Nikola Tesla Pod Prismotrom FBI - Dragan Savic

NIKOLA TESLA POD PRISMOTROM FBI (1)
Tajna u dosijeu **Tesla**

13. oktobar 2002
Pi Dragana Savi e: NIKOLA Tesla je jedan od najblistavijih umova ove anstva, uz sva svoja priznata dostignu a (elektrifikaciju, radio i mnoga druga), u nasle je ostavio mnogo nepoznanica. Za celokupnu javnost e najzanimljivije su tri tajne. Da li je njegov neostvareni koncept be nog preno i enja energije kroz Zemlju ipak mogu je, u stvari, radio kada je eksperimentisao sa svojim, razornim zracima smrti? I, na kraju, ? ta se zapravo dogodilo sa njegovim nepatentiranim radovima i zabele ta kama posle njegove smrti? Odgovori na ova pitanja nalaze se u knjizi **Tesla - dosije FBI**, u izdanju Beoknjige. Autor ovog tiva Aleksandar Milinkovi novinar istra , priredio je dokumente kojima se dokazuje da je Federalni istra , iva ni biro SAD pomno i u stopu pratio Nikolu Teslu do njegove smrti 1943. godine, ali i mnogo godina kasnije svaki papiri njegove zaostav morao je da zavr na stolu FBI Edgara D iz tine i efa ona Huvera. Ko je Huveru nalo da Teslu dr pod prismotrom, do danas je ostala tajna. On to nikada nije priznavao. io i Ali, posle Huverove smrti, kada je pod pritiskom Amandmana o slobodi informisanja obelodanjen i deo dosijea **Tesla**, jasno je da u FBI nisu smeli da dozvole da Teslini genijalni pronalasci slu ajno dospeju u ruke njihovih neprijatelja.
CENZURA AGENATA DA sve bude jo zapetljanije, Tesla je za sobom ostavio tone papira, ali nikakvu oporuku o tome koga ovlauje da ih preuzme i uva. NJegov ne Sava Kosanovi kraju je sakupio sve do je mogao ak na ega da do i dopremio u Teslin muzej. Ali, kao sve nije zape eno posle Tesline smrti, tako ni mnogo e to a toga je spakovano nije stiglo u Beograd, Kako slavni nau nije mnogo mario ako mu neko uzima to nik papire, a dvaput su mu obijali hotelske sobe u kojima je iveo, Postoji sumnja da u nekim tajnim depoima jo stoje njegove genijalne zamisli i ekaju da ih neko iskoristi. Pojavljivanje novih dokumenata, kao je to 256 FBI izve taja, samo podgreva nadu da i ono ostalo - uskoro biti obelodanjeno. e FBI istina o Tesli izgleda da jobiti tajna, jer veliki deo dokumenta koje su javnosti stavljene na uvid je e prili **cenzurisan** crnim debelim flomasterom. Pa no ljivim i itavanjem i analizom dokumenata autor knjige o Tesli je do do veoma zanimljivih sadr ao aja. Razvojem svemirskih istra ivanja ponovo je naraslo interesovanje za Teslino delo, posebno za podru je mikrotalasa i **talasa smrti**. U Kanadi, SAD, Sovjetskom Savezu i drugim zemljama sveta po su ela istra ivanja oslonjena na Tesline pionirske radove, od kontrole vremenskih prilika do nuklearne fuzije. Neka istra ivanja obavljaju usamljeni pojedinci, ali druga su ozna kao strogo poverljiva i nalaze se pod ena kontrolom dr avnih institucija. Istra i iva uvene **Zone 51**, u kojoj Pentagon navodno obavlja istra ivanja od najve tajnosti (NLO, slu Rouzvel, **lete krilo** i sli bez dvoumljenja tvrde da je tamo razvoj e aj e no), Teslinih radova centralna oblast interesovanja. Jedan od nau nika iz uvene tajne baze Nemaca u Drugom svetskom ratu, u Penemindeu, Ernst tulinger, tako je u jednom intervju potvrdio da su u to vreme e posebno istra ivali Teslina ostvarenja u podru be nog upravljanja i prenosa energije. ju i Decenijama od tada neprekidno se doliva i novo ulje na staro vatreno uverenje da bi negde moralo postojati jo to, neki drugi dokumenti u kojima je Tesla, eventualno, dovr zapo misli. Povremeno ne io ete
pojavljivanje novih dokumenata, naravno, jo e podupire takvu nadu. vi
DEMANTI HUVERA TESLA je za sobom ostavio tone papira, ali nikakvu oporuku o tome koga ovlauje da ih preuzme i uva. Kao prvi potencijalni naslednici mogli su biti njegovih pet ne akinja i ne aka, od kojih je dvoje tada ivelo u Americi. Neobi je, me no utim, da je FBI dozvolio da njegovu ostav zape i primi na tinu ati uvanje Biro za imovinu stranaca (OAP). S obzirom da je Tesla imao ameri dr ko avljanstvo, takav potez se te mogao objasniti. ko Svizi, koji se pripremao da napi Teslinu biografiju (smrt ga je u tome omela, a mnogi danas veruju da e automobilska nesre u kojoj je stradao nije bila slu a ajna), primio je 1963. pismo od nekada njeg Kosanovi evog saradnika: **Te 1943... kada je Tesla umro, Kosanovije za vrlo kratko vreme od AOP-a dobio potvrdu kojom mu se stavlja na raspolaganje sva Teslina imovina koja se tamo nalazila. On je sve to upakovao i poslao u jedno skladi (Manhattan storage and varehouse co) na Menhetnu, gde je imovina i ostala sve do otpreme za te Jugoslaviju 1952. godine. Kosanovije snosio tro kove nadoknade za uvanje. Sve to vreme potvrda OAPa nalazila se kod mene, za svaki slu aj**. **Vi se verovatno se da je Kosanovi esto pominjao da je od ate uo uvara skladi da su ljudi iz ta ameri vlade dolazili da naprave mikrofilmove nekih dokumenata... Kada smo otvorili sef, u sada ke njoj zgradi muzeja (u Beogradu), sve klju anj eva, poslednje je Kosanovi to ostavio u sefu *NJujorker* hotela, a pre nego je izmenjao kombinacije za otvaranje, nije bio u sefu, veu sasvim drugom sanduku. Tako to e je nedostajala medalja (Edisonova medalja)... U svakom slu Kosanovi godinama strahovao da su aju, je neki Teslini radovi nestali, i neposredno pre odlaska iz Va ingtona 1950. odlu je da na moj predlog io pozove Edgara Huvera, i raspita se o tome. Gospodin Huver je kategori odgovorio da FBI ne zna ni o ki ta Teslinoj dokumentaciji...**
DUGOVI HOTELU SARADNIK je podsetio i na Teslinu oporuku svom ne Kosanovi **Tesla je izrazio da se svi aku u: elju njegovi radovi i imovina prenesu u domovinu**. Na vest o Teslinoj smrti (umro je u hotelskoj sobi, zvani od sr tromboze) razmenjeno je nekoliko no ane telegrama izme agenata FBI-a, Foksvorta, i direktora njujor biroa. Slede dana po je utvr u kog eg to ena Teslina smrt, Foksvort je izve tavao: **Nikola Tesla, istaknuti nau u oblasti elektrotehnike, umro je sedmog januara 1943. u hotelu nik *NJujorker* u NJujorku. Tokom ivota obavio je mnoge eksperimente u vezi sa be nim prenosom i elektri energije i... sa tzv. zracima smrti. Prema izve koji je sa iz NJujorka, bele i ne taju inio ke obja njenja Teslinih eksperimenata i formula, zajedno sa nacrtima ure aja, nalaze se sa ostalom Teslinom svojinom i do sada nije ni u ta injeno da se sklone i sa uvaju od ljudi - koji su neprijateljski raspolo eni prema ratnim naporima Ujedinjenih naroda...**(FBI je u to vreme primio poruku potpredsednika SAD Henrija Valasa, u kojoj se ka da je vlada **vitalno zainteresovana za Tesline radove. e FBI je tada raspolagao informacijama da je Tesla vebio sasvim zavr sve eksperimente sa be nim io i prenosom elektri energije i jednom **revolucionarno novom vrstom torpeda**. Smatralo se da je uspeo ne da napravi i neke funkcionalne modele ** izrada ga je ko deset hiljada dolara**, koji se ija tala uvaju u hotelu **Guverner Klinton** i imaju veze sa **zracima smrti** ili be nim prenosom elektri energije. O i ne
tome je u arhivama Agencije sa uvana i slede bele a ka: **...Prema na saradniku Fitcd em eraldu, u sefu hotela *Guverner Klinton*, u NJujorku, nalazi se radni model jednog Teslinog pronalaska. Model je zalo Tesla kao garanciju hotela da izmiriti dugovanje u io e visini od 400 dolara. Uprava hotela je voljna da ustupi model svakome ko je spreman da izmiri Teslino dugovanje. Ukoliko neko poku da otkupi model, bi blagovremeno obave a ete teni...** Posle toga, ne postoji nijedan trag se dogodilo sa ovim modelom i drugim materijalima. ta
(NASTAVLJA SE)

Medalja bez traga
14. oktobar 2002
Pi Dragana Savi e: VELIKA jagma za Teslinom zaostav tinom nastala je odmah nakon njegove smrti. O tome je svedo i io ne Nikole Tesle, Sava Kosanovi koji je u Birou za imovinu stranaca, gde je kasnije ak , uvano **brdo** dokumentacije slavnog nau nika, ispri tamo ao njem slu beniku Volteru Gosa je u kad je u, ta inio saznao za Teslinu smrt. Prema njegovom svedo enju, u Teslinu sobu je do sa G. Klarkom, Kenetom Svizijem i predstavnikom ao ** Volker ko**, nadaju se da prona Teslinu oporuku. Pretra o i e i ivanju su prisustvovala i tri pomo nika direktora hotela **NJujorker**. Me prisutnima bio je i predstavnik FBI-a, pa se ve u sutradan na Huverovom stolu nalazio detaljan izve o svemu se te ve doga u Teslinoj sobi. taj to eri alo Po je sef otvoren, Kenet Svizi je uzeo knjigu sa posvetom koju je poslao Tesli na njegov sedamdeset to peti ro endan. Kosanovi poneo iz sobe tri Tesline fotografije, od kojih su dve bile uve fotografije iz je ane novina. Prema predstavnicima hotela i Kosanovi evoj izjavi, ni drugo nije odneto. Sef je zatvoren, a ta Kosanovije postavio novu kombinaciju za koju je samo on znao.
SEF - OTVARAN Devetog januara, Gorsai Bojs Ficd erald, elektroin enjer i Teslin blizak prijatelj, zape su svu njegovu atili imovinu i u dva kamiona prevezli je u skladi na Menhetnu, gde se ve te nalazilo, od 1934. trideset paketa sa Teslinim stvarima. I oni su, tada, zape eni po nare a enju suda. Radi potpunije slike o tih klju nekoliko dana po Teslinoj smrti, navodimo i svedo nih enje arlote Mjuzar, jo jednog zna ajnog u esnika ovog doga aja. **Kada sam stigla, u sobi sam zatekla Kosanovi Keneta Svizija, bravara (za koga kasnije utvrditi da a, e ne zna ko ga je pozvao) i jednu drugu osobu, mislim da je to bio D ord Klark, ali on nije ostao du e. Saznala sam da su predstavnici policije i razni **vladini inovnici** bili tu ranije... Bravar je ponovo name prekida za novu kombinaciju koju je napisao i predao Nikoli Kosanovi Ova kombinacija mi je tao e u. data kasnije na uvanje i nije bila kori ena do 12. jula 1952. godine, kada je Kosanoviponovo otvorio sef u zgradi, u Beogradu, koja postati Teslin muzej...** e Sef je prvi put otvoren kombinacijom koju sam sada predala komitetu preko Save Kosanovi budu da se a, i pretpostavljalo da sadr klju koji bi bili potrebni za otvaranje raznih drugih kutija, sanduka itd. Me i eve utim, sve klju nije bio u fioci u koju je odlo 8. januara 1943. Klju nisu na nigde u sefu. Nakon anj eva en evi eni pretra ivanja, na su u jednom od brojnih sanduka sa dokumentima. Edisonove zlatne medalje, koja je eni dodeljena Tesli 1917. god., tako nije bilo u odeljku. Medalja je nestala i nikada nije na e, ena, o emu svedoi FBI dokument 168. i 169. i Prema Mjuzarovoj, pre nego je napustio SAD, 25. jula 1945, Kosanovi jo to je jednom eleo da se uveri da je sve u redu sa Teslinom imovinom koja se nalazila u Menhetn skladi Isto je u i sa Teslinom tu. inio urnom, koja je najpre sa injena od oniksa, a kasnije u Beogradu zamenjena loptastom, srebrno-metalnom urnom, u krematorijumu u Fernklifu. FBI - SNIMA DOK je bio u skladi ka tu, e arlota Mjuzar, Kosanovije zatra da vidi Teslinu imovinu. Tada je od io
radnika prvi put saznao:**Nekoliko ljudi iz FBI je do no i napravili su mnogo snimaka**. lo u Kasnije u Va ingtonu, 1950. Kosanovije od Edgara Huvera, tada njeg direktora FBI, tra obja io njenje za ovaj postupak. Ali, kao smo ve to naveli, dobio je odgovor da se tako ne nije dogodilo. to Tih januarskih dana 1943. va ingtonski biro FBI-a i je tako daleko da je njujor ao ak kom birou savetovao da diskretno preduzme korake sa javnim tu iocem da se Kosanovipritvori zbog navodne provale i da se do do razli dokumenata koje je, pretpostavljali su, Kosanoviuzeo iz Teslinog sefa. e itih Me utim, u centrali u Va ingtonu uskoro je doneta neobi odluka. Edvard Tam iz FBI-a u Va na ingtonu, javio je D. M. Ledu iz njujor biroa da je predmet predat u nadle OAP-a, i zbog toga, pisao je kog itav tvo Tam, **nema vi razloga da se petlja oko toga**. e Uskoro je poznati ameri in ki enjer dr D Tramp, koji je tada radio u istra kom komitetu Biroa za on iva nau istra na ivanja i razvoj pri Ministarstvu za nacionalnu odbranu, pozvan da u estvuje u ispitivanju Teslinih nau radova. Zajedno s njim ispitivanju su prisustvovali i drugi stru nih njaci: Vilis D ordEdvard , Palmer i D Korbet. on
**NI VA TA NO...** DR D .Tramp je ispri da su tada pregledali samo one materijale koji su se zatekli kod Tesle u trenutku ao smrti. Svi su oni bili zauzeti zadacima koje je nalagalo ratno stanje, pa su verovali da uvidom u poslednje e Tesline radove mo da donesu valjanu procenu za eventualne druge mere. i **Posle pomnog ispitivanja**, pisao je Tramp, **moje je mi ljenje da u nau zaostav dr Nikole Tesle noj tini ne postoji ni vredno za dalja istra ta ivanja ili bi moglo da se upotrebi protiv nas ako bi dopalo u ruke to neprijatelja...** Veoma op irnom dosijeu dr D .Trampa prilo su i fotografije i mikrofilmovi ispitivanog materijala. ene Originalni dokumenti koje je Tramp tada pregledao danas se nalaze u Muzeju Nikole Tesle, u Beogradu. Posle toga, ostatak Tesline zaostav tine, februara 1943. godine, stavljen je na raspolaganje Savi Kosanovi o u, emu svedoi dokument FBI br. 174. i 181. i
TESLINO TORPEDO U JEDNOM od dokumenata FBI pi **Ficd e: erald (misli se na Brojsa D. Ficd eralda, elektroin enjera, koji je bio blizak Tesli) je, tako znao da je Tesla zamislio i projektovao revolucionarni tip torpeda, koji e, trenutno ne koristi nijedna nacija. Ficd erald veruje da do sada do ovog projekta nije do nijedna dr i la ava da su kompletni planovi, specifikacije i obja njenja u vezi s tim me Teslinim li stvarima. Tesla je u nim ranije,tako rekao Ficd e, eraldu da ima nekih osamdeset kov ega, na razli mestima koji sadr nacrte itim e i planove u vezi s eksperimentima koje je izvodio. Od FBI se tra da smesta ka kakve akcije, ako su i e uop potrebne, treba da preduzme njujor odeljenje FBI, u vezi s ovim predmetom**. te ko
NASTAVLJA SE

