ZLOUPOTREBA HENDIKEPA NIKA VUJIIA ZA PROMOVISANJE ISKRIVLJENE RELIGIOZNOSTI

ISKUENJE SAVREMENE RELIGIOZNOSTI RAZLOG ZA ANALIZU Oni, koji povueni iskustvom Nika Vujiia usmeravaju svoje interesovanje ka religiji, nisu svesni u ta se uputaju i kakvo iskuenje imaju pred sobom. Da bismo shvatili kontekst u kojem se pojavljuje Nik Vujii i predstavu o religioznosti koju on zastupa i promovie, prvo emo obratiti panju na globalni kontekst religioznog iskustva dananjice. Sva mogua istraivanja po svetu otkrivaju da su vernici u proseku gori od ateista i agnostika.

Na Balkanu, gde narode odlikuje duh meusobne zavaenosti i mrnje, istraivanja otkrivaju da su pripadnici pravoslavne, katolike i islamske religije skloniji sukobima i manje sposobni da oproste nego oni koji ne veruju. Na Zapadu, gde svet odlikuje iskuenje hedonizma, najvii procenat razvoda brakova jeste odlika raznih grana evaneoskog hrianstva, kod kojih je u proseku razvedena svaka trea osoba, dok je kod ateista razvedena u proseku svaka peta osoba. Zato religiozno iskustvo, u proseku, ljude ini gorim od ateista i agnostika? Moemo razumeti etiri razloga zbog kojih je vernik u proseku gori od ateiste: To su loi motivi njegove religiozne revnosti (krivica, ponositost, sebini sentiment...), zatim povrna predstava o razlici izmeu dobra i zla koja ometa vernika da se pokaje za uzrok svog greenja, tehnike psiholoke satisfakcije sopstvene neiste savesti i odricanje od upotrebe razuma koji bi oveka jedino mogao uiniti svesnim njegove samoobmane.

LOI MOTIVI RELIGIOZNE REVNOSTI Veina vernika nije pokrenuta na dobra dela zato to zaista prepoznaje potrebe druge osobe i eli na njih da odgovori (prava nesebina ljubav), ve iz straha neiste savesti (krivice), potrebe za uobraenom predstavom o sopstvenoj vrednost i veliini (ponositosti) i iz elje za uivanjem u prijatnim oseanjima (sebinog sentimenta). Svetenici optereuju vernike krivicom, ili laskaju njihovoj gordosti, ponositosti i moi, ili pobuuju sentimentalni fanatizam, zato to bi razumna propoved upuena njihovom zdravom razumu otkrila da su njihova srca veinom otvrdla i bez prave nesebine ljubavi. Kakve su posledice loih pokretakih motiva? U trenucima iskuenja, ti motivi otkrivaju svoju pravu prirodu: Neista savest, pored toga to rezultuje licemerstvom, optereuje vernike raznim strahovima, teorijom zavere, i budi sklonost ka lanom moralisanju, sumnjienju i osuivanju drugih ljudi. Ponositost ini oveka robom javnog mnjenja i uvredljivim i sklonim mrnji, ukoliko je njegova predstava o vrednosti naruena. Sebina potreba za uivanjem u oseanjima ini oveka labilnim i nepostojanim, jer je dovoljno da stres ivota pokvari oseanja, pa da ovek izgubi svoju lanu dobrotu utemeljenu na oseanjima i da padne u depresiju. POVRNA DEFINICIJA RAZLIKE IZMEU DOBRA I ZLA Da ne bi postali svesni svojih stvarnih pokretakih motiva, vernici formiraju povrnu definiciju razlike izmeu dobra i zla, koja ih zadovoljava spoljnim ponaanjem ili sopstvenim oseanjima, dok kvaliteta svojih pokretakih motiva oni uopte nisu svesni. Zato, danas veina hriana ne ume da se pokaje za svoje grehe, ve svoju duhovnu borbu vodi na pogrenom mestu. Oni e da se pokaju to su rekli runu re, ali ne i to su takvi u srcu, jer nisu svesni svoje grenosti. Po Svetom pismu, ovek postaje svestan greha kroz zahteve Bojeg zakona: "Kroz zakon dolazi poznanje greha." (Rimljanima 3,20)

Boji zakon gleda na pobude ljudskih srca, pa ko gaji u srcu mrnju, on je u Bojim oima ubica (1.Jov.3,5), a ko u srcu ima elju, on je preljubnik (4.Mojs.15,39). to izlazi iz oveka ono pogani oveka; Jer iznutra, iz srca ljudskog, izlaze misli zle, preljube, kurvarstva, ubistva, Krae, lakomstva, pakosti, zloe, lukavstvo, sramote, zlo oko, huljenje na Boga, ponos, bezumlje. Sva ova zla iznutra izlaze, i pogane oveka. (Marko 7,20-23) Ali, veini savremenih hriana kriterijum dobra i zla nisu zahtevi Bojeg zakona, ve oseanja i spoljanje ponaanje, to je razlog zato se oni kaju samo za manifestacije greha u svojim mislima, oseanjima i postupcima, ali ne i za greh srca, jer ga bez zakona nisu ni svesni. Nije nikakav podvig kajati se za runa oseanja ili rune postupke, jer svakom hedonisti smetaju runa oseanja, i svakoj gordoj osobi smeta ponienje runim postupcima. TEHNIKE PSIHOLOKE SATISFAKCIJE NEISTE SAVESTI Svako ko se iskreno pokajao za svoje grehe ima mir od Boga i istu savest. Ali vernici koji se kaju samo za simptome greha u mislima, oseanjima i postupcima, ne mogu da imaju mir i istu savest kada su u svom srcu nepokajani za svoje grehe. Kako ne mogu da budu zadovoljni jednostavnom verom u Boga da im je oprostio grehe, kada su svojim nepokajanjem u neprijateljstvu sa Bogom, oni imaju potrebu da sami sebe uvere da su u miru sa Bogom, tako to trae psiholoku satisfakciju i umirenje svoje neiste savesti kroz tehnike raznih rituala i obreda. Magijsko shvatanje priesti, psiholoka satisfakcija kroz ispovest, opijanje religioznim oseanjima, zloupotreba muzike, a takoe i neprestano bavljenje svojim emocijama, udima i duhovnim darovima jesu potreba oveka neiste savesti kojim on kod sebe pokuava da sam formira oseanje mira i prihvaenosti od Boga, upravo zato to zbog svog nepokajanja nema istu savest i veru u Boga da je od Boga prihvaen.

