DANTEOVA BOANSTVENA KOMEDIJA

Komedija je nastala u doba Danteovog progonstva (Dante je prognan iz Firence 1302.), verovatno posle 1307. godine. Rad na njoj je potrajao do kraja pesnikovog ivota (1321.). ((Razdoblje od 15 godina.)) Delo se irilo kao rukopis u manjim celinama. Pakao i istilite su bili objavljeni do 1319., a ceo Raj je postao pristupaan itaocima tek posle pesnikove smrti.

FORMA? Genoloko odreenje :

ep sa dramskim i lirskim elementima; de Sanktis: nacionalna Biblija ; sveukupnost.

U Boanstvenoj komediji ima epske materije a nije epopeja, ima lirskih partija a nije lirika, ima dramski zaplet (elja za spasom, tenja prema apsolutnom i prepreke tim ciljevima) a nije drama. To je jedna od onih divovskih, iskonskih konstrukcija koje su prave enciklopedije sadri sve pesnike motive i oblike. (Spev se ne moe nazvati ni dramskim ni lirskim ni epskim. On nije nita od toga ponaosob, pa ni samo jedna sinteza. On je sasvim svojevrsna organska meavina svih elemenata svih rodova. Apsolutno individualan, neuporediv sa ma im drugim.)

Alegorina poema : Dante je od srednjovekovne tradicije preuzeo formu alegorine poeme.

TOTALNOST EPSKE VIZIJE Prikazivanje totalnog sveta posredstvom ambijenta, prizora na koje putnik nailazi diktirali su savren red i strogu ekonominost u stvaranju likova i u pripovedanju njihovih sluajeva. irina totalnog sveta se otvara prema svim aspektima realnog sveta posredstvom obilne upotrebe epskih poreenja sloenih pomou razliitih slika iz prirode i ljudskog iskustva uopte! Epsko zbivanje, fantastino, zagrobno zbivanje, dopunjava se prepoznatljivim, iskustvu svih ljudi zajednikim slikama...

Knjievna genologija = knjievni rodovi i vrste anrovi U Italiji je Dante dugo bio zaboravljen. Prema Stendalu, Dantea su oko 1800. u Italiji prezirali. On je probuen zahvaljujui risorimentu (preporodu) politikom, socijalnom i kulturnom pokretu u Italiji koji je doveo do nacionalnog osloboenja i ujedinjenja 1870. godine. Italijanske sveanosti u ast Dantea iz 1865. godine bile su preludiji nacionalnog ujedinjenja. Poema: - termin koji se u naem jeziku koristi kao stilski ulepan izraz za pesmu, pre svega obimniju pesmu u kojoj se prepliu elementi lirske poezije sa narativnim elementima - u francuskoj knjievnosti poema je oznaka za filozofsku liriku - u ruskoj literaturi, poema oznaava svako obimnije pesniko ostvarenje narativnog i misaonog sadraja poev o epa - kod Nemaca se re poema koristi za neku pesmu u devalvirajuem znaenju. Epska knjievnost ili EPIKA: prikazuje zbivanje u ljudskom drutvu ili mitsko zbivanje vano za tu zajednicu; Kajzer: Epika je due knjievno delo napisano po pevanjima ili po glavama u stihu (ep) ili u prozi (pripovetka ili roman); dakle, epika = epska poezija + proza. Epske vrste mogu biti u prozi ili stihu, manjeg ili veeg obima: ep, epska pesma, legenda, bajka, mit, anegdota, basna, aljiva pria, pripovetka, novela, roman.

DRAMATINOST KAO DIMENZIJA KOMEDIJE irina epskog sveta je intenzivirana dramskim elementima... Dramatini kontrasti, naroito u Paklu, posledica su unutranje osobine Komedije, koja se temelji na polarnosti dobra i zla... Bogatstvo dijaloga odaje dramsku struktuiranost mnogih epizoda Komedije... Ipak, ovo je samo vana komponenta temeljnog, epskom gradivu primerenog pripovedakog plana...

Tercina ili terca rima je Danteova strofa (nije isto to i tercet = bilo koja strofa od tri stiha);
on ju je stvorio za Komediju. Sastavljena je od 3 stiha (simbolika broja 3!) jambski intoniranih jedanaesteraca endekasilaba. (Komedija ima preko 14 hiljada stihova.) Podesna je za neprekinuto ((narativno)) izlaganje zato to su joj strofe povezane preko karakteristinog rasporeda rima: svaka rima se javlja triput: rimuje se 1. i 3. stih, a 2. stih se vezuje za 1. stih sledee strofe aba bcb cdc... mnmn. Ova metrika forma povezuje princip beskonano progresivnog ulanavanja sa principom neumitne strogosti.

JEZIK I STIL JEZIK Komedije ima za osnovu toskanski , odnosno firentinski dijalekat. On je u potpunosti iskorien: Komedija koristi i akademske izraze i narodni govor, argon i arhaine oblike. Prisutni su i: galicizmi, neologizmi (rei koje je Dante sam skovao), latinizmi (kada je ton kazivanja svean ili uen ili kada se govori o plemenitim osobama ili vanim zbivanjima). Italijanski narodni jezik je uao u knjievnu upotrebu tek koju deceniju ranije pre Dantea je korien samo za ljubavnu liriku u stihovima Gvinicelija i Kavalkantija (Sicilijanska kola) i u nekim proznim delima.
*Dante je zasluan i za ime tree poetske kole 13. veka (pored sicilijanske i toskanske) dolce stil nuove slatki novi stil, koji pominje u istilitu kroz usta Bonaunte iz Luke i tako mu daje ime. Ovo je ime trebalo da oznai raanje nove italijanske poezije. Osnovna tema ovog stila je slavljenje ljubavi prema plemenitoj eni koja moe da prui blaenstvo mukarcu. U pitanju je produhovljena ljubav ona je unutranja i iskljuuje spoljne dogaaje, a izraava se kroz uzvien i elegantan govor. Ljubav se poistoveuje sa plemenitou due, pa se, prema tome, shvata kao izvor moralnog savrenstva i put ka Bogu uz pomo ene-anela. U osnovi ove ljubavno-refleksivne poezije nije oseanje, nego kontemplacija tog oseanja.

Dante se smatra ocem italijanskog jezika jer, iako nije prvi koristio narodni jezik za pisanje, on ga je osposobio da se na njemu moe napisati bilo koje knjievno delo. Pojava Komedije znaila je pobedu toskanskog dijalekta koji postaje zajedniki jezik svih Italijana. Ostali do tada korieni dijalekti ostaju samo lokalni. Komedija je dovela do jezike unifikacije savremenog italijanskog jezika. De Sanktis: Danteova namera je bila da od vulgarnog jezika uini ono to je bio latinski: ne jezik naroda, nego trajan i nepokvarljiv jezik uenih ljudi.

Toskana planinska oblast u srednjoj Italiji; glavni grad Firenca. Gvido Gviniceli pesnik i profesor knjievnosti iz Bolonje. Dante roen u porodici plemenitog gradskog i gvelfskog porekla. U vreme njegovog roenja porodica, istina, nema ba sjajan status. Njegovo pravo ime je Durante, a Dante je deminutiv tog imena. Upisan je u kolu u franjevakom manastiru Santa Kroe. Ovde se upoznao i sa Brunetom Latinijem i sa Gvidom Kavalkantijem.

STILski vlada raznovrsnost: Dante koristi veliku skalu stilova od traginog do kominog, od poniznog do sveanog, od grotesknog do narodnog. Danteova upotreba stilskog kontrastriranja je novost u umetnikom epskom pesnitvu. On promenom sredine i pesnikog tona (opisujui prelazak iz jednog u drugi deo onog sveta) bez najave ili postepenog prelaza sugestivno na itaoca prenosi strahotu ili velianstvenost vizije...

KOMPOZICIJA Komedija ima tri dela u 100 pevanja. Sva tri dela imaju po 33 pesme, s tim to Pakao ima i uvodnu pesmu, dakle 34 pesme. Naelo kompozicije predstavlja alegorijski simbolizam brojeva. BROJ 3: Prema srednjovekovnoj simbolici struktura Komedije se bazira na svetom broju 3 da bi se izrazilo (simbolizovalo) Sveto trojstvo kao ivotni princip sveta. (Otuda sumnja da je XI pevanje kasnije umetnuto, te je stoga pokvarilo niz brojeva 3). Due grenika su razvrstane u tri grupe, kao i due pokajnika i due blaenih. (Ovaj broj, kad se pomnoi sam sa sobom, daje broj 9 broj krugova u paklu, istilitu i raju.) Tri zveri se javljaju pesniku na poetku puta. Tri vodia ga vode na njegovom putu. Tercina kao oblik podrazumeva broj 3

BROJ 10: Savrenstvo se odraava i u broju 10. Primena savrenog broja kao kompozicionog principa se sree u Paklu Pakao ima 9 krugova i predvorje. istilite (koje ima 9 delova) i zemaljski raj zajedno daju broj 10. Raj ima 9 neba + Empirej.
(U Paklu Dante daje 10 nasilnika protiv blinjeg.)

BROJ 100: Ovaj broj (ukupan broj pevanja) je savreni broj u mistinom tumaenju brojeva.

DANTEOVI IZVORI Zamisao da se opie drugi svet nije originalna: narodna tradicija: legende, vizije Homer, Vergilije i Ciceron (U Scipionovom snu Scipion biva prenesen na Mleni put i onde od svog oca i dede dobija filozofsku pouku i predskazanje sopstvene sudbine. Tu je i devet krugova, ili bolje rei sfera, od kojih je sainjen svemir. Susret u nebeskim visinama sa pretkom koji svom potomku predskazuje buduu ivotnu sudbinu, Danteu je dao podsticaj za epizodu sa Kaagvidom.) Hrianska tradicija

iv: moda ovo nije dobro zapaziti, poto u Jarugama pominje i 10 avola!

Raznolikost motiva Kurcijus: Komedija poinje scenom u kojoj je junak zalutao u umu, to je motiv francuskog vitekog romana. Ovaj se motiv javlja i u srednjovekovnim latinskim pesmama o vizijama. Takve pesme ponekad koriste motive iz Otkrovenja Jovanovog, pri emu se deava i da se kao vodi u nadzemaljski svet pojavi neki antiki mudrac, kao u Komediji. Razliitim rodovima srednjovekovne knjievnosti su zajedniki i toposi komike kod Dantea, na pr. epizoda sa avolom (Pakao XX do XXIII).

UNIVERZALNOST Dante za osnov uzima hriansku tradiciju i formu ali se slui i svim materijalom nauke i profane tradicije (priama paganskog sveta). Klasini i hrianski likovi svi su na okupu. Tako je i ostvario univerzalni svet kulture za kojim su toliko udeli ueni slojevi njegovog vremena. Dante je najava renesanse, a ipak pripada kulturi srednjeg veka. U srednjem veku pesnitvo je najnia disciplina. U takvim okolnostima Dante stvara vlastito delo, pesnika koji kao takav ne postoji u srednjem veku i ima potrebu da delo opravda, da teoloki opravda svoje delo teoloki pesnik teolokom retorikom, formama mora da opravda svoje delo. Dante e se u izgradnji svog dela sluiti hrianskim primerima. Sistem hrianske vrline i grehova, model neka vrsta arhitektonike, geografija (onog sveta) ali nadilazi taj okvir time to nadograuje svoju Komediju paganskim likovima. Meanje antike i hrianske mitologije na pr. divovi koji su se pobunili protiv Jupitera su zajedno sa pobunjenim anelima. Prvo idu demoni iz grke mitologije (Haron, Minoj, Harpije, Gorgona, Kerber)... Dante je veto uskladio stvarne ljude, svoje savremenike prijatelje i neprijatelje, bliske istorijske linosti i legendarne i biblijske figure, kao i likove iz antikog mita.
De Sanktis: Drugi svet kraj istorije, kraj prie, pogled na dovreno delo. Konana vrednost i mesto svih pojava. Reenje svih pitanja: sudbine, slobode i smisla. Nema promene, nema prostora za umetnost tako bi bilo da Dante nije omoguio prodor ivotu. Povratna sprega: ivot baca svetlost na onostranost, a onaj drugi svet seni ivot. Zapravo, ostvaruje se jedinstvo ovozemaljskog i onostranog: putene seni.

ALEGORIJA Alegorija je esta u srednjovekovnoj knjievnosti i odgovara religioznom duhu Komedije.

Toposi opta mesta, kliei, formule koji se iz antike knjievnosti prenose u zapadnu knjievnost preko srednjeg veka. Kasnije e to jo najbolje uiniti Vijon u svojim Zavetanjima. Alegorija stvarnost koja nema vrednost po sebi, ve prema onome na ta ukazuje. Po hrianstvu, poezija je: - la - odea istine alegorija instrumentalizovani govor (logos - leksis)

Alegorino znaenje Komedije

ovek koji je sruen u mrak zabluda i greha da bi se spasao mora da upozna runou greha i poloaj kanjenih nesrenika (Pakao), zatim da se oisti od krivice (istilite) i najzad da se ist od greha i sa duom pravednika popne u kraljevstvo blaenstva (Raj). Imaginarno putovanje kroz zagrobni svet ima alegorijsko znaenje. Pesnik je izgubljen u umi greha, suoen sa iskuenjima koja donose grene strasti. Njegov put kroz svet mrtvih silazak u pakao i uspon kroz istilite (gde se dua oslobaa greha) i kroz raj oliava put spasenja! Ljudska dua spoznaje prirodu greha, isti se od njih i penje se, preobraena, ka rajskom blaenstvu.

Alegorinost likova
Alegorijski: Dante je dua, Vergilje razum ili filozofija (znanje, scientia) , Beatria milost Boja, intelekt koji je iznad razuma ili teologija (via mudrost, sapientia)
!

(Njima odgovarajua raspoloenja su: teskoba, sumnja i poverenje.) Uz pomo razuma se dolazi do saznanja i duevnog preobraaja koje pesnik doivljava prolazei kroz pakao i istilite. Meutim, do rajskog blaenstva Dante stie tek zahvaljujui Beatrii u ijem se liku otkriva uzviena duhovna ljubav, nepomuena vera i boanska milost. (Beatrie je i poslala Vergilija da povede pesnika putem spasenja u trenutku njegove duevne slabosti.)

Alegorina vizija drugog sveta

Drugi svet je alegorija ovog sveta (i to sveta srednjeg veka). Drugi svet se gradi prema ustrojstvu ovozemaljskog. Drugi svet odslikava etiki i moralni aspekt naeg sveta. On pokazuje kakav bi ovaj svet morao biti prema zahtevima filozofije i morala. On je svet pravde i mira, svet boji. Danteova Komedija je alegorina vizija drugog sveta. S hrianskog gledita vizija i kontemplacija drugog sveta su dunosti vernika i put ka savrenstvu. Vizija drugog sveta je u sutini istorija misterija due u ona tri stanja to ih duhovna komedija due naziva: ljudskost, oienje i preporod. Oni odgovaraju svetu pakla, istilita i raja. To je dua zamraena ulima, u isto ljudskom stanju, koja se, osloboajui se i istei se od puti, proporouje i ponovo postaje ista i boanska.

Emancipacija filozofije kao ancile teologike! Dante spaja filozofiju i teologiju u svojoj alegoriji razum i milost, Boga i nauku pa gradi od toga harmonian svet, dajui svemu odreeno mesto.

OSNOVNE TEME

U Komediji se epski opisuje put uzdizanja due, put kojim Dante, simbol grenog oveanstva, kree uz pomo Vergilija, simbola razuma, kroz pakao i istilite, a zatim uz pomo Beatrie koja je simbol boanske milosti i objave, kroz raj, da bi upoznao sve grehe i puteve ka dobru i da bi se proien uzvisio do neposredne vizije Boga, odnosno spasa. Osnovna tema Komedije je SPASENJE. (Centralni mit misao o spasenju, put uzdizanja due.) (U istilitu Vergilije objanjava Katonu otkud njih dvojica tu: Poslat sam na zadatak mio / da ga spasim...) Spasenje je povezano sa temom ljubavi. (Beatrie je najvie spasenje u liku ene emanacija Boga. enska potencija posreduje ka kosmosu spasenja sveta.) Pokuaj da vlastito spasenje obezbedi preko sopstvenog dela, nasuprot putem institucija. Dante izmeta stvari preko poezije trai spas. Poezija moe spasti oveka ovo je ideja koju Dante iznosi. Razmilja o vlastitom spasenju u pomo poezije. Spasenje drutva ide istim putem kao i spasenje pojedinca. Drutvo koje ivi u neslozi je rob materije. Kao to ovek ne moe ii ka spasu ako ne pobedi telo, tako i drutvo ne moe iveti u slozi ako se ne pokori jednom vladaru koji e obezbediti vladavinu zakona, odnosno razuma. LJUBAV Ljubav kao cupiditas i kao karitas (agape) stupnjevitost, put navie. (Ascensus uspinjanje ka gore u platonskoj ljubavi. Lepota i dobrota se u toj taki realizuju. Agape veza boga i ljubavi.) Motiv produhovljenog Erosa koji vodi ka nebeskom spasenju na njemu je izraen lik Beatrie. Ljubav se javlja kao duhovni putokaz ka transcendentnoj sferi. (Bernard od Klervoa izdie ideju enskog i ljubavi, preko ara duhovne kontemplacije, do lika Majke Boije.) Dante gradi sopstvenu originalnu erotologiju na odjecima platonizma, provansalske lirike i hrianskog poimanja ljubavi. Eros je na posve nov nain osmiljen i uoblien kao tenja i svojevrstan podsticaj ka spasenju due. Pesnik kroz svoju poeziju oivljava enski princip olien u Beatrie, koju stavlja u sredite kao sutinski neophodan preduslov spasenju. Ljubav je ovde kao i u oksitanskoj lirici usmerena prema vrlini i postizanju duhovnog blaenstva. (Iv: ena / ljubav kod trubadura i Dantea razlike: 1. U oksitanskoj lirici u pitanju je pojedinana ena, a kod Dantea je Beatrie olienje enskog principa. 2. u oksitanskoj lirici ljubavlju se postie vrlina, a kod Dantea spas!)

Emanacija 1.izlaenje, izviranje, isticanje, zraenje, isijavanje; 2.ispoljavanje, oitovanje 3.oivotovorenje, otelovljenje; Epifanija prisutnost boanstva, pojava boanstva u ljudskom obliku; Ekstaza 1.zanos, zanesenost, ushienje, stanje izvan sebe; 2.u mistici stanje neposrednog sjedinjenja sa boanstvom; Egzaltacija 1.zanos, zanesenost, ushienost 2.uzbuenost, uzbuenje, razdraenost 3.uzdignue u vii poloaj;

Koncept ljubavi koja se oslobodila strasti: Gospa je morala prei put smrti kako bi prosvetljenog pesnika oslobodila ljubavi strasti. Prolaskom kroz smrt ona ostaje urezana u pesnikom umu kao veita insipiracija, misao vodilja. Eliot: u XVII pevanju Vergilije upuuje Dantea u prirodu ljubavi: Ni tvorac ni njegovo edo nikada nije bio lien ljubavi. Pesnik u Komediji prolazi kroz svojevrstan san o smrti. On mora proi put pakla... to ovde podsea na nekakvu izokrenutu Orfejevu priu. Euridika Beatrie koja se vraa po Dantea Orfeja, izvodi ga iz podzemlja ka zvezdama (simbol nade). Krajnji uzrok svega je ljubav prema bogu ljubav preobraava bie ovde je taj momenat bitan. Beatrie je i realna ena i simbolika figura. Dante joj se obraa i alegorijski i realno.

DANTEOVA KARTOGRAFIJA Danteovo geografsko shvatanje svemira: Tri onozemaljska kraljevstva u Komediji imaju strukturu usaglaenu sa shvatanjima grkog astronoma, matematiara i geografa iz 2. veka nove ere Klaudija Ptolomeja: Zemlja je nepokretna taka, centar sunevog sistema. Ona stoji nepokretna u sreditu sveta, oko nje se okreu sunce i ostale zvezde. Polazei od geocentrine koncepcije sveta, Dante predstavlja zemlju kao nepokretnu sferu u sreditu sveta, podeljenu na dve hemisfere. Severna polulopta Zemlje je naseljena kopneni deo se prostire od Ganga na istoku do Herkulovih stubova na zapadu, a na sredini severne polulopte je Jerusalim koji se nalazi tano iznad sredinje take otvora pakla. Pakao ima oblik levka ija je najua taka u sreditu Zemlje. Dijametralno suprotno od Jerusalima, u okean june nenastanjene polulopte, Dante postavlja breg istilita, a na njegov vrh zemaljski raj. Nastanak ovog brega, kao i simetrine paklene provalije, vezuje za Luciferov pad iz raja, kada se strovalio u sredite Zemlje. (Paklena provalija je mesto gde je pao, a Zemlja koja se pred njim povukla napravila je na junoj polulopti usred okeana visoku planinu istilite, sa poloajem na suprotnom kraju od Jerusalima.) Zemlja je okruena sa 9 koncentrinih sfera (neba) koje se okreu jedna unutar druge, a sve zajedno u desetoj sferi. Ova deseta sfera je nepokretna i beskonana. To je nebo Empirej, boravite boga, anela i blaenih.

Pad Lucifera, tog nekadanjeg najlepeg bojeg anela koji se pobunio protiv Boga, odredio je svu buduu sudbinu ljudskog roda sa zavoenjem Eve, ljudskim grehom i otkupom putem Hristove rtve i stvorio paklenu provaliju u kojoj se kanjava onaj to nije odoleo porocima i izazovima zla. Taj pad je takoe izazvao i stvaranje brega istilita kao instrumenta okajanja greha. Tako su onostrana kraljevstva koja je stvorilo hrianstvo vrsto povezana sa ljudskom sudbinom, nadljudskom sudbinom stvaranja i pobunom anela.

FIZIKI I MORALNI PROSTOR Neizmernost fizikih, i od njih neodvojivih moralnih prostora Komedije dobila je racionalnu i strogu geometrijsku preglednost. Zemlja je centar sveta. Bog je u najvioj, a Lucifer u najnioj taki. Bog je izvor svetlosti i ivota, Lucifer je tama i izvor smrti i zla. Najvie nebo je nebo najveeg blaenstva i najblie bogu. Najvea nesrea i najtea kazna su u sreditu zemlje, gde se nalazi osueni Lucifer. vrsta idejna i konceptualna struktura bog najvee dobro, satana najvee zlo. Suprotstavljeni su ak i u smislu fizikog boravita u svetu. ovek sredite sukoba izmeu dobra i zla, sve dok se na vrhuncu ekstaze, izvan sebe, ne izgubi u Bogu i potpuno uklopi u harmoniju univerzuma stopivi se sa ljubavlju koja pokree sunce i ostale zvezde. Lucifer je, kao naelo zla, smeten u sreditu materije na taci najudaljenijoj od Boga. Bog se nalazi na najvioj taci u sreditu svemira. Na najvioj taki zemaljske kugle nalazi se Zemaljski raj u kojem je ovek bio najblii Bogu. Na drugoj strani je Jerusalim gde je Hrist umro. I tako se redom niu mnogobrojna podudaranja i strogo logini meuodnosi fizikog i moralnog do najsitnijih detalja. Meuzavisnost fizikih i moralnih dimenzija vidljiva je i u dosledno sprovedenom stepenovanju grehova odnosno nagrada, prema teini odnosno veliini... Postoji simetrija izmeu vrste greha i vrste kazni, odnosno izmeu prirode zasluge i prirode nagrade... (U Paklu: Laki gresi su u irim krugovima, bliim povrini; tei gresi su u dubljim krugovima. U istilitu je kriterijum podele taj da li je ljubav ovih dua bila upravljena prema zlu ili prema dobru, i ukoliko je prema dobru, da li je u njoj bilo malo ili previe ara. U Raju su blaeni rasporeeni prema tome da li im je ljubav prema Bogu bila pomeana sa svetovnim interesima ili je proishodila iz delatnog ili kontemplativnog ivota.)

MATERIJA vs. DUH & ZLO vs. DOBRO

U filozofskom smislu Dante smatra da je postojbina due nebo, odakle ona silazi u nas. Dolazei od Boga ona ne zna nita, ali ima dve osobine: razum i tenju, odnosno sposobnost da prima ono to joj se svia. Dua tei ka dobru, ali ne zna da razlikuje dobro. Neznanje raa zabludu, zabluda raa zlo. (Mrana uma u koju je Dante na poetku speva zalutao stanje neznanja i zablude.) Zlo, odnosno greh, nalazi se u materiji, odnosno u ulnom uivanju. Dobro se nalazi u duhu a najvie dobro je Bog, odnosno isti duh. ovek mora da se bori protiv tela i priklanja Bogu. Zato mu je dat razum, iz koga se raaju slobodna volja i moralnost ponaanja. Dobro i zlo se razlikuju pomou filozofije. Za filozofiranje je potrebna ljubav, odnosno tenja a prava srea se postie kontemplacijom istine. Biti filozof znai odupreti se strastima i zadovoljstvu, pobediti sebe samoga, sauvati duevni mir. Materija je u Raju prividnost, jedino duh postoji. Ljudi su sene, zemlja je uspomena. U Raju ljudska osoba nestaje, svi se oblici rastvaraju i uzvisuju u svetlosti; to se vie penjemo sve se

vie idealizuje to zanosno preobraenje sve dok se pred licem Boga, koji je apsolutni duh, forma ne raspline i ne ostane jedino oseaj. Pakao je sedite materije prevlast tela i greha. Tu zemaljsko nije samo uspomena, ono je prisutno kazna ne izmenjuje karakter i strast. Ono protiv ega se Dante bori su strasti. oveanstvo je zapalo u ropstvo ula zbog praroditeljskog greha. Bog je zato uzeo ljudsko oblije u liku Hrista i iskupio ljudski greh svojim stradanjem na krstu. Tako je spasao oveanstvo. Zahvaljujui toj rtvi razum je dobio vrednost zbog vere, ljubav zbog milosti. Spasenjem oveanstva svaki je ovek stekao mo da se spasi uz boju pomo. Voen razumom i verom, ohrabren ljubavlju i milou, on moe da se oslobodi ula i da se uzdigne do boga. Pakao je slika zla, odnosno poroka. Raj je slika dobra odnosno vrline. istilite prelaz od jednog do drugog stanja putem kajanja. Svako od nas nosi u sebi i svoj pakao i svoj raj. Zavrni stih sva tri dela ima re zvezda - jedini pravi cilj je tenja ka svetu svetlosti.