Svizijeva iznenadna smrt
15. oktobar 2002
Pi Dragana Savi e: Kenet Svizi, Teslin veliki prijatelj i mo jedan od najboljih poznavalaca njegove li da nosti i dela, nikada nije napisao Teslinu biografiju, iako je to silno eleo. Nakon njegove smrti, uporno je sakupljao sve bi i u prilog istorijskim dokumentima o Tesli, ali, to nije to lo stigao da u Pod vrlo sumnjivim okolnostima spre ga je iznenadna smrt pod to ini. ila kovima nepoznatog automobila. Me Teslinim i Svizijevim prijateljima, njegova smrt je tuma kao **zatvaranje usta**. O u ena ito da je Kenet Svizi o Tesli najvi znao. e U jednom od svedo enja Svizi ka e: **Tesla je bio izuzetno produktivan desetak godina pre kraja pro i isto toliko posle po log etka novog veka. Ono je kasnije radio mo je nosio klice ranog stvarala ali nikada nije dovedeno do prakti to da tva, nog ostvarenja...** Mo je to donekle ta Naime, Tesla je zaista 1928. podneo poslednju patentnu prijavu, 112. u SAD, da no. od ukupno oko 800 patenata na Teslino ime. Me utim, izme 1945. i 1947. Komanda Vazdu u no-tehni ke slu (ATSC) u Rajt Fildu, u Ohaju, u kojoj su obavljana neka najstro be e uvana ispitivanja, Vojna obave tajna slu (MI) u Va ba ingtonu i Biro za imovinu stranaca (OAP) razmenili su nekoliko zanimljivih pisama i telegrama iz kojih je jasno da nisu delili Svizijevo mi ljenje.
DOKUMENTA NA REVERS Avgusta 21. 1945, ATSC je i zatra dozvolu od komande u Va ila ingtonu da na sedam dana uputi u Va ington Blojsa Ficd eralda **da obezbedi neka dokumenta za koje strane sile pokazuju interesovanje**. Petog septembra 1945., pukovnik Holidej iz ATSC-a pisao je Lojdu aulisu iz OAP-a da potvr dogovor uje sa Ficd eraldom i moli za fotografije iz Trampovog dosijea, **jer su potrebne u jednom projektu za nacionalnu odbranu, i obe da ih vratiti u dogledno vreme. Prema navodima iz dosijea FBI-a o Telsi, ava e bio je to poslednji put da OAP ili bilo koja druga savezna agencija SAD priznaje da poseduje Tesline dokumente o **zracima smrti**. aulis je odgovorio Holideju 11. septembra 1945: **Materijal koji ste tra upu je pukovniku Robertu ili en Houliju iz ATSC-a. Ova dokumenta stavljena su na raspolaganje Vojnim vazdu snagama radi nim odre enih eksperimenata; molimo da ih vratite**. Nisu nikada vra ena, pi u dokumentima FBI. e Neobi je, me no utim, da meseca po su fotografije dokumenata poslate u Rajt Fild, Ralf Doti, etiri to ef Vojne obave tajne slu u Va be ingtonu, obave tava D ejmsa Markama iz OAP-a, da nikada nisu stigle u odredi i zbog **izuzetnog zna za ovu slu molimo da se po i zahtevamo da nas obavestite te aja bu alju ukoliko se bilo koja druga slu bude interesovala za ove materijale**. ba I Biro za imovinu stranaca je kasnije imao dosta muke da objasni svoju ulogu u vezi sa ovom dokumentacijom. U njihovim obja njenjima vidi se velika kontradiktornost:
VAN NADLE NOSTI **Dok je ova slu u ba estvovala u ispitivanju odre enih dokumenata pokojnog dr Tesle, obave tavamo vas da ovde ni od tog materijala nije u na nadle ta oj nosti...**
**Ovaj biro nikada nije imao mogu nost uvida u bilo od svojine Nikole Tesle...** ta **... Dok smo mi imali uvid u Teslina dokumenta...** Sli se dogodilo i kada je Uprava odeljenja za aeronauti sisteme zatra od FBI Tesline radove. Oni no ke ila su obavestili **da, s obzirom da u nasle enoj dokumentaciji nije prona nijedan od Teslinih radova, en pretpostavljamo da su uni u vreme zatvaranja laboratorije u Rajt Fildu**, pi u dokumentu br. 108 teni e Federalnog istra biroa. nog Ni ranija ni novija istra ivanja nisu pomogla da se definitivno u u trag svim Teslinim dokumentima i e njegovim ure ajima koje za ivota nije pokazivao. Za poslednjih desetak godina, jedan za drugim, dospevali su rokovi, kada je prema ameri kom ustavnom amandmanu o slobodi informisanja po skidanje elo embarga sa ve dokumenta FBI o ine uvenom srpskom nau niku. Naglo interesovanje za Tesline radove poraslo je posle smrti prvog oveka FBI Edgara D Huvera. ona Devet godina kasnije, 1981, iz odeljenja za Strate i svemirske sisteme Vaduhoplovnih snaga SAD, ke upu je FBI-u pismo slede sadr eno e ine: **Predmet: Dokumenta prona ena posle smrti Nikole Tesle Prema na saznanju FBI je verovatno u posedu vi dokumenata prona em e enih posle smrti Nikole Tesle, 1943.
TRI PROJEKTA Nikola Tesla je bio briljantan elektroin enjer i pionir u razli aspektima prenosa elektri energije. itim ne Verujemo da jedan deo Teslinih dokumenata sadr osnovne principe koji bi bili od ogromnog zna za i aja neka teku istra a ivanja u okviru DOD-a. Veoma bi nam pomoglo da imamo uvid u ta dokumenta. **S obzirom da ne znamo koliki je obim dokumentacije, spremni smo da vam ustupimo istra a koji bi iva pomogao da se skrati posao oko izbora onog dela dokumentacije koji nas posebno zanima. Ukoliko su vam potrebna dopunska obja njenja, molim da mi se javite na telefon 695 6364 ili 695 7417. Alen Meklaren** Ovo pismo sa uvano je u dokumentaciji FBI i nije jedino sa istim zahtevima. U nizu mogu odgovora su tra nau od FBI, se da su posebno privla Teslina tri projekta, ih ta ili nici ini na kada je bio na vrhuncu svog stvarala krajem 19. i po tva, etkom 20. veka. Najpre - ve ka kuglasta ta munja koja je u kasnimi stra ivanjima trebala da poslu za re i enje kontrole termonuklearne fuzije. Drugo, Teslini eksperimenti na kontroli elektroprocesa u ** umanovoj upljini**, prostoru izme zemlje i jonosfere, u koji je, pokazalo se kasnije, jako koristio nosiocima vojnog projekta **Harfa**. I tre nau e, nike je jako zanimala raznovrsna mogu nost kori enja Teslinog oscilatora, koji je mogao da izaziva zemljotrese, a Tesla je govorio da uz malo ve napor mo i zemlju da prepolovi. i e
NASTAVLJA SE

Mo muzika **harfe** na
16. oktobar 2002
Pi Dragana Savi e: NAJVE interesovanje za Tesline pronalaske izazvao je njegov **Dnevnik iz Kolorado Springsa**. U E njemu su opisana istra ivanja 1899. Tesla je imao za cilj da sprovede svoju grandioznu ideju i delo - da be no prenese elektri energiju. U tim poku i nu ajima uspeo je da stvori ve ku kuglastu munju, veli ta ine loptice za golf. Prema kasnijim istra ivanjima, pokazalo se da je tako trebalo tra idealno re iti enje za kontrolisanu termonuklearnu fuziju. Te iste godine, Tesla je uspeo i da u prostoru izme zemlje i jonosfere kontroli elektroprocese. Ta u e ** umanova upljina** pokazalo se, bila je zapravo povod da mnogo godina kasnije u Vazduhoplovnim snagama SAD nastane uveni projekat **Harfa**. Zanimljivo je da su dokumenta o Teslinim istra ivanjima za ovaj projekat na u Teslinom muzeju u Beogradu. ena ALE SA TVENOM ME UTIM, pre nego su Amerikanci do do dotad nepoznatih Teslinih dokumenata, Sovjeti su bili br to li i. Od jugoslovenske vlade dobili su ova dokumenta, u razmenu za ugovor o nenapadanju. Od tada, 1976. godine, irom sveta mogu se registrovati neobi emisije na frekvencijama od 4 do 26 ciklusa u sekundi. ne Vazdu na pijuna Pentagona je potvrdila da su izvori tih emisija raspore u oblasti Lutve, Kijeva i a eni Sibira. Istovremenim delovanjem oni su stvarali xinovski stoje talas, du oko 1.500 kilometara, ali se i i ine do danas o prirodi ovih emisija samo naga a. Ova, do danas, velika enigma, koju su odgonetnule velike sile, podjednako intrigira nau nike irom sveta koliko i Teslini zapisi o demonstracijama raznovrsne mogu nosti primene njegovog oscilatora. Tesla je, poznato je, vi puta u sa njegovim prijateljem, poznatim piscem Markom Tvenom, izazivao blage e ali, zemljotrese na Menhentu, gde je tada bila njegova laboratorija. NJegov ure mogao je da izazove aj vibracije tla na kontrolisanoj frekvenciji. Tesla je govorio da je mogao i zemlju da prepolovi, su mnogi to smatrali preteranom izjavom. Ali, sude po dokumentima koje je FBI nedavno otvorio za javnost, Teslin oscilator mogao je da ima veoma i razli upotrebu, i zato nije itu udno ga jedan od autora pisama koja su zavr u arhivama FBI, naziva to ila **zracima smrti** ili **Teslinim vazdu nim titom**. Na alost, sada ve izgleda izvesno da su ova i neka druga Teslina dostignu vremenom potpuno pre u a la posed vrlo sumnjivih istra a. Mo iva emo samo da naga amo da li je to posledica ne znanja i ijeg upornosti koja im je pomogla da is itaju Tesline zapise izme redova ili su, o u emu je i Tesla govorio, uspeli da uo tajne veze izme Teslinih patenata i da ih, kao kocke za mozaik, slo u potpuno nove e u e slike. Iz jedne od takvih slika moglo bi da nastane i **oru za uni je tavanje na daljinu**. Tesla se, dodu e, nadao da se tako ne nikada ne dogoditi. to e ESTI TOP NI JEDAN od tih velikih **obo avalaca** Teslinog dela, Bernard J. Istland, izgleda da se najvi primakao e Tesilnom tajnom zave tanju. NJegova istra ivanja istovremeno pokazuju da su i Tramp i Svizi bili u velikoj
zabludi. Neki Istlandovi patenti vrlo direktno podse na Tesline projekte, dok se ponegde, kao u slede aju em primeru, eksplicitno navodi da se oslanjao na Teslina istra ak ivanja. NJegov patent, registrovan je u SAD, broj 4.686.605, prijavljen je 11. avgusta 1987, pod nazivom **Metode i aparatura za izmene regionalnih klimatskih uslova, jonosfere ili magnetosfere**, godinu dana je bio klasifikovan kao **strogo poverljivo**. Istland je ovde prvi put do do na kako da se energija u ao ina jonosferi, je stvaranje podstaknuto transmiterima sa Zemlje, koncentri a ne rasipa, kao u ranijim ije e, eksperimentima. U prijavi se citiraju publikacije koje su poslu kao osnova za istra ile ivanje: lanci koji su se odnosili na Tesline radove s po etka veka i lanci objavljeni u **NJujork Tajmsu**, 8. decembra 1915. i 22. septembra 1940. Jojedan njegov patent broj 5.038.664, prijavljen 13. avgusta 1991. **Metod za stvaranje od tita relativisti kih estica na visinama iznad Zemljine povr ine**, neodoljivo podse na Teslu. Prema patentnoj a prijavi, ure se mo koristiti i kao aj e esti top ogromne energije za uni ni tavanje neprijateljskih raketa, a u pasivnom obliku kao za od prodora neprijateljskih projektila. Zbog korienja izuzetno velike snage, tita ure mo da izazove destabilizaciju prirodnog jonosferskog sistema. aj e
PRIZNANJE BARDENA ISTLAND verovatno nije i jedini koji je uspeo da u pustinji nabasa na Tesline izvore. Jedan od, ka u, klju ljudi u projektu **Harfa**, Piter Koert sa saradnikom Xejmsonom nih aom podneo je patentnu prijavu broj 5.068.669, 26. novembra 1991. **Sistem esti snopa**, o nog igledno zasnovan na nekoj od onih arhiva do kojih se dolazi samo u filmovima sa Molderom i Skali. esti snop je sistem koji se kao serija ni Teslinih patenata vi puta pominje i u Istlandovom delu - komentari u knjizi **Tesla - Dosije FBI** e e Aleksandar Milinkovi . Jojedan od ovih Amerikanaca **na pravom mestu u pravom trenutku**, Tom Barden, pukovnik u penziji i magistar nuklearne fizike, otvoreno je priznao: **Sve sam do sada radio i uradio zasniva se na to patentima Nikole Tesle, koje sam pomno prou avao preko tri decenije. Koliko mu je to zna govore i podaci da je direktno u ilo estvovao u razvoju ameri projektila **ajaks**, kih **herkules** i **patriot** i godinama sara u mega-projektu **Rat zvezda**. uje
ENERGIJA BEZ GUBITAKA U AMERICI je 2000. godine objavljena knjiga **Dan posle Rouzvela**, Vilijama Birnsa i pokojnog pukovnika Filipa Korsa, koja se bavi uvenim slu ajem NLO-a koji je navodno pao u blizini gradi Rouzvela. Birns se a u jednom nedavnom razgovoru o knjizi prise su njih dvojica tada mislili i znali o Teslinom doprinosu a ta vojnim istra ivanjima. **Korso je smatrao da je Tesla verovatno najvi od svih nau e nika uticao na posleratna istra ivanja u ameri vojsci. Bio je fasciniran Teslom. Mi smo znali da je jo koj tokom Drugog svetskog rata general Natan Tvining uvao u svojoj dokumentaciji Tesline bele o usmerenom ke esti nom snopu, koje su, po uputstvima FBI, iz Tesline sobe uzeli agenti slu za imovinu stranaca, dan posle njegove smrti. Ta be dokumenta su pa ljivo uvali, uklju i i Teslinu uju uvenu monografiju **Nov na slanja energije kroz in prirodne medije bez gubitaka**.
NASTAVLJA SE