ODSUSTVO RAZUMNE ANALIZE Da ne bi vernik postao svestan da ga pokreu loi motivi, da vodi duhovnu borbu na pogrenom planu (da se kaje za simptome greha, a ne za sam greh) i da ne bi postao svestan ga duhovno iskustvo oslobaa samo od oseanja krivice, a ne i od realne krivice, on se plai da koristi razum i da svoje duhovno iskustvo izlae razumnoj analizi. No, to je upozoravajui zahtev Svetog pisma: "Sami sebe okuajte jeste li u veri, sami sebe ogledajte. Ili ne poznajete sebe da je Isus Hristos u vama? Ve ako da u emu niste valjani." (2. Korinanima 13,5) Lud veruje svata, a pametan pazi na svoje korake. Razum e te uvati izbavljajui te od zla puta (Prie 14,15; 2,11-1) Umesto da razumno preispitaju svoje duhovno iskustvo, vernici su skloni da se slepo uzdaju u autoritete svojih duhovnika ili da se oslanjaju na svoja oseanja. Sveto pismo upozorava na te opasnosti sledeim reima: A vi se ne zovite ravi; jer je u vas jedan ravi Hristos, a vi ste svi braa. I ocem ne zovite nikoga na zemlji; jer je u vas jedan otac koji je na nebesima. Niti se zovite uitelji; jer je u vas jedan uitelj Hristos. A najvei izmeu vas da vam bude sluga... (Matej 23,8-10) Srce je prevarno vie svega i opako: ko e ga poznati? Ko se uzda u svoje srce, bezuman je; a ko hodi mudro, izbavie se. Bezumniku nije mio razum nego da se javlja srce njegovo. (Prie 17,9; 28,26; 18,2) Kako je iskrivljeno shvatanje religioznosti postala opta pojava, u tom kontekstu emo analizirati i duh propovedi Nika Vujiia. KO JE NIKOLA VUJII? Nikola (Nik) Vujii je roen 2. decembra 1982. godine u Melburnu, u Australiji. Roen je bez ruku i nogu (fokolemija), samo sa malim stopalom na levoj strani pomou kojeg odrava ravnoteu i barata najrazliitijim predmetima. Zbog svog hendikepa bio je u velikoj i dugotrajnoj depresiji,

da bi u osmoj godini poeo da razmilja o samoubistvu. Posle dugih i bezuspenih molitvi da Bog uini da mu izrastu ruke i noge, dobio je novi polet za ivot kada mu je majka pokazala novinski lanak o oveku koji se bori sa tekim invaliditetom. Uskoro je postao popularan propovednik koji hrabri svoje sluaoce da verom u Boga nau mo da savlauju svoje ivotne tekoe. ISKUENJE HENDIKEPIRANIH OSOBA Hendikepirane osobe ive u posebnom stresu u odnosu na ostalu ljudsku populaciju i zbog toga jesu sklone veem procentu ubistava i ostalih zloina. Jednostavno, u velikom stresu dolazi do izraaja sva slabost pale ljudske prirode, pa hendikepirane osobe svojom nezrelom reakcijom samo produbljuju teinu svog hendikepa na psiholokom i duhovnom planu. Svest o sopstvenoj nemoi izaziva veoma teko ponienje za sopstvenu gordost, dok svest o veim preimustvima i sposobnostima drugih ljudi predstavlja iskuenje za zavist i ljubomoru. Nedostatak sve punine roditeljske ljubavi ostavlja takve posledice na hendikepiranu decu, da im kasnije ni sva panja i ljubav sveta ne mogu biti dovoljni da utole bol nezadovoljstva u koji su oni za vreme osujeenja svoje potrebe pali. Sveto pismo otkriva da osobe koje nisu nauile da zrelo reaguju na iskuenje osujeenja svojih realnih potreba, nisu sposobne da zrelo reaguju ni onda kada su te potrebe naknadno zadovoljene, ve postaju nezasite i nezahvalne: Od troga se potresa zemlja, i etvrtog ne moe podneti: Od sluge, kad postane car, od bezumnika, kad se najede hleba. Od putenice, kad se uda, od slukinje kad nasledi gospou svoju. (Prie Solomunove 30,21-23) Od deset isceljenih gubavaca (primer iz jevanelja) samo jedan je imao ljubavi da doe Isusu i izrazi zahvalnost za svoje isceljenje. Ostalih devet jesu prihvatili Boju isceljujuu silu u svom ivotu, ali samo na svom fizikom planu. Na duhovnom planu, oni na otkrivenu Boju ljubav nisu odgovorili ljubavlju i zahvalnou. Upravo zbog tako tekog psihofizikog i duhovnog iskuenja, hendikepirane osobe mogu biti snaan dokaz Bojeg dela spasenja ukoliko dozvole da ih Boja ljubav dovede do stvarnog duhovnog iskustva. Gotovo se nigde drugde ne moe tako vidno primetiti preobraavajua sila

Svetoga Duha koja menja grean ljudski karakter kao kod hendikepirane osobe. Nesebina ljubav kojom je Bog voli i kojom ona sebe voli oslobaa je od potrebe da postane neko i neto veliko da bi tako doivela kompenzaciju povodom svog ponienog poloaja u odnosu na prosean ljudski rod. Uprkos svom tekom iskustvu i poloaju, kada se iskreno obrati ka Bogu, hendikepirana osoba na svoje iskuenje ne reaguje vie ponienim i uvreenim duhom, ve krotou i poniznou. Na taj nain, u svom ponienju, ona uspeva da izgradi i sauva svoje ljudsko dostojanstvo. Zato je prirodno oekivati da iskustvo Nikole Vujiia, ako je zaista nadahnuto od Boga, bude pokazatelj njegovog iskustva sa Svevinjim, kroz pobedu nad sopstvenim iskuenjem, kroz duh smirene, krotke i ponizne reakcije na hendikep koji ima od svog roenja. PITANJA KOJA SE NAMEU Da li Nik Vujii otkriva karakter poniznosti koji je adekvatan iskuenju ponienja kakvo je on u ivotu doiveo? Da li ikakvu pobedu nad svojim iskuenjima on pokazuje u svom iskustvu? Da li pokazuje da je pobedio iskuenje svog hendikepa to ne moe da uhvati za ruku svoju voljenu osobu? Da li je pokazao da je pobedio iskuenje osujeenja svih onih elja i sposobnosti koje ostali ljudi mogu bez problema da izraavaju i upranjavaju za razliku od njega? Ne! U svojim reakcijama i komentarima on pokazuje kako svoja iskuenja nije pobedio, pa jednom ak i sam priznaje da se na duhovnom planu ne razlikuje od ostalih ljudi. On ne predstavlja Hrista kao svog Spasitelja od greha ve Boga predstavlja na isti nain na koji bi i neko ko veruje u Peruna ili Krinu predstavio, a to je kao izvor psiholoke sigurnosti i moi. Kako njegovo propovedanje iskrivljeno predstavlja Boji karakter, laska slabostima nepreporoenog srca, i prua oveku psiholoku sigurnost, ono ne moe biti nadahnuto od Boga.