DANTE KAO LIK Dante nije uesnik u drami ve posmatra borbe dveju sila: materija (put, elja) i duh. Komedija je istorija pobede duha, trijumf duha jedino duh zapravo postoji. Ali, to rezultira postepenim nestankom oveka. Pesnikov put kroz zagrobni ivot je put ivog oveka, koji, kako De Sanktis kae sputajui se u kraljevstvo mrtvih, nosi sa sobom sve strasti ivih, vue za sobom celu zemlju. On zaboravlja da je simbol, odnosno alegorijska figura. U susretu sa Odisejem koga odlikuje neutaiva elja za istinom i sa Ugolinom kojig razdiru mrnja, roditeljska ljubav i patnja... profilira se temperamentna i oseajna, pravdoljubiva linost Dantea kao protagoniste. Duhovna i emotivna participacija pesnika... Pesnik protagonist i razvoj njegovog lika... DOMINANTAN MOTIV: subjektivacija. Dante uzima sebe za lik i za temu opisujui putovanje tog vlastitog Ja i njegove transformacije ka spasenju. To je veliki zaokret prema renesansnom ponovnom otkriu subjektivizacije kao naina dolaenja do istine. Brinuti o sebi znai sebe izgraivati za istinu. Ona nije unapred data. Susret sa njom nije mogu bez prethodne pripreme svoga sopstva. Subjekt je upuen na samoostvarivanje. Dante na poetku Komedije nije isti kao na kraju. itava Komedija je upitnik sa odgovorima i Dante koji se posle svakog odgovora preoblikuje zaodeva se novim pitanjem. Danteov lik u Komediji 1. lice. Zamisao: izgraditi etiki i nauni svet u alegorijskom obliku. On sam ulazi u taj svet, time on prestaje da bude samo simbol, postaje nova stvarnost! Stvarnost prevladava alegoriju, vraa se u sebe samu (subverzija pomonih slika). (Auerbahova teza.) Pesnika priroda sili na konkretizaciju, materijalizaciju spiritualnog.

Dante kao misionar Eneja i Pavle su jedina dva smrtnika koji su, po Danteu, ili na onaj svet ( Pakao, II,13-33). Obojica su likovi istorije sveta: praotac Rima i apostol naroda. Ako im Dante pridruuje sebe kao treeg, u tome je sadrana pretenzija na analognu istorijsku misiju. Danteu prorokuju progonstvo (1.ako, prodrljivac; 2.Farinata, jeretik 3.Latini, sodomista; 4.Vani Fui, lopov; 5.Bonaunta, istilite, prodrljivac;) i slavu (1.Latini, sodomista; itd.).

DANTEOVI VODII
ovek se sam ne moe uspeti do boga, ne moe doi do spasenja, javlja se dakle deus ex machina izvanzemaljska pomo. 1. VERGILIJE Kada se pred Danteom u umu pojave tri opake zveri i prepree mu put, u pomo mu pritie Vergilije, slavni pesnik antikog Rima. On ga izbavlja iz opasnosti i vodi ga sa sobom u podzemni svet u kojem ve odavno boravi. Ovo je susret dvojice najveih latinista (Kurcijus). (Koncepcija Komedije poiva na duhovnom susretu sa Vergilijem.) Istorijski se radi o stavljanju peata na savez koji je latinski srednji vek sklopio izmeu antike i modernog sveta. Danteov Vergilije je glasnik venog Rima, ije ime simbolino moe da se prenese na Raj (Rim kao simbol raja!) (istilite, XXXII,102). On je istovremeno i poznavalac i objavitelj carstva onog sveta VI knjiga Eneide. Dante Vergilija naziva uiteljem koji mu je dao lep stil: Ti si moj uitelj i moje divljenje, ti si onaj to me nauiti znao lepom stilu... (Pakao, I) Verglije mu je od svih autora najblii. Re autore istovremeno znai i autoritet, mudrac. Tako je Vergilije za Dantea pesnik koji vlada svim naukama. On predstavlja enciklopedijsku sumu ljudskog znanja. On je simbol

zemaljske nauke ((i razuma)).

Vergilije kao oinska figura gradacija: 1. pokriva Danteu oi pred Gorgonom 2. let na Gerionovim leima: Dante poeli da ga Verglije zagrli, ali ga glas izda. (Potreba za roditeljem posredno slikanje strahote sa kojom se suoava.) 3. privija ga na grudi kao dete i nosi po nesigurnom stenju 4. kada bee od avola uzima ga u naruje kao majka Vergilije se Danteu obraa sa mili sinko; hrabri ga: pouzdanje povrati (istilite, III, 66). Dante Vergiliju kae slatki dragi oe (istilite, XVIII, 13)
+ Odnos Vergilije / Dante: - jedan prema drugom kao ogledalo - vrlo se suptilno oseaji jednog pesnika reflektuju na onom drugom kao da su ljubavnici

10

2. BEATRIE Verligije ne moe da bude Danteov vodi kroz raj, jer mu je, kao paganinu, zabranjen pristup u carstvo blaenih dua. Pred rajem ga eka Beatrie. Uzdizanje voljene ene u rang rajskog anela postalo je topos italijanske lirike zahvaljujui Gvidu Gviniceliju. Dante ovo preuzima i prevazilazi ukljuenjem Beatrie u objektivni proces spasenja. Njena funkcija nije namenjena samo njemu nego svim vernicima. Jedino zahvaljujui Beatrie oveanstvo se izdie iznad svega zemaljskog. (Beatrie je najvie spasenje u liku ene emanacija (otelovljenje, oivotvorenje, ispoljavanje) Boga. Samo stoga ona moe bez blasfemije da se pojavi u slavlju u koje je uvrten i sam Hristos.) Trai se ne samo razum nego i vera, ne samo ljubav nego i milost. Vergilije i Beatrie dovode Dantea u stanje nevinosti u kome se ovek nalazio pre prvog greha. On vidi zemaljski raj i vidi Beatriu (veru i milost). Beatrie je simbol ljubavi, boje i teoloke nauke i

otkrovenja .
Beatrie je simbol boje milosti, bez pomoi koje razum i zemaljska nauka nisu dostatni / dovoljni da dovedu do blaenstva u Bogu.
Beatrie je poslala Lucija, a ovu pak jedna donna gentile koja stoluje na jo viem nivou neba. Premda se identifikuje sa Marijom, ova se, meutim, ne pominje po imenu. Sirakuka muenica i svetiteljka Lucija navodno pomae kod onih bolesti. Lucija se dakle, tumai kao milost koja prosveuje ili kao personifikacija nade itd.

Ove nebeske ene moraju da se shvate kao delovi jednog supranaturalnog reda zasnovanog na spasenju. Beatrie moe da se shvati samo kao funkcija u okviru jednog teolokog sistema. 3. SVETI BERNARD Beatrie smenjuje sv. Bernard Bernard od Klervoa. Njegova molitva Devici Mariji donee Danteu boansku viziju kojom e se zavriti Raj. Sveti Bernard preuzima Dantea na ulasku u Empirej. Tu moli Bogorodicu da oslobodi Dantea bilo kakve smrtne senke da bi tako pesnik mogao da se priblii Bogu, da razume najvee tajne vere jedinstvo sveta, jedinstvo tri boanske linosti, spajanje boanskog i ljudskog u Hristu, sve dok se na vrhuncu ekstaze ne izgubi u bogu i potpuno uklopi u harmoniju univerzuma stopivi se sa ljubavlju koja pokree Sunce i ostale zvezde. Dante kod Bernarda od Klervoa nalazi motiv produhovljenog erosa koji vodi ka nebeskom spasenju na kojem je takoe izgraen lik Beatrie. Klervoovi spisi, a posebno stihovi u kojima ideju enskog i ljubavi izdie, preko ara duhovne kontemplacije, do lika Majke Boije, predstavljaju unutar hrianstva oslonac za legitimaciju ljubavi kao duhovnog putokaza ka transendentnoj sferi. Takav motiv e iz srednjega veka preko Dantea prelaziti i na renesansne autore, i vaie sve do Getea i njegovog veito enskog iz Fausta.

***

Otkrovenje osnov saznatljivosti boga; boanska volja se otkriva pred ovekom u svetim spisima. Ekstaza je neoplatoniki pojam. Sama po sebi, ova re znai izlaenje iz samog sebe / istupanje iz sopstvene svesti. U mistici ona znai neposredno lino sjedinjenje sa bogom. U neoplatonizmu postaje gnoseoloki pojam predstavlja nain spoznaje sveta.

11

UVODNA PEVANJA BOANSTVENE KOMEDIJE (I i II) DANTE U MRANOJ UMI

Na dan jubileja (hrianska jubilarna godina trenutak povoljan za duhovnu obnovu!), dok papa Bonifacije svima pokazuje svoju mo i dok se hriani okupljaju oko njega, Dante luta po mranoj umi (uma greha). Iz ove ume Dante pokuava da se izbavi i da se popne na brdo obasjano suncem (breg dobra i vrline) to je alegorija duhovnog spasenja, ali ga u tome spreavaju tri zveri. Vergilije ga spasava od pantera (simbol pohote i poude), lava (simbol oholosti) i vuice (simbol pohlepe) i prorokuje mu da e doi hrt i oterati zveri u pakao to e biti spasitelj i moralni obnovitelj Italije. (Taj ne uiva u novcu i dragom kamenju / ve mudrosti, ljubavi i vrline sledi glas, / a bie siromah po svome roenju. / Ponienoj Italiji donee spas...) Vergilije mu obeava spas posle dugog putovanja kroz tri kraljevstva onog sveta. DANTEOVO STRAHOVANJE Pada vee i Dante se boji tekog puta. Sea se da su Eneja i sveti Pavle ve posetili onozemaljska carstva, ali da im je Bog pomogao u njihovoj misiji. On ne zna za sebe dal je dostojan da kao Eneja ue u podzemlje, ili kao Sveti Pavle u raj. Vergilije ga ohrabruje, i kao dokaz nebeske podrke, kae mu da ga je poslala Beatrie (ena tako lepa i blaena), koja je umrla deset godina ranije. Beatrie je sila do pakla (u limb) da pozove Vergilija da pomogne Danteu: bojim se da izgubljen luta u oaju. Kad je Vergilije upita kako je bez straha ula u pakao ona kae: Treba se samo one stvari bojati / koja moe oveka zlom da umori, / a ostale nije tako strano upoznati. Bog me takvu u svojoj milosti stvori / da vaa nevolja ne moe nita meni... Beatrie dodaje da ju je jedna plemenita ena (Bogorodica) na nebu zamolila da ovo uradi tj. da joj je poslala poruku preko svete Lucije. Ova joj je rekla: Beatrie... (...) to ne pomogne onome ko te je toliko voleo... Vergilije pita Dantea kako moe da se boji, kad tri blaene ene na nebesima brinu o njemu...
Ovo je pria u prvom licu o putovanju kroz tri onozemaljska kraljevstva, zapoetom, kako neki smatraju na Veliki petak 7. ili 8. aprila ili na dan prvog jubileja marta 1300. godine. (Prolee je, godinje doba obnove ivota u prirodi...) Dante ima 35 godina (najvia taka u luku ljudskog veka) i gubi se u mranoj umi koja je simbol neznanja i zablude. U vee istog dana Dante ulazi u pakao.

Kurcijus: Danteov sistem se izgrauje u prva dva pevanja Pakla, on nosi celu Komediju. Godinu jubileja je ustanovio Mojsije tako to su svakih 50 godina putani na slobodu Jevreji u ropskom statusu, zemlja vraana starim vlasnicima i opratani dugovi. Katolika crkva je nastavila tu tradiciju opratanja i oslobaanja, pa je 22. februar 1300. nazvala jubilejom jer je data velika indulgencija. Papa Bonifacije VIII je utvrdio da se svakih 100 godina proglaava jubilej sa optim oprotajem svim vernicima koji poseuju, pod odreenim duhovnim uslovima i odreeni broj puta, glavne rimske bazilike. Kasnije su druge pape odreivale i druge vremenske periode za jubileje. Ne zna se na koga je Dante mislio, ali Hrt simbolizuje Danteovu nadu da e biti slomljena papska vlast i da e Italija biti osloboena od tue vladavine. Datum kada je Bog, po srednjovekovnom predanju, stvorio svet i kada je Isus, razapet na krstu, iskupio svet. (25. april?)

12

PAKAO
Natpis na vratima pakla: Vi to ulazite ostavite svaku nadu!

Dante dogmatski objanjava postanak pakla i njegovih vrata, koje je stvorio Bog radi pravde koja trai da greh bude kanjen. Opomena na vratima pakla saeto daje sutinu Pakla iji su stanovnici stvorenja bez nade, due koje nita ne moe uteiti, kojima nita ne moe da umanji muke, niti da im promeni stanje... Zato su njihove glavne reakcije / oseanja: mrnja, zavist, oaj, patnja i neizmerna elja za osvetom. U pitanju je velika provalija iji je ulaz blizu Jerusalima i koja se protee do zemljinog sredita u kome je Lucifer. Provalija je u obliku levka koji ima 9 krugova. Pakleni krugovi su sve ui idui ka sreditu Zemlje. Njihove obale, koje su se obruile zbog zemljotresa koji je pratio Hristovu smrt, omoguavaju silazak iz jednog kruga u drugi. Pakao je smeten u utrobi zemlje. Ima 9 krugova svaki dublji krug prima sve vee grenike, daje sve uasnija ispatanja. Pakao je tragian svet ljudskih strasti, zabluda, slabosti i poroka. Trojna podela grenika (de Sanktis): 1. neumereni smeteni u gornjem paklu, izmeu reka Aheront i Stiks, od drugog do petog kruga. To su: razvratnici, prodrljivci, tvrdice, rasipnici, srditi i lenjivci. 2. nasilnici nalaze se u sedmom krugu, podeljenom na tri pojasa: nasilnici protiv blinjega svoga, nasilnici protiv sebe samih i nasilnici protiv Boga. 3. varalice nalaze se u osmom krugu, podeljenom na 10 zlih jaruga. Tu su: podvodai, zavodnici, laskavci, simonijaci, vraevi, arobnjaci, varalice, licemeri, lopovi, zli savetnici, sejai nesloge i krivotvorci. Izdajice deveti krug. Tu su: izdajnici rodbine, otadbine, gostiju i dobrotvora. Lucifer je na dnu, u sreditu devetog kruga. Ima tri eljusti i njima melje Judu, Bruta i Kasija (izdajnike carstva.) Ovo ukazuje da je najgora izdaja izdaja dve najvee vlasti: crkvene, odnosno duhovne i carske, odnosno svetovne. PAKAO KAO MATERIJA I GREH Pakao materija, telo, greh. Pakao je povratak u haos, kraljevstvo zla, smrt due i prevlast tela. Estetski on predstavlja runo (ali prirodno). U prirodi je runo materija preputena nagonima, bez uzda razuma. Runo je element nuan prirodi koliko i umetnosti, a esto i s veim efektom. Runo je esto zanimljivije i poetinije. Mefistofel je mnogo zanimljiviji od Fausta, Pakao poetiniji od Raja. Dante zamilja pakao kao pokvarenost due, izvitoperenost, podvornost strastima, nagonima, eljama kojima ne upravlja razum. Pakao najvie nalii zemlji. U paklu je zemaljski ivot prikazan onakvim kakav jeste, jer je greh jo uvek iv. (ivot u paklu ima uzor u stvarnom ivotu, za razliku od druga dva sveta.) To Paklu daje pun

Ovo je poslednji stih natpisa urezanog na vratima pakla. Kako su u srednjem veku obino iznad gradskih vrata ispisivani natpisi, Dante je stavio natpis iznad ulaza u pakao.

13

i snaan ivot. ivot u druga dva sveta nema uzora u stvarnosti. Mrak simbolie nedostatak boje milosti i intelekta (one vie mudrosti). GREH I INDIVIDUALNOST LIKOVA Greh je ono to likove u paklu individualizuje. A umetnost upravo interesuju konkretni likovi. Grenici koji su opisani u Paklu nisu jednodimenzionalni prikazi sistema pravednih muka pakla. Veina njih su prikaz raznih ljudskih linih crta. Mnogi grenici koji se nalaze ak u niim slojevima paklenog ponora su predstavljeni kao ljudi koji imaju vrline ili su vredni saaljenja ali ih je njihova grenost odvela u pakao. KAZNA Osuenicima u paklu muke su odreene po principu odmazde i utoliko su tee ukoliko je krivica vea. Pregledom muilita Danteovog pakla moemo primetiti da postoji vrsna gradacija u jaini i svireposti muke. Svaka kazna dvojaka: grenik je kanjen duevno (lien je mogunosti da vidi Boga) i fiziki. Odnos izmeu kazne i greha je strogo proporcionalan i ta proporcija je utoliko vea ukoliko se dublje silazi u pakao. NEPROMENJIVOST Zanimljivo je da svaka dua pakla zadrava svoj identitet i grenost. Tako i varalice na sve mogue naine pokuavaju da prevare svoje muitelje ne bi li sebi olakali muku. Time se izlau opasnosti dobijaju veu kaznu. Tako muitelji i mueni pokuavaju da preu jedni druge i svojom prevarom se veno vrte u krug. KRETANJE I VREME U PAKLU Kada je dua postavljena u odgovarajui krug pakla njena muka se ne menja. Ona se niti uzdie niti sputa. Ipak primeujemo da je veina paklenih krugova u nekom amoru i kretnji: tranje, puzanje, plivanje. Ali sva ta kretanja ostaju iskljuivo unutar kruga i ne menjaju duu. Uglavnom ta prostorna kretanja predstavljaju jedan od oblika muke koje su due dobile. Kretanje due u paklu nema posledice i znaaj. ta je sa vremenom? Muke u paklu su stanja duha a ne procesi. Vreme za muenike u paklu ne postoji. Oni su sada nepokretnog duha u SAKRALNOM vremenu.

ARHITEKTURA pakla
Pakao ima oblik ogromnog levka. to se dublje silazi, krugovi su sve ui. Nepravilno je zamiljati Inferno kao neto prostorno, kao neko sjedinjenje ogromnih cirkusa, pustinja sa plamenom, peskom, smrdljivih movara, vavilonskih gradova i crveno usijanih damija. Pakao nita u sebi ne sadri i nema volumena, kao epidemija irenja kuge kao to se svaka zaraza iri a nije prostorna. Jake su slike koje daje Dante ali utisak koje su one ostavile u mislima jeste pre oseanje nego nekakva konkretna slika. Radi se o elji da se od

On je ista fantazija izvedena apstraktno iz dunosti i religiozne koncepcije a nadahnut je ekstatinim arom asketskog i kontemplativnog ivota.

14

toga pobegne kao od nekakvog trajnog venog nitavila. Cilj je pobei od te bezobline mase. Arhitektonika pakla se obino uporeuje sa katedralom. U konstrukciji kosmosa istie se stroga simetrija u proporcijama i mistika brojeva. (?) Gete o zamisli Pakla: Polazei odozgo do najdubljeg ponora treba da zamislimo krug u krugovima. To, meutim, odmah stvara pojam amfiteatra koji je, ma koliko da je ogroman, vetaki ogranien odozgo imamo pregled svega u areni i arene same.

STRUKTURA pakla
PREDVORJE PAKLA bezvoljnici / straljivci Ovde su bezvoljnici oni koji ne zasluuju ni pohvalu ni pokudu nee ih ni raj ni pakao; kao da nisu ni bili. Oni su potpuna negacija ivota. (Dante preko Vergilijevih rei izraava prezir pema onima koji se za ivota nisu opredelili ni za koga, ni za zlo ni za dobro. Pesnikov aktivistiki duh najstroe osuuje moralnu mlitavost, bezvoljnost, ravnodunost prema bitnim ivotnim i drutvenim problemima.) Takva dua smrt ne moe da spozna a ivot njen slepi takva je nesrea da sve je bolje nego ta sudbina grozna. Sa njima su i aneli koji su ostali neopredeljeni u sukobu izmeu Boga i Lucifera. Ovde se Danteu uini da je prepoznao papu elestina V onog koji se posle pet meseci odrekao svog poloaja: videh i poznah i onu senu / to je kukaviki visok in odbila... pa ga je nasledio papa Bonifacije VIII, koga Dante posebno ne voli... Goli su, uzdiu i plau a podbadaju ih rojevi muica i osa. (Due su sauvale zemaljski izgled i trpe kao da imaju telo...) Lica su im krvlju iarana a ona je pomeana sa suzama i jedno i drugo kaplje na noge gde ih crvi siu... Ovde nema ni jedne zvezde.

Od predvorja do limba pesnici stiu na Haronovom amcu preko reke Aheront . (Harona,
mitolokog kormilara , Dante je pretvorio u avola, i za razliku od Vergilija u Eneidi, on istie snagu njegove figure, energinost i otru re njegovu.) Haron ima obraze pokrivene gustom dlakom (kao zver) i oi zakrvavljene od avolskog besa. On prvo odbija da preveze Dantea, jer je iv, ali ga Vergilije opominje da je to nebeska volja. Haron due u un zbija popu stada, / svaku koja okleva udara veslom k'o magare. U ugrejanoj zemlji stvorila se para, a od nje vetar koji, da bi se probio iz Zemljinih ponora, potresa donje slojeve i postaje olujom iz koje sevaju munje i gromovi... Od silne svetlosti i od straha, Dante gubi svest. Budi ga straan udar groma. Stigli su do prvog kruga pakla.

Aheront reka u severnoj Grkoj koja je na nekoliko mesta ponirala u zemlju, zbog ega se verovalo da vodi u Donji svet. Kod Homera i Vergilija ovo je glavna reka u Hadu, a njene pritoke su Kokit, Stiks i Flegeton. Kod Dantea se u Aheront ulivaju reke Stiks (sa pritokom Kokit rekom plaa) i Piriflegetont (reka vatre). Haron u posthomerskim mitovima, stari laar koji amcem prevozi due umrlih preko voda koje teku oko Donjeg sveta. On je mrk i zloudan; odbija da preveze due nesahranjenih (pa one, ekajui, 100 godina lutaju po obalama reka u Podzemlju), a ive prevozi samo sa dozvolom bogova. Kao dokaz da takvu saglasnost imaju, moraju pokazati zlatnu granu, kakvu je Eneja dobio od Sibile.

15

PRVI krug pakla: LIMB nekrteni (due pravednika koji nisu krteni) i roeni pre Hrista
Njih mori enja da vide Boga i uzdiu. ... bol bez muenja ti siromasi oseali... Oni nisu podvrgnuti mukama, ali ni ne uivaju u blaenstvu. (I Vergilije je ovde!) Ovde su: pravednici koji nisu mogli da se spasu jer nisu bili krteni Adam, Avelj, Noje, Mojsije, David, Avram... veliki ljudi antike 1.pesnici etiri velike seni: Homer (kao kralj ide... ma u ruci ima...), Horacije, Ovidije i Lukan (tako videh da se skupi... lepa kola najveeg meu svima, / koji kao orao nad drugima slavi tj. Vergilije ... pa sam esti bio meu takvim umovima); a potom Dante ide sa njima do nekog zamka koji je opasan sa sedam zidova, prolazi kroz sedam kapija i doe na travnjak gde vidi: 2. mitske likove: Elektra, Hektor, Eneja itd. 3.dravnike: Cezar, Brut itd. 4.filozofe: Sokrat, Platon, Heraklit, Zenon, Demokrit itd. 5.naunike: Ptolomej, Euklid, Hipokrat itd.; znameniti arapski filozofi i uenjaci: Averoes...

Kurcijus: Danteu je potreban susret sa antikim pesnicima i prijem u njihov krug. Oni moraju da legitimiu njegovo pesniko poslanstvo. Tih est pesnika su sjedinjeni u idealnu zajednicu: lepu kolu nadvremenog autoriteta, iji lanovi imaju isti rang. Tih est autora su izbor iz antikog Parnasa . To to ih Dante ujedinjuje u jednu kolu znai reprezentativan izraz srednjovekovne slike antike. Danteov susret sa lepom kolom zapeauje recepciju latinske epike u hrianski spev o Stvaranju sveta. 1. Homer kao uzvieni predak nije za srednji vek bio neto vie od velikog imena. Jer, srednjovekovna antika je latinska antika. Ali, to je ime moralo da se pomene bez Homera ne bi bilo Eneide; bez Odisejevog putovanja u Had ne bi bilo Vergilijevog, samim tim ni Danteovog. Homer je samo primus inter pares (prvi meu jednakima). 2. Vergilije 3. Horacije predstavnik rimske satire. Ona srednjem veku slui kao lekovita moralna propoved. Danteova Komedija je, pored ostalog, i kritika vremena. 4. Ovidije Metamorfoze daju kosmogoniju i kosmologiju koje su se podudarale sa savremenim platonizmom. Osim toga, one su i romaneskno napeti repertoar mitologije Who is who za mitoloke likove. Sem toga, sve te mitoloke prie su imale i svoj alegorijski smisao Ovidije je, dakle, bio i riznica morala. 5. Lukan virtuoz strave i patosa, ali i poznavalac podzemnog sveta i njegovih vetica i aveti. Uz to on je bio istorijski izvor za rimski graanski rat. On velia Katona kojeg Dante postavlja za nadzornika u podnoju Brega istilita.

