodice i plemena, potenje, hrabrost, odbrana istine Cvrsto su se drali izvornog
Hristovog ucenja o vrlinskom ivotu i izgradivanju karakternih crta. Verovali su da je
savrenstvo karakternih crta vano jer jedino njih dua nosi posle smrti. Verujuci cvrsto u
besmrtnost due oni su odravali zadivljujuci moral u najteim uslovima.
I za mladog Teslu su moralne i duhovne vrednosti bile ispred materijalnih i za njega su obraz,
cast, ugled, hrabrost, potenje i odbrana istine bili ispred svakog ovozemaljskog cilja. Sa
takvim osobinama je otiao u zapadni svet da pronalazi i stvara. Ono to je bilo novo kod
njega u odnosu na njegove pretke bio je racionalan pogled na veru pomean sa ogromnom
nadom da je nauka ta nova sila koja ce doprineti da se svet promeni na bolje.
GLOBALNI PROBLEMI OVEANSTVA DANAS
Zahvaljujuci otkricima i napretku tehnologije mi smo dans u situaciji da znatno jasnije
sagledamo glavne tokove razvoja sveta nego to je to bio slucaj u Teslino vreme. Mnogobrojni
statisticki podaci koje objavljuju Ujedinjene nacije i specijalizovane institucije za pracenje
indikatora razvoja covecasntva pre svega razmatraju sledece faktore sa njihovim
mnogobrojnim aspektima: people, environment, economy, states and markets i od nedavno
global links. Pracenjem ovih faktora moemo da steknemo uvid u pravac i brzinu promena
sveta i najvanije probleme kojima bogati i razvijeni deo sveta danas pridaje najveci znacaj.
16
Na osnovu podataka koje je nedavno objavila The World Bank na naoj planeti trenutno ivi 6
miliardi ljudi na povrini od 133,5 miliona kvadratnih kilometara u 148 zemalja. Prema
stanju njihove ekonomije oni su podeljeni na low, middle i high income countries. Trecinu
stanovnitva planete naseljenih na cetvrtini ukupne povrine cine low income countries sa
prosecno 712 miliardi $ Gross national product - GNP(bruto nacionalnog dohotka) ili 350 $ po
glavi stanovnika. Priblino polovinu stanovnitva planete naseljenih na polovini ukupne
povrine cine middle income countries sa 5,4 hiljada miliardi $ godinjeg GNP ili 1890 $ po
glavi stanovnika. Manje od petine stanovnitva covecanstva naseljava cetvrtinu naseljene
povrine planete i oni cine high income countries sa 24 hiljade miliardi $ godinjeg GNP ili
25890 $ po glavi stanovnika. Ako se saberu svi GNP sveta onda se vidi da 20% svetske
populacije koji cine high income countries daju 80% ukupnog GNP sveta. S jedne strane
postoje velike razlike u ekonomijama low and high income countries a s druge strane, treba
primetiti da polovina svetske populacije vec pripada midle income countries. Prema ovim
pokazateljima High income countries imaju u proseku 34 puta veci GNP od low income
countries a ako se kao pokazatelj uzme GNP per capita onda onda se vidi da taj odnos iznosi
74 puta vie u korist bogatijih. Ovo su samo prosecne cifre jer ako se uporede GNP per capita
najbogatije vajcarske i najsiromanije Dem Rep Congo, onda se vidi da taj odnos iznosi cak
390 puta.
Na svet karakterie velika razlika izmedu najbogatijih i najsiromanijih ali s druge strane
treba primetiti da polovinu svestskog stanovnitva cine midle income countrties. Iako trend
ka smanjenju svetske populacije najsiromanijih nije brz on je ipak primetan. Kao jedan od
ciljeva medunarodne zajednice do 2015 godine jeste smanjenje broja siromanih ispod linije
siromatva (koji troe manje od 1$ dnevno), na polovinu. Najveci broj siromanih ive u
regionima June Azije i Podsahare gde cine 40% od ukupnog broja stanovnika, kao i u
regionima Istocne Azije, Pacifika, Latinske Amerike i Kariba, gde taj procenat iznosi 20%.
