Da li sam pogreio? pita Erih fon Deniken.

Njegove pristalice su se uplaile, a protivnici likuju. Meutim, ove reakcije su pogrene. Deniken daje reenje koje je negde izmeu. Iskreno priznaje gde je preterao i gde je naseo na zablude. To To je neke kamenie izdvojio uopte ne moe da nakodi njegovom mentalnom mozaiku. Njegov saldo je pozitivan, i izmeu ostalih-zasniva se i na izjavama njegovih bivih kritiara. Polazei sa najnovijeg stanovita tehni-ke, nastavlja liniju, kojom je pre 17 go-dina okirao svet. Tehniari i naunici vec danas projektuju ne samo tehnike, pomou kojih izuavaju na sunev si-stem, ve prave planove do 2100 godi-ne: tada u svemiru treba da nastan.u itavi gradovi - sa svim stvarirna koje ivot ine lepim, a ime se stari dobri svet rastereuje. Na taj nain se mogu reiti problemi sa ovekovom sredi-nom, a zalihe sirovina na naoj planeti ve skoro potpuno iscrpljene mogu se neizmerno zameniti. - Planovi za bu-dunost nastali u laboratorijama i na tehnikim stolovima postojaii su jo pre vie hiljada godina. Denikenovi dokazi nas uveravaju. Na osnovu ozbiljnih sta-rih izvora dokazuje, da su jo u predi-storijskp doba stanovnici udaljenih planeta naputali svoje nastambe da bi posetili nau planetu. Tada su zemljani iveli jo u kamenom dobu, ili u ne-kom jo starijem vremenu. NJima ta udna bia sa njihovom stranom teh-nikom uopte nisu bilajasna, u stranci-ma su videli bogove i posveivali im kultove, o ijem smislu jo i danas ar-heolozi i religijski naunici vode rasprave te pokuavaju da ih odgonetnu. Deniken kae: jer ono to im se ini ne-moguim ne ele da smatraju za mo-gue.

Erih fon Deniken

Da li sam se prevario?
Nova seanja na budunost
Sa prilogom sanskritskog naunika Prof. dr Dilepa Kumara Kanjilala, Kalkuta

NOVA SEANJA NA BUDUNOST

Buducnost ima mnoga imena. Za slabe je ona "Nedostino". Za bojaljive je "Nepoznato". Za hrabre je ona - "ansa".

Viktor Igo (1802-1885)

Mladi ovek u uniforrni vazduhoplovnih snaga SAD nije bio govoi-ljiv; kratko i oigledno nerado odgovarao je na moja znatieljna pitanja. To je bilo ujutro u 8 asova, 2. avgusta 1984, godine. Vozili smo se autoputem 115 u Koloradu. Moj utljivi voza skrenuoje evrolet na asfaltirani, krivudavi planinski put. Ne pita-jui oitao sam na brojaCu da smo preli 5 kiloroetara pre no sto smo se zaustava; ispred iedne neugtedne zgrade ENEJSKOG PLANINSKOG KOMPLEKSA. Ispred te nevelike zgrade nalazio se prostrani parhing. Gde se kriju samo vozaci tib bezbrojnih autoino-bila? Na ulazu zgrade doekala me je gospoda K. Kormije, zamenik, efa odeljenja 7.0. kontakte sa medijima VASIONSKE KOMANDE SAD. Ona MI uze tanu sa ramena i kamere i predade ih iednoi'n naredniku, koji te moje obavezne rekvizite - kao pri tiezbednosnoj hontroli na aeorodromima - propusti. Pregledali su mi paso i na koulju okaili karticu sa brojem i datumom''Posle prolaska kroz rentgenski tunel i kroz dvoja vrata sa ianim reetkama, koja su se baumno otvorila i zatvorila, uosmo u zeleni vojni autobus, koji iza krivine uroni u stenoviti tunel, osvetljen jakom svetlou, nalik dnevnoj.

Ispred uerovatno najueih i najdebljih trezorskih vrata na svelu Dp.limini izgled podzemnih rezervoara za slalku vodu

Saznadoh da je iz planinskog masiva izminirano 700,000 tona gra-nita. To je bio podatak koji se mirne due mogao izmeniti na vie u sluaju sumnje, jer se ovde staraju o tome da ne preteruju. Da nita ne bi propalo iznete su karnene mase koje su posluile kao materijal za izgradnju parkiralita u ovom stenovitom kraju. Zidovi i plafoni tunela, stubovi za povezivanje i hale osigurani su elinom mreom od odrona kamena, a da bi se same stene uinile "imunim", u granitje nabijeno 110.000 elinih klinova duine do 11 metala. Ovde je izgraen jedan od najimpozantnijih i najnepoznatijih graevinskih objekata dananjice. Sastoji se od 15 trospratnih Celinih zgrada, koje lee na 1319 monih elinih opruga, od kojih svaka tei 500 kilograma.

Zgrade poivaju na oprugama teskim 500 kilograma "Kue" ovog elinog tehnikog sela nemaju direktan kontakt sa stenama, a i medusobno nisu povezane. Fleksibilne veze treba u sluaju zemljotresa ili atomskih eksplozija da amoi-tizuju svaku vibraciju i da garantuju slobodno lebdenje.

Trospratne Seline ku-e nemaju direktnu uezu sa stenama. Levo i dcsno elini klinov dugi do 11 m, koji stabilizuju stene Komandna soba. Veliki ekran u boji pokasuje konlure konlincnata

Prilikom obilaska postalo mijejasno kome pripadaju ti bezbrojni automobili napolju: njihovi vlasnici su armija Ijudi VASIONSKE KOMANDE, koja broji 6000 saradnika, od kojih nekoliko stotina radi u podzemnom kompleksu u planinama ejena kod Kolorado Springsa; oni su zaposleni u nervnom centru amerike vasionskc kontrole. Gospoa Kormije je telefonirala i kao u bajci, tiz - arobne rei Ali Babe "Sezame otvori se'", otvorie se jedna'vrata - kada se naosmo u zatamnjenoj prostoriji. U dva nivoa sedeloje dvanaestak Ijudi ispred ekrana i kompjuterskih tastatura. Sa jednog lako iskoenog zida svetlucale su konture kontinenata ispresecane kri-vim linijama.

Gde je SALJUT 6

"Ovde kontroliemo putanje svih satelita koji krue oko globusa." "Sve satelite? Ne samo svoje...?" "Ne, dobro ste uli: svih satelita!" promrmlja oficir. "Smem li da izvrim probu na nekom primeru?" "Molim Vas, ne moete nas iznenaditi!" "Onda mi recite, gde se sada nalazi SALJUT 6!?" Oficir sa nae preinajednom kolegi i apnu mu nekoliko rei. Zau se kloparanje nekoliko tastera, a na velikom ekranu pojavi se kriva linija koja se produavala brzinom pua. "SALJUT 6 nije satelit nego vasionska stanica koju su ve vie puta poseivala sovjetska vasionska vozila", objasni moj oficir, dok smo posmatrali krivu liniju. "Stanica je izbaena u vasionu 29. septembra 1977. godine". Krivalinijazastade. "Vidite, linija pokazuje sadanju poziciju SALJUTA 6 - on se upravo nalazi iznad Maar-ske!" "Jesu li to prorauni o verovatnoj putanji ili se SALJUT 6 stvarno kree onako kako se pomera kriva linija...?" "Toje sadanje vreme i sadanja pozicija", odgovori oficir smeei se zamiljeno. Saznao sam da se "tamo gore" nalazi preko 15.000 objekata i meu njima delovi raketa i drugi vasionski otpad. Meutim, 5.312 satelita sada ki-ui oko zemlje na regulisanim putanjama. Oficir mi je sa ponosom pokazao jedini "vasionski katalog" slobodnog sveta koji izgleda skoro kao kakav starinski registar; u njemu je zapisano svako lansiranje satelita sa njegovim ponovnim povratkom u atmosferu. Naravno, ovde iza pultova ne sede inovnici sa zatitnicima za rukave. Sve je kompjuterizovano, Banka podataka VASIONSKE KOMANDE SAD ne katalogizira samo satelite, ona poznaje i sve njihove karakteristike: da lije to neki civilni ili vojni objekat? Da li na njemu funkcionie svaki ureaj? Kakvu funkciju ima? Na ekra-nima se ocrtavaju, na pritisak dugmeta, sve trenutne putanje svih 5.312 satelita na dan 2. avgusta 1984. godine! Od malopre poveao se broj za par satelita... Medutim, kompjuteri ne pokazuju samo postojee stanje. Na poziv putem ifre daju budue putanje bez obzira koji datum traimo. Kadaje na poetku 1983. godine radioaktivni ruski satelit KOSMOS 1402 poeo da luta kosmosom kompjuterske galerije, VASIONSKE KOMANDE su zaas proraunale poloaj u trenutku povratka u atmosferu i mogue mesto pada. Saznao sam da predmeti sa prenikom od oko jednog metra imaju petoprocentnu ansu da savladaju ponovni ulazak u atmosferu. Vei objekti se raspadaju to na radarskim ekranima izgleda kao poetak raketnog napada. Prva ovekova dimenzija bilaje zemlja, pa more, zatim vazduh, dok danas vasiona postaje njegov "element". U tome Sovjeti imaju neuporedivo vie iskustava od Amerikanaca. Ako brojimo sate i dane onda su ruski kosmonauti od 1977. godine proveli u vasioni otprilike 6 godina, a ameriki samo 300 dana.

Gde su utopije postale stvarnost

elinom nervnom centni u planinama ejena utopije su odav- no postale stvarnost. itava vojska briljantnih matematiara -ak daje sastavljena i od samih Ajntajna - godinama ne bi mogla postii ono to kompjuteri urade za sekundu. Ukoliko bi neki sovjet-ski nebeski pijun doleteo u blizinu bilo kog amerikog satelita kompjuter koji osmatra dao bi za tren oka alarm.

VASIONSKA KOMANDA takoe upozorava na opasnost sve prijateljske nacije koje imaju svoje satelite na putanjama od Japana preko Evrope do Indye. Ovde se izraunavaju i putanje u kojima ne moe doi do sudara i dostavljaju se civilnim ili vojnim ustanovama. Spejs atl je iz ove granitne planine dobio termine za startovaiye i podatke o putanji. Poto u vasioni vlada priliSna guva, postoji veliki icteres za putanje sigurne od sudara. Zahvaljujui brzim informa-djama STS 4je uspeo da za 12 kilometara mimoie starotelo rakete, a STS 9 je uz pravovremeno upozorenje promaio ruski satelitski ostatak za samo 1.300 metara. Kontrola Zemlji bliske vasione nema praznina. U leto 1984. godine NASAje izgubila dva relativno mala satelita kojeje lansirao Spejs atl. VASIONSKA KOMANDA ihje odmah ponovo pronala. Predali su me drugom oficiru. "Dobrodoli", ree on. "Ovaj tim nosi veliku odgovornost. Molim Vas da iiikome ne smetate u radu... i da ne govorite glasno!" Nali smo se u prostoriji za rano upozore-nje. U njoj j e vladala atmosfera neke velike univerzitetske biblioteke, s tim toje umesto knjigama, bila ispunjena kompjuterima i ekra-nima, zamraena i snabdevena filtriranim vazduhom bez bakterija, cistijim od bilo kog vazduha koji diemo u svetu. Sve do ovog asa imao sam pogreno miljenje da su podmornice pod vodom sigurne od otkrivanja. Ovde su me uinili mudrijim: kao to se moe tano odrediti poloaj svakog satelita ili nekog njegovog otkinutog komada, tako se moe saznati i poloaj bilo koje podmor-

Pcigll.d na centralu za rano upozoravanje pretrpanu elektronikom, duboko uplaniriama ejena

Bila je atmosfera kuo u ttoonici ncke velike univerzitetske biblioteke nice nezavisno od toga da li se nalazi usidrena u luci ili je na dnu nekog inora ili okeana. Meutim, postoji i izuzetak: vrio male pod-mornice, kao na primer, podmornice zajednog oveka, koje ne mogu dalansiraju strategijske projektile, ostajale su do sada neprimeene, siguran sam - ne jo za dugo. "Na sistem senzora", objasnio mije oficir, "stacioniranje na svim kontinentima pod vodom i u vasioni. Ovim senzorima -javljaima, kao i radarskim uredajima ili infracrvenim ureajima u satelitima, ne promie nijedan start rakete, aki ako otkaejedan deo senzora. Samo senzori stacionirani u vasioni daju dnevno, danju i nou, oko 20.000 informacija. im neki senzor registruje neto neobino (ato moe biti 1 erupcija vulkana ili umski poar) odmah alje brzinom svetlosti centralnom kompjuteru - direktno u ovu prostoriju za rano upozoravanje informaciju o tom dogaaju. Centralni kompjuter analizira vesti i izbacije pojedinosti na ovih pet velikih ekrana! Dau Vam jedan primer da biste imali predstavu o vremenu. Balistiki raketni napad traje, u zavisnosti od mesta sa koga su lansirane rakete, oko 1.800 sekundi, i tada su rakete ve dospele do amerikog kontinenta. Pretpostavimo da su rakete lansirane sa podmornice, u tom sluaju e vreme ranog upozorenja, opet zavisno od mesta na kome se nalazi podmornica, iznositi samo 600 sekundi. Kompjuteri nam odmah saoptavajukoji su senzori registrovali dogaaj,javljaju vreme lansiranja, tani poloaj mesta lansiranja, brzinu starta, pravac kretanja projektila, tip rakete i jo mnoge druge vane podatke. Tako, dok se ovde ne ukljui alarm, moramo biti apsolutno sigurni da se ne radi ni o kakvoj tehnikoj smetnji ni o lanoj uzbuni..." "Kako to utvrujete?" "Imamo ovde bezbednosne telefone. Ne mora da se bira nijedan broj. Kada podignete slualicu partnerje ve na vezi. Na taj nain smo povezani sa svim vanim komandnim mestima. Dok kompju-teri na ekranima daju podatke, mi smo na telefonima. elimo da proverimo da li komandna mesta na Grenlandu, Aljasci ili u Sau-dijskoj Arabiji imaju iste informacije kao i mi. Istovremeno kompjuter trai podatke, a to je sve prethodno isprogramirano, od drugih tipova senzora, koji, na primer, ne reaguju na infracrvene zrake, nego na radioaktivnost ili optiki. "elite li time rei da znate da li je neka raketa sa punjenjem ili nije?", upitah.

"Pa moramo znati! Kako bismo onda razlikovali klopku od prave bombe?" To me je ostavilo bez rei. Nedovoljno informisan, bojao sam se dabijednajedina pogreno ispaljena raketa mogla da izazove svetski rat i do tog trenutka sam mislio dajedan pokvareni kompjuter moe svet dovesti do propasti. Sada znam da Ijudi, kompjuteri i senzori deluju pod jednim sigurnosnim sistemom, pre nego to VASION-SKA KOMANDA uopte da prvi alarm strategijskoj izvrnoj komandi... a zatim da drugi, koji potvruje "istinitost napada".

U Rusiji je lansirana raketa

Dok smo razgovarali i dok su podaci neprekidno svetlucali na ekranima, zau se ukratkim intervalima signal i zasvetle crveno svetlo sa natpisom "Classified" - TAJNA. Svi ekrani postadoe odjednom prazni, ali samo za trenutak. Zatim, ove brze sluge Ijudskih mozgova ispunie eki-ane kolonama brojeva, grafikonima i slikama, a istovremeno brzi tampai poee da izbaciju beskonane trake hartije. Nekoliko oficira zgrabie telefone i poee mirno da

Model ultraljubiastog senzora Ocima na nebu ni ta ne promie

razgovaraju sa partnerima na nekoj udaljenoj taki zemljine kugle. Sia se desilo? Upravo sada, u 10.33 asova po lokalnom vremenu, 2. avgusta 1984. godine, sajednog sovjetskog eksperimentalnog poligona ispa-Ijenaje raketa. Za Ijude VASIONSKE KOMANDE toje rutinska stvar, a za mene upeatljiv doivljaj, jer se samo nekoliko sekundi posle lansiranja negde u Rusiji saznalo u Kolorado Springsu da je ispaljena raketa, odmahje utvreno i mesto ispaljivanja, identifiko-van je tip rakete, pravac i brzina leta izraunati su i pretvoreni u preciznu krivulju, cilj nijebio tajna, ave se znalo i sve okonstrukciji objekta, da li je sa punjenjem ili nije. Serije daljih podataka su se munjevito smenjivale na ekranima, a istovremeno su se ispisivale na tampaima. "Sa koliko tanosti se moe utvrditi mesto pada?" "Od oko sto metara", odgovori oficir samouvereno. Strahovito, a uprkos tome, u izvesnom smislu, umirujue. Pri tom kompjuteri koji ovde rade enormnom brzinom pripadaju - kako mi je priao brigadni general Erl S. van Imvegen - toboe ve preva- zidenoj generaciji. Ve postoje neuporedivo bri raunari sa upravo neshvatljivim sposobnostima. Na mojepitanje zato naj-mlaakom-pjuterska generacijajo nije u upotrebi rekao mije da VASIONSKA KOMANDA upotrebljava nove aparature tek onda kada se dokau u svim zamislivim i teoretskim predstavama odgovarajuih situaci-ja. VASIONSKA KOMANDA, kao vojna institucija, nema pravo raspolaganja ni strategijskim ni vasionskim sistemima naoruanja. Jedini njen zadatakje nadgledanje vasione bliske Zemlji i identifi-kacija i klasifikacija vasionskih objekata. Ovde, u eliCnom selu pod planinama ejena, ne rade politiki fanatici, vasionski mamjaci ili fantasti. Svi ovde slue, i narednik i general, svako na svom zadatku, posmatranju vasione sajednim ciljem: upozoriti na iznenadni napad Ameriku i ceo slobodni svet. Uprkos tome - postoji opasnost od napada atomakih bombi.

Zvezdani ratovi - pa ta?

"Predsednik Ronald Regan istupioje 23. maja 1983. godine pred kamere i najavio "Inicijativu za jaanje strategijske odbrane" (Strategic Defence Initiative). Te veeri je Ronald Regan zahtevao od naunika Amerike "da nam daju u ruke sredstva koja e atomsko oruzje uiniti zastarelim i prevazienim". Poziv Ronalda Regana naunicima Aroerike e u istorijskim knji-gamajednom prevazii apel Dona F. Kenedija iz 1961. godine kada je odredio Mesec za prvi cilj vasionskog putovanja. Kenedijeva inicijativa je dovela do sletanja LUNE 9 na Mesec 3. maila 1966. godine i do mekog sputanja APOLA 11 sa posadom 20. jula 1969. godine. 1 za realizaciju Reganovog zadatka e biti potrebno vreme, roedutim, njegovo reenje nije povezano sa programom Rata zvezda. Do zvezda je jo dalek, dalek put. Jednoga dana e naunici i tehniari realizovati Reganove inicijative, meutim, rezultat nee imati nita sa Ratom zvezda. Govor o Ratu zvezda citiranje ve u delovima i emitovan u svet. Mislim daje nuno da i ja citiram od rei do rei relevantne delove: "Hteo bih sa Vama da podelim san o budunosti u koji se svi nadamo. Moramo defanzivnim sredstvima presresti zastraujuu sovjetsku pretnju raketama. Kako bi bilo kada bi na slobodan narod bezbedno iveo sa saznanjem da se njegova sigurnost ne bazira na momentalnom americkom protiv udaru na sovjetski napad ve na mogunosti da se strategijsko-balistike rakete mogu presresti i unititi pre nego to dosegnu nau zemlju ili oblasti naih saveznika? Znam daje to krupan tehniki zadatakkoji, moda, ne moemo reiti pre kraja ovoga veka. Medutim, tehnologijaje dostigla takav nivo da je za nas pametno da otponemo sa takvim naporima... Pozivam naunike, koji su nam darivali atomsko oruzje, da svoje velianstve-ne talente stave u slubu oveanstva i svetskog mira i da nam daju u ruke sredstva koja e atomsko oruje uiniti zastarelim i preva-zidenim,., Veceras iniro vaan prvi

korak. Izdajem nalog da se nastavi sa intenzivnim naporima i napravi dugoroni istrazivaki i razvojni program koji bi imao daleki cilj da se nkloni pretnja koju donoge atomske rakete." Da li e biti mogue da se rakete u letu. presretnu i "neutraliu" pre nego to dostignu svoj cilj'? Da lije, uopte, poeljno da R.eganov san postane stvarnost? Da li on, na kraju, ne provocira drugu stranu da proizvedejo opasnije rakete da bi imala ansu da probije "zatitni kiobran"? ta ova politiko-vojna kontroverzija ima sa mojim teorijama? Mnogo, mnogo toga! Tehnike koje se mogu razaznati na horizontu daleke budunosti ve su jednom imale svoju primenu... u dalekoj prolosti ovean-stva- Moram se pozabaviti buduim vasionskim oruzjem kako bi Stalac kasnije mogao da shvati ta se vejednom deavalo u prastaro vreme.

Tajni projekt LM
UNemakoj se 1943. godine radilo na jednom tajnom projektu LM. LM je bila skraenica za linearni motor. Do tada su projek-tili ispaljivani eksplozivnim pogonskim gasom iz cevi oruja. Kod linearnog motora magnetna polja povlae/odbijaju projektil i preda-ju ga sledeem magnetnom polju. Magnetna polja, koja su povezana inom meu sobom, ubrzavaju projektile bre od najjaeg pogon-skog gasa i to beumno, bez detonadje. Nemakim tehniarima je uspelo - 1943. godine! - ubrzanje projektila tekog deset grama na 1.050 metara u sekundi. Cilj je bio da se projektil od sedam kilogra-ma ubrza pomou magnetnih polja na 2.000 metara u sekundi. Amerikanci su dalje razvili ovaj tehniki princip, inski toprail njihovim eksperimentalnim institutima izleu iz cevi pro-jektili teki dva kilograma startnom brzinom od 20 km u sekundi deset puta bre od nemakih eksperimentalnih projektila iz 1943. godine. Sinski top ubrzava plazmu, a plazma projektil. Projektili su tako brzi da ih na njihovoj putanji trenje sa vazduhom ne moe ni usporiti ni skrenuti. Ovi projektili se zbog svog delovanja i kinetike energije mogu nazvati "ubitanim" ak i za rakete. Do sada - kako se moe pretpostaviti! - najefikasnije, ali vrlo komplikovano vasionsko orujeje nuklearno-napunjeni rentgenski laser. Jedan apsolutno tajni metal okruuje u obliku cilindra najmi-nimalnije atomsko eksplozivno punjenje. Osloboena termika energija nuklearnom detonacijaom utie na emisiju rentgenskih zraka iz atoma metalnih vlakana. Sa ovom munjom zraka oslobaa se nekoliko stotina milijardi vati, koji se spregnuti cilindrino raspo-reenim metalnim vlaknima upravljaju na cilj. Takav rentgenski laser ne moe se, dodue, usmeriti na jednu taku kao optiki laserski zrak, meutim, rauna se da na udaljenosti od preko 4.000 kilometai-a ima rasturanje od oko 200 metara. No, i tadaje dovolj-na ta kinetika energija da se raketi koja dolazi zada unitavajui l rentgenski udar, da zavareni sastavi na rezervoarima za gorivo popucaju ili da se raketa izbaci iz kursa. Negativna strana ovoga principaje to se rentgenski laser i sam razori od atomske eksplozije. Zbog toga na Zemlji treba imati mnogo takvih rentgenskih lasera i spremnih za lansiranje ili se moraju stacionirati u vasioni. Meutim, Bogu hvala, stacioniranje atomskog oruja u vasioni zabranjeno je ugovorima izmedu Istoka i Zapada.

Unitavajui ultraljubiasti zraci

Ultraljubiasti zraci o kojima u sada da govorim sasvim su nepodesni za kozmetike svrhe da bi se pocrnelo. U traenju mogunosti da se atomske rakete unite laserskim zracima koji imaju svetlosnu brzinu eksperimentisalo se Ekscim-skim laserom. On funkcionie na bazi jedinjenja plemeniti gas-halogen i proizvodi ultraljubiasti zrak talasne duine od 0,3 mikrometra (1 mikrometar =

1/1.000.000 m). Izgleda kao da je pronaeno Kolumbovojaje: laserski zrak se proizvodi na Zemlji, ali deluje iz vasione! A to se deava ovako: Parabolino borbeno ogledalo se izbacuje na putanju na udalje-nosti od 1.000 kilometara od Zemlje, a drugi reflektor se lansira na visinu od 36.000 kilometara u geosinhronu orbitu. To znai da drugi reflektor ostaje stalno na jednom mestu, sinhrono sa okretanjem Zemlje. U momentu kada neka strana raketa startuje, senzori siste-ma za rano upozoravanje osete toplotu vrelog mlaza rakete i daju uzbunu. Ogledalo na 1.000 km se pomou bezazlenog laserskog ili radarskog zraka upravlja na letei objekt i ono ga prati. Geosinhroni reflektor na 36.000 kilometara visine je stalno u "optikoj vezi" sa "borbenim ogledalom" na 1.000 metara. U blizini zemaljske stanice dri se spremna energija jedne centrale koja se za sekund moe dovesti na laserski zrak. Ako i im VASIONSKA KOMANDA ovaj projektil definitivno identifikuje kao neprijateljsko ofanzivno oruzje, i kada najvie komandno mesto naredi obaranje, sve se dogaa u nanosekundama. Ekscimski laser dobija energiju, brzinom svetlosti (300.000 km/sek) intenzivni ultraljubiasti zrak pojuri ka geosin-hronom reflektoru, a ovaj ga alje na "borbeno ogledalo", kojeje ve uhvatilo cilj. Cilj se unitava energijom kojaje proraunata na 160 MJ (megadula). Masa energije koja se tada oslobaa mogla bi "usput" da istopi za tren kocku leda od 142 kilograma teine. Munja iz oveje ruke! Naravno, ova dva ogledala, navedena kao primer, ne bi bila dovoljna da unite jato raketa. U mislima i u planiranju rauna se sa oko 400 "borbenih ogledala" koja bi stalno morala da krue oko Zemlje, odnosno, koja bi month'ana na raketama sprem-mm za lansiranje mogla za par sekundi da budu izbaena u svoju orbitu.

Prevaziena re NEMOGUE
Ono to su pisali autori nauno-fantastinih romana, a ozbiljni ''naunici smatrali utopijom i odbijali nadmenim smekom, po-staloje stvarnost. Ta opskurna re NEMOGUE estoje dovoena do apsurda, ali je jo uvek u upotrebi. Kao NEMOGUE se smatralo da meteori padaju sa neba. NEMOGUIM se smatrao prastari san da se Ijudi vinu u nebo. NEMOGUNOST probijanja zvunog zida bilaje tobonji zakon fizike. Ideja da se atom, najmanja estica elementa, moe cepati vaila je kao NEMOGUA. Onaj ko je smatrao moguim da ovek dosegne Mesec, pa ak i Mars, bioje okvalifikovan NEMOGUIM fantazerom. NEMOGUA je bila, ak do skoro, predstava da se svetlosni talasi, koji se prostiru u svim pravcima, centriraju najednu talasnu duinu i odvedu u jednom pravcu na neku malu taku. NEMOGUE fantaziranjeje bila "spekulacija" da se genetski kod moe programirano menjati. NEMOGUE je, tako se govorilo, prenoenje misli od mozga ka mozgu. NEMOGUE je ukloniti zemljinu teu ili ikada premaiti brzinu svetlosti. NEMOGUE, sve je NEMOGUE, meutim, delimino to je realnost Onaj ko ve ne veruje realistikim prorocima trebalo bi bar da paljivije proita Bibliju. Tamo naime, stoji u Genezi: "A toje tek poetak njihovog tvorenja; odsada njima nee biti nita nemogue, svejedno ta preduzimaju." Kineski seljaci imajujednu odgovarajuuposlovicu; "Onaj ko vidi nebo u vodi, taj vidi ribe na drveu!".

Kao muva u tamnoj sobi

Velike sile u centrima za ispitivanje razvijaju oruja sa zracima koji se mogu emitovati sa unitavajuim dejstvom na daljine od hiljade kilometara a koji se sastoje od subatomskih estica. Uprkos dranju u tajnosti procuriloje da se u Livermorskim laboratorijama, u Kaliforniji, eksperementie orujem pomou zrakova od estica koji lansiraju kao "municiju" energetski napunjene protone i nega-tivno napunjene elektrone. Ovi zraci ne progorevaju nikakve rupe, ne unitavaju rakete, meutim, prodiru kroz svaki zid... i onesposo-bljavaju kompjutere. Nemogue? Saekajmo da vidimo. Navodnoje NEMOGUE da se puano zrno na svojoj balistikoj putanji pogodi drugim zrnom. Desetogjuna 1984. godine ameriki tehniari su precrtali to NEMOGUE. Toga ponedeljka, na Duhove u 10.58 asova startovala je raketa sa vazduhoplovnog uporita Vanderberg. Njen cilj je bio malo ostrvo Mek, udaljeno 8.000 kilometara o Kalifornije na Atolima u Tihom okeanu. Ve u fazi startovanja VASIONSKA KOMANDAje otkrila raketu, kompjuteri su nacrtali podatke o njenoj putanji na monito-rima i poslali ih radarskoj stanici na Atolima. Tamo je brzi kompjuter najmlae generacije izraunao kurs susreta. Jedna rake-tapresreta poslata je u pravcu "neprijateljskog projektila" ~ koji je leteo brzinom od 25000 km na as. Senzor na glavi rakete-presretaa radi tako osetljivo da moe da pronae "toplinu" ledenog bloka u jezivoj hladnoi vasione. Njegova merenja su predata kompjuteru na raketi koji u momentu primanja regulie mlaznice za pravac. Na 200 km visine raketa-presreta je razvila metalnu mreu u obliku kiobrana, prenika 5 metara, koja je trebalo da garantuje da se

model lovca-presretaa. On ireba trostrukom. brzinom zvuka da dostigne visinu od kilonmelara. prihliavajui projektili u poslednjem momentu ne mimoiu. Mrea je bila nepotrebna. Sudarje bio direktan. Kompjuteri u VASION-SKOJ KOMANDI sujavili puni pogodak! Tom vebom u gaanju dokazanoje da se raketakoja leti viestruni brzinom zvuka moe pogoditi raketom koja isto tako brzo leti. NEMOGUCE, mislilo se do pre nekoliko godina. Akoje neka raketa rsapustila rampu nita je vie ne moe zadrati. Da se pogodi? NEMOGUE. 1 ponovo je NEMOGUE otilo u korpu za otpatke. Borbeni avion SAD, F-15, ve danas postie visinu od 30 kilome-tara. Planira se maina "Advanced Fighter" koja bi trebalo, pri u-ostrukoj brzini zvuka, da leti na visini od 40 kilometara, a to su avioni koji imaju ve kvalitet satelita. Ovakvi avioni mogu ispod krila da nose vie raketa-presretaa, da ih popnu na veliku visinu i da ih lansiraju u pravcu "neprijteljskih" raketa. Ve sada lovci mogn da odnesu rakete u stratosferu i da unite satelite i orbitalne stanice. Koliina trokova za najveu vazdunu borbu u istoriji sveta se ne moe predstaviti. Do kraja ovog veka treba da se, prema zvaninim podacima, utroi 500 milijardi dolara u takvo ispitivanje naorua-nja. Da li se mogu postavljeni ciljevi dostii? Zato se daje toliki novac, zato se ulae toliko Ijudske pameti i toliko radne snage u takve projekte? Da lije naoruavanje kosmosa neizbeno? Kuda sve to vodi?