Limb u rimokatolikoj teologiji mesto u kome do poslednjeg suda borave due pravednika koji su umrli pre Hrista i dece koja su umrla nekrtena. Parnas: 1. visoka gora u Grkoj na kojoj je, po verovanju starih Grka, stanovao Apolon, bog umetnosti, sa muzama 2. preneseno svi pesnici neke zemlje, nekog naroda Kosmogonija nauka o postanku i razvoju nebeskih tela i njihovih sistema, naroito Sunevog sistema; razne ideje, predstave, mitovi o postanku sveta. Kosmologija uenje o kosmosu, svetu kao o celini i zakonima koji vladaju u njemu.

16

6. Stacije pesnik epa o tebanskom bratoubilakom ratu koji se zavrava hvalospevom Eneidi. Pria o Tebi je bila omiljena knjiga srednjeg veka, popularna kao svet kralja ! Artura.

DRUGI krug: razvratnici

Na ulazu u drugi krug pakla stoji sudija Minoj . On svakoj dui odreuje mesto muenja uvrui rep onoliko puta koliko eli da nesrenik sie ((niz levak pakla)). (Dua se prvo ispovedi, pa uje kaznu, pa se sputa.) I Minoj eli da sprei Dantea da ue, ali ga Vergilije odvraa. Stigoh na mesto gde ne svetle dani to rie kao more u oluji (...) Paklena oluja tu veno bruji nosi due u svome vrtlogu... (...) uju se krici, pla i stenjanjem kletve svakojake upuuju bogu. De Sanktis: Pakao je u poetku neodreen, bez obrisa; krug, mesto, nita drugo rekao bi ovek da je to prazna priroda, kad je ne bi ispunjavali venost, mrak, smrt i oaj. Prvo podruje gornjeg Pakla obuhvata grenike puti, sladostraa. Tu su greni ljubavnici, osueni da ih veno nosi i baca paklena oluja (vrtlog koji vitla duama), koja kao da simbolizuje strast koju su za ivota oseali. U jatu grenih dua vidimo slavne ljubavnike iz mita i literature: Semiramidu , Didonu , Kleopatru , Helenu (koja, s vatrom u telu, toliko zla dozva), Ahila, Parisa i Tristana . Posle tih legendarnih figura, koje pisac ne pokuava da individualizuje, pojavljuju se Paolo i Franeska. Kurcijus: jasan je izbor ovih sedam linosti za egzemplarne predstavnike sladostraa. (Vergilije poimence nabraja vie od hiljadu njih, ali Dante nam saoptava ovaj niz od sedam imena.) Semiramida je prva, jer carstvo Asiraca pripada svetskoj istoriji, razdoblju koje je bilo jo pre trojanskog rata. Didona kao vergilijevska heroina nije smela izostati. Kleopatra je dostojna pomena zbog svoje veze sa Cezarom. Helena, zahvaljujui obradi Homera u

Zapazi: Dok su prva petorica u Limbu, Stacije je u istilitu! (Peti krug rasipnici.) Minoj mudri i strogi mitski kralj na Kritu, slavan za ivota po svojim zakonima i pravednosti. Vergilije ga je u Eneidi smestio u podzemni svet kao jednog od trojice sudija, dok je Dante od njega nainio demona koji sudi na ulazu u pravi pakao. Semiramida vavilonska kraljica. Prialo se da je ivela u nedoputenoj ljubavi sa sinom i da je takav odnos dozvolila zakonom /dala da se taj postupak sankcionie zakonom (?). Didona legendarna kartaginska kraljica, erka tirskog kralja Bela. Novi kralj Tira je ubio Didoninog mua i hteo da se domogne njegovog bogatstva, a ona je, sa blagom i nekoliko pristalica, pobegla u Libiju. Tamo je podigla Kartaginu. Po Eneidi, Eneja je, tokom svojih lutanja, voen Venerom, naiao na Didonin dvor, gde pripoveda svoje pustolovine, a kraljica se, po boginjinoj volji, u njega zaljubljuje, zaboravivi da se pokojnom muu zaklela na vernost. Jupiter alje Merkura Eneji sa nareenjem da nastavi put ka Italiji. Poboni i svoje misije vazda svesni Eneja ovo poslua, a naputena Didona nagovetava kartaginsku osvetu Enejinim potomcima i na lomai se probada njegovim maem. Kleopatra egipatska kraljica. Bila je ljubavnica Cezarova i Antonijeva. Kada ju je Oktavijan zarobio, pustila je da je ujede otrovna zmija nije htela da je Oktavijan ivu odvede u Rim kao zarobljenicu. Tristan i Izolda na putu za dvorac kralja Marka, popili su ljubavni napitak namenjen kralju i njegovoj buduoj eni Izoldi i ostali vezani do smrti uprkos svim preprekama na koje su nailazili.

17

srednjevekovnoj knj. tradiciji. Itd. Na kraju Dante trai i dobija obavetenje o dva druga imena Paolu i Franeski pa tako dobijamo simbolian broj devet. Paolo i Franeska de Rimini Oni i u paklenom vihoru lete neodvojivi. Na Danteov poziv izleu iz jata dua... Dante od Franeske saznaje da ispata zbog ljubavi: Ljubav to nikome ko voli ne prata to je, Pa i mene takvom snagom zavrti Da, kao to vidi, jo ne naputa srce moje. Dante pita i dobija odgovor na to kako su se spojili... Najzanimljiviji trenutak njihove zabranjene ljubavi nam je dat: kako su postali svesni svojih oseanja... Jednog dana, zabave radi, itasmo o Lanselotu kako ga je ljubav skolila; bili smo sami, niko na nas nije motrio. Nekoliko nas je puta to itanje prinudilo da ukrstimo poglede i promenimo boju lica; ali samo nas je u jednom trenutku savladalo. (...) Kad proitasmo da na eljeni osmeh usana Poljubac spusti taj vitez zaljubljeni, Ovaj to me nee napustiti nijednoga dana Na usne mi poloi poljubac ostraeni. Zajedniko itanje vitekog romana, uzajamni pogledi zbog njegovog sadraja, bledilo zbog udnje i strepnje da ne odaju sopstvenu elju, provala nezadrive strasti u poljupcu... Turobni mrak pakla za trenutak je osvetlila ljudska toplina... Paolo uti i plae dok Franeska pripoveda... Dante pred njihovim jadom pada u nesvest... Strast i tragika: Odbiti Paola ili se prepustiti ulnoj i nedozvoljenoj ljubavi? Smisao ove epizode se ne iscrpljuje u opiu duevnog stanja likova ni Franeskine strasti, ni Danteove zbunjenosti, nego se on nalazi u dramatinosti susreta due koju je pobedio greh sa duom koja tei greh da savlada... U prikazu ene izlazi se iz sholastikih apstrakcija i ovladavamo stvarnou. ena vie nije Beatrie, tip to su ga stvorili trubaduri, kolebljiv izmeu ideje i stvarnosti tu ena dobija karakter, strast, bogatu i ivahnu linost. To je svet velike poezije epopeje i tragedije. Ova epizoda jasno pokazuje novinu Danteovog prikazivanja oveka i njegove sudbine. U svet mrtvih ulaze Danteovi savremenici , koji nemaju ulogu alegorijskih otelovljenja grene strasti ve su u potpunosti individualizovani, uverljivi likovi. De Sanktis Franesku naziva prvom enom modernog sveta. Dante o njenom udesu govori bez hrianskog moralizma. Kurcijus: pojavljivanje Franeske i Paola pokazuje eksplozivni prodor istorije u epski, mitoloki, filozofski svet srednjeg veka.

TREI krug: prodrljivci

Kerber, pas sa tri glave od kojih svaka laje, i repom i kosom nainjenom od zmija, bdi nad prodrljivcima. Oni su potopljeni u blato i ibaju ih prljava kia (vena, prokleta, ledena i teka), sneg i grad. Sve je prljavo i smradno. Kerber prodrljivce upa, odire im kou i kida

Franeska je iz porodice koja je vladala u Raveni, a njen dever Paolo iz porodice koja je vladala u Riminiju. Uhvativi brata i enu u nedoputenoj ljubavi, Malatesta, Franeskin mu, ubio ih je oboje, verovatno 1285. godine. (Mu je, po Franeskinim reima, u Kaini I pojasu IX kruga pakla gde se nalaze izdajice roaka.)

18

ih pandama i zubima.Vergilije ovom udovitu crvenih oiju, prljave crne brade i velikog trbuha, baca u usta blato i dok ga on prodire uvodi Dantea u njegovo kraljevstvo. ...pseto koje laje to gladno je, pa se smiri kada zalogaj baci pred ludu, jer samo da dere ono namerno je... Duhovi lee na zemlji. Jedna se dua uzdie i obraa Danteu to je ako, Firentinac, koji otkriva Danteu, na njegovo pitanje, buduu sudbinu Firence u vreme borbe izmeu Crnih i Belih kada je pala krv 1. maja 1300. godine. (Crni prvo budu prognani a potom se uz pomo pape Bonifacija VIII vrate i prognaju neke Firentince, meu njima i Dantea.) Dante pita Vergilija hoe li muke osuenih biti vee posle Sudnjeg dana i dobija potvrdan odgovor, jer to je neto savrenije, ono utoliko vie osea i bol i radost.

ETVRTI krug: tvrdice i rasipnici

Pluton, straar etvrtog kruga, ljuti se kada vidi Dantea i Vergilija, pa priziva Sotonu. Vergilije ga smiri pominjui arhanela Mihaila (koji je kaznio pobunjene anele). Na ove rei Pluton padne na zemlju... (Dante Plutona prikazuje kao avola koji ima vuji lik i glas. Vuica, kao alegorija pohlepe, jedna je od tri zveri sa poetka...) Rasipni i tvrdice su osueni da veno jure svojim polukrugom tako da se na jednom i drugom kraju tog svoga polukruga sastaju, pa se vraaju natrag grudima valjajui, uz urlike, teke terete. Pri svakom susretu prebacuju jedni drugima greh zbog koga pate: Zato uva? i Zato baca zlatnike? Meu tvrdicama su popovi, pape i kardinali. Dante se ali Vergiliju da ne moe nijedno lice da prepozna. Vergilije kae: ivot njihov, to ga greh blati, Zamraio je lik greniku svakome... Vergilije ne eli da troi rei na ove grenike... Pesnici ovde razgovoraju o boginji sree. Srea je, po Danteu, nebeska, aneoska inteligencija, neumoljivi izvrilac boanske bolje, kojoj ljudi ne mogu da izmaknu. Ona nije ni slepa ni prevrtljiva.

PETI krug: naprasiti i lenjivci

Peti krug je u movari Stiks, koja okruuje uareni grad Dis. U gornjim delovima i na povrini movare kanjeni su naprasiti, a u njenim dubinama, pod povrinom, dave se lenjivci. I jedni i drugi su, dakle, blatnjavi i goli... Prvi se tuku (glavom, rukama, nogama) i kidaju jedno drugom meso zubima, a drugi jadikuju i uzdiu al njihove se rei ne uju jasno jer su pod povrinom, a uzdasi njihovi stvaraju mehure na povrini movare...

19

Od petog kruga do grada Disa

Na obali Stiksa postoji kula na kojoj se pojavljuju dva svetla. Ona najavljuju gradu Disu dolazak Vergilija i Dantea. Iz Disa se vidi trei plamen koji potvruje da je obavetenje primljeno. Pesnici preko Stiksa idu barkom demona Flegije . Firentinac Filipo Arenti, naprasnik (pripadao je Crnima u Firenci, a Dante Belima), blatnjava dua, pokuava da ue na amac, ali ga Vergilije odbija. Sada Vergilije grli Dantea i ljubi ga: Duo ponosita, ona to te rodi blagoslovena bi... Dante kae da se nada da e videti kako Arenti tone u movari. Tako i bi a Arenti pone sam sebe zubima da kida... Dante je uplaen kada im se obrate avoli ispred grada, govorei da Dante ne moe da eta po mrtvim kraljevstvima... Kae Vergiliju: Ne ostavljaj me... tako samog ti... Hoe da se vrati, ali ga Vergilije hrabri... Poto su izali iz barke, demoni pokuavaju da im, na kapiji, spree ulazak u Dis, grad mrtvih (grad pun prokletih dua i avola). Vergilije pokuava da ih nagovori, oni mu zalupe vrata. Vergilije se trudi da sakrije svoj nemir (zbog nedolaska nebeskog izaslanika) pred Danteom, da se on ne bi uplaio... Tei Dantea da je on ve dolazio ovde, te da zna put do dna pakla. (Erihta, arobnica koja je znala da vraa due u njihova tela, jednom ga je nagnala, proklevi ga, da izvue jednu duu iz Judinog kruga...) Na jednoj kuli grada se pojave Erinije (tri paklene furije oblivene krvlju, mladih tela i sa zmijama umesto kose koje grebu svoje grudi noktima, udaraju se akama i viu) i prizivaju Meduzu protiv dvojice pesnika. Vergilije kae Danteu da sakrije lice da ga Meduzin pogled ne bi skamenio, a onda i svojim rukama pokrije Danteove oi. Na povrini Stiksa se pojavljuje nebeski oslobodilac on hoda po Stiksu, a pete su mu suve, a due bee pred njim. Ovaj aneo (boji poslanik) tapiem (palicom) otvara vrata Disa i grdi avole (Zato se opirete, troei snagu, volji iji cilj nikada spreen ne moe biti... ), pa se vraa odakle je doao, ne progovorivi ni re sa Vergilijem i Danteom: liio na oveka koga mori drugih briga jato... *** Ovde je predeo ureeniji Disov grad. Potom demoni postaju avoli, groteskna bia, ovekolikiji, okrutniji, zainteresovaniji, opasniji. Prostor je sve neureeniji. Na kraju su demoni giganti. Prostor se suava nestaje u nesagledivom bezdanu, bunaru, jami, rupi oblik levka ili vrtloga. Izokrenuta priroda, unitena u Disovom gradu. Priroda je liena svog ivota, svog neba, svog svetla, puna tuge i bola, zajedno sa vrlinom otila je i lepota koja je bila njeno lice. Vide se gorui grobovi, jezera krvi, stabla koja plau i govore: sve je to priroda koju je grenik iskvario, izokrenuo. Ove slike deluju na vie ula: zvuk, vizija, miris, hladnoa, bol. Opisi su kratki slike samo na trenutak bljesnu, brzo se smenjuju. Dante ne eli da deluje na matu, ve da potrese savest!!! ***

Ovi znaci podseaju na ondanje vojne obiaje... Flegija zapalio hram u Delfima jer mu je Apolon osramotio erku. Dante ga je pretvorio u demona koji prevozi due preko movare i simbolino predstavlja bes koji ne preza da se usprotivi i boanstvu. Meduza jedna od tri Gorgone, jedina koja je bila smrtna. Persej joj je odsekao glavu kojom je mogla da pretvori u kamen svakog koga pogleda.

20

ESTI krug vrata grada Disa jeretici i epikurejci (po tadanjem znaenju, protivnici
tumaenja o besmrtnosti due)

Jeretici lee u goruim grobovima. Epikurejci lee u otvorenim grobovima. Farinata jeretik (+ politiki protivnik Danteov, jedan od najpoznatijih voa Gibelina). Uzdie se, odjednom, u potpunoj tiini, iz uarenog groba. Viri do pojasa i obraa se Danteu javio se jer je prepoznao po govoru Toskanca. Ovde poinje dijalog meu politikim protivnicima najpre otar i odbojan, a zatim sve ljudskiji i pun razumevanja ovo sugerie Danteova vest o patnjama Farinatine porodice i o porazu njegove stranke. Farinata doputa da je svojom politikom praksom mogao biti tetan voljenom gradu. Uzvien stil njegovog govora, rodoljublje, psiholoki uverljiva udnja da u toj pustoi progovori sa ivim ovekom... Farinata se iz groba uzdie poput spomenika i vidljiv je u celoj svojoj fizikoj i moralnoj veliini. Posle jetkog Danteovog odgovora na Farinatinu izjavu da je dva puta pobedio gvelfe, i tenzije koja je nastala u ovom sukobu, majstorskim kontrapunktom se prekida ova epizoda sa Farinatom i umee se nova posveena motivu roditeljske ljubavi. Razgovor prekine Kavalkante dei Kavalkati otac pesnika Gvida Kavalkantija, Danteovog najboljeg prijatelja iz mladosti. Dante vidi samo njegovo tuno lice jer, za razliku od Farinate, on klei u grobu. On prvo pogledom trai nekoga a onda pita Dantea zato Gvido ne putuje sa njim (Zato si bez sina moga?), a kad iz Danteovog odgovora pogreno shvati da mu je sin mrtav, padne natrag u raku, kao da je drugi put umro. (Kako neto kasnije saznajemo, Dante se zamislio kako to da mrtvi ne znaju sadanjost, kad znaju daleku budunost, pa je zato oklevao sa odgovorom i time ostavio Kavalkantea u uverenju da je Gvido mrtav.) Farinata nastavlja razgovor sa Danteom. Tuni meuprizor kao da je delovao na blai ton u priznanju gibelinskog poraza: vie od paklenih muka Farinatu boli neuspeh njegove stranke i progonstvo njegove porodice. U sveanom stilu Farinata prorie Danteu da e biti prognan. Objanjava kako due znaju daleku budunost, a ne znaju sadanjost o tome mogu da saznaju samo od novodolih... U Farinatinim reima na kraju saoseanje je prevladalo sarkazam jer e se obojica izjednaiti u sudbini. Vrhunac Farinatine reakcije je u bolnom seanju na bratoubilaku bitku kod Montapertija, kada se kao prognanik morao boriti, ali se nakon pobede jedini usprotivio zakljuku istomiljenika koji su hteli da do temelja razore Firencu. Farinatine rei su pune ponosa i tuge rodni grad je zaboravio njegovu zaslugu. Dante poruuje Kavalkanteu preko Farinate da mu je sin iv... Vergilije die prst i kae Danteu da dobro slua: Kad bude kraj one iji sjaj vredi I to sve vidi i na sve pazi Ona e tvoj ivotni put da odredi. (Beatrie) Vergilije i Dante sedaju na grob pape Anastazija da bi se iza poklopca tog groba privikli na smrad. Ovde Vergilije objanjava Danteu kako su smeteni grenici u paklu tj. koje vrste grenika se nalaze u krugovima koji slede...

Verovatno zbog svoje senzualistike teorije saznanja i hedonistike etike koja ideal dobrog ivota vidi u duevnom miru i zadovoljstvu...

21

SEDMI krug prvi deo / pojas: nasilnici protiv blinjeg svoga

uvar je Minotaur, simbol bestijalnosti. (Sin Pasifajin, pola ovek, pola bik.) Njega Vergilije razbesni pominjui Tezeja, koji ga je ubio, a onda kae Danteu: Tri ka prolazu, lake je proi kada ga bes zanese. Vergilije objanjava Danteu kako je ovde sada vea strmina nego kad je pre bio al onda je Isus doao i oteo due iz limba, pa je prilikom silaenja u limb izazvao potres... Ovi nasilnici su uronjeni u Flegetont, reku kljuale krvi. Krvava reka u kojoj kljua onaj to je / nad blinjim znao da se iivljava. U reci su tirani potopljeni do ela u reku krvi (Dionisije Sirakuanin, Atila koji je spalio Italiju sve do Rima u V veku, Pir II koji je pobedio Rimljane uz teke sopstvene gubitke...) ubice potopljene samo do vrata, razbojnici su u najpliem delu... Na obalama Flegetonta su kentauri, koji jure i gaaju strelicama nasilnike kada pokuaju da se uzdignu iz vrele kriv, i njihov voa Hiron... Na Vergilijevu molbu, Hiron odreuje Nesa , jednog od kentaura, da prenese Dantea na drugu obalu reke u drugi pojas sedmog kruga. Dok idu du obale / u toku prelaenja reke (?), kentaur im objanjava ko je sve u reci...

SEDMI krug drugi deo: nasilnici protiv sebe samih (samoubice i raspikue)
Samoubice se pretvorene u tamna stabla sa iskrivljenim deblima i otrovnim trnjema, a rasipnici goli jure kroz ovu umu, gonjeni i razdirani od gladnih kuja / opora krvoednih pasa. Ovaj mrani krajolik je nastanjen harpijama (tri udovita sa enskom glavom i telom ptica, sa krilima i kandama.) Pesnici idu kroz udnu umu sa iskrivljenim deblima umu samoubica, i Dante na Vergilijev nagovor lomi jednu granicu. Na ovo ikne crna krv iz drveta i drvo, u kome je zatoena dua dela Vinje, poinje da govori: Zato me kida ti?... Pjer dela Vinja samoubica. Politiar (kancelar Fridriha II) i pesnik sicilijanske kole. Na Vergilijevo obeanje da e Dante o njemu obnoviti uspomenu u svetu ivih dela Vinja pria svoju sudbinu: Pao je u nemilost, zatvoren i oslepljen. (Bludnica zavist iji pogled uvek bdi / nad carskim dvorovima, ta pokvarena / propast od koje boluju dvorovi svi / sve uzbuni protiv mene...) U oekivanju nasilne smrti, ubio se razbivi glavu o zid. Njegova dua je zarobljena u drvetu koje krvari, a Harpije mu lome granje. (Dante ne proputa da izrazi potovanje uspomeni velikog gibelinskog vladara, ali implicitno projektuje (?) i sopstveni udes nepravedno osuenog prognanika, koji je i sam upoznao tuu zavist i spletke.) Posle Sudnjeg dana, samo due samoubica nee moi da se vrate u svoja tela: Kao i druge due, poi emo ka naim telima, Ali ne zato da se spoje sa naim duama, Jer nije pravo da se ima to se samom sebi uzima. Mi emo tada, u ovim alosnim umama, Da ih poveamo, svako na trn najljui...

Nes kentaur koji je prenosio putnike preko jedne reke u Grkoj. Dok je prenosio Heraklovu enu Dejaniru, pokuao je da je napastvuje, a Heraklo je, uvi njene krike, strelom smrtno ranio Nesa. Umirui, Nes je, da bi se osvetio, rekao Dejaniri da e muevljevu ljubav zauvek sauvati ako mu bude dala da obue koulju natopljenu u njegovoj, Nesevoj, krvi. Godinama kasnije, kad se pobojala da e je Herakle napustiti, Dejanira je postupila po Nesovom savetu i Herakle je umro u stranim mukama. (Otuda se izraz Nesova koulja upotrebljava za fatalan poklon.)

22

SEDMI krug trei deo: nasilnici protiv boga, hulitelji. Nasilnici protiv prirode. Nasilnici protiv zanata (zelenai).
Pesnici stiu do peare (uarenog peska) na koju padaju ognjene pahuljice, veni ar. Od ovoga se pesak pali udvostruujui bol grenicima... (Svuda je pesak, nema ni jedne biljke. Ovu pustaru opasuje uma....) Tu hulitelji lee na leima, nepokretni, sodomisti neprestano tre i zelenai sede pogureni, zgrbljeni. Zelenai sede na ivici ponora, pod vatrenom kiom i uzalud se tite rukama. Svi su goli, sve ih kanjava vatrena kia, i svi pokuavaju da se odbrane neprestano otresajui ar koji pada po njima: Rukama su na sve strane mahali svi Da se zatite od bola to zadaje uareni kam: Isto tako leti rade psi, as njukom, as repom kada ih grizu Buve, muice i obadi zli. Kapanej hulitelj prezirao bogove. Jedan od sedam grkih kraljeva koji je opsedao Tebu. Dok je juriao na zidine, hulio je na Zevsa izazivajui ga da spase grad. Zevs ga je ubio munjom na gradskim zidinama. I u paklu on je ohol, pun prezira i ljutine. Vergilije mu kae da je zbog te oholosti i kanjen... A nema kazne vee od one koju Tvoj bes moe tebi samome da zada. Vergilije savetuje Danteu da pazi kuda gazi treba da hoda du ruba ume, da ne stane na uareni pesak... Vergilije objanjava Danteu da reke i jezera u paklu nastaju od suza koje teku iz tela statue Starca na Kritu simbola ljudske istorije. (U peari tee reica??) Vergilije poinje priu o Kritu na kome je nekada vladao Saturn, dok je jo trajalo zlatno doba. (U hrianskom smislu, ovo oznaava stanje nevinosti.) Tu je statua Starca koji gleda prema Rimu (Rim kao nada oveanstva). Glava mu je od zlata, ruke i grudi od srebra, pojas od bakra, a nodole je sve od gvoa, osim desne noge koja je od gline. Svaki deo ima svoje raspukline, osim onog od zlata. Iz ovih pora liju suze i padaju na zemlju i stvaraju reke Hada: Aheront, Stiks i Flegetont koji se slivaju u jednu Kokit. Bruneto Latini Danteov prijatelj i uitelj . Politiar i pisac. Dante daje svedoanstvo o voljenom majstoru umetnosti. Latini je sodomist besomuno juri po peari. Bruneto mu se obrati a Dante isprva ne moe da ga prepozna njegovo lice je spreno... a zatim kae: jor Bruneto, vi tu...? Dante ga zove da sednu i popriaju, ali Bruneto bi, ako bi stao, bio kanjen da sto godina mora da stoji te ne bi mogao kretanjem da se zatiti od vatre, ko to kolko-tolko moe sada. Zato moraju da hodaju dok priaju... Bruneto predskazuje Danteu da e se mrnja njegovog rodnog grada okrenuti protiv njega (ponovo e ga prognati) i Dante sveano obeava da e to zapisati u svom pamenju i tako sauvati. Bruneto mu prorokuje i da e uploviti u slavnu luku. Na Danteovo pitanje ko su najpoznatiji stanovnici ovog dela pakla, Bruneti kae da su to uglavnom svetenici i pisci... Na kraju Bruneto preporuuje Danteu svoje glavno delo Trezor reima: U njemu jo ivim... Zatim se Bruneti okrete i polete niz polje trao je brzo kao trka koji u Veroni biva nagraen zelenom ojom: ali je izgledao u juriu tome / kao onaj to pobeuje, a ne onaj izgubio to je. Eliot: Opisujui Bruneta koji, tako nisko pao, tri kao pobednik (Danteove rei), Dante u isti mah karakterie i samu kaznu.

