Engleski roman realizma : Obzirom na poloaj teorije i istorije romana, nasuprot Francuskoj koja ima veu tradiciju, u Engleskoj

postoji jedan daleko jasniji kontinuitet. John Banyan ''Hodoasnikovo putovanje'' znaajna alegorijska, religijska dimenzija. To je prauzor romana. Onda sledi cela plejada : Defo, Riardson, Filding, Smolet, Stern. Tradicija u Engleskoj podrazumeva teorijsko interesovanje. Kod Fildinga se iskazi o romanu mogu, izdvojeni, spojiti u jednu solidnu teoriju romana. Stern o radnji i retardacijama. Na kraju 18.v. u Engleskoj se precizno razdvaja realistiki roman (novel) i prerealistiki roman (romance romansa). Definisan je roman pod perom Dejn Ostin. Kasnije gotovo da i nema teorijskih iskaza. U jednom trenutku V.Skot samo ponavlja Ostinovu. - Tekeri, Dikens, sestre Bronte, D.Eliot... - naturalizam : Meredit, Hardi. - Edvardijanci (prema kralju) : Bekit (?), Vels, Golsvordi Za nijansu slabiji pisci stvaraju anrovski roman : kriminalistiki, ''radniki'' roman (posveen problemima radnika). Neki Dikenskovi romani (''Teka vremena'') vezuju se za taj anr. Produkcija romana je vea nego u bilo kojoj drugoj zemlji. Svako od njih je pisac koji e se u knjievnosti drugih naroda pojaviti kao uzoriti pisac, sa velikim uticajem. Ti romani su, kao i Balzakovi, prevoeni na ruski, nekad su izlazili u Rusiji i ranije nego kod kue (npr. Dikens). Status romana i romansijera je znatno drugaiji. Balzakove zanesenosti tamparijom (prvi koji je smislio depno izdanje) u Engleskoj nema. Dikens je uveo rasprostranjeno itanje romana. Uestvovao je u radu pozorita, ak i kao glumac. Nastojanje na popularnosti romana deo je romansijerskog posla. To ima uticaja na prirodu romana. Romansijerima je stalo do to veeg broja italaca. Poveana je osetljivost na ono to publika eli. Viktorijansko doba u kojem su stvarali pisci nije bezazleno na svim planovima stvari se burno odvijaju. Npr : 1816.g. jedna treina stanovnitva Londona su prostitutke i razbojnici; 1837.g. krunisana Viktorija; 1833.g. deca mlaa od 9 godina rade u fabrikama (Dikens); tad je donet zakon koji to zabranjuje; 1842.g. zakon kojim se zabranjuje rad ena i dece u rudnicima i na elezarama. U Engleskoj postoji poverenje u socijalni napredak, stvari se popravljaju. U to je ukljuena i literatura, i nigde nema toliko usmerenosti na socijalno pitanje, ak ni u Rusiji. Realisti u Francuskoj preziru svoje doba i iznad svega preziru veru u progres. U Engleskoj je upravo obrnuto. Ono to obeleava duh viktorijanske epohe, obeleava i roman : npr. bezmerno samozadovoljstvo ostvarenim standardom, nivoom ivota. Viktorijanska epoha je na raznim nivoima uspostavljala zahteve, pa i literaturi : dozvoljene i nedozvoljene rei, tipovi ljudskog iskustva... istunstvo viktorijnskog doba umelo je da bude prepreka da se govori o odreenim aspektima ljudskog iskustva (erotskom, fiziolokom u oveku). Lorens oko ''Ljubavnika ledi eterli'', koja je u odnosu na njegove druge knjige beznaajna, su se lomila koplja. Dirljivost prikazivanje patnje dece, prostodunih dobriina, sa svom opirnou, umelo je da odvede u neki spontani cinizam npr. kod Dikensa, u '' Oliveru Tvistu'', pojedini prizori koji treba da izazovu saaljenje, dolaze nehotino do jedne sadistike crte. Grejem Grin ''Ministarstvo straha'' parafrazirajui Dikensa dolazi do te sadistike crte. A.Trolop nekad veoma itan u ''Autobiografiji'' kae : ''Roman mora da prui sliku svakodnevnog ivota proetu humorom i zaslaenu dirljivou''. Podela na senzualistike i realistike romane. Nereen problem etike vrednosti knjievnosti (treba li roman da poduava?) nisu ga reili ni Englezi ba kao ni Balzak. Postoji ta komponenta dirljivosti koja kao da sama po sebi ne dozvoljava da se ovo pitanje rei. Balzak bira svoj ton u odnosu na naune tekstove. Kod Rusa je 60-70-ih g. ovo postalo otvoren problem kome se pisac obraa?, kakav je idealan italac? Dikens se ne pita o tome. Foster o oblim i pljosnatim likovima : reljefnim (koji su dati u razvoju) i nereljefnim (koji ostaju onakvi kakvi su dati na poetku).