Rupe u kiobranu
T\o sada je svako oruje nadmaeno protivorujem. Pametni su dizali glasno svoj glas protiv militarizacije kosmosa. U studiji "Raketna odbrana u kosmosu" etiri naunika, koja su sa ovom matenjom upoznata, otkrila su praznine u planiranom zatit-nom kiobranu i ukazala na (neizbene) rupe kroz koje se kiobran moe probiti. Sti-unjaci za meunarodno pravo obraaju panju na pravne probleme: velike sile i 80 drugih drava potpisale su 27. januara 1967. godine Ugovor o kosmosu, a u njegovom lanu 2. stoji: "Vasiona, ukljuujui Mesec i druga nebeska tela, ne podlee nikakvom nacionalnom prisvajanju upotrebom nadmoi, korien-jem okupacije ili drugih sredstava". Zvezdano nebo iznad nas ne sme se uiniti bojitem, njegove zvezde ne treba da se degradiraju imperijalnim kolonijalizmom.

to se tie stacioniranja oruja u kosmosu u lanu 4. Ugovora iz 1967. godine stoji: "Drave saugovarai se obavezuju da u orbitu ne dovode nikakve predmete koji nose atomsko oruje ili drugo oruzje za masovno unitavanje, kao ni da nebeska tela snabdevaju takvim oruzjem, niti da takvo oruje stacioniraju u kosmosu. Mesec i druga nebeska tela e drave saugovarai koristiti iskljuivo u mirolj ubive svrhe. Osnivanje vojnih uporita, postrojen-ja i utvrenja, isprobavanje oruja svake vrste i obavljanje vojnih Vezbi na nebeskim telima su zabranjeni. Upotrebavojnogpersonala za nauno ispitivanje ili druge roiroljubive svrhe nije zabranjena. Isto tako nije zabranjena upotreba opreme ili ureaja kojaje potreb-na za miroljubivo ispitivanje Meseca ili drugih nebeskih tela".

Jue dogovoreno - danas ve prevazieno

Ta osnovu stanja tehnike 1967. godine izgledaloje daje sa ovim ugovorom svejasno, meutim, nita nijejasno! Ugovor zabra-njuje samo upotrebu "atomskog oruja i sredstava za masovno unitenje" u kosmosu. Laser - kojije upotrebljen protiv rakete koja nosi atomsko onije - nije nijedno ni drugo. Kremljuje uspelajedna, mora se rei, genijalna dezinformacija: u Moskvije, naime, lansirana pria o govoru predsednika Regana o Ratu zvezda, a zapadni mediji su preuzeli ovu zgodnu formuhi. Od tog vremena krui miljenje da Amerika hoe da "instalira" u kosmosu unitavajue sisteme oruja, zrana oruzja u vie varijanti, dok Sovjeti svoja nastojanja iskljuivo namenjuju miroljubivoj budunosti. Da ne bi smo zamagljivali stva-ritrebalo bi da se primi k znanju da su Sovjeti u orbitu prvHansirali satelite - ubice... i da su za ispitivanje zranih oruja do 1983. godine potroili vise novca od Amerikanaca. SAD sujojednom bile druge: major avijacije Jurij Gagarinje izveo prvi kosmiki let sa Ijudskom posadom 12. aprila 1961. go-dine. Rukovodilac istraivakog programa strategijske odbrane SAD, general Dzems A. Abrahamson, izjavioje 1. decembra 1984. godine ujednom intervjuu: "Sovjeti su vrili ispitivanja u oblasti zranog oruja ve due vreme. Imamjedan vrlo interesantan lanak iz sovjetskih izvorakoji je napisan 1982. godine. U njemu je planirana kompletna arhitek-tura ovoga to mi sada pokuavamo da postignemo i to odaVno pre govora predsednika". "Svetska istorijaje zbir onoga to se moglo izbei", pisaoje nobe-lovac Bertrand Rasel (18721970). Da li je to spirala bez kraja? Od pronalaska samostrela bilo je pregovora o razoruavanju. Neprijatelji su obeavali meusobno da ovo Ijuto oruje nee upotrebljavati u borbi. A zato se spirala okree? Zato to se Ijudi boje jedan drugoga, to ne veruju jedan drugom. A zato ne verujujedan drugom? Zato tojedan ne zna ta onaj drugi ima ispod tita. ta je prvo -jaje ili kokoka? Tako se stalno posle novog oruja pronalazi jo novije i poto je kontrola arsenala nemogua, spirala naoruavanja se okree - kao perpe-tuum mobile.

Razmiljanja jednog nepolitiara

Nisam agent Stejt Departmenta, ali sam kao vajcarac koji je oaloen konfliktom Istok-Zapad, zainteresovan za politiku -to znaju moji itaoci. Meutim, ne interesuje me nita drugo osim mira tehnikog razvoja u slubi oveanstva. Isto tako, iao sam veoma esto i boravio isuvie dugo u SAD da bih mogao da poverujem da taj narod manje udi za mirom od nekog drugog naroda na naoj planeti. Izmedu 1820. i 1977. godine - to su poslednje poznate brojke za koje znam - Amerika je primila 48,06 miliona useljenika iz Evrope (75,2%), iz Azije (5,4%), iz Kanade, Srednje i June Amerike (18,3%). Nijedna druga nacija nema toliko otvorena vrata za use-lje-nike. Zele li rat ti milioni Ijudi koji jo uvek dobrovoljno pristiu? Oni hoe da rade i ive u slobodi, a te elje ispnnjava samo mir, a ne rat. Posle takozvanog govora o Ratu zvezda, 1984. godine, ogromna veina od 220 miliona Amerikanaca izabralaje Regana za predsed-nika i oni ele da u miru sauvaju svoje blagostanje. (P-eganje dobio veinu u 49 od 50 drava). Ne podmeem Sovjetima manju naklo-nost za mir - samo, ne mogu da ih proveravam sa sigurnou. 0 blagodeti i prokletstvu demokratije - sve se zna. Osobina i negativna strana diktatureje da se ne sazna ono to treba da ostane tajna. Zato mislim da Amerikanci hoe da oslobode svet od nltklearnog terora i da onemogue atomske rakete da dou do svog cilja. One e biti eliminisane ve u kosmosu. Ujednoj televizijskoj diskusiji 6. septembra 1984. godine profesor Edvard Teler, koji je uestvovao u razvoju atomske i hidrogenske bombe i koji je takoe jedan od inicijatora projekta Rata zvezda rekaoje: "Kako se izbegava rat? ... Ako me udari, ja u ti vratiti udarac, a moj e udarac biti tako strahovit, da se nee ni usuditi da udari. Nikada to nije bilo lepo ni prihvatljivo ... Verujemo da moeino ukloniti zastraivanje odmazdom, jer umesto odmazde imamo od- j branu ... Najvanije je da se umesto napada umemo zatiti i to je ta - " odbrana za koju seja zalaem." Teler se zaloio za razvoj oruja koja nisu uperena protiv oveka nego protiv oruja protivnika. Na primedbu da sve te tehnologije budunostijo nee funkcionisati, Telerje leerno odgovorio: "Ima-mo daleko bolje mogunosti o kojima ja, na alost, ne mogu da govorim..." Pre vie hiljada godina ratovali su, oi u oi, pojedini Ijudi, Ve su se grupisali i peinski Ijudi. Iz pi-vih naselja sukobljavale su se horde kopljima i strelama. Gradovi - drave i kraljevstva organizovali su redovne, razliito naoruane trupe. Brodovi su postajali tvrave sa posadom. Kao prethodnik tenkova na frontovima pojavljivala su se naoruana borna kola. Nove legure metala za maeve i opremu odjedanput su postale poslednji krik. Ljudi su uvek nekad i negde iraili nove ubistvene tehnike, a gradovi i drave su se povezivali pod znakom zajednikog interesa. Pojavili su se topovi, revolveri i mi-traljezi - nova oruja kojima se moglo ubiti jo vie Ijudi. Jednoga dana ratovi su avionima preneti u vazduh, a nastavljeni podmorni-cama pod vodom. Na suvom, na vodi i u vazduhu Ijudi su postali perfektne ubice. Zatim su tragali za etvrtom dimenzijom konflikata - i "otkrili su" kosmos. U meuvremenu se pregovaralo o razoruan-ju i miru! Uprkos pregovorima o razoruanju, oruzje eskalira u ocigledno nezadrivoj evoluciji tehnikih pronalazaka. Zvui para-doksalno, ali to ima i svoju dobru stranu.

Evolucija prodire u kosmos

Tstorija velikih politikih razmii-icaje istovi-emeno istorija epohal-nih tehnikih dostignua svialo nam se to ili ne. 1 kao toje svako doba postavljalo svoja pitanja i mi moemo da pitamo: ta dolazi sutra, ta prekosutra? Apsurdnaje pretpostavka dajedna od super sila moe da pobedi drugu. Kontinuirani razvoj novih oruja cementira pat - situaciju koja - istorijski posmatrano - samo za sekunde moe poremetiti ravnoteu da bi se u odluujuoj minuti ponovo uravnoteila. Poto se na Zemlji i u bliskom kosmosu - da to leerno kaemo -ne moe vie nai ni saksija sa cveem, tehnika evolucija prodire u daleki kosmos. Za tu novu dimenziju nisu vie dovoljni novani, duhovni i tehniki resursi jednoga bloka. To e biti zadatak svih nacija. Kladim se (i nadam se da u dobiti opkladu) da ni Rusi ni Amerikanci nee odleteti na Alfa kentauri (naa najblia zvezda, udaljena 4,3 svetlosne godine), nego neka posada bez nacionalnosti, vesnici oveanstva koje se dogovara u miru. Prva bojaljiva saznanja te evolucije u kosmosu pojavljuju se ve 1967. godine u meunarodnom ugovoru o kosmosu. "Prilikom ispitivanja i korienja kosmosa, ukljuujui Mesec i druga nebeska tela, drave saugovarai rukovode se naelom sarad-nje i meusobne pomoi." Ono to stoji u lanu 5. trebalo bi da bude postulat i poruka za povratak zvezdama. "Kosmonaute, kao poslanike oveanstva, treba podravati!" Mnogo sporije funkcionie evolucija tehnikog razvoja i bez priti-ska straha od rata. U slobodnom svetu pritisak vri svakodnevna konkurencija kojaje podstrek pronalazaima da stvaraju sve bolje, da smiljaju nove, praktine, jednostavne proizvode sa sve vie mogunosti primene. Vea prodaja donosi bogatstvo i socijalnu sigurnost. Vea zaradaje stimulans za sve koji su aktivni u privred-nom ivotu, a katalizatorje slobodna konkurencija. Tamo gde zakae razmena informacija nezamislivo je putovanje prema elji srca, tamo gde nema otvorenih razgovora naunika i tehniara, gde je konkurencija zabranjena, a put ka veem izobilju koje je steeno vrednim radom pojedinca blokiran, napredak dolazi samo putem nareenja - ono vodi postavljenom cilju, svejedno da li je - cilj toalet-papirili raketa. Nee biti udno ako se SAD u odluujuoj trci nae ispred svih.

U godini 2000. i dalje

Hteo bih na jednom primeru da pokaem kako se u Severnoj Americi raaju ideje za budunost; Nainicijativu agencije NASA odrao se od 15. do 19.januara 1984. godine, u krugu univerziteta u Teksasu, jedan nauni skup. Tema susretaje bila "Tehnike mogunosti vazduhoplovstva u 2000. godini i dalje"- Sa univerziteta doaoje 21 uesnik, 28 iz industrije, a 30 iz dravnih institucija, kao to su NASA, Vazduhoplovne snage, ili Mornarica. Trudili su se da pozovu mlade istraivae, koji bi sa sobom doneli svoje neistroeno oduevljenje. Nije to, dakle, bio sastanak u prugastim odelima. Sve je bilo oputenije nego to se moglo oekivati, Prilikom pozdravne rei predloeno je sedam radnih grupa u koje se gost mogao ukljuiti prema interesu i znanjima: - aerodinamika - kompjuteri - navigacija - materijali

- pogonski motori - strukture i - Ijudski faktori. Svaka radna grupaje izabrala predsedavajueg kojije postavljao pitanja kao to su: 1. Koji tip aviona je poeljan za 2000. godinu? 2. Koje bi osobine trebalo da ima taj avion? Treba li da bude veliki i spor - brz i mali, ili kombinacija ove dve varijante? Da li bi on trebalo da leti u atmosferi ili i u stratosferi? 3. Koliku bi brzinu trebalo da razvija taj avion? 4. Koji se zahtevi postavljaju za materijal? 5. Da li taj avion budunosti treba da polee i da aterira verti-kalno? 6. Koje materijale treba razviti? 7. Kakve pogonske motore treba konsti-uisati? 8. Gde je granica optereenja bukom? 9. Koliki domet treba da iina? 10. Koji se zahtevi postavljaju za navigadju i kompjuter? 11. Moe li ovek da savlada potrebne kompjuterske sisteme? 12. Da li je razumna i poeljna simbioza oveka i kompjutera? Svaki uesnik je iznosio svoje ideje, mogao je da saopti svoje rezerve u vezi sa onim toje uo i u razgovoru sa uesnicima drugih radnih grupa da usaglasi mogunosti realizacije smelih tehnologija. Radna grupa za materijale, na primer, dolaje do zakljuka da su potrebne nove legure metala da bi se zamenio aluminijum, utedelo na teini i iskljuile temperature od trenja kod velikih brzina. Predloene su legure od keramike, staklene keramike, grafita, fiberglasa ili ilavih ngljemnihjedinjenja kao toje kevlar. Kompjuter-ski strunjaci su objasnili kako se mogu pomou novih konzolnih sistema smanjiti vreme sletanja i davanja dozvole za poletanje za 50%. Raunari, stoputa efikasniji i mnogo manji od dananjih, u-eba samostalno da preuzmu zadatke bezbednosti, da brzinom misli preispitaju mere pilota i da koriguju eventualne greke. Gradnja potpuno automatskih aviona za teret i kontrohi, koji lete bez Ijudske posade opisana je kao tehniki mogua za realizaciju. Takoe se moguim smatra i vetacka inteligencija, kompjuterska inteligencija sa Ijudskom sposobnou odluivanja. Dok se u izvesnim evropskim zemljama razvija neprijateljstvo prema tehnici "Prema glupom parnom valjku koji gui osnove nae egzistencije amerika omladinaje shvatila da se njena budunost moe oblikovaii samo tehnikim sredstvima. Amerika je dokazala

svoj postkolumbovski epitet "Novi svet" i danasje to vie od ukrasnog prideva. Prilikom skupa na univerzitetu Ostin, u Teksasu, nije se pojavljivala rezignirajua re "NEMOGUE" u diskusijama ak ni onda kad se postavilo pitanje da lije mogue izgraditi ekonominu letilicu koja bi bila u stanju da leti unutar i izvan atmosfere; pri tome je svaki uesnik bio upoznat sa tadanjim nesavladivim tekoama. Unutar atmosfere mogzi da lete avioni sa propelerima ili mlaznim motorima, a u bezvazdunom prostoru iznad nje obe ove tehnike otkazuju. L'nutar atmosfere unutranjost aviona treba da izdri neuporedivo manji pritisak od kosmike letelice koja leti u vakuumu apsolutno zaptivena. Prilikom brzog povratka u atmosferu usijava se spoljna podloga kosmike letilice zbog trenja sa vazduhom. Mlazni avion ne postie nikada takve brzine. U kosmikoj hladnoi potrebni su za izolaciju robusniji inatenjali nego prilikom leta kroz zemljinu atmo-sferu koja putnicima i obezbeuje vazduh za disanje. U kosmosu nema vazduha za disanje. On se mora sa sobom nositi u prtljaniku ih proizvoditi usput.

Sve vie, sve bre

"Oroblemi kao to su ovi ekaju na reenje. Oni e biti reeni ako ne danas onda sutra, ako ne sutra onda prekosutra. Pod naim evropskim nebom poznati su isti problemi, oni golicaju tehniare i naunike, ali se ovi esto ne usnuju da se sa njima uhvate u kotac, jer se neki pesimistiki prorok eka za bradu i govori gluposti o nepoeljnosti takvih projekata, To, meutim, nee promeniti ele-mentarnu osnovu naeg opstanka. U potenu, nepotedenu stvarnost spada i ono fantastino, toje u ovom trenutku nezamisli-vo. Dali ce Amerikanci da izrade letelicu koja moe da operie unutar i van atmosfere? Sasvim je izvesno. Projekat tee pod nazivom "Transatmospheric Vehicle" (TAV) :ransatmosfersko vozilo. Ono e postizati vie od mnogostruko dokazanog spejs atla koji se ispaljuje sa raketom v. orbitu, a vraa se i bez pogona na Zemlju i u koga se takoe sumnjalo. Dr. Deri Arnet r-ikovodilac projekta iz vazduhoplovne baze Rajt Peterson u Ohajn zjavioje u novembru 1982. godine: "NaelnamogunostgradnjejednogTAVpreispitaiia je i mi-sli-mo da e postojati tehnologija da se izgradi letelica nove generacij. "Dete prve generacije TAV ve ima svoje rodendane. Ono e imati startnu teinu pet stotina do osam stotina tona, postizae 29-struku brzinu z^nika i moi e da operie u visinama od 80 do 100 kilome-tara. To su podaci koji ga svrstavaju u Zemljine satelite u super brzoj orbiti. Obilazak Zemlje e trajati samo dva sata, a rastojanje od Kalifornije do Evrope e prei za 30 minuta. Meutim, to e samo biti sposobnosti prvoga deteta TAV, a njegova braa treba da idu vie od "samo sto kilometara". Za veu mo te nove generacije mora se konstruisati kombinovani pogonski motor koji e u sebi sadrati mlazni motor i raketu. Reenje problema lei na stolu. Ono se skraeno zove SCRAM (Supersonic Combustion Ramjet Engine - supersonini mla'zni mo-tor sa uimtranjim sagorevanjem). U struji kiseonika broj od zvuka sagoreva teni vodonik. SCRAM startuje pomou normalnih mlaz-nica koje ga ubrzavaju do oko dvostruke brzine zvuka. Tek tada se pilot prebacuje na SCRAM: inotori uzimaju potreban kiseonik di-rektno iz vazduha (kod raketa se on mora nositi sa sobom), Sa snagom oba motora mlaznog i SCRAM - letelica postie 3700 km/'h. Kada stigne u gornju atmosferu mlazni deo motora se zau-stavlja. Procenat kiseonikaje ve nedovoljan za mlazui motor, ali je jo dovoljan za SCRAM i ovaj sada ubrzava vozilo na 6400 km/h i nosi ga na visinu od 35000 metara. Na OVOJ visini i SCRAM-u ponestaje kiseonika. Sada se ukljuuje raketni motor: on podie TAV na visinu od 150 kilometara, a sa startovanjem drugih raketa die sejo vie. Da li je planirani TAV pametna investicija? Ljudi iz Mek Donel Daglas korpoi-acije, najveeg preduzea vazduhoplovne industrije sveta iz Sent Luisa, znaju; TAV moe munjevito da obavi specijalne obavetajne misije na velikim visinama, TAV moe bi'zo da pomogne astronautima koji su doiveli havariju. TAV moe da sprei ili da izvede napade na kosniike stanice, moe da slui kao brza veza Zemlje sa nekim vasionskim gradom, moe da sleti na bilo kakav aerodrom. Takav avion e biti neuporedivo bri i moi e da se popne na neuporedivo vee visine od spejs atla, jer se ovaj kosmiki transporter die na visinu od 117 km za 8,34 minuta pri brzini od 7424 metara u sekundi.

Ouakoje u aprilu 1984. gudine izgleda tocrteinikonccplpruogTAV. ProizuodaMak Donel Daglas TAV e biti novi prototip za transatmosferske putnike avione. Ovo poslednje se ve tie nas koji smo na Zemlji. Planeri velikih amerikih avionskih firmi polaze ve sada oci toga da e bliska atmosfera u sledeem veku biti beznadeno prenatrpana i da putniki dambo-detovi ne smeju vie da truju vazduh potreban za ivot. Interkontinentalni dambo budunosti bie TAV: on e izleteti u stratosferu i obruavae se, kao orao na svoj plen, na odredini aerodrom. Melvin Salvej, rukovodilac projekata kompanije Lokid iz Barbenka u Kaliforniji - koji sa svojih sto hiljada zaposlenih pred-stavlja tree po redu prcduzee vazduhoplovne industrije u SAD, kae: "Ni najmanje ne sumnjam da e kroz dvadesetpetgodina svi letovi na dugim prugama ii kroz kosmos" . Za 1984. godinu ratno vazduhoplovstvo SAD staviloje na raspo-laganje velikim avioiiskim firmama - Mak Donel Daglasu, Boingu, Lokidu, Nortropu, Gramanu, Denera! Dajnamiksu i Rokvelu

Crte prve vienamenske platforme EUREKA koja leti, autonomno funkcionise i koju je mogue povratiti, koja se razvija i gradi po nalogu ESA (Evropska vasionska uprava) od strane konzorcijuma SPEJSLAB, pod rukouoenjem MBB-ERNA iz Bremena. Ova platforma za uiSestruku upotrebu premestie se iz orbite na putanju blisku Zemlji t tamo e ostati est meseci. Prilikom prve upotrebe 1987. godine EUREKA e sa sobom poneti 12 eksperim.ena.ta. Posle misije platformu e uhuatiti manipulaciona ruka Orbitra i vratieje na Zemlju.

Eureka!
Ono to je - analogno biolokoj evoluciji - poelo sa malom L vasionskom kapsulom kao "jednoelijski organizam", spaja se u j modularni sistem i veejedinice, Tako treba da se sateliti bez Ijudske posade upotrebe kao dokovi. Evropska vasionska uprava (ESA) gradi takav satelit koji e se lansirati 1987. godine. Zvae se EURE-KA, ali ne prema uzviku grkog matematiara Arhimeda (287-212. godine pre nae ere) kojije prilikom otkria osnovnog hidrostatikog zakona uzviknuo "Eureka! Pronaao sam!". EUREKAje skraenica za European Retrievable Carrier (Evropska platforma za viekratnu upotrebu). Spejs ati e ovaj novitet EUREKA izneti na njegovu putanju, na visinu od 296 kilometara. Sa ove take e se EUREKA popeti sopstvenim motorima, kojima e biti daljinski komandovano iz Nemake, na operacionu visinu od 500 kilometara. EUREKA e obaviti nekoliko eksperimenata, a zatim e je Spejs atl uzeti i vratiti na Zemlju. Ona e se potom pripremati za novu misiju, a prilikom drugog lansiranja ponovie se ista procedura. EUREKA se moe u vasioni povezivati sa drugim platformama u veejedinice. U vezi sa tim proizvoa, firma MBB, izjavljuje: "Drugi vasionski segment za viekratnu upotrebu bez Ijudske posa-de, blii se cilju. Poto ovaj segment postigne orbitalnu visinu EUREKE njime e se polako manevrisati u pravcu EUREKE i to tako da se zaustavi na sto metara ispred nje, a da posle, nekoliko metara ispred cilja ponovo zastane. Cilj ovog manevra spajanja ima pasivnu spojku, a 'lovac' aktivnu. Obe platforme se zatim spajaju." Nakon pristajanja, druga platforma moe da preuzme ve (utvrene) podatke koje moda ne bi mogla da preuzme preko radija zbog smetnji. Ona takode, moe da donese materijal i gorivo za

male raketne motore ili struju za akumulatore. Ne mora se ostati na ovom paru. Vie platformi se mogu povezati u veu jedinicu, i to bi bile vasionske stanice od modularnih zemaljskih sistema.

San o dalekim zvezdama

Oledea generacija e stalno donositi sa sobom kosmonautike "sisteme sa Ijudskom posadom, koji e slobodno leteti i moi da se spajaju. Predsednik Ronald Regan rekao je 25. januara 1984. godine u svom obraanju naciji: "Moemo da pratimo na san o dalekim zvezdama, moemo da ivimo i radimo u kosmosu radi privredne i ekonomske dobiti. Noas u dati uputstvo agenciji NASA da zajednu decenrju razvije vasion-sku stanicu koja e imati stalnu Ijudsku posadu . Ujednom lanku, 12. avgusta 1984. godine, Reganje dopunio: "Ova vasionska stanica e biti baza za naune i komercijalne aktivnosti, ona e unaprediti meunarodnu saradnju i ohrabriti ameriku industryu da se premesti izvan Zemlje" . Amerika administracija - koja nita ne moe da sprovede protiv veine trudi se da dobije saglasnost graana za ove, u pravom smislu

Dieneral Dcgnomiks konstmie raketu, Kentauer kao nosaa tereta u Zemljirtu orbitu

visoke ciljeve. Vasionska vozila se pojavljm'u na tritu kao igrake, uenici daju sebi oduka zadacima za razmiljanje o vasionskim dimenzijama. U leto 1984. godine nastao je program za mlade astronaute da bi se "koristile vasionske snage SAD za stimulisanje omladine Zemlje da studira tehnologiju" . Ovaj program je napravila NASA sa Nacionalnim institutom za kosmos (NSI). Mladi ljudi koji se odlue za saradnju pociryu sa vasionskim igrama, vode se od kompjuterske tehnike do laserske tehnologije, a naravno, drava preuzima trokove i, razumljivo samo po sebi, poseuju se svetski poznati astronautiki centri. Najbolji dobijaju ak ansu da kao "vasionski turisti" uzmu uea u vasionskom letu. Leonard V. Dejvid, predstavnik NSI, govori ak o "vasionskoj rasi" koja se moe stvoriti. U starom svetu se ne uje nita o usmerenoj pripremi omladine na kosmiku dimenziju iyene sopatvene budunosti. Stari svet e biti "zaobien". On se uzbuiue zbog beznaajnih satelita koji treba da alju televizijske programe u stanove i smatra letove malobrojnih

Model iz konstrukcionih hiroa Lokida zapocetnc stepene uisionske sianice

visprenih Ijudi u spejs atlu ve kao efikasno uee u osvaja-nju kosmosa. Dirljivo! Ono to se n najveoj javnost radi u SAD na pridobijanju om-ladine za vasionaku budunost deava se, naravno, i u Rusiji, samo, moda, ne sasvim uz dobrovoljan pristanak mladih.

Nije utopija!
Prva vasionska stanica SAD imae oko 36 tona orbitalne mase sa '200 m' klimatiziranogprostora. Tim od 6 do 8 astronauta radie oko dva meseca u stanici, a atl e ih uzeti i zameniti novom posadom. Toje poetak. Ve krajem veka - za 15 godina! - ova stanica treba da se povea dogradpjom novih segmenata u jedinicu za vie namena. Ona e biti laboratonja za naunike i tehniare, opservatorija za posmatranje vasione, SOS stanica, stanica za astronaute iz dmgih vasionskih

Spejs atl, Ruka za hvatanje satla neumomi noso tereta (lem) izbacuje satelit (desno) vozila koji su pretrpeli havariju, fabrika za specijalne vasionske proizvode, mesto startovanja drugih vasionskih letova i graevinski osnov za vee objekte. Hteo bih da uzmem itaoca za ruku i da ga upoznam sa mnogo veim objektima da bi dobio predstavu o kosmikim gradovima i kako su oni ve hiljadama godina okroivali Zemlju. Pre 17 godina napisao sam u svojoj prvoj knjizi: "Seanja na budunost": "Vek astronautike nije vie vek tajni. Astronautika koja tei ka suncu i zvezdama odreuje takoe ponore nae prolosti". Bio sam ismejan. Uniformisani Ijudi bi trebalo da prestanu da se smeju kad opiem kako se moe izgraditi vasionski grad za deset miliona Ijudi. U ovom predstavljanju ja, naime, ne polazim od utopijske tehnologije trihiljadite godine nego od tehnike kojom ve raspolaemo.

0 izgradnji vasionskog grada

Tamo gde se gradi mora se doneti materijal. Kao pouzdani vasionski transporteri dokazali su se u meuvremenu KOLUMBIJA, ELENDER i DISKAVEM. Ujesen 1985. godine ANTLANTIS, sa najmodernijom tehnikom i devet tona laki od KOLUMBIJE, dopunie ovaj kvartet i obavie vojnu misiju za Pentagon koji se nalazi u Vanderbergu, 240 km severozapadno od Los Anelesa. Svaki ovaj spejs atl kotaoje dve milijarde dolara. U sledee dve godine planiraju se meseno dva lansiranja atla, a od devedesetih godina treba da bude oko 35 lansiranja gidinje. To Je planerima jo uvek premalo, jer bi svaki od ovih nosaa tereta doao u upotrebu u proseku dvaput godinje. Vreme boravka na Zemlji trebalo bi stoga skratiti kao i boravak u kosmosu. Takode, nee se ostati na samo etiri atla - koji se plaaju iz budeta agencye NASA. arls H. Eldred, zamenik efa "Analize vozila", protie u istraivakom centru agencije NASA u Lengliju: 'Komercijalne vasionske aktivnosti vrlo e se brzo pribliiti budetu agencije NASA, i one e, verovatno, brzo premaiti dravne izdatke za civilne vasionske projekte". Naslednici poznatog kvarteta su ve u radu. Svaki novi vasionski transporter, graen u seriji, treba manje da kosta od dosad iz-graenih i da ima aktivno vreme upotrebe od 15 godina. Trajanje jedne misije treba da se skrati na dva-tri dana, a vreme za odrava-nje maksimalno na nedelju dana. Prema planu agencije NASA trebalo bi da budui aflovi budu u mogunosti da uzlete i ateriraju po svakom vremenu. Sa ovim odlikama svaki nosa tereta treba da obavi etrdeset letova godinje. Deset novih atlova, sa oko etiri stotine upotreba, bilo bi dovoljno za vie odjednog starta dnevno. Ispaljivanje u orbitu bi postalo rutina. Pri sadanjem kapacitetu tereta od 30 tona po altu, jedna eska-drila sa400 letova godinje moe da odnese u vasionu 12 hiljada tona materijala za godinu dana, a za 10 godina 120 hiljada tona.