ODBRAMBENI MEHANIZMI Moda e neko uputiti primedbu: "Pa zar nismo ve videli i uli njegovo iskustvo? Zato sada ponovo da analiziramo ono to nam je ve poznato?" Da bismo mogli objektivno da sudimo o neijem delu propovedanja, treba da budemo svesni onih mehanizama koje propovednik nesvesno ili svesno koristi da bi uguio kritiki sud svojih slualaca kojim bi oni mogli da sadraj njegove propovedi shvate kao pogrean. ISUVIE TRAGIAN SLUAJ DA BI SE SMEO ANALIZIRATI Sama injenica da je re o vrlo traginom ivotnom iskustvu (ovek bez obe ruke i noge), prirodno izazvano ljudsko saoseanje i saaljenje, mogu u potpunosti da iskljue potreban duh trezvenog i analitikog suda o stvarnom duhovnom smislu njegove propovedi. Shvatiemo da se iskustvo Nika Vujiia zloupotrebljava za prezentovanje mnotva zabluda tipinih za savremeni otpali protestantizam, zabluda, koje se kroz propoved Nika Vujiia nekritiki usvajaju. Zapazimo ove rei apostola Pavla: "udim se da se tako odmah odvraate na drugo jevanelje od Onog koji vas pozva blagodau Hristovom, koje nije drugo, samo to neki smetaju vas, i hoe da izvrnu jevanelje Hristovo. Ali ako i mi, ili aneo s neba javi vam jevanelje drugaije nego to vam javismo, proklet da bude! Kao to pre rekosmo i sad opet velim: ako vam ko javi jevanelje drugaije nego to primiste, proklet da bude!" (Galatima 1,6-9) Apostol Pavle je pozvao da se njegov sopstveni autoritet dovede u pitanje ukoliko bi zastupao drugaije jevanelje od onoga koje je ve otkriveno, dok oni koji promoviu Nika Vujiia uzdiu njega iznad apostola Pavla i smatraju hulom dovoditi u pitanje i preispitivati duh hendikepirane osobe. No, mi neemo nasesti na tu manipulaciju ve emo njegovo iskustvo izloiti razumnoj duhovnoj analizi i tako pokazati svu izopaenost i pogubnost iskrivljenog jevanelja od strane savremenog otpalog protestantizma. "Ljubazni! Ne verujte svakom duhu, nego kuajte duhove jesu li od Boga." (1.Jovanova 4,1)

HUMOR Humor vodi poreklo iz detinjstva, kada dete nije sposobno da na sebi ponese odgovornost za svoje postupke, i kada je sasvim prirodno da na svoje greke i neuspehe ono odgovara smehom dajui tako poruku ostalima da ne treba da ozbiljno shvate njegove postupke, jer se ono samo igra. Ali ta se deava kada se humor zadri kao mehanizam i kada odrastemo, i postane nain borbe protiv sopstvene neiste savesti? Kakva je tek posledica humora kada on proima duhovnu propoved? Duh neozbiljnosti koji izaziva humor, uguuje savest, pa se osoba za vreme humora preputa izraavanju i zadovoljenju onih motiva i elja zbog kojih bi inae dola u sukob sa sopstvenom saveu. Kako je te svoje motive i elje dotle sputavala u svom izraavanju, prestanak licemerne samokontrole izaziva poputanje psihike napetosti i psihiko rastereenje. Najpogubnija funkcija humora je u tome to on uguuje ovekovu svest o teini sopstvenih greha, pa nesvestan realne krivice, ovek gubi svest o potrebi za iskupljenjem kroz zasluge Isusa Hrista. Ukor za greh biva eleminisan, pa ovek dolazi Bogu iz grenih motiva, umesto ukoren za te motive. Umesto da zastupa svetu radost, sposobnost da se raduje dobrome, pravednome i lepome, Nik Vujii teite stavlja na humor: "Neki ljudi oekuju da im ispriam tugaljivu priu o svom ivotu. Ja jednostavno nisam takav. Od mene mogu da dobiju humor, deo ivotne radosti, sreu zbog obinih stvari." Izbegavanje oseanja adekvatnih stvarnosti nije izraz zrele reakcije na ivotna iskuenja. Za vreme humora osoba ima oseanja koja nisu adekvatna realnoj predstavi o stvarnosti. Ona osea radost onda kada bi trebalo da osea tugu zbog neijeg neuspeha ili gubitka, a takoe osea radost i onda kada bi trebala da osea gnev zbog nepravde. Prava ljubav se ne raduje zlu (1.Korinanima 13,6) i zato oni isti prizori koji neposveenom srcu izazivaju radost, kod posveenog srca izazivaju alost, tugu i gnev.

10

Zbog svega toga treba da imamo na umu da aljiv duh propovedanja, mimika i akcentuacija Nika Vujiia predstavljaju jo jedan mehanizam kojim inae propovednici omoguavaju svojim sluaocima da prihvate stavove koji bi inae bili u sukobu sa njihovom saveu. Duh neozbiljnosti uguuje glas savesti slualaca, pa su oni u stanju da kroz propoved prihvate veoma iskrivljene i izopaene predstave o Bogu. Kada im se kasnije te iste rei propovedi predoe u pisanoj formi, ali bez duha neozbiljnosti, sluaoci se esto nau iznenaeni i zbunjeni time kako su mogli da ih ranije nekritiki i bez osude savesti usvoje kao ispravne. U sledeim poglavljima su navedeni primeri zabluda i greha koje Nik Vujii tokom svog propovedanja promovie, a koji kod ogromne veine njegovih slualaca bivaju propraeni sa odobravanjem i velikim oduevljenjem. ISKRIVLJENA PREDSTAVA O BOJEM KARAKTERU Da li se neko moli Bogu ili sotoni, to ne zavisi od imena kojim Boga oslovljava, ve od toga da li je njegova predstava o Bogu ispravna. Obraajui se eni Samarjanki, Isus kae: "Vi ne znate emu se molite." (Jovan 4,22) Isus Hristos prorie da e doi vreme kada e lani hriani progoniti prave hriane, mislei da slue Hristu: "Izgonie vas iz zbornica; a doi e vreme kad e svaki koji vas ubije misliti da Bogu slubu ini." (Jovan 16,2) Uzrok njihove obmane Isus otkriva sledeim reima: "I ovo e initi, jer ne poznae Oca ni mene." (Jovan 16,3) Zato Isus naglaava svojim uenicima potrebu za poznanjem Boga: "A ovo je ivot veni da poznaju tebe jedinoga istinitoga Boga, i koga si poslao Isusa Hrista." (Jovan 17,3) Sveto pismo poznanje Boga vezuje za ovekov odnos prema Bojem zakonu (Deset zapovesti): "I po tom razumemo da Ga poznasmo, ako zapovesti Njegove drimo. Koji govori: Poznajem Ga, a zapovesti Njegove ne dri, laa je, i u njemu istine nema. Jer je ovo ljubav Boija da zapovesti Njegove drimo." (1.Jovanova 2,3-4;5,3) Ako sebinost ljudskog srca nije ukorena Bojim zakonom, ovek e dolaziti Bogu iz sebinosti, traei od Boga da zadovolji njegove sebine elje, a ako je predstava o Bogu formirana kroz zahteve zakona, vernik e