Zelenai ne potuju biblijsku naredbu (?) da ovek treba da radi i da u znoju lica svoga jede hleb svoj... Dante je Bruneta Latinija upoznao u franjevakom manastiru Santa Kroe gde se kolovao. Latini ga je tu poduavao i savetovao. Bio je gvelf... Samo je Dante zabeleio da je Bruneto bio sodomist.

23

Kurcijus: Dante Latiniju iskazuje u paklu najlepu poast ovim stihovima. Dvojica pesnika stiu do ivice ponora niz koji tee krvava reka (?) i Dante skida ue koje ima oko pasa i daje ga Vergiliju, poto ga je u klupe svio... Vergilije, stojei dalje od ivice, baca u ponor ue i poziva udovite Geriona. Najavljuje Danteu da e se uskoro pojaviti stvorenje najgore. ... kunem se itaocima, elei da moje delo traje kroz vekove budue, da videh... (...) kako se neka prilika... grozna da i najhrabrijem zastane dah u grudima... Gerion se penje. Gerion je olienje prevare, licemerja. On ima lice potenog oveka (i glatku kou lica), telo zmije (prekriveno ploicama i kvrgama), kande lavovske, rep korpije. (Dakle, on ima jedno telo, a vie priroda.) Dok se Vergilije pogaa sa njime da ih odnese do dna pakla, Dante prepoznaje zelenae po porodinim grbovima koji se nalaze na torbama to im vise oko vrata. Jedan se obraa Danteu, kazavi da jedva eka da i njegov komija uskoro doe ovde... Dok pria, on krivi usta i plazi se...

Prelazak iz sedmog u osmi krug

Na leima ovog repatog i leteeg udovita, sputaju se do 8 kruga. Dante se penje sa strahom na Gerionova lea, a Vergilije ga vrsto dri (iako je Dante hteo uitelja ga zamoli da ga snano zagrli, glas ga je izdao, ali ga je Vergilije sam obgrlio). Uitelj seda pozadi, da Gerionov rep ne bi mogao da dodirne Dantea... Dok putuju Dante osea strah koji poredi sa strahom Faetona i Ikara dok mu se topio vosak koji je drao perje. Kad ih Gerion spusti na dno, kao strela odjuri dalje... OSMI KRUG: JARUGE u ovom krugu pakla ima 10 zlih jaruga. Ovde su: kradljivci, varalice, krivokletnici, lopovi. Ovde je namenio mesto papi Bonifaciju u bunaru, da dubi na glavi dok mu pre stopala. Menja se: priroda demon i ovek ljudsko lice nestaje slike gadost stil nii ton

Naelo zlih jaruga: pretvaranja oveka u ivotinju i obrnuto Nema velikih linosti. Manje individua NEMO STADO. Odisej retko veliki lik u Jarugama. Pretvoren u plamen zajedno sa Diomedom. Komika prikazivanje mana i poroka. Karikatura:

Faeton sin Helija. Jednom je dobio dozvolu da upravlja oevim kolima, ali nije znao da upravlja, pa se sruio pogoen Zevsovom munjom Zevs ga je kaznio jer je sagoreo sazvea, a trag tog dogaaja je Mleni put.

24

arobnjaci kojima su glave okrenute za 180 stepeni pa im suze padaju meu guzove umesto na grudi. avoli se plaze svom voi koji prdi poreenje due koje bee od _______ sa abama.

Ali, Dante se ne zadrava na ovome, ne ruga se ne podie do protivuzora - NEMA SMEHA. Karikatura ubija samu sebe izazivajui tezu (?) UZVIENOST KOMINOG. Jaruge su koncentrino poreane oko dubokog bunara, koji se nalazi u sredini okrugle poljane. (Dante poredi jaruge sa jarkovima (?) koji opasuju tvravu.) Od ivice poljane do bunara vode mostovi preko svih jaruga. Sve je sive boje i sve je od kamena.

OSMI krug prva zla jaruga: podvodai i zavodnici

Njih biuju rogati avoli. Ovde je Jason, fala bogu.

OSMI krug druga zla jaruga: laskavci

Laskavci su zaronjeni u ljudsku neist (potopljeni u izmet) i sami sebe udaraju. Videh jednog tako umazanog govnima Da se nije znalo je li pop ili pripada obinom svetu. Ovde je Taisa zavodnica, hetera, poudna; laskala je ljubavnicima; grebe se u govnima, prljava i raupana. as une, as ustane. To je Taisa, kurva koja je ovim reima Svome ljubavniku kada zapita: Jesam li po volji Tebi i mio? odgovorila: Neizmerno, u srcu i mislima!

OSMI krug trea zla jaruga: simonijaci oni koji trguju crkvenim dobrima i slubama
Simonijaci su kanjeni tako to vise strmoglavce u malim bunarima iz kojih im vire noge, a mui ih vatra koja im lie stopala. Kao to gore stvari masne od ulja, Pa plamen samo po povrini gori, Tako i njih ovde od prstiju do peta vatra ulja. (Kao to su u ivotu preokrenuli crkvene zakone i kao to su bili pohlepni na zlato koje je iz zemlje, tako su sada naopako zabiti u upljine kamena, a tabani im gore.) Dante govori o izgledu ovih bunara tako to ih poredi sa posudama / udubinama krstionice u crkvi San ovani u Firenci koje su isto tako jednake veliine i okrugle... Pominje da je jednu takvu posudu razbio pre nekoliko godina da bi spasio ivot detetu koje je upalo u nju, i brani se od sumnji da je iz drugog razloga tu posudu razbio...

Taisa uvena grka hetera, poznata iz Terencijeve komedije Evnuh. Dobili ime po haldejskom arobnjaku Simonu koji je, po legendi / prema Bibliji?, hteo da kupi od apostola tajnu pravljenja uda. Po njemu je dobila ime SIMONIJA prodaja svetenikih inova i indulgencija u srednjem veku.

25

Dantea do bunara Vergilije nosi, ne sputa ga... Ovde Dante sree papu Nikolu III, koji od Dantea pomisli da je stigao papa Bonifacije VIII, koga oekuje... Dante pominje viziju korumpiranog paganskog Rima koju je dao Jovan Bogoslov u svojoj Apokalipsi. Tu ovaj govori o Rimu kao o velikoj bludnici. Dante kae da nema razlike izmeu pagana i simonijanaca... Obraa se Konstantinu, koga krivi to je papi Silvestru dao dominaciju nad Rimom. (Re je o legendi...) (Dante simonijance smatra krivcima zla u drutvu svojeg doba oni su podmiivanjem i meusobnim svaama postali krivi za anarhiju u savremenom svetu. Prema pesnikovom miljenju red i pravda mogu da zavladaju ako svetovna vlast pripada caru, i ako se crkvenim poslovima bave samo dobri i nepodmitljivi.) Vergilije je zadovoljan zbog Danteovih rei. Nosi ga, s lakoom, do vrha grebena koji vodi u etvrtu jarugu. Tu ga paljivo spusti.

OSMI krug etvrta zla jaruga: vraevi i arobnjaci/ lani proroci?

Oni su osueni da hodaju natrake, sa glavom okrenutom naopako, pa im suze teku niz lea. (Izoblieni glava im je okrenuta, pa im je lice na leima.) Jer napred da vide njima je zabranjeno... tj. greh je videti ono to Bog nee da ljudi vide, pa su zato vraevi, koji su hteli da vide daleko unapred, primorani sada da gledaju zauvek unazad, odvraeni od svog cilja... Ovde je Tiresija za koga Dante prepriava legendu po kojoj je jednom oinuo dve zmije u toku parenja i pretvorio se u enu... Posle sedam godina naao je te dve iste zmije u istom poloaju i oinuo ih ibom, pa tako povratio svoj izgled mukarca. Jutro je drugog dana otkad su pesnici poli u pakao... Pesnici priaju o onome to za moju pesmu vano nije... ((Intima.))

OSMI krug peta zla jaruga: varalice

Ovde crna smola kljua i u njoj se kuvaju, dave varalice, odnosno podmitljivci, koji za novac ili neku drugu korist izdaju interese zajednice ili svoga gospodara. I kao to iz vode u nekoj barutini Vire abe sa glavom napolju napola, A noge i telo skrivaju u dubini, Tako svuda vire grenici puni bola... Dante sveprisutnost smole poredi sa zimskim danima u venecijanskom brodogradilitu kada svuda kljua dim od smole jer se trulo drvo zatiuje katranom i pukotine na brodu se zapuavaju... (Poreenje koje je zapravo kontrast (smola: u brodogradilitu vrednost, radinost, ivot. U paklu kljua i zamenjuje more a gore je sluila za zatitu brodova.) Oko ove jaruge obilaze avoli, rairenih krila, lakonogi i zli, sa kukama da dohvate svakoga ko se pomoli iz te vreline da bi se ohladio: Skriven treba da plee tu, Tako da ako moe, jo neto zgrabi prevarama...

26

Dante poredi ovu sliku sa slikom iz kuhinje avoli potapaju grenike kao to kuvarevi pomonici potapaju meso viljukama u kotlu da ne bi isplivalo na povrinu... Vergilije trai od avola da im omogue da prou bez problema. Zlorepi, voa ovih avola, daje im pratnju od 10 avola (imena: Gazimraz, Palokrili, Bradokovrdavi, Rioludi...), ali ih upuuje sa lanim obavetenjem ka nepostojeem mostu. Trapavko (jedan od avola) objasni pesnicima da ne mogu dalje jer je most preko este jaruge sruen. Zato treba da idu du bedema kako bi doli do drugog mosta nad estom jarugom, ali im tu sprema prevaru, jer su i drugi mostovi nad estom jarugom srueni (od potresa koji je nastao kada je Hrist siao u limb), pa e pesnici morati da siu na dno este jaruge a zatim da se penju na sledei, sedmi bedem. Vergilije hrabri Dantea: Neka te time ne zastrauju Pusti ih neka samo ree, po svom obiaju... Varalice varaju i u paklu: varalice se diu iz vrele smole da se ohlade i zaranjaju natrag im vide avole. Izvesni ampola de Navara, koga varalice primete u ovoj akciji pa ga izvuku na obalu da mu oderu kou, vara avole obeavajui im da e, ako ga malo ostave na miru, izvesti na povrinu sedam varalica. Meutim, prevari ih... (Poreenje bekstva ovog varalice pred avolima sa slikama iz ivotinjskog sveta: Isto tako se ponaa divlja patka kada Soko je ganja, pa ona zaroni sred movara, A on se vrati u vis ljut i umoran tada.) Dva avola se od besa zbog varaliinog bekstva pobiju i upadnu u smolu: Vrelina ih je odmah razdvojila Ali da uzlete bio je pokuaj nemogui, Jer su se od smole slepila njihova krila. Drugi avoli Pruie vile ka dvojici u katranu Koji su ve speeni bili u tom kalu... Dante se boji da e avoli eleti da se osvete i zaista, avoli kreu pretei ka pesnicima, ali Vergilije uzima Dantea u naruje Kao majka koja iznenada probuena ustaje I vidi da je okruena plamenovima, Pa uzima sina u naruje, bei i ne staje, Brinui toliko o njemu tada Da samo u koulji ona ostaje... i spusti se, nosei ga na grudima, sa njime u estu zlu jarugu u kojoj zlokande nemaju vlast.

OSMI krug esta zla jaruga: licemeri

Licemeri su pokriveni spolja pozlaenim kabanicama, a iznutra nainjenim od tekog olova: Oh, tekog li plata za vena vremena! (Kao to su im rei spolja zlatne, a kriju teret olovo zlih posledica lai.) Hodaju u krug plaui, spori zbog tekog tereta...

Poreenja su iz ovozemaljske sfere, kao kod Homera. Totalitet, jedinstvo zemlje i neba. avoli guraju due u smolu kao to kuvar potapa meso u lonac. Soko ganja divlju patku.

27

Ovde pesnicima Katalano dei Katalani, bolonjski gvelf, jedan od osnivaa napola vojnikog Reda vitezova blagoslovene / blaene device Marije , otkriva da su svi mostovi nad estom jarugom srueni i da treba da se ide uz kameni odron da bi se iz nje izalo. Ovde je i Kajafa, veliki svetenik koji je na veu svetenika i fariseja zakljuio da treba razapeti Hrista... (Jevanelje po Jovanu). On je razapet na tri koca i cvili... Lei sa raspetim udovima i po njemu hodaju... Vergilije se mrti dok ne stignu do sruenog mosta odakle mogu da krenu u sedmu jarugu: U doba izmeu januara i februara Kada... Slana na zemlji i povrh prvih trava Nalikuje svome belom zimskom bratu, Ali njena belina se kratko zadrava, Seljak kome zalihe hrane nestaju u vajatu, Ustaje, gleda i vidi njive svoje, Kako se bele, pa se, nesrean, pljesne po vratu, Vraa u kuu i tu alosne pesme poje ... a onda opet izae i nade mu se nove roje... ... pa tap uzima i io tera ovce iz tora na panjake zelene. Tako je mene voa uplaio Kada ga videh da mrti elo onako, A isto tako me je brzo iz nevolje izbavio... Vergilije savetuje Dantea da se ne preputa malodunosti: Ne sme biti trom i iznemogao, ree uitelj, jer taj se jo ne rodi to je, sedei na perju, do slave stigao... ... Zato, ustani, savladaj umor nezdravi Sa duhom koji do pobede stie na kraju ... Mnogo tee stepenice tebe ekaju... ... Ustadoh tada pokazujui se vrlo snaan, Iako se nisam ba tako oseao, Pa rekoh: Hajde, jak sam i odvaan.

OSMI krug sedma zla jaruga: lopovi

Lopovi tre goli i uplaeni meu mnotvom otrovnih zmija koje ih mue (probadaju im bubrege repovima i glavama...), a neki se stalno pretvaraju u zmije i obrnuto. Toliko su smeani grenici i zmije da se ne moe prepoznati ko je ko... Slepie se i smeae njihove boje u trenu tom Pa nisu vie znali ni ko su ni ta su,

Ovaj monako-vojniki red vitezova se vremenom tako iskvario da je narod njegove pripadnike nazivao fratrima-veseljacima.

28

Kao to se deava sa belom hartijom Kada pone da gori, pa je smee boje, Jer jo crna nije, a ni nalik belom. Vani Fui ovek-zmija. Kradljivac; pria kako je pokrao bogatu riznicu (svetinje) crkve Svetog Jakoba u Pistoji, a onda za to optuio drugog oveka. Tuni stid to ga je Dante video. (Stid = unutranji rascep.) Fui prorie Danteu izgnanstvo da bi mu se osvetio to ga je video tako ponienog: Ali, da ne bi, u mojoj muci, moglo da traje / tvoje uivanje... (...) To rekoh ba da bih ti bol zadao sada! Fui pokazuje ipak bogu. Zmije kanjavaju Fuija (jedna mu se smota oko vrata, a druga mu vee ruke), to je Danteu toliko drago da bi mogao i da se sprijatelji sa zmijama. Kae da ak ni Kapanej nije tako hulio na Boga... Za Fuijem kree Kako, udovie, uveni kradljivac stoke, sin Vulkanov. Kako je Dante ovde sreo pet lupea, potomaka najuglednijih firentinskih porodica, on se sarkastinom apostrofom obraa rodnom gradu. U toj invektivi se sukobljavaju njegovi oseaji moralista i politikog prognanika sa njegovom ljubavlju prema Firenci.

OSMI krug osma zla jaruga: zli savetnici

Svaki od zlih savetnika je umotan u plamen koji ga svuda prati , kao to je, dok je bio iv, svoje savete uvijao u la. / Zli savetnici su skriveni u plamenu jer su tajno obavljali zlodela. Kanjeni su vatrom jer su rasplamsavali strasti; jezik im je bio otar, pa se plamen to ih obavija zavrava iljatim vatrenim jezicima. Odisej i Diomed. Vergilije ih navodi kao neprijatelje Troje (predaka Rimljana). Posebno pominje njihova zajednika (ne)dela: prevaru sa Trojanskim konjem, lukavstvo pomou koga su prepoznali Ahila skrivenog u Tetidinim haljinama da ne bi iao u rat u kome e poginuti i krau Paladijuma / Paladiona legendarne statue Palas Atine u Troji, trojanske svetinje od koje je zavisila sudbina Prijamovog grada, jer ga niko nije mogao osvojiti dok je statua u njemu.

Vergilije govori sa ovim grkim junacima a Danteu kae da uti... Odisej pria kako je krenuo u Donji svet: ... Naputajui Kirku koja me onako zatvori, Vie od godinu dana... (...) ni nenost prema sinu, ni samilost sveta prema starome ocu, niti ljubav moja koja je za Penelopu trebalo da cveta, nisu mogli da savladaju elju koja me je vukla da upoznam svet celi... i nagovorio svoje drugove da sa njim idu: ... nemojte vi nikada da odustanete, sunev pratei trag, da svet bez ljudi ne vidimo sada. (...) niste vi roeni da ivite kao skotovi, 29

ve da vas vrlinom i znanjem miluje vetar blag. Tako su proli Gibraltar Gde Herkul postavi one stubove ije Granice nijedan ovek nije smeo da pree... Evocirajui svoju poslednju pustolovinu, ton kratkog govora mornara podie do patetine kulminacije predoujui im da se ovek od ivotinje razlikuje upravo po tome to je smisao njegovog ivota initi dobro i spoznati istinu, i istiui beskrajne mogunosti saznanja. Oduevljen pristanak Odisejeve druine je izraen u slici ludog leta koji nagovetava konanu katastrofu (brodolom i pogibiju u okeanu). Njihova tenja je uzviena, ali uzaludna i luda jer se protivi Bojim zakonima... Dok je u prethodnim pevanjima Dante superiorno prezirao niske i podle kanjenike, ovde ponovo, kao u razgovoru sa Franeskom ili Farinatom, pokazuje sloenija oseanja potovanje prema velikih duhovima antike koji su pogreno upotrebili svoj dar. Drugi zli savetnik je Gvido da Montefeltro. On je dao lo savet papi Bonifaciju VIII, zato to mu je ovaj obeao oprotaj grehova. Ali, kad je umro, saznao je da se oveku ne moe oprostiti greh ukoliko se nije uistinu pokajao: oprotaja nema onome ko se ne kaje, / niti kajanje sa zlom ide pod ruku. (Ne vredi mu papin oprotaj greha.) Montefeltro proklinje papu (neka ga zlo prati) zato to ga je vratio na ivotni put koga je pokuao da se odrekne naime, Montefeltro je bio od roenja ne slian lavu, ve sam na delu na lisca liio. Ipak, pokajao se i zamonaio kod franjevaca, ali ga je papa pozvao da mu da savet u vezi sa pokoravanjem Palestrine, italijanske oblasti: Ali, poglavar novih fariseja Dok je ratovao oko Laterana, Ali ne protiv Saracena ili Jevreja, Kao da nije imao neprijatelja osim hriana...

OSMI krug deveta zla jaruga: sejai nesloge i izme

Sejai nesloge su iseeni i osakaeni kao to su za ivota razdvajali svojim zlim delovanjem one koji bi trebalo da budu sloni. avo ih ranjava maem jer nae se rane nama uvek zatvore / pre nego opet stanemo ispred njegovog maa (nakon to obiu ceo krug): - Onima koji su uneli smutnju meu zemaljske voe raseene su glave. - Onima koji su zavadili roake odseene su ruke - onome ko je pobunio sina protiv oca odseena je glava. Ovde su osnivai sekti... Dante razgovara sa Muhamedom (osnivaem islamske religije, piscem Kurana). Muhamed rasporen vidi se kako nastaje govno u elucu. Telo se dezintegrie a scena je, paradoksalno, sve telesnija. Ni bure kada mu spadne duga ili deo dna polukruni; Ne raspada se kao jedan koga sam ugledao Raseenog od brade do mesta gde puta smrad kuni; Izmeu nogu sveanj creva mu ispao, Srce, plua i jetra su mu visili i sa svim tim eludac u kome postaje govno sve to bi progutao. (...)

Uporedi Makijavelija!

30

... i rukama raepi raseene grudi, pa ree: Sada vidi kako se ereim! Dante na kraju susree provansalskog pesnika Bertrana de Borna. On nosi svoju odseenu glavu (kao neku lampu) drei je za kosu: Sam je sebi tako svetiljka bio... Objanjava pesnicima da je ovako kanjen zato to je podsticao Henrika, nastarijeg sina engleskog kralja Henrika II (vladao u 12. veku) na mrnju protiv oca.

OSMI krug deseta zla jaruga: krivotvorci falsifikatori metala ili alhemiari; krivotvorci osoba (oni koji su se lano predstavljali), novca i rei (laovi)
Za svaki greh Dante navodi kaznu koja je u najveoj suprotnosti sa uivanjem zbog koga se grei... Alhemiari su kanjeni boleu, jer su u ivotu bili moralno bolesni. Ko to su izopaili zlato (?), tako je njihovo telo izopaeno gubom i ugom. (... pomou alhemije metale krivotvorio... kao majmun dobar imitator prirode bio.) Niko od ovih grenika ne moe da ustane ve se kreu potrbuke ili lee jedan preko drugog. Oni koji su se lano predstavljali su svoje grehe poinili leei, pa zato moraju da ispataju beei i greili su ustima, pa moraju da grizu... (Re je o aniju Skiki dei Kavalkantiju, Firentincu iz 13. veka, koji se preruio u izvesnog Donatija, lagao u krevet i odglumio ga da bi izdiktirao lani testament...) ... ni u Tebi ni u Troji punoj sjaja, ne bi takvog besa da grize zveri uplaene ili da udove ljudske erei i razdvaja, kao to videh dve blede i gole sene koje su ujedale i brzo trale... (Ovaj pakleni prizor poredi sa Hakabinim krikom kada je ugledala mrtve Poliksenu i Polidora, svoju decu...) Od mitskih likova koji su se lano predstavljali Dante pominje Miru, erku kiparskog kralja Kinira, koja se zaljubila u svog oca, pa se preruila da bi ga na greh navela... Falsifikatori novca su bili edni blaga, pa su sada edni vode. Tu je majstor Adam iz 13. veka koji je kovao lani zlatni novac (sa tri karata bakra umesto iz zlatnih poluga) i zbog toga zavrio na lomai... Sad ima vodenu bolest (od koje su mu nateeni udovi) i edan je: Splet potoia koji je uvek tekao Niz breuljak... pa se ka Arnu sliva, ... uvek mi je pred oima, ali to zalud ne biva jer mi ta slika jo vie grlo sui... Laovima glava gori u groznici. Meu njima su Putifarova ena koja je okrivila Josifa (a u stvari je ona njega htela da zavede) i Grk Sinon koji je laima naveo Trojance da dovuku u grad drvenog konja. Sinon i majstor Adam se tuku i svaaju ko je gori zlikovac... Kunu jedan drugog... Vergilije prekoreva Dantea, ali ga i tei da e biti uz njega kad god zaluta: ...Samo ti gledaj, ali ja sam ve poeo i da se ljutim.

31

... okrenuh se ka njemu pun takvoga srama da jo uvek pamtim prekor onaj. ... hteo da se izvinim, pa sam to inio utei, ali mi se inilo da to dovoljno nee biti. ... seti da sam uz tebe ja uvek tu, ako ti se opet desi da zaluta nekuda ... Sluanje takvih svaa pristaje ljudima niskih pobuda. (...) ...ugrizom bol zadade, tako da mi se obrazi zarumenee od stida, a zatim mi on i lek dade. Dante ovo poredi sa Ahilovim kopljem koje je prvim udarcem ranjavalo, a drugim leilo ranu...

Prelazak iz osmog u deveti krug: Giganti

Na ivici osmog kruga se silazi u ogromni i duboki bunar u kome je deveti krug. U bunaru do pojasa stoje strani i ogromni giganti. Oni su oholi, borili su su protiv Boga (Zevsa), pa su zato osueni da budu uvari najdubljeg pakla. Kroz duboki bunar pesnike prenosi div Antej. Antej hvata Vergilija, a ovaj Dantea uzima u vrsti zagrljaj...

DEVETI krug Kokit izdajnici

Dno devetog kruga je debeli led paklene reke Kokit. Dno devetog kruga je podeljeno na etiri pojasa: Kainu, Antenoru, Tolomeu i Judeku. Izdajice su kanjene u ledu, zamrznuti su u ledenom Kokitu suprotno vatrenoj ljubavi blienjega je hladno, proraunato izdajstvo. (Ljubav je nagraena na najviem nebu, a izdajstvo kanjeno u najdubljem paklu.) Kao to aba, da bi kreketala u zoru, Podigne glavu, pa viri iz vode... ... tako su pomodrele, bez moi da se oslobode, sve do grla bile ukopane u ledu seni i cvokotale zubima kao to kljunom klepeu rode. ... Svaka je pognute glave zurila u sjaj ledeni... Dante, da bi predstavio debljinu leda, pominje reke Dunav i Don koje nikada nisu bile tako ledene i planinu Tovarnik (Fruka gora) koja, da se na ovaj led sruila, ne bi ga razbila.