Ali gde pie da se gi'adi samo deset, a ne 50 vasionskih transpor-tera? Toje "samo" pitaiye finansiranja ovog gigantskog poduhvata i ujedinjene snage industnje SAD - a ne drave - stavie na raspola-ganje potrebna sredstva im se ukae ansa za dobit. Do 1976. godine naseljavanje kosmosa bilo je u domenu autora naune fantastike, a zatim se Gerard K. O'Neil, profesor avijacye i astronautike na renomiranom Institutu za tclmologiju Masacusets (MIT) prihvatio spckulacija. Hteoje da sazna da lije fantazija ovog esnai'a piaaca iznikla iz neke bar priblizno realisticke osnove. O'Neil se zapitao: - Da li se mogu napraviti vasionske stanice sa preko sto stanov-nika? - Da li one imaju ekonomskog sinisla? - Da ]i se inogii i kada isfinansi rati vasionski gradovi sa 10.000, 100.000, pa ak i milion Ijudi? - Da li se takva populacija u vasioni moe ishraniti i kretati? Da li moe iveti? - Da li takva monstmozna graevina moe da bude od pomoi zaviajnoj planeti? - Da li se moe obavljati trgovina izmeu Zemlje i te nebeske kolonije i ime bi stanovnici iz vasione plaali dobra uzsta sa Zemlje? Profesor O'Neil je raunao, pravio modele, diskutovao sa strucnjacima;"i i napisao jednu visoko naunu studiju... koju nijedan nauni asopis nije hteo da objavi. O'Neilovi prorauni trokova i koristi izgledali su lektorima i uredniciroa isuvie fantastini.

Prci apartmanl vasionskih stanovnika dobijaju oblik

Agencija NASA ne bi bila tako uspena, kao to jeste, da nije stalno otvorena prema novim idejama. Oia je stupila u vezn sa O'Neilom i organizovala izlobu u Kenedijfevom astronautikom centru na Floridi. Tamo su se mogli videti modeli i tehniki crtei vasionskih naselja koji nisu bili nauna fantastika. Godinu dana kasnije O'Neil je, po nalogu agencije NASA, nastavio svoju studiju o naseljavanju kosmosa. Uskoro se ujedinilo 55 univerziteta u Univerzitetsku asocijaciju za ispitivanje kosmosa. Radne grupe ispituju tehnike mogunosti velikih sti-uktura u kosmosu. Zainteresovani publikacijama, osnovali su 1977. godine u Prinstonu, uvenom univei'zitetskom gradu u dravi Nju Dersi, Institut za vasionske studije, koji je od drave priznat kao opte koristan. Kada je profesor O'Neil konano objavio svoje radove u svima razumljivoj formi Amerikanci su bili tako oduevljeni mogunou naseljavanja kosmosa da su osnovali drutvo L-5. Za nekoliko mesed onoje imalo nekoliko stotina hiljada lanova. Knjiga profesora O'Neila "Naa budunost u kosmosu" prevedena je na nemaki jezik. U mom opisivanju mogunosti realiacije gigantskih vasionskih gradova pridravam se radova O'Neila. Za izgradnju vasionskih gradova moraju da postoje tri pretpos-tavke: - Potrebni su nosaSi tereta koji e da donesu Ijude i materijale u orbitu. Ovu premisu spunjavaju aflovi.

- U vasioni se morqu utvrditi idealno mesto ili idealna mesta. - Materijal donet sa Semlje nikada nee biti dovoljan da se izgrade dinovske strukture - sa kuama za stanovnike vasione, fabrikama i ureajima za provodenje slobodnog vremena. Gde se moe nai potreban materijal i kako se moe jeftino doneti na gradilita?

Pitanje 2: na njegaje odgovoreno pre 200 godina

Gde se moe i gde trea naseliti vasionski grad? Pre vie od 200 gocna, naime 1772. godine, matematiar ozef Lui Lagran (1736-181;) odgovorioje na ovo pitanje. Postavi sa 19 godina profesor u Torim onje 1766. godine prihvatio poziv Fridriha Velikog da doe na BeAisku akademiju nauka. Posle smrti Fridri-ha 11 preselio se u Pariz Dok njegovi savremenici nisu znali ta bi zapoeli sa hrabrim algelirskim i brojanim teorijama vani mate-matiki principi su poveani sa imenom Lagran; njegov raun variacije, teorija funkcije hjegovi principi mehanike. Sada, u vasionskom veku, Lagranovo delo "0 problemu tri tela" postaloje veoroa aktuelno. Nabazi Opteg zakona gravitacije Isaka Njutna, Lagran se zainteresovao za udne osobine dve "mrtve take" na putanji Jupitera. Jedna od tih taaka ide ispred planete Jupiter. Na njegovoj putanji oko Sunca, stalno za 60, druga taka ga prati na istom rastojanju. Lagran je izraunao da su te "mrtve take" prouzrokovane uticajem gi-avitacije di-ugih planeta i iz toga zakljuio da meteoriti koji dou na takvu taku moraju tamo ostati zauvekJer nikada ne mogu da dou u oblast gravitacije neke druge planete. Ispitivanja su potvrdila Lagranovo otkrie. Ono to je Lagran izraunao moe se verifikovati naodernim teleskopima: na Lagranovim takama, jo nazvanim i libracione take, sakupljeni su mali meteoriti. Ne postoji ozbiljan prirunik u kome ovaj princip nije objanjen na kratak, razumljiv nain: Libracione take, libra.cioni centri su take u ravni dve mase koje se okreu jedna oko dmge, kao Sunce i Jupiter. Njihov poloaj odgovara strogim reenjima problema tri tela prema . Lagranu (Lagranove take). Tree telo, kao to je neka mala planeta, ostaje , u libracionoj taki u miru ili opisuje periodine putanje. Ove take, koje je izraunao Lagran, oznaavaju se sa L-4 i L-5, i a mala nebeska tela nazivaju se "Trojanci". Savremeni matematiari su, uz pomo kompjutera, izraunali mnogo vie L-taaka od samo dve Ltake. Tada se esto ne radi samo o problemu tri take nego o problemu etiri take, na primer, ako treba odrediti L-take izmeu Zemlje, Sunca, planete i Meseca. Profesor O'Neil izraunao je sa svojim saradnicima da je L-5 idealno mesto zajedan relativno skromni kosmiki grad. Zbog toga je drutvo i dobilo naziv L-5. Druga premisa, lociranje vasionskog grada, je ispunjena.

Berlin se javlja

Odakle e se uzimati jeftin materijal? Kako e se doneti do L-5? Mesec se nudi; nalazi se skoro pred vratima. Vaenje i transport kamena sa Meseca sujednostavniji nego to sebi predstavljamo i to je ve danas mogue. "Da bi se jasno videlo esto je dovoljno

Crtaki prikaz kamenoloma na mesecu promeniti pravac gledanja" rekaoje Antoan de Sen Egziperi (1900-1944). U Berlinu se tako radilo. Pod rukovodstvom profesora Hajnca-Hermana Kelea, sa.Institu-ta za vazduhoplovstvo i astronautiku Tehnikog univerziteta iz Berlina, nastalaje 1983. godine studija "Nacrt projekta za izgradnju fabrike na Mesecu"1 . Profesori i studenti su investirali 2000 radnih sati za odgovor na ovakva pitanja: - Da li je mogua gi-adnja fabrike na Mesecu i da li je ona ekonomski opravdana? - ta se moe proizvoditi na Mesecu? Kako se mogu proizvedeni produkti odneti? - Kolikije tehniki angaman, kolikoje Ijudi potrebno? - Kolika treba /mora da bude meseeva stanica? - Za koji vremenski period se moe realizovati ovaj projekat? - Koje bi dravne ili meunarodne organizacije bile fmansijeri? Iz te studije emo naznaiti sledee zakljuke: - Tehniki problemi u vezi sa gradnjom i radom fabrike na Mesecu izgledaju reivi srednjorono. - Sistemi za kosmiki transport, koji su u stanju da ispune sve logistike zadatke vezane sa fabrikom na Mesecu, mogu se razviti i staviti u rad, bez uvoenja novih tehnologya znaajnih za ovaj projekat. - Za izgradnju fabrike na Mesecu i kosmikih transportmh siste-ma za nju mora se raunati sa vremenskim periodom od 15, maksi-malno 20 godina. Iz fizikih i energetskih razloga naroito pogodne godine za izgradnju fabrike na Mesecu bile bi 2000. do 2005. - Realizacija proizvodiye na Mesecu dovela bi dugorono do rastereenja biosfere Zemlje. - Realizacija fabrike na Mesecu u medunarodnim okvirima bila bi mera koja stvara poverenje i bitno bi unapredila medunarodnu saradnju za vie decenija.

Kraj citata.

Rotacioni bageri e kopati minerale, pri emu moraju skidati samo povrinu. Minerali e se zatim mleti i magnetski sortirati. "Dalje e se obavljati elektrostatiko zguivavanje drugih elemenata" (prof. Kele). Ujednom hemyskom postrojenju za pripremu "rastva-rae se fini materual pomou fluorovodonine kiseline i soi-tirae se razliitim postupdma razdvajanja". Sirovine e se mehaniki ople-menjivati do oblika koji omoguava transport do Zemlje ili do drugih tafiaka Sunevog sistema. Sve su to delatnosti koje mogu da obavljaju roboti, ali profesor Kele pretpostavlja da "ljudi ne ele da im se oduzme ta avantura da sami rade u takvoj fabrici". Na Mesecu se moe proizvoditi gas koji sadri veliki udeo kiseo-nika, neophodnog ivotnog elementa za stanovnike kosmosa, medutim, isto tako nunogza rakento gorivo i vanog za proizvodiy'u vode. Projektovano je u velikoj meri samosnabdevanje ivotnim namirnicama (kao to su bate sa hidrokulturama), a ak i ivotinje treba da obezbede kvalitetniji ivot stanovnika Meseca. Da li e, takoe, na Mesecu biti skupa proizvodnja potrebne energije i da li e nedostajati energije? Ne! " Na neutralnoj taki izmedu Zemlje i Meseca, na rastojanju od oko 38500 km od Meseeve povrine, nalazi se solarna elektrana, koja pretvara Sunevu ener-giju u lasersku energiju i prenosije do Meseeve fabrike"17^ Vasion-

Ovako planeri agencije NASA vlde naselja na nekoj susednoj planeti ska elektrana e isporuivati otprilike polovinu koliine energije izraunate za rad Meseeve fabrike, dok e se druga polovina proiz-voditi direktno na Mesecu. Na ovom Zemljinom satelitu u bezvaz-dunom prostoru ni najmanji vetri nee okretati vetrenjae, a zbog nedostatka kiseonika nee sagorevati lo-ulje. Ostaje samo mnogo napadana, mnogo osvedofiena atomska energija!

,Ko to treba da plati

"Derlinska studija dolazi - uzimajui u obzir sve trokove razvoja i proizvodnje, ukljuujui ijedan transporter za velike terete koji tektreba izgraditi samo za ovu priliku - do potrebe za finansira-njem od 20 milijardi amerikih dolara godinje za vremenski period od 1976. do 2002. godine. Tada bi ve poela da se amortizuje Mesefieva fabrika. Ona bi snabdevala Zemlju sti-ujom i vrednim sirovinama. Ljudi koji se bave zatitom prirode i ovekove okoline mogu da kliu

Koncept agencije NASA nove transportne maine sa mesec

od radosti! Zemaljska biosfera e se potedeti i moe se obnoviti. Zar to nije cilj za koji se isplate ovakvi trokovi? Industrija nee nikada biti izlina: napolje sa njom u vasionu! Medutim, ovaj cilj se ne moe postii bez vrhunske tehnologije. Ameriki istraivaki timovi potvruju rezultat rada na Berlin-skom tehnikom fakultetu. Na 35. kongresu Meunarodne astronautike federacije, koji se odrao od 7. do 13. oktobra 1984. godine u Lozani u vajcarskoj, pripadnici agencije NASA, M. Djuk i V. Mendel kao i gospodin S. Nozet iz Kalifornijskog astronomskog instituta potvrdili su sledee: "Rezultat ispitivanja kosmosa bie nuno Meseeva baza sa stal-nom posadom... Ova baza se nalazi unutar onoga to se ekonomski moe postii na kraju ovoga veka... Ona e biti prvo samostalno vanzemaljsko naselje Ijudi."18) Za samo 30 godina moi e turisti koji su umorni od Zemlje posetiti Mesec. Oni e provoditi praznike sa stanovnicima kosmosa u kilometarski dugakim cevima od stakla i plastike i nee morati da se odreknu nijedne prijatne stvari "odozdo". U prospektima e se nuditi hoteli i restorani, mamie nas rajski parkovi i sportski tereni, a banke i pote e nam pruati svoje usluge. Godine 2020. e prve bebe u svojim pasoima imati upisano "mesto roenja: Mesec", i provodie svoju bestrenisku mladost na pratiocu Plave planete, koja je udaljena 384400 km. Kopanje zlata u prolom veku bila je sirotinjska priredba prema ansama koje nudi Mesec. Stanovnici Meseca bie bogati. Crna mora sadre mnogo gvoa najboljeg kvaliteta. Titana, koga na Zemlji ve sasvim malo ima, tamo ima na gomile. Leita boksita - neophodne sirovine za proizvodnju alumi-nijuma - skoro su neiscrpna. Silikona, koji na ovom svetu nedostaje, a koji je potreban za proizvodnju solarnih elija, na Mesecu ima napretek. Vrhunac: tamo gore nita ne korodira! Leita gvozdene rude na Zemlji nagriza vazduh, a na Mesecu nikada nije bilo vazduha. Njegova blaga mogu se iskoriavati povrinski u dnevnim kopovi-ma.

Infrastruktura
Otudija Berlinskog tehnikog fakulteta predlae za transport meseev autobus na pogon jednostepenim vodonino-kiseoninim raketama. Ovaj autobus ne bi trebalo da transportuje Ijude i robu

Tranaporter tereta po modela agencije NASA

od Zemlje do Meseca, nego samo do meseeve orbite na oko sto kilometara visine, gde e se presedati i pretovarivati roba. Saobraaj izmeu Meseca i zcmaljske orbite obavljao bi teski ti ansporter koji - uprkos svojim dinovskim razmerama troi malo energije. On e se zadravati samo u besteinskom prostoru izmeu orbita. -Raketa bi ga stavljala u pokret kratkim guranjem i ne bi mn bili potrebni motori da ga podignu sa neke planete. Ovakav teki transporter bi se morao sastaviti u vasioni iz delova koje bi tamo doneli spejs atlovi. Posada druge, mnogo vee stanice, bie sasta-vljena od kolovanih vasionskih radnika prve stance. Za sindikate e nastati problenii: na Zemlji se rad sa glomaznim predmetima smatra tekim dok gore, u besteinskom stanju gde sve lebdi, njihove kolege rukuju njima kao igrakama. U kakve e platne grupe biti svrstani Ijudi koji rade iste poslove na Zemlji i na Mesecu? Za stalne gradove u vasioni meseev autobus nije dovoljan za tiansport materijala. Profesor O'Neilje izmislio drugu metodu: "Moramo poci od pretpostavke da se za nekoliko godina mora preraditi nekoliko miliona tona meseevog materijala... to drugim

Vasionska odela postaju Idka, udobnija, pokreiljirija i elegantnija. Novorazvijeni materijali to omoguavaju Za veze na kratkim rastojanjima slue ove "vatrene; stolice" iju je prvu generaciju NASA sa uspehom testirala reima zna da lunarna postrojenja moraju biti u stanju da u rokuod nekoliko godina odvezu sa Meseca oko hiljadu puta veu masu nego to e njihova sopstvena. Ovo ne inoze obaviti nijedna danas postojea raketa. Stoga moramo razviti transportno sredstvo koje moe da odnese sa Meseca koristan teret, a da samo ne naputa povrinu Meseca." Kako to treba da se postigne?

0 principu linearnog motora ve sam govorio u vezi sa "elektro-magnetskim topom". Profesr O'Neil se drao ovog principa da bi projektovao svoju "elektrodinamiku centrifugu materijal". On ovako zamilja njenu funkciju: Na Mesecu e se poloiti "ina magnetne eleznice", dugaka 67 km, koja se nioe samo na poslednjim kilometrima hidrauliki pomerati nalik na neki teki top. Na ini se nalaze plitka kola sa cetiri zida iji se prednj] zid moe veoroa brzo:spustiti daljinskora koman-dom. Ovaj magnetni voz se natovari matenjasom i teret kree. Pomou magnetnih impulsa voz ubrzava kretanje do brzine od 2.38 km u sekundi kojaje potrebna za izlaenje iz meseeve tee. Posle poslednje korekcije pravca, koju izraunava kompjuter, voz naglo koi, a prednji zid kola se sputa i u istoj desetinki sekunde oslobaa tovar koji poleti pod pravim uglom u odnosu na meseevu povrinu i pone da lebdi. Ovaj postupak omoguava mala meseeva tea kombinovana sa brzinom elektrodinamine centrifuge za materijal. Nakon toga voz se vraa nazad.

Pogled na industrijsko i stambeno naselje na Mesecu

Magnetna eleznica Trms-Rapid na eksperimentalnoj deonici u Emslandu

Trans-rapid
Izgradnja ove elektrodinamine centrifuge, kojuje predloio pro-fesor O'Neil, bila bi do pre nekoliko godina jo nemogua. Probleme sa velikim brzinama i enormnim otporom trenja reile su nemake firme MBB, AEG i BBC u konzorcijumu "Magnetska eleznica Trans-rapid". Od 1984. godine ona vozi na eksperimental-noj pruzi duine 31,5 km u Emslandu, u blizini holandske granice, brzinom do 400 km na sat. Svim elezniarima na svetu bili su poznati problemi trenja izmedu tokova i ina koji su ogi'aniavali vee bi-zine. Sa magnet-noin eleznicom oni se u budunosti mogu zaboraviti. Ona raspolae noseim, voznim i pogonskim sistemom bez trenja: "Kod magnetne tehnike vonje, bez dodira, funkcije noenja, voenja i pogona oba

Uprvom planu mesecev autobus - u pozadini cevovod za elektrodinamini transport materijala vljaju se elektromagnetima ugraenim u vozilo. Magnetna eleznica funkcionie nezavisno od trenja izmedu tokova i ine.'' Putnie, dodi u Emsland i pokuaj tamo, izmeu mesta Derpen i Laten, na beumnoj eksperimentalnoj eleznici da baci pogled u blisku budunost!

Magnetna centrifuga za materijal na Mesecu ima upravo idealne uslove. Tamo nema otpora vazduha, a materijal u kolima, pri naj-veoj brzini, ne moe biti oduvan. Snimak rakete pokazuje, da ne bi nastale pogrene predstave opisivanjem eksperimentalne eleznice u Emslandu, kako se mora zamiljati centrit'uga za materijal - kao magnetna ina ugraena u cev.

Gradilite na L-5

Tuda ide materijal katapultiran sa meseeve povrine? Ide ka- drugoj Lagranovoj taki! Znamo ve da meteoriti ostaju "za-lepljeni" na libracionim takama. Graevinski delovi tereta lete u neprekidnom nizu kroz tamu vasione i skupljaju se u blizini Meseca na taki L-2. Tu se okree mala vasionska stanica oko sopstvene ose, a njena posada sortira lebdei materijal u konvoj od nekoliko hljada tona, da bi ga pomou vasionskog lepera upravila ka taki L-5. Upravo tuje potreban ovaj teret. Tu treba da nastane prvi, skromni vasionski grad.

1986. Spejs atl odnosi malu vasionsku stanicu u orbitu Ze'm-Ije. Posade dolaze iza toga. 19871990. Spejs atlovi nose prethodno isfabrikovane graevinskeelemente do vasionske stanice. Ona se poveava, a zatimstiu i stanovnici kosmosa. 1990-1995. Gradi se dmga kosmika stanica, a eventualno trea ietvrta.

1995-2000. Kosmiki radnici na orbiti Zemlje sastavljaju dve vestanice od prefabrikovanih modula. Tamo se nagomila-vaju ivotae namirnice, voda, kiseonik i.td. za duevreme. U meduvremenuje postignuto da atlovi startujuetiri stotina puta godinje. 1995-2005. Stanica na Mesecu se razvija u naselje. U pogonuje malaelektrana. Izgraeno je pristanite na Mesecu. Robotipoinju sa proizvodnjom sirovina. Elekti-odinamina centrifuga za materijalje u izgradnji. 2000-2005. Jedna od velikih kosmikih stanicaje gotova i snabdeve-na. Vasionski leperje vue ka taki L-2 u blizini Meseca.Izmeu Meseca i stanice L-2 postoji stalni saobraaj.

Druga vasionska stanica naputa zemljinu orbitu i pri-kljunje se stanici L-5. Ona obrazuje bazu kod kosmikog grada kojaje, po profesoru O'Neilu, nazvana OSTRVO T, Na visini od 38500 km iznad Meseca puta se u pogon pn'a vasionska elektrana. Ona isporu'uje energiju preko mi-krotalasa i lasera direktno u mcsecevo naselje. Iste godine e se u meseevoj Idinici roditi pi'va ineseeva beba, prvi vanzemaljski ovek.

Red vonje za razvoj

Sledea vremenska tabela za pojedine etape gradnje tehniki je potpuno realna ako i ukoliko se pravovremeno donesu politike odluke, to se u veini sluajeva ne dogadaJer: "Stalno se pojavljuju Eskimi koji govore stanovnicima Konga ta treba da rade", rekaoje poljski satiriar Stanislav Jeri Lem. Ukoliko se ne pojave Eskiini da se umeaju u rad tehniara vaie sledei raspored: 2004. TAV stoji na raspolaganju za brzi prevoz. Fabrike mesefieve kolonije poinju sa transportova-njem prvih sirovina. U meduvremenu ima ve deset rneseevih beba. Na Zemlji se rasplamsava diskusija: da li ova deca sa Meseca treba da ostan'u tamo ili se moraju vaspitavati na Zemlji? 2005. Oko stanice L-5 lebdi sve vie paleta sa prefabrikovanim delovima i rezervom. Raste potreba za radnim mestima. Ve se nazire prstenasta struktura OSTRVA I. Sa Meseca, takoe, redovno stiu materijali koji e, pre svega, nai svoju primenu kao izolacioni materijal od hladnoe i zraenja iz kosmosa.

Meustatus
Tapravimo ipak, na naem putu u budunost malu pauzu. Inventar tehnikih mogunostije zapanjujui. Da nisam upoz-nat sa materijom, da ne pratim uvek loptu kojom se igi'a u eksperimentalnim institutima budunosti, sigurno bih se ograio od spiska nezamislivog, a ipak izvodljivog. Izazvao sam glasno raz-miljajui u "Seanjima na budunost" ok u celom svetu. Sada se samo vezujem za mogunosti trenutka. Skoro neprimetno razvoj koraa u izmama od sedam milja. Dali e se ostvariti ono toje mogue u okviru vremenskog plana od 20 godina nije pitanje tehnike nego samo pitanje pravovremenih politikih odluka. Neko ko veruje u budnnost, kao to sam ja, misli da e globalni razvoj primorati politiare na pregovore. To je znao an ak Ruso (1712-1778); "ovek ne poinje lako da misli. Meutim, kadjednom pone vie ne prestaje." Zemlje sveta e prinudno morati da dodu do otroumnog konsen-zusa. Sve nacionalne krize energije vode ka jednoj internacionali golaa. Zagaivanje ovekove okoline podjednim nebom bez granica nee se zaustaviti na carinskoj rampi. Svetsko stanovnitvo raste, globalna kontrola radanja postaa neizbena, a glad hara kontinen-tima. Propast sveta? Pesimistike prognoze, kao ona Rimskog kluba ili studija Global 2000, knjiga "Jedna se planeta pljaka" ispunile su - umesto da nslove paraliuu rezignaciju - pilotsku funlEciju: predvidele su kaTastrofu na horizontu. oveanstvoje do sada preivelo sve apo-kalipse. Uvek, kadaje stanovnicima Zemlje voda dola do grla, poeli bi da plivaju. Protiv katastrofa, koje stignu bez najave, ovek je ncmoan, ali samo protiv takvih. Protiv onih koje se razvijaju polako : koje decenijama nadolaze i mogu se spoznati, Covek moe da n i mobilie svoje odbrambene snage, da alarmira pronalazae, da razi-i gra svoju stvaralaku matu, jer: "Fantazija je vanija od znanJa" rekao je Albert Antajn. Kada je OPEC, organizacija izvoznika nafte, udvadesetostrui sa o svoje prihode izazov je prihvaen: razvijene su i unapredene alternativne energije, novom tehnikom usporenaje potronja nafte. Meutim, ta ce se desiti kada se nafta ne bude mogla dobiti ni za kakvu cenu, kada izvori usahnu? Ubeen sam da e se i tada automobili voziti i da emo se i dalje gi'ejati. Tada e,

neopravdano zabranjivana atomska energija, iako ve sada neomiljena, prisilno ispuruti prazninu, a vodonini motori e "nicati" iz mozgova prona-lazaa. Neemo a se sazaljevamo! Sanuci sa problemima veto su bili a svuda po svetu, a 011 te probleme nije mogao da dri pod poklopcem. od Medutim, bilo je i bie, osim sanduka sa problemima i sanduka sa riz- reenjima, a onaj ko trai izlaz mora da otvori sanduk sa reenjiraa. Ba se Iz sanduka sa reenjima potie urbi et orbi (svima i svakome) velika ir''oj ideja za vasionska naselja. Naa planeta prilino je istroena. Ona nee moi dovoljno da snabdeva stanovnitvo koje neprekidno raste. Svetsko stanovnitvo e-nih je brojalo preko 4,5 milijarde Ijudi 1982. godine. U februaru 1985. vsb gcdine Svetska banka je prognozirala udvostnienje, a za 2020. godinu ntrostruenje stanovnitva. Ovakav prirataj odgovara nastaj anj u nove, velike drave za godinu dana, dva velika grada za dan, a za sekundu jedne etvorofilane porodice! Zapadne industrijske imaju oko 25 procenata svetskog stanovnitva, medutim, one K-adaju oko 75 procenata svetske proizvodnje. Zemlje u razvoju sa svojih 60 procenata svetskog stanovnitva daju 10 procenata proiz-vodnje dok zemlje sa dravnom trgovinom, sa svojih 15 procenata svetskog stanovnitva daju 15 procenata proizvodnje. Za proizvod-DJTI i snabdevanje oveanstva svim potrebnim dobrima povrina Zemljeje premala. Bre nego to se misli i okeani e biti "ispumpani". Optereenje ovekove okoline je u raznim oblastima postalo ne-snoljivo. Voda se penje, ali namjo ne stoji do grla. U plivanju e da sazri saznanje da se konano mora razmiljati o ivotu izvan Plave planete. Poslednje sredstvo je - industrije, elektrane, naselja moraju se premestiti u vasionu. Zato, meutim, treba nau lepu Zemlju da oteujemo, kad se sirovine mogu uzimati sa Meseca, a kasnije sa asteroidnog prstena? Zato "ovde dole" graditi neomiljene elektrane, kada ih moemo smestiti u vasionu? Za moj ukus pametnijeje i bolje prointi se u vasionu pravovremeno i dobrovoljno. Pre svega, onaj ko voli mir mora da bude za miroljubivo naseljavanje kosmosa. Horizont planiranja je neogranien. Ako se takozvana teka industrija premesti na L-take, sirovine e se preraivati u polufabrikate. Tamo gde doe do diskusije izmeu Ijudi uniforroisanih gledita, oponira se da u besteinskom prostoni to sve uopte nije mogue! Tehnika fantazija ve razmilja o fabrikama koje se kao neki ogromni toak okreu polako oko svoje sopstvene ose i stvaiaju , vetaku teu - centrifugalnu silu kao u maini za pranje rublja | naih majki. Kroz okno moemo da posmatramo: to se bre okree dobo, komadi vea se sve vie stiskaju uz zid doboa. Po slinom principu se mogu vasionske fabrike i vasionski gradovi staviti u sopstvenu rotaciju, zavisno od eljene tee. Orbitalnoj tekoj indu-striji stoji na raspolaganju za procese rastapanja suneva energija u neiscrpnoj koliini. Ona se moe bez slojeva oblaka hvatati za pogon visokih pei i za proizvodnju laserske energije. Pomanjkanje kiseo-nikaje nevano, jer se moe dobijati ak kao sporedan proizvod iz mnogih sirovina. Poznatoje da kamenje sa povrine Meseca sadri 20 procenata silikona, 30 procenata metala, 40 procenata kiseonika, dok je ostalih 10 posto meavina. U krunom toku se upotrebljeni vazduh mea i priprema, toje uostalom metoda koja se dokazala u svim vasionskim vozilima sa posadom. Prilikom dobijanja kiseonika iz kamenja sa Meseca, ostaju otpaci, koji se mogi-i primeniti u izgradnji vasionskih gradova. Pepeo, ljake i minerali postae hu-mus za batovanske kulture. Potpuno nove perspektive se mogu naslutiti. Fiziar Piter Vajk, kojije dugo godina radio na Kalifornijskom univerzitetu, a sada radi na dugoronim studijama za agenciju NASA, pie: "Pretpostavimo da se ovde, na Zemlji, pokua napraviti legura od aluminijuma i materijalakoji sadri antimon. Ova dva metala imaju vrlo razliite gustine. Ako se oba rastope onda aluminijum

ispliva na povrinu im metali ponovo ponu da se stvrdnjavaju. Stoga se ovalegura na Zemlji ne moe proizvesti u ekonominim koliinama. Takva legura bi predstavljala novi materijal za proizvodnju sunanih elija, koje bi imale bolje dejstvo za 35 procenata od najboljih sunanih elija koje smo danas u stanju da napravimo." ) U vasionskim laboratorijama se mogii proizvoditi farroaceutski proizvodi, kristali i meavine stakla koji se mogu proizvesti samo u besteinskom stanju ili u maloj tei. Optika industrija e proizvoditi "kosmiki ista" soiva i specijalne medicinske ureaje. Meutira, prvorazredni zadatak vasionskih kolonista bie da snabdevaju Zemlju energijom. Sunce, termonuklearni reaktor, daje svoje zrake milionima godina, a najvei deo nestaje u Univerzumu. Solarna energija, koja se u nudi, u velikom stilu dobija na Zemlji, nee nas spasti. Isuvieje velika razdajina od mesta proizvodnje do potroaa, isuvie su nesigurni vreme'iski uslovi, isuvie je veliki gubitak energije u zemljinom vazdunoni omotau. U vasioni se ziaenje usijanog Simca moze hvatati i na satelitima pretvarati u elektricitet, a zatim pomou mikrotalasa ili u laseru koncentrisati i slati na Zemlju. To bi Lila efikasna i jeftina pomo za prenaseljene zemlje u razvoju, kojejo uvek grade elektrane, a sebi ih ne mogu priutiti.