Razorna mo kugli
17. oktobar 2002
Pi Dragana Savi e: FEDERALNI istra biro SAD dugo je, na brojne zahteve nau ni nika iz itavog sveta, odbijao bilo kakvu vezu sa Teslinim dosijeom. Za pola veka slu bovanja u FBI Edgar D Huver ama ba on nikada nije priznao da je Nikola Tesla bio pra **kao dr en avni neprijatelj** i izumitelj opasnih naprava. Me utim, u tek otvorenim novim dokumentima FBI, datiranim od 10. novembra 1975. godine jasno je da je posle Huverovog odlaska iz slu bilo vi nemogu be e e uvati ovu tajnu. Federalni istra biro sada menja taktiku i u izbegavanju odgovora na pitanja je sa Teslinim ni ta dokumentima, dovodi u sumnju sve koji se obra da Teslin dosije jopostoji i da se puni novim aju, podacima, etrdesetak godina posle njegove smrti. - U skladu sa pravom svake li nosti na privatnost... FBI je odlu da vi ne obave io e e tavati da li poseduje ili ne poseduje odre informacije u svojim arhivama. Ukoliko ste u mogu ene nosti da obezbedite ovlaenje neposrednog srodnika gospodina Tesle, kojim se Agenciji nala da vam stavi na raspolaganje sve e relevantne informacije, rado emo vam izau susret (!). Kao potpisnik ovog pisma, novi direktor Biroa, i Klarens Keli, sada prvi put otvoreno priznaje da Biro poseduje dokumentaciju o Tesli i eventualno njegova dokumenta - citira u svojoj knjizi **Tesla - dosije FBI** Aleksandar Milinkovi .
DOKUMENTA FBI U DOKUMENTIMA 107. i 108. Federalnog istra biroa, koji su doprli do javnosti, je i pismo nau nog nika FBI, kojim da obavesti o svojim otkri u vezi sa Teslinim pronalascima. Nau ime je precrtano eli ima nik ije crnim flomasterom obavet FBI da moraju da obrate posebnu pa na ava nju uvanje Teslinih dokumenata, **jer se radi o pitanjima od ogromnog zna za nacionalni presti bezbednost**. aja i Me utim, kako u ostalim dokumentima FBI i na osnovu poznatih nau radova mo da se pretpostavi da nih e se radi o pismu dr Roberta Golke, ovaj dokument se kod pa ljivog analiti otvorenog dosijea pripisuje ara samo njemu. Robert Golka je 1968. godine posetio Teslin muzej u Beogradu da bi istra Teslin dnevnik iz Kolorado io Springsa. Nalazi, fotografije i dokumenti pomogli su mu da rekonstrui Teslin visoko-frekventni aparat ali je e on uspeo da mu udvostru izlaznu snagu. i Golka je za neke eksperimente u vojnoj vazduhoplovnoj bazi Hil i to ga je podstaklo da se javi FBI. uo Priroda ovih eksperimenata u vrstila je njegovo uverenje da su neka neobjavljena Teslina dokumenta koriena u vojne svrhe. Direktor Muzeja **Nikola Tesla**, u Beogradu, pokojni dr Veljko Kora je rekao mu da su Sovjeti **napravili kopije nekih dokumenata i da sada imaju otvoren pristup itavoj arhivi Muzeja**. Od 500 strana dnevnika iz Kolorado Springsa Golka je iskopirao 40 strana koje se direktno odnose na kuglaste munje i konstrukciju opreme, ali veruje da mu nije pokazano sve se odnosi na ovaj eksperiment. to
TRI PROJEKTA POSEBNO je zanimljivo Golkino obave tenje da je nedavno dobio neobjavljene delove rukopisa za knjigu D ona O*Nila **Neprevazi genije**. Ova dokumenta su ga kona uverila da su vojni projekti nau eni no no osnovani i mogu za ostvarenje. Naro skre pa na tri Teslina mogu vojna projekta: i ito e nju a
Prvo, Tesline kuglaste munje mogle bi se koristiti za uni tavanje aviona. Drugo, kuglaste munje sa ubrizganim litijumom omogu avaju proizvodnju vrlo jeftine fuzione bombe. Tre propulzioni sistem e, kuglaste munje, zasnovan na interaktivnoj elektrogravitaciji, omogu bi stvaranje revolucionarno novih io tipova vazduhoplova. Prema na saznanjima, bombarder vazduhoplovnih snaga SAD B-2 ve im koristi jednu vrstu ovakvog propulzionog sistema. Elektromotori aviona prozivode, du ivica krila i oko izduvne cevi aviona, elektrostati naboj od nekoliko miliona volti. Kada se u odre ki enom momentu uklju obi pri brzini od i, no dva maha, sistem omogu da avion stvori ve ubrzanje i da sa manjom potro ava e njom goriva dostigne brzinu od tri maha. Sam Golka je pokrenuo **Projekat Tesla** sa ciljem da stvori kuglastu munju, na isti na kao i Tesla, i da in eksperimentalno proveri da li mo da se koristi kao omota plazme u fuzionim reaktorima. Golkino e od pismo nosi datum 20. april 1976, a prema slu benoj bele vidi se da je jedna kopija upu i CIA. ci ena
SNOP ILI TALAS? DO poverljivih Teslinih radova, pretpostavlja se iz dosad poznatih dokumenata, do je i ameri nau ao ki nik dr Kenet Korm. Korm je ina naslednik Tesline laboratorije u Kolorado Springsu, koji je zajedno sa e njegovim bratom D ejmsom uspeo da ponovi Teslinu kuglastu munju. Tokom boravka u Jugoslaviji, ak 1993. dr Kenet je pri i kako je, sa opremom iz 1935. sli ao nom onoj koju je koristio i Tesla - uspeo da ponovi Teslin eksperiment. **Sa malim aparatom izazvali smo vatrene loopte pre nika dva santimetra. Ove kuglice su esto bu prskale ili be no umno nestajale. Efekat je trajao od tri do pet sekundi, a retko i itavih deset. Ispitivanja su nas dovela do ne novog: otkrili smo da se pra eg njenje odvija u pravoj liniji, od estice do estice, kao zrak, koji bi sa pode avanjem intenziteta mogao da ima strahovitu ubojnu mopa i da se , koristi kao oru pominjano pod imenom **zraci smrti**. Ovakav zrak mo da putuje velikom brzinom, je e probijaju sve na putu. Nazrak je dostizao brzinu zvuka, a Teslin 11 kilometara u sekundi**. i ak I dalje je nepoznato je Tesla podrazumevao pod antimagnetnim ta titom. Golka i Korm se sla da u postoje dve mogu nosti: ili se radi o ** esti nom snopu** ili su u pitanju takozvani **stoje talasi**. i Tesla je govorio da je za kuglaste munje neophodno **iznenadno i sna pra no njenje**, a pre nego je to zatvorio laboratoriju u Koloradu, u dnevnik je zapisao: **Bolje znanje ovih pojava dobi se u e eksperimentima sa mo nijim aparatima koji su vei sada u velikoj meri isplanirani i bi izra to e eni im dopuste vreme i sredstva**.
NASTAVLJA SE

Tajna kod Sovjeta?
18. oktobar 2002
Pi Dragana Savi e: IZVESNI Spanijel, koji se esto spominje u dokumentima FBI kao dostavljainformacija, u pismu br. 170, mnogo nakon Tesline smrti, pi o njegovom prijatelju i saradniku Blojsu Ficd e eraldu. Ovaj dokument va an je i zato je Ficd to erald u to vreme, nakon Drugog svetskog rata, radio u vojnoj slu u **Raj Fild** bazi, u bi Dejtonu, i bio je **Teslin enik i jedan od retkih ljudi u koje je on imao poverenja**. ti Ovaj, i za autora pisma briljantan dvadesetdevetogodi nau proveo je beskrajno mnogo vremena sa nji nik Teslom... Dok mu je on pri o svojim najbolje ao uvanim eksperimentima. Cinkaro potez Spanijela obja ki njava i Aleksandar Milinkoviu svojoj tek objavljenoj knjizi **Tesla - dosije FBI**. - Spanijelovi poslovi su se vi puta ukr sa Ficd e tali eraldovom karijerom, a poslednji put kada je Ficd erald postao direktor supertajnog istra kog programa u bazi u Dejtonu, koji se najvi bavio usavr iva e avanjem Teslinih **zraka smrti**. Pre nekoliko godina sam video komad klirita sa savr izbu eno enom malom rupom, koja je, po svedo anstvu prof. Velje Abramovi i u njegovom prisustvu, u istoj bazi u Dejtonu, napravljena a, nekom vrstom oru sli Teslinoj vakumskoj cevi. ja, nog Zanimljivo je da je na istom mestu i Tesla nekada imao svoju laboratoriju. Spaniel sada postaje veoma zanimljiv za dalja istra ivanja Biroa. On tvrdi da je znao gotovo sve i Ficd to erald, a ovaj je, navodno, znao sve o Teslinim tajnim projektima.
ZRAK ILI RADIJACIJA ME UTIM, agent istovremeno otkriva da je Spaniel **definitivno proruski naklonjen**. U vreme Tesline smrti on je uporno poku avao da obezbedi pravo na Teslinu ostav tinu. S obzirom da je imao vrlo dobre veze u Va ingtonu - potpredsednik Henri Valas mu je bio li prijatelj - postoji mogu ni nost da je tim putem deo Teslinih dokumenata ipak stigao do Sovjeta. Ostatak dokumenta je kratak podsetnik o doga ajima i ljudima na dan Tesline smrti. Me otvorenim dokumentima iz dosijea Tesla, FBI daje na uvid i Teslin rukom pisan memorandum **O u novim procesima stvaranja mo zraka ili radijacije**. Samo otkri Tesla ovako opisuje: **Ukratko nih e re eno, moj nov i pojednostavljen proces generisanja mo zraka sastoji se u stvaranju praznog prostora nih - koristesredinu velike brzine mlaza odgovaraju te i e nosti - oko terminala kola, se ono snabdeva ime strujom potrebnog napona i snage**. Godinama kasnije ovaj pronalazak posta kamen temeljac za niz zna e ajnih vojnih istra ivanja. Tako su i vazduhoplovne snage SAD (USAF) 1952, u odeljenju za nauku, objavile izve na 16 strana pod taj naslovom **Izve i procena** koji je potpisao Teodor fon Karman. Ve dana ufologa veruje da je taj ina njih ba ovaj izve kona potvrdio da vlada SAD smatra NLO-e stvarnom i ozbiljnom pretnjom za taj no nacionalnu bezbednost. Ubrzo posle objavljivanja izve znatno je intenzivirana prepiska USAF i FBI, a taja Pentagon je odlu da oformi projekat za organizovano istra io ivanje irom sveta kako bi se prikupila obave tenja o svim naporima da se do do novog propulzionog sistema. e ATOMI - NEPODESNI KOPIJA izve bila je upu i general taja ena tabu NATO. Tamo su tako odlu da pokrenu svoja e ili
istra ivanja, p a je stvorena i posebna Savetodavna grupa za aeronauti istra ka ivanja i razvoj, pod imenom AGARD. Grupa je radila toliko temeljno da joj ni usred hladnog rata nije smetalo da sara uje direktno sa Sovjetskim savezom - ovek za vezu bi je Robert Maksvel, vlasnik **Pergamon presa**. Kao rezultat, 1962. pojavila se nova studija **Magneto-fluidna dinamika**, sa potpisom Agarda, u izdanju **Pergamon presa**. Ukratko, u izve se tuma priroda interaktivne veze polja nastalog u provodljivoj taju i te nosti i elektromagnetnog polja. O ekivani rezultat je ma ili aparat koji koristi gravitaciju kao ina propulzivni sistem. Na jednoj od stranica Teslinih li bele o telegeodinamici, datiranoj 27. decembra 1941, Tesla navodi nih ki da je na razvoj ovog projekta utro preko pola miliona dolara, a da su finansijeri bili Morgan, Kroford, eno D D Astor i Fikao i neke komercijalne organizacije. Tesla zaklju da je to potuno nov poduhvat . . , uje **sa kojim se mogu posti neprocenjiva i uda**. U ovom delu dosijea FBI se i Teslina zabele - **Novi sistem propulzije te uva ka nosti**. Na 20 kucanih strana Tesla opisuje kako je postigao pretvaranje hidrauli u rotacionu mehani snagu. Bele koja je ne ku ka sa injena 1925. godine, predstavlja prikaz neke vrste hidrauli turbine, i verovatno prethodi njegovom ne patentu iz 1913. Teslina bele o energiji budu ka nosti je popularan prikaz postepene evolucije energetskih izvora. Atomsku energiju smatra nepodesnim izvorom energije, a snagu vetra, plime, atmosferskog pra njenja kao pogodne i komercijalne izvore energije. Tesla je o oviim problemima pisao u vi navrata. Posebno je e zna ajan njegov lanak objavljen u magazinu **Sen eri**, koji se tako e uva, krajem 19. veka. Ovde se mogu na i neka zanimljiva Teslina zapa i anja o dru tvenim, politi i religioznim pitanjima. kim
BLISKI PRIJATELJI IZNENA UJU je da Federalni istra biro u svojim nastojanjima da kontroli slavnog izumitelja, nije E ni e ispustio iz vida ni njegove najbli prijatelje i saradnike. e U dokumentima koji su obelodanjeni iz dosijea FBI **Tesla** vidi se i opis doti gra nih ana, njihov odnos sa Teslom i kakve podatke poseduju... Tu su i njihove adrese. Prvi zanimljivi lik iz Teslinog okru enja je po Kerigen Vilijam, zatim gospo Doroti Skerit, Teslina tar ica sekretarica od 1912. do 1922, ali i Teslina prijateljica od 1989, Margarit Merinkton, koja je bila svedok mnogih njegovih eksperimenata...
NASTAVLJA SE