Ako se dalje posmatraju indikatori razvoja (development progress indicators) i ciljevi koji se
trebaju dostici do 2015, koje je objavila The World Bank u svojoj publikaciji World
Development Indicators, moemo dobiti sliku procenjenog trenda razvoja sveta u narednih
15 godina. Kao indikatori development progress uzimaju se:
- potronja po glavi stanovnika, koja je u svetu izmedu 1980 i 2000 iznosila prosecno 2% (ovaj
pokazatelje je generalno povezan sa smanjenjem siromatva);
- rast broja dece koja idu u kolu (postoji porast ali zbog nacina pracenja nije ga moguce
egzaktno iskazati na svetskom nivou;
- broj smrtnih slucajeva dece mladje od jedne godine koji se u svetu u proseku na 1000
stanovnika u periodu 1970 2000 godine smanjio sa 98 na 56;
- verovatnoca smrtnosti dece rodjene u posmatranom periodu koja umiru pre pete godine na
1000, se smanjio u periodu 1970 1997. godine, sa 152 na 79;
- procenat populacije sa pristupom sveoj i cistoj vodi 75% svetskog stanovnitva.
Kao ciljevi za 2015. godinu navode se:
17
- smanjenje siromatva na polovinu ;
- smanjenje smrtnosti dece za dve trecine;
- obezbediti pristup reproduktivnom zdravlju za sve;
- postici univerzalno primarno obrazovanje;
- obezbediti rodnu jednakost;
Tako dobijamo jednu sliku sveta u kojoj oni najrazvijeniji, najbogatiji i sa najvie znanja i
moci da upravljaju i menjaju svet iskazuju svoju zainteresovanost da pre svega ree
materijalne odnosno socijalne probleme covecanstva.
Gore izneseni model Svetske banke o ciljevima i nacinu reavanja osnovnih problema sveta,
nije jedini postojeci ali je on svakako tipican i preovladujuci. U centru trenutnih razmatranja
medunarodne zajednice nalazi se ekonomska situacija jer se polazi od pretpostavke da to je
ukupno drutvo bogatije a zajednica ekonomski stabilnija tim je lake reiti probleme koji se
u razvoju pojavljuju.
Kao jedan primer kvalitativno drugacijeg modela razvoja sveta moe se navesti projekt EOLSS
Encyclopedia of Life Support Systems koji je pre desetak godina pokrenut pod
pokroviteljstvom UNESCO-a sa ciljem analize teorijskih temelja nae civilizacije i
utvrdjivanje pravca kretanja u buducnosti. Osnovna pretpostavka ovog projekta se zasniva na
sledecoj tezi iznetoj u Agendi 21 Samita u Rio de Janeiro iz 1992: Rast svetske populacije i
oblici proizvodnje kombinovane sa potronjom stvaraju ogroman stres za life supporting
kapacitet nae planete. Ovi povezani procesi uticu na upotrebu zemlje, vode, vazduha,
energije i drugih resursa.
Ovaj projekt ne predstavlja negaciju vec nadgradnju trenutnih napora svetske zajednice.
Ostaje se na stanovitu da je ekonomski i tehnoloki razvoj neophodan za funkcionisanje
sveta ali se sada vrednuje pravac razvoja i njegove posledice. Konstatuje se da
unsustainable (neodrivi) ekonomski i tehnoloki razvoj u interakciji sa eksploatacijom
prirodnih resursa vodi ka neodrivom svetu (unsustainable world). Na cilj je odrivi svet (
Sustainable world) sa sledecim osobinama:
- mudro koricenje resursa
- mir i stabilnost
- jednakost
- zdravlje
- socio ekonomski progres
Sutina prelaska iz neodrivog sveta ka globalno sigurnom i odrivom svetu je orijentacija
ekonomskih i razvojnih politika u srazmeri sa Zemljinim nosecim kapacitetima. Proklamovani
su principi odrivosti i nacelno je prikazan model koji bi trebalo da dovede do gore
proklamovanog cilja. Taj model pre svega podrazumeva da su stubovi naeg opstanka u
buducnosti: ivotna sredina, voda, energija i hrana i poljoprivreda. Oni cine life support
18
systems (ivotno podravajuci sistem). Sistematskim razumevanjem holisticke, integrativne,
medjuzavisne, interaktivne prirode biosfere i drugih dinamickih planetarnih ivotnih
sistema
Mi bi trebalo da ostvarimo nove naucne temelje koji bi uticali na otvaranje novih kanala
dejstava koji bi u krajnjem rezultatu omogucili da postignemo cilj Global sustainable
development (globalni odrivi razvoj).