Engleska knjievnost 19.v. Tekeri i Dikens : - pisci koji su se rodili izmeu 1811. (Tekeri) i 1819. (D.Eliot) moe se govoriti bar o 6 realistikih pisaca, odmah iza njih sledi plejada pisaca koja stvara krajem veka. - unazad, itav niz romansijera koji stvaraju od kraja 17.v. (''Poklonikovo putovanje'' Banjina, Defo...), do romansijera 18.v. (Riardson, Filding, Stern). - odsustvo teorijskih spisa, odsustvo doktrinarnosti. - kod Dikensa nema ni najmanje elje ni potrebe da uobliuje svoje romane u nekakve ''ljudske komedije''. U pismima on iznosi odreene stavove, ali ni izbliza kao Flober. Ali, Stern i Riardson imaju znaaj u teoriji romana. Dikens i Tekeri pokazuju da su svesni znaaja svojih prethodnika. - Velek konstatuje da 50-ih g.19.v. nema teoretiara. Pesnike teorije prosto ne postoje, a i teme koje se javljaju imaginacija, genije, itd vode poreklo iz romantizma, a povrno su obraene. - Tekeri zalae se za opservaciju stvarnosti. U privatnom pismu : da li je mogue da ovek ''u iskrivljenom, razbijenom ogledalu ne vidi svoje slabosti...''. O funkciji knjievnosti : ''Moramo dii svoj glas i urlati pred skupom budala. Makar sam pokuao.'' Tekeri u jednom opisu poredi pesnika sa manijakom koji prestaje da vlada sobom / opravdanje pesn. dubine likova. Ukazivanje ''na mranu silu pod uticajem koje postaje prorok umetnosti...'' Kod njega se sreu izvesne crte moralizatorstva. Stern i Filding su izvor za Tekerija. Zato onda da kritikuje Sterna, otro sa moralnog stanovita? Ovaj prekor je baen javnosti u lice, ali ne odbacuje sasvim etiki stav nereeno pitanje. - Trolop : ''Roman mora da prui sliku obinog ivota oivljenu humorom i zaslaenu dirljivou...'' neka bude istinit, ''ljudski istinit''. Mogunost romana da vezuje itaoca kroz izazivanje suza. - u istorijskoj situaciji Engleske nema krupnih dogaaja kao u Francuskoj. Gaenje nad epohom ne postoji. Dikens se obraa viktorijanskom svetu; on je prihvatio ideju progresa - fiziologija grada obraanje javnosti, novinskim crticama iz ivota tu se ne haje za umetnost. Tekeri je svoj ugled i stekao tim crticama njegova sposobnost za karikaturu, humor. ''Vaar tatine'' roman bez junaka. - motiv sujete je centralan, prikazuje je kroz razne nivoe drutva. Humor ne ide zajedno sa sujetom. - Tekeri pomalo posmatra svoje likove kao predmete. Ljudi = automati, rtve svoje sujete. - izjave lica : sveznajuem pripovedau, posle kae da je priu uo od jednog aktera, od Toma... ak i Tekeriju italac alje pismo. - roman - niz primera za jedan fenomen. Fabula niz zbivanja, nema temu. - veliki broj likova. Dve junakinje sa paralelnim sudbinama : Rebeka arp (hrabrost) i Amelija (moralna vrstina). Beki arp sama realnost, ona zna kako treba glumiti; ona je prazna, poto je ostvarila cilj (postala dvorska dama); ona je simpatina u I delu, a u II otkriva se da ona mrzi dobrotu. Amelija je pasivna, ona pati (moda uiva u patnji). Dikens pojavljuje se kad i