Agardov tajni izve taj
19. oktobar 2002
Pi Dragana Savi e:
AMANDMAN na ameri ustav, o slobodi informisanja od okova tajnosti, sem **obi ki nih** pisama i tajnih izve oslobodio je i veoma zanimljivu arhivu - **Agardov izve taja taj**. Ovaj dosije jojednom osvetljava u kakve sve svrhe je koriena obimna dokumentacija Nikole Tesle. Posebno je zanimljivo je nau tim NATO jopedesete godine, dakle odmah po osnivanju, kao to ni prioritetan cilj preduzeo potrebne mere da se pomno kontroli rad svih visokostru ustanova u svetu, a e nih posebno u Evropi, gde je ve ovih nau ina nika sistematski postavljana na klju pozicije. NJihovi izve ne taji su trebali da pru detaljniji uvid u istra e to ivanja koja imaju bilo kakvu potencijalnu vojnu primenu. S druge strane okeana, prema sada otvorenim arhivama, dve godine ranije, a u okviru Odeljenja za nauku pri USAF (SAD - vazduhoplovne snage) na 16 stranica je sa injen neobi dokument sa neodre an enim naslovom **Izve i procena stanja**, namenjen samo za probrane o Ukratko, izve sadr taj i. taj i najdragoceniji poklon ufolozima irom sveta, jer predstavlja jasno priznanje da od 1948. godine - godinu dana od kada je pilot USAF video **lete tanjir** - vojne i obave i tajne slu SAD smatraju da su NLO be objektivna injenica, da su nepoznatog porekla, nedoku na nau saznanjima i realna opasnost za ivi im nim nacionalnu bezbednost. Sve je kasnije sledilo, kao je **Projekat plava knjiga**, trebalo je da poslu to to i za smirivanje javnosti.
LETE TANJIR I TAJ posao je poveren stru njacima NASA koji su Kongresu, aprila 1961, podneli izve i predlog mera taj ukoliko bi eventualno do do kontakta sa vanzemaljskim civilizacijama. U izve se izme ostalog lo taju u ka **Mada se susret licem u lice sa njima ne mo o e: e ekivati u narednih 20 godina (osim ako je njihova tehnologija naprednija od na moglo bi se dogoditi da tokom na misija na Mesec i Mars ili Veneru e), ih otkrijemo artefakte koji su mo ostavili za sobom... Antropolo istra da ka ivanja tako sadr mnoge e e primere ljudskih zajednica u kojima je sa uvano se anje na njihove kosmi veze, a koje su potom ke prekinute zbog velikih razlika u nivou razvoja.** Glavni ovek za izradu izve bio je Teodor fon Karman, fizi i sekretar Nau savetodavnog taja ar nog komiteta USAF. Kada je izve predat stru taj njacima Pentagona i tamo je osnovan projekat sa ciljem da se zapo sa organizovanim prikupljanjem tehni podataka ne kih irom sveta o svemu mo imati veze sa to e novim propulzionim sistemima, druga oblicima iskoriavanja energije i sli ijim no. Verovatno je u tom periodu Teslin rad postao posebno interesantan - jer od tada zapo intenzivna inje prepiska vojnih stru njaka i FBI o Teslinim dokumentima, a kao jedan od rezultata uskoro je bio realizovan prvi ovozemaljski **lete tanjir** (OLT), i uveni AVRO disk sa Teslinim gasnim turbinama. OVEK ZA VEZU se zatim doga TA alo? Kopija izve taja, pod strogim nadzorom dr Karmana, prosle je nau ena nom timu NATO. NATO je sa obe ruke prionuo na posao. Odmah je osnovano posebno telo, AGARD, Savetodavna grupa za aeronauti istra ka ivanja i razvoj. Otvaranjem arhive obelodanjen je jo jedan, politi frapantan ki
podatak. Materijali u rukama su bili toliko **vreli** da NATO, prevashodno osnovan kao preventivan blok pred komunizmom u razvoju, nije prezao da na ovim istra ivanjima bezrezervno sara sa SSSR. uje Zapadni ovek za prve veze bio je niko drugi do Robert Maksvel, jedan od najmo nijih britanskih izdava i a vlasnik **Pergamon presa**. Slede zatim obimna i temeljna istra ivanja u kojima nijedan kamen nije ostao na svom mestu, od nacisti kih projekata i Teslinih radova do banalnih i poletnih studentskih eseja iz ovog podru Za po ja. etak, kao okvir istra ivanja, pod Maksvelovim patronatom tampana je tajna studija **Magnetno fluidna dinamika** (MFD), koju potpisati NATO AGARD. Autor uvodnika je bio dr Teodor Karman. Ova studija jouvek nije e dostupna ni u krugu stru em njaka, pa se ne mo ste detaljniji uvid u Tesline radove koji su kori eni u e i analizi. Prema sadr koji smo ovde prinu da prenesemo iz druge ruke, ipak je jasno da se kompleks aju, eni itav MFD-a zasniva na Teslinim prvobitnim idejama. MFD, uproeno re eno, je oblast istra ivanja me usobnog dejstva polja koje stvaraju provodljive te nosti i elektromagnetska polja. O ekivani rezultat je ma ili ina ure koji bi omogu da vazduhoplovni aparati savla i kao pokreta snagu koriste silu gravitacije. aj io uju ku
REZULTATI - ENIGMA? GOTOVO sve je u ovoj oblasti do danas u to injeno duguje projektu NATO. U Americi su to ozbiljno shvatili 1959. godine. Od tada AGARD i USAF (koju zastupa AVCO istra ka laboratorija) u iva ive skladnom braku. NJihovi prvi zajedni projekti bili su **Tehnika konverzije magnetohidrodinami ki ke energije** i **Energija dobijena MHD-om uz pomonuklearnog goriva**. Sve se oko projekta i danas to de ava, veje deo legende. Nau van ovog kruga izabranih i dalje ne znaju kakvi su rezultati i posledice nici dosada istra njih ivanja. Kontroverzni istra iva USAF, Bob Lazar, koji je navodno svojevremeno u estvovao u radu u uvenoj supertajnoj vojnoj bazi SAD, poznatoj kao **Zona 51**, u vi novinskih intervjua je tvrdio da on zna se e ta dogodilo. Po njemu, **toplota dobijena u procesu anihilacije antimaterije i materije** - pri emu je klju no pitanje odakle im antimaterija i kako je uvaju - **konvertuje se u elektri energiju u gotovo stoprocentno nu efikasnom termoelektri nom generatoru.** Da bi postigli to tvrde da jesu, istra i USAF i AGARD morali su da pro pakleno to iva u istili Pred te. njima su se nalazile neke od najve nepoznanica savremene nauke: magneto-hidro dinamika, dinamika ih gasova, fizika plazme, primena i svojstva provodljivih gasova, magnetofluidna priroda kretanja talasa, izmene strukture te metala na subatomskom nivou ( je dovelo i do otkri crvene koja nih to a ive, omogu stvaranje nuklearnog ure veli teniske lopte), merenje i bele ava aja ine enje pravaca prostiranja energetskih linija u sun evom sistemu i univerzumu. Ve ovih problema verovatno je re uspe jer, dosije AGARD, za one koji su imali prilike da ga ina ena no, pregledaju, predstavlja **novi zavet** moderne nauke.
(NASTAVLJA SE)

Istina o tajnom oru ju
20. oktobar 2002
Pi Dragana Savi e:
TRIDESETIH godina Tesla je i zvani objavio da je koncipirao razvoj dva nova oru **zrake smrti** i no ja: tzv. **Teslin tit**. Me utim, Tesla je vebio u osmoj deceniji i malo je bilo onih koji su jo ozbiljno shvatali jednog vezaboravljenog genijalnog nau nika. Tesla nikada nije obelodanio tajnu ovih velikih pronalazaka. Sovjeti su verovali da je najzna ajniji deo Tesline dokumentacije, odnosno onaj koji je imao veze sa njegovim potencijalnim vojnim projektima, ostao u rukama ameri vlade. Kao dokaz se navodi i ke injenica da je celokupna Teslina arhiva ili bar ono je od nje ostalo, preba u Jugoslaviju tek devet godina to ena posle Tesline smrti, 1952. godine. Amerikanci, s druge strane, godinama tvrde da su Sovjeti odavno otkrili i da su koristili Tesline skalarne talase, navodno, osnovu ovih oru Time tuma ja. e injenicu da su Sovjeti u razgovorima o SALT-u, 1975, neo ekivano predlo ograni ili avanje daljeg razvoja novih oru stra ja nijih od svega bi to ovek mogao da zamisli. Jedno od ovih oru je, ka i **Teslin baca dovr i testiran u fabrici oru u Sarisaganu, za ja u, **, en ja koji se tvrdi ili da je neka vrsta energetskog lasera ili akcelerator estica. (Pitanje je da li je to tajanstveno oru koje je svojevremeno gospodin je irinovski obe avao bosanskim Srbima?) Taj bacamogao bi da bude Teslin skalarni aparat sa dva osnovna oblika delovanja. TESLIN TIT PRVI oblik je Teslin sferi energetska opna, razvijena preko velikog podru kroz koju ni ne tit, na ja, ta mo da pro a u dodiru sa njom svaki deli e e, materije nestaje kao para. Kada bi se nekoliko ovih titova postavilo jedno iznad drugog, kroz njih vi ne bi mogli da pro ni gama-zraci! Teslin se napaja iz e u tit Morejevog generatora, i tako mu je dostupna ogromna i besplatna energija. Drugi oblik je pulsar - jedna vrsta oru probe je, ka registrovao satelit Vela, u jugozapadnim ja, ije u, delovima Afrike, 1979. i 1980. godine. Nau u Are jonosferskoj laboratoriji u to vreme su registrovali nici ibo poreme gravitacionih talasa iz pravca eksplozije. aje Tako se me planiranim **sporednim** proizvodima, nalaze i oru za uni u ja tavanje na daljinu. Radi se o uvenoj Teslinoj vatrenoj lopti, koja bi, pored eventualnog fizi uni kog tenja neprijateljskih oru mogla da ja, se usmeri samo na uni tenje logisti ciljeva. kih Sam Tesla je ostavio bele o radu na ovim projektima. Pi i 27. februara 1941. godine svom sestri ke u u Nikoli Kosanovi u Beogradu, Nikola Tesla obja u njava: **Proizveo sam nedavno novo na prenosa neograni sile za potpunu odbranu na predrage elo ene e domovine. Ta sila koju sam prakti dokazao dat Jugoslaviji u no e asnu mojer joj biti mogu uni e e titi svaku spravu, upalit barut i tako dalje. Sve vam rastuma preko na poslanika. Presretan sam u u iti eg misli da poma domovini**. em
ZA BEZBEDNU OTAD BINU U NOVOM telegramu od 1. marta 1941. godine, pi e:
**Novo na je veoma jednostavno jer dejstvuje mehani elo kom snagom izvan ograni enja poznatih sredstava promena u elektri silu. nu Izvr se bez iskri. Vidi se samo tanka ne uje kodljiva magla. Smatram da je nemogu da drugi prisvoje novo na po upotrebljavam preko 50 pronalazaka u e elo to sastavu. U sistemu nema elektrona. Energija ide u istom pravcu bez ikakvog irenja i jednaka je na sve daljine. Sastoji iz neutrona. Zrak je u promeru jednak pre niku (atoma) vodonika. Prodire kroz oklop najve ratnih brodova, dakle je u njima; - mo se upaliti na neograni daljinu ih to e enu isto tako aeroplani. Bi potrebno devet stanica (trebalo je da izgledaju kao manji Vordenklajf toranj, visok 20 metara sa e kuglom na vrhu, pre nika 5 metara - prim. aut.): za Srbiju, tri za Hrvatsku i dve za Sloveniju, svaka 200 etiri knj., koje osigurati neminovno na milu otad e u binu protiv svih vrsta napada. Sadr jedne bombe mo aj e se u vazduhu upaliti. Dodajem da u stanici treba samo jedan maju generator ili baterija od 30 volti za ni dejstvovanje**. Mo se najdetaljniji opis **zraka smrti** koji je Tesla ikada ostavio nalazi u telegramu upu da enom Savi Kosanovi iz NJujorka samo tri dana kasnije, 4. marta 1941: u
RAZORNA SNAGA **STANICA deluje mehani kom snagom od dizelove ma moje vazdu turbine, od pare, elektri ili ine, ne no na ikakav na i pretvara se u elektri naizmeni silu pod pritiskom od in nu nu ezdeset milijona volta, bez opasnosti... Ne biti sjaja. Elektri sila goni e na estice kroz vazduh sa brzinom od 11837370000 centimetara na trenutak. To je 0.394579 deo brzine svetlosti... sam kazao o aeroplanima vredi za to tenkove, tovarna kola, automobile, razne strojeve u tvornicama, to kovima hidro elektri i nebrojenim nim drugim ma inama. estice mogu biti ve od pre e nika atoma vodenika i s njima se metal i svakojaka materija mo istopiti na e sve daljine i va rezultati u ratu i miru postignuti. ni estice su uvek prakti neutroni, jer nose 3723 puta no manje elektriciteta nego elektroni koji se ne mogu proterati kroz vazduh na velike daljine. U mojim poku ajima sa dvadeset efektivnih miliona volta, elektroni su nosili etrdeset puta vi elektriciteta nego e normalno i prodirali su na dva metra daljine i usled u asne reakcije uni su u trenutku svaku cjev**. tili (Svedo dokument u arhivu Muzeja Nikole Tesle u Beogradu). i U knjizi **Teslino trojstvo** D ona Malkoma, pisac tako prenosi Teslin opis: e **Moj je savr odbrana od najsna artiljerije, ali u pogre rukama mo da ima ogromno tit ena nije nim e razorno dejstvo. Narod pod za titom **Trojstva** mo da napadne druge bez ikakvog straha. Zbog toga e sam model oru napravio iz tri dela. Ako bi jedan dospeo u pogre ruke, bar postoji nada da ne ja ne e pronai ostala dva, pa bi tako tajna bila sa i uvana. Da li se mo napraviti i samo sa dva dela? Mo e tit da. To zavisi od ve i znanja onih koji ga budu posedovali u vreme otkri tine a**.
(NASTAVLJA SE)