11

dolaziti Bogu sa sebinou kao teretom due, vapei od Boga osloboenje od sebinosti. Pravilno poznanje Boga je uslov da bi ovek u svom obraanju Bogu zaista imao iskustvo sa Bogom, a ne sa sotonom. Jevreji Isusovog vremena su bili uvereni da je njihovo uenje u skladu sa Svetim pismom i da se oni mole Jehovi, meutim, Isus im odgovara: "Va je otac avo." (Jovan 8,44) Zapazimo da Isus Hristos zamera Jevrejima da ne ive po Bojem zakonu: "Ne dade li Mojsije vama zakon i niko od vas ne ivi po zakonu?" (Jovan 7,19) "Ovi ljudi usnama me potuju, a srce njihovo daleko stoji od mene, no zaludu me potuju uei naukama, zapovestima ljudskim. Jer ostaviste zapovesti Boje, a drite obiaje ljudske." (Marko 7,68) "Ostaviste ono to je najpretenije u zakonu: pravdu, milost i veru." (Matej 23,23) Isus Hristos otkriva da e i mnogi hriani biti u samoobmani da slue Bogu, ali zapravo Boga nee poznavati: "Mnogi e mi rei u onaj dan: Gospode! Gospode! Nismo li u ime tvoje prorokovali, i tvojim imenom avole izgonili, i tvojim imenom udesa mnoga tvorili? I tada u im ja kazati: Nikad vas nisam znao. " (Matej 7,2223) U nastavku Isus im otkriva da su oni zapravo bili bezakonici: "Idite od mene koji inite bezakonje." (Matej 7,23) Isti pojam bezakonik upotrebljava apostol Pavle za lanog Hrista koji e initi svakakva udesa pred kraj sveta: "Pa ce se onda javiti bezakonik, kog e Gospod Isus ubiti duhom usta svojih, i iskoreniti svetlou dolaska svog; Kog je dolazak po injenju sotoninom sa svakom silom, i znacima i lanim udesima, i sa svakom prevarom..." (2.Solunjanima 2,8-10)

12

Kada Isus Hristos govori o poslednjem vremenu i o pojavi lanog Hrista, tada govori i o eskalaciji bezakonja: "I izii e mnogi lani proroci i prevarie mnoge. I to e se bezakonje umnoiti, ohladnee ljubav mnogih. ... Tada ako vam ko ree: evo ovde je Hristos, ili onde, ne verujte. Jer e izii lani hristosi i lani proroci, i pokazae znake velike i udesa da bi prevarili, ako bude mogue i izabrane." (Matej 24,11-12,23-24) Apostol Pavle takoe prorie kao odliku poslednjeg vremena ljude koji imaju oblije pobonosti, a ive bezakono i hedonistiki: "Ali ovo znaj da e u poslednje dane nastati vremena teka. Jer e ljudi postati samoivi, srebroljupci, hvalie, ponositi, hulnici, nepokorni roditeljima, neblagodarni, nepravedni, neljubavni, neprimirljivi, opadai, neuzdrnici, besni, nedobroljubivi, izdajnici, nagli, naduveni, koji vie mare za slasti nego za Boga, koji imaju oblije pobonosti, a sile su se njezine odrekli. I ovih se kloni." (2.Timotiju 3,1-5) Kako Sveto pismo otkriva da je bezakonje pod oblijem pobonosti odlika poslednjeg vremena, zatim lanih hriana koji ine uda u ime Isusa Hrista, a na kraju i lanog Hrista - Antihrista, jasno nam je da je ovekov odnos prema Bojeg zakonu izraz ovekovog odnosa prema samom Bogu. Iako deklarativno mnogi savremeni hriani smatraju da su Hristovom rtvom na krstu iskupljeni i osloboeni od osude zakona, oni se u praktinom ivotu i dalje plae zakona i zanemaruju njegovo propovedanje zato to su svojim hedonistikim ivljenjem i dalje sa zakonom u sukobu. Svojim strahom od zakona, oni otkrivaju da su i dalje pod zakonom, jer nisu ispunili uslove da bi bili opravdani zaslugama Hristove krvi - nisu se pokajali za svoje bezakonje. Kakvo poznanje Boga otkriva Nik Vujii u svom propovedanju? On ne predstavlja Boji karakter drugaije nego zastupnici neznaboakih religija, koji u svojim boanstvima trae snagu i mo da bi bili uspeniji u svom i dalje grenom i nepokajanom ivljenju. U svetu za koji je Isus rekao da e biti vreme bezakonja, u svetu koji ivi grenije od Sodome i Gomore, Nik Vujii ne vidi potrebu da ljude osvedoi o zahteve zanemarenog i

13

pogaenog Bojeg zakona. tavie, svojim reima i delima Nik otkriva da se ne kaje za svoju ponositost, gordost, elju za mo, nepobeene telesne elje, zavist i megalomaniju, ve ih promovie kao odliku njegovog sopstvenog karaktera i kao izraz duha svoga verovanja: PONOSITOST Ponositost i samohvalisavost su takoe odlika duhovno nepreporoenog srca. Nik Vujii se veoma hvali sobom i svojim uspesima: "Sad u da vam kaem, ali to e potrajati malo due, ali to je tako divno... Ljudi, u zadnje dve godine bio sam u Americi tri puta. Ok? Upravo sam dobio dvostruku diplomu iz raunovodstva i finansijskog planiranja. Ali nei traiti zaposlenje u tom podruju zato to verujem da u uskoro postati veoma uveni internacionalni govornik koji ohrabruje i pokree ljude. ..." Jednom prilikom Nik Vujii sam priznaje za sebe: "Da se vratimo na glavnu temu ... dovoljno smo se hvalili, zar ne?" U naporima da se izbori za mesto sa nehendikepiranim lanovima ljudske porodice, Nik Vujii ne ulae nikakav akt volje nasuprot svojoj prirodi, ve upravo crpe snagu iz svoje prirode, iz svoje ponositosti i gordosti koja je povreena i poniena njegovim hendikepom. Zato mi ne moemo da cenimo njegovu pobedu nad sobom, jer ta pobeda ne zahteva umiranje svom ponienom Egu, ve upravo predstavlja zadovoljenje ponienog Ega. Svest da ovek koji je hendikepiran, moe mnogo toga, ak moda i bolje i uspenije od nehendikepiranih jeste hrana za gordi ljudski Ego. Prava duhovna veliina Nika Vujiia bi bila sposobnost da trpi i podnosi svest o svojoj slabosti sa poniznou, zahvalnou i radou zbog ljubavi koju mu Bog daje u srce, a ne zbog sigurnosti u sebe i svoje moi kojima pothranjuje svoju ponositost i gordost. Jednoga trenutka Nik Vujii naseda na duh koji mu laska da postoji neto u emu je on iznad samog Gospoda Isusa Hrista:

14

"Njegova desna i leva ruka je bila na krstu. Nik, ti nema ruku za koju bi te prikovali za krst. Bog te stvorio tako da te ne mogu ograniiti time to bi te raspeli. Isus je na krstu za tebe. Ti si neogranieni deo Hristovog tela koji e iriti jevanelje kako niko nikada ranije nije ni sanjao." Sveto pismo ukorava takav duh ponositosti sledeim reima: "Ovako veli Gospod: Mudri da se ne hvali mudrou svojom, ni jaki da se ne hvali snagom svojom, ni bogati da se ne hvali bogatstvom svojim. Nego ko se hvali, neka se hvali tim to razume i poznaje mene da sam ja Gospod koji inim milost i sud i pravdu na zemlji, jer mi je to milo, govori Gospod." (Jeremija 9,23-24) "A ti kad daje milostinju, da ne zna levica tvoja ta ini desnica tvoja." (Matej 6,3) GORDOST PREMA BOGU Boja milost prema oveku dolazi u prirodan sukob sa ljudskom gordou. ovek bi eleo da zaslui Boju milost i odobravanje, a da istovremeno izbegne izbor Boga kroz susret sa Njegovim uzvienim karakterom. Zato Sveto pismo ukorava pokuaj oveka da sam sebe iskupi svojim dobrim delima: "Jer ste vi milou spaseni, po veri. I to ne dolazi od vas; dar je to Boji, i ne po delima da se niko ne bi pohvalio." "Nisam te nagonio da mi slui prinosima, niti sam te trudio da mi kadi. Nisi mi kupio za novce kada, niti si me pretilinom rtava svojih nasitio, nego si me muio svojim gresima, i dosadio si mi bezakonjem svojim. Ja, ja sam briem tvoje prestupe sebe radi i greha tvojih ne pominjem." (Efescima 2,8-9; Isaija 43,23-25) Bog nam ne obezbeuje spasenje na osnovu toga to smo mi dobri, ve na osnovu toga to je Bog dobar. Spasenje nije utemeljeno na onome to mi inimo za Boga, ve na onome to Bog ini i to je uinio za nas. Nik Vujii usmerava panju oveka na njega samog i kae: "Ali morate da date sve od sebe i da prvo naete sreu i mir u svom srcu i spoznate ko ste."

15

Jedan od naina kojim ovek pokuava da izbegne ponienje svoje gordosti u susretu sa Bojom milou jeste kroz pokuaj da se Boja ljubav prema oveku predstavi na telesan i ropski nain, projekcijom sebine ljudske ljubavi samom Bogu. Boja namera da spase oveka se tada ne predstavlja kao milost Boja koja je utemeljena na velikoj rtvi koju je Bog na krstu podneo za oveka, ve se predstavlja kao izraz Boje jake unutranje elje, kao da Bog ne moe bez oveka, i kao da ezne za spasenjem oveka radi sebe i svog uitka, a ne radi samog oveka. Takvom predstavom o Bogu ovek podilazi svojoj gordosti, koja ne samo to nije poniena, nego se ovek osea znaajnim to moe da udovolji Bogu. U svojoj gordosti ovek ne predstavlja Boga kao da On svojom milou ini neto veliko za oveka, ve kao da sam ovek, pristajui na Boji poziv, ini neto veliko za Boga, jer udovoljava Bojoj jakoj elji da bude voljen. Takav duh otkriva i Nik Vujii u svojim propovedima. Na primer, kada poziva sluaoce reima: "Provedi neko vreme sa Bogom jer je On lud za tobom!" ELJA ZA MO elja za mo je odlika nepreporoenog srca. Kod ateista elja za mo esto ima formu zanimanja za parapsiholoke fenomene (kao izvora sopstvene moi), dok kod religioznih osoba ona esto ima formu karizmatskih i pentakostalnih pokreta. Bog se tada predstavlja kao duh iz Aladinove arobne lampe, koji ispunjava ovekove elje i daje oveku natprirodnu mo. Kod Nika Vujiia elja za mo se otkriva kroz njegovo htenje da upravlja svojim telom i okolnostima. Umesto da pobedi iskuenje svoje nemoi nad sobom krotkim i poniznim karakterom, on ne prihvata da je nemoan. On ne pokazuje oseanja i motive adekvatne svom stanju. On nema poniznosti i krotosti u svom duhu, to bi upravo bio kljuni pokazatelj njegove zrele reakcije na iskuenje u kojem se nalazi. On ima elju za mo, i kroz to iskustvo moi hrabri druge da ne moraju da trpe ponienje, ve da mogu iskuenje da izbegnu tako to e se, isto kao i on, uz Boju pomo, oseati veoma mono:

16

"Morate da razmislite o par stvari: Ko ste? Zato ste ovde? I kuda ste krenuli? ta je vaa sudbina? Morate da budete zadovoljni i da kaete "Ne elim da budem kao neko drugi." U tome je mo, da znate da ste ovde iz nekog razloga, i da za nekog drugog moete da budete udo!" Svoju dugo osujeivanu elju za mo Nik Vujii sada zadovoljava kroz egzibicionizam najrazliitijih sposobnosti koje nemaju nikakvu praktinu svrhu u njegovom sluaju nego jedino da pokau kako on ima mo. On smatra da mu je Bog dao snagu da savlada razne sposobnosti kao to su plivanje, surfovanje, igranje fudbala, golfa, itd. On tvrdi da mu nedostatak udova pomae da pluta u vodi tako to koristi svoje stopalo kao "propeler". Njegova sposobnost da zavrti telo za 360 stepeni dovela ga je i na naslovnu stranu "Surfer magazina". Kada govori o svom iskustvu sa Bogom on priznaje da mu jako teko pada osujeenje moi da upravlja okolnostima, a kao reenje ne vidi reformu svog duha i karaktera, ve psiholoku utehu koju mu prua Boja ljubav: "Postoje trenuci u tvom ivotu, doi e oluje, i esto nee moi da upravlja okolnostima... oluja moda nee prestati, ali On e te prigrliti i uvati te toplo sve dok oluja ne proe. Eto, to je nada koju imamo u Hristu, zato mogu da stojim ovde i da sam nasmejan, da kaem da te Bog voli i da voli mene..." Zatim, u nastavku svoje ispovesti, Nik otkriva mnotvo megalomanskih elja koje eli da ostvari uz pomo boanske moi: "Govoriu o izgradnji samopouzdanja, o neodustajanju... Upravo sada zavravam obuku za profesionalnog govornika u oblasti korporacija... eleo bih da postanem finansijski savetnik mladim ljudima i zato sam nedavno kupio kuu i Bog me je blagoslovio odlinim ulaganjem... tako da sam sad u stanju da kupim jo jednu. Zanima je jo trite nekretnina i obveznica..." elju za mo odlikuje nepotovanje linosti i volje drugih ljudi. Takvo nepotovanje otkriva Nik Vujii kada kae da je siguran da e Bog uticati na Opra Vinfri da ga primi u svoj ou: "Uskoro u bitu gost u ou Opre Vinfri, slava Bogu! Ali ona jo ne zna za to! Pokuaemo da joj javimo da smo to eleli. Ali to e se desiti!"

