KONTROLA KONTAMINACIJE SISTEMA

Hidraulika snaga je jedan od najpouzdanijih i ponovljivih oblika snage i kontrole kretanja. Sve to je potrebno za takav jedan oblik sprovodjenja energije je najsavremenija konstrukcija sistema i savremena kontrola kontaminacije sistema. Kada je problem uoen, u 80% sluajeva on je vezan za neadekvatnu kontrolu kontaminacije u sistemu. Pratei ovaj prirunik u velikoj meri e pomoi projektovanje i odravanje balansa u istoi sistema, koja je kamen temeljac pouzdanosti u Hidraulici. Vickers je, vie od 75 godina duboko posveen razvitku inenjeringa, razvoju poslovanja kao i visokom kvalitetu sistema za prenos snage i energije. Ovaj prirunik je deo Vickers-ove ponude konstruktorima i ostalim korisnicima, radi postizanja to boljih rezultata u fluidnoj tehnici i prenosu snage. Upoznavanje Za hidrauliku ili mainu sa podmazivanjem, razvoj u oblasti istoe i u planiranju za postizanje istih, je isto toliko deo projektovanja sistema koliko i odabir pumpe, ventila, izvrnih organa ili leajeva za odredjeni hidrauliki sistem. Naalost, kod odabira filtera, prilikom konstruisanja sistema, konstruktor ne trai vie informacija o filteru, nego od onih koji se nalaze u katalogu proizvodjaa filtera, to je problem, jer bi isti trebao prilagoditi sistemu koji konstruie. Pravilnim izborom i postavljanjem uredjaja za kontrolu zagadjenja iybegava se i do 80% kvarova u hidraulikom sistemu. Nain pristupa korisniku istoi u hidraulinom sistemu, uverava ga da je to jedan od najverodostojnijih pokazatelja zagadjenosti fluida u sistemu i ukazuje na promenu filtera radnog fluida kao sistem ne bi izgubio svoje performanse, takodje, time se poveava i dui vek trajanja komponenti i dui rok korienja radnog fluida. Naglasivi odnos izmedju dizajna komponenti, konstrukcije sistema, postavljanje i osobina filtera, Vickers je prilaz filterima i filtriranju fluida nazvao Vikersova kontrola zagadjenosti sistema. Ovaj prirunik je posveen definisanju teorije i kvaliteta prakse, ekonominosti kontrole zagadjenosti sistema.

PRISTUP KONTROLI KONTAMINACIJE U SISTEMIMA

Rad ka najefikasnijoj zatiti, u skladu sa ekonominou, dovodi do toga da moramo prvo definisati svoj cilj. U sistemsku kontrolu kontaminacije cilj je uvek isti: za ienje tenosti do take da kontaminacija nije faktor otkaza bilo koje komponente u sistemu tokom eljenog trajanja tog sistema. Prvi korak ka tom cilju je postavljanje eljenog nivoa istoe koji uzima u obzir specifine potrebe sistema. ada je odreen cilj, sledei korak je da odabir i pozicija filtera u sistemu, tako da se cilj moe ostvariti na to ekonominiji nain. To zahteva poznavanje performansi filtera, dinamiku kola i postavljanje filtera. Iako su sva tri faktora vana, poslednja dva - dinamika kola i postavljanje filtera esto dobijaju mnogo manje panje nego to im treba. Danas postoji nekoliko naina za visoku efikasnost filtera koji moe da zadri hidrauline tenosti ili tenosti za podmazivanje istim. U veini sistema koji imaju problem sa zagaenjem, uzrok je ili loe zamiljeno postavljanje filtera, zbog nerazumevanja dinamike fluida, ili nemogunosti filterskih elemenata da odre svoj nivo performansi tokom njihovog radnog veka u sistemu. Nakon putanja sistema u pogon, poslednji korak je provera da je eljena istoa postignuta. Ovo je esto uspeno obavljeno tako to se uzorak ulja alje u laboratoriju na proveru istoe ulja brojanjem estica, po kojima se usvajaju odreeni standardi. Ako je odreena istoa ulja postignuta, filtere u sistemu samo treba pravilno odravati, a ulje povremeno davati na analizu. Ali ukoliko istoa ulja nije postignuta, moraju biti sprovedenje odgovarajue korektivne mere Kvantitativna istoa ulja Prvi korak u odraivanju nivoa istoe fluida, je da se razume da istoa nije bukvalni termin ve je to odreena kvantitativna vrednost. Trenutno, meunarodni standard za istou hidrulikog fluida ili fluida za podmazivanje sistema je odreen standardom ISO 4406. Koristei odobrene laboratorije za postupak brojanja estica, broj i veliina (u mikrometrima) vrstih estica u mililitru odreenog fluida za ispitivanje.