Do meseca i nazad
T^'onano, i vasionski turizam ne sme da ostane nepomenut. Ako raazvoj na svim poljima bude i dalje napredovao, a raznm ne govori suprotno, onda e Ijudi imati sve vie slobodnog vremena. U meuvremenu su sva odmaralita ve viena i poseena ili prepu-njena kao mravinjaci. 2010. godine bie hit-let na meseevu bazu. Ko ne bi poeleo dajednom u besteinskom stanju Meseca hoda v. velikim skokovima. "Doivljaj Meseca" ejo vie garantovati fasci-nacijn koju smo do sada oseali prilikom pi-vog susreta sa drugim kontinentima. Inenjer Kraft A. Erike, roeni Berlinac i dugogo-dinji saradnik Vernera fon Brauna u Hantsvilu, u Alabami, govori ak u prilog turizma na Marsu. "Tamo su gigantske, vulkanski oblikovane pojedinane planine, pre svega Olimpus Mons koji je

visok 25000 metara, a prenik baze mu je 600 kilometara. azma Marineris je razgranati sistem dirovski?i klisara dug 2500 kilone-tara. Haotinim predelima vanzemaljske divljine, velikirn kraterima sa peanim dinamakoje su naneli vetrovi, predeli.ma sa skulptura-ma titanske visoravni, . tome i mnogo ceniu drugome mogu se dr.'ili posettoci Maisa pod roze nebom izmeu velianstvenih izlazaka i "Prvo- nou bi se mogli osvetljavati veliki gradovi iz kosmosa i tako bi se tedela struja. Drugo, pojedinane facete bi se mogle tako pomeriti da se u ugrozenim regionima izbegnu noni mrazevi. Tree, mogu se lako oslobaati putevi za brodove prerna arktikim lukama. Medutim, ima jo mnogo veih mogunosti. Tako bi se kasnije moglo uticati na klimu - da pustinjski predeli postanu plodni ili da se pomeranjem ohlaka sprece poplave." Da bi se znalo kakvu tezinu imaju izlaganja devedesetjednogodinjeg profesora Obeila, hteo bih da podsetim na to da je on 1917. gcdine nije tamparska greka! -- konstniisao raketu od 25 metara teine, prenika 5 metara, sa korisnim teretom od 10 tona, da je 1923. godine (!) opisao bitne elemente dananjih velikih raketa u svojoj knjizi "Raketa za planetarne prostore" i da je od 1938. do 1940. godine na Tehnikom fakultetu n Beu izvodio eksperimente sa raketama. Od 1941. godine radio je u timu Vernera fon Brauna u Psnemindeu, a zajedno sa njim, bio u agenciji NASA u Hantsvilu cd 1955. do 1958. godine. Njegovo delo "Ljudi u kosinosu" se pojavilo 1954. godine. Zahvalan sam svojoj sudbini to sam mogao da upoz-nam profesora Obo-te pn; mnogo godina, i pouosan to je on, 17. januara 1975. godine, prilikom mogpredavanja u Majsterzinge hali

u Nirnbergu, bio u auditorijumu; pozdravio sam ga, a publika mu je dugo aplaudirala.

Habitati
Taseljenicima kosmosa potrebna je relaksacija, sport. i blizina porodice i pi-ijatelja. Nastae habitati (lat. Habitatio stan). Prema predstavama profesora O'Neila, u taki L-5 trebalo bi izgraditi OSTRVO I. Tea u naseljima za stanovanje bie istakao na Zemlji. Ogledala e regulisati sunevu svetlost u rtmu dana i noi.

Trava, cvee, drvee, a i ivotinje uspevae u biotopima. Vazduh-koji se stalno filtrira i prerauje bie bolji od onoga na zaviajuoj planeti. Svi oni kojeje ovamo doterala enja za novim dimenzijama, menaderi, tehniari, radnici i njihove porodice ne treba niega to ivot ini vrednim ivljenja da se odreknu. Poto e elja za ise-lja-vanjem sa Zemlje postati jo ve, veje dogovoreno, da kolonisti sa

OSTRVA I, posle prvih razglednica sa srdanim pozdravima iz vasione, ubrzo pomi sa gradnjom OSTRVA II. Ono e biti izgraeno bre. bez greaka,jer e graditelji ve imati iskustva steeJia prilikom gi-adnje OSTRVA I, Dinovski toak OSTRVA II treba, prema planovima O'Neila, da una prenik od 1,8 km, a obim ekvatora od 6,5 kilometara. Na tom terenu treba da ivi u prijatnim uslovima 140000 Ijudi. Sume, parkovi, potoci i jezera, centri za provodenje slobodnog vremena, omiljene domae ivotinje su razumljiv komfor. Pogled na svetiucajue zvezdane dijamante iz crne vasione, na biiske planete i vasionske fabrike koje kruze oko habitatajejedin-stven. Vlade i koncerni mogu da kupe habitate kao to je i OSTRVO II. Uprkos strogoj kontroli raanjajednom nee biti dovoljno prostora na OSTRVU 11. Jednog dana e biti i tehnologija prevaziena.

Projekcija agencije NASA totalnog izgleda habitata 21. veka

Krenue se na gradnjujo veeg habitata. O'Neil, hrabri vasionski mislilac, izraunao je da se OSTRVO III tada ve moe izgraditi sa prenikom od 6,5 km i duinom od 32 km, ali ovog puta ne u konstrukciji dinovskog toka, nego cilindra koji se okree oko svoje uzdune ose. OSTRVO III bi sa svojih 1000 kvadratnih kilometara slobodne povrine ponudilo ivotni prostor za milion Ijudi.

Trokovi / korist

Qa kosmonautikom nastala je u SAD dinamina industrija rasta. "Amerinkanci su osnovali svoju agenciju NASA kao civilnu orga-nizaciju od zajednike koristi koja e to je bre mogue nove tehnologije to donose dobit davati privatnoj industriji." Iz doku-mentacije vajcarskog stiiinjaka za kosmos, dr Bruna L. Staneka, "Komercijalna astronautika - naftni bum 21. veka?"3 preuzimam nekoliko plodova kosmicke ere: - Od svog zakonskog osnivanja, 1958. godine, agencija NASA je prijavila nekoliko hiljada patenata iji smo korisnici svi. To su patenti za nove vetake materijale koji kao iak zatvaraju prtljag, depove itd., optika vlakna, solarne elije, pejsmejkere, klima ureaje, medicinsku kontrolu u stacionarima za intezivnu negu, mikroprocesore. Rat nije vie otac svih stvari, negoje to kosmonau-tika. Agencija NASA je rezultate svojih istraivanja odmah dalje davala industriji radi direktne primene u korist svih ... i time u znatnom delu amortizovala svoje sopstvene investicije. - Pomou komunikacionih satelita moe se dokazati daje komu-nikaciona mrea sa nadzemnim vodovima i veza pomou mikrota-lasa, dodue, mogua, meutim, desetostruko skuplja. Sa dosadanjim sredstvima jedva da bi bilo mogue da se svakih 30 minuta dobije snimak oblaka za celu hemisfei-u. - Farmerima u Floridi su svakih 30 minuta davane temperaturne karte kadaje postojala bojazan da nastupe hladne noi. Plantae su se mogle preventivno grejati, a time su u poslednjim godinama izbegnuti gubici u proseku od 45 miliona dolara. - Uz istovremeno pojeftinjenje mogao se, zahvaljujui telefon-skim satelitima, poveati broj interkontinentalnih poziva od 3 mi-liona 1965. godine, na 200 miliona 1980. godine. - Satelitski snimci upozoravaju na nevreme, otknvaju nalazita slatke vode, daju pravovremene prognoze o etvi itd. Takoe profitiraju i siromanije zemlje: - Indonezijaje uspela da povee prek'o satelita svoja velika i mnogo hiljada malih ostrva za neznatno malu cenu u poreenju sa onim koliko bi kotalo povezivanje podmorskim kablovima. - Brazil je mogao, prilikom otvaranja teko dostupne oblasti Amazona, da se poslui jeftinim fotografijama koje je iz kosmosa napravio LANDSAT. - Afrikim dravama su satelitski snimci omoguili da prate i unitavaju jata skakavaca, pri emu su uteene ogromne koliine isekticida. Doktor Stanek beleijedan impresivan uspeh: gi-adnja vasionske r.anice "SKAJIAB" kotalaje dve milijarde dolara, medutim, onaje - SAD otkrila mdno bogatstvo u vrednosti od oko 15 milijardi i^lara, sa ijim se koricenjem moe poeti za 15 godina. Izmeu 1968. i 1972. godine agencija NASAje ispunila program meje Don F. Kenedi dao 1961. godine najvei stepen hitnosti ; olo sa posadom spustio se na Mesec. Projektovanje, konstruisanje zgradnja Apola - sa kosmikom kapsulom tekom 5,8 tona, prenika osnovice 3,9 metara, jedinicama za snabdevanje od 25 tona i jedinicom za ateriranje na Mesec, kojaje bila teka 16 tona - kotali su 50 milijardi dolara.

Sadaje gradnja kosmikog habitata OSTRVO II proraunata na 200 milijardi dolara. Ovi trokovi se dele na rok od 20 godina, a finansira ih konzorcijum koji se sastoji od drava, industrija i bana-ka. asopis "Tajm" izvestioje 1974. godine o studijama koje su dole do rezultata da "tehnoloka i ekonomska dobit kosmikog programa prevazilazi trokove sa 14:1" . Za 30 godina moi ejednovasionsko naselje da egzistira nezavisno od Zemlje. Sa tehnolokog i tmansij-skog stanovita nema nesavladivih prepreka za izgradnju dinov-skih vasionskih postrojenja. Mi moemo tirne da ponemo. Sledee generacije e to morati.

Katalog pitanja
Tz obimne literature povadio sam samo najvanije podatke koji su potrebni radi razumevanja velikog putovanja u budunost. Da sam poeo sa: "Zamislite dapostoji gigantskovasionsko naselje!" moji itaoci bi me smatrali autorom naune fantastike. Da ne bih sebi dozvolio takvu kvalifikaciju skupio sam podatke u malu enciklope-diju za izgradnju vasionskog habitata. Polazed sa te osnovice neka svako sebi predstavi ta se moe desiti u tim naseljima u vasioni. Namee sejedan katalog pitanja kao to je ovaj: Kome e pripadati to naselje - finansijerima, dravama uesnici-ma, preduzetnicima ili, poto se stanica kroz kamate i kamate na kamate amortizuje, samim naseljenicima kosmosa? Ko utvruje natalitet? Ko ga kontrolie? Da li e grad - drava koja nastane u kosmosu biti demokratska ili funkcionerska drava? Da li e socijalni sastav da ostane stabilan ili e se razviti stanja slina na Zemlji? ta e se deavati sa umrlim? Da li e postojati rozanjum ili vasionske sahrane? (Jedva dajeto mogue: u besteinskom stanju bilabi to zanimljiva predstava). Da li e se leevi vraati na Zemlju? Da li e se u ovim posebnim okolnostima razviti no'vi pravni kodeks? Da li e ciljevi biti unapred dati sa postojbinske planete Zemlje, ili e ih naseljenici kosmosa sami odredivati? Mogu li vasionski gradovi da postanu pretnja za Zemlju? Da li e se vremenom stvoriti nepoznate vrste bakterija ili virusa na koje su imuni samo oni koji su roeni u kosmosu? Da li e "oni gore" stvoriti druge moralne zakone od "onih dole"? Da li e ivot biti krai ili dui? Da li e vasionske kolonije stvoriti novu valutu? Ako e je stvoriti kako e se isplaivati isporuke? Da li e postojati vlasnitvo, osnovni posed, nasledivanje? Dali e stanovnici raznih habitata iveti miroljubivo meu sobom ili se u naslednoj masi skriva bacil permanentnih sukoba? Preti li "krik malih zvezda"? Kako e se planeta Zemlja ponaati u sluaju konflikta? Moe li se ona staviti pod pritisak novog oruja iz novih industrija?

pekulacije?
Ovaj katalog pitanja ni izdaleka nema pretenzija da bude potpun. "'Takvim pitanjima mogu se ispuniti cele knjige. Jedna prognoza je sigurna: tamo gore nee biti perfektno drutvo! ovek nije savren. Spekuliimo malo. Nekada, moda kroz sto godina, naseljenici kosmosa nee imati na Zemlji roake. Autarkini kao to su, bez uspomena na Zemlju odakle su, gordi na svoje slobodno bie oni zakljuuju da kau zbogom naem Sunanom sistemu. Kao njihovi prethodnici, hrabri pioniri, oni ele da idu dalje u Univerzum, da trae avanture u novim dimenzijama.

Vasionski grad okupira nauna elita, a oni se dosauju osom Zemlja - X - L - taka- Mesec planete. Istraivaka radoznalost ih izgoni iz habitata, m: Razvila se prosveena monarhija ili predsednika demokratija. Naslednici kralja ili predsednika ele neograniena prava i hoe da vladaju milionima stanovnika, samo ih spreavaju stari ugovori sa Zemljom. Regent- svejedno kakvog oblika drave - nareuje "svome Barodu" da otputuje u drugi Sunev sistem, da bi se konano oslo-bodili svih prepreka i ugovora. U vasionskim habitatima se razvila neka nova religija, nazovimo je "Izaslanika misya". Njeni vernici su bogobojaljivi, bez zle name-re, mole se u crkvama, meutim, oni prirodno poseduju nagon religioznih preobraivaa da moraju proiriti svoju misiju, ovoga putapo nalogu duhaUniverzuma. ele davre misuu u Univerzumu verom i inteligencijom, da otvore vrata u vasionu za jedinu pravu religiju. Izaslanika misija pofiinje. Ovo su etiri scenarija od mnogih zamislivih motivacua da se probije ka novim horizontima. Premise za sva"provalivanja" bili bi dovoljnojaki inotori koji bi mogli da odvuku dinovske habitate sa neke L-take iz Sunevog sistema. Sve to se u vezi s tim sada moe uiniti i to bi ubudue bilo mogue, opisuje profesor Hari 0. Rupe, redovni profesor na i Tehnikom univerzitetu u Minhenu za astronautiku tehnologyu, i u svoja dva izvrsna i uzbudljiva dela "Bezgranina dimenzija astro- a nautike")- Posle temeljnog prouavaiya, shvatio sam da se na ' horizontu pekulacija dodue sasvim ocrtavaju mogunosti, ali da jaki motori ostaju problem. Pa i ako jedno veliko vasionsko naselje ne mora vie da se dize sa Zemlje, ono ve operie u besteinskom stanju. Lagano ubrzanje, s vremena na vreme jak potisak, ako je mogue pod uticajem pri-vlanih sila neke planete, pomerae ga na dugom putu didje u kosmos. Meduzvezdano putovaiye od zvezde ka zvezdi moglo bi tako dapone. Nemogue?

Fantastino
Meuzvezdane sonde malog formata ve su u vasioni: PIO-NIR X i PIONIR XI startovali su u martu i aprilu 1972. godine, a VOJADER 1 i VOJADER II u aavgustu i septembru 1977. godine. Sve etiri e napustiti naSunev sistem. Ove sonde lete bez pogona, a tajnaje ova: na izraunatoj putanji one se stalno navode u privlanu oblast neke planete. Putaiye su tako utvrdene da izgleda kao da e sonde zbogprivlanih sila da se srue na planetu, meutim, one ih promauju to je uslovljeno njihovim velikim brzinama. U januaru 1986. gocttne VOJADER II proi e planetu Uran, koja je a, prema kosmikim merilima, brzine se jo uvek pokazuju kao premale. Nije udo to mudri Ijudi razmiljaju o tome, da 11 e pri tako sporom kretanju vasionskih habitata uopte biti mogua koloniza-cija nae galaksije. Univerzum je, kako su nas uili, beskonaan i rastojanja samo do nama najblie zvezde Alfa Kentauri ne mogu se nikada savladati. ak i najbri vasionski brodovi bu putovali veko-vima ili milenijumima.

Komisija 51
Mereunarodnaastronomska unija (IAU) zakljuila je 1982.god.na svojoj generalnoj skuptini da osnuje jednu novuistraivaku grupu pod imenom Komisija 51istraivanje vanzemaljskog ivota. Pristupila joj je nauna elita astronomije i astrofizike - od Karla Sagana, preko Dona Bilingema, Frenka Drakea, Filipa Morisona do Edvarda Parsela, ukupno 210 astrono-ma i 40 naucnika iz

drugih oblasti. Rukovodilac "Komisije 51" postao je profesor Majkl D. Papagianis ), astronom na univerzitetu u Bostonu, dabiseijedan renomiraniakademikukljuiourazreenje problema, a ne da se krije iza zida na kome je napisao "NEMO-GUE". Profesor Papagianis stavlja na poetak svojih razmiljanja inje-nicu daje ovek za vreme poslednjih sto godina poveao razdaljinu putovanja za faktor 10 , a brzine za faktor 4000. On kae: "Stoga izgleda apsolutno razumno da se pretpostavi da emo u sledeem stoleu ili onom iza njega biti u stanju da postignemo za jednu desetinu vie. To bi nara dozvolilo da poveamo brzinu za faktor 400 to je oko jedan do dva procenta brzine svetlosti, a da razdaljinu putovanja poveamo za faktor 10 . To znai rastojanja od deset svetlosnih godina, koja e nas dovesti do najbliih zvez-da." "Pri brzinama od 2 procenta brzine svetlosti, koje se pomou atomske fuzije bez daljnjeg mogu postii, vasionski brod e razda-Ijinu od deset svetlosnih godina do susednih zvezda prei za otprilike pet stotina godina." Profesor Papagianis se osvre na maksimu Alberta Ajnstajna: "Najvei broj osnovnih ideja nauke same su po sebijednostavne i po pravilu se mogu interpretirati jezikom razumljivim za svakog." Ovako rauna taj astronom iz Bostona: "Za manje od etiri stotine godina Americije uspelo da "presedne" sa volovskih kola na raketu za Mesec. Stoga, razumno raunajui moe se pretpostaviti da ejedna kosmika kolonija na nekoj drugoj planeti da uradi isto u roku od 500 godina, utoliko pre to kosmo-nautima stoji na raspolaganju sve osnovno tehniko znanje. Ako su jedanput sleteli na neku sti'anu planetu X, oni u svojoj posadi ve imaju specijaliste za sirovine, metalurgiju, cepanje atoma, pogonska goriva, motore itd., a uz to u prtljaniku nose gotove planove za izgradnju vasionskih habitata. Ono to se za deset godina od teh-nikih reenja moralo savladati, od prvog Sputnjika u orbiti do Coveka na Mesecu, trebalo bi tehnolozima i kosmonautima da bude mogue za 500 godina. Osim toga, zajednu vasionsku koloniju nije im potrebna planeta slina Zemlji. Meseci, asteroidi i mrtve planete izvrsni su izvori sirovina. Moramo se nauiti da razmiljamo u velikim vremenskim perio-dima. Robert S. Maknamara, raniji predsednik Svetske banke, dao je oigledan primer: "Ako istoriju univerzuma predstavimo kao liniju dugakujednu milju (1609,34 m), onda na njoj Ijudi izgledaju kao deli poslednjeg santimetra!" Ako su, dakle, vasionski kolonisti pet stotina godina proveli na putu i upotrebili daljih pet stotina godina za industrijalizaciju neke planete u susednom Sunevom sistemu, pre nego tojejedan mali deo njih otiao dalje bilo starim ili novim, razvijenijim vasionskim brodom, "to znai da bi talas kolonizacije napredovao otprilike deset svetlosnih godina na hiljadu godina (500 za putovanje i 500 za razvoj), to znai brzinom od jedne svetlosne godine na vek", kae profesor Papagianis. Na taj nain bi se itav na Mleni Put kolonizirao za 10 miliona godina. Nezamislivi vremenski period? Rauna se daje naa Galak-sija stara deset milijardi godina. Sa deset miliona godina bi totalna kolonizacija bila upravo hiljaditi deo njene starosti. Papagianis postupa, kao svi naunici, oprezno kod svojih pro-rauna i ne uzima maksimalno optimistike cifre. On pretpostavlja da e vasionska kolonija svakih pet svetlosnih godina nailaziti na novi Sunev sistem. Proksima kentauri, najblia stabilna zvezda, udaljena je etiri svetlosne godine. U preniku od deset svetlosnih godina postoji ve deset zvezda, a u preniku od dvadeset svetlosnih godina sedamdesetpet, dakle, na svakih est svetlosnih meseci -jedna zvezda. Na da.Ijini odsto svetlosnih godina ima ih ak 400.000.

One nisu nanizane jedna za drugom ve su nagomilane u dubini prostora. Vasionska kolonija, koja trai mesto boravka, ne mora u svakom sluaju da putuje 5 svetlosnih godina do sledeeg Sunca. Ona se moe ukotviti na nekoj blioj planeti.

Astronautska klopka
Ota bi sve moglo da se odigra u vasioni? Radi boljeg razumevanja -'onoga to u kasnije da izloim pratiemo zamiljene scenanje. Vasionski kolonisti iz etiri razloga, koje sam kao primer naveo, potiu od X-generacije roene u kosmosu. U njihovom habitatu se voli, ivi, umire. Deca se igraju u deijim vrtiima, odrasli se usavravaju u bibliotekama. Radi se samo ono toje najnunije. Postiglo se to da se tolerie rukovodei tim koji rukovodi koloni-jom, upravlja najmodernijom tehnikom, iz komandnog centra izbegava meteorite, dri najbolji kurs. Uprkos tome, poinju zate-gnutosti. Oni to rade smatraju ove gotovane suvinim. Posle revolucije donose nove zakone. Ko ih se ne pridrava bie pivom prihkom izbaen na neku planetu slinu Zemlji. Od nezadovoljnih, neposlunih nastaju tako prve male kolonije. Elita poseuje restora-ne i biblioteke koje su rezervisane samo za njih. Njihova deca zavravaju stroge osnovne kole, stariji univerzitete sa odlinim fakultetima za astronomiju, astrofiziku, .iavigaciju, nauku o gravi-taciji, genetiku i kompjuterologiju. Naunici diskutuju o sinergetskim fenomenima, prepiru se o strukturama poetka i kraja Univerzuma, svaaju se o totalnom kraju ili ponovnom roenju 9 posle smrti. Konano: vie nema ubreta, sve se ponovo upotrebljava u krunom obnavljanju. Tako se sadanjost u tipinom vasionskom bivstvovanju pretvara u prolost. Medutim, u vazduhu se osea napetost. Svaka generacija doivljava neto neobino. Jedna e biti svedokprvog kompjutera sa sopstvenom sveu, neka druga uestvuje u astronomskim ot-krriima o kojima ranije nije bilo nikakve predstave, jer ciljevi nisu bili ni naznaeni u nekom poznatom katalogu zvezda; neka trea doivee uletanje u strani Sunev sistem, a neka opet leti u prebrzom vozilu TAV u izvianje. Na brodu se stalno neto deava i bez estradnih animatora. Istrauju se nove vrste energije. Pronalaze se nove vrste pogonskih motora. Na trzite se iznosi novo voe, novo

povre kojeje genetski odgajio neki novi genijalni Gregori Johan Mendel, a kojs ima izvrstan nkus). Godinja nagrada habitata za pi'onalazak koji je doneo najveu korist stanovnicima predaje se uz eeremonip.i, u vezi. sa n.acionalnim praznikom, sa narodnim veseljem i iaserskim koncertom, ali ne postoji vasionski raj. Od hominida preko Ijudi presaenaje na vasionske koloniste loa osobina svaste, Ijubomore i zavisti. Meutim, prema praviiima igre i silom zakona ove negativne osobine moraju se uklonit.i u otvorenim razgovorima. u poetku stalno praktikovana, sa poveanom razdaljinom se sma-njila, a u devetoj generaciji potpuno i prekinula. Ljudi su se tako oseali naprednim i nadmonim, da Zemlja nita vie nije mogla da im ponudi. Na kraju, Zemlja vie ne predstavlja u kompjuteru nita osim i memorisane pozicije u Galaksiji, uspomenu na prapostojbinu u ipu. Obrazovanje komitetkoji priprema posetu Zemlji kroz deset hiljada godina, ali i opozicija koja se pita da li se isplati taj troak? ta bi moglo da budejo interesantno na staroj Plavoj planeti? Sebe smatraju najveim u Univerzumu, krunom stvaranja. U toj prekomernoj nadmenosti razvila se regentska tiranija. Obrazovale su se kaste. Glupim je smatran jedan deo stanovnika kojije sluio kao radna snaga za prostije poslove. Najsiromaniji su obavljali opasne radove na reaktoru, a njihov ivotni vek bio je prilino kratak. Srednja klasa koja se sastojala od inovnika, nauni-ka i menjera, ujedinjuje se da bi pruila otpor naredbama regenta, medutim, njegovaje vlast vrsta: on kanjava, odobrava istraiva-nja u frustrirajuem obimu, a eksperimenti se vre samo pod strogom kontrolom. Medijska sredstva dri na uzici, kritika je za-branjena. "Veliki brat" je svuda, prislukuje stanove i radna mesta. Oruje nose samo pripadnici telesne garde l'egenta. Bilo kuda se vasionski kolonisti kretali, svuda se iznenada pojavljuje regentov trodimenzionalni laserski hologram. Tako on sebi stvara oreol sveprisutnosti: zar ga istovremeno nisu videli na mnogim mestima? U habitatu izaslanicke misije vlada ambijent manastira. Ovi kolonisti klee u startnim otvorima spremni da svoju veru prenesu drugim planetama. Oni vellfiaju univerzalni duh univerzuma. Svi se oseaju ravnopravnim, svako brine o svakome. Onaj ko hoe da se dalje

obrazuje posle osnovne kole to moe da ini drei se pravila ordena. Eksperimenti za napl'edak obavljaju se u osiguranim pro-storijama, a u hale habitata, u kojima se nalaze ivotno vani sistemi, smeju da uu gamo specijalisti. Za normalne koloniste postoje tabu-zone, slino svetim kruocima svih religija. Glavne nauke su: roolekularna biologija, genetika i radioastronomija. Ujedinjeni u svom misionarskoro nagonu alju u Univerzum sonde sa svojim genetskim materijalom. Sa Ijubavlju nazivaju "hiolokim bombama" sonde koje se alju raketama na vrsto gorivo. Upuuju ih na draesne igrake na ivici Sunevih sistema, koje promiu ispod i iznad, levo i desno pored njihovog habitata. Izmedu pojanja i molitvi ova braa izraunavaju vreme stizanja njihove bombe n.a zadati cilj. Izotopni sat programiran je na vreme X. On e aktivirati jedno bezopasno punjenje bioloke bombe i osloboditi genetski materijal. Braa izaslanike misije znaju da e veliki deo ovih ivotnih klasa izgoreti na Suncima ili da e pasti na beivotne planete, ali se nadaju da e deli od njih stii na nebeska tela slina Zemlji, gde e izrasti serne njihove inteligencije i dovesti do novog poetka evolucije. Time bi bio izvren zadatak izaslanike misije. Dvanaest uenih igumana 26. generacije diskutovali su za vreme razraivanja zadataka o tome taje bolje uiniti. Kako ubrzati irenje sperme inteligencije? ta smo prevideli, propustili? Kako moemo bolje da sluimo duhu Univerzuma? Kreiranaje nova ideja: stvorimo nove Zemlje! Napra-vimo nabeivotnim planetaroa ivotne predele! Sloili su se u tome da bolje ne mogu da slue svojoj izaslanikoj misiji. "Tamo gde naiemo na primitivan ivot", rezimiraoje portparol igumana, "pri-pomoiemo mu vetakim mutacijama da napravi skok u evoluciji!"

Vasionski gradovi prolaze kroz Suncev sistem

Priznajem da sam sa puno fantazije izatkao predstave o ivotu u vasionskim habitatima, ineutim, ove pobude za razmiljanje idu u ovom pravcu - nisam napustio trag vrline, nisam nita napisao to se nauno i tehniki ne moe uiniti. Predstavljeni tehniki sistemi, od malih vasionskih stanica, preko TAV, meseeve stanice i OSTRVA 1 do vasionskih habitata - mogud su. Konstatujem: -Ranije ili kasnije evolucya e naterati ovecanstvo u vasionu. - Za irenje inteligentnih ivotnih oblika nisu nuni superbi-zi vasionski brodovi. - Stanovnici vasionskih habitata nisu nadljudi. Oni imaju vrline, sposobnosti i poroke kao svi Ijudi na zavretku dvadesetog veka. Do sada se argumentovalo da su vanzemaljci, takozvani bogovi, hiljada-ma godina ranije morali biti u svemu nadmoniji od Ijudi, da su morali pokazivati potpuno "neljudsko" ponaanje. Za takve argu-mentacije nema prinudnih razloga.