Arsenal rata zvezda
21. oktobar 2002
NAJHUMANIJI izumi Nikole Tesle pretvaraju se, ponekad, u rukama mo sila u najja oru NJegova nih e je. potreba, koju je esto isticao na tradicionalnim, ro endanskim prijemima, da da njegovi izumi osujete eli svaki mogu rat na planeti, o je samo dobra ideja za - **lo momke**. i ito e U jeku euforije oko izgradnje nuklearnih elektrana, 1977. godine, nau su utvrdili da se ozbiljno mora nici voditi ra o rasporedu elektrana, jer suvi velika koncentracija na odre una e enoj teritoriji dovodi do drasti porasta temperature u atmosferi. Ve 10 do 20 kilometara u okolini, padavine bi se pove nog na ale za etvrtinu normalnog nivoa. Tek od septembra 1995. godine delimi je postalo jasno da su no manipulacije klimom u me uvremenu toliko napredovale da su postale zastra a pretnja ostatku sveta. uju Te godine objavljena je veoma bogato dokumentovana knjiga o tajnim ameri testovima na Aljasci koji kim se obavljaju pod ifrom HAARP. **Harfa** je verovatno jedan od najmra nijih tajnih projekata koji je nekako ipak dospeo do javnosti - tvrdi Aleksandar Milinkoviu knjizi **Teslino tajno oru u izdanju je** **Beoknjige**.
MO**HARFE** UKRATKO, to je oru **rata zvezda** sa vi je estrukom namenom, sme teno na Zemlju, ali koje podjednako i na poseban na mo da deluje i iz gornjih slojeva atmosfere. Izme ostalog, primena ovog sistema in, e u mo da izazove: poreme mentalnih procesa, da ometa telekomunikacione sisteme, uti na promene e aje e vremena iznad ve podru na migracione procese kod ih ja, ivotinja, da izazove najrazli oboljenja ili itija krupne promene u jonosferi i drugim vi slojevima atmosfere. im Vojni ciljevi su prevashodni razlog razvoja ovog projekta. Prema ameri vojnim izvorima od **Harfe** se kim o ekuje da: - omogu vojsci da zameni klasi nuklearne bombe elektromagnetnim eksplozijama u kojima nema i ne osloba anja nuklearnog zra enja, - zameni niskofrekventne komunikacione sisteme, trenutno u upotrebi za komunikaciju sa nuklearnim podmornicama, radarima koji mogu da vide iza linije horizonta, - poslu za uni i tavanje i ometanje svih sistema komunikacija u kojima se koriste elektromagnetni talasi, - omogu otkrivanje podzemnih skladi i drugih objekata, jer zraci iz **Harfa** sistema prodiru kroz i ta zemljinu koru kao rendgensko zra to enje prodire kroz ove telo, ije - poslu za rano otkrivanje niskolete projektila i krstare raketa. i ih ih
TEMELJ TESLINOG ISTRA IVANJA PATENTI po kojima je konstruisan sistem **Harfa** prvobitno su nastali u okrilju ameri kompanije ke ARCO, ta u njenoj filijali **Ponjer Technologies Incorprorated** (APTI). APTI je kompanija koja je nije izgradila **Harfa** postrojenje na Aljasci. U njihovom vlasni se nalazilo 12 patenata, povezanih sa tvu odbrambenim sistemom poznatim kao **Rat zvezda**, ali po je APTI prevashodno bila zainteresovana to za eksploataciju i marketing prirodnog gasa na Aljasci, ona je ovih patenata prodala kompaniji **Eest sistems**, 1994. godine.
**E-sistems** je jedna od najve kompanija u svetu za proizvodnju opreme za obave ih tajne agencije. Veliki deo poslova ove kompanije odnosi se na projekte su detalji tajna i za ameri Kongres. iji ak ki Odmah po je **E-sistems** pribavio ove patente, za nju se zainteresovala kompanija **Rejteon**, je to ija osnovna delatnost razvoj i trgovina vojnom opremom i stavila je pod svoju kontrolu. Nije ni potrebno reda i je upravo **Rejteon** danas klju poluga razvoja **Harfe**. na Ve kori enih patenata vrlo direktno asocira na Tesline projekte, a na nekim mestima, jedan od njihovih ina autora, eksplicitno navodi da se oslanjao na Teslina istra ak ivanja. Kao primer, nave emo nekoliko bitnih patentnih prijava koje se danas koriste u projektu **Harfa**. Jedan od njih je U.S. patent 4.686.605, prijavljen 11. agusta 1987. (pronalaza Bernard J. Istland) **Metode i aparatura za izmene regionalnih klimatskih uslova, jonosfere i magnetosfere**.
SILA ZRA NOG SNOPA GODINU dana je bio klasifikovan kao **strogo poverljivo**. Istland je ovde prvi put do do na kako da ao ina se energija u jonosferi, je stvaranje podstaknuto transmiterima sa Zemlje, koncentri a ne rasipa, kao ije e, u ranijim eksperimentima. Sada je novodobijena energija lako mogla da se fokusira i ta usmeri ka no eljenom cilju. NJegovim ure ajem mogla bi da se dobije energija od jednog vata po kubnom centimetru, dok su drugi do tada dobijali samo milioniti deo vata. U prijavi se citiraju tri publikacije koje su poslu kao ile osnova za istra ivanje: lanci koji su se odnosili na Tesline radove s po etka veka i lanci objavljeni u **NJujork Tajmsu**, 8. decembra 1915. i 22. septembra 1940. godine. U prvom razgovoru Tesla izme u ostalog ka e: - Savr je mogu ostvariti prenos elektri energije bez na velike razdaljine i posti destruktivne eno e ne ica i efekte. Ja sam ve konstruisao transmitere za be ni prenos koji to omogu i avaju, a opisao sam ih u mojoj tehni dokumentaciji, izme ostalog i u nedavno odobrenoj patentnoj prijavi pod brojem 1.119.732. koj u Sa transmiterom ove vrste mo se preneti energija bilo koje koli na bilo koju razdaljinu i primeniti u e ine, ratne ili mirnodopske svrhe. U razgovoru objavljenom 22. septembra 1940. Tesla jopreciznije govori o daljem razvoju novog oru i ja nagove tava da je spreman da ameri vladi otkrije tajnu ure koji on tada naziva **Telefors**, a kojim koj aja bi mogao da uni motore aviona na daljini od 400 kilometara: ti **Telefors** je zasnovan na potpuno novim principima fizike o kojima niko do sada nije mogao ni da sanja. Ova sila, obja njava dalje autor lanka, deluje zra snopom od svega stomilionitog dela centimetra u nim pre niku, a stvarao bi ga poseban ure izrada ne bi prema dva miliona dolara i koji bi mogao da aj ija ila bude konstruisan za samo tri meseca. Zrak bi mogao da istopi bilo koju ma ili da aktivira eksploziv u inu avionu na razdaljini i do 400 kilometara. Top, kao deo sistema, zasnovan na nova pronalaska mogao etiri bi da postigne snagu od pedeset miliona volti. Za izgradnju desetak ovih stanica bilo bi dovoljno manje od tri meseca.
NASTAVLJA SE

Snop energije na - nebu
22. oktobar 2002
Pi Dragana Savi e: KOLIKO su va patenti i neobjavljeni radovi Nikole Tesle, toliko su Federalni istra biro, ali i drugi ni ni zainteresovani irom sveta pratili njegove izjave. Zato ne iznena da i u tek objavljenim Tajnim uje dokumentima dosije Tesla ima mnogo izvoda iz ameri ke tampe. U **NJujork tajmsu**, 22. septembra 1940. Tesla o svom novom pronalasku ka e: **Za ure su kori ena moja pronalaska, od kojih su dva veproverena. Jedan od njih je metod i aj etiri ure za proizvodnju zraka i drugih oblika energije u slobodnom prostoru, se elimini potreba za aj ime e stvaranje vakuumskih uslova; drugi je metod i proces za proizvodnju vrlo sna elektri sile; tre je ne ne i metod za proizvodnju mo elektri odbojne sile. To bi bio projektor ili **top** sistema. Sa ogromnom ne ne snagom od 50 miliona volti, mikroskopske elektri ne estice materije bile bi katapultirane da obave svoju misiju odbrambenog razaranja.** Jasno je da su ove Tesline izjave direktno uticale na Istlandov projekat ure za be ni prenos iz aja i prakti neiscrpnog izvora energije. Istland dalje navodi da su Amerikanci i Rusi, pedesetih i no ezdesetih godina, detonacijom nuklearnih sredstava poku avali da na visinama od 200 i vi kilometara stvore e energetska skladi iz kojih bi se po potrebi kasnije koristila i usmeravala ka bilo kom mestu na planeti. ta, Sada bi se koristila energija koja u jonosferi ve postoji i ovoga puta bi zaista mogla da se precizno usmeri ka potro u na Zemlji. a
PRINCIP DOMINA SMISAO ovakvog projekta se mo ilustrovati i jednostavnim eksperimentom. Zamislite da imamo e neograni broj domina koje mo en emo da uspravno pore amo od Beograda do Pariza. Jednim dodirom prve domine, je pritisak ne jaod 10 grama, sru e se druga, tre i sve domine redom, sve do Pariza. to i i a Put od gotovo 2.000 kilometara savladan je sa energijom od svega **10 grama**. No, to nije sasvim ta no. Posao je, zapravo, obavila gravitaciona sila, kojoj smo mi dali samo prvi podsticaj. Sli je i sa energijom no koja se samo neznatnim impulsom sa Zemlje mo dobiti iz jonosfere. Zamislite sada da je samo prva e domina normalne veli a da je svaka slede srazmerno ve Domina u Parizu bila bi 1.000 metara ine, a a. visoka i te nekoliko miliona tona! I ako ponovo upotrebimo samo 10 grama energije, ipak bismo probudili ka silu dovoljnu da sruAjfelov toranj! i O tom istom principu - ali sada sa energijom usmerenom kroz zemlju, koja na povratku u po etnu ta ku dolazi uve - Tesla je prvi put govorio i eksperimentalno potvrdio jou Koloradu Springsu, 1899. - pre ana vi od sto godina! e U knjizi **Teslino tajno oru je**, koju je izdala **Beoknjiga**, Aleksandar Milinkovi sumnja da je ovaj ili sli ure verovatno korien i tokom NATO agresije na Jugoslaviju. aj aj **Meteorolozi su potvrdili da su vremenske prilike nad na teritorijom postale **nepredvidive**. Kao om vidljive manifestacije zabele su obilne gradne ki (grad veli jajeta) i to mahom nad poljoprivrednim ene e ine podru jima, i ki iz sun e anog i vedrog neba. Pretpostavlja se da je manipulisano i gornjim slojevima atmosfere, tako su atmosferske to estice koncentrisane da neku vrstu prirodne lupe, koja bi ine omogu lak osmatranje objekata na Zemlji**, pi Aleksandar Milinkovi ila e e .
Ovim ure ajem se tako mo manipulisati da se nad odre e e enom obla u izmeni molekularni sastav, tako da bude pove prisustvo nekog izabranog elementa, na primer ozona, vodonika itd. U biometeorologiji ano je poznato da sli atmosferske prilike, nastale prirodnim putem, mogu bitno da izmene zdravstveno stanje ne ili raspolo enje ljudi. Malo je verovatno da ovako idealni uslovi, kao je ratno stanje, nisu iskori eni da to se provere bar neke mogu nosti iz itavog arsenala **Harfa** ili nekog sli sistema. nog **SNOP** SA ZEMLJE POSEBNA zanimljivost su jedna sasvim nova vrsta munja i gromova, koji sa takvim zvu intenzitetom i nim svetlosnim efektima nikada ranije nisu zabele u na krajevima. eni im Teslina istra ivanja su nagove tavala primenu tehnologije, koja menja klimu na planeti. Bave se i provodljivou vazduha, Tesla je primetio da elektromagnetno pra njenje od nekoliko miliona volti izaziva promene u strukturi atmosferskog azota tako da se on jedini sa kiseonikom i drugim elementima. **Promene su toliko dinami i neobi ne ne**, govorio je, **da sam esto strahovao da se mo dogoditi da e se atmosfera odjednom zapali, bi zaista bilo u to asno**. Tada je razumeo da bi uz pomo elektri rezonance i precizne sinhronizacije elektri kola iz ne nog atmosfere lako mogao da se izdvoji azot i iskoristi za proizvodnju bogatog azotnog ubriva. U sistemu **Harfe** nekoliko nau dostignu po na Teslinim izumima. Ameri pronalazaIstland nih a iva ki 1991. prijavio je patent **Metod za stvaranje od relativisti tita kih estica iznad Zemljine povr ine**. Prema patentnoj prijavi, ovaj ure se koristi kao aj esti top ogromne energije za uni ni tavanje neprijateljskih raketa, a u pasivnom obliku - kao za od prodora neprijateljskih projektila. Zbog kori enja izuzetno tita velike energije, ovaj ure mo da destabilizuje jonosferu. I Piter Kurt i Xejms u svom patentu iz iste aj e i godine vi puta pominju Tesline patente i Istlandovo delo. NJihov patent je pod nadzorom ARCO deo e sistema **rata zvezda** za mikrotalasno napajanje aviona. Bespilotna letelica koriena u eksperimentu navodno je mogla da ostane u vazduhu i do 10.000 asova, na visini od 24 kilometra. Planirano je da takav avion bude upotrebljen kao osmatra platforma. Letelica ka ne zahteva dopunu gorivom, jer se napaja energetskim snopom sa Zemlje koji se u avionu pretvara u elektri energiju. Probni letovi su obavljeni devedesetih godina sa aerodroma Tjendinga, u blizini nu Kingstona, u Ontariju.
VE TA ZEMLJOTRESI KI KADA su u pitanju druga podru delovanja **Harfe**, zanimljivo je da Istland tvrdi da je i ideju za ure ja aje za kontrolu meteorolo uslova tako dobio istra i Tesline patente. Na Teslu su se oslonili i nau kih e uju nici iz odeljenja za radiologiju na Stenford univerzitetu. NJih je posebno zanimalo kori enje Tesline elektromagnetne rezonance primenjene na Van Alenove prstenove (magnetno polje oko Zemlje), pomo u koje se ponovljenim impulsima male snage mogu izazvati oscilacije Zemljinog magnetnog polja ogromne snage. Jedan deo ovih istra ivanja obavljen je i u okviru projekta pod nazivom **Prime argus**, je svrha ija izazivanje ve kih zemljotresa. Novac za ove projekte pribavljan je preko Agencije za slo ta ene odbrambene istra ke projekte, sada poznat kao ARPA. iva
(NASTAVLJA SE)