32

Danteu nedostaje jezika da opie najstranije zlo: BUNAR IZDAJICA ovek-ivotinja postaje led, fosil, okamenjeno bie. Pokret se zaustavlja, suze lede, ivot nestaje. Smrdljive vode zlih jaruga hlade Luciferova krila. Hladan predumiljaj nedostatak savesti.

DEVETI krug Kaina prvi pojas: izdajnici rodbine

Izdajice rodbine plau, a mraz im ledi suze. Dvojica se sudaraju glavama, puni besa. Jedna od glava je ostala bez oba uveta, zbog hladnoe... To su braa Aleksandar i Napoleon, sinovi Alberta di Mangona. Jedan je bio gvelf, drugi gibelin. Dolo je do sukoba i brat je ubio brata, ali su obojica umrla u toj borbi. Ovaj je pojas, naravno, dobio ime po Kainu... Dante vidi hiljadu lica koja je mraz zaledio...

DEVETI krug Antenora

drugi pojas: izdajnici otadbine (ili stranke)

Ovde je Ganelon, poznati izdajnik iz Pesme o Rolandu.

Grof Ugolino i nadbiskup Rueri. Dve glave izviruju iz leda, a via besno grize potiljak nioj, kao da jede hleb... (Poreenje koje je zapravo kontrast Hleb: Tidej jede glavu svoj neprijatelja kao hleb. Hleb je hrana, toplina, ivot vs. jedenje krvnikove glave u ledu pakla. ) Sa hrane uasne usta je podigao Onaj grenik istei je kosama Sa glave onog kome je potiljak grizao. Stravian prizor dvojice ljudi, Ugolina i njegovog nekadanjeg muitelja Ruerija, koji su u venosti pakla ujedinjeni uzajamnom mrnjom. Dante ih poredi sa Tidejom i Melanipom. Grof Ugolino je pripadao veoma monoj pizanskoj porodici sa mnogo feudalnih poseda. Italijanski gradovi toga vremena bili su poprite politikih borbi dveju stranaka gvelfa i gibelina . Ugolino je kao naelnik Pize predao Firenci, Luki i enovi koje su htele da napadnu Pizu, po nekoliko katela (zamaka, tvrava), a da bi sebi osigurao vlast, bio je spreman da pomae gvelfima u njihovom nastojanju da zavladaju gradom. Voa gibelina, Rueri, koji se pretvarao da je Ugolinov prijatelj, oduzme mu vlast i zatvori ga sa dvojicom sinova i dvojicom unuka u kulu (pizanski toranj gladi) gde su svi poumirali od gladi. Dante je Ugolina smatrao izdajnikom domovine i zato ga stavlja u pakao, ali ga zbog njegovih patnji i saaljeva, te mu u paklu daje ulogu Ruerijevog muitelja.

Antenor Trojanac koga Homerove pesme prikazuju kao mudrog oveka i dobrog govornika. On je predloio da se Jelena vrati Grcima i sklopi mir. Moda je iz toga proisteklo miljenje da je Antenor izdao domovinu. Trijumf Saracena je posledica izdaje Ganelona, Rolandovog ouha, koji se o zasedi dogovorio sa saracenskim kraljem Marsilom iz Saragose. Karlo osveuje svog neaka Rolanda pobivi Saracene i kaznivi izdajnika Ganelona. Poreenja su iz ovozemaljske sfere, kao kod Homera. Totalitet, jedinstvo zemlje i neba. Tidej antiki mitski junak, jedan od sedmorice koji su pokuali da osvoje Tebu. Smrtno ga je ranio Tebanac Melanip. Umirui, Tidej je u besu stao da grize Melanipovu odrubljenu glavu, koju su mu drugovi doneli. Gvelfi od nemake rei Velfen partija osnovna u Nemakoj, posle smrti Henrika V, kao podrka naslednicima Gvelfa od Bavarske sa naklonou ka politici sporazumevanja sa papom. Stvorena kao opozicija partiji Gibelina koja je nastala u to vreme. U vreme Fridriha Barbarose ona je oznaavala partiju pristalica pape, odnosno anticarsku partiju. Kasnije, sa novim politikim promenama imena gvelfa i gibelina oznaavala su pripadnike dve suprotstavljene politike grupe u bilo kom gradu. Oko 1300. godine dolo je do rascepa u gvelfskoj stranci u Italiji podelila se na dve frakcije. Bele i Crne. Ovi drugi su se oslanjali na podrku Bonifacija.

33

Mrnja i e za osvetom jae su od patnje, pa Ugolina to podstie da obnovi seanja, makar pri tome morao plakati, kao to je to uinila i Franeska. Dok su njena seanja protkana setom za izgubljenom sreom, Ugolinova su puna oaja, jada. Dok je Franeska sa Paolom i u paklu vezana neraskidivim sponama ljubavi, Ugolino e veito gristi potiljak svojeg neprijatelja. (Dante daje presudne trenutke u traginog zgodi junaka.) Ugolinova pria je bogata detaljima: skuen tamniki prostor, sporo i teskobno odmicanje vremena; bleda svetlost koja obasjava lica koja pate; deije rei patetinog prizvuka; Ugolinova nemo da im pomogne; umiranje dece i Ugolinovo teturanje po njihovim leevima... I ja uh kako su donja vrata zakucavali Na uasnoj kuli, pa sam pogledao U lice moje sinove, ali re nismo progovarali. U srcu sam se skamenio, ali nisam plakao, Ve su plakali oni... (...) A kada je traak svetlosti bele U bolnu tamnicu uao i ja ugledao Da se sa moga na njihova etiri lica slutnje sele, Obe ruke sam od bola zagrizao... (...) ... kao to mene gledaju oi tvoje, gledah svu trojicu kako umiru, jednog po jednog... Dante Pizu naziva novom Tebom, jer je razdiru graanski sukobi. Ugolinova povest je izazvala gnev prema neovenosti Pizanaca... *** Grof Ugolino ovek u akciji kakav jeste otvoreno srce Adamovih potomaka. Najava modernog sveta.

DEVETI krug Tolomea

trei pojas: izdajnici svojih prijatelja i gostiju

Ove izdajice lee u ledu na leima. Njima je telo ivo, a dua im je ve mnogo godina u paklu. ((I onima koji su na zemlji kao ivi, dua je ve u paklu, a nad telom im vlada avo.)) ... kad zajee trube izdajstva, dua se sjuri u pakao pre nego to joj Atropos nit ivota presee...

Ptolomej lik iz Biblije koji je pozvao u goste imuna Makabejca i njegova dva sina, a onda, posle gozbe, naredio da ih ubiju. Atropos jedna od tri parke iji je zadatak bio da presee nit ivota i tako razdeli duu od tela.

34

Ovde Dante proklinje enovu jer je sreo Branka d'Oria koji je ubio svog tasta i celu njegovu pratnju pozvavi ih na raak...

DEVETI krug Judeka etvrti pojas: izdajnici svojih dobrotvora i Lucifer

Ovaj pojas je dobio ime po Judi. Tu su, pod dubokim ledom, izdajnici svojih dobrotvora. Neke due lee, neke stoje ispod ledene kore, neke su naopake, neke na nogama, neke s licem ka stopalima savijene kao luk... Usred ledenog dna koje je u sredini zemaljske kugle (sredite Kokita je ujedno i sredite Zemlje), nalazi se Dis, odnosno Lucifer. Ime Dis je Dante dao po uzoru na Vergilija koji je tako nazvao vladara pakla. Iz leda se vidi Luciferov gornji deo tela, a noge se proteu u drugu polovinu Zemlje. Lucifer ima tri lica jer oponaa sveto trojstvo. Ruan je kao to je bog lep, taman kao to je Bog svetao, nekada najlepi aneo, sada najgroznija nakaza. Njegova tri lica imaju razliite boje: prednje lice je crveno jer je na toj strani kanjen Juda zato to je poinio izdajstvo iz ljutine. Drugo lice je crno zato to je Brut ubio Cezara iz gluposti. Tree lice je beliastouto zato to simbolizuje nemonu zagrienost koja je navela Kasija na izdaju i ubistvo. (Ova tri grenika Lucifer melje zubima...) Pod svakom glavom Lucifer ima golema krila njihovo gibanje proizvodi hladan i otar vetar. (Satana je nepokretan: rtva i krvnik u isto vreme. Slika greha, a ne linost. Kao nekakva maina, mehanizam.) Ljutnja, glupost i zagrienost su izvori najteeg greha i vode u Luciferove eljusti. Lucifer plae jer iako je zli aneo i mui druge i njega mui alost to je tako duboko pao: niz tri brade, mlaz suza i slina se slivao. Dante Lucifera naziva i Belzebub (avo). Vergilije vodi Dantea do izvora greha da sazna kuda vodi grean ivot.

Prelazak iz Pakla u istilite

Vergilije, koga je Dante zagrlio, sputa se sa Danteom niz Luciferovu dlaku u drugu polovinu Zemlje (juna polulopta) i tu izlaze, kroz peinu u kojoj tee potok (svei potoi), na povrinu druge polovine planete. Tu ponovo vide zvezde: kroz jedan otvor okrugao / kuda izaosmo da opet ugledamo zvezde. (Na sredini puta, kod avolovih bedara, pesnici su u sreditu sile tee celog svemira, pa Vergilije mora da se preokrene, a zatim se uspinje uz Luciferove noge.)

ISTILITE
Do brega istilita Dante i Vergilije stiu proavi kroz sredite zemlje na barci koju vozi aneo. istilite je mesto gde dospevaju due dostojne odlaska na nebo posle ispatanja i pokajanja. Dante i Vergilije se uspinju uz breg gde posle predistilita idu u istilite. Na ulazu u istilite (kad izae iz pakla) Dante priziva muze: Neka pesma mrtva ovde postane iva,

Juda Iskariot uenik Hristov, izdao je Hrista za 30 srebrnjaka. istilite je stvoreno poto je Isus Hrist oslobodio pravednike iz limba 33 godine posle Vergilijevog roenja.

35

O svete muze, jer va sam smerno, Pa neka me Kaliopa sada sniva I moju pesmu prati onim glasom verno... Dante pred sobom vidi plavi nebeski (suprotan mrkom prostoru pakla) svod simbol nade. Na nebu je Danica (planeta Venera) zvezda ljubavi ona sja tu gde poinje carstvo ljubavi (nasuprot paklu kao carstvu mrnje). Dok Danica obasjava istok vedrinom, na jugu su etiri zvezde koje predstavljaju Mudrost, Pravednost, Snagu i Umerenost.

Na ulazu u istilite je KATON uvar istilita borac za slobodu za Dantea dostojan

takvog potovanja u mojim oima / kakvo ni ocu ne duguje niko iz naeg roda. Katon ima dugu sedu bradu i sedu kosu, a na licu mu se vidi sjaj one etiri zvezde. Katon savetuje Vergilija da Dantea opere od prljavtine pakla. Zora je, razdanjuje se... Vergilije pere Danteovo lice (jo uvek oroeno suzama) rosom: pomou neba treba sprati prvi najdeblji sloj greha, pakleni dim, kako bi dua mogla da se pripremi za potpuno oienje... Potom ga opasuje rogozom (koji tu raste) biljkom koja nema lep cvet, poniznom biljkom koja se povija i na povetarcu. Ovo znai da se grenik mora odrei svega to u ivotu izaziva poudu, odnosno mora da bude ponizan i skruen. (Kada iupa rogoz, na njegovom mestu odmah novi poraste. Ovo znai da se boja milost ne umanjuje kad se nekome udeli.)

PREDISTILITE Predistilite prvi deo plaa Dante i Vergilije stoje na plai i vide svetlost anela
koji u lai vozi (sluei se samo krilima ne trebaju mu ni vesla ni jedra) due na breg istilita. (Duama je polazite bilo ue reke Tibar.) Aneov sjaj je tako jak da Dante u jednom trenutku mora da pogne pogled... Due pevaju pesmu o izbavljenju Jevreja iz Egipta (Psalm 113). Due se iskrcaju, aneo ih prekrsti (napravi nad njima znak krsta) i ode ka puini. Due pitaju Dantea i Vergilija za put ka bregu, no ni oni ne znaju. Jedna od dua je i Kazela (poznati peva, Danteov prijatelj, koji je napisao muziku za mnoge Danteove pesme) koji prilazi Danteu i grli ga Dante njega ne moe ovaj je bestelesna sena. Njega Dante moli da zapeva jednu od Danteovih (ljubavnih) pesama. Kazela zapeva kanconu nenim glasom: Ljubav to u mome duhu stanuje... Due sluaju, al' im prilazi Katon i ukori ih to stoje (to stojite kao strine?) i uputi ih ka brdu. Vergilije se stidi, grize ga savest, to je i sam stao i sluao... Kazelino pevanje znai da se ovek ni na putu spasa ne odrie lako lepota zemnog sveta, ali i da ga ni najplemenitije lepote ne smeju spreavati da ide putem koji vodi ka Bogu. Katonova opomena je glas savesti.

Predistilite drugi deo podnoje istilita podnoje strmog brega istilita obilaze
due koje ne smeju da se penju na breg istilita jer su iskljuene iz crkve. Ovde Dante

Kaliopa jedna od 10 muza; zatitnica uzvienog pesnitva retorike i epske poezije. Atributi Kaliope i njene sestre Klio (koja je zatitnica istorije) su: votane ploice, svitak i pisaljka. Katon Utiki tj. Marko Porcije Katon praunuk Katona starijeg. iveo u I veku pre nove ere. Poznat je kao branilac rimske republikanske slobode. Kada je video da e Cezar da pobedi i da e time doi kraj republike izvrio je samoubistvo. Dante ga je postavio za uvara istilita iako je samoubica, jer mu se divio kao borcu za slobodu. Katona posle sudnjeg dana eka, po Danteu, veno blaenstvo.

36

prepoznaje Manfreda, kralja Sicilije i Napulja iz 13. veka, koji je poginuo branei svoju kraljevinu od Karla Anujskog. (Ipak, zbog svojih stavova i sklonosti ka lepom ivotu iskljuen je iz crkve.) On moli Dantea da javi njegovoj erki da nije u paklu (iako je iskljuen iz crkve), te da moe da se moli za spas njegove due ime e skratiti ekanje njegove due u podnoju brega. (Inae dua ovde eka 30 puta onoliko koliko je trajao njen prkos.)

Predistilite trei deo tri visoravni. Ovde su, kao i u podnoju istilita, grenici koji
su se pokajali tek u smrtnom asu. Prva visoravan lenjivci svi stoje u senci stene i izgledaju umorno; imaju lenje pokrete i spor nain govora. Ovde je Danteovo prijatelj Belakua, Firentinac koji se bavio izradom violina. On objanjava Danteu da je ova grupa dua, zbog svoje velike lenjosti, zakasnila da se pokaje i u smrtnom asu. Kad uivanje ili bol u najveoj meri Obuzme nau duevnu mo ponekada Dua se tako zduno na to usmeri Da ni na ta drugo ne obraa panju tada... Druga visoravan rtve nasilne smrti greni jer su se pokajali u zadnji as kad ih je ve zatekla nasilna smrt. Dakle, treba se istiti od greha dok smo jo zdravi, a ne kada oslabimo, jer onda greh ostavlja nas, a ne mi njega. Ovde Dante sree Buonkontea da Montefeltra, koji je poginuo u bici kod Kampaldina u kojoj je i Dante uestvovao. Dante sree i Piju dei Tolomei koja je ubijena po nalogu svoga mua ovaj se namerio da se oeni nekom groficom... Dalje, (u VI pevanju ), Dante nailazi na senu Sordela da Goita, plemia i trubadura koji je pevao na italijanskom jeziku. Sordel i Vergilije se srdano pozdravljaju (obojica su iz Mantove), a Dante prekorava Italiju iji gradovi meusobno ratuju i za to krivi imperatora i papu: Ah, Italijo robinjo, domovino jada nam, Brode bez kormilara na velikoj buri, Nisi vie gospoa, ve mesto gde se sliva sram! ... a sada nigde nisu bez rata tvoje pokrajine, tvoji stanovnici meusobno se razdiru... Dante pominje Monteke i Kapelete, Atinu i Spartu, a za papu i svetenstvo kae da bi trebalo da prepuste caru svetovne stvari... Sordel ukazuje putnicima tj. pesnicima poast i prati ih... (Vergiliju je ponizno priao, i oko kolena ga obgrlio rekavi: O, slavo Latina, ti si pokazao sve to na ivot odlikuje...) Poto

Ovo pevanje je centralni deo triptiha Danteovih politikih pevanja u koji ulaze jo VI pevanje Pakla i VI pevanje Raja. Sordelo da Goito trubadur iz 13. veka. Pisao je pesme politikog karaktera. Verovatno mu je Dante dao ovako veliku ulogu u istilitu zbog jedne njegove pesme u kojoj estoko prekoreva savremene vladare.

37

due nou ne mogu da naine ni korak ka proienju (nona tmina sputava volju) , on ih vodi do doline nemarnih vladara. Trea visoravan dolina nemarnih vladara na ovoj livadi due sede pevajui... Ona je puna cvea i mirisa. Cvee u dolini znai prolaznu slavu velike gospode u svetu ivih. Kokos i belilo, kovano srebro i zlato kad sija Drvo blistavo i glatko i indigo kad sijaju, Sveina zelenila kada se smaragd razbija, Sve zajedno da mogu u toj dolini da stanuju Bojom cvea i trava sve bi ona nadmaila... Ovi vladari (nemaki, poljski, francuski, engleski...) su, zaokupljeni svojom vladavinom, odgaali pokajanje do poslednjeg asa. Ovde su izmireni i najvei protivnici. Predvee, due vladara zapevaju veernju himnu svetog Ambrozija Tebe pre kraja dana, Tebe tvore svih stvari, prizivamo... u kojoj se mole da ih Bog sauva od napasti jer su oni u ivotu napasti izloeni vie nego iko drugi. (avo je napastvovao Hrista nudei mu vlast nad svetom.) Po zavretku njihove pesme dva plava anela sa vatrenim i tupim maevima silaze sa visine i postavljaju se na dva ulaza u dolinu. (Aneli su simboli boje pravde i milosti, a njihovi maevi su tupi, jer je boja pravda puna ljubavi i samilosti. Zeleno odelo anela i njihovo perje znae da nae vrline moraju biti svee kao proleno lie.) Ovi aneli dolaze sa Marijinog krila, da uvaju dolinu od dolaska zmije. Dante i Vergilije, koji su ih do tada gledali sa strane, silaze sa Sordelom meu ove due. Dante razgovara sa Ninom Viskontijem, sudijom iz Pize. Dante zatim posmatra nebo, ali ne vidi vie etiri zvezde koje je video kad je stigao, ve, umesto njih, na nebu sijaju tri nove zvezde. Tri zvezde su tri vrline (3 bogoslovske vrline?: vera, nada i milosre? ) koje treba da nadoknade etiri ljudske vrline (Mudrost, Pravednost, Snagu i Umerenost). Zatim dolazi zmija, koju aneli teraju. (Zmija dolazi, kao nekad u raju, usred radosti i uivanja ovoga sveta. Dante, kada sazna da e zmija doi, pribija se sleen uz Vergilijevu ruku.) Potom Dante razgovara sa Koradom Malaspinom, koji mu prorie da e mu porodica Malaspina, za sedam godina od ovog trenutka, pruiti gostoprimstvo u vreme izgnanstva.

ISTILITE (breg na ostrvu) ima 7 pojaseva kao simbol 7 glavnih grehova: oholost,
zavist, srditost, duevna lenjost, tvrdiluk i rasipnitvo, prodrljivost i razvrat, a redosled im je obrnut od rasporeda koji imaju u paklu jer je teina prestupa odnosno kazni sve manja to su krugovi ui i blii vrhu. Blai tj. manji grehovi se ispataju na veoj visini odnosno blie Bogu.

Poruka pevanja koje sledi je da se samo u suncu boje milosti moe ii ka spasu. Bez boje milosti vlada no.

iv: Primeri razvrata u paklu su Franeska i Paolo, prodrljivosti ako, tvrdiluka i rasipnitva pape, duevne lenjosti niko se ne izdvaja, srditosti Arenti; ta je sa zaviu i oholou??

38

Ovde je kazna moralna patnja zbog nemogunosti da se vidi Bog, ali i fizika, srazmerna poinjenom grehu. Due se iste i kroz molitve ivih i kroz posmatranje pozitivnih primera na poetku i na kraju svakog kruga. (I ovde su due kanjene prema zakonu odmazde, a predoeni su im i primeri koji uznose onu vrlinu koja je suprotna prirodi njihovog greha.) Na poetku su prizori koji podstiu na dobro i hvale vrlinu suprotnu poinjenom grehu, a na kraju prizori kanjenog greha.) Na kraju svakog pojasa je aneo koji pokazuje oienim duama prolaz ka sledeem krugu, ka vrhu i konanom oienju od greha. (Due prolaze kroz sve krugove, za razliku od pakla gde su stalno u istom i, ako je potrebno, zadravaju se u svakom da bi ispatale grehe koje su poinile.) Aneo brie sa ela znak, slovo P simbol greha (slovo P je poetno slovo latinske rei peccata gresi). Te znake plamenim maem urezuje aneo na ulazu u istilite. Velika strmina brega istilita simbolizuje teak i uzan put ka dobru. ovek mora da se uspinje nogama, odnosno dobrom voljom, i rukama, odnosno dobrim delima, ali su mu potrebna jo i krila, odnosno snaga. (Strmina je tolika da Dante i Vergilije moraju da se penju etvoronoke.)

Vrata istilita
Dante je zaspao i sanja da ga orao sa zlatnim perjem nosi u visine, u sferu vatre gde obojica gore. (Orao, odnosno Lucija, je milost boja bez koje nema spasa // simbol milosti koja prosvetljuje. Dante i Lucija zajedno gore u vatri ljubavi. Do odluke da se kaje oveka vodi boja milost Lucija, a do ispovesti i pokore ljudski razum Vergilije.) Dante se budi i nae se pred vratima istilita. Vergilije mu kae da ga je tu Lucija donela dok je spavao. Ovo uplaenog Dantea umiri: Kao ovek koji je sumnju svoju odagnao I kome se strah u samopouzdanje pretvorio, Jer je upravo istinu saznao, Promenih se i ja poto sam se smirio. Na vratima stoji vratar aneo boji sa maem u ruci simbol presuivanja. Iz njega izbija svetlost toliko jaka da Dante ne moe da ga gleda. Anelu su noge na pragu od alem kamena simbol skupocene Isusove zasluge na osnovu koje ispovednik moe da prata grehe. Ka njemu se ide preko tri stepenika: najnii je beo i gladak (kao ogledalo; predstavlja ispitivanje savesti: gladak... da sam se u njemu ogledao kakav sam bio), drugi je tmasto-siv, ispucao uzdu i popreko (in pokajanja), a trei je crven kao krv (zadovoljenje omogueno Isusovom krvlju). Dante moli anela da mu otvorio vrata. Aneo mu uree u elo 7 slova P (sedam smrtnih grehova), a onda izvadi dva kljua, jedan zlatni, jedan srebrni, oba potrebna da bi se vrata otkljuala. (Srebrni klju je znanje kojim se razaznaje ko je dostojan oprotaja iliti poznavanje bojeg zakona. Zlatni klju je crkvena vlast kojom se grenik moe razreiti greha.) Otkljuava vrata (ljudima je teko da se odlue na kajanje, pa se zato vrata istilita teko otvaraju) i puta pesnike unutra, opominjui ih da se ne osvru ovo znai da ne valja pasti opet u isti greh. Prvi krug istilita: OHOLI

39

U prvom krugu istilita su u mramornim stenama urezani primeri smernosti: arhanel Gavrilo , Marija , David (tvorac psalama), car Trajan itd. Due oholih idu polako, zgrbljene pod teretom ogromnog kamenja. Teko kamenje je simbolino (predstavlja greh) i oholi moraju da pognu glave, jer su ih u ivotu previe visoko drali. Dok nose teki teret, oholi pevaju Oe na. Poslednju molbu da ne dou u iskuenje ne mole za sebe, ve za one due koje su jo izvrgnute toj opasnosti. Due priznaju da je samo bog veliki i slavan po imenu, vlasti i volji. Dante ovde, izmeu ostalih, sree jednog grofa i jednog umetnika minijaturistu. Njegov govor upozorava Dantea da bude ponizan... (Dante stoga poinje da ide pognut iza njega...) On mu, takoe, prorokuje da e biti prognan i ponien... Na podu su slike koje ilustruju primere kanjene oholosti: Lucifera, Niobu, Arahnu, Troju... Na stepenicama koje vode u sledei vii krug stoji aneo poniznosti. On lupi Dantea krilom po elu... Dante se udi to se osea lakim, a Vergilije mu objanjava da mu je aneo izbrisao sa ela trag koji je ostavio prvi glavni greh. Kada sva slova P koja nosi sada Na licu tvome izbledela budu Kao ovo prvo izbrisano, tada Tvoje noge e osetiti takvu volju da u udu Za umor vie nee da znaju... uje se pesma: Blago siromanima duhom... Vergilije opominje Dantea da pouri ovo znai da ovek mora biti revnostan u pokajanju. Drugi krug istilita: ZAVIDNE DUE Vergilije pozdravlja sunce iji e ih zraci voditi. Ovde je sve glatko i sinje boje kao kamen. Ovde je sve jalovo i pusto, jer se radi o ljudima koji osim sebe ne trpe nikoga i nita. Zavidnim duama su oi zaivene gvozdenim icama kroz koju kapaju suze. (Zato to su druge gledali zavidnim oima, one su im zatvorene, jer su oi prozori due. Samim tim ne vide svetlost.) Jedna drugu pridravaju. uju se aneoski glasovi. Dua Sapije iz Sijene moli Dantea da pobudi uspomenu na nju meu ivima... (Sam Dante se ne osea zavidnim, ali je siguran da e, kada umre, nositi teki kamen kojim su kanjeni oholi.) Odlazei od zavidnih dua pesnici uju glasove koji opominju na milosre, navodei primere kanjene zavisti: Kain itd. Aneo milosra brie Danteu jo jedno P sa ela. (Dante je opet zaslepljen od svetlosti... Vergilije mu kae da e uskoro moi da gleda ovakvu svetlost i to onoliko koliko je priroda htela da ga podari...) Usput Vergilije objanjava Danteu rei del Duke: O, ljudski rode, zato ti srce bije / da sa drugima dobra ne deli od pamtiveka. Naime, na zemnom svetu se umanjuje blago pojedinca kad ga deli sa nekim, dok se na nebu ono umnoava deljenjem, jer to je vie blaenih dua, poveava se samo blaenstvo, zbog velike meusobne ljubavi. (Kao i ranije

Arhanel Gavrilo najavio trudnou Mariji, to je trebalo da znai pomirenje izmeu Boga i ljudi, preko ega je dolo do iskupljenja. Otvorio je nebo za ljude, kojima do tada nije bio dozvoljen pristup zbog prvobitnog greha. Marija preko nje se izvrilo iskupljenje. Ona je otvorila ljudima trezor uzviene boje ljubavi, koji je greh bio zatvorio.