17

Nasilan duh i karakter otkriva Nik Vujii i dok propoveda, jer propoveda nasilnim zanosom - esto nareujuim tonom - ulazei u sferu line odgovornosti drugih ljudi, ime otkriva da ne potuje linost svojih sagovornika. NEPOBEENE ELJE TELA Jedan od rodova Duha jeste uzdranje i pobeda nad eljama tela. U svojim sledeim reima Nik Vujii se ni ne kaje to dozvoljava da njime vlada duh zaljubljivanja: "Zaljubim se esto, svake godine u drugu devojku, ludo je to, ... mislim da sam se ve zaljubio u nekoliko devojaka ovde..." Nik Vujii navodi svoje sluaoce na odricanje od zdravog razuma (Prie 28,26; 18,2), jer hvali upravo onu osobinu zaljubljivanja koja otkriva da ona nije prava ljubav: "Izvanredna stvar kada se zaljubi je u tome to vidi samo dobre stvari sve dok se ne oeni." Da rastereenje od svojih elja nije naao u Bogu, da je jo uvek optereen i u dubini due nesrean, on otkriva kada priznaje elju za suprotnim polom reima: "Ali jo uvek elim to strano." "Znam, bie to savreno, ali ne mogu da ekam." Tragino je to i Boju ljubav Nik Vujii predstavlja kao kakvu telesnu ili emotivnu Boju elju, pa kae u svojoj propovedi: "Ali ja se molim za vas da vam se otvore oi kako biste videli Njegovo predivno lice i Njegov predivan osmeh kako isprua svoju desnu ruku prema vama i svojim nenim prstima dri ruu i pita te Da li e ti biti moja prva ljubav? Bog eli da provedete taj Dan zaljubljenih sa Njim. I On je tako ljubomoran da to eli svakog dana. Provedi neko vreme sa Bogom jer je On lud za tobom! Toliko je lud za tobom da je poslao svog Sina da bi umro na krstu za tebe i za mene."

18

Posledica propovedanja iskrivljene predstave o Bojoj ljubavi jeste da se ovek u svom srcu oslanja na one motive koje ve u sebi imao kao sastavni deo svoje grene prirode, umesto da, ukoren Bojim zakonom, digne ruke od sebe i nae utehu samo u onoj pravednosti koja dolazi samo od Boga. Boji plan spasenja nije utemeljen na sublimaciji starih grenih motiva u nove forme izraavanja koje sada dobijaju formu pobonosti, ve na umiranju sebi i radikalnoj reformi unutranjih motiva pod uticajem Svetoga Duha. Bog ne zadovoljava nae grene elje, ve nas od njih rastereuje. On ne menja naa oseanja da bi nas usreio, ve menja nae sutinske motive ponaanja da bi nas od sebine i telesne potrebe za uitkom oslobodio. Telesno srce ne eli da se odrekne svojih telesnih motiva, ali ezne da doivi emotivne i ulne doivljaje kojima e svoje telesne motive da zadovolji, doivljaje kojima e zapravo da ugui svest o svojoj duhovnoj ispraznosti. PROPOVEDI KOJE SE SVIAJU TELESNOM SRCU Oni koji sluaju propovedi Nika Vujiia ne bivaju pokrenuti ni da se bore protiv svojih greha (ako prihvate njegove pozive), a niti da se bore protiv samog ukora za grehe (ako odbace njegove pozive), jer on predstavlja jevanelje bez ikakvih ukora, na nain koji godi telesnom ljudskom srcu. Ukor za grehe je sastavni deo jevanelja i zato propovednici jevanelja svojim ukorom za grehe sveta prirodno bivaju progonjeni od tog istog sveta. Udovoljavanje svetovnim eljama prirodno ne moe da izazove progonstvo, ve proizvodi da govornik postaje veoma omiljen zato to podilazi slabostima ljudi. Zato Isus Hristos iznosi prokletstvo onima koji su zbog ugaanja svetovnim eljama ljudi postali veoma omiljeni: "Teko vama kad stanu svi dobro govoriti za vama; jer su tako inili i lanim prorocima." (Luka 6,26) A onima koji svojim ispravnim ivotom predstavljaju ukor za grehe sveta Isus upuuje blagoslov: "Blago vama ako vas uzasramote i usprogone i reku na vas svakojake rave rei laui, mene radi. Radujte se i veselite se, jer je velika plata vaa na nebesima, jer su tako progonili proroke pre vas."

19

"Ako svet na vas umrzi, znajte da na mene omrznu pre vas. Kad biste bili od sveta, onda bi svet svoje ljubio; a kako niste od sveta, nego vas ja od sveta izbrah, zato mrzi na vas svet." (Matej 5,11-12; Jovan 15,19-19) ZADOVOLJENJE SEBINOSTI NIJE LEK ZA DEPRESIJU "Uiniu sve to mogu da naim ljudima due zacele. ... Nadam se da u uspeti da motiviem ljude koji ive u depresiji zato to u ivotu nisu dobili ansu ili zato to im ivoti nisu ispunjeni." Lek za depresiju nije opijanje sentimentalnim oseanjima kako to predstavlja savremeni dekadentni protestantizam, ve pokajanje za sebine elje, koje prirodno vode oveka u depresiju jer su neutoljive. Reenje nije zadovoljenje tih elja, ve pokajanje i rastereenje od njih. ovek treba da ivi za druge, da prua sreu, a ne da trai sreu od ivota. Isus je rekao "Budite svetlost svetu" a ne "Budite crne kosmike jame koje grabe i usisavaju sve u sebe". Pojam "motivaciona" propoved sakriva u svom znaenju manipulaciju ovekovim prirodnim motivima (krivicom, sentimentom, ponositou), kojima se ovek navodi na dobre odluke i plemenite akcije. Meutim, taj mehanizam predstavlja odricanje od sopstvene odgovornosti i njeno prebacivanje na "motivatora" propovednika ili na samog Boga (iskrivljeno predstavljenog), pa ovek svesno ili nesvesno gleda u svoje srce i eka ga opsedne sila koja e njime zavladati, koja e misliti i odluivati umesto njega samog. To je slian mehanizam zaljubljivanju gde osoba umesto da sama donese branu odluku, neka da druga strana umesto nje same donese odluku tako to e kod nje pobuditi snana oseanja. Pravi biblijski hrianin ne eka da oseti u svom srcu ljubav da bi krenuo da ini dobro, ve kree napred verom u Boga i silu koju mu je Bog obeao. Samo osoba koja se nije pokajala za svoje grehe, nema poverenje u Boga, i mora da gradi poverenje u sebe, ekajui da njen Ego i odbrambeni mehanizmi Ega (krivica) budu zapaljeni na religioznu revnost. Osobe koje vole da sluaju "motivacione" propovedi pokazuju tupu ravnodunost na razumnu svest o neijoj realnoj potrebi, i tako otkrivaju kamenost svoga srca. Zato je takvim osobama nezanimljivo jednostavno itanje Svetog pisma, lieno fanatizma i senzacionalizma. Kada se suoe sa time da je njihovo srce kameno, one se ne kaju za samu kamenost srca, ve smatraju

