INOVATIVNE PRAKSE DOBIT ZA KOSOVSKE PROLJOPRIVREDNIKE KRASTAVIA

Visoki prinosi malenih krastavaca predviaju ak i veu dobit ove godine za kosovske poljoprivrednike kakav je Izet Kastrati, zahvaljujui savremenim tehnikama uzgoja koje je, irom zemlje, uveo USAID. Kastrati je jedan od 23 kosovska poljoprivrednika koji uestvuju u projektu irom zemlje, kako bi se poboljali prinosi, a koji vodi program USAID-a Nove mogunosti za poljoprivredu. Kornioni su veliki posao na Kosovu gde su krastavii, kada se ukisele, popularna poslastica. Trenutno, berba krastavia na Kosovu ne uspeva da zadovolji potranju domaih preraivaa krastavia, to ih vodi do uvoza sirovih proizvoda iz Makedonije i Indije. Prepoznajui potencijal za zamenu uvoza, NOA deli novu tehnologiju reetki i druge inovativne prakse sa kosovskim proizvoaima krastavia. Do sada, praksa je rodna berba krastavia u proseku od 40 tona po hektaru ili etiri puta vie od 10 tona po hektaru moguih uz korienje tradicionalnih metoda. Kastratijev uspeh do danas prevazilazi prosean prinos, berbe do 160 tona po hektaru iz 45 cikusa berbe. Kao rezultat, kosovski preraivai krastavia predviaju kraj njihovom oslanjanju na uvozne kornione. Inovacije kombinuju proste postojee tehnologije: seme visokog kvaliteta, navodnjavanje kap po kap uz ubrizgavanje ubriva, plastini prekrivai i dva metra (6.5-foot) visoke mreaste plastine reetke. Ovaj system promovie visok rod i razvoj visokog rasta. Na primer, crni plastini pokriva zadrava postojeu vlanost zemljita i toplotu, i smanjuje korov i pojavu bolesti. Sistem reetki , u meuvremenu, efektivno udvostruuje povrinu za lie biljke, poveavajui efikasnost berbe i smanjujui oteivanje biljaka tokom berbe. Tanije, reetke omoguuju da se berba na njivama obavlja 40 do 50 puta u sezoni. Biljke uzgajane tradicionalno se jako oteuju pri berbi, to rezultira sa 10 ili manje berbi . Proizvodnja na reetkama takoe daje kvalitetnije krastavie, to vodi do 20% do 30% premijum cene dobrodolog bonusa za poljoprivrednike.
Agencija SAD za meunarodni razvoj www.usaid.gov

Foto: Bruce Williams

Izet Kastrati, iz Rausiq/Rauia, Kosovo, pokazuje svojih pola hektara krastavia na reetkama. Rod korniona za sezonu 2012 mogao bi da premai 40 tona po hektaru ogromnih dva puta , to je mogue uz upotrebu

Kosovski preraivai kiselih krastavia predviaju kraj oslanjanju na uvozne kornione.