U sledeoj tabeli se vidi rezultat merenja broja estica prikaz eme digitalnog brojaa estica.

Slika 1.

Slika 2.

IZVOR KONTAMINACIJE FLUIDA

Postoje etiri osnovna izvora za ulazak vrstih estica u hidrauline tenosti. To su: - zagaeno novo ulje, - zagaenje pri ugradnji komponenti u sistemu, - ulaz neistoa iz spoljanjosti i - zagaenje unutar sistema. Svaki od ovih izvora treba da bude shvaen kao osnovni faktor postavljanja filtera.

Zagaeno novo ulje Iako su hidrauline tenosti za podmazivanje rafinirane u relativno istim uslovima, tenost putuje kroz mnoge crevovode i cevovode pre nego to se skladiti u buradima ili u rezervoarima odreenog sistema. U nekim od sluajeva, fluid vie nije ist, jer su kontaminaciji fluida doprineli metalne i gumene estice iz sistema kroz koji je fluid proao u fazi rafiniranja. Rezervoari su pravi problem jer se voda kondenzuje u njima i izaziva estice re. Kontaminacija iz atmosfere moe nai svoj put u rezervoar ukoliko oduci za vazduh na epu rezervoara nisu dobro zaptiveni.

Slika 3.

Na slici vidimo estice re, ljuski, vlakna i peska izdvojenih iz neupotrebljivanog ulja uveano mikroskopom 100 puta.

Zagaenje pri ugradnji komponenti u sistemu Nova oprema uvek sadri odreenu koliinu ugraene kontaminacije. Odravanjem sistema i novih komponenti istim i povremenim ispiranjem, smanjuje se verovatnoa kontaminacije, ali je nikad ne eliminie. Tipini ugraeni zagaivai su prljavtina, praina, vlakna, pesak, vlaga, zaptivai cevi, ljaka od varova, boja itd. Koliina kontaminacije uklonjena tokom ispiranja sistema ne zavisi samo od efikasnosti filtera koji se koriste, ali i od temperature, viskoznosti, brzine i "turbulencije" tenosti za kojom se sistem ispira. Ukoliko su dostignute visoka brzina i strujanje fluida, dok je sistem u radu, vei deo zagaenja nee biti ispran, to bi moglo dovesti do katastrofalnog otkaza komponente kao mogui ishod.

Ulaz neistoa iz spoljanjosti Zagaenje iz neposredne okoline moe dospeti u hidrauliki ili sistem za podmazivanje. Na velikim postrojenjima, kao to su one u elezarama ili u autoindustriji, to je relativno je lako znati u kakvom okruenju sistem obavlja operacije, iako su znatno razlikuju. Na primer, sistem visoke pei funkcionie u uslovima veoma razliitih od sistema koji rade na znatno niim temperaturama. Za mobilne opreme, postoji vrlo velike varijacije u uslovima radne sredine od zavisnosti primene, ak i po lokaciji i vremenskim uslovima. lju svega je da se ozbiljno ogranii pristup kontaminacije iz spoljanjosti hidraulikog sistema ili sistema za podmazivanje. Postoje etiri glavna naina ulaza neistoe u sistem: oduci na rezervoarima, pogonsko postrojenje, komponente ostavljati otvorenim tokom odravanja i loa zaptivenost cilindara.