USING YESTERDAY KNOWLEDGE TO UNDERSTAND AND SOLVE
TOMORROW PROBLEMS
Pokuajmo sada da poveemo Tesline poglede na problem razvoja covecanstva sa aktuelnim i
buducim planovima za njegov razvoj. Pri tome cemo koristiti Teslin metod primene osnovnih
mehanickih zakona i razmotriti smisao sledece njegove teze:
- Osnovni uzrok pada civilizacije je njena nesposobnost da rei socijalne, moralne i duhovne
probleme covecanstva.
Razmotrimo prvo trenutni model razvoja sveta na Teslin nacin. Mogli bi da kaemo da je
dananji svet u razvoju predstavlja ogromnu hipoteticku masu koja se krece odredenom
hipotetickom brzinom. Tu masu pokrecu odredene sile dok joj se neke druge sile
suprotstavljaju. Pokuajmo pre svega da steknemo grubu kvantitativnu sliku elemenata
mehanickog dinamickog sistema koji razmatramo. Pretpostavimo da hipoteticku masu cini
stanovnitvo planete, sile koje pokrecu ovu masu predstavljaju ekonomija i tehnologija, neka
jedan od reprezenata brzine kojom se ova masa krece bude godinji rast World Gros national
product, predstavimo kocecu negativnu silu ulaganjima u odravanje vojne sile, a kocecu silu
trenja neka predstavlja reakcija prirode na eksploataciju prirodnih dobara.
Energija mehanickog sistema u kretanju proporcionalna je proizvodu polovine mase i
kvadrata brzine. Promena mase i brzine uslovljava i ukupnu promenu energije. Pogledajmo
sada kojim tempom se menja tj povecava energija naeg zamiljenog mehanickog sistema
zvanog World development.
Pre svega trenutan broj stanovnika na planeti je oko 6 miliardi. Prema procenama, ovaj broj
se uvecava po prosecnoj stopi od oko 1% godinje i predvida se da bi nau planetu 2030
godine naseljavalo oko 8 miliardi stanovnika. Drugim recima masa stanovnitva za sledecih
trideset godina treba da se uveca za vie od 30%.
S druge strane World GNP je u periodu 1960 do 1997. godine porastao sa 1,3 triliona $ na 29
triliona $, tj 22 puta. Ne zaboravimo da high income countries ucestvuju u World GNP sa 80%.
Razvijene zemlje pokazuju izvestan zastoj u ekonomskom napretku poslednjih godina ali se
generalno smatra da bi se dobrim upravljanjem trenutna recesija mogla prevazici.
Nezahvalno je procenjivati rast svetske ekonomije u narednom periodu ali ako imamo u vidu
da su u poslednjoj dekadi bitni faktori svake trece godine imali tendenciju da se udvostruce,
19
moemo da zakljucimo da se svetska ekonomija razvija u otrom tempu i odlucujuce
doprinosi povecanju energije sistema.
Razmotrimo sada ta je to to koci svet u razvoju. Ako usvojimo Teslinu tezu da je
organizovano ratovanje najveca negativna koceca sila covecanstva, onda podatak da je svet
1985 troio 5,2% svog GNP-a na unapredenje i odranje vojne sile a 1995, samo 2,8% , zvuci
ohrabrujuce. Ali ako znamo da se u istom periodu world GNP priblino uestostrucio, onda
shvatamo da su se ovi trokovi samo relativno smanjivali a efektivno povecavali. Svet je 1995
troio 0,8 triliona dolara na naoruanje.
