Knjizara Home/prikaz Novosti 09.08.

04 Uporite u zvezdama Danilo Ki, "Bata, pepeo" Kad se pojavio roman "Bata, pepeo" Danilo Ki je ve imao knjievno ime i mesto u "Prosvetinoj maloj enciklopediji". Romani "Mansarda" i "Rani jadi" ve su bili prokrili put i najavili pisca izuzetne duhovne senzibilnosti i moderne lirske snage. Roman "Bata, pepeo" samo je potvrdio da je re o piscu kakvog u svom, inae u to vreme izuzetnom i bogatom, knjievnom iskustvu nismo imali. On nije bio samo evropski duh koji je najednom suvereno nastanio vojvoanske prostore s velikim plavim krugom kojem identitet i uporite daje ona zvezda, nego je zajedno sa tim svetom, na neki nain, bio pisac koji je utekao u Evropu. Sve to je napisao prevazilazilo je lokalni svet i ambijent i bivalo u nekim roakim odnosima sa onom knjievnou koja je zapoinjala sa Marselom Prustom, a zavravala se sa Natali Sarot i Robom Grijeom. Iza njega nema ni Milovana Gliia ni Branislava Nuia, ni u najnevidljivijim tragovima. Ki je bio sam po prilici kao i glavni junak njegovog romana "Bata, pepeo" Andi Sam. Svoj svet stvorio je po jednom duhovnom modelu koji nas nije negirao ali nas je, knjievno gledano, temeljno naputao. I to je ono osnovno to se moe saznati iz ovog romana koji su "Novosti" izabrale za svoju ediciju najznaajnijih dela dvadesetog veka. Inae, to je pria o detinjstvu i ranoj mladosti Andija Sama, deaka kojem je pisac poverio vlastite ispovesti, lina seanja i duhovne doivljaje. On pria priu o svojoj majci, koja vodi i titi svoj nevini mladi porod na nain na koji to ine sve majke ovoga sveta, o sestri koja je tu negde kraj njega, ali najvie o ocu Edvardu, porodinom izrodu, nesrenom oveku to traga za izlazima tamo gde ih nema ili ih teko moe biti. To je umetnik i zanesenjak koji e provesti itav ivot u stvaranju reda vonje za sve puteve i sva sredstva putovanja kojima se moe stii kud god poelite i kad god na taj put krenete. U samoj stvari, to je takoe bekstvo, jedno veliko ostraeno traganje za ispunjenjem, jedno nerasudno troenje ogromne duhovne stvaralake energij e koje je moralo da se zavri u alkoholu, u siromatvu, u beznau. Ali itava ta pria iz usta mladoga Andija, sva ta seanja, sva ta dramatina putovanja kroz prostor, svi ti doivljaji ljudi i stvari koje oveka okruuju, sve te potankosti iz sveta mladalake mate i sva ta prozraka kroz svest jednog osetljivog deaka kao da potie iz negovanih, duhovnih vidika evropskog sveta i vremena. Biva to pria o vremenu, biva pria o pravom naem, vojvoanskom prostoru, o seobama iz stana u stan, iz bogatijeg u siromaniji deo grada, pria iz rane detinje svesti i pria o mukotrpnom odrastanju i velikom dramatinom rastajanju od oca, pria o iskuenju ivota i smrti, ali pria kakva kod nas do Kia nije bila ispriana. Ni tako oduhovljena, ni tako tanano, do u detalj detinje duhovnosti i mate naslikana. To se jedno mlado osetljivo bie, jedno pravo ivotno iskustvo razliva pred naim oima i kad taj deak, u prvom delu romana, prua ruke kroz ogradu nekog vojvoanskog zamka, prieljkujui sjaj velikog sveta i ivotinja koje iza ograde planduju, mi oseamo kako e itav njegov ivot biti usredsreen na pronalaenje puta do dela, koji je njegovog oca poveo stranputicom. Danilo Ki je taj put ostvario i, kad kaemo da je on na tom putu utekao u Evropu, mi ne misilmo da nas je veliki pisac na bilo koji nain napustio, Ki je samo ostvario ono to je itava naa knjievnost