-Vanzemaljski posetioci sa stranih vasionskih habitata su povre-dljivi, njihova prebivalita mogu biti napadnuta spolja i iznutra. Interesantne teme za istraivanje

U dvanaest knjiga sam sakupio indicije koje treba da dokau i da uine razumljivim posetu vanzemaljaca pre mnogo hiljada go-dina. Izgradnjom mosta u budunost treba da se osvetli i da se uini razumljivom naa najranya prolost koja lei u tami. U toj predstavi nije nita nelogino sem nae nadmenosti u pretpostavkama da smo mijedini inteligentni oblici ivota u Univerzumu. Pretpostavam da jouvekima mnogoakademikaijejecentralnoi omiljenobavljenje - gledanje u sredite Zemlje. Realnost nae prolosti spada u nasledstvo, meutim, ta nam koriste teorije o poreklu, kao toje Darvinova, ako - kao to to nauka sve vie konstatuje - nisu tane i nisu sposobne da obuhvate i ono toje nespojivo i neshvatljivo? Da li potiskivanje injenica spada u to - samo zato to se ne uklapaju u teoriju sa kojom se trguje na naunom tritu. Emamiel Kant (1724 - 1804) kae: "Nema nieg praktiCnijeg od dobre teorije", ali sigurno ne u svrhu da se neraz-janjena pitanja potiste pod tepih. Razmiljanja koja su stavljena na diskusiju, i to ne samo sa moje strane, trebalo bi ispitati pomou najmodernijih tehnikih po-monih sredstava koja stoje na raspolaganju fakultetima. Iz rasprave sa studentima stalno saznajem koliko su zainteresovani za ovu temu, meutim, takode znam, da se sa tim ne mogu probiti na svojim seminarima. Nove ideje se ne mogu ubaciti u zacementiranu zgradu razmiljanja nadlenih naunika. Trai se stanarsko pravo, prostor za nove aspekte naeg porekla i budunosti. Pri tome bi pretpostavke o poseti vanzemaljaca Zemlji mogle istovremeno da daju svee impulse za vie naunih grana. Oslo-boena tradicionalnih "reenja" takva pitanja bi trebalo bez predrasuda ispitati i, akoje mogue, nai odgovore na sledee: - Kakoje nastao prvi ivot na Zemlji? Nijedan ozbiljan naunik vie ne tvrdi da je ovo pitanje skinuto sa dnevnog reda. - Kako je ovek postao inteligentan? Da li piitem do sada pretpostavljene evolucije, selekcije i prilagoavanja ili putem spontane mutacije iz vasione? , (Nobelovac Fransis Krik pretpostavlja daje ivot na Zemlji nastao smiljeno ili sluajno - tako to su ivotne klice na Zemlju dole izvana. Britanski astrofiziar, ser Fred Hojl, smatra ak moguim da su spontane mutacije nastale od genetikog materijala iz vasione). - ta su bili povodi za nastajanje najstarijih religija? Prirodne pojave? Naini ponaanja koji se psiholoki mogu rastumaiti ili/i pogreno protumaeni, nerazumljivi tehniki fenomeni koji su izazvali posmrtno oboavanje vanzemaljskih posetilaca? - Kako je nestalo i iz ega se obrazovalo svetski jedinstveno jezgro, , supstanca svih mitologija? - Iz kog razloga nasleeni sveti spisi pojave boga stalno dovode u vezu sa vatrom, zemljotresom, dimom i bukom? - Sta govore spiskovi i imena "palih anela", a ta oznake "sinovi neba" i to ne samo u apokrifskoj knjizi proroka Enoha, koji je u starosti od 365 godina ne umirui "odleteo u nebo"? - Zato su opisi "bojeg suda" identini sa unitavanjem celih ze-malja? - ta se moe predstaviti pod religioznim ili mitolokim likovima iz predanja koji su sa bukom nestajali "prema nebu"? - Iz kojih pobuda su se odluivali narodi iz praistorijskih i rano istorijskih vremena na gradnju dosad nerazumljivih gradevina " kao to su piramide u mnogim zemlama, monumentalno parki-ralite u Stonhendu, meniri u francuskoj Bretanji? - Kako se mogu razumeti pomeranja vremena predstavljena u mnogim predanjima? Zato su za "bogove" drukiji protoci vreme-na nego za Ijude? -Zatoje za sve religije zajednika misao o povratku Boga ili Bogova? Zato se Ijudi plae tog povratka?

- Zato su Ijudi uvek traili blizinu Boga na visokim planinama? Zato su njima gradili oltare prevashodno na visokim vrhovima? Kojoj svrsi su sluile tamo podnoene rtve? - Odakleje dola ideja za prastare religiozne simbole, otkud inicua-tiva za kult Sunca i zvezda, za kult "leteih brodova"? - Kako se pojavio kult isto tehnikih sprava - Nojevog kovega, Solomonovih leteih kola? Kako je nastajao hindusko mnogo-botvo iji svaki Bog raspolae specifinim sposotinostima? - Zato na celoj zemaljskoj kugli tako mnogo naroda, nezavisno jedan od drugog, predstavlaju boije figurice kao "bia sa lemo-vima"? Zato su svuda slini motivi na crteima po stenama? - Zato se rano Coveanstvo podvrglo muci da - grebanjem stvara slike koje se mogu razaznati samo iz vazduha? - Zato su Ijudi izgradili hramove u kojima su iveli "Bogovi"? Zato graevine hramova esto predstavljaju pretpostavljene du-plikate "nebeskih rezidencija" ili letea konaita "Bogova"? - Odakle su stari kulturni narodi, kao narodi Maja, crpli svoja zapanjujua astronomska i matematika znanja? Iz kog izvora su uzeli narodi Maja svoju "tablicu tame" koja pokazuje svako pom-raenje Sunca i Meseca u prolosti i budunosti? Ko im je dao podatke o orbiti Venere, koji su tako precizni da su posle est hi-ljada godina morali da se koriguju samo zajedan dan? - Kako mogu stari hroniari i proroci da tako beskompromisno tvrde da su izvesna znanja dobili od "nebeskih uitelja"? - Koliko ima istine u tvrdnji prastarih "Bogova" da su Zemlju zajedno sa ivim biima "stvorili" u etapama? Nauka ima re. Ako odgovori na ova pitanja nastae jedna nova, zaokroena slika sveta. Mnogi pogledi e morati da se revidiraju, meutim: "Saznati da se greilo samoje priznanje daje ovek danas lukaviji nego jue", rekao je moj zemljak Johan Kaspar Lafater (1741-1801). Poto sam nabrojao ta bi tehniki bilo mogue, hteo bih da pokaem ta bi trebalo da bude jo mogue u sferi fanta-stinog.

"Terraforming"
ejms Eduard Oberg radi kao kontrolor leta u Donsonovom --astronautikom centru agencije NASA u HJUstonu. Onje obja-vio znaajnu knjigu "Nove zemlje" 1981. godine. ) U njoj upozorava na fantastine mogunosti da se itave planete, pomou vetakih sredstava, preobrate u Zemlji sline planete. "Moda ovo zvui zapanjujue", kae Oberg, "ali koncept da se planete pomou vetakih sredstava preformiraju delom nye nita revolucionarno. To je bila ve hiljadama godina tema literature i mitologije." U strunom jeziku se postupak za preobraavaiye beivotnih svetova u upotrebljive planete za Coveka naziva "terraforming". Ovaj pojam se pojavio prvi put 1930. godine u naunofantastinom romanu V. Olafa Stepldona "Prvi i poslednji Ijudi" i znai preformi-ranje Zemlje Ui stvaraiye novih svetova. Obergje konkretan. "Kao prvi kandidat za terraforming nudi se Venera- Nekada se verovalo daje ona bliznakinja Zemlje. Danas znamo daje na njoj kao u srednjovekovnim vizijama pakla. Za Zemaljske uslove Venera je isuvie vrela. Njena atmosfera sadri isuvie ugljen-dioksida i paru sumporne kiseline. Osim toga ona se isuvie polako okree." Planeri terraforminga ozbiljno razmiljaju da izmene te uslove. Komete bi se rnogle, pekuliu oni, atomskim eksplozijama izbaciti iz putanje tako da se njihovi komadi sudare sa Venerom. Komete se sastoje delom od leda, a ovaj bi se istopio na uarenoj Veneri i tako bi nastala vodena para koja je vana za ivot. Takoe bi naciljani udari kometa ili asteroida mogli da utiu na bre okretanje Venere u dnevnom i nonom ciklusu. Obergkae: "Bri broj okretaja planete stvarajae magnetno polje i time smanjuje ozraenje od Sunca."

Sledea mera bila bi proizvodnja plavih algi u genetikim labora-torijama od kojih bi nekoliko hiljada tona trebalo ubaciti u atmosferu Venere. Ovejednoelijske alge posedujujednu stvarnofenomenalnu osobinu - mogu da ive i na visokim temperaturama. Da bi preivele u nepovoljnim ivotnim uslovima one stvaraju velike, debelokorne trajne elije sa rezervnim materijama. I, to je najvanije, one se masovno razmnoavaju! Svojom razmenom materija redukovale bi visoko uee ugljen-dioksida u atmosferi Venere. Pri tome se, kao sporedni proizvod, ugljen-dioksid pretvara u kiseonik, a takode bi se i atmosfera Venere totalno izmenila. Meutim, na naoj susednoj planeti bilo bi ipak pretoplo za Ijudsku egzistenciju, a sem toga morao bi se zaustaviti efekat stakle-ne bate. Dejms Oberg nema samo jedan predlog. On predlae vetake oblake od prainekoji stvaraju hlad i spreavaju osune-nje i koji bi mase vodene pare pretvorili u kiu za stvaranje okeana. Posle nekoliko vekova, izraunaoje Oberg, u izvesnim predelima Venere vladala bi klima slina nekom naem junom moru. To nee ii tako glatko i jednostavno kao u ovim fantastinim idejama koje sam vam skraeno skicirao. Pravi problem predstavlja pritisak u atmosferi Venere koji je, otprilike, sto puta vei od vaz-dunog pritiska na Zemlji u visini povrine mora. oveku treba atmosferski pritisak od oko 215 grama na kubni santimetar. Neto nii i neto vii pritisak podnosi se bez specijalnog odela. Meutim, pritisak sadanje atmosfere Venere bi ga "razmrljao". Svatakva razmiljanja sujo u povoju. Medutim, priznati nauni-ci, kao toje pokojni vajcarski astrofiziar, profesor Fric Cvikli, koji je predavao na Kalifornijskom institutu za tehnologiju ili profesor ovako: "Rastite i razmnoavajte se, vladajte biljkama i ivotinjama, potinite Mars." ovek odoleva, podnosi najrazliitije klime ili uiva u njima; ivi u grenlandskoj hladnoi, u suvoj pustinjskoj ezi, na ekvatoru u vlanoj dungli, u proredenom vazduhu na visoravnima Anda. On se prilagodava. Mada su danas samo teorije, razmiljanja pokazuju - polazei od tehnolokog i biolokog znanja - da se vrele (Venera) i hladne (Mars) planete mogu nakraju krajeva preobraziti u nebeska tela slina Zemlji. "Bespomonost i nezadovoljstvo su prvi preduslovi napretka", rekao je Tomas Alva Edison (1847-1931) i uinio je "neverovatna" tehnika otkria koja su promenila svet.

Poloaj Zemlje
Suncev sistem se sastoji od jednog Sunca i jedne ili vie planeta. U poreeiiju sa 200 milijardi sunaca, naeg Mlenog Puta, nae Sunce je sasvim obina prosena zvezdica. Sa prenikom od 1,4 miliona kilometara onoje vee od Zemlje "samo" 109 puta. Od devet planeta koje krue oko naeg Sunca, Zemlja se nalazi na upravo idealnom rastojanju: nikada nije prehladno, nikada pretoplo to su idealni uslovi za razvoj svih zamislivih ivotnih oblika. Zna se da na Marsu i Veneri ovo izgleda kritino, meutim, na drugim planetama ivot slian ivotu na Zemlji ne bi uopte doao u obzir, zbog ekstremno visokih ili niskih temperatura. Idealno rastojanje od Sunca ini Zemlju "Ijudskom planetom". Kojoj okolnosti moemo da zahvalimo za povoljan poloaj u ko- 3 smosu? U stara vremena Ijudi su bili ubeeni da je Zemlja u sreditu Univerzuma, a da se Sunce okree oko Zemlje. 280. godine pre nae ere, mladi naunik Aristarh sa Samosa (300-230) postavioje hrabru tezu da Sunce i fiksne zvezde stoje nepokretni, a da Zemlja krui oko Sunca; Aristarh je bio ismejan, ali danas je poznato da je njegova pretpostavka bila pravilna: Sunce se nalazi u sreditu naeg Sunevog sistema. Oko 400 godinakasnije, naime 150. godine nae ere egipatski astronom Klaudije Ptolomej iz Aleksandrije (120-180) dopunioje tadanje znanje "Ptolomejevim

geocentrinim sistemom" u kome Zemlja stoji u sreditu, a oko nje se okreu Mesec, planete i Sunce, a vrlo daleko izvan toga i jedan krug sa mnogo zvezdica.

Geocentrini sistem ovog Aleksandrinca sadrao je celo antiko znanje astronomije i matematike. Nije udo to je on ostao vaei hiljadu i po godina dok genijalni Nikola Kopernik (1474-1543) iz istonopruskog Torna mje napisao 1543. godine svoje glavno delo "Sedam knjiga o kruenju nebeskih tela". Kopernik je utvrdio: ne Zemlja, Sunce je u sreditu naeg planetnog sistema prividno kretanje zvezdanog neba potie od okretanja Zemlje. 1 Kopernik se prevario videi da su putanje planeta oko Zemlje krune. Tek su tri zakona Johana Keplera (1571-1630), koji nose njegovo ime, otkrili:

- da su putanje planeta oko Sunca elipsaste, - da se planete kreu najbre na taki najblioj Suncu, a najsporije na najudaljenijoj taki od Sunca, - da one utoliko sporije krue oko Sunca ukoliko su dalje od njega. Ova tri zakonaje dopunio Isak Njutn (1643-1727) kojije prilikom svojih studija u Kembridu naiao na Keplerova dela. Njutn, teore-tiar i paljivi posmatra svakodnevnih pojava, zapitao se: zato predmet, koji se baci u vazduh ponovo pada na Zemlju? Odgovor se nalazi u njegovom ivotnom delu "Matematike osnove prirodn.e nauke" koje sadri Njutnov Zakon o gi-avitaciji. Zakon kae: "Dve mase se privlae silom koja je direktno proporcionalna proizvodu mase, a indirektno proprocionalna kvadratu njihovog rastojanja". Pojednostavljeno reeno: izmeu razdaljine neke planete od Sunca, njene mase i njene brzine postoji uzroni odnos. Na Sunev sistern se uravnoteio. Kao po redu vonje devet planeta opisuje svoje elipsaste putanje. ta bi se desilo kada bi iznenada, zaslugom nekog arobnjaka, uletela nepoznata planeta u te putanje, ili ako bi iz njih bila uklonjena neka postojea planeta? Ravnotea bi bila naruena, privlane snage masa bile bi pome-rene. Posle dueg vremena bi se, dodue, sve araniralo na novim putanjama, ali bi Mars, recimo, bio lociran blie Suncu, a Merkur bi moda bio ak izbacen u drugo sazvee. Dakle, mogli bi se stvoriti "Zemlji slini" svetovi ako se neka hladnija planeta pomeri na putan-ju bliu Suncu ili ako se vrela Venera udalji od Sunca. U ova-kvim okolnostima ne bi vie bila potrebna ogledala prenika hiljadu kilo-metara da hi se zagrejala hladna planeta, a ni vetaki oblaci od praine da bi se vrela planeta ohladila. Ali kako bi se mogle "pomeriti" planete?

Vasionska kolonija u tami vasione Uz najhrabriju tehniku fantaziju ne moe se zamisliti energija koja bi mogla da pomeri planete sa njihovih putanja. Pogonski motori koji bi to mogli da uine spadaju u oblast najdalje utopije. Meutim, inenjeri "terraforminga" ne daju se odvratiti sadanjim statusom. Oni kau: "Stvorimo nove odnose gravitadje u nekom Sunevom sistemu! Minirajmojednu planetu i druga nebeska tela bie oterana na nove putanje! Nove putanje se mogu, sa prilinom tanou, unapred prora&unati, a kod ovih razdaljina nekoliko dese-tina hiljada kilometara ne znae nita."'

Hipoteza: Jedan vasionski habitat ve je 500 godina na putu i pribliava se nekom sunievom sistemu. Generacija "X" vasionskih naseljenikane pokazuje ni najmanji interes da ode u neki novi svet. Njihova domovina, njihova "planeta"je vasionsko naselje. Medutim, posle dueg putovanja kroz tamu kosmosa habitat mora da dopuni svoje zalihe energije. Ve pred uletanje u novi sunev sistem astronomi su odabrali est planeta, izraunali njihove putanje, napravili spektralne analize i izmerili temperature povrine. Robotske sonde su u munjevitim izletima pokupile podat-ke o ansama za ivot. Rezultati postoje - 1. planeta: uareno tena; 2. planeta: temperature preko 700 stepeni; 3. planeta: temperature do 20 stepeni na ekvatoni, dinovske ledene kape na polovima, orkanske bure od peska i vodene pare, postoji primitivan ivot; 4. planeta: led ispod zamrznute povrine, stalna zaleenost, slaba atmosfera sa 96 % ugljendioksida, 2 % azota, 1 % argona, 0,7 % ugljen-monoksida i 0,3 procenta kiseonika; 5. planeta: sterilna, led, bez atmosfere, mnogo prirodnih bogatstava u rudama; 6. planeta: dinovsko nebesko telo, atmosfera preteno od inetana i amonijaka, bez ivota. Igumani "Izaslanike misije" likuju: 3. planeta je pogodna za gajenje ivota "po njihovom uzoru", mada se ona mora pribliiti neto blie Suncu. Tada bi se rastopile polarne kape, stvorili bi se okeani, porasla bi temperatura i poelo bi kruenje voda - oblaci - kia. Prvo bi se posejale plave alge koje proizvode kiseonik, zatim razne primi-tivne ivotne forme, a zatim biljke i iva bia svih vrsta. Vrhnnac poduhvata bila bi planirana vetaka mutacija najrazvijenije vrste -"stvaranje" intilegencije. Prevashodna briga naune elite kree se u pravcu stvaranja energije. Sunce ovog stranog sunevog sistema je, dodue, izdano, medutim, nedostaju sirovine. Posle stoleima dugog leta nedostaje sve, samo ne nedostaje vreinena. Generacije roene u kosinosu odavno due ive od njihovih predaka. Njima nita ne znai da ostanu pet stotina godina u novootkrivenom sunevom sistemu, da otuda koriste sirovine i istovremeno da nadgledaju eksperiment "Izaslanike misije". Njima, takode, ne smeta da u meduvremenu odu do tri najblia suneva sistema i da se posle dve i po hiljade godina vrate, da bi pratili razvoj svog eksperimenta. Posle dugih prorauna mkovodea tela sastavljena od naunika i igumana odluuju da oba problema - energije i zadatka misije ree jednim udarcem. Bue kilomet.arski duboke rupe u 5. planeti, a vasionski habitat se pomera na bezbedno mesto. Istovremeno se aktivira itav lanac vodoninih bornbi. Kao toje ranije izraunato, onekomadaju 5. planetu i uravnoteeni sklop ovogsunevog sistema dospeva u haotino stanje. Trea i etvrta planeta pribliavaju se Suncu, esta se udaljava. Komadi pete planete sudaraju se sa drugim nebeskim telima, a ipak najvei deo njih skuplja se, kao to je oekivano, ujedan prsten. Komadi se brzo hlade, a timeje nauna elita reila problem energije. Od tada roboti mogu da eksploatiu sirovine svake vrste direktno sa novonastalih asteroida. Senzori javljaju gde se nalazi led, gde gvoe, gde uran, a gde titan. Verska braa "Izaslanike misije" sada imaju svoju eljenu planetu na ide-alnoj putanji Sunevog sistema. "Terraformmg"! Ludo. Avetinjski. Utopijski. To samo tako zvuci. Geneza, biblijska praistorija stvaranja sveta u osnovi ne govori nita drugo. "... i tada ree Bog: vodu ispod neba skupiu najedno mesto, da suvo postane vidljivo! 1 to se desi, i Bog nazva to suvom zemljom, a tamo gde se skupila voda, on nazva more, i Bog vide daje to dobro... ... 1 Bog ree: neka iz zemlje izraste mlado zelenilo: zelje koje ima seme i drvee sa plodovima koje po svojoj vrsti na zemlju plodove donosi, u kojemu je seme prema njegovoj vrsti. 1 Bog vide daje to dobro... ... Neka vi-vi voda od ivih bia, a ptice neka lete iznad zemlje, na praznik neba! 1 to se desi. 1 Bog stvori velike morske ivotinje i sve to tamo ivi i kree se, od ega voda vrvi, i sve letee zverke svaku prema svojoj vrsti. 1 Bogvide daje to dobro... ... i Bog ree: neka zemlja stvori iva bia: stoku, gmizavce i polj-sku divlja, svaku prema svojoj vrsti! 1 to se desi..."

Svestan sam da ovom alegorijom okiram, da e mi se prebaciti da tehniziram boanski akt stvaranja sveta. Prema mom razumu, moje miljenje nije jeretino. 1 strani astronauti - za koje uzimam slobodu da tvrdim da su nekad postojali - imali su nekad i negde svoje poreklo. Stara, prastara pitanja odakle smo, kadaje sve poelo i kako - nemaju odgovor. Da li se ivot prenosi putem inteligentnih ivotnih oblika od sunevog sistema ka sunevom sistemu, kao to to smatra moguim nobelovac Fransis Krik u svojoj knjizi "Sam ivot"? Da li inteli-gencija ne nastaje sluajno, dugim prilagoavanjem, nego putem sraunate, vetake mutacije "spolja"? Naravno da mi je poznato da ivot i inteligencija mogu da nastanu kako na Zemlji tako i negde u vasioni. Sa pretpostavkom da su obe "ubaene", pitanje se prebacuje u neki drugi sunev sistem. Za naim sopstvenim ivotom ne moramo vie da tragamo - mi postojimo. Meutim, gde treba da istrazujemo vanzemaljske ivotne oblike? Na Bernadovoj zvezdi (udaljenoj est svetlosnih godina), na Alfa ken-tauri (udaljenoj etiri svetlosne godine), na Siujusu (uda-Uenoj osam svetlosnih godina)? Ne, mi Ijudi smo sami sebi najblii. Svejedno gde se moe nai odgovor o vanzemaljskom ivotu, mi moramo poeti sa istraiva-njem kod nas, u naem Sunfievom sistemu. Dok se drugi svetovi nalaze izvan naih mogunosti ispitivanja ne ostaje nam nikakav drugi izbor. Moda ista pitanja uznemiravaju vanzemaljske civiliza-cije. Moramo prvo u naem Sunevom sistemu da traimo odgovor. Ameriki astronom Don A. Bel nabacio je u svojoj studiji "Zoo-loka hipoteza" pitanje da nije ovek, moda, posebna vrsta koju su odgajili vanzemaljci i koju oni posmatraju iz vasione, kao to mi u rezervatima za divlja posmatramo ponaanje ivotinja. U vezi s tim astronom i astrofiziar profesor Nikolaus Fogt sa univerziteta u Minhenu kae: "Intenzivno istraivanje manifestacija vanzemaljske intergencije trebalo bi da otpone u naem sopstvenom Sunevom sistemu. Ukoliko stvarno ivimo u zoolokom vrtu, treba da pokuamo da se probijemo do reetaka i da otkrijemo nae uvare. Moda oni borave sakriveni u asteroidnom prstenu ili negde u spojnom planetarnom sistemu Umesto zavrne rei uz ovaj kompleks problema citirau Vilhel-ma Jensena (1837-1911) jednim umnim stihom: Ko prvi dobije ideju, Prvo mu se godinama smeju. Kada se otkrie konaCno razume, onda to svako moe i ume.

II

FANTASTINA STVARNOST
Prolost i sadanjost naa su srcdstva. Buciunost sama naaje svrha.
BIez Paskal (1623-1662)

Tako se ponaaju Ijudi koji se iznenada konfrontiraju sa hiima i predmetima iz poslovino vedrog neba, a koja ni u snu nisu sretali, o ijem postojanju nemaju pojma? Kako reaguje ovek iz kamenog doba na neoekivani bljesak svetlosnog zraka iz depne lampe? Kakav utisak ostavljaju vatrometne rakete, koje na tamnom nebu sa grmljavinom proizvode kiu zvezdica, na stanovnike nekog usamljenog, zaboravljenog ostrva u Junom moru? ta se deava u glavama australijskih domorodaca pored ijih peina iznenada pro-tutnje tenkovi? Kako reaguju patuljasti Pigmejci u afrikoj tropskoj umi kada se helikopter uz zagluujuu buku spusti pred njihove kolibe od slame? Kakvo iznenaenje doive Eskimi kad ugledaju podmornicu koja ispliva izmeu santi leda u blizini njihovog igloa? Kako je izgledalo kada su prvi beli zavojevai poastili svojom iznenaujuom posetom Indijance u Junoj i Centralnoj Americi? Susreti tehniki razvijenije sa nekom primitivnom kulturom na-zivaju se "konfrontacije kultura". Ukolikoje vea razlika svetova koji se susreu, utoliko su grotesknije posledice. Pnmitivac ne veruje svojim oima i uima, ne razume ta se deava. Njegova ula javljaju neto totalno nerazurnljivo. On pre-trauje sve vijuge u svom mozgu, meutim, ne nalazi iskustva sa kojima moe da uporedi ovo upravo doivljeno. Klan se sakuplja, savetuje, nagaa. Odakle dolazi ono toje pred njima? ta hoe od njih ove strane spodobe? Da li ovi nepoznati predmeti predstavljaju opasnost za njih? Razgovara se i savetuje i zbog nedostatka nekog, za njih prihvatljivog, objanjenja. Nastaju prie, legende, pa i nove religije, jer su konfrontacije kultura stalno u sebi skrivale seme za nove kultove. Toje dokazano. Takoje bilo i pre mnogo hiljada godina kada su se vanzemaljski kosmonauti "prikazali" prvi put naim primitivnim precima, kada 511 ovi prvi put videli tehnike naprave koje su im bile nerazumljive. Oni nikada nisubili videli neto slino, neto uporedivo. Takojebilo prekjue ijue, kada su beli konkvistadori prodrli u netaknute rajeve "divljaka". Znamo ta se deavalo prekjue i jue, ta se jo i danas deava. Ispitajmo to na primeni i izvucimo iz toga zakljuke.

Istraivanja u Novoj Gvineji

Raojedna od poslednjih belih mrija na karti sveta koloniziranaje Nova Gvineja prvo od strane Holandana, Engleza i Nemaca, a njih su zatim, 1920. godine, smenili Australijanci, koji su, dodue, naselili samo obalsku oblast. Oko 1930. godine u brdovitom predelu Nove Gvineje ivelojejo preko milion uroenika koji nikada nisu neto uli o belim Ijudima. iveli su u plemenima, nedodirnuti od stranog sveta, u uslovima kamenog doba i nita nisu znali o teh-nikim

tekovinama novoga vremena. ta su oseali, ta su mislili ovi zakasneli Ijudi iz kamenog doba, kada su se neposredno konfronti-rali sa civilizacijom dvadesetog veka? Australijski istraivai Bob Konoli i Robin Anderson traili su odgovore na ova pitanja. Ono to su saznali obrazloili su u jednom televizijskom dokumentarnom filmu Obojica su polazili od toga da jo mora da ivi neki Australijanac iz tridesetih godina, koji je onda pripadao timu koji je doiveo prve kontakte sa uroenicima. Oni su se ak nadali dajo postoje ivi prastanovnici Nove Gvineje koji su bili deca ili mladii u ono vreme kada su ih belci otkrili, dakle, koji mogu da opiu taj dogaaj iz svog ugla. Konoli i Anderson imali su sreu. Na Novoj Gvineji, drugom po veliini ostrvu ua svetn, na austra-Ujskom obalnom pojasu, izbila je zlatna groznica 1926. godine. Hiljade Australijanacaje potrailo svoju sreu u vrelim priobalnim oblastima tog stranog sveta. Groznica nije trajala dugo, jerje mala-rija desetkovala mlade avanturiste, a, sem toga, zlanti plen je bio mali. Mali broj njihje izdrao. Oni su bili opsednuti mislju da se u dubini kopna nalaze velike koliine tog traenog utog metala. Tim uporaim tragaima za zlatom pripadala su i braa MajkL Bendamin i Dejms Li. Ova tri tvrdoglava Australijanca imali su hobi da fotografiu i snimaju filmove. Oni su uvek imali sa sobom -sem oruja na boku i sita za ispiraiye zlata na leima - i kamere. Njihov prvi kontakt sa prastanovnitvom ostao je kao svojevrsna dokumentacija. Sada, osamdesetih godina, njihovi zemljaci Konoli i Anderson mogli su da se vrate na to. Njih dvojica su napravili poveanja od materijala nastalog oko 1928. godine i uspeli su da indentifikuju mesta dogaaja i da ih ponovo nau. Tu su bile i slike osoba koje su mogli da pokau starijim stanovnicima. Nekoliko starih uroenika su se prepoznali na fotografijama. Oni danas drukije izgledaju, nose cipele, pantalone i koulje, a fotogra-fije od pre pedeset godina su ih prikazivale u keceljama i sa kopljima. Jedan staracje ispriao: "Tada sam jo bio dete. Moj meje otac poveo u lov i tada smo prvi put videli belog oveka. Smrtno sam se uplaio i poeo da plaem. Taj se ovek pojavio sasvim iznenada. Nikada pre toga nismo videli takvo bie. Odakle li dolazi? Moda sa neba ili iz reke? Bili smo potpuno zbunjeni." Bendamin i Dejms Li potvrdili su taj utisak: "Mi smo bili neto apsolutno strano za njih, neto tojo nikada nisu videli. Prastanov-nici su, kako objanjavaju braa Li, zbunjeno stajali pred svakim predmetom bez obzira da li se radilo o ibici, konzervi, olovci ili makazama. Ono to im je tada prolazilo kroz glavu objasnili su ovi, jo ivi, uroenici. Za njih su postojale samo dve mogunosti, priali su oni, ili su ovi stranci morali doi sa neba, ili su to bili duhovi izumrlih predaka! "U naem selu se proirila vest da su dole munje. Smatrali smo te belce munjama sa neba. Drugi su govorili da su to nai preci koji sn se vratili sa onog sveta." tabi inae trebalo da misle? Postojala su stara predanja, koja su : poznavali, da su nekada Bogovi sili sa neba i da su Ijude poduili. uroenik nije skriven posmatrao kako jedan od belaca sputa pan-talone i vidljivo izbacuje svoje izluevine." Jedan od onih sa neba upravoje uradio ono!", izvestioje pijun. Neki od hrabrijih omirisali su zaostavtinu belog oveka i utvrdili da nebesko govno smrdi isto tako kao i zemaljsko. Sa kolonom nosaa braa Li su preko planina prodrli u unu-tranjost zemlje. Dok su oni posle viednevnog mara gradili logor uroenici su se sa poniznim dranjem pribliavali i donosili im eernu trsku i druge poklone. Brai Li je postalo jasno da ne mogu da transportuju sve to im je potrebno od obale u praumu, niti naeno zlato ka obali. Potrudili su se da nau avionsku vezu. Njimaje takoe uspelo da privuku uroenike za rad na improvizovanom malom aerodromu. Oni, do-due, nisu shvatali o emu se radi, ali rad im je inio zadovoljstvo. Hiljade Ijudi, ena i dece pevajui su nogama ravnali tle. "Oni su jednostavno bili sreni to imaju mesto za tapkanje", kae Bendamin Li. Pre nego to

je avion pozvan radiom objasnili su urodenicima da e sa neba doi velika ptica, da e sa sobom doneti mnoge lepe stvari, a u svome stomaku ak i Ijude. Razumljivo, hi-ljade radoznalih uroenika bile su prisutne kada se avion spustio na utabano zemljite. Jedna stara enaje ispriala da su se prilikom sletanja dinovske ptice bacili na zemlju i sakrili lica; mnogi od njih su bili tako prestraeni da su pustili vodu, zatirn su pobegli i sakrili se, a mnogi su se vrsto zagrlili u vritali od straha. Bendamin Li je posmatrao: "Ljudi su bili kao u panici, jer nisu znali sta se otuda sputa." Malo po malo, u meri u kojoj je bilo mogue razumevanje, uroenici su shvatili da ovi udni belci nisu nebeska bia, medutim, oni su ostali u ubeenju da oni nisu sa ovog sveta. To mora da su duhovi njihovih predaka! Odvajkada je postojao obiaj da se mrtvi spaljuju, a da se pepeo i kosti bacaju u reku. A ta su radili ovi stranci? Oni sii stajali satima u reci. Ispirali su pesak i odvajali male utekamenie iz udnih inija. Dakle, to su moralibiti njihovi mrtvi precikoji su u recitraili svoje sopstvene ostatke. Kako se inae moe objasniti njihovo neobino ponaanje? Godine SM prolazile. Nesporazumi su otklonjeni. Belci su ostali, ak su stalno novi dolazili, a mlada generacija prastanovnika veje poduavana u kolama koje su osnovali belci. Jezika barijera je probijena, nroenici su poeli da ue. Meutim, ta bi se desilo, moramo se upitati, da su belci posle kraeg zadravanja nestali tako naglo kao to su se pojavili i da se nikada vie nisu vratili? Sigurno, kao amin u crkvi, nastao bi neki novi kult, neka nova religija, kult o precima koji se vraaju, koji su u reci traili svoje kosti - kult o belcirna koji su sili sa neba u jednoj ogromnoj bunoj ptici i ponovo tamo nestali. Upravo bi se to desilo.