40

kad neto objanjava Danteu, Vergilije kae da, ako mu njegovo objanjenje nije dovoljno, kada bude video Beatrie shvatie...) Trei krug istilita: SRDITI Ovde se srditi iste od greha smrdljivim dimom, koji im je za ivota oi zastirao tamom. (Toliko je dima okolo da Dante nita ne vidi te mora da se dri za Vergilija da se ne bi izgubio ili povredio.) Srditi moraju da prebivaju u dimu, jer srdba pokrije oveka mrakom i otme vid njegovom razumu, pa on vie ne razabire da njegova ljutnja nije u skladu sa uzrokom. Isto tako oni ne vide posledice srdbe koje njima samima najvie kode. U ovom pevanju (XVI) Dante: raspravlja i o slobodi volje u liku Marka Lombardijca koji objanjava da postoji slobodna volja oveku je dato da razlikuje dobro i zlo i svojom voljom moe da se bori sa zlim izazovima... Dante sliku due daje u slici devojice je koja jednostavna i radosna... Ipak, ona nema znanje, pa moe da bude zanesena malim dobrom... Zato joj je potreban zakon tj. sposobnost da razazna pravdu. i iznosi svoj politiki program raspravlja o papi kao o nekom ko moe da tumai svete istine, ali ne razlikuje duhovnu od svetovne vlasti te eli i svetovnu vlast. (Zato i narod koji za njim ide tei zemaljskim dobrima...) U loem voi lei greh na svetu, a ne u prirodi ljudskoj. (Ne veruje u prvobitni greh?)

Kad izae iz dima, Dante vidi prizore kanjavanja srditih: Proknu koja je u velikoj ljutnji muu dala da pojede udove sina Itija, itd. Zatim sree anela koji mu brie tree P sa ela. etvrti krug istilita: DUEVNO LENJI Idui ka duevno lenjima, kanjenim zbog tromosti, Dante osea kako mu ponestaje snage. Malaksavanje Dantea pred no je znak da ovek ne moe napredovati ako nije obasjan milou bojom, a nestajanje snage znai da je i njega ponekada savladavala duevna lenjost, jer se nije uvek brinuo za spas svoje due. Vergilije govori Danteu o ljubavi razlikuje prirodnu tj. duhovnu ljubav (dobru), u kojoj se nikada ne ini zlo, od estoke, prevelike (?) ljubavi (rave) koja moe biti temelj zla: oholosti, zavisti, besa... Ljubav je seme svake vrline I svakog greha koji podlee kaznama. Razlog ovome je to to je dua stvorena da brzo zavoli i lako se upuuje ka onome to voli. ... ovek, zato to je razuman, ima mo da sprei da ga ljubav zavede... Vergilije dodaje da je on govorio o ljubavi onoliko koliko je razum sposoban da je shvati. Ono to je iza toga rei e mu Beatrie jer je to stvar vere da zna. Nailaze duevno lenji. Oni svi jure... (Brzo tranje lenjih dua alegorijski pokazuje kako se lei njihov greh.) Revnou sada mogu da isprave svoje negdanje oklevanje... Duevno lenji su bili MLITAVI... Na primer, Jevreji, koji su, kada se pre njima otvorilo Crveno more, oklevali da uu u obeanu zemlju svi su pomrli u pustinji osim Joue i Kaleba... Ili oni Trojanci koji nisu sledili Eneju, zbog lenjosti i teine poduhvata ostali su na Siciliji i izabrali neslavan ivot... 41

Pred zoru treeg dana svog puta Dante vidi u snu nakaznu enu (mucavu, razrokih oiju i krivonogu; sakatih ruku i bledoprljavu) koja postaje sve lepa i lepa i koja, pevajui, kae da je Sirena, koja oarava mornara koji morem luta... i za sebe kae: ko svikne na mene teko naputa slast koju nae ispod moga skuta! Kraj nje se pojavljuje druga, sveta ena boja milost i razbija Sireninu varku. Vergilije Ovu drugu zgrabi i poderavi joj Spreda haljinu, trbuh njen pokaza, Pa me probudi smrad u trbuini njenoj. Dante kae da je video privlanu pojavu od koje jo uvek nije uspeo da odvoji misli. Vergilije mu objanjava da je video staru veticu koja raa grehe. Alegorijski Sirena je slika pogrene ljubavi za zemaljskim dobrima i telesnim uivanjem. Vergilije je pokazao Danteu kako se ovek od stare vetice oslobaa. Kae mu da usmeri oi na Boga... Pesnici susreu anela vrednoe koji brie Danteu jo jedno P tj. greh lenjosti. Peti krug: TVRDICE I RASIPNICI Tvrdice i rasipnici lee potrbuke na zemlji, vezanih ruku i nogu, i plau od straha... Kau pesnicima da idu tako da im uvek na spoljnoj strani bude desna ruka... Dante govori sa papom Hadrijanom V koji je umro 38 dana nakon to je ustolien za papu. On je, po svojim reima, nakon to je postao papa, eleo da ode na nebo nije mogao da nae mir na ovom svetu zato to je bio krtica... Kae da tvrdiluk gasi ljubav prema dobru, pa zbog toga tvrdice nita ne ine zato u istilitu njima vezuju ruke i noge da bi bili nepokretni i oprueni. Dante klekne, a papa mu kae da ustane, da je i on sam papa samo sluga ((bogu)) kao i drugi. (Papa posle smrti prekida mistini brak, te postaje jednak sa drugima.) Primeri krtosti: Mida, kralj Frigije, koji je izmolio od Bakha da uini da se pretvori u zlato sve to dodirne, pa je tako bilo i sa hranom, te je stradao zbog svoje pohlepe... Pesnici nastavljaju put, a istilite se zatrese kao od zemljotresa, a potom se zaori krik... (Vergilije opet kae Danteu da se ne plai...) To je trenutak kada boja milost uzima k sebi oienu duu. Blaene due govore ushieno u slavu Boga... Putnici stoje, sve dok potres i pesma ne prestanu. Dante i Vergilije trae mesto za ulazak u esti krug. Sustie ih dua rimskog pesnika Stacija. (Stacije je tri puta ovenan pesnikim vencem u Rimu. Dante u Staciju vidi svoga knjievnog brata budui da je Vergilije obojici uzor i duhovni otac.) Stacije objanjava razlog potresa i pesme: brdo istilita se trese kada nebo opet prima u sebe oienu duu koja je iz neba i dola odnosno kada se oiena dua vraa. Svaka dua osea kada se oistila i onda nagore skoi tj. svojom se voljom die u raj ili na viu stepenicu istilita. (istoa navodi duu da promeni stanite.) Onda due pevaju hvalospev Bogu koji je njihovu molbu usliio... Dua pesnika Stacija se ovako oslobodila on je leao u bolovima vie od 500 godina, pa je tek tada osetio slobodnu volju da krene ka nebesima... Stacije govori pohvalno o Vergiliju kae da je Eneida bila spev iz kojega je uio, govori o Vergiliju kao svom uzoru... Na to se na Vergilijevom licu vide osmeh i suze... Dante se nasmei i odaje Staciju da je sena koja ga prati Vergilije. Stacije hoe da zagrli kolena Vergiliju, ali mu ovaj ne da: sena si ti, a i ja sam samo sena. Stacije kae da to to je zaboravio da su obojica sad samo nitavila / u nitavilu govori o tome koliko ga potuje... (Preko Stacija Dante izrie najveu pohvalu Vergiliju. U ovoj sceni ima i blagog humora u

42

prizoru kad Stacije, obuzet udnjom da sretne Vergilija, ovoga velia ne znajui da je pred njim.) Stacije govori o svom grehu rasipnitva, citira stih iz Eneide na tu temu, i objanjava da je u istilitu zato to se pokajao i zato to se tajno preobratio u hrianina. Stacije citira i stihove iz Vergilijeve Mesijanske ekloge zbog njega je postao pesnik, a hrianin sa njim ((ne doslovno, naravno)). Govori kako je plakao zbog Domicijanovih progona hriana... Raspituje se za Terencija i Plauta. Vergilije kae da su, kao i on, u limbu. Tamo razgovaraju o Parnasu, muzama... zajedno sa Homerom, Agatonom, i likovima iz mitologije: Antigonom, Ismenom, Tetidom itd. Aneo brie P, ali se to pominje kao ve obavljeni in. esti krug: PRODRLJIVCI Ovde pesnici vide neko udno drvo (ima oblik obrnute jelke) iji plodovi (jabuke asocijacija na Adama i Evu?) ne mogu da se uberu i izvor iz koga ne moe da se pije voda. Iz lia drveta se uje glas koji kae da nee moi da jedu njegovu hranu; zatim nabraja primere umerenosti: Mariju, koja na svadbi u Kani Galilejskoj nije brinula da se ona najede, ve drugi; Jovana Krstitelja, koji se u pustinji hranio medom i skakavcima... Prodrljivci su svedeni na kost i kou. Oni se ovde iste glau i eu. Primeri prodrljivaca: Erisihton hteo da uniti vrt posveen Cereri, pa ga je ona muila glau koju nikada nije mogao da utoli; prodao je za hleb roenu erku, a zatim oglodao i sopstveno telo; Marija iz Jerusalima dok je imperator Tit opsedao grad, zbog gladi ubila, skuvala i pojela svoga sina; itd. Danteu se javlja dua Forezea Donatija, firentinskog pesnika, koji mu tumai zato su due mrave usta koja su na zemlji mnogo jela iste se ovde hvalei boga. Prorie: Ve budue doba vide oi moje, Do koga nee mnogo vremena protei, Kada sa propovedaonice pravdu e da skroje Bezobraznim firentinskim damama Zabranjujui im da pokazuju sise svoje. ... Ali, kada bi te bestidne ene Znale ta im nebo uskoro sprema, Ve bi im od straha oi bile rairene... Meu prodrljivcima Foreze pokazuje Danteu jednog pesnika, jednog papu, jednog kardinalovog brata, jednog nadbiskupa i jednog plemenitog viteza. Pesnik Bonaunta Orbiani iz Luke (imitator provansalske lirike koga Dante nije mnogo cenio) prorie Danteu progonstvo. Takoe citira stih iz Novog ivota: ene to znate ljubav ta je... Kae da je slatki novi stil smetao njegovom uspehu kao pesnika. (Dok je slatki novi stil, koji je dobio ime po ovom Danteovom stihu, naglaavao vanost inspiracije i odgovarajueg izraza za nju, sicilijanska kola, kojoj pripada Bonaunta, oponaala je trubadure i takozvane uene kole.) Bonaunta se, dok ovo govori, rasplae & tvrdi da izmeu ove dve kole nije bilo druge razlike ((razlike u kvalitetu?)) do te da su Dante i

Marija je za vreme opsade Jerusalima od strane Tita nagrizla svoga sina i stoga je navedena u krugu prodrljivaca. Prema izvoru te legende Marija je otrgla odoje sa svojih grudi, zadavila ga, ispekla i pojela dopola. Bila je skoro poludela od gladi. Kod Dantea joj se to nelogino rauna kao preterano uivanje u jelu. Pria o ljudoderki Mariji potie od Flavija Josifa.

43

njegovi sledili inspiraciju... (Preko rei Bonaunte Dante definie razliku izmeu starijih pesnikih kola i slatkog novog stila.) Forezeu Dante pria o loem stanju u Firenci. Foreze prorie da e onog ko je najkrivlji za # to stanje a to je njegov roeni brat Korso Donati uskoro vezanog za rep vui (tajanstvena ivotinja u pakao)... Aneo umerenosti brie sa Danteovog ela esto slovo P. Stacije objanjava Danteu kako je Bog ulio due ljudi u tela i kako, posle smrti, one osloboene tela ipak zadravaju mo da oseaju i pate. Dante je ovo pitao Vergilija (tanije, pitao ga je kako neko moe da bude mrav ovde u istilitu, gde nema potrebe da daje hranu telu) ali poto Vergilije predstavlja ljudski razum proet klasinim obrazovanjem, a Stacije ljudski razum koji nije samo klasino obrazovan ve je i obasjan svetlom hrianske nauke, Vergilije poziva Stacija da objasni Danteu ono to ni njemu samom nije jasno. Stacije se u objanjenju koristi znanjima iz medicine... Sedmi krug: RAZVRATNICI Razvratnici gore u plamenu kao to su na zemlji goreli u strasti. Vatra isti sve, pa i due od strasne i neprirodne telesne ljubavi (sodomije). Senke se grle i ljube poljupcima se iste od elje za telesnim poljupcima. Razvratnici pevaju crkvenu himnu u kojoj se moli da nas bog oslobodi zlih pouda i govore o primerima ednosti o Dijani, koja je ostala u umi da sauva svoju ednost... i primerima kanjene razvratnosti o Sodomi i Gomori, koje je bog unitio ognjem... Dante razgovara sa duama pesnika Gvida Gvinicelija, koga je smatrao za svog uitelja (u poeziji) i Arna Danijela koji mu odgovara u provansalskim stihovima. Dante Gviniceliju kae da e njegovi stihovi sve dok novi govor bude postojao tj. narodni, italijanski jezik, biti na visokoj ceni. Gviniceli kae da je Danijel bolje rime na maternjem jeziku kovao. Danijel o sebi, izmeu ostalog, ovo kae: Ja sam Arno, putujem, plaem i pevam, Seam se nekadanje ludosti, A vidim, ushien, radost kojoj se sutra nadam... Aneo istoe poziva pesnike da prou kroz plamen u zemaljski raj i peva: Blago onima koji su istoga srca (Jevanelje po Mateju). Dante okleva i plai se da ue u vatru. Vergilije ga hrabri, podsea ga na (uspenu) epizodu sa Gerionom, ali on se ne mie s mesta. Vergilije mu onda kae da e sa one strane vatre nai Beatriu. Kao to uvi ime Tizbe svoje Piram, umirui, nju je pogledao Kada je dud pocrveneo od krvi njih dvoje, Tako je moj otpor iz mene nestao... Na to se Vergilije nasmei kao da se smei detetu koje jabukom pridobija lako.

Korso Donati je za vreme vladavine Crnih u Firenci, kada su Danteovi Beli opljakani i prognani, bio na elu Crnih. Ipak, elei da vlada gradom, doao je u sukob sa njima i morao je da bei. Kada su ga gonioci stigli hteo je da sjae sa konja, ali mu se noga tako zaplela da ga je konj vukao za sobom sve dok ga gonioci nisu stigli i ubili.

44

Tri pesnika prolaze kroz vatru (vatreni zid) i uju glas anela koji ih vodi. Po izlasku iz vatre aneo ih pouruje jer se pribliava no. Dolaze do stepenita koje vodi na vrh planine. Ipak, no ih zatie na usponu i oni staju. Dante spava, a druga dva pesnika ga uvaju. Dante u snu vidi Liju, erku Lavanovu (Postanje) kako bere cvee. (Lija svija vence cvea, odnosno vence dobrih dela.) Lija pominje i svoju sestru Rahilju, koja se po dan celi od ogledala ne odvaja. ... Ona voli posmatranje, a mene rad veseli. (Rahilja se, dakle, nikada ne udaljava od boga ogledala. Lija je simbol aktivnog, a Rahilja kontemplativnog ivota.) Kad stignu na vrh stepenita Vergilije kae da on sad vie nita ne vidi. (Vergilije je simbol ljudskog razuma i zato dalje ne vidi nita, odnosno mora da se zaustavi tamo gde vlada vera.) On mu vie nee pomagati Dante ima slobodnu volju i treba da postupa po njoj. Vergilije Danteu krunom i mitrom ukraava glavu kruniui ga daje mu mo nad telom i ukraavajui ga mitrom daje mu mo da vlada svojom duom. Dakle, Vergilije Danteu daje mogunost da sasvim vlada samim sobom. Budui da se pribliava trenutak susreta sa preplemenitom gospom, u ovom delu istilita Dante sve vie evocira doba svoje mladosti u znaku prvih pesnikih iskustava, to e rei i ljubavi prema Beatrii.
T. S. Eliot: U ovom pevanju se poudni preiavaju u plamenu, a ipak jasno uviamo da se plamen istilita razlikuje od onog iz pakla. U istilitu su pokajnici svojevoljno i svesno prihvatili muenje u vatri. Due u istlitu pate zato to ele da pate da bi se oistile. One pate aktivnije i dublje, ba zato to su due koje se spremaju za blaenstvo (dok Verglije pati venim mukama). U njihovoj patnji ima nade. Pevanje se zavrava stihovima Anra Danijela, na njegovom, provansalskom dijalektu.

ZEMALJSKI RAJ Na kraju istilita, na vrhu je uma zamaljskog raja, odreena za oveka koji ga je
izgubio zbog Adamovog greha. (uma u zemaljskom raju je alegorija savrenog ljudskog ivota.) Ovde duva blagi povetarac, zemlja je mirisna, ptice pevaju... Ovde je veno prolee... Ovde due zavravaju svoje ienje od greha uranjajui u vode Lete i Evnoje koje izviru iz zajednikog venog izvora: prva brie seanje na greh, a druga oivljava seanje na uinjeno dobro. Dante stie na obalu Lete ija je voda ista a tamna u stalnoj senci, a Vergilije i Stacije ostaju po strani. Na drugoj strani reke Dante ugleda prelepu devojku Matildu kako bere cvee i igra. Ona tumai Danteu pojave u zemaljskom raju: vetar i voda ovde nastaju kao posledica kretanja neba; pravo zlatno doba oveanstva, o kome sanjaju pesnici na Parnasu, bilo je u zemaljskom raju ovde su iveli Adam i Eva. (Matilda, kao i Lija, predstavlja aktivni ivot i uva zemaljski raj.) U umi se pojavi svetlo i dolazi procesija, povorka dostojanstvenih lica obuenih u belo (24 starca predstavljaju 24 knjige Starog zaveta) koju predvodi sedam velikih svenjaka. Na kraju povorke je grifon lav sa orlovom glavom i krilima koji vue trijumfalna kola. Grifon predstavlja zemaljsku (lav) i nebesku prirodu (orao). Trijumfalna kola predstavljaju crkvu (koja se oslanja na dva toka Stari i Novi zavet), a grifon koji ih vue je simbol Isusa Hrista (koji sjedinjuje ljudsku i boansku prirodu). Sa desne strane kola tri ene pleu: Milost (crvena), Nada (zelena), Vera (bela). Sa leve strane etiri ene pevaju one su simboli Mudrosti, Pravde, Umerenosti i Snage. Na kraju idu dva blaena starca sveti Luka i sveti Pavle koji nosi sjajni ma (ovo je duhovni ma koji predstavlja re boju). Za njima idu

Lija i Rahilja su ene Jakovljeve.

45

etvorica obuena u skromne odore to su Jakov, Petar, Jovan i Juda, pisci apostolskih sabornih poslanica. Iza njih sam ide Jovan Bogoslov. Zauje se grom i svi stanu. (Ova alegorijska procesija simbolizuje stari i novi zavet, crkvu, Hrista i vrline.) BEATRIE! Na kraju procesije, uz pesme slavlja i posipana cveem, tri puta zazvana, pojavljuje se Beatrie, na trijumfalnim kolima. Aneli bacaju tako mnogo cvea da izgleda kao da je ona u oblacima. Beatrie ima beli veo, zeleni plat i crvenu odeu. (Beatrie se pojavljuje u punoi svoje humane prirode, lepote i etike uzoritosti, bacajui puniju svetlost na Danteovu ljudsku i moralnu dramu.) Dante je ne prepoznaje oima nego oseti davnu ljubav. Zbunjen je... On se okrene da bi Vergiliju rekao kako je uzbuen ali Vergilije ih je same ostavio... Dante plae... (Uz pojavu Beatrie nestaje Vergilije.) (Vergilije bi prekrio boju volju ako bi preao Letu i pio vodu iz nje, a ne bi platio pokajanjem.) Beatrie otro prigovara Danteu zbog grenog ivota: Da doe na ovo brdo kako si se udostojio? On plae, aneli ga ale i Beatrie objanjava razlog svoje strogosti: kad je bio mlad, Dante je bio pun vrlina ; ali, kad je Beatrie umrla, postala mu je manje draga i on je krenuo putem neistine... Nije pomagalo ni to to mu se ona javljala u snu kao izvor inspiracije... Zato je zamolila Vergilija da ovde dovede Dantea... Beatrie simbolizuje ovde um koji je prosvetlio Bog. (Beatriine stroge rei ciljaju na njegovu privrenost zemaljskim dobrima... Drama Danteovog ivota izmeu tenji ka dobru i greha, sintetizovana je u Beatriinim reima.) Beatrie trai od Dantea da se ispovedi i prizna svoju krivicu. Podsea ga da je grehe poinio kao odrastao ovek, pa su zato jo tei, jer je mogao zrelije da razmilja. Dante, grcajui od suza, govori jedva ujno. Kae da je pravi put izgubio zbog zemaljskih stvari za kojima je poao. Beatrie mu kae da mu je lepota njenog tela bila najlepa (i u prirodi i u umetnosti) dok je bila iva i da je, im ga je, posle njene smrti, prva zemaljska stvar privukla, trebalo da krene gore, za njom koja se toga oslobodila. Nisu smela tvoja krila da se zatvore I da eka nove varke niti mlade ene Ili prolazne stvari to bol tvore. Dante gleda u zemlju jer osea krivicu i kaje se. Ona mu zapoveda da digne glavu tj. pogled. On je gleda i mrzi sve to ga je od nje udaljilo, a najvie one njemu nekada najprivlanije stvari. Toliko ga to saznanje boli da skren pada... (U unutranjem konfliktu kajanja i mrnje prema motivima greha, Dante gubi svest.) Kad se povrati vidi Matildu koja ga zove da krene sa njom. Posle Danteove ispovesti Matilda ga potapa u Letu, reku zaborava, koja brie svaki spomen na greh do vrata, a poto je i popio vodu, ona mu potapa i glavu. Tako okupanog primaju ga u svoje kolo 4 lepe ene moralne vrline. One e ga odvesti Beatrii, ali da bi mogao da podnese radosni sjaj njenih oiju, 3 vrline jevanelja, tri bogoslovske vrline, ojaae Danteu vid (da moe da shvati velike tajne koje gleda). Ove tri ene mole Beatrie da skine veo. Kad ona to uini, Danteu nedostaju rei da opie njenu lepotu.

Ali, utoliko zaputenije i divljije postaje tle zlim semenom zasejano i neobraeno, ukoliko je prirodno plodnije. (istilite, XXX, 118-120)

46

Dok Dante posmatra Beatriu raj i sveana povorka nestaju za njega jer je Beatriina lepota nadmaila lepotu svih zemaljskih i nebeskih stvari. Bogoslovne vrline ga zbog toga opominju. Kao da su mu oi zaslepljene suncem, on nita vie ne vidi... Povorka kree. Prolaze pored jednog drveta bez ijedne grane i lista, ija je kronja okrenuta naopako (drvo znanja dobra i zla) i Grifon vezuje kola za golo drvo koje je odmah olistalo (kola su nainjena od istog drveta od koga i stablo; ovo treba da simbolizuje ponovo uspostavljeno jedinstvo izmeu crkve i drave). Svi okolo pevaju pesmu nerazumljivu za smrtnike. Dante je zaspao, a kad se probudio video je kraj sebe samo Matildu. Ona mu pokazuje Beatriu koja sedi, sa 7 vrlina, ispod drveta gde je ranije bio grifon. Ona upozorava Dantea da e se neto dogoditi sa kolima te da on paljivo gleda: dri na oku kola i sve to vidi sada / opii kada se vrati u stanite smrtnog oveka. Zajedno posmatraju simbolini prizor koji obuhvata najznaajnije trenutke hrianske istorije: Orao kida cvetove i lie sa stabla (Rimska imperija koja je proganjala prve hriane) i nalee na kola (zadaje udarac crkvi); lisica ulee u kola (simbol jeresi), ali je Beatrie otera; zmaj sleti na kola i, zabovi rep u njih, odnosi deo dna kola a na tom delu krene da raste perje i pojavljuju se 7 glava (kola se pretvaraju u apokaliptinu zver: 7 glava predstavlja 7 glavnih grehova). Beatrie nagovetava da e uskoro doi onaj koji e crkvu u Italiji osloboditi od zloinaca (jer kola su slomljena a to predstavlja crkvu koju je nadvladao satana). (Beatrie proprokuje dolazak bojeg glasnika koji e obnoviti svet.) Tumai (?) Danteu moralno znaenje rajskog drveta i uzrok zabarane koju su Adam i Eva prekrili. Zatim Dante uranja u vodu reke zaborava grehova (vodu Lete) a potom i u vode Evnoje da osvei seanje na dobra dela. (Evnoja reka seanja na uinjena dobra.) Tek tada moe da krene ka zvezdama, u raj: ist i spreman da krenem ka zvezdama. (Tako se i istilite zavrava sa zvezdama da se ukae na krajnji cilj kome treba da tee svi ljudi.) *** istilite zrelost: strasti blede, iskustvo i razoarenje briu sve iluzije kod oveka poto je prohujao onaj aktivni i lini deo ivota. Tvorac postaje posmatra: akcija prelazi u kontemplaciju. Filozofska i religiozna kontemplacija... U tom smirenju strasti leao je antiki ideal mudraca i novi ideal sveca. Duh se u istilitu izdie iznad puti i trai slobodu. istilite je kraljevstvo duha koji se stupanj po stupanj penje do raja (pakao je kraljevstvo puti, koja se uz neprestano padanje sputa do Lucifera). U jednom delu istilita vlada duboka tiina...