- Oduci na rezervoarima Dozvoljavaju cirkulisanje vazduha u i iz rezervoara da kompenzuju promene u nivou tenosti uslovljeno pre svega izvravanjem ciklusa cilindara i irenje i skupljanje tenosti usled promene toplote. Otvori za cirkulaciju vazduha treba da budu opremljeni filterima za vazduha. Druge prihvatljive opcije su da koriste lopatice ili fleksibilne gume, prepreke za spreavanje razmene vazduha, od dolaska u kontakt sa tenou ili ventil sistema koji spreava ulaz vazduha, a omoguava rastereenje i zatitu od poveanog pritiska u rezervoaru. - Pogonsko postrojenje Kod pogonskog postrojenja, do zagaenjenja dolazi tako to se preko spojnice sa elektro ili SUS motorom ili vratilom pumpe, estice neistoe unesu u sistem. Najee je uzrok tome gubitak svojstava leajeva pumpi, gde dolazi do pojave veih zazora i samim tim do oteenja tela, radnih elemenata ili radnog kola pumpe. Prevencija tome je redovan pregled i odravanje pogonskog postrojenja adekvatnim za optimalan rad sistema.
5

- Ulaz neistoe usled dranja sistema ili komponenti nezatienim od spoljanjosti Svaki put kada je sistem izloen odravanju ili servisiranju, zagaenost iz spoljanjosti preti da ugrozi istou pojedinih komponenti, pa i celog sistema. Najea zatita, u tom sluaju bi bila, da se otvori na sistemu ili komponenti zatvore i izoluju od mogueg kontakta sa esticama iz spoljanjosti. - Loa zaptivenost cilindara istai na cilindrima retko su dizajnirani da budu 100% efikasni u uklanjanju tankog uljni filma i sitnih estica iz spoljanjosti koje se nalaze na klipnjai. Prljavtina iz okoline koja se lepi za klipnjau, ulazi sa istom nazad u cilindar i na taj nain dospeva u sistem. Najpovoljnije bi bilo da se, tokom konstrukcije sistema, to vie izbegava kontakt sa zagadjivaima ili drugih zaprljanja, izlaganjem direktno na klipnjau. ada je to neizbeno, filteri treba da bude adekvatno pozicionirani.

Uzrokovana kontaminacija Najopasnija zagaenost sistema je zagaenost uzrokovanja od strane samog sistema. Ove estice su vee tvrdoe od tvrdoe ostalih povrina i veoma su tetne i dalje izazivaju habanje u sistemu. Postoji vie vrsta ovakvih oteenja, a najea su: Abrazivno oteenje kontakt sitnih estica sa obe povrine koje se kreu, pritom, oteujui jednu ili obe povrine. Adhezivno oteenje zbog gubitka uljnog filma izmedju dve povrine koje se kreu, dolazi do kontakta metal na metal. Oteenje usled zamora materijala nalaenje estica u zazorima, prouzrokuje oteenja na povrinama u vidu riseva i mikronaprslina. Erozivna oteenja sitne estice pri velikim brzinama strujanja fluida kroz sistem, oteuje otre ivice ili kritine povrine na odreenim komponentama. Oteenje usled kavitacije ako na nekom mestu u sistemu dodje do smanjenja apsolutnog pritiska (suenje preseka), tako da pritisak padne do pritiska zasienja fluida (kod zadate temperature), fluid e poeti da isparava i doi e do pojave mehurii ispunjeni parom, koje fluid nosi sa sobom. Kada mehurii dou u podruje manje brzine, tj. veeg pritiska, doi e do sabijanja istih i javljae se veliki udarci. Ukoliko se to desi u blizini vrstog materijala, dolazi do njegovog razaranja.