Balzak (30-ih g.). - deiji svet, komini karakteri, dikenskovski zaplet, dikenskovska drama, groteska, tajne porekla... - prikazivanje detinjstva Dikens prvi ne prikazuje detinjstvo kao sreu, ve kao pakao. - nain pojavljivanja masovnih scena (Dostojevski se ugleda na Dikensa u tim scenama). - u naraciji preovlauje kontrast; novina : uvoenje specifine romaneskne atmosfere u roman pre Dikensa toga nije bilo (pre svega urbana atmosfera). - ''Sumorna kua'' (1852-3.) i ''Velika oekivanja'' (1860.) najzrelija Dikensova ostvarenja. - ''Velika oekivanja'' tzv. fokalizacija. Ko pripoveda priu i kome se pripoveda obraa? Svi likovi u romanu imaju po ''dva ivota'', osim jednog. Postoji dvostruka perspektiva. U romanu ima elemenata romana vaspitanja. Obrt : Pipa je ''avet raskoi ujela za srce'', to bi rekao Balzak. - u ''Sumornoj kui'' Dikens raspravlja pitanja sudstva. Li Hant (drugorazredna pesnikinja) prototip za Skin Po u ''Sumornoj kui'' Skin Po ivi kao parazit na neverovatno komian nain on se osea kao pesnik dete koji ne moe da se brine oko materijalnih stvari (novac). Tek u drugoj polovini ispostavlja se da ima neku enu i decu prema kojima se bahato ponaa.

Dikens : U Dikensovom stvaralatvu etiki problemi dolaze na prvo mesto okupiran je borbom dobra i zla. Dikensovo shvatanje pozitivnih i negativnih snaga moglo bi se svesti na 2 simbola : novac, kao olienje svega to izobliava karakter, i porodicu, koja je olienje plemenitih odnosa meu ljudima. Novac i porodicu, Dikens je obraivao u raznim varijacijama na istu temu. Mnogi kritiari 19.v. koji su razmatrali njegove romane u okviru realizma, pisali su negativno o njegovoj prozi koja prekorauje okvire mimetikog principa, da su mu fabule nepotrebno zapletene, da su mu likovi statini. U njegovom fabuliranju uoili su elemente bajke, i na tome mu je zamereno. Njegov specifian stil je u stvari pokuaj da odstupi od klasinog realizma (iz koga e se kasnije, uz mnoge druge faktore, razviti roman 20.v.). Dikens je teio da mu romani budu bestseleri, da zadovolji ukus publike, pa je nastojao da mu pria bude iva i da obiluje zanimljivim dogaajima i likovima. Zamerali su mu na sentimentalnosti koja je ogleda u prenaglaavanju trenutaka i situacija koje izazivaju suze, u nametljivo saoseajnim komentarima emocionalnih situacija, sentimentalnom slikanju nekih likova. U svim romanima postoje sastavni delovi : spoljni tok radnje, socijalni problem koji se obrauje, simboli i atmosfera. Najei opti motiv koji se susree u gotovo svim ranijim i nekim kasnijim delima je rast i probijanje u ivot deteta; sudbina junaka koji uvek prolazi kroz mnotvo doivljaja, susreta, opasnosti da bi na kraju postigao sreu. Senzacionalistiko-zabavni motivi (tajanstveno poreklo, naslee, tajanstvena ubistva, zamene identiteta, nagle promene sudbine). Ljubav je idealizovana, liena prizvuka fizike strasti. U najveem broju romana do blagostanja se dolazi