Promene u odnosu na pakao:

misao priroda: svetlost, istota, stenovit put kojim se valja uzdii do dobra ovek: seanje na greh proiujue muke nada, pokajanje kretanje?: ovde, za razliku od pakla, grenik nije vezan za uvek isto mesto, ve se kree kroz istilite. forma, stil: nema nieg niskog, ni u poreenjima

47

Due su posmatrai, akteri. Osloboenje sveta telesnog. Pevaju se pesme psalmi (ne profane pesme o ulnoj ljubavi). Muzika. Mnotvo alegorijskih slika: aneo na pragu od dragog kamena, stepenice: bela, siva, crvena aneli u zelenom ruhu sa tupim maevima grifon (lav-orao) Hristos (lav kao zemaljsko carstvo, orao kao nebesko)

Idila koja podsea na zlatno doba: nenost, prisnost. Dante se susree sa svojih prethodnicima pesnicima: Gvido Gvinieli, Arno Danijel Nema velikih karaktera due su u grupama. Vergiliju i Danteu se pridruuje u istilitu kasnorimski pesnik Stacije (danas se vie ne ceni.) Izmenjenim oima se gleda na zemaljski ivot filozofski mir. Lirika u uzbuenju koje due oseaju na putu proienja. Procesija i zemaljski raj. Rastanak sa Vergilijem, preuzima ga Beatrie. Kori Dantea, on plae od stida.

U istilitu kao kompozicioni princip preovladava paralelizam egzemplarnih figura. U

pitanju je stilska tradicija. Paralelizovanje biblijskih i antikih egzemplarnih figura ima svoje korene u Jeronimovom konkordantnom sistemu. Dante je u istilie ovo ugradio kao noseu konstrukciju. 12 pevanja donose nizove primera. Antiki i hrianski primeri se sistematski pridruuju jedan drugom. David i Jevrejka Marija Trajanu. Lucifer Titanima. Marija Orestu (13. pevanje). Marija Cezaru (18. pevanje). Marija starim Rimljankama (24. pevanje). Marija Dijani (25 pevanje). Stanovnici Sodome Pasifaji. I u istilitu su Danteu prorokovali izganstvo. esta situacija kada vide da Danteova prilika baca senku due se zbune, prepadnu. Tri pesnika: Vergilije, Stacije i Dante prolaze kroz plameni zid koji razdvaja istilite od zemaljskog raja. Vergilije naputa Dantea tako to mu kae da mu vie nee pomagati njegova (Danteova) volja je slobodna i pravoverna i bio bi greh ne slediti je na njenom putu. Zato mu na glavu stavlja krunu i mitru ((simbola)) kralja i arhiepiskopa. ***

RAJ
Dante i Beatrie prolaze kroz rajska neba. I Raj poinje invokacijom ovog puta Apolona: Sve do sada jedan o Parnasovih vrhova bi mi dovoljan, ali oba od sada meni trebaju da svladam teinu izazova. Dante zatim objanjava da se penje vrtoglavom brzinom u raj prolazei kroz vatrenu sferu a privuen Beatriinim oima (gledajui u njene oi). Raj je boravite blaenih dua. Due u raju nisu rasporeene kao u paklu i istilitu, jer stepenovanje zasluga je u suprotnosti sa rajskim blaenstvom koje podrazumeva puno uivanje, punu slobodu i osloboenje od bilo kakve elje. Dakle, sve due se nalaze na

Parnas ima dva vrha Kiteron, gde su boravile muze, i Helikon, gde je boravio Apolon.

48

desetom nebu, Empireju, rasporeene u obliku rajske rue oko Bogorodice, ali da bi ih Dante bolje video one mu se pojavljuju postepeno iz neba u nebo. (Ovo, ipak, moe da govori o hijerarhiji dua najblie Zemlji su due onih koji nisu ispunili zavet, a najblie Zvezdanom nebu su kontemplativne due.) DUE su rasporeene u tri osnovne kategorije: 1. Svetovnu prva tri neba blia Zemlji Meseevo nebo: due onih koji nisu ispunili zavet, Merkurovo nebo: due onih koji su radili za dobro da bi zasluili zemaljsku slavu i Venerino nebo: due onih koji nisu odoleli ljubavnoj elji; 2. Aktivnu Sunevo nebo: due uenih ljudi, Marsovo nebo: due onih koji su se borili za veru, Jupiterevo nebo: due onih koji su voleli pravdu; 3. Kontemplativnu Saturnovo nebo: kontemplativne due. Due se pojavljuju u ljudskom obliku samo na prvom nebu i na Empireju. Na ostalima su predstavljene svetlima razliite jaine, odnosno predstavljene su kao ista sutina. ANELI: 1. aneli prve hijerarhije serafimi (na Empireju), kerubini (Prvo pokretno nebo) i aneli prestolja (Zvezdano nebo). 2. aneli druge hijerarhije aneli poglavarstva (Jupiterovo nebo), aneli moi (Marsovo nebo) i aneli gospodarstva (Sunevo nebo). 3. aneli tree hijerarhije aneli kneevi (Venerino nebo), arhaneli (Merkurovo nebo), aneli (Meseevo nebo). PRVO MESEEVO NEBO: due onih koji nisu ispunili zavet Dante i Beatrie stiu na prvu zvezdu, odnosno na Mesec. Razgovoraju o uzroku Meseevih mrlja i uticaju devetog neba na sve nebeske sfere, kao i o sposobnosti niih sfera da prime uticaje viih. Vii zakoni sveta mogu da se shvate samo sa vieg stajalita bogoslovne, odnosno jevaneljske mudrosti. U unutranjosti meseca su due blaenih koje nisu ispunile svoj zavet. Njihove likove nejasno vidi, kao kroz prozirno staklo, ili kroz vodu, kao odraz... Due u mesecu su jedine u raju koje jo imaju obris ljudskih likova... (Nadalje e due biti iste svetlosti...) Dante razgovara sa Pikardom Donati sestrom Korsa i Forezea Donatija (pomenutih u istilitu, pevanja XXIII i XXIV), koja se zamonaila u mladosti, ali ju je brat Korso ugrabio iz manastira i udao iz politikih razloga. Dante ne moe odmah da je prepozna na njenom se licu neto promenilo u odnosu na zemaljske dane... Pita je da li due koje su tu sa njom ele da odu na vie mesto, blie Bogu. Ona odgovara: Brate, nau volju smiruje i njome vlada Snaga ljubavi koja ini da elimo Samo ono to imamo i nita drugo nikada.

Pesnik kae da ga sada nadahnjuje, pored Apolona i muza, i Minerva (boginja nauke). Na poetku Raja Dante savetuje neukima da prekinu itanje jer nee razumeti ovaj deo: O vi to u maloj barci (...) sledite moj brod (...) ne izlazite na debelo more... (On omalovaava laike, to je u srednjolatinskoj literaturi opta pojava.)

49

Beatrie pobija nauk platoniara da su due sile sa zvezda i da se na zvezde vraaju, ako su dobre (Timej). Prema Platonu, due su se vraale zvezdama i ostajale tamo manje ili vie, prema zaslugama, ali Beatrie kae da due u raju ostaju veno tj. da je blaenstvo jednako za sve. Ove due ovde, na prvom nebu, su se pojavile ne zato to im je ono dodeljeno za boravak, ve da pokau najnii stepen nebeske sfere koju zauzimaju. (?) Dante ne razume zato je Pikarda na najniem nebu tj. na najniem stepenu blaenstva, kada je bila silom odvedena tj. spreena da ispuni svoj zavet. Beatrie mu to objanjava prema crkvenom uenju. Kae da to to se boja pravda ini nepravedna ljudima dokazuje da su ljudi nemoni, mali da shvate boji naum. Beatrie kae da je bi volja trebalo i sili da se odupre, te da je Pikarda mogla da se vrati u manastir... Bog ne pristaje na zlo, ali ga doputa ukoliko e ono osigurati da se ne dogodi jo vee zlo (IV, 109-111). Beatrie objanjava Danteu ta je zavet... (Beatrie je ovde boanskom naukom prosvetljeni um.) Kako je najvei dar od boga slobodna volja, onda je zavet, u kome ovek sputava svoju slobodnu volju rtvujui je Bogu, najvei dar koji ovek moe da uini... Dante se zagleda u Beatriu, ali njen lik tako jako zasija da on ne moe da podnese sjaj... (Pojaavanje Beatriinog sjaja uvek se dogaa kao znak prelaska na sledee, vie nebo). Kada ga Beatrie pogleda oima punim iskri ljubavi, on se skoro onesvesti... DRUGO MERKUROVO NEBO: due onih koji su radili za dobro da bi zasluili zemaljsku slavu Due pleu pune radosti. Pritravaju putnicima. Svaka je puna radosti, a njeno blaeno stanje odaje bletava svetlost koja iz nje sja. Prva govori dua cara Justinijana. On govori o istoriji rimske drave , svojoj vladavini, pobedi carstva i o nekom Romeu da Vilanovi. Justinijan velia istoriju rimskog carstva od Eneje do Karla Velikog. O rimskoj dravi govori sluei se slikom orla orao je simbol i rimske drave i ptica vrhovnog rimskog boga Jupitera, pa je to znak da je rimska carska vlast bogom dana. Pominje Eneju kao osnivaa rimskog carstva i sa prekorom govori o Konstantinu koji je preneo prestonicu na istok, u Vizantion na Bosforu (Konstantinopolj) i time uinio neprirodno delo jer suce ide od istoka ka zapadu, a orao prati kretanje sunca... (a Konstantinopolj je na istoku tj. Konstantin je orla skrenuo u suprotnom smeru od kretanja neba). Zatim pominje Hanibala i Kartaginjane i druge vojske i narode koje je Rim pokorio.. Pominje Ceraza i njegov prelazak Rubikona... Pominje Tita, koji je unitio Jerusalim. (Ubistvo Hrista se smatra za delo Rimskog carstva, jer je uinjeno uz pristanak carskog legata Pontija Pilata. Time je rimska vlast izvrila boju volju, prema verovanju hriana, i na taj nain negativnim inom izvrila pozitivan in tj. spasila ljudski rod jer je Hrist doao na svet da bi svojom smru otkupio oveka zbog prvobitnog greha Adama i Eve.) Justinijana je sveti duh nadahnuo da sastavi zakonik rimske drave Justinijanov kodeks.

Dante ovde zapoinje pohvalu Rimskom carstvu i time zavrava trilogiju politikih pevanja u Komediji. U Paklu je govorio o zlu u Firenci, a u istilitu o nesrei Italije. Rekavi: Kocka je baena,! i preavi granicu izmeu Italije i Cisalpinske Galije, Cezar je zapoeo rat protiv Pompeja, odnosno graanski rat.

50

Romeo de Vilanova je bio upravnik poslednjeg provansalskog grofa: Rajmonda Beringarija. Optuili su ga zavidni dvorani, pa je morao da polae raune grofu i dokazao je da je bio nevin. Zatim je, ojaen i uvreen, napustio dvor i iveo od pronje... (Prema nekim tumaima lik plemenitog Romea, izgnanika zbog zavisti sugraana, posluio je Danteu kao autoportret.)

Beatrie vidi da Dantea zbunjuje to bog nije, iz milosra, ljudima oprostio prvobitni greh, ve je pustio da nejgov sin istrpi kaznu na raspeu da bi time iskupio ljudksi rod. Beatrie mu objanjava da je Adam osudio sebe i svoje potomstvo svojim grehom, sve dok Boji sin nije siao i sjedinio u sebi ljudsku i boju prirodu. Ljudski rod je morao sam da se iskupi za svoj greh, i tu je priliku dobio kroz Hrista... (?) TREE VENERINO NEBO: due koje nisu odolele ljubavnoj elji Jedan svetiljka prie nama tada i pone da zbori... Ovde govori arl Martelo Anujski, sin arla II Anujskog, koji je umro mlad, pa zato nije nasledio svog oca. Umesto njega je doao na presto Roberto, odan gvelfima, to je Dante smatrao zlom za Italiju. Razgovara se o tome da li zli roditelji mogu imati dobru decu. Zakljuuju da je dobro to se ljudi raaju razliiti... Argumentacija je sledea: za oveka je vano da ivi u organizovanom drutvu gde se ljudi bave razliitim zanimanjima; zbog toga je potrebno da se neko rodi kao Solon, neko kao Kserks (persijski kralj), neko kao Dedal... Ipak, ljudi ne znaju da potuju prirodu pa zato na zemlji neki ljudi bivaju prinueni da budu svetenici ili vojnici a da moda nisu roeni za to... Dua pesnika Folketa / Folka iz Marseja govori o tome kako je bio strastan poredei sebe sa Didonom... (Bio je, kao i drugi trubaduri, raskalaan u mladosti, pa se posle pokajao i zamonaio...). Folko pokazuje Danteu bludnicu Revu koja je pomogla Jevrejima da osvoje njen rodni grad Jerihon tj. obeanu zemlju. (Prema verovanju nekih srednjovekovnih pisaca, Hrist je prvo Revu izveo iz limba u raj.) Ljubav je uzrok dobru i zlu. Spaseni su oni ija se grena ljubav preobratila u ljubav prema Bogu. ETVRTO NEBO SUNCA: due uenih ljudi Ovde se blaeni pojavljuju kao svetlo u svetlosti i prave venac od 12 sjajnih svetiljki oko Dantea i Beatrie. Svetlosni venci pevaju i pleu. U ime svih govori sveti Toma Akvinski. Pored ostalih, prisutni su i njegov uitelj Albert Veliki, Solomon, jevrejski kralj i prorok, sin Davidov, Dionisije Areopagita, prvi atinsi biskup (njega je sveti Pavle preobrazio u hrianina)... Toma govori o ivotu svetog Franje Asikog. Ovaj svetac se, jo kao mlad, zavadio sa ocem zbog jedne ene - Bede. (Otac svetog Franje je bio bogati trgovac i nije imao razumevanja za dareljivost svoga sina pa je hteo da ga lii nasledstva. Sin je na to dobrovoljno pristao pa se oenio sa Bedom. Beda je bila liena mua Isusa Hrista, koji se njome oenio na krstu, jer je umro go pa je zbog toga bila prezrena sve dok je nije zaprosio sveti Franjo.) Franjo i Beda bili su ljubavnici... (...) Njihova sloga i pogledi mili, ljubav, divljenje i njihov pogled blag, i kod drugih su svete misli probudili... Tako je nastao franjevaki red. I kad je umro nije hteo drugi koveg osim odoru njenu sahranjen je u golu zemlju, bez kovega.

51

Dante govori o besmislenom zanimanju oveka za pravo, silogizme itd. umesto da razmilja o nebu... Pojavljuje se novo kolo blaenih dua; ovde j dua svetog Bonaventure koji hvali svetog Dominika, osnivaa dominikanskog reda. Beatriina lepota se poveava ovo znai da ovek, to je blie Bogu, ima sve sjajniji i istiji um. Ponovo govori Toma, i to o mudrosti, u duhu sholastike rasprave sa dokazima, primerima... Solomon objanjava da e, i nakon to vaskrsnu u telu (posle Sudnjeg dana), due blaenih imati sjaj i to jo jai tela e biti vidljiva kroz snop svetla koji ih obavija... PETO MARSOVO NEBO: due onih koji su se borili za veru Ovde su due rasporeene u obliku svetlog krsta u kome svetluca Hrist. Ove due pevaju tako lepo kako to pesnik nikada nije uo. Dante govori sa duom svog pra-pra-deda Kaagvida . On prvo hvali staru Firencu, kakva je bila kad se on rodio. (Prikaz propadanja dobrih obiaja u Firenci je alegorija za nazadovanje oveanstva od dobra ka zlu.) Potom pria o sebi, porodici, i o tome kako je umro borei se za hriansku veru u Drugom krstakom ratu. Dante je zadovoljan to je uo da plemenitost njegove porodice potie iz uzvienih dela. Dante se sea proroanskih rei iz pakla i istlita o tome da e biti prognan i pita Kaagvida o tome. Kaagvida prvo govori o bojem provienju i slobodnoj volji, a onda mu kae da u Rimu i Firenci ele da ga prognaju (poredi ga sa Ipolitom, koga je otac Tezej prognao, posluavi lanu optubu Fedrinu) i da e mnogo patiti u izgnanstvu, ali da e nai trajno utoite u Veroni. Tei ga da e stei besmrtno ime ako ispria sve to je video u paklu i dalje. (Slavu e Danteu u dalekom potomstvu doneti uzviena obnoviiteljska misija. Zato Kaagvida podstie Dantea da ispria sve i razotkrije uzroke pokvarenosti i zla kako bi oveanstvu pokazao put prema spasenju.) Kroz usta svog pretka Dante prorokuje sebi besmrtno ime, sebi i svom delu prorokuje slavu. (Epizoda sa Kaagvidom je vana za razumevanje politike i idejne motivisanosti Komedije. Nasuprot novim ljudima koji su Firenci doneli gramziv duh, politiki razdor, Kaagvida sa setom govori o skromnom gradu starih porodica i o njihovom potenom i mirnom ivotu.) Beatrie podstie Dantea da kae Kaagvidi ta eli, iako Kaagvida to ve zna. (Ovo znai da ovek treba uvek Bogu da se moli, iako Bog ve zna ta mu treba.) Kaagvida imenuje due osam slavnih ljudi prisutnih na petom nebu, a meu njima su: Joua (Isus Navin, voa izraelskog naroda posle Mojsija), Karlo Veliki (pobednik nad Saracenima), Rolando (Karlov vitez), Viljem, vojvoda od Orana (branilac hrianstva)... ESTO JUPITEROVO NEBO: due onih koji su voleli pravdu

Kaagvida Danteov ukundeda koji je poginuo u krstakim ratovima u pohodu imperatora Konrada III. Ostavio je iza sebe sina Aligijera I, koji je imao dva sina: Bela i Belinonea. Belinoneov sin Aligijeri II bio je Danteov otac. Njegova uspomena je zatanjena verovatnom injenicom da se bavio zelenatvom. Zanimljivo je da se Dante prvo obraa duhu sa ti, a kada sazna da je taj duh njegov slavni ukundeda, on mu se obraa sa vi to izaziva osmeh kod Beatrie, koja u tome vidi Danteovu tatinu. Dante je umro u Raveni, koja Firenci njegove kosti nije vratila, ljubomorno uvajui grob najveeg italijanskog pesnika.

52

Ovde due pravednika lete oblikujui slova. Slovo M (kojim poinje re monarhija) se preobraava u orla, simbola Carstva i pravde. Dante ne moe sebi da rastumai kakva je to pravda da poten ovek, koji nikada nije uo za Hrista, ne moe da bude spaen, ako u njega ne veruje. Due, rasporeene u obliku orla, odgovaraju na to, ne reavajui problem... (Jedinstvo svih pravednih dua u slici orla predstavlja jedinstvenu monarhiju Danteov politiki ideal.) Istiu da nee biti spaeni oni koji govore da veruju u Hrista, a to ne potvruju delima. Daju se primeri zlih vladara onog doba. Pored raznih engleskih, nemakih, norvekih i ostalih kraljeva, tu je i srpski kralj (kralj Rake) Dragutin (Nemanji, Uroev sin) koji je vladao u drugoj polovini 13. veka, kratko, oko est godina. Srpski novac toga vremena je
izraivan po uzoru na kov mletakog novca koji se zvao gro ili matapan. Ovaj srpski novac je imao sa jedne strane lik Hristov, kao i venecijanski gro, a sa druge lik svetog Stefana koji predaje srpskom vladaru barjak sa krstom, isto kao to i na venecijanskom novcu sveti Marko predaje barjak mletakom dudu. Mletaka vlada se vie puta alila protiv ove imitacije. ak je i Bolonja vodial parnicu po tom sporu 1305. godine. Dante ovde pominje ovaj sluaj da bi okarakterisao Dragutina kao ravog vladara, odnosno neuspela imitacija novca je ovde simbol vladara koga nee da pomene imenom. On kae: onaj iz Rake, koji je loe upotrebio kalup iz Venecije.

Orlovo oko ine due estorice pravednika: Davida, Trajana, Konstantina itd. Pesnik se udi kako je dospeo, meu blaene i paganin kao Trajan. Orao mu objanjava kae da je za Trajana, dirnut njegovom velikom dobrotom, molio papa Grigorije, pa je postigao da bude osloboen iz limba. Na pitanje da li moe biti spaen onaj ko nije znao za Hrista, jer je iveo pre njegovog roenja, Dante objanjava da je na vid slab prema bojem vidu i da su boja odreenja nedokuiva tajna.

SEDMO SATURNOVO NEBO: kontemplativne due Ovde se due u tiini kreu po visokim, beskonanim merdevinama: i videh laka i sjajna svetla to silaze lestvicama... (Visoke merdevine znae da se due uzdiu nad svim nebesima to obuhvataju zemlju. Kontemplacija vodi ka vienju Boga.) Ovde Dante ne uje muziku zato to, kako mu objanjva jedna dua, ne bi mogao da podnese slast tih pesama. Sveti Pijetro Damjano (autor znaajnih dela o askezi i estoki kritiar korumpiranog klera; iveo u 11. veku) tumai uenje o sudbini. Govori o siromatvu apostola i kudi raskoni ivot visokog svetenstva. (Razmatranje rskonog ivota svetenstva alegorino kae da je svetovni ivot suprotan ivotu koji vodi ga Bogu).

Hrvatska se takoe pominje na jednom mestu u Komediji u XXXI pevanju, kada Dante opisje kako se oseao kada je gledao rajski ruu. Kae da se oseao kao hodoasnici iz Hrvatske kada dou u Rim da vide maramu svete Veronike. (Veronika se pribliila Hristu i obrisala mu znoj svojom maramom, dok se Hrist znojio nosei preteki krst. Na toj marami je ostalo otisnuto Hristovo lice. Ova marama se uva u crkvi Svetog Petra.) Jovan Lestvinik najznaajniji literarni predstavnik isihazma (linog bogospoznavanja i sjedinjenja sa Bogom). Njegova knjiga Lestvice je jedno od retkih dela sa Istoka koje je u srednjem veku prevedeno na Zapadu. Ovo delo ima aforistinu formu i daje pouke o voenju monakog ivotu radi postepenog napredovanja na lestvici asketskih i jevaneoskih vrlina. Naslov upuuje na postepeno progresivno penjanje i napor koji treba podneti da bi se dolo do kraja puta i postigla neosetljivost isihia tj. spokojstvo, mistiko stanje neosetljivosti. Lestvica je nainjena po ideji starozavetnog praoca Jkova. On kae da lestvica stoji na Zemlji a vrhom dotie nebo, a po njoj se penju i silaze aneli. Na vrhu lestvice je sam Gospod. Lestvice su uticale na srpsku srednjovekovnu knjievnost. Za Lestvinika se govorilo da je telom bio na Sinajskoj gori, a duom na nebeskoj gori - zato to je 40 godina proveo u podvinitvu i zato to gora zbog svoje uzdignutosti omoguuje susret sa Gospodom.

53

Dante gleda samo u Beatriu, to znai da mu kontemplacija zaokuplja svu duu. Dua svetog Benedikta govori o sebi i svojim vernim sledbenicima, a onda prigovara tadanjim pripadnicima benediktanskog monakog reda, alei se da mu red propada: mantije pune su brana koje je buavost upropastila. Ipak, sveti Benedikt tvrdi da e Bog pomoi crkvi... OSMO ZVEZDANO NEBO Uzaavi na zvezdano nebo Dante se pogledom osvre na planete i na Zemlju, sintetiui jednim stihom viziju njene siunosti: Kroz sedam sfera videh takav zemni svet taj, Da se nasmeih, jer nije mogao biti bedniji, A zato smatram da o njemu najbolje sudi onaj Ko ga omalovaava, a onoga, ko se bavi drugim stvarima I njega zanemaruje, ispunjava estit sjaj. Na Zvezdanom, osmom nebu Dante vidi trijumf blaenih dua, odnosno Hristov trijumf. Nad blaenima se pojavljuje zaslepljujua Hristova svetlost. Dante ne moe da podnese toliku svetlost niti da opie njenu lepotu. Beatrie ga ohrabruje da pogleda gore gde se Hrist uzdigao i da uiva u njegovom trijumfu. Otvori oi i pogledaj kakv me je sjaj obasjao; Video si takve stvari da si sposoban postao da podnese moj osmeh to ranije nisi mogao. (Beatrie je Bogom prosveteljeni, aktivni um, koji se bavi bogoslovskom naukom. Hrist, Boja premudrost, prosvetljava odozgo ljudsku inteligenciju i uzdie je do savrene mudrosti. Pod uticajem takve inteligencije, Dante stie steenu inteligenciju tako da sve vie moe da shvata najuzvienije tajne.) Pesnik vidi Bogorodicu Mariju, najveu od svih svetlosti, i prisustvuje silasku arhanela Gavrila, koji peva pohvalnu pesmu. Kada je arhaneo zautao, blaeni uzvikuju bogorodiino ime, a ona se uzdie, za svojim sinom, u Empirej. Svete due se uzdiu za njom i pevaju ojo vaskrnju pesmu. Dantea ispituju sveci (trojica apostola) o TRI TEOLOKE VRLINE. Ovde Dantea prvo ispituje Sveti Petar tri pitanja o veri (ta je vera, kakva je njegova vera i ta je njen predmet). ...Verujem da je Bog Samo jedan i vean, koji nebo pokree, Sam nepokrenut, sa ljubavlju i eljom bia svog. (...) i verujem u tri vene osobe, kao i da su jedna sutina... Sveti Petar grli i blagosilja Dantea. (Ispovedanje vere pred svetim Petrom znai da je sveti otac, odnosno papa, Petrov naslednik, jedino ovlaen i nadlean da nepogreivo sudi o

Sveti Benedikt je roen u Italiji u 5. veku. Pustinjakim ivotom je stekao slavu i monasi iz jednog manastira su zatraili da im bude stareina. Meutim, kasnije su hteli da ga ubiju zbog stroge discipline koju im je nametnuo. Zato se on vratio u peinu i tamo privukao veliki broj uenika. Osnovao je manastir u Montekasinu, koji je trebalo da bude centar za irenje benediktinskog reda. U svojim pravilima je propisivao molitvu i oskudan ivot; uenje i fiziki rad.