Nova klasa oru ja
23. oktobar 2002
Pi Dragana Savi e: JEDAN od prvobitnih ciljeva projekta **Harfa** bio je stvaranje elektromlaza - itave reke elektriciteta koja bi se iz jonosfere dovela na polarnu kapu. Ovaj mlaz bi postao vibriraju ve ka antena za oda a ta iljanje elektromagnetskih zra enja u bilo koji kraj sveta. Izme ostalog, to bi ameri mornarici omogu u koj ilo bezbednu komunikaciju sa podmornicama u svim morima planete. Iz svega ovoga, jasno je da je **Harfa** isuvi sli projektima iz podru be nog prenosa energije koji e na ja i su godinama bili Teslina no mora. On je mnogo ranije razumeo zna na aj itavog obilja elektri energije ne koje slobodno pluta u jednom od omota planete. Sa odu a evljenjem je, na jednoj od svojih ro endanskih proslava, govorio o blizini dana kada svaki auto, svaka ma ili ku imati samo jednu antenu za e ina a prijem neograni enih koli besplatne energije. ina STROGO UVANA TAJNA Projekat **Harfa** na prvi pogled deluje kao potpuno bezopasno **aktivno** nau istra no ivanje visokih frekvencija aurore. Kada se, me utim, sagleda dolazi se do zaklju da **Harfa** pripada istoj vrsti ire, ka tajnih istra ivanja kakav je bio i uveni **Menhetn projekat**, iz koga je ro prva atomska bomba - pi ena e Milinkovi knjizi **Teslino tajno oru u je**. **Harfa** je nastala pre nekoliko decenija u okrilju Pentagona. Glavni resursi su sme duboko u teni bespu Aljaske - delimi zbog tajnosti, a delimi zbog idealnih klimatskih uslova. Projekat je do sada a no no ko oko 30 milijardi dolara. tao Tipi je za projekte kao je **Harfa** da su rascepkani na stotine delova i podeljeni mno nau i no to tvu nih univerzitetskih institucija, tako da celovit uvid ima samo nekolicina ljudi u centru sistema. Pre petnaestak godina, na primer, jedan takav podprojekat je nu i Jugoslaviji. en U vreme kada su po letovi **spejs eli atla**, NASA je i kod nas otvorila javni studentski konkurs za originalan eksperiment u istra ivanju jonosfere, koji bi se mogao organizovati u jednom tipskom kontejneru i zatim ** atlom** izneti u orbitu radi provere u optimalnim kosmi uslovima. Taj poku je kod nas imao kim aj skromnu medijsku podr i nijedan naeksperiment nije bio prijavljen. ku O **Harfi** je vremenom ipak sklopljen veoma precizan mozaik - pi Milinkovi zahvaljuju entuzijazmu e i sve ve broja nezavisnih nau eg nika iz itavog sveta, koji ve decenijama prate i upozoravaju na neke od najopasnijih tokova razvoja nauke. NJihovi podaci govore da je **Harfa** danas realno najve opasnost a koja se nadvila nad ljudski rod. Ovaj projekat objedinjava tehnologije koje mogu da dovedu do razvoja nove klase oru vojnog sredstva za sve namene, a istovremeno sposobnog da izazove sudbinske promene na ja, itavoj planeti. Ako se zloupotrebi, mo da dovede do potpunog meteorolo haosa. Delovanjem na e kog ljude mo da uspostavi kontrolu nad ljudskim pona e anjem, mi ljenjem, verovanjima, ose anjima. Zapravo, sve smo ikada poslednjih godina o opasnostima novog svetskog poretka nalazi se u arsenalu to uli **Harfe**.
REKE **TEKU** NEBOM
Tesla, za razliku od njegovih **sledbenika**, nikada nije zaboravljao delikatne uslove ravnote u prirodi. e ove anstvo u ogromnom balonu magnetosfere, u kome se nalazi jedan organizam i generator ivi ivi kakav je na planeta. a Kada je Tesla razmi o metodama kako da do do tog obilja energije oko nas, zaustavio se kod ljao e genijalno smi ljenog oscilatora kojim se jonoferski slojevi stimuli na reakciju, ali u okvirima prirodne u aktivnosti. NJegova rezonantna ma je omogu ina avala obazriv i ne transfer energije. an Teslini razlozi za oprez su se vremenom, i u toku eksperimenata u projektu **Harfa**, vi puta potvr e ivali. Na primer, tek 1933. godine do je do novog neo lo ekivanog otkri atmosferske pojave. Utvr je da se a eno u ni slojevima atmosfere Zemlje nalazi takva masa vodene pare koja se po veli mo uporediti sa im ini e Amazonom. Analize su pokazale da je ova **reka** osnovni pokreta mehanizam kretanja vode iz ki ekvatorijalnog podru prema polovima. ja irina **reke** je relativno mala i iznosi od 650 do 750 kilometara, a duga je oko 8.000 kilometara. Reka **te na visini od tri kilometara od povr Zemlje, sa protokom od e** ine 165 miliona kilometara vode u sekundi. Potpuna istra ivanja su potvrdila da u Severnoj i Ju Zemljinoj noj hemisferi postoji po pet takvih reka, pribli iste proto mo no ne i. Gotovo istovetna istra ivanja obavljala su se i u Sovjetskom Savezu i dana Rusiji. Jedna mala ruska njoj kompanija **Elitne Inteligentne Tehnologije** razvila je i ure kojim se mogu kontrolisati vremenske prilike aj u radijusu od oko 300 kilometara. Ure je zasnovan na nekoliko desetina antena visokih osam metara, aj koje emituju energiju u pravcu jonskog omota Antene su povezane sa izvorom energije i kompjuterskim a. sistemom, pomo koga se stvaraju po u eljni klimatski uslovi. Postoje, me utim, ozbiljne indicije da se u ruskim vojnim krugovima i dalje ozbiljno bave istra ivanjima zapo etim jo ezdesetih godina i eventualno testiranih tokom sedamdesetih godina. Piloti kompanija koje nadle ruske teritorije, u esto prijavljuju da su bili zate i upla iznenadnom pojavom nekih neobi **vatrenih lopti**. eni eni nih OTKRIVA **PRAVDA**? TA Prvo je reagovao Pentagon, i uz pomo satelita posebno su stavljene pod nadzor ruske teritorije iznad kojih su opa velike koli jonizovanog zra ane ine enja. Analize su pokazale da su se ova mesta poklapala sa ruskim vazduhoplovnim bazama, gde se mogu pretpostaviti nadprose emisije gasova iz avionskih ne motora. Ipak, naknadne provere, sa pijunskim avionima tipa TP-1, pokazale su da se radi o slo enijim eksperimentima, koji su, po svemu podse na Tesline projekte sa za ali titnim omota odnosno em, **energetskim titom**. Da li su Rusi uradili i vi od toga? Moskovska **Pravda** je 19. jula 2001. objavila senzacionalnu vest o e otkri novog revolucionarnog energetskog izvora. Prema objavljenom opisu, prvi konkretan rezultat otkri u a bila bi letelica bez pokretnih delova u pogonskom sistemu, a kretala bi se na na kojim se obi in no prikazuje kretanje tzv. NLO, brzo, sa izuzetnim manevarskim sposobnostima i potpuno be umno. Prema dr Valeriju Soboljevu, lanu Ruske akademije nauka, **otkriven je poseban elektrohemijski proces - **izduvni proces** - kojim visoko-temperaturni materijali dobijaju nove osobine**. Na kraju, ono je Nikoli Tesli bio najve problem: nije bilo superprovodljivih i to i vrstih materijala posle ovih projekata postalo je ostvarljivo.
NASTAVLJA SE

Kinezi na Teslinim talasima
24. oktobar 2002
Pi Dragana Savi e: PO svemu sude izgleda da su i Kinezi uspeli da ostvare krupne prodore u ovoj oblasti. Mogu je da su u i, e tome pretekli ruske i ameri istra e. ak ke iva Vest je objavljena avgusta 1999. U saop tenju se ka da su kineski nau uspeli da ostvare perpetum e nici mobile koristesilu kosmi gravitacije, bi se moglo ozna kao po i ke to iti etak radova na ostvarenju Teslinih teorija o skalarnim talasima i elektromagnetskom potencijalu vakuuma. Tesla je pisao o skalarnim talasima jo1899. godine, a danas se smatra da je to bio i prvi korak ka razumevanju etvoro, pa i vi edimenzionalnih svetova ali i ka jedinstvenoj teoriji polja, koja ni do danas nije zaokru ena. Osnovna Teslina teza je da vakuum, po savremenim definicijama nulta ta gravitacije ili ka stanje minimalne koli energije, ipak poseduje elektromagnetski potencijal i to dovoljno veliki da mo da ine e izazove stalne promene u vremensko-prostornim odnosima. Ukoliko bi se potvrdilo da je Tesla bio u pravu, to bi nesumnjivo bio najve prodor ljudskog znanja od i vremena kada je ovek prvi put stavio prst na i po da misli. U prakti elo eo nom smislu ovladavanje ovim silama moglo bi da donese najmanje dva klju re na enja: neiscrpan izvor energije i mogu nost ni ograni im enog kretanja kroz prostor i vreme. Kineski, kao i ruski stru njaci tvrde da su uspeli bar u jednoj od ovih mogu nosti.
OSTVAREN PERPETUM MOBILE? Prema ovom izve taju, Kinezi su stvorili automobil koji kao energetski izvori koristi - kosmi gravitaciju! ku Nau u odeljenju za proizvodnju ma i elektronskih aparata u provinciji Henan objavili su vest da su nici ina veuspe testirali revolucionarno motorno vozilo. NJegovu izradu je naru Istra ki centar za visoku no io iva tehnologiju i trgovinu (nevladina kineska organizacija, kojom rukovodi dr Lei), a autor projekta je dr Liang. U tehni kom opisu automobila stoji slede e: **U ovo vozilo nije ugra pogonski sistem sa bilo kojim od poznatih vrsta goriva. Nema ni elektri en ni generator niti generator na solarnu energiju. Vozilu nije poterbna nijedna vrsta nuklearne, radioaktivne ili magnetne energije. Tokom rada za sobom ne ostavlja ni najmanju koli tvrdog, te ili gasovitog inu nog otpada**. Prototip je prili **kabastog izgleda: dug je gotovo i po metara, metar i osamdeset, i visok no etiri irok metar i sedamdeset santimetara. Te je tonu i po. NJegova nosivost je 500 kilograma i lako posti ak e brzinu od 220 km/h. I ono je najzanimljivije, po izjavi njegovih autora, koristi energiju kosmi to ke gravitacije, bi zna da je ostvaren perpetum mobile ili princip neprekidnog kretanja na osnovu samo to ilo jednom date, po etne energije. U saop tenju za tampu, povodom zvani promocije vozila, pisalo je i ne slede e: **Ostvarenje motornog vozila koje koristi kosmi gravitacionu energiju, je doga koji revolucionarno ku aj e uticati na celokupan razvoj ove anstva. Ovo vozilo je po etak nove energetske ere, bez energetskih kriza i bez zaga ivanja ovekove sredine**. Vodesvetski astrofizi Stiven Hoking, obja i ar njavaju Teslinu teoriju energije vakuuma, koja se koristi u i novim izvorima energije, rekao je:
OGROMNA ENERGIJA VAKUUMA - Nevolja je u tome se ne mo precizno izmeriti energija nekog sistema u ta odre to e no enom deli u vremena. Na osnovu toga znamo da vakuum nije potpuno prazan - jer tada uop ne bi imao energiju - ve te je ispunjen parovima **virtualnih** estica i anti estica, koje se u jednom trenutku javljaju zajedno, razdvoje se, a onda ponovo sastanu i me usobno se uni Zovemo ih **virtualnim** te. esticama, jer za razliku od **stvarnih** estica i anti estica, one se ne mogu posmatrati direktno u akceleratorima, ali njihovo postojanje je potvr eno u brojnim eksperimentima** - navodi Aleksandar Milinkoviu knjizi **Teslino tajno oru je**. Tesla je jo 1900. godine tvrdio da u vakuumu postoji ogromna, neiscrpna energija koja mo da se ukroti. e NJegov sledbenik dr Henri Morej, uspeo je ve 1939. da Teslinu ideju sprovede u delo i **ni iz ega** i sa skromnom verzijom Teslinog generatora **iscedi** 1.5 megavata elektri snage. ne Isto se dogodilo i sa 1900. godine, gotovo neverovatnom Teslinom tvrdnjom koja je objavljena u novinskom lanku da su struje njegovog radiooda a obi povr Zemlje brzinom ve od brzine svetlosti ilja le inu om 475.000 kilometara u sekundi. Time je osporio Ajn tajnovu teoriju da je najve mogu brzina u a a univerzumu brzina svetlosti od 298,080 kilometara u sekundi. Ne kasnije, na svoj 79. ro to endan - 1935, Tesla je tvrdio da je merenjem ustanovio da su neki kosmi ki talasi i 50 puta brod svetlosti. To je za nau i nike tog vremena bilo nemogu Sve do leta 2000. godine, e. kada je Teslina tvrdnja unekoliko potvr na univerzitetima u Pristonu u Americi, i u Firenci u Italiji. ena U genijalno smi ljenom eksperimentu u Firenci koriena je antena koja na frekvenciji od 10 gigaherca mo da emituje **paket** elektromagnetskog polja. Nasuprot nje je postavljena prijemna antena sa e mogu da meri i vizuelno prika dotok ulaznih informacija. Kao rezultat, zabele je kretanje no u e eno brzinom koja je za 25 odsto ve od svetlosne, odnosno iznosi 375.000 kilometara u sekundi! a
TESLINA TEORIJA HUGO Gernsbak, koji je 1931. intervjuisao Nikolu Teslu, napisao je : **Dr Tesla me je obavestio da on zna za brzine i nekoliko puta ve od brzine svetlosti i da je on e konstruisao aparat kojim o ekuje da mo da projektuje elektrone pri brzinama dvostruko ve od e i im svetlosne. Jedna od klju postavki teorije relativiteta je da se masa tela pove sa porastom brzine, a da bi pri nih ava kretanju brzinom svetlosti postala beskona Otuda je nemogu brzina ve od svetlosti**. Tesla smatra na. a a da je to pogre Prema ovom no. lanku, Tesla tvrdi da je masa tela nepromenljiva, ina energija bi mogla e, da se proizvede iz ni ega, a kineti energija dobijena padom tela, bila bi ve od one koja je neophodna ka a da se telo, pri maloj brzini, podigne**.
NASTAVLJA SE