Kargo-kultovi stalno nastaju

Ono to se pre vie hiljada godina dogodilo, kada su tudi astro-nauti posetili praoveanstvo, ponovo se deava i u naem veku..

Kargo je re uzeta iz engleskogjezika i znai: roba, tovar, teret. Etnolozima i teolozima je poznato da na udaljenim ostrvskim predelima Mikronezije i Melanezije arhipelazima u severozapad-nom, odnosno zapadnom Tihom okeanu - postoje brojni kargokultovi. taje kargo-kult i kako on nastaje? Osvajai, misionari, avanturisti, vojnici imaju stalno kod sebe robu (kargo), kada prvi put sretnu do tada neotkrivena uroenika plemena nedodirnuta nijednom civilizacijom. "Roba" je sve: puka, konzerva, mrea za komarce, pa i eir, naoari, kamera. ak donji ve i vetaka vilica. Moramo sebi predstaviti da su prastanovnicima r "nate stvari koje su za nas razumljive same po sebi, jednostav---. tek one hiksuzne! Oni zainteresovano posmatraju ta stranci aie sa tim stvarima, ta njima izvode. Pri tome im se budi elja da ; lakve udne predmete. Medutim, kako? Otkud strancima 'a bogatstva za koja, oigledno, ne moraju ni da rade? U in'ia "divljaka" razvijaju se dva alternativna reenja za tu zago-ili ove strane spodobe imaju svoj kargo sa neba ili od svojih - -h predaka. Jifdiko dode blagoslov sa neba moda bi i oni sami mogli da iAiTa kargo; zbog toga urodenici pokuavaju da se prijateljski drugom svetu u kome nema telesnih mana i u kome ima svega to zaele i da u tom drugom svetu niko ne ivi u bedi. Sopstvena posmatranja ih dovode do zakljuka da su se rnrtvi vratili i da su za njih iz svoga udesnog sveta doneli kargo, skupocena dobra. Tako nastaju kargo-kultovi.

Klasini kargo-kult
Hebridi se nalaze u Tihom okeanu i njima pripada osamde-set ostrva, Jedno od najmanjih je Tana koje je dugo samo pedesetkilometara, ali ima 11000 staoovnika ijedan aktivni vulkan. Literafrura navodi sa tog ostrvajedan upravo klasian sluaj kargo-kulta koji tamo i danas postoji. Biloje to u maju 1941. godine kada su se uroenid naglo povukli iz svojih sela u dunglu. Misionari adventista i presbiterijanaca, koji su ostrvljane prevodili u hrianstvo, nali su se pred zagonetkom. taje tako naglo ulo u te Ijude? Polako se saznalo da se na delu ostrva pojavio "Don Fi-um" i najavio novi svet u kome niko vie ne mora da radi, jer e kargo biti deljen u ogromnim kolicinacaa. Do danas nije moglo da se razjasni koje bio taj Don Frum i da li se iza njega skrivalo neko zivo bie. Da li se kod ove sumnjive pojave radilo samo o glasini? Glasine se, u svakom sluCaju, kod "primitivnih" prihvataju zdravo za gotovo isto kao i u naem, navodno prosveenom, svetu. Svejedno da U pravi ili izmisjen, taj Don Frum rasturio je drutvenu etrukturu roalog ostrva Tana. Ostrvljani su u oekiva-nju obeanog karga noima igrali u divljoj ekstazi, napijali su se i poklanjali sve to su imaUJerje trebalo da dobiju mnogo lepe stvari. Zatojo raditi, pitali su se, kada e Don Frum uskoro da ih usrei! Kada su se pojavili australijski hidrokrilni amci i na kraju jedan ameriki nosa aviona, oduevljenju na Tani nije bilo kraja. U to vreme su se pronosile prie da Don Frum ima tri sina: Isaka, Jakova i Lastuana (od last one, poslednji). Po osti-vu su stvarno tumarala tri osti-vljanina u dugim odorama kao "proroci" Dona Fruma i obeavala kargo koji treba da stigne. Kada su se, zatim, Amerikanci iskrcali na Tanu situacija sejo vie iskomplikovala. Ostrvljaiii su ugledali vojnike koji su, kao i oni sami, imali tarnnu boju koe. Bioje to za njih neoborivi dokaz da kargo ni u kom sluaju ne pripada samo belcima. Amerikanci su pokla-njali mnotvo kargoa uroenicima: vakau gumu, okoladu, konzerve, noeve, igrake, sve to jedna takva bogata okupaciona sila ima u prtljaniku. Uroenici su prihvatali ovu robu kao stvar samu po sebi razumljivu, jer im je obeana i zato to im taj kargo pripada. Sada su znali da su "njihov Bog" Don Frum i njegovi proroci bili u pravu. Meutim, nisu bili zadovoljni. Mislili su to se tie koliine robe kojaje iskrcana sa ratnog broda - daje, u stvari, premalo karga za njih, naroito zato toje izgledalo da svetbelaca raspolae neizmer-nim koliinama robe. Sve ono to su velike ptice, transportni avioni, istovarali na improvizovanim aerodromima uinilo ihjejo pohlepmjim. Hteli su da imaju i takve avione kako bi kargo - blagoslov i Djima stigao s neba.

U fazi tog orijastinog oekivanja blagostanja koje e doi ostrvlja-nin Neloiagje objavio daje on ponovo roeni Don Frum i istovre-meno predodreeni kralj SAD i Tane. Neloiag je naterao svoje zimljake da na platou Ikelan izgrade pistu da bi kargo ubudue n-ogao da im stigne direktno sa neba. lako tako blizu srei, ostrvljani su, za svaki sluaj, tetovirali na svojoj tamnoj koi slova USA, jer su bili ubeeni da e kargo stii do njih samo pod tim arobnim znakom.

Odakle smo uzeli sopstvene uzore

Odakle smo mi sami preuzeli uzore za nae kultne predmete, na -'kultni nakit, kultnu odeu? Koji prastari model je sluio za krunu, koji za biskupsku palicu? Od koga se videlo da se odreene radnje mogu izvravati samo u odei kojaje protokolarno utvrena? ta imitiramo kada se u litiji na Braanevo ulicama nosi "nebo"? Zato se u oltaru zatvara "svetinja"? Odakle potiu uzori za anele sa krilima i sveta svetla koja zrae? Odakle su stanovnici Zemlje preuzeli nerazumljive predstave kao to su one o Spasovdanu? Da li smo sami pronali "bezgreno zaee", "praotaki greh", "spase-nje", miropotnazanj e? Bavljenje kultovima nastalim u naem veku, ponaanjem Ijudi iz kamenog doba sadanjice, stvara neku vrstu ogledala u kome emo se sami ogledati. Poreklo i razvoj kargo kulta i drugih kultova stvaraju nam ansu za pogled u nau sopstvenu prolost. 1 mi emo morati da se pitamo o poecima i o uzrocima naih religijskih svetova. Ko su bili nai uzori i uitelji?

Amerikanci kao vesnici Bogova

To prolee 1945. godine Amerikanci su na Novoj Gvineji pretvorili oblast oko Holandije u bazu. Privremenoje tamo bilo stacioni-rano 400000 vojnika. Avioni su neprestano sletali i donosili rezerve za rat na Pacifiku. Domoroci, veinom Papuanci, posmatrali su sumnjiavo i bez razumevanja ta se dogaa. Oni nisu imali pojma o svetskoj politici, o razarajuem ratu na celoj Zemljinoj kugli. Njihov svet bio je bun! Stranci koji su preko noi upali u njihov svet izgledali su neizmer-m bogati i poklanjali su kargo u velikim koliinama. Meutim, te velike, neobine ptice su nestale put neba bi-zo, kao to su se i pojavile. Osti-vljani su se povukli u sebe. ta su pogreno raadili? ako lako navikmiti na blagodeti kargoa nerado su se odvikavali od ; :klona dobijenih bez muke. Na kraju doli su do zakljuka da bi morali da imitiraju strance dabi ponovo doli do kargoa. Na naputenim plaama izgradili su sa materijalom iz ipraja ogromne s'orske npe" u kojima su eleli da uskladite eventualni kargo. Od ;lame i drveta sklepani su avioni po uzoru na amerike maine. Takoe, nije trebalo da nedostaju ni "poljske bolnice" koje su videli.: stavljeni su i "lekari" i "bolniarke". Mladi uroenici su se trimovali sjnom drilu. Holandski inovnici na osti-vu posmatrali su sa '-izumevanjem ove ludosti i smejali se. No, uskoro je usledilo ' renjenje. Kargo nije punio upe. Ponovo je bilo onako ka-ve amerikih vesnika bogova. Ostalaje samo nada da e --;neracije moi da uestvuju u bogatom kargo - blagoslovu, vredno rade ono to su svakodnevno gledali Deje sujeverje? Verovati u to bila bi lana nadmenost iz koje potiskujemo ono to namje neraznmljivo. "Najvei broj i najgora zla kojeje uinio ovek oveku potekla su iz vrstog uverenja, u isprav-nost pogrenih ubeenja", konstatovao je Bertrand Rasel. Stalno previdamo da su "nae" religije u sutini nastale na slian nain. Smatram iluzijom da se zapadne religije izvode iz boje rei, iz bojeg uzora. Izmeu naih religioznih predstava i oblika ponaa-nja i ka.rgokultova postoji razlika u biti, medutim, samo u masi vernika i hiljadama godina prohujalog vremena kada su utvreni asovi rodenja religija. Ali milioni vernika i veliko vremensko rastojanje ne govore nita o tome da li je na poetku postojala neka zabluda, neko nerazumevanje tehnike. Prorok Starog zaveta Jezekilj detaljno i tano je opisivao "gospodina" koji je sa velikom bukom na

njegove oi sleteo na Zemlju u "kolima" sa "krilima" i "tokovima". Jedino vremensko rastojanje omoguava da se ovaj dogadaj primi kao "boja manifestacija".

B i s e r i iz kruga Kargo-kulta

Moj prijatelj Ulrih Dopatka,bibliotekar Univerzitetske bibIioteke u Cirihu, sakupljao je, odvajao i arhivirao kargo-kultove iz vremena velikih otkria, kada su se odigravale konfrontacije kultu-ra. Dopatka, kojijo radi na svojoj knjizi, dozvolio mije da unapred preuzmem nekoliko pria, bisera prolosti, abonbo na sadanjosti. 16. oktobra 1978. godine BBC iz Londonaje emitovao u dokumen-tarnoj seriji PANORAMA film o poletanju rakete u Zahii u Africi. Kameraje pokazala grupu Crnaca koji su sa uenjem gledali ovaj dogadaj. Tuma ih je pitao kakav utisak na njih ostavlja lansiranje rakete. Jedan Crnac je odgovorio: "To su nai moni prijatelji koji alju vatru u nebo!" Moralo bi se jo jednom otii tamo da bi se konstatovalo da li se razvio raketni kult. Kad su etnolozi prvi put helikopterom posetili pleme Taadaja na Filipinima, jedna starica je sakrila lice i bacila se na tle. Njena plemenska braa su se iudavala ovom nebeskom udovitu sa sigurne udaljenosti. Posle opreznih priprema naunici su prover-covali magnetofon u peinujedne porodice Taadaja da bi takorei na izvoru zapisali reakcije. Na "ovoj stvari koja krade glas" ostale su rei strahopotovanja i uenja pred "velikom pticom" koja im je donela kargo, velike poklone. Ponadali su se da e stalno dobijati fine, strane poklone samo ako budu dobri sa stanovnicima "velike ptice". Taadaji sujemd za pravilo da su oni koji su iznenaeni u svom primitivnom svetu ispunjeni radoznalou i strahom i da pokuava-ju da njima stranu tehnologiju objasne pojmovima iz poznate ivotne okoline. Analogno tome, kod Indijanacaje od prvelarekue parae lokomotive postao "vatreni konj", a telegrafski vod du elez-nike pruge "ica koja peva." esto su pripadnici primitivnih naroda pokuavali da imitiraju tehnike konstrukdje. Takoje Frenk Harli konatatovao, za vreine njegove ekspedicije u Novu Gvineju dvade-setih godina, da su uroenici sela Kajmari ubrzo po njegovom dolasku pojednostavljeno imitirali njegov hidroavion kojimje doao i da su ga poklanjali deci kao igraku. Venecuelski etnolog, gospoda L. Barcelo, izvetava o markantnom sluaju modernog nastajanja mita. Onaje ispitivala indijansko ple-me Pemon u venecuelskoj oblasti Gran Sabana. Prema predanjima Pamona, njimaje doneo kult Bog Hirikavaji koji je posle boravka na Zemlji odleteo zvezdama, ali je eleo da se jednorn vrati. U svojim istraivanjima gospoa Barcelo je otkrila i novije crtee na steni Pemon-Indijanaca. Ono toje videla vrlojuje iznenadilo: Indijanci su u nebesku oblast svoga boga Hirikavaji uci-tali neki strani objekat koji nije postojao na ranijim slikama na steni. Naunica je pitala v-hovnog svet.enika Pemona, a ovaj je odgovorio, kao da se to samo po sebi razumc: "To su Rusi!" Kako to? Gospoda Barcelo dolaje na trag ovoj nerazumljivoj stvari. Neki lan plemena uoje da su Rusi izbaciH u vasionu "nebesko vozilo" satelit. Vest se proirila okolo. f'emoni su bili ubeeni u to da rnogu "preko Rusa" da poalju vest svom starorn Bogu Hirikavajiju. Doneli su brzu odluku datri pisme-na coveka iz plemena napiu pismo Rusima i da ga daju jednom misionaru na dalji postupak. Ovo pismo je odtampano u jednom malom misionarskom listu i postaloje moda najrei dokument' o ponaanju primitivnih naroda prema stranoj tehnici:

"Vrlo potovani Rusi, Dali biste nam, molimovas, uinili uslugu da ovo pismo poaljete mome pobratimu Hirikavajiju kojije pre nekoliko godina otiao na jednu od onih zvezda koje su blizu Mesecu. Dragi pobratime PIirikavaji, aljem n ovo pismo uz pomo Rusa da ti dam vesti od tvojih roaka i da ti kaem da nam od tvog odlaska ide loe i da mnogo patimo. Ranije Indijanci nisu umirali i bili smo brojni, ali danas nas je malo, jer nas Kanaroaji (belci) ubijaju. Poalji nam par dobrih puaka, ne onih koje dolaze iz Brazila, nego one iz Uaranapia od kojih se zemlja ti-ese. Tako emo unititi Karamaje i odstreliti ptice i divija. Kako si ti tanio gore? Mi ovde imamo mnogo katara, mnogo p"o'iiva, mnugo muva koje ujedaju i koje nam ne daju da spavamo. Dragi pobratime, moramo mnogo toga da preivljavamo, jer se niko ne brine za nas. Neka bude hvala misionai-ima koji nam govore da posle ovog ivota postoji neki drugi, bolji ivot za nas, u kome emo uivati ako budemo dobri. Inae, ne znam ta od nas treba da bude. Da li vi gore nosite odela ili jo idete u keceljicama? Poalji nam komad crvenog platna. Takoe bih hteo da znam kako si otiao na one zvezde, jer ma koliko razmiljao o tome, nita mi ne pada na pamet. Moda si odleteo na nekom orlu leinaru? Danas nam obeavaju Rusi da se uskoro moe tamo leteti. Najboljeje da ti sie ovamo i da im kazfe kako si odleteo da oni ne bi sa time toliko razbijali glavu. Ukoliko ovo pismo ne razume vie, jerje na pan-skom, aljem ti ovih par rei na indijanskom: Chiricavai achike non pona adombaton piak! (Hirikavaji, doi dole, na zemlju, kui kod tvojih roaka. Toje sve. Dovienja! Tvoj pobratim Uaipajuri"

Istorijske konfrontacije kulture

Pozdravili su nas kao da smo doli sa neba", napisaoje Kristifor Kolumbo (1451 -1506) u svom brodskom dnevniku posle iskrcavanja na jednom Bahamskom ostrvu. Ovaj nedvosmisleni nesporazum bestidno su iskoristili njegovi panski sledbenici, Hernandi Kortez (1485 - 1547) i Francisko Pizaro (1478 - 1541). Njima je pomogla vera Acteka i Inka, koja je upravo za vreme dolaska osvajaa obeavala ponovni povratak Bogova Kecalkoatla i Ticia Virakoha. Uroenici sa Tahitija su smatrali svetskog moreplovca i pronala-zaa Demsa Kuka (1728 - 1779) za njihovog Boga Rongoa, koji im se ponovo vratio, a kojije, prema legendi napustio njihovo ostivo na jednoj "lai od oblaka". Indijanci iz Virdinije, priredili su moreplov-cu Valteru Raliju (1552 - 1618), koji je po nalogu svoje kraljice Elizabete 1 traio Eldorado iz prie, trijumfalni doek, a i Pedro Alvares Kabral (1468 - 1526), koji je za portugalskog kralja otkrio Brazil i uzeo ga u posed, jedva se spasao od podanikih poklonjenja uroenika. Ovaj se entuzijazam nije odnosio na surove osvajae, njih su prosto smatrali bogovima koji se vraaju kui.

Prilikom iskrcavanja na Haili Kolumbo je bio pretrpan poklonima od strane uroenika Ponovo smo u sadanjosti. Kada je Hans Bertram pisao i priao svojim avanturistikim letovima nije izostavio priu koja opisuje su mu jedne obine pilotske naoari - kabinaje bila svojevreno otvorena - spasle ivot u Australiji. Aborgiini, starosedeoci, u napali njega i njegovog pratioca samo zato to su sa crtea nama ve poznavali likove sline pilotima, koji su predstavljeni monim debelim naoarima. To su bili njihovi Bogovi. "Jedanput

Svetskom moreplovcu Dejmsu Kuku urodenici sa Havaja su se podaniki bacali pred noge u ivotu sam smeo da izgledam kao bog, a to mi je spaslo ivot od Ijutitih Aborigina!" priaoje Hanc Bertram. Na bozji svet ne asociraju samo lica nego i predmeti. Stvari koje su ostale od belih osvajaa uroenici su uvaavali skoro kao kullnc objekte. Fransis Drejk (1540 - 1596), koji je svojiin putovanjima korisnim za kiuuu ilubiu 1580. goine plemiku tit.ulu, doveo je 1579. godine kalifornijsku obalu u engleski posed. Za proglaenje svojine postavio je - privrcenu na jakom stubn - mesinganu plou na kojoj je bio izgraviran novi od est penija sa likom kraljice Elizabete I. Stub i mesingana ploa su postali centar za religiozne 'finale urodenika. Slino se desilo 1565. godine u Floridi. Tamoje francuski kapetan an Ribo, radi obeleavanja poseda, podigao stub i ukrasio ga grbom. Godinama kasnije dosaoje na Lo mesto njegov zemljak Landonie i naao stub okien vencima i okruen rtvama, a on sam je bio pretrpan pokloninia. Isto tako se u celoj Africi - svuda gde su Porfrugalci i panci markirali granice dravnim simbolima ili ih saino obeieili obojenim st.uboviina - nalaze kultna mesta u znaku seaiija na pivu pojavu tajanstvenog belog ovekaNaini oboavanja su katkad i komini. Nedodirnuti tehnikom uroenici ne znaju dalije nekasprava koja se kree ivo bie ili nije. Kada je dvadesctih godina Frenk Harli p.i'eduzeo svoju

ekspcdiciju u papuarske oblasti Nove Gvineje saznaoje da m-ocnici smatraju ne Raino njega saniog za boansko bie, ve da i njegov hidroavion oboavaju kao neto "boansko'. Svako vee su se pojavljivali sa zaklanom svinjom, rtvom za hidroavion. Da bi se stvorio kult nije bio potreban ni dn'ektan dodir sa nekom osobom. Neka pozitivna vest o inerama pi-edsednika SAD Lindona B. Donsona prodrla je 1964. godine do pacifikog ostrva NjuiIanover. Nita se nije znalo, osiin daje to neko dubro delo, meutim, od togaje nastaia prava predstava. Osti-vljani su proirili glas daje taj daleki predscdnik odlian vladar i gospodin koji voli Ijude. a ije bi i-posobnosti mogao da pobolja i njihov skromni doprinos. Kao epsdeinija irio se od sela do sela k'ult Donsona. U martu 1965-godine, poglavice koje su vodile glavnu re u Donsonovoin kultu, donele su u misionarsku stanicu nekoliko dakova sa zlatnim nov-ceni - za to su hteli da kupe predsednika! Svestenici su poslali kui osti-\'ljane sa dakovima objasnivi im da se predsednik Donson ne njee kupiti. Svejedno, kult Dzonsona ima jo i danas svoje tihe, i't'-ajne pristalice. ak se i princ Filip, vojvoda od Edinburga, suprug engleske kraijice nioe radovati jednom kultu: pleme lounhanas na ostrvu'Tana proglasilo ga je za svoga Boga. Najvea zelja uroenika

j.e da "Bog Filip" ivi sa njima, a da bi u svako doba mogao da im sie sa neba napravijenaje pista za sletanje njegovog nebeskogvozila. Za njegovo eventualno pojavljivanje stalno se dre tri mlade devojke u pripravnosti. Trebalo bi biti Bog. Istraziva ponaanja profesor Ireneus Ajbl - Ajbesfeld, rukovodi-!ac grupe za psihologijn ponaanja na Maks Plankovom institutu u Bavarskom mestu Zevizen i ef katedre u Minhenu, posmatrao je nastajanje modernog kulta u Zapadnoj Novoj Gvineji. Tamoje, na severnim ograncima centralnog planinskog lanca, iveo narod Me-ka. On odavno veruje daje njihov praotac Jelini nekada sa "bukom i grmljavinom!" izronio iz planine, leteo kroz vazduh i stvorio Ijudski rod i Inljni svet. Kada su belci sleteli avionima ponovilo se ono to se deavalo i kod drugih primitivnih naroda: narod Mekaje hitnu potrebu zajednom pistom da bi se njihovim duhovimaa prilika da ih posete. Ajb - Ajbesfeld kae: "Pistaje za njih bila mesto pojavejedne nove kulture sa kojoin su se povezivali religiozno ponavljanje stvaranja i eljena dobra."

Gde se duh vara u "duhu"!

"Put za shvatanje realnosti poploan je zabludama, a najvee zablude uvlae sejezikim etiketiranjem. Etnolozi, preuzevi to od primitivnih naroda rado oznaavaju bele osvajae koji se iznenada ""pojavljuju - "duhovima". Kao duhovi u narodnom verovanju postoje . - novata bia koja ive u planinama, jezerima, umama i stepama. Njima se pripisuje natprirodna sila u odstranjivanju bolesti i kata-strofa. Duhovi su povezani sa sujeverjem. Tamo gde se neto strano desi ili pojavi - prisutni su duhovi. Ako se desi neto nesvakidanje wek se pojavljuju opisi koji, zbog nedostatka tanih pojmova, ispa-daju nerazumljivi. U poetku nisu bili mogui jezikoanalitiki razgovori sa prastanovnicima, jer nije bilo tumaa koji bi uneli jasnou. Da su oni bili prisutni pokazalo bi se da su "primitivci" opisali kao duhove strance koji su se tako naglo pojavili samo zato to im je bilo nemogzie smisaono opisivanje i imenovanje neke iznenadne pojave. Zbog toga mi se ne dopadaju uroeniki opisi prvih doljaka u kojima su belci okarakterisani kao duhovi. Oni koje su domoroci videli bili su daleko od toga da budu "duhovi", a ratni brodovi i avioni bili su sve drugo, samo ne "sprave" duhova. Primi-tivni narodi su nazvali te "pojave" tako jedino zbog toga to su im sama deavanja bila nerazumljiva. Ako su u strunoj literaturi duhovi prikazani kao aveti, onda sasvim realne linosti postaju privienja, a tehniki ureaji mrani prirodni fenomeni. Svet duhova izdrava sve to mu se pripie! Skoro sam proitao kod Getea ' jednu reenicu koju je on izdiktirao svome sekretaru Ekermanu: "Stara istinaje u pravu da mi, u sutini, imamo oi i ui samo za ono to poznajemo." Prastanovnici nisu imali oi i uiJer nisu poznavali predstavnike tudeg sveta. Diplomata i pesnik Ervin Vikert opisuje u svom romanu "Na-puteni hram", koji se pojavio 1985. godine, istoriju genijalnog hajdelberkog matematiara kojije pronaao vremensku formulu i sa njom se vratio u trei vek u Italiju. iveoje sa bogovima da bi na kraju sam ostao u naputenom hramu na stubu... Ovo je prijatna klackalica izmeu prolosti i sadanjosti. Lik koji se esto pojavljuje u nauno-fantastinoj literaturije putnikkroz vreme: veliki profesor koji pronalazi vremensku mainu i pomou nje putuje kroz genera-cije u prolost. Pojavljuje se materijalizovan na zaprepae-nje sekretarica i efova u dananjim biroima, ne govori na jezik, okree se, gleda na kalendar i saznaje daje upao u pogreno vreme. Pitanje za kviz bi bilo: da li su sekretarice i efovi posmatrali tog oveka iz budunosti kao "duha"? Da! Znai, bilo bi pravilno rei da se on pojavio kao duh, a ne daje bio duh, jer u nauno-fantastinoj verziji on je telesno zaista bio tu. Ja nisam NLO-apologeta, ali bih hteo neto da ispravim. Sveznajui su sloni u tome da, prvo, ne postoje NLO, drugo, da oni u najboljem sluaju moraju biti ulna obmana ili, tree, ak

"avetinjska" pojava. Ukoliko, ipak, (ko zna?) postoje NLO njihove posade e se isto tako zabavljati sa nama kao to se superpametnjakovii zabavljaju kargo-kultovima. Ja ne piem disertaciju koja se mora dopasti mome mentom. Ne vodim kargo-kult i sline kultove u tom pravcu gde se defakto moe govoriti o "duhovima" (precima!), kada su prastanovnici istom rei nazvali Ijudske likove, kada su vanzemaljci postali inicijatorima kultova. Meni je jasno da oko tih kultova ima mnogo zagonetki, da su se tu nali i prirodni fenomeni koje su Ijudi pogreno razumeli. Nisu mi dovoljna pojednostavljena tumaenja, jer ona ne uzimaju u obzir vanzemaljski elemenat, realnu posetu nebeskih bia kojom su jednom davno, nai preci bili poastvovani. Sve se u objanjenjima moe prihvatiti ukoliko se i ovaj aspekt uklopi u razmiljanja

naucna fantastika smatra, daje ovako moglo bit

Irongali
'prastanovnitvo Salomonskih osti-va u Tihom okeanu Cuva ~ zamreni mit stvaranja sveta u kome nastupa centralna figT-ira koja se ne moe dovesti u vezu ni sa duhovima ni sa neim zema-Ijskirn. Ova figura se zvala Irongali, to bi u prevodu znailo: onaj to odozgo gleda na sve. Ovaj mit opisuje Irongalija kao hie kojeje stalno ivelo u vazduhu i kome nije bilo potrebno tle. Boravioje tamo i danju i non, a svoje "otpatke" izbacivaoje u more, iveoje sam i samo s vremena na vreme

zaustavljao se iznad mora da bi mahao stopahma. Na kraju Irongali je stvorio drvee, plodove, ivotinje i Ijude. Kod njega je sve tako arobno, kao u arobnom cirkusu "Ronkali", koji je veliko i malo ostavljao u udu. Mitovi nisu nastali sluajno. Pre sto i vie godina nije bilo leteeg belca koji je mogao da lebdi iznad Tihog okeana, kome nije bilo potrebno tlo pod nogama, a duhovi ne proizvode otpake, koje je trebalo, zagaujui ovekovu okolinu, izbacivati u more. Ko paljivo slua, posmatra, saznae kakvu su finu razliku "primitivci" uoavali izmedu duhova i realnih bia. Da su oni "duhovima" dali lepe ene i da je dolo do polnog odnosa, onda to stvarno ne bi bilo nikakvo avetinjsko delanje.

ta je pisao Berozus
Dok je Aleksandar Veliki jo vladao Vavilonom, tamo je iveo -"neto oko 350. godine pre nae ere - svetenik Merodaha Bero-zus. Prema vavilonskim svedocanstvima Berozus je napisao na grkomjeziku istorijsko delo utri toma (Vabilonika): prvaknjiga se bavila astronomijom i stvaranjem sveta, druga je govorila o deset prakraljeva pre potopa i 86 kraljeva koji su sledili iza njega; trea knjigaje Sista istorija kojaje dopirala do Aleksandra. Vabilonikaje sauvana u fragmentima, Licijus Seneka ju je citirao, a Flavijus Jozefus, Hristov savremenik, ubrajaoje Berozusa u najvee nauni-ke prolosti. Razume se da su Merodahovom sveteniku za njegovo delo stajali na raspolaganju dokumenti iz ranih vekova, od kojih postoje jo samo delovi, jer su sve velike biblioteke sveta - u Vavilo

Vavilonski prikaz Oanesa 2000 godina stariji od svetenika Berouzsa U, Pergamonu, Jerusalimu , Aleksandriji i Rimu unitene. Pozivajui se na jedno mnogo starije predanje Berozus je napisao: "Prve godine se iz Eritrejskog mora (danas Arapsko more, EfD), gde se ono granii saVavilonom, pojavilojedno razumom nadareno ivo bie imenom Oanes, Imaloje riblje telo. Meutim, ispod riblje glave izraslaje dmga, Ijudska glava, zatim, Ijudska stopala izrasla iz repa i Ijudski glas. Njegova slika je sauvana do danas. Ovo bie se preko dana povezivalo sa Ijudima, ne uzimajui hranu, predavalo im znanja iz nauke i iz mnogih umetnosti i uilo ih pismenosti, po-ducavalo ihjekako se gi'ade gradovi i hramovi, kako se uvode zakoni i premerava zemlja, pokazivalo imje sejanje i etvu plodova i uopte sve to spada u zadovoljavanje svakodnevnih ivotnih potreba. Od toga vremena nita nije pronaeno to prevazilazi ovo. Medutim, Oanesje napisao i knjigu o nastajanju i obrazovanju drava i predao je Ijudima."