54

pitanjima vere.) Kasnije (nakon to sva tri apostola ispitaju Dantea) sveti Petar kritikuje kler, posebno pape tj. Bonifacija VIII: stvorio kloaku krvi i smrada. (Preko utemeljitelja rimske crkve Dante izrie najotriju invektivu protiv pokvarenosti papa.) Dante se nada povratku u Firencu i nagradi za Komediju. Ako se ikada dogodi da ova poema sveta U kojoj ruka neba i zemlje udela ima, Na kojoj sam izgarao mnoga leta, Pobedi okrutnost koja me dri meu izgnanicima... Potom ga ispituje sveti Jakov i postavlja mu pitanje u vezi nade. Raznovrsnost nade pokazuje koliko je ona potrebna zaa spasenje. Onaj ko je slab mora da nae potporu u neemu to je jako, pa tako i dua mora da nae potporu u nadi. Potom ga ispituje sveti Jovan o ljubavi i razlozima koji ga navode da voli Boga. Zbog miljenja filozofskog I autoriteta, to nebo daruje nama svima, Takva ljubav se uselila u dubinu duha mog. Jer dobro, kada se kao takvo upozna, u srcima Ljubav razgori utoliko veu, Koliko vie dobrote u sebi ima. Dante gubi vid gledajui u svetlo koji skriva svetog Jovana ovo znai da ovek ne moe da shvati duboke tajne Jovanovog Jevanelja i Otkrivenja ljudski um je slep dok gleda u sjajne verske istine i jaku, od Boga, upaljenu ljubav. Beatrie, koja je aktivni um prosvetljen bogoslovnom naukom, vraa vid steenom ljudskom umu. Adam tumai pojam istinog greha. Adamova (prva) dua pria kako je pogreila tako da je upropastila celo oveanstvo (nije ga bog kaznio zato to je jeo zabranjenu jabuku, nego zbog drskosti i oholosti koje su ga navele da ne potuje boju zapovest), koliko je godina prolo odkako je stvoren prvi ovek (6.498), kojim su jezikom govorili prvi ljudi (svi su govorili istim jezikom sve do gradnje Vavilonske kule)... Poto je pokazao da potpuno shvata i prihvata veru, nadu i ljubav, Dante prelazi preko Prvog pokretnog neba u Empirej. DEVETO ((kristalno)) PRVO POKRETNO NEBO Ovo nebo se ne iri u prostoru, ve samo u umu bojem, i nije omeeno vremenom, ve je ono mera za kretanje drugih neba. Zadatak ovog neba je da svojim kretanjem obuhvati sva ostala neba i upravlja njihovim kretanjem. (Ovime Dante simbolino izraava svoju osnovnu politiku ideju: carska vlast bi morala da obuhvata celi svet, prenosei vlast na podreene autonomije i vazale, isto kao to svetom vladaju boji ministri, koji upravljaju zvezdama i svemirskim redom. Dante tako zagovara ideju obnove rimske vlasti i rimskog svetskog mira...) Dante vidi u Beatriinim oima novi sjaj. On potie iz jedne vrlo sjajne take (Boga), koja je na nebu i iz 9 sjajnih krugova (aneoskih horova) koji se kreu oko njega razliitom brzinom. (Dante rajske horove i Boga vidi u Beatriinim oima, odnosno u ogledalu bogoslovije, koja je najvei zadatak uma koji je prosvetlio bog. Matematika, bestelesna, nepomina taka, oko koje se okreu svi pokretai svemira, alegorija je Boga.) Dante se udi to vidi da se krugovi (aneoski horovi) okreu sve bre to su blie sreditu, odnosno bogu (toliko je brzo njegovo kretanje zbog ara ljubavi koji ga je na to podstakao...),

55

dok neba poveavaju brzinu to su dalje od svog sredita, odnosno Zemlje. Beatrie mu kae da se odnos izmeu aneoskih i nebeskih sfera ne bazira na njihovoj veliini, ve na njihovoj vrlini, pa anesokoj sferi najblioj Bogu odgovara deveto nebo, koje je najprostranije. (Dante vidi Boga u sreditu aneoskih hijerarhija koje imaju zadatak da prenose pokret i svetlost na pojedina neba.) Aneoska hijerarhija je preuzeta od Dionizija Areopagite, koga Beatrie i pominje. Autor dela O nebeskoj hirejarhiji tu kae da mu je sve to o nebeskom poretku rekao sveto Pavle, koji je jo za ivota uznesen na tree nebo. Beatrie govori i o pobunjenim anelima... Prokletnik (Lucifer) je bio uzrok te propasti, Pun oholosti, koga si video pod teretima Sveta koji nikada ne mogu sa njega spasti. DESETO NEBO EMPIREJ Empirej je veno boravite izabranih dua. Dante prvo vidi reku iste svetlosti koja tee meu cvetnim obalama. Iz reke se diu iskre koje ulaze u cvee na obalama, a onda se opet vraaju u reku. (Reka svetla znai neizmernu boju ljubav, koja se neprestano prenosi blaenima, a iz njihovih dua vraa Bogu. Slika tog uzajamnog optenja su iskre tj. aneli koji lete iz jezera u cvee, a iz cvea natrag prenosei mir i ar ljubavi blaenicima.) Zatim se reka pretvara u jezero nad kojim se die hiljade stepenita rasporeenih u obliku rajske ((prebele)) rue. Dante posmatra tajanstvenu Rajsku ruu. Ogromni amfiteatar formira rajsku ruu otvorenu kraj bojeg prestola izvora svetlosti i blaenstva. Na stepenitima rajske rue sede blaene due. Klupe su toliko pune, da e jo samo malo ljudi da prime u raj. (Ovo je stoga to je broj blaenih dua veno odreen onoga trena kada je ljudska priroda stvorena da nadoknadi onaj deseti deo anela koji se pobunio protiv Boga, pa je prognan u pakao u pretvoren u avole.) Tu se zbog daljine vidljivost ne smanjuje ni u emu, Jer tamo gde Bog neposredno zavlada, Zakoni prirode ne slue niemu. Dante prorie da e Henrik VII uzdii Italiju ovo se nije ostvarilo... (Dante se nadao da e mu on omoguiti povratak u Firencu.) Kada je Dante stigao u sredite Rajske rue, Beatrie ga preputa svetom Bernardu: ... pa se okrenuh, (...) da svoju gospu pitam o stvarima... (...) mislio sam da u videti Beatriu... (Aktivni, Bogom prosvetljeni um, ispunio je svoj zadatak, jer Dante sada ima toliko steenog uma da moe prii poslednjem blaenstvu, odnosno vienja samoga Boga u njegovoj sutini. ovek koji eli da dospe do takvog cilja mora da se odrekne svakog uticaja uma i ula. Beatrie mora da napusti Dantea.) Ona se uzdie i seda na svoje mesto u treem redu odozgo. Dante joj se obraa zahvaljujui joj: O, gospo ... Ti si... Spustila se do pakla da pomogne meni jadniku, (...) ti si me do roba nainila ovekom slobodnim...

56

Beatrie ga pogleda i nasmei se, pa se okrene izvoru venosti. Sveti Bernard , poslednji Danteov voa, poziva Dantea da pogleda u Bogorodicu da bi njegova staza bila do kraja savrena... Kae da prvo pogleda vrt jer e ga vienje vrta oajaati da moe da pogleda, na kraju, boje zrake. Kae mu da e ih Bogorodica paziti... (U Svetom Bernardu je olien misticizam.) Dante zatim mora da podigne pogled jer: radosno ivljenje u vrtu rajskom nee ti upoznati ako samo dole gelda okom, ve do najdaljih krugova mora gledati... Dante gleda u najvii deo neba, tamo gde je Bogorodica, izmeu hiljada anela koji je slave pesmom i igrom: Videh kako se toj igri i pesmama koje pevaju Smeila jedna lepota, koja je uzrok bila Radosti u oima svih svetaca u raju. (...) a kada je video da sam pogled paljivo uperio u ar njenoga ara, Bernard stari sa takovm ljubavlju ka njoj ej svoj pogled usmerio da je time podstakao moj da se jo vie ari. Aneli (koji nemaju oblik) se ovde pojavljuju u telesnom obliku da bi mogli da ih shvatimo. Iz istog razloga Dante odreuje mesta blaenih dua u Empireju, iako tamo ne postoji ni vreme ni prostor. Aneli koji lete unutar rajske rue imaju lica kao plamen, jer to predstavlja ljubav. Krila su im zlatna, to znai da su nepromenjivi. Sve ostalo im je belo, to znai istotu. Sv. Bernard objanjava Danteu raspored blaenih dua. Sa leve strane su due koje su verovale u Hrista koji e doi, a sa desne one koje su verovale u Hrista koji je doao. Pored Bogorodice tj. u drugom redu je Marija, a pored nje Eva. U treem redu su Rahila (druga ena Jakova, simbol kontemplacije) i Beatria. U etvrtom Sara (Avramova ena), Rebeka (Isakova ena) i Judita (oslobodilac Betulije od ropstva). Na drugoj strani su sveti Jovan, Franja, Benedikt, Avgustin. Due dece su smetene u donjoj polovini rue. Deca su smetena u razliite redove jer su zasluila razliite stepene blaenstva, u skladu sa razliitim zaslugama roditelja. (Dante se razlikuje od teloga koji su tvrdili da sva deca imaju isti stepen blaenstva u raju.) U prostranom kraljevstvu ovom Nema mesta niemu sluajnom, Nema tuge, ei ili gladi.. (...) Sve to vidi, (...) je skladno izvagano Boja volja je nedokuiva: Dante daje primer iz I knjige Mojsijeve gde se govori od dva blizanca Isavu i Jakovu koje je rodila Reveka. Prvi je odbaen od Boga, a drugi je njegov miljenik.

Sveti Bernard opat iz Klervoa, teolog i mistiar iz 12. veka. U svojim delima je posebno slavio kult Bogorodice. On ovde simbolizuje kontemplaciju pomou koje ovek moe, poto ga je teologija uzdigla, da doe do blaene vizije, odnosno do vienja Boga.

57

Dakle, nije prema zasluzi, za ivota njenam Deijoj dui odreeno mesto na laticama, Ve prema milosti koja joj je u zametku udeljena. Pored Bogorodice se pojavljuje arhanel Gavrilo rairenih krila. Tu su i Adam i sveti Petar (praotac Svete crkve). Uz Adama sedi Mojsije, a uz svetog Petra sveti Jovan. Nasuprot Adamu je sveta Lucija, koja je Beatrie poslala po Dantea, a nasuprot Petru je Ana, majka device Marije. Sv. Bernard moli Bogorodicu da pomogne Danteu kako bi mogao da vidi Boga u njegovoj sutini. Celi raj moli za pesnika. Molba je usliena i pesnik proivljava oseaj blaenstva. Pesnik vidi sveto trojstvo u slici tri kruga (jednaki obimi krugova predstavljaju jednakost Boga oca, Boga sina i Svetog duha u svetom trojstvu) i dve Hristove prirode: boju i ljudsku. To to traje sam tren, kao kada sevne munja, a zatim njegov san prestaje i ostaje samo saznanje da njegovu volju i elju pokree ista ljubav koja pokree Sunce i zvezde. ... moj vid postao jai od govora, koji je, pre tim prizorom, zatajio, kao to je i pamenje zatajilo pred onim to sam ugledao. Kao to se deava onome ko je san usnio, Pa mu je, posle sna, samo utisak ostao, A sve ostalo je zaboravio kada se probudio, Tako se desi i meni i na moje vienje veo je pao Da je nejasno ostalo, ali jo je u meni slast koja me opi U srcu kada je taj prizor u mom oku procvao. Pesnik dostie stanje blaenstva neizrecivo reima. Dante neizrecivost ovag doivljaja poredi sa scenom iz Eneide u kojoj Vergilije kae da je Sibila Kumejska slala iz svog proroita odgovore pisane na posebnim listiima bacajui ih u vazduh, tako da nije bilo mogue srediti te listie niti ih odgonetnuti. (Sveti Bernard predstavlja mistinu uznesenost due, a tri kruga, koji se prelivaju jedan u drugi, alegorija su Boga, jer je krunica najsavrenija linija bez poetka i kraja, jedinstvena u odnosu na centar kruga, od koga je svaka taka na krunici jednako udaljena.) Invokacija Boga (??): O, svetlo uzvieno, ... Uini da moj govor bude toliko moan Da bar iskru tvoje slave moe da ostavi Za budua pokolenja, jer kada bi se ovaj san Vratio u moje seanje da se njima javi, Kroz ove stihove, svako bi bolje shvatio Tvoju pobedu i umeo bolje da je slavi. Dante se, gledajui boju sutinu, menja: Dok sam jednu istu viziju gledao, 58

Pa mi seinilo da se menja, a u stvari, ja sam se menjao. Dante zavrava (poetak XXXIII pevanja) svoju trilogiju onako kako ju je i zapoeo molbom upuenoj Bogorodici. Ona treba da mu pomogne da se, uz posebnu boju milost, uzvine, u mistinom zanosu, do vienja boje sutine. Kao to vidi zvezde na kraju Pakla, kao znak da mu se dua moe nadati spasu, i kao to ih vidi na kraju istilita, kao znak da se pribliava spasu, tako mu se i na kraju Raja javljaju zvezde odnosno pesnik je sjedinjen i blaen sa zvezdama u jedinstvu ljubavi. Ljubav ga je spasila, ljubav ga je uzdigla i ljubav ga je posvetila. Poslednji stihovi Komedije: Velikoj mati tu je snaga poela da nestaje polako, Ali ve je elju i volju pokrenula, da se okreu i jezde, Kao toak koji se kree isto tako, Ona ljubav koja pokree sunce i ostale zvezde. Pojam zvezde Dante ovom reju zavrava sva tri dela Komedije. Pesnik osea da su njegove moi u savrenoj ravnotei, jer ih pokree Bog koji svojom ljubavlju pokree neba. U tom apsolutnom prihvatanju bojeg reda dogaa se kraj udesne vizije, koju je pesnik imao, a u kojoj se pribliio Bogu i video ga najvie to je mogue ljudskom umu. *** istilite zavrava u simbolu to je sad Raj koji se dui daje u figuri. Hrist je krilati lav... raj je kraljevstvo duha koje se oslobodilo tela, ulnog i postao nadulno nadilaenje ljudske naravo. To je ono kraljevstvo filosofije to ga je Dante hteo ostvariti na zemlji, kraljevstvo mira. Kretanje navie vrtoglavo uzdizanje gledanjem u Beatriine oi. Nestajanje formi i same linosti u Raju. U raju se sve stapa u jednu monu individuu, sve je sklad glasova, muzike linost se gubi. Svi ive jedni u drugima, a svi zajedno u Bogu. Raj je istinska muzika sfera. Raj je prosvetljenje uma putem koga upoznajemo boga; raj je ljubav koja se raa iz vienja Boga, raj je radost bez premca zbog veze sa bogom. *Reka svetlosti se preobraava u jezero svetlosti i nebesku ruu. Voda i svetlost su, kao centralni motivi, preuzeti iz Alanovog Antiklaudijana ija je tema stvaranje novog oveka. U Alanovom Empireju Trojstvo se simbolie izvorom, potokom i rekom koji su istovremeno i voda i svetlost. Vrhunac i zavretak kosmike poeme je za Dantea neizrecivo iskustvo sagledanja Boga. Stepenasti sled duhovnih vienja: reka svetlosti jezero svetlosti nebeska rua devica Marija

vodi u visinu ka sagledanju Vene Svetlosti. Danteova mistina vizija pokazuje mu jedan duhovni kosmos koji na okupu dri veza ljubavi. 59

Ovde su istorijske linosti razliite moi na zemlji: sveci, isposnici, mudraci. Raspravljaju o teolokim pitanjima. Beatrie Sa krunom masline nad belim velom, obuena u boju ivog plamena, ogrnuta zelenim ogrtaem. Danteova reakcija: Nema kapljice krvi u mom telu koja nije uzavrela: poznat mi je znak negdanjeg plamena. Alegorini postupci, pokreti gestovi, rei. Satira protiv papa 18. pevanje. Sveci propituju Dantea o veri, nadi, ljubavi. Tu je i mistik sv. Bernard o Klernoa. Poreenja: ptica koja eka da svane Beatrie Istina: o venom prisustvu boga. Pesniki venac: pesnik = glasnik istine. U Raju kao kompozicioni pricip (?) preovladava korporativni pricip, povezan sa kompozicijom brojeva. Na Sunanom nebu imamo dve grupe po 12 linosti koje se obino shvataju kao predstavnici mudrosti. Prvu ine: Alber Veliki, Toma Akvinski Dionisije Areopagija, Boetije... Druga grupa krui oko prve: Bonaventura, najvei mislilac franjevaca (kao to je Toma kod dominikanaca), Hugo od Sen Viktora, Anselm iz Kenterberija... 10 teologa i filozofa zastupaju mudrost (sapientia), sedam naunika, pak nauku (scientia). Dante kolsko znanje ceni isto tako visoko kao i metafiziku i teologiju. U Raju je Dante grupe srodnih duhova povezao ne samo uz pomo simbolinih brojeva, nego i svetlosnim figurama. Iza koncentrinih krugova sledi krst, iza njega opet orao estorice pravednih vladara na Jupiterovom nebu: David, Trajan, Jezekija, Konstantin itd. ovde nije bilo vrste tradicije. Dante je mogao ovaj skup da naini po sopstvenom ukusu. Egzemplarnih figura ima i u Raju: Toma Akvinski iznosi u svojoj pohvali sv. Franji da je gospa Siromatina prvo bila venana za Hrista. To to ju je Cezar pronaao skrivenu kod Amikle (Amikla je u latinskoj kolskoj poeziji 12. veka bila primer potenog siromatva), nita nije pomoglo. Tek se Franja njome ponovo verio. Ova imena ine neobinu grupu, koju sv. Toma teko da bi sjedinio. *** POREENJE FORME (?) PAKLA, ISTILITA I RAJA U paklu je forma korpulentna i materijalna. istilite likovna i fantastina. Raj lirska i muzika. Od svih formi ostaje samo svetlost, od svih oseanja samo ljubav, blaenstvo, od svih inova samo kontemplacija.

PAKAO Telesne muke, bolesti, karikature ljudskih tela. Seni bivaju zakopane ili potopljene u mulju, u krvavo jezero, u otvorene grobove, u smolu, led. Upinju se da uzdignu glavu i grudi, da daju svedoanstvo o sebi, o svojoj ivotnoj energiji, o svojoj ljudskosti. Pakao najdramatiniji deo prizori uasa, psovke, jauci, intenzivna seanja na greh. Kameniti, movarni, ledeni krajolici; ponori, reke, kie, sneg, oluje, vatra i potresi... Dante daje sliku grehom upropaenog oveanstva i sam dozreva spoznajui mogunosti uzdizanja u dobru ili vene osude u zlu i prokletstvu. U Paklu prevladava prikaz zemaljskog, ljudskog sveta sa svim obinim i ponekad grandioznim strastima zbog toga je Pakao najbogatiji sugestivnim likovima. Iz zemaljske, fizike, telesne prirode pakla i adekvatnih strasti proishodi dramatinost neprestanih sukoba

60

izmeu sredine i prokletnika, izmeu njih meusobno ili, pogotovu to se silazi dublje, izmeu njih i Dantea. ISTILITE. Oseaj bezvremenosti je bitan u paklu, a u istilitu je vreme takoe bitna odrednica opte atmosfere, ali u sasvim suprotnom smislu: svakim trenutkom koji prolazi sene su blie izbavljenju od muka i srei u venom spasu. Zato umesto mraka u podzemnom svetu prokletih, istilite obuhvata ozraje blage smirenosti pod vedrim plavetnilom otvorenog nebeskog svoda. Oseajna stanja su ispunjena kajanjem, opratanjem i nadom i enjom za obeanim blaenstvom. Zbog oekivanja sree koja se pribliava slika zemnog ivota je sve blea; promenjen je i nain seanja na sve ivih on dobija obeleje setnog, eleginog lirizma. Due su vie nalik jedna na drugu, pojavljuju se u grupama, zadravajui odreenu zajedniku fizionomiju. Njihovo najivlje seanje je vezano za trajna i ista oseanja: za porodicu, detinjstvo, prijatelje, uemtnost, smirene razgovore... Na putu Dante vrlo esto sree dobre prijatelje, naroito pesnike i umetnike. U istilitu vlada ton razumevanja i solidarnosti meu odabranim duhovima... Nenost i blagost vladaju obroncima planine; umesto jauka i psovki uje se pojedinano ili horsko pevanje setnih dua. RAJ deluje najapstraktnije zato to je najudaljeniji od realnosti. Ovde su due osloboene zemaljskih interesa i uivaju u kontemplaciji Boga. Nemaju line osobenosti u smislu reljefnosti i ivahnosti, ali njeihova okrenutost problemima zemaljksih stvari nije nestala, samo to je taj njihov interes pokrenut iskljuivo oseanjem pravde, ljubavi i milosti, pa se ba ovde najuzvienije govori o Carstu, cRkvi, Firenci. Zbog dosegnute savrenosti njeihova je fizionomija ponitena odnosno zamenjena razliitim oblicima svetlosti koja ih obavija i koja je dominantna odlika krajolika. Svetlost je sveprisutan, beskonaan, mistini znak boje prisutnosti. Sve vee bletavilo, drago kamenje neobinog odsjaja, vrtovi, vode, jezera, stabla, orlovi, golubovi, pele... Ovo predstavlja korektiv potencijalnoj monotoniji Raja kao slike sveta savrenosti, sveopte slonosti i nepomutljive sree. *** STAROZAVETNI I HRIANSKI LIKOVI Kanon starozavetnih likova iznenauje preovladavanjem ena i odusustvom proroka. Tu su Adam, Mojsije, Eva, Rahila, Sara, Reveka itd. Hrianski likovi: - Od jevanelista je zastupljen samo Jovan, - od apostola samo Petar, - od crkvenih otaca samo Avgustin. - jedine ene u hrianskoj eliti su Lucija i Beatrie. Izuzmu li se likovi Rahele, Lije i Adama, iji su likovi neto ivotvornije prikazani, na Danteovu matu je malo uticao Stari zavet. Iako su spomenuta mnogobrojna imena, ali ne u posebnoj, autonomnoj umetnikoj funkciji. Vanost prisustva Biblije se odnosi na proroki stav... Ni Novi zavet nije Dantea vie nadahnuo. Danteovom borbenom aktivistikom duhu je odgovarao doivljaj Boga kao izvora neumoljive pravde i apsolutne istine, i u istom smislu je i slika o Hrist i Mariji relativno oskudna i liena uobiajene medijavelne, kolektivnoj pukoj psihologiji primerene, jakoponeovske humanizacije. Novost Danteovih pogleda i na podruju religioznosti: drutveno angaovana velia razum, znanje i zemaljsku sreu kao pravo predvorje raja! 61

POLITIKO STANOVITE Sudar izmeu ideje carstva koju je Dante filozofski preoblikovao i novog, kapitalistikog grada drave Firence, izvorna je taka Danteove politike strasti. Iz ovog sukoba proistie njegova svest o misiji u okviru svetske istorije, misiji koju je zaodenuo u formu simbolino ifrovanog proroanstva. Ono je moralo da se tie i crkve i drave: obe ove univerazlne sile bile su za Dantea, kao i za ceo srednji vek, od boga dane. Ali one su bile iskvarene i trebalo ih je reformisati. Crkva je trebalo da se odrekne moi i ei za mo. Trebalo je da postane crkva duha. Prosjaki redovi 13. veka doiveli su neuspeh u svom reformatorskom delu, ii sami su se izopaili. Trebalo je da doe neko moniji: lovaki pas. On e, navodno, saterati vuicu nazad u pakao. Dante to proroanstvo na poetku Pakla stavlja u usta Vergiliju. Na kraju istilita to proroanstvo preuzima Beatrie. Teoloko-politiko proroastvo jedna je crta koja se u slici 12 i 13 veka stalno pojavljuje. svoje politike koncepcije , pre svega misli o problematici Carstva i Crkve, Dante ne iznosi u obliku racionalno intoniranih teza nego opte preko pesnikih situacija, likova, sukoba, kao to su prorotvo o Hrtu, razgovor sa Farinatom, susret sa papama simonistima, simbolina procesija u Zemaljskom raju, otre invektive sv. Petra, Justinijanova evokacije rimske veliine itd.

62