nasleem, usvajanjem, a ne radom. Kompozicija razvijala se od epizodinog ''Pikvikovskog kluba'' do koherentnosti ''Velikih oekivanja''. U tom smislu, veza Pipa i Estele nije ba spretno uklopljena u glavnu radnju, i kraj romana nije u skladu sa tokom radnje (+ epizode i epizodne linosti suvine sa gledita jedinstva kompozicije). Likovi glavni prigovor se odnosi na njegovu tendenciju da uesnike radnje deli na crno-bele, na sklonost da likove slika spolja bez unoenja u psihologiju. Meutim, takav postupak odgovara njegovoj osnovnoj zamisli, to je deo njegove estetske strategije. Broj likova zlih ljudi mnogo je vei od onih idealno dobrih. Opisujui spoljni izgled nekog lika, on daje dovoljno podataka i o njegovom unutranjem biu. Uobiajena podela je na realistike likove i na karikature ili groteske, i podela na glavne i sporedne. Glavni likovi su obraeni realistino (i uvek su dobri), dok su sporedni likovi fantastini, groteskni Dikens uveava neke rune fizike ili duhovne osobine. Osobine se ne ponavljaju, likovi imaju karakteristian nain govora (dijalekat, govorna mana, uzreica). Ti likovi ostaju isti do kraja knjige. Roman ''Velika oekivanja'' (objavljivan je u Dikensovom asopisu) briljivo komponovan, pisan u obliku biografije, a narator je sad ve odrasli Pip koji se sea onog to mu se deavalo u ivotu od ranog detinjstva. Mada poinje od dejih uspomena, radnja je komentarisana sa stanovita odraslog oveka. Fabula se moe podeliti na 3 dela : 1.- seoski deak u prirodnom ambijentu, 2.- deak gubi prvobitnu prostodunost, pred njim su ''velika oekivanja'' i on odlazi u grad, gde se drutveno uzdie, ali postaje snob; tenja za uzdizanjem spojena je sa enjom za devojkom (brak sa njom bi bio vrhunac njegovih postignua), 3.- taj period moralnog nezadovoljstva zavrava se tekom boleu, tako da kad ozdravi telesno, ozdravi i duevno, napusti snove o bogatstvu i prikloni se realnosti. Ova pria se razlikuje od slinih romana jer ima poseban ar bajke stavljene u realistike okvire viktorijanske stvarnosti. Ve u svoje prve romane on nesvesno unosi simboliku. Bitna osobina njegovog simbolizma je ta to on stvari izobliuje preterivanjem. Ono to je malo neobino on vidi kao udovino, a od onog to je pomalo smeno on pravi grotesku. Ulogu simbola imaju i neki likovi i predmeti: gica Haviam (tamna strana Pipovih oekivanja), magla, sumorne kue (tmurna neizvesnost). Najuspeniji simboli spajaju u sebi nekoliko slojeva znaenja. Gica Haviam prua mogunost viestrukog tumaenja, ali ni jedno ne iscrpljuje ulogu njenog lika do kraja. Ona simbolie preobraaj razoarane ljubavi u satansku mrnju i odbijanje linosti da prevazie neki veliki gubitak. Ali, simbolie i pogubnu privlanost novca posle posete njenoj kui, Pip poinje da se stidi svog porekla. Nije sigurno da li je on nastrana jer je luda, ili jer je nesrena. Sve ove nagovetaje Dikens je transponovao kroz konkretne slike njene kue, svadbene trpeze, njene pojave.