Medutim ovaj podatak moe da se tumaci i na drugi nacin razlicit od Teslinog. Ako uzmemo u
obzir da je u razvijenim zemljama kao to je na primer SAD, izvoz oruja cinio 2,7% od
ukupnog izvoza, onda shvatamo da za jedan broj zemalja investiranje u vojnu industriju cini
jedan od oslonaca razvoja ekonomije i oni takva ulaganja shvataju kao polugu napretka.
Razmotrimo sada ono to je Tesla nazivao silama trenja koje se prirodno suprotstavljaju
svakom kretanju. Ovde ce se razmotriti samo dva parametra radi ilustracije: Dostupnost
sveoj vodi i zagadenje vazduha. Prema dostupnim podacima globalna dostupnost sveoj vodi
se desetostruko smanjila u 20. veku S druge strane procenjuje se da je procenat stanovnitva
kome je uskracen pristup sveoj vodi petostruko povecan.
Za poslednjih sto godina emisija ugljen dioksida se povecala sa 0,5 kubnih tona na 7 kubnih
tona ili 14 puta. Kriva zagadjenja vazduha ima eksponencijalni oblik pre nego linearni. Ova
dva pokazatelja su samo primeri ugroavanja okoline koje je, sudeci prema najavama
eksperata, poprimila alarmantne razmere. Zato je karakteristican podatak da su u poslednjih
deset godina vecina zemalja u svetu stvorila startegiju zatite ivotne sredine. Dok ovaj
podatak ohrabruje, cinjenica da mnogobrojne vlade tih zemalja nisu ratifikovale sporazume,
zabrinjava. Nema jo uvek pouzdanih podataka na svetskom nivou koliko se medunarodna
zajednica ozbiljno bori za zatitu okoline.
Moe se u zakljucku reci da svet u razvoju u ovom trenutku karakterie uopteno nagao
razvoj ekonomije i tehnologije i brz priliv stanovnitva. Ako bi se izrazili Teslinim recima
dananji svet predstavlja ogromnu masu u sve brem kretanju sa eneregijom koja se
dramaticno povecava.
Pokuaj medunarodne zajednice da se preko niza preporuka, protokola, sporazuma i raznih
drugih institucija, manifestacija i akcija unese kvalitativno nov element pojacane
odgovornosti covecanstva prema sopstvenoj sudbini i sudbini planete, moe se u mehanickoj
terminologiji oznaciti kao pojavljivanje jedne nove sile koja pokuava da promeni pravac
kretanja hipoteticke mase sveta. eli se preci u novi pravac kretanja prema cilju koji je
oznacen kao sustainable world development.
Moe se postaviti pitanje realnosti ovakvog ocekivanja. Da li je uopte moguce ovakav
projekat ostvariti, kada i pod kojim uslovima, da li cemo imati vremena da ga ostvarimo?
All mass possess inertia, all force tends to persist sve mase poseduju inerciju, sve sile tee
da se odre kae Tesla. Posmatrano na ovaj nacin svet u razvoju koji se krece u pravcu
sopstvene neodrivosti nece se zaustaviti sam od sebe a sile koje ga pokrecu nastojace da
zadre svoj pravac i smer. ta bi onda moglo da promeni pravac kretanja sveta? Ne bi trebalo
20
da bude sporno u ovakvom nacinu razmatranja ako novu silu koju predstavljaju projekti
medjunarodne zajednice, oznacimo kao slabu silu, kvalitativno neuporedivu sa silama koje
odravaju svet u kretanju. One nece promeniti pravac njegovog sadanjeg kretanja ali
eventualno mogu da iniciraju neke druge jace sile u perspektivi. Te druge jace sile nastace
tamo gde je svest o neizbenim promenama izraena. Ali dinamika procesa jacanja svesti i
pretvaranja znanja u akciju koja ce dovesti do postepenih promena je nesumnjivo znatno
manja od dinamike rasta onih sila koje pokrecu svet trenutno. Tako moemo zakljuciti da do
svesne promene pravca razvoja sveta moe doci tek na dui rok. Hoce li covecanstvo imati
dovoljno vremena da ovim putem, malo po malo, uticuci na svest menjajuci matrice znanja,
ostvari prelazak u odrivi razvoj?