Slika 4. Oteenje na razvodnoj (sabirnoj) ploi klipno-aksijalne pumpe

Corozivna oteenja kontaminacija fluida vodom ili drugom hemijskom supstancom, prouzrokuje pojavu re ili drugu hemijsku reakciju koja ozbiljno oteuje povrinu elemenata. Na slici je prikazano gde mogu da se nau eventualna oteenja i ulaz stranih tela u sistem.

Slika 5.

TETA NASTALA KONTAMINACIJOM FLUIDA

Zagavanje esticama javlja se u svim oblicima i veliinama, a sastoji se od raznih materijala. Veina su abrazivne, pa kada su u interakciji sa povrinama dolazi do tekih oteenja na delovima kritinih povrina u komponentama. Ovo abrazivnih habanje i zamor povrine je, u skoro 90% sluajeva, zasluan za eventualni otkaz sistema. Vrste otkaza 1. atastrofalni otkaz u sistemu se javlja kada veliki broj estica ue u pumpu ili ventil. Na primer, ako je estica izaziva Vane da se zaglavljuje u slot rotora, rezultat moe biti potpuno oduzimanje pumpe ili motora. U radnom elementu nekog ventila, velika koliina estica moe biti locirana na pogrenom mestu, to dovodi do smanjenja radnih karakteristika ili do otkaza komponente u potpunosti. Jo jedan primer katastrofalnog neuspeha se javlja kada je otvor na pilot ventilu blokiran od strane velikog broja estica. 2. Povremeni otkazi mogu biti posledica kontaminacije npr. na seditu leita u ventilu, koja ga spreava da vrati kuglicu, ili konusni deo, u poloaj zatvaranja ventila. Ako je sedite leita teko zaprljano da estice ostaju u telu ventila, estice se mogu otkloniti kada se ventil otvori i ispere. 3. Otkaz usled neredovnog odravanja, moe biti posledica abrazivnog habanja, korozije, kavitacije, erozije ili zamora materijala na povrinama. Svaki od njih izaziva poveanje unutranjeg curenja u komponenti, to smanjuje njenu efikasnost ili preciznost, ali ove promene se u poetku teko otkrivaju. Eventualni rezultat, posebno kod pumpe, verovatno e biti katastrofalan otkaz. Jer, estice koje e najverovatnije prouzrokovati habanje nai e se u zazoru izmedju delova i na taj nain e doi do kontakta izmedju dve povrine u telu pumpe, kada i nastaju oteenja.

Veliine kritinih zazora

Zazor unutar hidraulikih komponenti se moe podeliti u dve glavne zone, odnosno do 5 mikrometara za komponente visokog pritiska i do 20 mikrometara za komponente nieg pritiska. Zazori u komponenti su odreeni u skledu sa njenom namenom i pritiskom pod kojim ta komponenta izvsava operaciju koja joj se zadaje. Na taj nain se i vri odabir fluida koja zahteva ta komponenta za optimalan rad.

Slika 6.

Na slici 7. prikazano je erozivno oteenje u razvodniku. estice raznih materijala, koje usled velike brzine i pritiska, prolaze kroz sistem, esto otete najkritinije delove tela ili radnog elementa neke komponente, u ovom sluaju razvodnika.

Slika 7.

Pumpe Sve hidraulike pumpe imaju delove koji se kreu jedan u odnosu na drugi, razdvojeni takim uljnim filmom. Iako je radni vek mnogih pumpi odreen ili se moe odrediti po oteenjima na njihovim delovima, to dalje prati lo rad sistema. Konstruisanje pumpi niskog pritiska dozvoljava relativno velike zazore (10 m i vee) i u tom sluaju, kontaminirani fluid znaajno doprinosi oteenjima. Takoe, na niskim pritiscima, postoje manje sile unutar sistema koje guraju estice u kritine zazore. Drugi faktor koji nepovoljno utie na zazore u pumpi je debljina uljnog filma, koja je, takodje, povezanja sa viskoznou fluida. Optimalna viskoznost se odreuje u zavisnosti za kakav se sistem to ulje koristi. Ulje je duno da obezbedi dovoljnu debljinu uljnog filma za nesmetan rad elemenata. U praksi se esto sree da su zazori vei tamo gde su velike brzine strujanja fluida i iz ovog razloga treba birati ulja sa veom viskoznou. Takoe, treba voditi rauna o temperaturi u kojoj e fluid izvravati rad. Pumpe kod kojih se nalaze kritini zazori i kod kojih se najee deavaju prethodno pomenuti problemi, su: - Krilne pumpe
Slika 8.