Estela je lepotica bez srca, ona ne voli ni sebe, a odluka o udaji je potez oajnika ravnodunog prema svemu. Estelin otac je robija, majka ubica, a pomajka manijak ona nema izgleda da se njena uroena i steena tvrdokornost smeka. U odnosu na Pipa, ona simbolie njegovu tenju za neim sadrajnijim i neobinijim od prozaine svakodnevne egzistencije. U odnosu na gicu Haviam, Estela predstavlja njenu kaznu bezoseajnost kojoj je nauila Estelu joj se vraa, jer Estela nije u stanju da prui ljubav ni njoj koja ju je vaspitala. U svojim zrelim romanima, Dikens se slui metonimijom metaforom u kojoj jedno svojstvo simbolie celinu. On opisuje ljude koji su izgubili oblik ivih bia i koji su se postvarili : Vemik sa ustima kao otvor potanskog sandueta, ili Estela i njen nakit. Metafore animacije ili refleksije mogu biti proirene na cele epizode, kao to je razraena simbolika kue Satis i njenih itelja. Gica Haviam sa velom kao pokrovom, zaustavljen sat. Simbolina slika je proirena prikazom svadbene trpeze ostaci kolaa i jela, pauina, bubavabe i mievi simbol njene duhovne smrti. Oseanje smenog kod Dikensa proistie iz toga to on uoava na koje se sve razliite naine ljudi pretvaraju da su ono to nisu. Kao humorista, on nagovetajima ukazuje na obmanu i ta ispod nje stoji. U nekim sluajevima, Dikens vidi kako zabluda i samoobmana vode traginom ishodu, vidi loginost istovremenog postojanja komike i tragike (kao u ''DonKihotu''). Nasuprot smeno-tunom humoru stoje farsine scene u kojima uestvuju groteskni likovi pr. Pipova sestra koja hvata mua kovaa za kosu i udara njegovom glavom o zid, kuica-zamak pisara Vemika i njegov stari otac. Humor je prisutan u opisima rukova kod Pipove sestre, gde se prema njemu g.Pambluk i drutvo odnose kao prema veitom krivcu i prestupniku (pitanje - ta bi od njega bilo da je roen ne kao dete ve kao prase?). Prikaz porodice Poket je sasvim u drugom tonu, satirian a ne jedak. G.Poket koji se rodio za velike stvari, mora da radi kao privatni uitelj i svoju decu potpuno zanemaruje njegova glavna mana koju Dikens kritikuje je snobizam. Ga Poket je potpuno beskorisna. Kao to je sve u strukturi romana podreeno osnovnoj zamisli formulisanoj naslovom, tako su i komine scene bez kojih se Dikens ne moe zamisliti, stavljene u slubu te ideje. Dikens preplie sporedne komine scene s glavnim dramatinim situacijama. Dikensov smeh je nain prevladavanja ljudskih nedostataka. Zlo u ljudima je nenormalnost, nesklad koji vie zavreuje smeh nego zgraanje. Dugo vremena Dikens je kritikovao druto polazei od linog iskustva. Kasnije se uputa u krupnije drutvene teme. Najvanija od njih je mo novca kao sile koja dehumanizuje oveka. Najizrazitiji drutveni roman su ''Teka vremena''. Smatra da se nepravda, ugnjetavanje mogu otkloniti moralnim uticajem i moralnim popravljanjem ljudi. Pipova dilema ostati meu priprostim ljudima, bez zlobe a i bez misli, i odrei se novca u ime principa. Dikens idealizuje Bidicinu i Doovu filozofiju ivota siromani koji treba da se pokore bogu i da trae sreu u onom drutvenom poloaju za koji ih je bog predodredio. Pip se koleba oseajui griu savesti prema dobrom Dou. Dikens nije imao odgovor na pitanje je li sreniji onaj ko se zadovolji da ostane tamo gde je ili onaj ko je ambiciozan i tei neemu iznad svoje sredine. Kroz ceo roman osea se Pipova dilema, i ona je bliska modernom itaocu. Dikens zavrava roman tako to spaja Pipa i Eastelu, i tako ih nagrauje za pretrpljene nesree, jer ni jedno ni drugo nije bilo slobodno da bira. Njima su drugi odredili uloge radi sopstvenih ciljeva, oni su bili samo sredstva, igrake koje novac koji im je bio na raspolaganju nije usreio. Dikens je od svih romanopisaca svog doba najizrazitije gradski ovek radnja se deava u Londonu, najee u enterijerima, koji su mrani runi, siromani; detaljno opisane kue sumorna, mrana zdanja. Sjajno uspeva da prikae tajanstvenu atmosferu i strah od nepoznatog. U tome nema nagovetaja natprirodnog tajna kue i ivota gice Haviam, neizvesnost Pipove sudbine, tajna koja okruuje Estelu. Dikens je moda u ovom romanu postigao najvei stepen originalnosti u oblikovanju viktorijanske stvarnosti matovitim a istinitim, poetinim a humoristinim nainom, koji njegov metod ine bliskim simbolikom ekspresionizmu.