PLANTAE BOBIAVOG VOA KORISTE RASTUU POPULARNOST VOA

SVEE, RUKOM BRANO BOBIAVO VOE STVARAJU NOVA RADNA MESTA, IZVOZ, ZARADU JUNIK, Kosovo Za nekolicinu komercijalnih poljoprivrednika, borovnica je novo voe u gradu. Zahvaljujui USAID-u, Kosovo se danas moe pohvaliti sa svojih prvih 10 hektara (25 akri) plantaa pod borovnicama. Poljoprivrednici su zasadili grmove borovnica uvezene iz Sjedinjenih Drava 2012 i 2013 godine. Prva komercijalna berba se najavljuje za 2014 godinu, onda kada presaene Duke, Bluecrop, Elliot i druge visokogrme borovnice zasnuju svoj koreni sistem u zemljitu pohranjenom niskim pH i navodnjavanjem kap po kap. Meovite sorte sazrevaju redom, to bi omoguilo berbu od sedam do osam nedelja. Potranja postoji ljudi znaju njihovu vrednost, , kae poljoprivrednik Florim Shala, koji je 3 hektara svoje zemlje izvan ovog sela na zapadu Kosova zasadio grmovima borovnice. ta god budemo mogli da uzgajamo trebalo bi da prodamo bez problema. Grmovi borovnice mogu da donose plod 60 godina, obezbeujui odriv i profitabilan ivot uzgajivaima visoko hranljivog i popularnog voa. Svetska potranja nastavlja da nadmauje ponudu, ak iako se uzgoj iri i izvan Severne Amerike. Ovo je izuzetna prilika za Kosovo. Ona je visoko vredan usev, koji se proizvodi korienjem minimalnih povrina i radno je intenzivna. To je ini savrenom: Kosovu su neophodni visoko kvalitetni proizvodi, ono ima mnogo malih gazdinstava i puno nezaposlenosti, kae Rick Dale, konsultant po ugovoru za USAID projekat Nove mogunosti za poljoprivredu. Iako Kosovo ima dugu tradiciju uzgoja drugog mekog voa, ukljuujui maline za preradu, USAID je radila na potsticanju njegovog prelaska na proizvodnju runo branog voa za visoko vrednu prodaju sveeg voa. Na primer, svee, runo brane jagode, drugo meko voe koje USAID aktivno promovie, prodaje se lokalno i do 10 puta skuplje od bobiavog voa ubranog za preradu, uobiajeno zamrzavanje ili ceenje. Kosovska klima i blizina unosnim izvoznim tritima u Evropskoj Uniji ine ga dobro pozicioniranim da razvija industriju sveeg bobiavog voa koja moe da podri USAID ciljeve promovisanje rasta, stvaranje radnih mesta i pokretanje izvoza.

Foto: Andrew Bridges Radnici iste korov na plantai borovnica izvan Junika, Kosovo, osnovanoj uz pomo USAID-a, fotografisano 30 aprila 2013 godine. Plantaa bi trebalo da donese svoj prvi komercijani rod u 2014 godini.

Foto: Andrew Bridges Rreze Jakupi, pripravnik u USAID-ovom projektu Nove mogunosti za poljoprivredu demonstrira upotrebu tenziometra kod praenja nivoa vlanosti zemljita tokom prakse na terenu za komercijalne uzgajivae borovnica.

Foto: Andrew Bridges

Rick Dale, a Bayfield, Wis., farmer koji se bavi borovnicama i konsultant po ugovoru USAIDovog projekta Nove mogunosti za poljoprivredu demonstrira upotrebu Mankar S obzirom da se krhke borovnice moraju brati runo za sveu prskalice za kontrolisanje korova

prodaju, niski trokovi radne snage obezbeuju Kosovu konkurentnu prednost. Kao i njegova geografija: borovnice sazrevaju na Kosovu dve do tri nedelje pre nego u Poljskoj, velikom evropskom proizvoau bobiavog voa . Da bi podala osnove znanja meu uzgajivaima borovnica, USAID je pokrenula mnogobrojnu praksu na terenu, fokusirajui se na strogu kontrolu useva od tetoina, orezivanje, prihranjivanje, navodnjavanje, tretman posle berbe i druge uslove. Svi e oni biti iskorieni kae vlasnik rasadnika Xhavit Mulaj, koji je poeo da odgaja mali broj grmova borovnice radi prodaje uzgajivaima irom Kosova.

Foto: Andrew Bridges kola na terenu za komercijalne uzgajivae borovnica u organizaciji USAID-a 30 aprila 2013 godine, privukla je vie od 30 poljoprivrednika, kao druge poljoprivredne strunjake iz vlade i iz akademskih krugova. USAID je pomogla osnivanju prvih 10 hektara komercijalnih plantaa na Kosovu.