10

- Zupaste pumpe

Slika 9.

- Aksijalno-klipne pumpe

Slika 10.

11

Hidromotori Problematika kod motora se moe objasniti isto kao i kod pumpi, zbog njihovih slinih konstrukcija i karakteristika. Vano je napomenuti da sve to pumpa isporui, to dospeva i do hidromotora,gde su razlike u meusobnim karakteristikama male. Npr. zapreminski stepen iskorienja pumpe je 85% svoje maksimalne mogunosti, a zapreminski stepen iskorienja hidromotora iznosi 90%. I tako ce stepen iskorienja sistema iznositi (0.85 0.90 = 0.765) 76.5 %. Ventili pritiska Abrazivne estice, pri velikim brzinama ulja, oteuju unutranje povrine. Ovakva pojava se najee javlja kod ventila pritiska, a naroito kod sigurnosnih ventila koji podleu maksimalnom padu pritiska. Regulatori protoka Tolerancija kontaminacije fuida kod ventila za regulaciju protoka e zavisiti u velikoj meri od otvora na ventilu. Dva razliita otvora koji su potpuno razliitih oblika, mogu imati jednake povrine poprenog preseka. U svim tipovima ventila za regulaciju protoka pomocu pritiska, na performanse redukcije pritiska mogu uticati pojave kontaminacije, bez obzira na svojstva ventila. Generalno gledano, svi tipovi ventila za regulaciju, ugroeni su od stane kontaminacije u sistemu, pogotovu oni koji rade na velikim pritiscima. Vrlo je verovatno da e efekti biti uveani, ukoliko je neophodno precizno aksijalno pozicioniranje klipa u ventilu, jer, npr. kod smanjenja pritiska u ventilu, javljaju se manje sile koje upravljaju klipom u ventilu. Meutim, potrebno je strogo voditi rauna o pojavi erozije materijala i oteenjima na leitima u ventilu.

12

Leajevi Kod kontakta svih delova u leajevima, tanak uljni film odvaja kuglicu od spoljanjeg ili unutranjeg prstena leaja. Sve dok ne postoji direktan kontakt izmeu pokretnih delova, oekivani zamor materijala kod leaja ne moe se odrediti. Najei nain da se ostvari direktan kontakt, jeste da se jedna estica stranog tela nadje u uljnom filmu i stvori kontakt pokretnog dela i podloge u isto vreme. Nastala teta se esto javlja u vidu riseva ili pukotina na povrini koja inicira proces drugih oteenja. U veini leita, estice veliine 3m mogu imati negativan uticaj na radni vek leita ili sistema.

Slika 11.

13

Odreivanje istoe ulja Kao to je prethodno napomenuto, svi hidrauliki i sistemi za podmazivanje bi trebali da imaju propisan standard vrste ulja koji e se nalaziti u odreenom sistemu. I ti propisi treba da se nalaze u dokumentaciji za dati sistem. Odreivanje vrste ulja se razmatra, prema komponentama koje su instalirane u sistem, od izvrenja operacija komponenti, preko temperature, uslova u kojima sistem radi, radnog ciklusa itd. Sedamdesetih godina prolog veka Vickers je objavio grafikon istoe ulja za odreene komponente i sisteme, koji je bio osnova, od njegove publikacije, u mnogim literarnim radovima, koji su se bavili ovom problematikom.

Slika 12.

14