tokom celokupnog svog razvoja prieljkivala - da sustigne daleki veliki svet od kojeg se tako nerasudno istorijom i sudbinom udaljena i kojem je prirodno i logino teila. To preseljenje u Evropu kao umetnost, Ki je u ovom romanu, kao i u mnogim drugim odlino obavio. Dragoljub Stojadinovi

Politika 25.01.2003. Danilo Ki izmeu melanholije i usamljenosti U eljustima veka Svoenje itavih epoha na markantne crte pokazuje se i danas najkrupnijom Kiovom poetikom osobinom. Sposobnost saimanja ovog pisca mogla bi se uporediti sa sviranjem itave simfonije na samo jednom instrumentu U evropskoj knjievnoj i proznoj praksi - uz sve raznolikosti koje ona u poslednjih pola veka pokazuje - izdvojile su se dve krupne grupe pisaca. Jedni su oni koji enciklopedijski ispituju duh vremena i slue se sveobuhvatnim umetnikim postupcima; a drugi oni koji na svojim stranicama skupljaju lirske i intimne momente kao specifine znakove vremena u kojem su iveli. Danilo Ki je bez sumnje pripadao ovoj drugoj vrsti pisaca. "izme malinove boje", "ruska re nena kao teljatina", "crvene marke sa likom Lenjina" - sve su to otrovni cvetovi jednog munog veka koji se u ruskoj literaturi ne naziva bez razloga "gvozdenim stoleem". Danilo Ki, alijas Andreas Sam, dete je Jevrejina i Crnogorke. Kada njegovog oca Eduarda Hortijevi faisti zauvek odvode u "nepregledne maarske ravnice" (potcrtao Danilo Ki) i on zavrava u logoru smrti, Ki je tek deak koji ima devet godina. Nije zato pogreno kazati da je ovaj pisac na svojoj koi rano osetio eljusti veka i da mu nije bilo druge nego da se upie meu pisce pesimiste. Ako su rani deaki utisci proizveli melanholiju - osnovni ton njegove proze - onda su odrastanje na Cetinju (gde su, prema Kiovim reima, neprestano lile kie) i studije svetske knjievnosti u Beogradu u njemu proizveli usamljenost, kao dominantnu boju njegove literature. Tuna sudbina ta se smestilo izmeu melanholije i usamljenosti? Naoko jedan kamerni svet koji se u trima ranim knjigama, kasnije nazvanim "Porodini cirkus", najpre kretao linijama porodinih pria o deaku Andreasu Samu i njegovom ocu Eduardu, da bi se kasnije uputio ka razotkrivanju najveih staljinistikih zloina. Ipak, Ki ne bi bio poznat itaocima Evrope i sveta da taj intimistiki svet u sebe nije ukljuio svu silu istorijskih kretanja, politike zakulisnosti i ljudske izopaenosti. Ono to bi se moglo okarakterisati slabom takom postalo je najvrednija osobina jedne proze. To svoenje itavih epoha na markantne crte pokazuje se zato i danas najkrupnijom Kiovom poetikom osobinom. Jer, sposobnost saimanja ovog pisca takva je da bi se njegovi zahvati mogli uporediti sa sviranjem itave simfonije ili rekvijema na samo jednom instrumentu. Jasno je da takve prie ne mogu biti dugake, kao ni knjige koje ih sakupljaju. Kada je 1988, u vreme kada je Ki bio ozbiljno bolestan, prireivano izdanje njegovih najreprezentativnijih izabranih dela, bio sam zaposlen u izdavakoj kui Bigz i bio prisutan kad je Ki uzeo u ruke "Grobnicu za Borisa