Mokontrole uma
25. oktobar 2002
Pi Dragana Savi e: NOVI svetski poredak koji je velikim delom nau i tehnolo koncentrisan oko projekata kakav je, na no ki primer, **Harfa**, danas raspola najmo e nijom tehnologijom za kontrolu uma. I ovaj deo famoznog vojnog ameri projekta, koji je koncentrisan na Aljasci, proisti iz Tesline **bezazlene** ideje o kojoj je govorio kog e u poznijim godinama - da je mogu napraviti projektor misli. Istorija mehanizma kontrole uma po je od e ela trenutka kada je CIA zapo projekat **Pandora**, pi Aleksandar Milinkovi knjizi **Teslino tajno ela e u oru je**. Po autoru ove knjige, osnovni cilj ovog projekta bilo je istra ivanje uticaja precizno moduliranih mikrotalasnih zra enja na funkcije mozga, a tog projekta je na po ef etku bio dr Ros Edi. NJegova istra ivanja na Institutu za ispitivanja mozga, pri Kalifornija univerzitetu, pokazivala su da je mogu kontrolisati ljudsko pona e anje i reakcije uz pomoelektromagnetske (EM) radijacije. Za ove talase se vezuju svi eksperimenti kontrole mozga, jer modulirane emisije mikrotalasa najefikasnije prolaze kroz koru mozga, ina veoma otporne na EM zra e enja niskog nivoa. To prakti znada EM talasi sa no i e pode enom frekvencijom odli poslu za prenos signala i poruka do mozga, na sli na kao su no iti an in to radio-signali prilago da prenesu muziku ili govor do radio-prijemnika. Jedan od svetskih stru eni njaka za fiziku oblaka Mladen uri Beogradskog univerziteta smatra da je ovakav uticaj na ljudski um lako sa ostvariv intervencijama u jonosferskom omota u.
OPAKO ORU JE **KADA bi se takva prirodna sredina dodatno zagrevala ne bi se uo nikakve posledice na donje delove ile atmosfere. Takve intervencije menjale bi, me utim, elektri svojstva vazduha, bi moglo da uti na na to e ljudi. Elektromagnetski talasi prostiru se na velikim rastojanjima zbog odbijanja od naelektrisanih ivot slojeva jonosfere. ovek bi mogao svojim delovanjem drasti da uti na prostiranje radio-talasa.** no e U to vreme cilj tajnog projekta bio je ba da se funkcije mozga ometaju zvu ili govornim to: rtve nim porukama, glasovima. Pretpostavljalo se da bi to moglo da dovede do ludila, a da niko drugi u okolini rtvu nije u stanju da ** uje** poruke. U slede fazi su ispitivani uslovi potrebni za optimalan prenos podataka. oj Potvr eno je da prenos bitno zavisi od frekvencije, amplitude i koli zra ine enja. Uticaj na ljudski mozak se mo ostvariti mikrotalasima moduliranim da opona frekvencije mo e aju danih talasa. U CIA su ovi talasi dobili ime ELF, pulsiraju modulirani mikrotalasi ili, jednostavnije, tehnologija za i, daljinsku kontrolu uma. Ako se ovo oru nalazi u rukama vladinih agencija Amerike ili drugih velikih zemalja, koje su u je estvovale u razvoju projekta, i ako nije pod apsolutnom kontrolom, mogu nosti manipulacija su takve da prevazilaze i Orvelove najcrnje slutnje. Agenti ovih slu kao su CIA, FBI, MI5 (britanska obave bi, to tajna slu mogu ba) da postave ELF generator bilo gde na relativno bezbednoj razdaljini od rtve. Izmena pona anja zavisila bi od snage generatora, lako mo unapred da se podesi ili se jednostavno proizvodi onoliko vrsta to e generatora koliko je potrebno za razli namene: generator za izazivanje hroni umora, za poreme ite nog aj funkcija nervnog ili imunog sistema, za ubrzano starenje, za stimulaciju rasta elija kancera... ili prakti no sve mo da dovede do poreme ili okon to e aja ak anja normalnih ivotnih funkcija.
RIZIK EKSPERIMENATA DELOVANJE ELF tehnologijom mo da se usmeri i na e itave organizacije ili zemlje koje ne pokazuju **podobno** pona anje. U preduze ili agencijama sistem se razme po svim prostorijama tako da ima ta izaziva nepovoljnu radnu atmosferu, sli zgradama lociranim na izvorima no tetnih zra enja. I danas se smatra da Rusi, negde iz dubine teritorije, sistematskim emisijama signala koji podse na tupkanje aju detli (po a emu je ovaj pojava i dobila ime **detli pokrivaju **), itavu zapadnu hemisferu i time izazivaju neprilago eno pona anje kod bar tre najosetljivijeg stanovni ovog dela sveta. ine tva Sa zemljama se, u principu, a zbog niza ograni enja, uglavnom primenjuju ne grublji, odnosno prostiji to oblici uticaja. ELF i tada mo da bude primenjen, delovanjem na klju institucije ili li e ne nosti sistema. Me utim, ako je verovati nekim izvorima, Amerikanci i u ovoj oblasti pokazuju ve poslovi traljavost. nu Jedan od stru njaka za parapsiholo fenomene, sa sopstvenom agencijom u Be Minhenu, ke u, enevi poznat samo pod pseudonimom Ra - li je pratio neke eksperimente ameri vlade koji su se odnosili a no ke na manipulacije ljudskim pona anjem. NJegova pri potvr frapantnu bezobzirnost u radu sa ljudskim a uje **materijalom**. **Imao sam priliku da razgovaram sa ljudima koji sara u projektima NATO za VND (vi uju enje na daljinu). U jednom od njih u estvuje i general major Albert Stablbajn. Rekli su mi da i oni koriste sli modele, pa ne sam ih pitao da li su im poznate i negativne posledice VND. Moja saznanja su govorila da u slu ajevima kada se postigne potpuno fizi razdvajanje, kao u ko uvenom **filadelfijskom eksperimentu**, to mo da e traje samo dva-tri minuta. Pitao sam ih da li znaju se doga kada se vratite sa takvog putovanja, jer ta a time o ujete elektromagnetsko polje oko sebe i za kratko vreme gubite pam te enje. Kada sam im rekao kakvu takav proces mo da nanese centralnom nervnom sistemu (imate utisak kao da su uklju svi tetu e eni automobilski alarmi u gradu) i pitao da li znaju kako takvo o enje mo da se popravi, rekli su mi da ne te e znaju, a ti ljudi rade za vrhunsku armiju sveta!**
VI ENJE NA DALJINU NEDAVNO je objavljena knjiga D Nabela **Vi ima enje na daljinu** u kojoj je detaljno opisano ko za koga radi i pod ijom kontrolom. Nabel tvrdi da se sva istra ivanja u vezi sa izmenjenim stanjem svesti, pa i VND, obavljaju na Monro institutu u VirD iniji. To pomalo pla i podse na neke eksperimente CIA sa LSD, pre i a 40 godina. Me utim, izgleda da se od toga odustalo i da se sada primenjuju druga metode. ije **Ta je**, ka Ra **da postoji na da se sposobnost VND izazove i nekim hemijskim sredstvom, ali no e a, in najbolje pomo sredstvo za razvoj ove sposobnosti je zvuk. Oni to rade tako oba uva stimuli sa dva no to u razli izvora muzike i podsti bi-neuralnu aktivnost centra za zvuk, postepeno aktivira i one delove ita u to mozga koji se u svakodnevnim situacijama nikada ne koriste. Poznato mi je da je polovina ljudi koji su u estvovali u ovim eksperimentima, a bili su potpuno neobu i nepripremljeni, do eni ivela ozbiljne mentalne poreme jer u vojsci i sli tajnim laboratorijama ne znaju ni notornu aje, nim injenicu da ovakve **igre** po pravilu vode ka promenama stanja svesti, ne sli psihodeli iskustvu, ali bez upotrebe hemijskih to no nim stimulansa. To se na jednostavan na mo proveriti i malim eksperimentom. Ako stavite prst na levu in e stranu pritisnite vrhom nokta i lagano pomerajte. Kada prona pravu ta to vas naterati da ela ete ku e kinete**.
NASTAVLJA SE

Test zraka smrti
26. oktobar 2002
O TESLINOM tajnom oru ili **zracima smrti** ve ju godinama se pletu pijunske, nau ne, arlatanske i, naravno, lai mre Pa ipak je ke e. itava ta teorija, zbog nedostatka pouzdanih podataka, i dalje nejasna. Zna se da je Tesla eksperimentisao ovakvim ili sli oru i o tome je ostavio neke naznake. Me nim jem utim, postoji pri po kojoj je Tesla, jedne no 1908. poku da ih iskoristi, dodu ne sa namerom da ih a i, ao e, proveri kao oru je. U to vreme, Robert Piri je krenuo u svoj drugi poku osvajanja Severnog pola. Navodno, Tesla je aj obavestio ekspediciju da poku da sa njima nekako stupi u kontakt. NJih je zamolio da zabele sve e ati e se bude dogodilo u dogovoreno vreme. to Prema ovoj teoriji, u no 30. juna, u pratnji svog sekretara D i ord a erfa (njegov sin, D ord erf mladi, jednom prilikom se obratio FBI, nude na raspolaganje svoju malu arhivu Teslinih dokumenata). Tesla je sa i Vordenklajf tornja usmerio zra top preko Atlantika ka mestu na Arktiku, ne zapadnije od prora ni to unatog polo Pirijeve ekspedicije. aja
KATALIZMA U SIBIRU SUTRADAN po je pa eo ljivo da prati sve izve o ekspediciji, o taje eku da biti pomenut i neobi i e an doga ali od ** aj, uda** ni pomena. Tesla se ve pomirio sa porazom kada je stigla ta vest o sna noj eksploziji u Tunguziji, u bespu Sibira. Uni ima tena je ogromna povr ina uma (oko 200.000 hektara), a eksplozija koja se na ula preko hiljadu kilometara, bila je ravna eksploziji 10 do 15 megatona TNT. Tek dvadesetak godina kasnije jedan nau tim je do na lice mesta da eventualno utvrdi uzroke razaranja. Me ni ao utim, i pored ogromne pusto svih prate svetlosnih i zvu efekata, nije otkriven ni jedan jedini trag koji bi ukazao se i, ih nih ta stvarno dogodilo i taj dosije i danas stoji irom otvoren. Prvi je na mesto doga do sovjetski nau profesor Leonid Kalik. Kasnije, 1946. vode sovjetski aja ao nik, i akademik, Aleksandar Kazancev, zaklju je da se ovde dogodila atomska eksplozija, na oko dva i po io kilometra iznad tla **verovatno zbog kvara nekog NLO objekta**. Potom je, 1958. istra ivanje zapo jo eo jedan eminentan sovjetski nau profesor Aleksej Zolotov. I on je kona ostao na teoriji o NLO-ima i nik, no zakleo se da se ne obrijati dok ne obezbedi valjane dokaze. Na e alost, oktobra 1995, kada mu je brada pre preko pojasa, Zolotova je ubio neki religiozni fanatik, koji je tvrdio da je eksplozija bila Bo la ja opomena. U me uvremenu, 1976, Kazancev je do do 1,5 kilograma ao te komada metalne, srebrnkaste legure, prona na obalama sibirske reke Va **Neobi kog ene ka. na legura je sastavljena od 76 odsto cerijuma, 10 odsto lantana i osam odsto niobiuma. Takva legura se ne mo napraviti nama poznatom tehnologijom**, pisao je Kazancev. e Danas je i dalje u opticaju zvani tuma no enje da je eksploziju izazvao ili meteorit ili delovi komete, mada nikada nije prona krater na mestu sudara ili bilo kakvi mineralni ostaci nebeskih objekata. en
PISMO VILSONU PREMA nekim izvorima, Tesla je potvrdio da je zaista izazvao ovaj incident, zahvaljujuse bogovima i to
niko nije nastradao. Tada je, shvativ pred kakvom je odgovorno u, odlu da zauvek rastavi i zaboravi i io na ure za emisiju **zraka smrti**. godina kasnije, u osvit Prvog svetskog rata, ipak se ponovo setio aj est oru Pisao je tada ja. njem predsedniku SAD, Vudrou Vilsonu, sa predlogom da rekonstrui ure ali pod uslovom da se iskoristi samo u odbrambene svrhe. Verovao je da bi sa takvom e aj, pretnjom zara narodi morali pristati da odmah uspostave trajan mir. Nekoliko dana kasnije dobio je samo eni formalno pismo zahvalnosti od predsednikovog sekretara. Tako ni smrtonosno oru nikada nije je obnovljeno, bar ne s Teslinim odobrenjem. Pred kraj rata, 1917. Tesla je uputio Ministarstvu odbrane SAD jo jednu ponudu. Predlagao je da se po njegovom projektu podigne stanica za emisiju **istra kih talasa energije**, koja bi omogu da se iva ila precizno odredi polo neprijateljskih aviona u vazduhu. NJegov plan je, sa nevericom i podsmehom, aj glatko odbijen. etvrt veka kasnije, pronalazak identi Teslinim **istra kim talasima** dobio je ime an iva **radar** i imao je odlu u ulogu u pobedi saveznika. uju Malo je poznato da je Tesla, godinu dana pre tungu eksplozije, u nekim tabloidima ve optu za ke bio en sli incident: tajanstveno potapanje francuskog broda **Lena**. Brod je, 1907, zaista potonuo pod an misterioznim okolnostima, a kako je Tesla neposredno pre toga oglasio da je tako ne u stanju da u to ini, u se logi da je i **Lena** jedna od Teslinih inilo nim rtava.
SUPER TAJNA MORNARICE IZ svih ovih pri istra a, ivanja i naga anja o Teslinim ostvarenim i neostvarenim projektima, decenijama ve izrasta itava mitologija o nestanku njegovih najva nijih rukopisa, kao i teorija da je Tesla ubijen, jer je po ukusu ameri vladinih agencija uvek bio nagla nekooperativan. S druge strane, Tesla je bezbroj kih eno puta ukazivao kakve opasnosti kriju neki od njegovih projekata, a prijateljima je govorio o svojim strahovima da njegovi projekti ne do u pogre ruke. u ne Tokom 1943. u ameri mornarici se radilo na super tajnom eksperimentu, koji je i dugo godina kasnije koj bio poznat samo nekolicini ljudi. I oni koji su u njemu u estvovali nisu znali im se dogodilo. ta Od kada je Stiven Hoking objavio da je putovanje kroz vreme teorijski mogu tom pri su po da se e, om eli bave nau i ufolozi, novinari i autori pisama nici italaca - ili gotovo sve mo da govori ili drolovku u to e i ruci. Grozni je zapo pretraga kroz stare arhive da se prona zlatna koja bi dovela do avo ela e ica **nepobitnih** dokaza da je novi lav teorijske fizike imao potporu i u svojim velikim prethodnicima. Onima koji su se dosetili da jojednom pregledaju dokumentaciju o legendarnom **Filadelfijskom eksperimentu** slo se i poslednji deli io mozaika. Kako za sada, naravno, ne postoji nijedan dokaz putovanja kroz vreme, za ovu svrhu poslu je ne ilo to to najvi podse na dokaz: delo i ime nedodirljivog autoriteta. U slu zlosre razara USS **Elrid e a aju nog a ** steklo se i jedno i drugo.
(NASTAVLJA SE)