Dinamika reakcije prirodne okoline na covekovo neodgovornu i nemilosrdnu eksploataciju
prirodnih resursa, je takva da upucuje na zakljucak da sa te strane pre moemo da
ocekujemo pojavu jake sile kocenja sadanjeg kretanja sveta. Moda ce se u buducnosti
pojaviti potpuno novi i destruktivniji procesi za koje danas ne znamo a koji ce biti reakcija na
razne vrste zloupotreba. Da li ce ovakve sile delovati unitavajuce ili usporavajuce i u kom
stepenu, moglo bi se i preciznije sagledati u jednoj finijoj analizi odredenih parametara.
Razmotrimo na kraju trenutne i potencijalne planove za upravljanje svetskim razvojem u
svetlu Tesline teze da kad jedna civilizacija pokae nesposobnost da razrei narastajuce
socijalne, moralne i duhovne probleme covecanstva, njoj preti nestajanje.
Svetska zajednica danas pre svega pokuava da rei socijalne probleme covecanstva. Sa koliko
stvarne spremnosti, to se lako moe pokazati poredenjem, primera radi, nivoa ekonomske
pomoci koje najbogatiji pruaju najsiromanijima sa nivoom licne potronje ili trokovima
naoruanja ili sa nekim drugim odgovarajucim faktorom.
Svesniji deo covecanstva, kroz projekte UN i lokalnih drava i vlada, za sada iznosi predloge
kojim pokuava da pored socijalnih, rei narastajuce moralne probleme pre svega kroz
povecani stepen odgovornosti prema okolini i resursima. Ako posmatramo strukturu
knowledge foundations (osnova znanja) u takvim projektima i predlozima, vidimo da su
prirodne, socijalne, medicinske, tehnoloke i druge nauke reprezenti znanja koje bi trebalo
da nam u tom nastojanju odlucujuce pomognu i usmere. Ovo predstavlja jedan korak napred
ka postizanju vece zrelosti covecanstva. Moe se postaviti pitanje i vredelo bi ga paljivo
razmotriti koja vrsta odrivosti moe ostvariti ovakvim pristupom. Da li se problemi stvoreni
na jednom nivou razmiljanja mogu reiti na istom nivou?
ta je sa duhovnim problemom? Da li covecanstvo ima uopte duhovne probleme i kako ih ono
razmatra? Zapravo kroz nacine kako covecanstvo razmatra sopstvene duhovne probleme
moemo suditi o stepenu njegove duhovne zrelosti. Tako ispada da je covecanstvo danas u
duhovnom smislu u fazi snane i neobuzdane mladosti pune nepromiljene neodgovornosti. A
za mladost je materijalno pretenije od duhovnog. Ocigledno je da postoje pokazatelji koje
govori o postepenom ulasku u novu fazu zrelosti. Da li ce sazrevanje biti brzo i bolno ili
sporije i mirnije, ili ce moda doci do kraja istorije, ostaje da se vidi. I kao to i u ivotu
pojedinca visok stepen duhovnosti koju ne razumemo, imamo u najranijoj fazi ivota, da bi
visoku duhovnost sa razumevanjem eventualno postigli tek posle dugog ivotnog perioda
sticanja iskustva, znanja i uvida, isto tako moemo reci da i covecanstvo ima slicne faze.
Ono je vec prolo najraniju fazu duhovnosti, trenutno proivljava svoju mladalacku fazu i
21
sada je pred sazrevanjem. Tek po dostizanju zrelosti moemo ocekivati stavljanje duhovnih
problema u centar civilizacijskih razmatranja iz kojih ce covek u novom svetlu sagledati,
svoje moralne i socijalne probleme, njih razumeti a onda preduzeti jedan odlucujuci napor
volje da ostvari istinsku odrivost.
.....

Nikola Tesla I Problem Odrzivog Razvoja

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Nikola Tesla I Problem Odrzivog Razvoja

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Nikola Tesla I problem odrivog razvoja

You might also like