20

da propoved nije bila dobra, jer nije mogla da ih pokrene. Oni glas svoga srca stavljaju iznad samog Boga i na osnovu svog srca, njegovog svianja i nesvianja, prosuuju da li je neka poruka od Boga ili nije. ZAVIST I LJUBOMORA Umesto da svoj hendikep iskoristi za svoju duhovnu izgradnju i da uiva u srei drugih ljudi koji su sposobni da svoju ljubav izraze i prihvate, Nik Vujii otkriva da nije pobedio svoju zavist i ljubomoru koju ima upravo prema onima koji su sreni: "Tokom zadnjih nekoliko godina, svakog 14-tog februara, padao bih u depresiju. Zato to su sve zgodne devojke ("hot chicks") dobijale na gomile buketa cvea, a zgodni momci, znate oni visoki i miiavi, stizali bi prvi do njih... Ali ja nikada nisam dobio ruu. ... " Sveto pismo kae: "Radujte se s radosnima, i plaite s planima." (Rimljanima 12,15), ali Nik Vujii nije sposoban da se raduje sa radosnima zbog svojih nepobeenih slabosti karaktera. Umesto da svoje nepokajane grehe iznosi u duhu pokajanja i sa strahom Bojim, on ih proima humorom i na taj nain promovie kao neto to je privlano njegovim sluaocima. Dakle, umesto svete radosti za koju nije sposoban, Nik Vujii otkriva duh svetovne radosti (neozbiljnosti), kojom uguuje svoju odgovornost, kao i savest publike, jer tokom propovedi konstantno promovie svoje nepobeene grehe. MEGALOMANIJA S obzirom na iskustvo hendikepa koje ga je snalo, bilo bi primereno da Nik Vujii ima elju da branim zavetom usrei neku osobu koja je takoe hendikepirana sa invaliditetom, jer svakako kroz svoje iskustvo duboko razume njene patnje i njene potrebe. Meutim, on otkriva stav koji je suprotan hrianskoj skromnosti i saoseanju kada kae: "Znam, moja ena e biti lepotica i bie super odana Hristu. Znam, bie to savreno, ali ne mogu da ekam." Sveto pismo nam poruuje:

21

"Ne mislite o visokim stvarima, nego se drite niskih." (Rim. 12,16) A sam Nik Vujii propoveda: "Ja sam govornik koji ohrabruje i podstie svoje sluaoce da sanjaju velike snove. ... A sad vas pitam, koliko su veliki vai snovi, koliko e velika vaa sluba biti? ... Bog ti prua blanko-ek svakog dana, i pogodite, ta moete da uradite s njim? Moete da ostvarite sve ciljeve i snove koje ste oduvek eleli da ispunite. Koliko veliku stvar elite da dostignete? Ako je to Boja volja, to e desiti, a ako ne, to je zato to Bog ima za vas neto vee. ... Izvanredna nada koju imamo u Hristu jeste u tome, znate kada se molite za razne stvari, a one se moda i ne dese, svejedno znate li koja je dobra stvar u vezi Boga? Kada se moli za neto, to e se desiti ako je Njegova volja, u Njegovo vreme." Zapazimo da odlaganje uslienja molitvi, Nik Vujii ne shvata kao Boji poziv za preispitivanje motiva sopstvenog srca i njegovo ienje od greha, kako to ui Sveto pismo: "Da sam video u srcu svom bezakonje, ne bi me usliio Gospod." (Psalam 66,18), ve shvata kao da Bog odlae uslienje jer eli da oveku prui neki vei spoljni dar, od onoga kojem sam ovek ezne. Umesto da svojim objanjenjem Nik navede svoje sluaoce da preispitaju kvalitet pobuda svojih srca i da tako dosegnu duhovni dar posveenja, on ih navodi da elje svoga srca jo vie iskvare. Neobuzdana elja za mo oveka pretvara u megalomana, a to je psihopatoloko stanje osobe koju odlikuje manija veliine, bogatstva, genijalnosti i svemoi. Pritajeno ili u nekom stepenu otvoreno, megaloman tei da sebe vidi ili prikae kao "gospodara sveta", koji je iznad svih u pogledu odreenih dimenzija ili po svim kriterijumima. NEMIR NEOBRAENE PRIRODE Duh Sveti se bori sa svakim ovek da ga osvedoi o njegovu sopstvenu grenost, da bi se ovek sa tom sveu ponio pred Bogom i zavapio za spasenjem, dok u svojim nastupima Nik Vujii promovie svoju neobraenu prirodu, svoj duhovni nemir, i tako umiruje savest svojih slualaca:

22

"Iznerviram se lako i to zbog jednostavnih stvari, kada mi, recimo, ne funkcioniu dobro internet, TV, kompjuter, mobilni telefon... Duga je lista stvari koje me u svakodnevici izbace iz takta. Saobraaj je jedna od njih. Zabavno je kako me sitnice lako iznerviraju. Zapravo, i nije tako zabavno." Za razliku od duha Nika Vujiia koga teka ivotna iskuenja nisu ni malo duhovno izgradila i kome jo uvek predstavljaju iskuenje svakodnevne ivotne sitnice, osobu koja se zaista srela sa Bogom odlikuje radikalna promena duha i karaktera: I sii e na tebe Duh Gospodnji i postae drugi ovek. (1.Samuilova 10,6) Ja u vas oistiti od svih neistota vaih i od svih gadnih bogova vaih. I dau vam novo srce, i nov u duh metnuti u vas, i izvadiu kameno srce iz tela vaega, i dau vam srce mesno. I duh svoj metnuu u vas, i uiniu da hodite po mojim uredbama i zakone moje da drite i izvrujete. (Jezekilj 36,25-27) "A rod je duhovni ljubav, radost, mir, trpljenje, dobrota, milost, vera, krotost, uzdranje; na to nema zakona. A koji su Hristovi, raspee telo sa slastima i eljama." (Gal.5,22-24) Jer je Bog to ini u vama da hoete i uinite kao to mu je ugodno. (Filib. 2,13) ZLOUPOTREBA ZNAKA BOJE LJUBAVI KAO NAVODNOG DOKAZA IZMIRENOSTI SA BOGOM Da bi ovek bio izmiren sa Bogom, on mora da prethodno ispuni odreene uslove, a to je da se pokaje za svoje bezakonje: "Pokorite se, dakle, Bogu a protivite se avolu i pobei e od vas. Pribliite se k Bogu, i On e se pribliiti k vama. Oistite ruke, grenici, popravite srca svoja, nepostojani. Budite alosni i plaite i jauite: smeh va neka se pretvori u pla, i radost u alost. Ponizite se pred Gospodom, i podignue vas." (Jakov 4,7-10) No, Nik Vujii nigde ne otkriva uslove koje ovek treba da ispuni da bi bio primljen pred Bogom, ve kae: "eleo sam Boga i upuivao mu molitve, ali Sotona mi je prilazio govorei, Nik, treba prvo da poradi na ovome, da popravi ono ... Bog e da te uje tek kad postane bolji."