Gdeje ovo znaajno i ozbiljno izlaganje svrstano od strane malo-brojnih naunika koji se uopte time bave? Pod BAJKE! Berozus, veliki naunik svoga vremena, diskvalifikovanje, zato to se njegov izvetaj ne moe staviti pod istu kapu sa takozvanim naunim saznanjima! Stari pisci, koji potvruju Berozusa, svrstavaju se sa njim u pisce bajki. Namerno se zaboravlja da se u svetoj knjizi Parsa, u Avesti, pod imenom Ima takoe pojavljuje tajanstveni uitelj iz mora koji po-duava Ijude, Kod Feniana se bie istog porekla i sposobnosti naziva Taut, a u staroj Kini, iz vremena cara Fuk-hia ostaloje predanje da se iz vode Meng-hoa "pojavilo udovite sa konjskim telom i zmaje-vom glavom koje je na leima imalo tablu sa slovnim znacima". Oanesa, Imu, Tauta i bie iz Kine ne bi nam trebalo podmetati kao "duhove". Oni nemaju "znanja iz nauke i pismenosti", takoe su nesposobni da poduavaju kako se grade "gradovi i hramovi", kako se "uvode zakoni i premerava zemlja". Duhovi nemaju obiaj "da piu knjigu i daje daju oveanstvu". U drugom veku posle Hrista iveo je naunik koji je svojim kolegama na kraju drugog milenijuma u "spomenaru napisao neto to je vredno razmiljanja. Toje bio filozof, retoriar i sofista Lucije Apulej koji je iveo u vreme cara Marka Aurelija (161 - 180. nase ere). Apulej je mnogo putovao, studirao je u Kartagini i Rimu, poznavaoje egipatske svetenike i hramove i imaoje pristup starim predanjima naroda na Nilu. Onje vidovito napisao u svojim "Meta-morfozama": "Doi e vrerne kada e izgledati da su Egipani uzalud bogobo-jaljivo i revnosno sluili boanstva, jer e se boanstva vratiti sa Zemlje na nebo, i Egipat e biti naputen ... 0, Egiptu! Egiptu! Od tvog znanja ostae samo bajke koje e kasnijim pokolenjima da izgledaju neverovatne."

Rezime

Ovim razmatranjem kultova, prevashodno kargo-kulta, hteo sam " da naglasim: - da se novi kultovi (i religije) raaju iz konfrontacije sa nerazumljivom tehnikom, - da pripadnici niih kultura oboavaju predmete viih kultura kao "boanske objekte", - da pripadnici niih kultura pokuavaju da na sebe skrenu panju, - da esto veruju da su tehnike sprave iva bie, - da imitiraju radnje i ureaje nerazumljivih stranaca. Prapoeci mnogih kultova ne moraju se traiti tapom u magli. Kargo-kultovi su nastali u naem veku, a kultovi velikih osvajaa i moreplovaca u istorijski sagledivim, utvrenim vremenima. Iz svih verifikacija je poznato zato su i kako inicirani kultovi. Zar se ovaj nain ponaanja analogijom ne moe preneti i na narode praistorij-ske epohe, tim pre sto mnogi od njih poseduju obeleja kargo-kultova? Treba se zapitati taje podstaklo narode iz prolosti da stvore kultne objekte koje su oboavali. U svojim mitovima pokuavali su da opiu naine delovanja nerazumljivih tehnikih ureaja. Kakvi su bili originali, ta su, zapravo, videla primitivna plemena pre mnogo vekova? Znamo da su htela da privuku neiju panju, ali se pitamo - iju? Koje nebeske rezidencije su bile uzori zagraenje hramova na Zemlji? Koje napravio planove za oivo-tvo-renje dvorova sa neba? iju panju su hteli da privuku drevni graditelji kada su u tle urezivali gigantske crtee koji se mogu videti i sagledati u celinijedino sa velike visine, iz vazduha?.Kome su slali signale i ta su eleli da saopte? Postoje etiri alternative: - Kultovi i religije su nastali iz fantazije, iz neshvatljivog "duha", kao eljeno milenje podstaknuto prirodnim fenomenima. - Narodi, plemena su se ve pre mnogo hiljada godina susreli sa Ijudima vie razvijenih kultura (civilizacija) - na nain preisto-rijskog nastajanja kargo-kulta.

- Pre mnogo hiljada godina postojala je jedna zemaljska tehnika civilizacija koja je uticala na primitivnije ivotne uslove. - Oboavani i kopirani "bogovi" bili su vanzemaljci. U naehije svaka od ovih vai-ijanata mogua. Meutim, prve dve se mogu iskljuiti za mnoge kultove, ne za sve. To dokazuju fundi-rane istorijske studije, to potkrepljuju besprekorna predanja. Ceo svet zna da ni gospodari Inka, ni Julije Cezar, niti Sokrat, ni stari persijski kraljevi nisu uopte znali za avione, a kamoli za vasionske brodove. Meutim, mitovi, predanja i istorijske knjige iz starih vremena pricaju o leteim bogovima, o nastojanju predaka da se izjednae sa leteim biima. Istovremeno se tvrdi da au ih nebeski uitelji poduavali ivotno vanim stvarima. To sve drugi stari narodi nisu mogli da sagledajujer sami nisu imali pojma o predanju. Trea alternativa se sme iskljuiti za mnoge sluajeve kultova - opet ne za sve! U istorijskjm delima se na nalazi nita o tehniki visoko razvijcniin civilizacijama u dalekoj prolosti - sa izuzetkom legcnde o Allantidi. Meutim, da je Atlantida postojala, onda bi se ona morala svrstati pod etvi-fru alternativu, poto sn Atlantidu stvorili po legendi, bogovi koji su njome vladali. Konano, predanja izriito ne govore o zemaljskim biima, o Ijudima koji su posetili rane stanovnike Zemlje, nego samo o nebeskim prilikamakoje su dolazile sa neba ili iz velike daljine. Meutim, kao kod kargo-kultova, Ijudi poseuju Ijude, uroenici u nisko razvijenim kulturnim prostorima konano primeuju da su bia koja su uvaavana kao bogovi ipak Ijudi. Tome doprinose nastojanja dananjih istraivaca, koji brzo i vredno izuavajujezike, da bi mogli da kau iz koje zemlje potiu ili da e s vremena na vreme da se vrate da bi zavrili svoje poslove. Ako se uzme u obzir injenica koliko se ezne za njima, po mome saznanju, nee se ni bog Inka Virakoha ni njegov kolega iz plemena Maja Kecalkoatl vratiti na svoja "mesta zloina", a i letea visoan-stva, "straari neba" iz izvetaja Henoha, nestali su zauvek. Za mene ostaje - jasno! - samo etvrti predlog i samo o njemu se moe diskutovati osim ako se ima tuna hrabrost da se s'vi hroniari iz starih vremena sa njihovim izvetajima igou kao laovi. Tada inje bilo novinskih agencija. Kako to da se u sri slau sva opisiva- nja? Ili su moda svi izvetai indoktrinirani na nekom nebeskom fakultetu? "Ko napusti izvesno a prati neizvesno, on gubi izvesno, a i neizve-sno je izgubljeno", kae se u staroindijskoj Veda, Narajana, Hitopadesa 1,205.

Krunski dokumenat Naca

Naa Zemlja takorei vrvi od ostataka imitiranih "neheskih rezidencija" i od "avetinjskih aerodroma". U ime svih bih hteo da govorim o klasinom, mnogo diskutovanom svedoanstvu na ravni NacaJuno od Lime u Peruu. ujem kako moji itaoci uzdiu: "Evo ga opet sa tim starim eirom!" Moji e se kritiari radosno ustremiti nato - to mi naj manje smeta -jer "kritiarje kokoka kojakokodae kad druge nose jaja!" (Dovanino Gvarei (1908-1968), otac Don Kamila). Ja neu - da li sam lud? - da dosaujem svojim itaocima, ali: u meuvremenuje sazrelo vreme zajedno razjanjenje. Pre 17 godina napisao sam u "Seanjima na budunost" na stra-nama 38. i 39: 'Ravnica Nace, kojaje duga 60 kilimetara- posmatrana iz vazdu-ha - nedvosmisleno nam govori o ideji aerodroma". Takoe sam se pitao: "Da li je netana pretpostavka da su linije poloene da bi se kazalo 'bogovima': sletite ovde! sveje pripremljeno onako kako ste to'vi' naredili! Moda graditelji tih geometrijskih figura nisu imali pojma ta rade. Moda su znali ta 'bogovima' treba za sletanje." Od objavljivanjate provokativne hipoteze u svim medijimaje o zagonet-noj pustinjskoj povrini u Peruu objavljeno toliko zastraujuih besmislica, podmetnuto mi je sijaset obznana. Svejedno gde

me pozovu na diskusiju - kao ispaljena iz pitolja - Naca se nae na tapetu. 1 uvek se ispostavi u prvom angaovanom razgovoni da diskutanti uopte ne znaju ta sam stvarno napisao. Ovo je upravo klasiCan sluaj kako rtvu odvesti u klanicu. Nisam nadaren za klanicu utoliko pre to sebe stavljam u bolji poloaj, jer poznajem stvari. Ne elim da izbegavam borbu. Hou da bez praznina predstavim ono toje nauci do sada palo na pamet u vezi sa zagonetkom Nace. Da bi ona i ubudue imala materijal za bajku posluiu se istim i-njenicama koje se ne nalaze u ravnici Nace. Poimo u osnovnu kolu! Ova, tako strasno osporavajua, stvar je urezana juno od Lime u tle peruanske pampe. Generacije i generacije su hodale ili se vozile, naj-manje 1500godina, preko ravnice Nace. Nikome ni-su upale u oi gravure na tlu, niti je neko vodio rauna o njima, sve dok 1939. godine doktor Pol Kosok, sa univerziteta Long Ajlend iz Njujorka, nije bukvalno otiao u vazduh. Kosokje preleteo pustinjsku povrinu iz-meu gradia Palpe i Na-ce u jednomotornom spoi-tskom avionu. Ispod sebeje video rastomrku uarenu zemlju i tamnu traku Pan amerikane, Karetere Intei-amerika-ne, kako se ovaj put zove na panskom. Razlog za Kosokov vazduni po-duhvat bio je jednosta-van: reano mu je da su na oko 60 kilometara du-goj pustinjskoj povrini markirane zanimljive li-nije. Mada je mnogo trazio, na zemlji nije mo

Pet najpoznatijih urezanih crtea u ravnici Naca

gao nita da otkrije. Iz vazduha je, meutim, jasno video svetle, trapezoidne povrine na tamnomrkoj pozadini. Leteo je pratei kao konac prave linije koje su kilometrima prelazile preko pravo-ugao-niku slinim pistama. Kosokova maina je prozujala iznad jedne perfektne, nenim linijaina nacrtane spirale. Nije li to izgledalo kao neki dinovski pauk? Spustioje dubinsko kormilo na 500 metara i njegova pretpostavka se potvrdila: to je zaista bio pauk koji je bio jasno ugreban u tle. Kosokje ostao zapanjen. Ugledaoje konture majmuna sa uvijenim repom, a zatim ribu, gutera i na kraju, na kosim stranama planine okrenutim prema nebu, jednu 30 metara visoku Ijudsku figuru i dva lica na zracima okruenim glavama. U stvari, doktor Kosok se bavio praenjem sistema za navodnja-vanje, kanalima i vodovodom Inka u njihovom toku Jer oni svakako Pogled na jednu od "pista" tipinih za Nacu.

Sedam uzanih linija, saslavni deojvdne fi.gu.re ne mogu naglo da nestanu. U svom traganju otkrio je najveu, najzagonetniju slikovnicu ovecanstva. Seajui se linija piste nekog aerodroma, ovaj istoriarje zatraio savete arheologa. To nisu mogle biti inustre aerodroma po njegovom miljenju, jer su aerodromi sa takvom markacijom nastali tek u naem. veku. Poelo je odgonetanje. Mislilo se na ostatke starih puteva Inka, ali se to objanjenje uskoro napustilo. Zato su postojali paralelni putevi koji su naglo poinjali i isto se tako naglo zavravali? Poto se u ravnici Naca veoma esto pojavljuju trapezi, dolo se ak na pomisao da se radi o simbolima neke vrste religije trigono-metrije. Meutim, u to se uopte ne uklapaju druge urezane figure, spirale i ivotinje. Nemaka matematiarka i geograf dr Marija Rajhe srelaje 1946. godine Amerikanca Kosoka. Crtei i malobrojne fotografije tako su fascinirali mladu naunicu da se prihvatila razjanjenja Naca-zago-netke. Gospoa Rajhe se naselila na hacijendi San Pablo, u blizini crtea na tlu. Poela je sistematski da premerava linije i figure. Zajedno sa Polom Kosokom obmvila je, tri godine kasnije, esej "Prastari crtei u pustinji Perua. Proteklo j e 40 godi na. Mariji su pomogle institucije i peruansko ratno vazduhoplovstvo: nju vie nije naputala fascinacija zagonetke Naca. Danas stanuje u Naci u hotelu "Turistas" u kome joj je peruanska vlada, kao znak priznanja za njen trud, stavila sobu na doivotno raspolaganje. Skoro 40 godina istraivanja u zaarenom, isuenom pampasu! Da lije ovaljudska zagonetka u meuvremenu razreena? U poetku je gospoa Rajhe smatrala reenjem "astronomski kalendar" ,jer u stvari dve od bezbrojnih uskih linija idu tano, kao prema kompasu, ka letnjoj i zimskoj solsticijskoj taki. Tada je naunica pretraila astronomsku slikovnicu,jer su neke od urezanih figura bile bliske slici zvezda. Danas se skromno govori o "maginim linijama".

U strunoj literaturi sam itao, a u televizijskim izvetajima video i uo da se kod ovih fenomena preteno radi o ugrebanim crteima ivotinja. Ovaj, nama sugerirani, utisak je apsolutno netaan! Pre svega se, naime, na povrini pustinje razaznaju piste, linije sline putevima, koje su iroke trideset, pedeset i vie metara, i duge preko

Sa panoramskog tornja na Panameriki turista vidi ovu panoramu sa linijama dvakilometra! Izmedu njih, pored njih, iznad njih, bezbrojne tanke, neke od njih do metar iroke linije, koje kao da su lenjirom izvuene, prekovie kilometara idu premavelikim "pistama" i ulivaju se u njih kao snop zrakova. A tada, o uda!, ove Unije se penju, ravne kao pod konac, na planinske strane ili, pak, po pet idu paralelno. Da bi se to mnotvo uinilo razumljivim da pomenemo da se neke od tih uzanih linija pod pravim uglom ukrtaju sa "pistama", a da se opet druge sjedinjuju pod otrim uglom. Sajednog breuljka, samo nekoliko metara udaljenog od autoputa Pan amerikana, pedeset linija se proteu prema severu, jugu i zapadu. Izmeu uzanih linija i "pista" nalaze se veliki trapezi dugaki do osam stotina rnetara. Linije razne irine prekrivaju vazduni snimak; izmedu njih se nalaze relativno male ugrebane slike riba, ptica, paukova, majmuna i Ijudi. to se tie dimenzija radi se, na primer, ojednoj prilino maloj ribi kojaje zapravo duga 25 metara, pauk ima samo 46, a majmun 50 metara. Samo kondor, koji je i najvea ptica Anda, iri svoja krila u irini od 110 metara, pri dnini tela od 120 metara. Jedna zagonetna ptica meri, sa svojim predimenzioniranim kljunom, ak 250 metara. Ove urezane slike iz Nace bile bi danasjedva vidljive da ih gospoa Rajhe sa svojim pomonicima metlama nije oslobodila od peska i kamenja. Linije i "piste" sn, meutim, tako snano urezane u tle, da se, i bez saradnje vrednih kolona istaa, ne mogu sa neba prevideti! Razliiti kvalitet linija i figura dozvoljava pretpostavku da su nastale u raziiim vremenima.

Slikovne zagonetke sa mnogim znacima pitanja

Kakve se sve pekulacije ne ubacuju u tu "najveu slikovnicu oveanstva"! Posle hipoteza gospoe Rajbe profesor Aldon Ma-zon bio je miljenja da ove figure "predstavljaju verovatno boanstva" i da su "bez sumnje napravljene za oi nebeskih boan-stava." Arheolog amater Dim Vudmen oiveo je diskusiju jednosta-vnim pitanjem: za ta bi Indijancima koristile te ogromne slike urezane u tle pustinje kad se one u svojoj ukupnosti mogu videti samo iz vazdnha!? Poto su se naunid sloili u tome daje plemeni-ma prc Inka vazduhoplovstvo bilo nepoznato, Dim Vudmen je konstatovao: "Poto naunici do sada nita ne znaju o leteim spra vama starih Peruanaca, ni u kom sluaju ne znai da ti Indijanci stvarno nisu mogli da lete!" Uh! Vudmen je to hteo tano da sazna. Ako ne avionima (ili vasion-skim brodovima) Indijanci su mogli da gledaju tu panoramn iz vazduha u balonu! Ovaj hobi-arheolog traio je obavetenje kod "Medunarodnogistraivackog drutva" u FIoridi. Jedan saradnik se setio brazilske marke za vazdunu potu iz 1944. godine, koja je prikazivala stari luft-balon. Toje bio balon kojije Portugalac Bar-tolomeo Louranko de Gusrnao u sedamnaestom veku pustio iznad Lisabona. Balonje imao oblik piramide koja stoji na svom vrhu. Kao toje ve reeno: Dim Vudmenje hteo da zna. Opremljen dolarima potrebnim za svoj hobi, naruioje da mu se saije od finog peruanskog pamuka trouglasti balon - 25 metar visok, 25 metara irok i zapremine 2250 kubnih metara. Krstio gaje KONDOR I. Na balonu je visila dva i po metra iroka ijedan i po metar visoka gondola, koju su ispleli Ajmara-Indijanci od lake trske na obali jezera Titikaka. Istraivacko drutvo je preuzelo trokove proizvodnje i isplatilo Indijancima za njihov rad itava 43 amerika dolara! U takvim uslovima moe se teiti jo jednom hobiju. Balon je ispitan blizu Kahuaija, nekadanje prestonice Naca-Indijanaca. U balonje dove-denajara sa vatre zapaljene pod njirn. Dim Vudmen i Dulijen Not uli su u gondolu. KONDOR 1 se podigao. Sa 130 metara visine polako se spustio na zemlju. Oba pilota su izala iz gondole, a balon je, osloboen Ijudskog tereta, skoio i Ijukajui se, lako kao deji balon, odleteo u visinu. Posle nekoliko kilometara KONDOR 1 se spustio negde na pustinjski plato. Ovaj Lst balona bez upravljanja dao je istraivaima iz Floride idejn; u Peruu skoro svakog dana sija sunce, a ravnica Naca se uari. Kako bi bilo kad bi sejedan crni balon od vrlo lakog materijala u tokn dana sam ugrejao? Moda su Inke sahranjivali svoje mrtve na taj "vazduasti" nain ili su svoje umrle gospodare slali u gondoli balona da odlete prema Suncu? Bilo kako bilo, Inke nazivaju "Sino-vima sunca". Da li su bili svetenici vere, da li su njihovi boji gospodari morali posle smrti da se vrate ka Suncu? Ma kako ovaj Vudmenov projekt bio zabavan i smeo, on ipak ima zna&yne zakoljice. Moe biti da su indijanski gospodari uivajui iz visine posmatrali ove urezane slike, moe, takoe, biti da se mogu pretpostaviti kraljevska vazduna sahranjivanja, ali se pitam: da li su za uzdizanje balona potrebne "piste"? Pre svega Dim Vudmen je, meutim, polazio od zablude da su gospodari Inka kao "Sinovi sunca" slati u nebo. Stvaraoci figura i linija kod Nace nisu, medutim, bili Inke! Oni su iveli pre Inka. Nema nikakvih svedoanstava za to da su se gospodari pre Inka smatrali "Sinovima sunca". Ovaj origi-nalni pokuaj se treba prihvatiti onakvim kakavje i bio, kao neuspeo start. Peruanski arheolozi su me ubedivali da se radi o "linijama za zemljoradnju". Sto mu gromova! U tom predelu ni travka ne raste. Istoni Nemac Zigfrid Vaksman misli da je u mnotvu linija razaznao "kulturni atlas istorije oveanstva".

Olimpijada u pampi
vrsto stojei nogama na zemlji, minhenski advokat za patente, GeorgA. fon Brojnig uinioje urezane slike reliktima Olim-pijade naroda pre Inka. Ravnicaje tako neto kao gigantski sportski teren, a indijanski trkai morali su da tre po linijama i figurama pre no to se popnu na pobedniko postolje. Televizijski profesor Hoimar fon Ditfurt pokuao je da ozbiljno podri ovu ideju. Kad trkai udu u krivinu u njoj bi se moralo nagomilati vie kamenja i peska nego na pravim linijama. Merenja su defakto pokazala u nekim krivinama ovakav rezultat. Medutim, ovo moe ozbiljnim da smatra neko ko taj predeo nikada nije video! Na ravnici Naca kia pada najvie pola sata godinje, tleje isueno i nita, ama ba nita ovde ne uspeva. Zato bi plemena pre Inka -to sveznajui profesor nije govorio - prireivali Olimpijadu na tom sasuenom platou? Na ovoj ravnici velikoj preko 1000 kvadratnih kilometara, izmakli bi i najotrijem oku, a gledaoci ih ak ne bi ni videlijer bi trkai bili veliine mrava! Nijedan Inka ne bi mogao da razazna - poto se to vidi samo iz vazduha - oko koje se figure sportista upravo kree. Konano, i mnoge figure lee koso na stra-nama planina. Da nisu moda sportisti imali sposobnost posetilaca vaara koji stoje zalepljeni na zidovima rotacionih vaarskih sprava? Gospoda fon Brojnig i Ditfurt treba brzo da zaborave ovu smenu Olimpijadu na ravnici Naca.

Sahrana astro kalendara gospoe Rajhe

Ostaje, u stvari, samo "astronomski kalendar gospoe Rajhe". Nauka se u najboljem maniru prihvatila te hipoteze, meutim, bilaje za to da neke Unije upuuju na odredene konstelacije zvezda, moda na Plejadu, na isteku godine. Derald S. Hokins, profesor astronomije na astrofizikoj opserva-toriji u Kembridu u dravi Masausets, otputovaoje sa saradnicima u Nacu. Ova istraivaka grupa imalaje u svom prtljagu najmoder-nije merne instrumente i kompjuter u ijoj memoriji su bile sve vazne zvezdane konstelacije i pozicije koje su se mogle videti iznad Nace u proteklih 6900 godina. Kompjutei' je brzo odgovorio na pitanja: gde su bile Plejade iznad Nace u prolee 3100. godine pre nae ere? Gde su bile u jesen iste godine? Posle dugotrajnih radova na premeravanju i ubacivanja rezultata kompjuter, upitali su elekronski mozak: koje linije pokazuju na zvezde izmedu 5000. godine pre nae ere i 1900. godine nae brojki koje je kompjuter odtampao bile su poraavajue'tezu gospoe Raj he. Profesor Hokins je kazao: "Ne, te linije upravljene ka zvezdama... sa razoaranjem smo morali da teoriju astronomskog kalendara". "_ prkos nedvosmislenom naunom razjanjenju stalno se pojave vrdnja daje dokazano da crtei na ravnid Nace odraavaju , i -3-r ogromni astronomski kalendar. Nesumnjivoje razoaravajue ngospou Mariju Rajhe da se njeno ivotno delo uniti kompjuterom. Medutim, ostaje njen epohalni uinak toje premerila i kate-aorizirala Nacu. Bez tih podataka profesor Hokins sa svojim timom ne bi mogao da obavi istraivanja. Traenje objanjenja za Nacu produava se i dalje. Antropolog profesor Viliam H. Izbel sa Dravnog univerziteta u Njujorkul3) rronaao je terapiju zapoljavanjem! Izbel je posmrtno reio sve probleme trita rada Indijanaca. Oni nisu, kae on, u prolim sroledma imali magacine za

zalihe gde bi uskladitavali poljopn-vredne proizvode. Zato je za vreme berietnih godina postojala opasnost da se stanovnifrvo prekomerno razmnoi i da gladuje kad dodu godine sa loom etvom. ta da se radi-pita se Izbel. "Reenje problema sastojalo se u tome da se interes stanovmtva odrz'i na ovim ceremonijalnim radovima koji troe dovoljno energije da bi se privredni vikovi redovno iscrpljivali." Bilo je potpuno beznaajno,

misli ovaj njujorki a]jivdija,jesu li Indijanci rezultate svoje tera-pije zapoljavanjem rnogli i sami da vide. To, upravo, nije nita prema stvaranju posla da bi se "na taj nain regulisao broj stanov-nika", Na tu se ideju moralo doi' Tom metodom mogli bi se potroiti i poljoprivredni vikovi u Evropskoj zajednici i SAD. Ostaje "samo" da se razmisli kakvo bi apsolutno besmisleno veliko gradilite tre-balo organizovati za mnoge generacije n svetu. U berietnim godi-nama skinulo bi se salo na taj nain, a radnici bi se tako izmoriii da bi im prola volja za pravljenjem dece. Nekada su svetenici Inka -to bilo na liniji Izbelove teorije - verovatno davali narodu korisne kalorine tabele. Tu l'i dunost mogle da preuzmu vlasti Svetske zdravstvene organizacije. Raspitajte se kod Izbela! Nita nije previe budalasto da se ipak ne moe rei. Helmut Tribu, profesor fizike hemije na Slobodnom univerzi-tetu u Berlinu, razreio je najvei broj preistorijskih zagonetki sveta jednimudarcem ' On kratko i jasno kae dasn velika preistorijska umetnika dela "uvek graena na mestima na kojima se veoma esto pojavljuju fatamorgane". Kao potvrdu navodi polja sa menirima u francuskoj Bretanji, pominje Stounhend U Engleskoj, upuuje na svetilite Olmeka u La Venti, u Meksikom zalivu, na egipatske piramide i ~ naravno na Nacu. taje animiralo Ijude na stvaranje njihovih zagonetnih dela? ta ih je nagnalo na njihov nerazumljivi rad? Simsalabim: svuda fatamorgana. Na nebu se pojavljuju "predstave raskonih boja", daleka ostrva, ume i graevine. "Samo na velikim udaljenostima vide se n, nekim prilikama, na nebu odrazi hramova to, sa druge strane,

daje ob-janjenje za to to su hramovi morali da budu veliki da bi imali privilegiju svetosti. Time su mesta kultova - fatamorgane postale zone kontakta sa onim svetom. Prema miljenju Tribua to vai, kao

Linije se ukrtaju. One idu u cik-cak. Ovde bi zakazao i Ariadnin konac

toje reeno, i za linije kod Nace, a potoja, i posle mnogih boravaka u toj ravnici nisam video fatamorganu dobijam profesorski amar: "Deniken tvrdijasno ijednostavno da su dinovske piste u pnstinji Nace postavljene kao piste za sletanje astronauta sa drugih plane-ta."Nije mi pri tome nita smetalo "da su astronaiiti, koji su na svom putu morali da prokrstare veliki prostor, teko mogli da se prepuste avionima sa krilima." Vratiu se na ovaj amar. Dalekoje od mene, da ismejavam ideju profesora Tribua, a to se tie nastajanja izvesnih kultova, moe biti neto u tome. Uzgred, samo ovoliko: ona se ne nioe primeniti na ravnicu Naca. Tamo postoje - ko to osporava? - ne samo horizontalne linije i figure, nego i mnoge druge na kosim stranama brda. Vode, neophodne za fatamorganu, nije bilo na pustinjskoj povrini. Tamo skoro nikada ne pada kia ispod ravnice, meutim, biloje vode. Budite strpljivi! Vratiu se na tu konstataciju koja izgleda protivrena. Pi-vo bih hteo da kompletiram sekvenciju teorija

Arijadnin konac za Nacu?

A rijadna, ki kritskog vladara Minosa, pomoglaje Tezeju da ne zaluta u lavirintu; ona je ovom junaku dala klube konca pomou koga se on vratio u slobodu. Da lije Svajcarac Henri Stirlajn pronaao Arijadnin konac koji e nas izvesti iz zagonetnog lavirinta Naca? Njegov napis, koji se pojavio u Parizu 1983. godine, nosi gordi naslov: "Naca, klju tajne". tirlajn tumai linije iz Nace kao "preostale tragove gigantskih osnova za tkanje". Pretpostavka se bazira na injenici da su Naca-Indijanci bili izvrsni tkai. U bezbrojnim grobovima oko Nace, Palpe i Parakasa nadeni su indijanski tkaki radovi u oaravajnim boja-ma i fantastinim motivima. Mnoge tkanine nemaju ivicu i sastoje se od konca koji moe biti kilometrima dug. U Parakasu su otkriveni tkaki radovi duine 28 metara i irine 6 metara u koje je utkan konac dugaak preko 50 kilometara! Jasnoje da ni baba najstarijeg poglavice nije mogla oko ruku da dri takve konce vrednoj snaji radi premotavanja. tirlajn polazi od toga, da predkolumbovski Indijanci nisu poznavali ni toak ni vrtesku, a ni motovila ili vitla. Ovaj praktini vajcarac se pita kako sv. uvani ovi skoro bcskonani konci, kako su ih polagali da se viebojno predivo ne bi nepovratno pomealo i zamrsilo? U Naci izgleda da odgovor lei na dlanu: konci su polagani na ravnicu i o tom jo i danas svedoe, po tirlajnu, te duge i rasporeene linije. One su, dakle, ostaci dinovske tkanice Indijanaca. lako nisam netalentovan u stvarima fantazije, ipak ne mogu sebi da predstavim tu gigantsku tkanicu. Trebalo bi da zamislimo hil-jade Indijanaca, kako na uarenoj ravnici - jedan za drugim kao guske - rea.ju konce. Da li su ih oni na komandu polagali na prave linye na tlu ponovo podizali i predavali daje? Vredne tkalje - uz t,o jo mislei na mustro svog rada - trebalo bi da su uzimale k sebi te 50 kilumetara duge kor'ce raznih boja u ritmu tkanja? Od kakvog li su samo Deraskidivog materijala bili proizvedeni ovi konci? Mustra je zahtevala stalnu s'.amerm boje, pa sam shvatio da tkalje radei v cik-cak linijama, nikada ne bi mogle da dou do razboja! Da zamisl'mo vojsku Indijanaca kojaje sa koncem u rukama etala okolo! Oni bi, zbog stoteima duge kulture tkanja, pored linija ugazili peake staze u tle, a ovde se tragovi konzei-viraju skoro kao na Mesecu. Nita se od toga ne moe videti. Takoe se bojim da bi na mnogim takama, na kojima se ukrta preko 50 linija, dolo do strahovite "salate od konca". tirlajnov originalni predlog biva dot.uen onda kada mora da objasni kako su nosai konca izali na kraj sa figurama na zidovima stena. Smatram pozitivnim to se toliki mozgovi mue reavanjem za-gonetke Nace. Svaku novu ideju treba pozdraviti - ukoliko se ne pojavi odmah kao "nauno" reenje. Zajednoglaika, kao to samja, malo je isuvie kontroverzna ta naunost. Profesor Frederiko Kaufman - Doig1 tobonja zvezda - arheolog iz Perua opisuje ove linije kao "magine linije". Njihovo poreklo nasluuje ujednoj staroj peruanskoj kultun, onoj o "leteim maka-stim biima" iz Havina de Huantara u severno-peruanskim Andima. Moda su, rnisli 011, ove linije vodile do mesta i'tvovanja. A figure? Indijanci su bili uvereni da su "letei maji bogovi", shodno svom imenu, savladali umetnost letenja. "Letei maji bogovi", dakle, mogli su da posmatraju figure iz vazduha. To mi izgleda kao korak u pravilnom pravcu. Drugi arheolozi pripisuju ove linije nekim planinskim bogovima, koji su slavljeni kao bogovi koji daju vodu; u vezi s tim ove linije bi trebalo da predstavljaju simboline veze sa izvorima.