Davidovia" i kazao: "Velika slova, deblja je od sto stranica". Ali, nije Ki alio to nije opirniji pisac. Jo od mladosti znao je on gde spada i ma koliko da je na tom putu pisca nailazio na probleme, nije odustajao. Pievi prijatelji potvrdie kako je Ki bio neobino uporan i tvrdoglav ovek. I njegovi nekadanji neprijatelji mogli bi se sloiti s ovim. Kada 1976, posle izdanja "Grobnice za Borisa Davidovia", Danilo Ki biva optuen da je plagijator, on naputa domovinu i zauvek se nastanjuje u Parizu. Sudbina je to tuna ali oekivana za jednog srpskog pisca. U Parizu se Ki, ini se, jo dublje povlai u melanholiju i usamljenost, samo to sada ove osobine, izraene kod zrelog klasika, vode stvaranju njegovog poslednjeg dovrenog remek-dela, "Enciklopedije mrtvih". Kao da nasluuje skoru smrt, u vreme dok jo ne zna za sarkom plua koji je rastao u njemu, Ki u jednoj knjizi pobrojava smrti: obine, male, ljudske, pesnike, istorijske... Ukus nedoreenosti "Enciklopedija mrtvih" u Francuskoj i Nemakoj odmah se doivljava kao klasino delo. Jo jednom, sad na jo slikovitiji nain, Ki posee za istorijskim saimanjem. itava galerija likova, od onih biblijskih do naih savremenika, prodefilovala je i bila dotaknuta smr u na stranicama ove knjige. Spolja nevelika, "Enciklopedija mrtvih", poput Borhesovog alefa, u sebe je ukljuila obilje dogaaja, utisaka i mirisa. Priu "Enciklopedija mrtvih", po kojoj je itava zbirka dobila ime, francuska kritika procenila je paradigmom moderne prie. U njoj se govori o neverovatnoj enciklopediji u koju se belee sudbine beznaajnih ljudi, i jedini nain da se u nju ue je da osoba u ivotu nije uinila nita to bi postalo predmetom druge enciklopedije. Iz dana u dan Ki prati nevidljiv ivot lika koji nema ime ve samo inicijale . M, karaktera koji se pred itaocima - zbog postojanja te nastrane enciklopedije koja ga divljaki oneobiava - ukazuje kao fantastini brevijar osrednjosti. Poslednje to . M. radi - jeste crtanje cvetova po zidovima toaleta, cvetova koji su, pokazae se, istog oblika kao i kancer koji su mu pronali u utrobi. Ovo kao da e ukazati i na sudbinu Kiovu, kome poetkom 1988, posle posete Suzan Zontag, u Parizu dijagnostikuju rak na pluima. Veliki pisac odmah je operisan. Zabranjeno mu je da pui, to ga je veoma oneraspoloilo, jer je tvrdio da bez duvana nijedna njegova knjiga ne bi bila napisana. Svi u Beogradu uli su za Kiovu bolest, ali malo ko je znao da on i u to vreme, kad ga svakih nekoliko meseci vraaju u bolnicu, prikuplja svoja ranije odbaena dela, sreujui ih za tampu. Ovaj poslednji posao nije uspeo da dovri. Pretekla ga je smrt. Zbirka "Lauta i oiljci", koju je priredila Mirjana Mioinovi, bie tampana pet godina posle Kiove smrti, i godine 1994. odjeknue poput literarne bombe. O prii "Apatrid" napisano je vie knjievnoteorijske literature nego o bilo kojoj drugoj Kiovoj prii. Po njoj je u Beogradu nazvana i jedna biblioteka. Otkud tolika popularnost jedne pripovetke kada je pria o Egonu fon Nemetu, oveku bez domovine koji se bojao liftova, zapravo ostala u fragmentima? Bie da je upravo ta nedovrenost, kao i sve drugo to je u zbirci "Lauta i oiljci" imalo ukus nedoreenosti, stavilo poslednji valer na delo Danila Kia, pisca koji je radije preutkivao nego govorio, koji je pre slikao sporedne no glavne junake svojih pripovesti. Danilo Ki umro je u Parizu 15. oktobra 1989, a sahranjen je u Beogradu, na Novom groblju, u Aleji velikana. Prema sopstvenoj odluci pokopan je po pravoslavnom ritualu. Aleksandar GATALICA