23

Tano je da Bog svoju ljubav i milost pokazuje najvie upravo onima koji su krivi i koji su greni, ali Bog svoju ljubav pokazuje, ne zato da bi oveku pruio dokaz da je prihvaen, ve da bi ga svojom ljubavlju doveo do pokajanja za grehe. Da bi se pokajao za svoje bezakonje, ovek treba da upozna Boji karakter kroz zahteve Bojeg zakona. Apostol Pavle kae: "Nego ja greha ne poznah osim kroz zakon; jer ne znadoh za elju dok zakon ne kaza: ne zaeli." (Rimljanima 7,7) Svrha zakona je "da bude greh odvie grean zapoveu." (Rimljanima 7,13) "Jer kroz zakon dolazi poznanje greha." (Rimljanima 3,20) Zakon uva oveka da se ne osloni na sebe samog i na sopstvenu pravednost, pa ga tako navodi da se osloni iskljuivo na Hrista i pravednost koju mu sam Bog prua. Ukoliko je ovek, shvativi zahteve zakona, prestao da se oslanja na sebe, ve se oslanja samo na Boga, tada njegova prirodna grenost vie njime ne vlada: "ivite u Duhu pa neete izvriti poudu tela. " (Galatima 5,16) "A koji su u telu ne mogu Bogu ugoditi. A vi niste u telu nego u duhu; jer Duh Boji u vama ivi. A ako ko nema Duh Hristov, on nije Njegov. A ako je Hristos u vama, onda je telo mrtvo greha radi a duh iv pravde radi." (Rim.8,8-10) U svetlosti Bojeg zakona ovek shvata svoje duhovno siromatvo i svoju potrebu za Hristom kao Iskupiteljem od krivice zbog greha i Spasiteljem od same sile greha. Dok kroz zahteve zakona ovek shvata da je grean, dotle u otkrivenoj Bojoj ljubavi nalazi snagu za svoje pokajanje za svoje grehe. Meutim, ukoliko ovek nije kroz zahteve zakona osvedoen o sopstvenu grenost, tada otkrivenje Boje ljubavi gubi funkciju motiva za pokajanje, jer ovek nije svestan greha za koji bi trebao da se pokaje. Bez zakona on ne shvata da je greh sam po sebi lo, ve Boga trai da bi uklonio neprijatne posledice greha (oseanje krivice, psihike napetosti, sklonost ka sukobima sa drugim ljudima, itd) i te posledice greha on pogreno proglaava grehom. Tada otkrivenje Boje ljubavi dobija sasvim suprotnu funkciju. Umesto motiva i snage za pokajanje, Boja ljubav tada dobija funkciju znaka kojim vernik uverava sebe da je prihvaen od Boga. Kada shvati da ga Bog voli, takav vernik, umesto da motivisan tom ljubavlju krene u borbu sa sobom,

24

on prestaje sa svakom duhovnom borbom, jer uverava sebe da ga je Bog primio. Takvo shvatanje je pogreno zato to Bog voli sve ljude i svima pokazuje svoju ljubav bez obzira na to da li su oni dobri ili zli: "On zapovedi svom suncu, te obasjava i zle i dobre, i daje dad pravednima i nepravednima." (Matej 5,45) Bog otkriva svoju ljubav najvie prema onima koji su daleko od Njega, da bi oni Bojom milou i strpljenjem bili nagnani na pokajanje, a ne da bi dobili znak Bojeg odobravanja u njihovom nepokajanju: "Ili ne mari za bogatstvo Njegove dobrote i krotosti i trpljenja, ne znajui da te dobrota Boja na pokajanje vodi?" (Rimljanima 2,4) Vernici koji nisu pokajani za svoje grehe nemaju istu savest i ne mogu da budu zadovoljni jednostavnom verom u Boje obeanje o oprotenju, jer sami nisu ispunili uslove oprotenja i prihvatanja - nisu se pokajali za svoje grehe. Kako zbog neiste savesti imaju jaku potrebu za dokazom Bojeg prihvatanja, oni zloupotrebljavaju Boje strpljenje prema njima kao znak da Bog odobrava njihov izbor: "to nema odmah osude za zlo delo, zato srce sinova ljudskih kipi u njima da ine zlo." (Propovednik 8,11) Bog se obraa bezboniku sledeim reima: "Ti si to inio, ja utah, a ti pomisli da sam ja kao ti." (Psalam 50,21) Nik Vujii otkrivenu Boju ljubav uzima kao dokaz da je on navodno izmiren sa Bogom: "Radost Gospodnja je kada znamo da je Bog sa tobom bez obzira ta ti se deava i onda kada zna da te nee napustiti niti zaboraviti." Umesto da ga otkrivena Boja ljubav navede na preispitivanje i pokajanje, ona mu slui kao izgovor da prestane da radi na sebi, jer je sada uveren da je u miru sa Bogom samim tim to ga Bog voli. Meutim, Sveto pismo jasno otkriva da postoje uslovi Bojeg prihvatanja. Car David se molio: "Da sam video u srcu svom bezakonje, ne bi me usliio Gospod." (Psalam 66,18)

25

Kada bi kroz zahteve zakona ovek postao svestan svojih nepokajanih greha, onda bi funkcija spoznate Boje ljubavi bila - motiv za pokajanje, a ne uveravanje sebe u izmirenost sa Bogom. Zanemarena uloga Bojeg zakona u savremenom hrianskom svetu dri ljude nepokajane za sopstvene grehe. Neista savest zbog nepokajanja im onemoguava da budu zadovoljni jednostavnom verom u Boja obeanja. Zbog neiste savesti ne mogu da budu u miru sa Bogom, sa kojim su svojim nepokajanjem u sukobu. Zato pokuavaju da mir savesti izgrade sami, stalno traei dokaze Bojeg prihvatanja, bilo u oseanjima koja oseaju, bilo u delima koja ine, bilo u udima koja prate njihovo duhovno iskustvo, bilo u duhovnim darovima ili kakvim drugim znacima. Sotonska uda imaju upravo funkciju da im prue eljeni dokaz da su sa Bogom. A da su zaista u miru sa Bogom, imali bi istu savest pa bi bili rastereeni od potrebe za ikakvim znakom Bojeg odobravanja. Ni otkrivenu ljubav Boju ne bi zloupotrebljavali traei u njoj znak Bojeg prihvatanja, ve bi je koristili kao motiv za nastavak preispitivanja, snagu pokajanja i dubljeg posveenja. Samo krivac ima potrebu da osea da je pravedan. Samo duhovno isprazna osoba ima stalnu potrebu da se osea voljeno i sreno. ZAKLJUAK Zablude i odbrambene mehanizme koje smo analizirali u iskustvu Nika Vujiia moemo u veoj ili manjoj meri danas da sretnemo u svim religijama i svim verskim zajednicama. Kada se podsetimo injenice da veina religioznih ljudi nije religiozna zato to se zaista kaje za svoje grehe, ve zato to eli da ukloni neprijatne posledice greha (neistu savest, neprijatna oseanja, sukob sa drugim ljudima...) i da rei svoje ivotne probleme uz Boju pomo samo da bi nastavila da i dalje vodi beskoristan ivot proet hedonizmom, ne treba da nas udi to su ovakve prevare popularne, jer pruaju nadu nepokajanim grenicima da e Bog biti sa njima uprkos njihovom nepokajanom grenom ivotu. Milo Bogdanovi milos@scnet.rs
Svima koje zanima dublja analiza psiholokih zamki i trikova raznih religija preporuujem svoju sledeu knjiicu na tu temu:

http://enlite.org/podaci/Psiholoske_zamke_i_trikovi_u_raznim_religijama_zmvz.doc Savremene zablude o stresu i stresnoj reakciji (predavanje): http://vimeo.com/30582919