Odlazak posle - duge
27. oktobar 2002
Pi Dragana Savi e: **FILADELFIJSKI eksperiment** je dobio takvo ime jer se slu odigrao u luci ameri mornarice u aj ke Filadelfiji, 1943. godine. Prva ideja je bila da se poku sa projektom nevidljivog radara. Eksperiment se, a me utim, lo zavr Umesto da brod postane radarski nevidljiv, postao je **opti nevidljiv, a potom je e io. ki** nestao kroz ne se u nau fantastici naj opisuje kao vremenski tunel - pi u svojoj knjizi to to noj ee e **Teslino tajno oru Aleksandar Milinkovi je** . Kada su generatori kona prestali da rade, brod se ponovo pojavio. Nekoliko no lanova posade je otkriveno kako besciljno luta, nesvesni gde su i im se dogodilo. Drugi su ostali, tumaraju po brodu kao da su ta i nevidljivim nitima vezani za njegovu nu strukturu. Kasnije je to obja eli njeno injenicom da ljudi nikada ranije nisu bili izlo tako sna eni nom uticaju elektromagnetskog polja. Za sve koji su gledali film **Filadelfijski eksperiment 1 i 2** ili su knjige itali arlsa Berlica i Vilijama Mura, izjava Ala Bieleka, jednog od mornara sa broda, mogla bi da bude odlu i tas na vagi. uju
AJN TAJN - SAVETNIK PREMA njegovoj pri **Filadelfijski eksperiment** se zaista dogodio. Ako to iko mo da posvedo onda i, e i, bi to trebalo da bude on, jer tvrdi da se nalazio na palubi **Eldrid u vreme kada se eksperiment izvodio! a** To je svakako vi nego ubedljiv razlog da mu se veruje - ukoilko bi, naravno, mogao da pru bilo kakav e i ozbiljniji dokaz. Bielek jedino otkriva da zna koji veliki nau su u nici estvovali u eksperimentu, i navodi: **On je rukovodio itavim projektom, ifrovanim pod nazivom *Projekat duga*, sve do 1942. godine, kada je namerno po da ga ometa i sabotira, a zatim se potpuno povukao, kada je shvatio da mornarica i eo e ljude na brodu upotrebiti kao zamor e. Nekoliko meseci kasnije, Tesla je prona mrtav u svojoj i en hotelskoj sobi. Dr D fon Nojman, navodno Teslin zamenik i on ovek koji je bio zadu da 1947. obnovi projekat, po je en to od posade iz uvenog Rouzvel incidenta dobio nekoliko dragocenih informacija. Bielek tvrdi da je tada iz analognog projekta preba u digitalni. en Tomas Taunsend Braun, jedan od najve fizi sveta, poznat po tzv. Bifeld-Braunovom efektu, ih ara tendenciji kretanja ka pozitivnom polu u kondenzatorima velikog elektri naboja. Manje je poznat njegov nog rad na elektrogravitaciji u kome je dokazao da u laboratorijskim uslovima, mali diskovi gube te pa i inu, ak lete, kada poseduju elektrostati naboj. ki Po Bieleku, Braun je bi zadu za specijalan antenski sistem na **Elrid Me en u**. utim, do iveo je nervni slom samo dva meseca pre po etka eksperimenta. Albert Ajn tajn, tih godina, verovalo se da je odlu da se potpuno povu iz nau rada. I zaista iz tog io e nog perioda ne postoji nijedan njegov objavljeni rad ili bar nau izjava. Ipak, on je u na estvovao u projektu u svojstvu nau savetnika. nog VREMENSKI TUNEL PREMA Bielekovoj knjizi o ovom doga aju, slede rezultate ostvarene u **Projektu duga**, od 1963. su i zapo radovi na stvaranju vremenskog tunela, koji bi omogu usmereno kretanje napred i nazad kroz eli io vreme. NJegova pri dalje li na nau fantastiku. a i nu
Sa manjim prekidima, eksperiment sa vremenskim tunelom je nastavljen, sada pod imenom **Projekat Montouk**, na Long Ajlendu, kod NJujorka, sve do 1983. Bielek i Preston Nikols, nau koji je neposredno bio uklju u realizaciju **Montouka**, tvrde da je ve nik en tad bila potpuno osvojena mogu nost bezgrani putovanja u pro nog lost, ali se u budu nost moglo putovati samo do 2011. godine. Posle ovog perioda putovanja su mogu samo u stanju izmenjene svesti. a Zanimljivo je da smo u jednom drugom istra ivanju tako do do 2011, kao grani godine. Jedno e li ne italijansko udru enje koje se godinama bavi projektom izgradnje vremeplova, tvrdi da je zasada putovanje u budu nost mogu samo do - 2011. godine. e
NEVIDLJIVI BROD ONO navodno, nije po za rukom Tesli i Ajn to, lo tajnu u **Filadelfijskom eksperimentu**, uspelo je kompaniji **Vosper Tornikroft** iz Sautemptona, Engleska. Posle nekoliko godina, oni su priveli kraju dizajn broda na kome je primenjena ista stelt tehnologija kao na poznatom F117A, bombarderu - ve**vi enom** u Bu anovcima. Brod imati i tipi vodeni dodatak: vodenu pumpu sa mehanizmom za raspr e no ivanje koji oko njega stvarati maglu, potrebnu i radi dodatne za **vrelih** ta e tite aka, kao su izduvni gasovi to motora. Kompjuterske simulacije su pokazale da je novi brod spreman za proizvodnju jer sa potpunim sistemom za izgleda kao mali ribarski brod. tite
BESPILOTNE LETELICE U TESLINIM dokumentima nalazi se i njegov opis bespilotnih letelica, koje su vojske velikih sila usavr ile mnogo godina kasnije. Jedini problem zbog kog Tesla nije dalje odmakao u svojim zamislima je taj za to ve svojih pronalazaka nije imao odgovaraju lake i jake materijale. inu e O bespilotnim letelicama Tesla pi e: - Na izvestan nesavr na mogu je, pomo dana radio-elektri ure odbaciti avion, en in no u njih nih aja, primorati ga da leti pribli jednim odre no enim pravcem i da izvr izvesne radnje na daljini od vi stotina i e milja. Ma inom ove vrste, mo se upravljati na vi na i ja nimalo ne sumnjam da se ona mo e e ina, e pokazati korisna u ratu... Ja sam posvetio godine rada prou avanju te stvari i prona sam sredstva ao kojima se na lak na mogu posti ova i jove in i a udesa.
Nastavlja se

Gospodar munja i gromova
28. oktobar 2002
Pi Dragana Savi e:
O TESLINIM istra ivanjima u Kolorado Springsu jouvek ne postoji potpuna slika, iako je dnevnikom svojih eksperimenata iz tih dana ostavio dokumentaciju kakvu bi nau po nici eleli da imaju i o svemu drugom se bavio. Istina se verovatno nikada ne saznati. Svojim asistentima se nije poveravao, a sve drugo ime e je ostalo nezabele u dnevniku, ostalo je sa to eno uvano u njegovom nepogre ivom pam enju. Na mestu gde je Tesla 1899. obavio jedan od svojih najzna ajnijih eksperimenata, u Kolorado Springsu oko 100 kilometara ju od Denvera, danas je sedi nekoliko kompanija koje se bave opti in no te kim enjeringom i naravno, NORAD, ameri komanda protivvazdu odbrane, koja je sme ka ne tena u utrobi planine ejen. Ono se doga u Teslinom laboratoriji u Kolorado Springsu i danas zanima nau to alo nike irom sveta. LJudi koji su imali prilike da posmatraju se doga na vrhu drvene gra ta a evine od 60 metara sa visokom bakarnom antenom, pri su kako su na sve strane skakale varnice, i do njihovih nogu i prolazile kroz ali ak njihove cipele! Jednom de se dogodilo da varnica iskoiz hidranta na ulici u gradu i napravi luk od aku i deset centimetara do zavrtnja koji je dr u ruci. Ponekad je sva trava oko laboratorije bila okupana ao metalnoplavom svetlo u. Niko, me utim, nije znao da je ovek u laboratoriji tek samo pode avao aparate da bi se pripremio za najspektakularniji i jedan od najve eksperimenata svih vremena - pi Aleksandar ih e Milinkovi knjizi **Teslino tajno oru u je**. - Kao sporedan efekat eksperimenta postavljen je do sada neprevazi rekord: najve munja koju je en a ovek stvorio, du oko 40 metara. ine
MUNJE U TALASIMA TESLINA bila je da proizvede elektri impuls velike snage i da ga usmeri ka Zemlji, jer je tlo odli elja ni an provodnik. O ekivao je da bi struja usmerena ka tlu mogla da putuje bez prekida, kao radio-talasi, i to brzinom svetlosti. Kada bi talas stigao do suprootnog dela planete, vratio bi se nazad, kao se vodeni to talas odbija ka izvoru kada nai na prepreku. e Sli je u no injeno 1950. godine, sedam godina posle Tesline smrti, kada su prvi radarski talasi upu ka eni Mesecu i zatim primljeni u povratku. Sedamdesetih godina na ovaj na je napravljena prva mapa Venere. in Ova nebeska tela su milionima kilometara daleko od nas. Otuda je slanje elektromagnetskog talasa kroz Zemlju, svega oko 5.000 kilometara u pre niku, prava igra. Naravno, Tesla nije proveravao svaku svoju misao. Ipak, nije odoleo da 3. jula 1899, kao pravi moderni haker, **odvrne** transformator do kraja i vidi se dogoditi. O tome je pisao u svom dnevniku. ta e Taj dan nikad ne zaboraviti - pisao je Tesla kasnije. u Transformator je bio dobro uzemljen, antena postavljena i pouzdanim kablovima obezbe direktna veza ena sa elektranom. Tesla je iza napolje da bi pratio promene, na cipelama je imao osam centimentara ao debete gumene izolatore, a zatim dao znak svom pomo niku Kolmanu Situ, da uklju transformator. Svi i vra talasi su jedan za drugim dodirivali antenu, a zatim se odbijali od nje prave munju. Prve munje su eni i bile duge oko metar, a kasnije pet, pa i 15 metara. Kada su dostigli 25 metara po je i grmljavina. Posle ela 30 i 35 metara, grmljavina se i u obli ula njem gradu koji je udaljen 40 kilometara. Kada je nastala ak
ti Tesla je ljutito pozvao elektranu da pita za su ga prekinuli usred eksperimenata, ali je dobio ina, to odgovor da je upravo njegov eksperiment kriv u gradu ne gori nijedna sijalica. to Zbog toga su ga, je ova pri stigla do Pentagona i CIA, proglasili najve hakerom u istoriji. im a im Ova pri samo je deliistine o Tesli, mitovi su mnogo a ve Iz svih naga i. anja o Teslinim ostvarenim i neostvarenim projektima, nastala je i teorija o tome da je on mo ubijen, jer nije bio kooperativan sa nastojanjima velikih sila da njegove pronalaske koriste u ratnoj da ma ineriji. Kao najprepovod za gotovo neverovatnu tvrdnju, navodi se njegovo odustajanje od projekta i **Duga**.
VE ITA ENIGMA ZANIMLJIVO je da ni agenti FBI, koji su Teslu i njegove prijatelje pratili u stopu, nisu sa precizno u mogli da tvrde kada je Nikola Tesla ta umro. Agent FBI, u no izve direktoru, u dokumentu od 12. 1. 1943. ka taju e: - Naknadno istra ivanje je pokazalo da je Tesla umro 8. januara a ne u etvrtak, 7. januara, kao je to navedeno u teleksu od 9. januara!? Ovaj podatak naveo je **optimiste** da Tesla zauvek nikada nije ni oti Me njima su i sledbenici ao. u uvene **Unarijus** akademije iz San Dijega u Americi, koji tvrde da imaju stalnu komunikaciju sa Teslinim zvezdanim bi koji se nalazi u kosmosu. Iako su mnogi skloni da pomisle da je to glupost, em ista injenica je da su **vanzemaljci** sa **Unarijusa** svojevremeno uspe sara no ivali sa mnogim vladama sveta, i ak sa nekim na dr im avnim organima. Za Teslino ime ipak se esto vezuju bizarne pojave i istra ki poku Neki od njih su definitivno iva aji. **zabavni**, neki sadr i delove istine - ali svi zajedno se svode na e injenicu da je Tesla projektima i idejama posle Kolorado Springsa - o emu svedo tragovi Tesline misli danas u svetu - ostavio u nasle i e e materijal kome jo dugo nau nisu bili dorasli. Na njegovim zamislima zasnivani su i zasnivaju se nici bezbrojni poku nau aji nika i laika da se ostvare zna nau i pronalaza prodori. Generalno, danas ajni ni ki se ipak nedovoljno zna ko je i koliko uspeo da ostvari Tesline zamisli. Da polje interesovanja laika za Teslu raste direktno srazmerno stalnim prakti ostvarenjima ideja koje je Tesla jodavno postavio: od nim televizije i globalnih komunikacija do be nog prenosa i neiscrpnih izvora besplatne energije. Tome u prilog i govori i okantan podatak da o Tesli na Internetu postoji preko 70.000 sajtova, je vi nego zauzima to e to nekoliko vode holivudskih zvezda zajedno! ih
TESLA I MARSOVCI PRONICANJE u tajne kosmosa je verovatno bio jedan od prvih i najdu Teslinih snova. Ma je da ih tao jednoga dana uspostavi vezu sa vanzemaljskim civilizacijama. Ta pre sto godina, 1899, tvrdio je da je no primio neke **inteligentne** radio-poruke iz vanzemaljskog izvora i stalno je ponavljao da **marsovci statisti postoje**. Jo ki 1893. godine je napravio nacrt svemirskog broda na elektri pogon. ni NJegov izum sve do ove decenije niko nije uzimao za ozbiljno. Ali od 1997. po je da leti i prvi avion sa eo do sada - delimi ugra no enom Teslinom idejom. Taj avion bio je jedan od najopasnijih bombardera nad na nebom u toku NATO napada na Jugoslaviju B-2, vredan koliko i njegove te u zlatu - ka im etiri ine e Milinkovi - To je prvi vazduhoplov koji za pogon ne koristi samo aerodinami uzgon vei fenomen . ki elektromagnetne gravitacije. Trenutno se radi sa prototipovima ovog aviona koji bi za rad trebalo da koristi i jonosferski elektri ni
potencijal, da bi u budu nosti bio potpuno zamenjen klasi pogonski sistem aviona. Tek tada ostvari se ni e Teslina ideja o elektri nom avionu kakav je i prvi Teslin **kosmi brod**. ki
(K r a j)

Nikola Tesla Pod Prismotrom FBI - Dragan Savic

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Nikola Tesla Pod Prismotrom FBI - Dragan Savic

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

NIKOLA TESLA POD PRISMOTROM FBI (1)

Tajna u dosijeu Tesla

pojavljivanje novih dokumenata, naravno, jo e podupire takvu nadu. vi

NIKOLA TESLA POD PRISMOTROM FBI (2)

NIKOLA TESLA POD PRISMOTROM FBI (3)

NIKOLA TESLA POD PRISMOTROM FBI (4)

NIKOLA TESLA POD PRISMOTROM FBI (5)

NIKOLA TESLA POD PRISMOTROM FBI (6)

NIKOLA TESLA POD PRISMOTROM FBI (7)

NIKOLA TESLA POD PRISMOTROM FBI (8)

ZA BEZBEDNU OTAD BINU U NOVOM telegramu od 1. marta 1941. godine, pi e:

NIKOLA TESLA POD PRISMOTROM FBI (9)

NIKOLA TESLA POD PRISMOTROM FBI (10)

NIKOLA TESLA POD PRISMOTROM FBI (11)

REKE TEKU NEBOM

NIKOLA TESLA POD PRISMOTROM FBI (12)

NIKOLA TESLA POD PRISMOTROM FBI (13)

NIKOLA TESLA POD PRISMOTROM FBI (14)

NIKOLA TESLA POD PRISMOTROM FBI (15)

NIKOLA TESLA POD PRISMOTROM FBI (16)

You might also like