Prilog sa istoka
Iza gvozdene zavese zagonetkaNaca remeti naunicima zaslueni mir. Zoltan Zelko iz Budimpete godinamaje mozgao kako bi se moglo ui u trag ovom fenomenu, da bi konano doao do saznanja

da te linije "u stvari odgovaraju geografskoj karti predela jezera Titikaka, koje je dugo 800 kilometara i iroko 100 kilometara" . Brate, kako se do toga dolazi?! Okojezera Titikaka nalazi se oko 40 ruevina iz vremena Inka i pre njih. Ako se ove ruevine poveu sa odreenim uzdignuima u bazenu Titikaka i preko svega povue mrea linija, onda bi se pojavio sistem Naca. U toj mrei linija Zoltan Zelko nasluuje sistem za prenoenje vesti: "vesti se mogu predavati svetlosnim signalima, pomou reflektujuih zlatnih i srebrnih ploa, a nou vatrenim signalima. Verovatno su ti signali bili nuni u ovom stenovitom svetu, dabi se onikoji rade u dolini, mogli rasporedivati i upozoravati na eventualne napade." Izmeujezera Titikaka i ravnice Naca, uzdize se planinski lanac sa planinama visokim pet i est hUjada metara. Ako su to ve "vesti" i "signali onima koji rade u dolini" - zato onda tako strano kompli-kovano. Signali vatrom i dimom sa planine na planinu - kao to je praktikovano kod starih vajcaraca, i kao to mi jo danas to poka-zujemo na vajcarski nacionalni praznik - mogli su se davati i bez strahovito skupe i sa mukom poloene mree linija na tlu. Za prenoenje vesti upotrebljavani su, bar u vreme Inka, nosioci tafete koji su predstavljali pouzdane vesnike. Izgledaju mi prilino iznueni rezultati naunog razmiljanja. U svakom sluaju oni ne ispunjavaju naufinu maksimu "priblino". Tu se stalno pledira "naj-blie mogue, prirodno reenje", a ono to se iznosi ne pribliava se i nijednoj od (simpatinih) premisa. Poto bih, stvarno, veoma rado prihvatio neko ubedljivo reenje (medutiro, do sada bi se moglo svako odbaciti sa malo argumenata) eleo bih da izloim svoj predlog . na odgonetku Nace iakoje star ve 20 godina. Iscrpno sam ga obradio u svojim krsjigama "Povratak zvezdama" i "Svet u slikama". Optiki zapanjujue prikazan je u dokumentarnom filmu, prema mojoj knjizi "Seanje na budunost".

Moj prilog Naci

"pretpostavimo da neki vasionski grad vanzemaljaca krui oko nase Zemlje. Poto je posada usmereno razmiljala o moguoj oblasti za sletanje, izbaenje vasionski brod za snabdevanje i poslat napovrinu Zemlje. Ogromna pustinjskapovrina, ravnicaNaca, se nudila, a u neposrednoj blizini su konstatovani i inteligentni oblici ivota. (U zagradi i eventualno sletanje u Saharu ne bi omoguilo etnolozima studije na nekoj vrsti inteligentnih oblika ivota). Jasno! Razumljivo da stranim astronautima ne treba "pista" za sletanje. Takoe, nisu postojala bia koja su mogla da izgrade piste (jedan tehniki visoko razvijeni vasionski brod za snabdevanje ne bi se sputao pomou "gumenih" tokova. U obzir bi doao neki heli-kopter, kao to je inenjer NASA, Jozef Blumrih, rekonstruisao Jezekiljev vasionski brod , a moda i sletanje pomou vazdunog jastuka po principu Overkrafta). Efekatje isti: tamo gde se vozilo sputa, u veini sluajeva se uzvitla pesak i kamenje, a na visini od nakoliko stotina meta.ra ovaj vrtloni efekatje minimalan. Vasionski brod - danas bismo govorili o spejs atlu - ne aterira vertikalno. Komandant ce na ekranima precizno nai mesto ateriianja koje smatra najsigurnijim. Ovde nailazim na protivljenja i primedbe daje tle ispod povrine Nace isuvie mekano da bi moglo da nosi neku teku mainu. Zar Amerikanci pre sletanja na Mesec nisu bili suoCeni sa istim

proble-mom? Kada je Apolo 11 sletao 20. jula. 1969. godine, i kada je 7. avgusta 1971. godine, letelica Igl ila na Mesec, bioje to takoe nov teren jer niko nije znao da li tle moe da nosi teke terete. Za naprednu tehnologiju moe se pretpostaviti da moe da rei i takve probleme. Prilikom ateriranja je na ravnici Naca ostala trapezoidna povrina. Trapezoidje najui tamo gdeje mlaz, zbog visine letelice,

malo delovao na tle, a najiri tamo gde je letelica konano sletela. Tada su stranci, pretpostavimo, poeli sa svojim radovima, uzimali su uzorke tla, pl'avili mikroskopska ispitivanja, merili gustinu vaz-duha i meavine plemenitih gasova. Sa daljine su pratili uzbuenje uroenika i po zavretku radova su im, moda, ostavili poklon. Sa strahom i fruenjem Indijanci su sa oblinjih breuljaka i brda pratili njima nerazumljivu delatnost "bogova". Videli su neku glasnu "stvar" kojaje klizilakroz vazduh izbacujui plamen i kojaje, dolazed sa neba, napravila vrtlog na tlu, kao orkan. Sadaje stajala mirno u pustinji. Nezgrapna, Ijudima slinabia, etala su okolo u odorama koje su svetlucale kao srebro i zlato, buili rupe u zemlji, skupljali kamenje i poslovali udnim spravama. Onda, jednog dana, strano je zagrmelo, oni su pourili na svoje osmatranice... i videli kako se "boansko vozilo" sa repom od vatrenih mlazeva, podiglo u nebo. Na ravnici je ponovo zavladao mir. Najhrabriji su se, sa usteza-nj em, usudili da odu na mesto dogaaj a. Bespomono su staj ali tamo i nisu znali ta se desilo. ta bi to moglo biti? ak ni tako mudri starci iz plemena nisu imali objanjenje, a i svetenici su utali. Totemi, misteriozni pomonici, zamoljeni su za pomo, ali i oni su ostali nemi. Od celog privienja nita nije ostalo sem trapezne povrine oiene od kamenja i peska. Ostali su samo neki rekviziti "bogova". Pratei nezasitu radoznalost male grupe su se stalno vraale na misteriozno mesto. Diskutovali su i objanjavali meu soborn da se stvarno dogodilo nesto to ih je uznemirilo. Ona stvar je dola sa neba, dakle, mora da suje naseljavali "bogovi", inae ne bi mogla da leti kao moni kondor. Meutim, ta su iin govorili znaci na Zemlji koje su "bogovi" ostavili za sobom, ta povrsina oiena od peska i kamenja? Da lije od njih bilo zahtevano da za "bogove" pt'ave takve povrine? ta su znaile te linije koje su se suavale i koje su ile pravo na sledei breuljak i tamo nestajale? Svetenici su naredili i narodje sluao. Poeli su da izvlae linije i da ravnaju povrine. Oni su nudili "bogovima" mnotvo linija, uskih, sirokih, u svim pravcima. Radili su u blaenoj nadi da e "bogovi" da se vrate, nadali su se da su im za povratak potrebne te linije, to su dovoljnojasno dokazali. Jedna"pista" trapeznog oblika prostire se kao skijaka skakaonica i prelazi u tri uzane linije

Pogled na "aerodrom" Naca iz briiteg leta Godine su prolazile, generadje su se raale i umirale. "Boanska" bia nisu se vie pojavila. Da li su uz sav trud uinili neto pogreno? Meutim, pradede su videle te strance svojim sopstvenim oima!

Svetenifika mudrost je dola do saznanja da se ovim nebeskim biima mora dati do znanja da ih ekaju. Moraju se poslati znaci prema nebu. Izgledaloje daje to reenje. Ponovoje otpoeo muan rad. Pod vostvom svetenika, Indijanci su sakupljali kamenje da bi postavili prostrane znake. Ali kada su podigli crno-mrko kamenje sa pustinjskog tla, pojavio se svetli do-nji sloj tla koji je sa vie kontrasta mogao pokazati vanzemaljcima da ih ekaju. Ponovo su se svetenici posavetovali. Sloili su se da samo uklone kamenje i kamenie, da bi na donjem sloju tla obrazovali mone slike. Generacije su zatim stvarale figure u Naci. Setimo sekako su kargo-kultovi nastajali u ovom veku. Uroenici su pravili avetinjske aerodrome i kopirali ponaanje amerikih "bo-gova". Bi-zinom ateriranja od .347,5 km/h spustio se 14. aprila 1981. godine prvi ameriki spejs atl na tle u zlatnoutoj pustinji Mojave u Kaliforniji. Mi smo, gledajui televizijski snimak preko satelita, piisustvovali ovom grandioznom ateriranju. Kada se ati zaustavio na pisti dugakoj 4592 metara ceo svetje mogao da vidi kiiometarski duge, uzane, kao konac prave linije koje su dijagonalno sekle pusti-njsku pistu, ile paralelno i naglo nestajale u utom pesku. Snimak slian atem-anju davnog broda na ravnici Naca. Ko sada jo moe glasno da tvrdi da vasionskim vozilima nisu potrebne piste! Linije u pustinji Mojave post-avila je NASA kao markadju povrine, da bi pilot.ima pomogla da slete iz velike visine. One su nanesene prskanjem! Hoe li se ponoviti istorija? Da 15 e ponovo jednom arheolozi bespomono obarati glave pred tim linijama i pistama i preklapati o nekom gigantskom kalendaru, hoe !i se opet ignorisati pravo ree-nje? Da li e se pustinja Mojave smatrati religijom trigonometnje? Da li e ova pomo za sletanje predstavljati magine linije, atlas-kul-ture ovecanstva? Da li e se ovde preseliti mesto Olimpijade? Da li e se "starim" Amenkancima podmetnuti terapija zapoljava-njem? Dali e se izmanipulisati neka fatamorgana ili pretpostaviti mamut-ska tkanica? Da li e se ovde naknadno postaviti neki apsurdni sistem za prenoenje vesti? Smeno je, u stvari, ali ja smatram moguim, ako ne ak i verovatnim, da e tako biti, ukoliko se ne napusti logika koja prvo

Jedinsteni pogledi, utisci prilikom briueg leta!Iz pravougaone pisteizlaze kilometrima duge linije prave kao strela, kako izgleda u beskonanost

Prvi SPEJS ATL se 14. aprila 1981. godine prizemljio u kalifornijskoj pustinji Mojave... i svetu preneo utisak o Naci izvlai iz eira Lesraislena "prirodna objanjenja". Pustinja Mojave bi stigla do maginog hokuspokusa, ako SE ne sauvaju slike koje e nam govoriti o injenicama. I te e slike jednom biti prastaro predanje!

Stvaranje ugrebanih crtea

U Naci nisu imali na raspolaganju velike pitolje sa bojom, alipra vljenje figura visoko na ravnici nije bilo nikakvo udo. Linije su se mogle izvlaiti uz pomoc kanapa, jedna pojedna, a Indijanci s'a mogli, daleko jedan od drugog, glasnim komandama Ui signalnim zastavicama da pomeraju radiiike. Komplikovanijeje sakonturama figura koje se tako dobro mogu videti iz visine. Slobo-dno postavljene nameu pitanje geodetskih pomonih sredstava, a precizne naredbe dozvoljavaju pretpostavku njihovog postojanja - pri emu se oni koji su to radili ne mogu vie okarakterisati kao primitivci. Ko je uradio skice za te figure? Marija Rajhe misli da su te figure 'unapred..' blti "planirane" u manjoj razmcri i "nacrtaxie".'' Pri tome ova matematiarka i geografsasvim pravilno ocenjuje tekoe;

"Samo onaj ko je upoznat sa praksom geometra moe da shvati k;Avoje prethodno obrazovanje potrebno Ijudima koji su u stanju ca jedan nacrt nekog crtea u maloj razmeri prenesu u dinovske razmere nz potpuno zadravanje proporcija. Raniji Peruanci mora da su imali instrumente i pomona sredstva o kojima mi nita ne znamo..." Ko je, onda, iinao instrumente? Strunjaci kau - Indijanci iz vremena pre Inka iz oblasti Nace, i upuuju na keramiku Nace i njenu vezu sa izotopom ugljenika C14. U centnma stare kulture Naca, u oblinjoj pustinji Parakasa, pronadeni'su mnogi grobovi Indijanaca u kojima je - sem mumificiranih leeva - pronadena i keramika i fino izatkani tofovi ije su boje ostale sauvane! Na tofovima i keramici esto se mogu razaznati Ijudi sa krilima. Mene bi samo zaudilo da takve predstave nisu ugledale svetlo dana. 1 ovde imitacije stranih, krilatih bia pokazuju tipino ponaanje pred kargo doivljajima. Arheolozi skreu panjn i na crtee na keramici

koji, u nekim retkim sluajevima, pokazuju znaajnu slinost sa urezanim figurama u Naci. Primeri za to su riba i ptica. Vreme nastanka keramikih predmeta se moe odrediti sa prilinom tanou, pa se po njemu moe odrediti i starost urezanih slika u prostoru. Ovu metodu ne smatram valjanom. Iz starosti keramike ne moe se obavezno zakljuiti da su crtai ugrebanih slika i grnari iveli u isto vreme. Moda su ove dinovske figure na tlu ve odavno posto-jale kada su ih Indijanci uzeli kao motive za kljueve, vaze i sudove za pie. Gde je, uopte, bio poetak postavljanja te "najvee ume slika oveanstva"? Da li postoji mogunost da su te figure i sistem linija stvorili nosioci neke vrlo stare kulture, a da su ih, tokom vekova i milenijuma, neki drugi narodi renovirali i restaurirali? Svaka kultura je imala svoj centar, kau strunjaci. Gde je bio centar Naca kulture?

Gde je bio centar Naca kulture

Danas se pretpostavlja da se centar Naca-kulture nalazio direktno u Naca-dolini, na obali reke Rio Grande de Naca, u predelu tadanje haciende Kahuahi. Tamoje, naime, otkriven grad u kome je stanovalo vie hiljada stanovnika. Uz to, naena je piramida visoka 22 metra, sa malom di-venom svetinjom na vrhu. Jojedan impresivan nalaz opkoljavao je ivicu grada Kahuahi: na stotine ostataka drvea rogaa trcala su u pravilnim redovima iz tla, kao neka negovana kultura. Naenje i kompleks stubova koji se sastojao od etvorougaonika od dvanaest redova sa po 20 stubova u svakom, koji su bili nabijeni u tle na rastojanju od oko dva metra. Ovaj zanimljivi raspored stubova oznaen je kao kalendar. ta bi inae? Ameriki istraiva Dankan Strong pronaao je u neposrednoj bli-zini zagrebanih crtea drveni stub i datirao ga, pomou metode C-14, u vreme oko 525. godine nae ere plus - minus 80 godina. * Zakljuak bi bio sledei: ukoliko su oni koji su izgrebali slike na tlu postavili i ovaj stub u zemlju, onda bi to znafiilo da su morali biti aktivni na Naca-ravnici oko 525. godine nae ere? Arheolozi pretpostavljaju da su oni koji su izgrebali i konstruisali slike, zabili ovaj mali drveni stub "da bi se i sami bolje snali u ovom

Neshvalljivo lepe, bof:ate bojama ikanine iz Nar.e predstauljaju krilala bia

zamrenom lavirintu linija"'. AJi zato samojedan kolac? Za ovu namenu bi moralo, logino, da sve vrvi od markacije! Ko moe sa sigurnou da tvrdi da taj solo-kolac nije zabijen u zemlju kada sn ve odavno postojale "piste", linije i figure? Ja nisam bio tamo, jesu li bili arheolozi? Ne moe se rei sa potpunom sigurnou kada je Naca-ravnica dobila svoje "lice" kojeje danas najvea zagonetka. Toje moglo biti pre hiljadu ili pre hiljadupetstotina godina, a moda i pre. Da li je zarnislivo da su figure tek kasnije, od strane nekog tehniki verzira-nog naroda, ukljuene u mreu linija?

Kada me je Naca slavila

Neto u vezi sa navodno jednostavnom zanatskom umetnou ranih stanovnika Nace izgleda mi, bez daljeg, nerazjanjeno. U jesen 1979. godine, kada su me gradski oci Nace slavili i proglasili za poasnog gradanina, gradonaelnik me je odvezao u svome dipu do podzemnih timela na ivici Naca-doline. Uli smo u 20 metara duboku rupu ispod isuenog tla. Tudaje prolazio vodeni kanal koji ne bi bio perfektnije napravljen ni u vreme starih Rimlja-na. Iz monih, istesanih monolita izbijalaje voda u tunel u kome bih mogao da stojim uspravno. Gradonacelnik meje vodio u tri ulaza i svuda smo videli istu sliku. Ovi podzemni tuneli, objasnio mi je gradski otac, dugi su kilometrima, a voda se hvata daleko gore na ograncima Anda i dovodi se u dolinu. Postoji i druga, retko pominjana zagonetka: Rio Grande de Naca tee uporedo sa Rio Ingenio, svojom istonom paralelnom rekom, od Anda naovamo, u pravcu Pacifika. Rio Ingenio prolazi skoro bez vode, severno od Naca-ravnice; pri visokom vodo-staju esto je plavila ovu ravnicu. Dodue, na ravnici kia pada najvie pola sata godinje, ali to ne spreava reku da iz Anda donosi kamenje i vodu. Zarjednostavna Indio-kultura, nije mogla da dovede vodu na polja iznad zemlje, umesto daje vodi podzemnim kanalima isklesanim u monolitu? Jo vie od toga! Pre 1500 i vie godina eksplozija stanovnitva nije primoravala poljoprivredne farme da u ogromnim koliinama proizvode poljoprivredne proizvode. tndijan-ski seljaci su mogli da svoje skromne njive u dolinama Naca ili Palpa

postave direktno pored vode. Kako, zato, zbog ega su nastali ovde ovi kilometrima dugi podzemni tuneli? ' Gradonacelnik Nace mije objanjavao da po-zemni kanali imaju ukupnu duinu od nekoliko stotina kilometara. Pitam se, koji su investitori i radnici mogli da savladaju ovo mono postrojenje, infra-stmkturno delo prvog ranga? U stilu Naca-kulfrure ne moe se nita slino nai. Ljudi koji su bili u stanju da pve monolite podze-mno obrauju i prerauju mogli su i nad zerpljom da gi'ade, medutim, Naca-kultura nije ostavila nikakva megalitska svedoa-nstva iznad zemlje. Da li je mrea tunela za vodu postojala pre poetka Naca-kulture? Da li je ona konano sluila za isuivanje povrine? Avionski snimci pokazuju da povremene poplave Ria Ingenia idu pored "pista", a tamo gde mali rukavac meandra poplavi uzane linije on ih ne dotie. Zanimljivo. Ovaj fakat mi namee pekulativno pitanje; da li su kanali ispod zemlje voeni tako da se poplave Ria Ingenia "hvataju" u tunelima? Ova - spekulativna - pretpostavka bi govorila da su graditelji kanala identini sa giaditeljima mree linija. injenicaje, uostalom, daje preko cele godine svuda oko Nace bilo dovoljno svee vode.

Recni meanderi pored "pista"! Da lije ispod legendarne ravnice izgradena dinouska kanalizacija koja e odstranjivati vodu od ugrebanih crteza?
Naca i njena "konkurencija"

"Ouket sa bitnim cvetovima tumaenja Nace sam svezao. Teorije koje se mogu primenit.i samo na Nacu blede, ako se izgubi "jedinstvenost" obeleja ove ravnice sa imenovanjem mesta koja pokazuju iste karakteristike: - Na pustinjskom tlu Majesa i Sihuasa u peruanskoj provinciji Arekvima nalaze se dinovski ugrebani crtei iz vremena pre Inka. - Tek pre kraeg vremena peruanski pilot Eduardo Gomez de la Tore u pampasima Sanhozea,juno od Naca-ravnice, pronaao je gigantske linije i crtee. Pilotje svoje avionske snimke predao etnolokom muzeju u Limi 27. avgusta 1984. godine. Ova novo-otkrivena "Naca - ravnica" treba da je vea od stare "najvee slikovnice svetske istorije". - U severnom Peruu, u Bale de Zana, postoje ugrebane slike Ijudima slinih prilika sa dinovskim oima. - Na udaljenosti od 400 kilometara vazdune linije od Nace, od junog peruanskog grada Molendo pa do pustinje i planina ile-anske provincije Antofagasta, nalaze se velike, u pravcu neba upravljene markacije na pustinjskom platou i nakosim zidovima, dinovski pravougaonici, siubovi, merdevine sa krivim prekama i strane bregova pune ornamentalno izvedenih etvorougaonika.

Video sam u pustinji Tai-apakar, na teko dostupnom stenovitom zidu krugove sa zracima uperenim prema unutranjosti, ovale sa ornamentima ahovske table i jednu, skoro uspravnu, 121 metar visoku, figuru slinu robotu sa majmunetom. - Jugoistono od Los Anelesa, nedaleko od gradia Blit, na reci Kolorado, nalaze se velike u tle ugrebane slike Ijudi i ivotinja. - U blizini gradia Sakaton u Arizoni u tle je urezan jedan predimenzionirani lik. - Od reke Kolorado nizvodno do Meksika, od Stenovitih planina do Apalaa na severnoj strani Amerike, nalazi se oko 5000 (!) takozvanih breuljaka - slika, indijanskih maundsa, vetakih breuljaka, slikovnica sa bizcnima, pticama, zmijama, medvedi-ma, guterima i Ijudima. Neki od tih breuljaka su bili grobovi, medutim, kao slike se mogu razaznati samo iz vazduha. - Izduena polja od lave u meksikanskoj pustinji Sonora snab-devena su velikim znacima uperenim u pravcu neba.

Blite. Kao i u Naci uklcinjenoje kamenje sa rdastomrke podloge - U Engleskoj su najpoznatiji "'beli konj iz Ufingtona" u Berkajru, dug 110 metara i "dugi ovek iz Vilmingtona" visok "0 metara. Samo iz vazduha se mogu raspoznati itavi lanci maundsa. Najvaniji su: - Hod Hil, Storpein, Dorset - Hambldon Hil, Kajld Oukford, Dorset - Bedbari Hil, epuik, Dorset - ajlsberi Kemp, Fovand, Vajltajr - Fidsberi Rings, Uinterborn, Dontsi - Hemil Dajis, Berford St. Martin, Vajltajr - Gasid Kaudaun, Gasid St. Mihael, Dorset - Odberi, Darnford, Vajltajr. - 200 miljajuno od Tabuka, blizujordanske granice, u pustinji Saudijske Arabije, na tlu je nacrtana.vie geometrijskih figura dugih 100 do 200 metara. One na vrhu prikazuju trouglov.e u obliku piramide koji se zavravaju "kaminima". Vrh "kamina" nosi dinovski, crni prsten iji je prenik vei od osnove piramide. U

centru prstena se nalazi krupna crna taka. Sve slike se mogu videti samo iz vazduha. - Prilikom analiziranja satelitskih snimaka oblasti oko Aralskog mora sovjetski geolozi su uinilijedno senzacionalno otkrie: od Kap Duana do unutranjosti sasuenog poluostrva Ustjurt nali su na tlu zanimljive trouglaste formacije. Iz aviona su tada vrena posmatranja ovih retkih slika u nenaseljenoj pustinjskoj oblasti. Fotografije su pokazale neto neobino. U skoro neprekidnom lancu nizali su sejedan za drugim, na duini od vie stotina kilome-tara, dinovski trouglovi, sa duinama stranica do kilometar i po, i ovali. Arheolozi i geolozi su seli u helikopter da utvrde ta se to nalazilo na zemlji. Ispostavilo se da su to slike napravljene grebanjem. Sovjetski arheolog Vsevolod Jagodin, efodelenja za arheologiju Uzbekistan-ske akademije nauka20), stavioje u akta: "Uobiajene metode arheolokog istraivanja ove oblasti potpuno su nepodesne. Gigantske razmere ovih tvorevina ine ih potpuno neshvatljivim za Ijudske veliine. Njihov reljefje tako gladak, da se

"Beli konj iz Ufingtona", Berksajr, Engleska, dugaak 110 m

po tim "delovima" moe ii nekoliko stotina puta, a da se ne zna da se pod nogama imajedan jedinstveni arheoloki spoinenik". Najvee figure koje se stalno ponavljaju sline su velikim dako-vima sa trouglastim strelama naslonjenim na njima. Na vrliu trou-glova nalaze se prstenovi sa prenikom od oko 10 mefcara. asopis "Sovjetska kultura" pisao je: "Ovaj kiklopski sistem mogao se do sad ispitati u duini od 100 kilometara. Naunici su ubeeni da se on jo dalje provlai kroz oblast Kazahstana i da svojim protezanjem prevazilazi svetski poznat sistem tajanstvenih linija i crtea u Peruanskoj pustinji Naca, taj, po svojim razmerama, jedino uporedivi arheoloki fenomen".

Rasporedena na velikfij poursini ujuinoarabijskoj puslinji nalazi se ova800 mclara dugaeka geomelrijska figura ta bi trebalo i ta bih smeo sebi da predstavim pod tim "daka-stim slikama" sa "strelama"? Poto sam u ranijim godinama nasedao mnogim pogrenim informacijama odavno mije prelo u naviku da o arheolokim zanim.ljivostiina izvetavam tek onda kada ih vidim i fotografiem. Za putovanje u Sovjetski Savez granice su previsoke i preguste, a pogotovu za oblasti u koje ni sami Rusi ne mogu jedno-stavno otputovati. Pisao sam prijateljima u Rusiji i zainolio ih za informacije, akoje mogue i za fotografije. Uskoro su stigli iscrpni odgovori, i od profesora ija imena na alost ne smem da spomenem. Poslali su mi fotografije iz stmnih publikacija koje nisu dostupne javnosti, a i lanke iz asopisa. Kaleidoskop irilinih slova treperio mi je pred oima - i nije mi nita govorio. Ali zato imamo mudre prijatelje i poznanike? Moram srdano da se zahvalim profesoru Rolfu Ulbrihu, slavisti na Slobodnom univerzitetu u Beriinu, za brzu i nebirokratsku pomo. Tako sam u stanju da iz ruskih informacija isfiltriram precizne opise.

"Nova Naca" na ruskom Aralskom moru

Tedanistraivap'utenje malimavionomkodjedne od "strela". U njegovom izvetaju je stajalo da su zagonetne slike izgledale iz vazduha kao gigantske zelene linije: "One su se odvajale od belomrko-svetlozelene pozadine, kao tamnozelene trake." Zavisno od godinjcg doba, ova oblast se prevlai oskudnom stepskom travom, tmovitim bunovima i belo-plavkastim, azijatskim pelenom vrste dzusan; ovaj se prostor uskoro ponovo sasui, a onda, u vreme sue, ove zelene linije sveile kao udovini signali prema nebu... Medutim, na flu se one ne mogu razaznati. Ovaj malitimjeznao,izvazdunog osmatranja, da se nalazi u neposrednoj blizinijedne "strele", ali nita odtoga nisuvideli. Zbnnjeno sulutali oko mesta sletanja. Dabi mogli neto bolje da vide predeo, dva oveka su se popela na krilo aviona i podigli su, kao akrobate, treega na ramena. Ovaj je javio da se na oko 200 metara udaljenosti sa stepskog tla uzdie taiTinozelena linija. Otili su tamo. U blizini zelene trake otkrili sujedva pnmetno uzvienje, niski zid od lanca kamenja koji je na najviem mestu

Jvdan od zagonetnih zelenih trouglova u ruskpj pu.'ilinji Vslrju.ri

Noca - zagonetna slika gtedana iz vazduha merio 80 santimetara. Ovaj "objekat" bioje dokaz vetake tvorevine Tu nenaseljenoj pnstinji. Na odi-eenim rastojanjimaljudi su pronali breuljke od skupljenog krenjaka, a u njima i kosture i kei-amike sudove. Doiveli su fantastinu realnost: iin su se nali na jednoj od zelenih linija,

mogli su, na duini od vie stotina metara, da prate njihov tok prav kao lenjir, meutim, ukoliko bi se pomerili saino par metara cela linija je nestajala kao odnesena maginoin rukom. Ove tvorevine su premerene. Pocetak linije obeleili su kame-njem i pratili je. Prosena duina strane jedne "linije daka" utvrenaje na 800 do 900 metara, a duina "strele" u nastavku na 400 do 600 metara to, dakle, znai da su cele figuracije bile duge oko jedan i po kilometar. Na unutranjim stranama "linija daka" 20) lovitima za velike lovove na lutajue ivotinje (rnislilo se na ste-pske magarce i antilope), Prva pretpostavka ,je bila da su ove ivotinje uterivane u "dakove", a da su na kraju "daka" bili posta-vljeni pastiri da zadre ovu divljaG. Euski arheolozi su uskoro odbacili ovu ideju; za pretpostavku takvog lova ovi "dakovi" su bili neupotrebljivi, jer su morali da budu ograeni gaterima; antilope su moglejednim skokom da pobegmi preko pastira. Nije otkriven trag ostataka neke ograde. U stepi takoe nije bilo drveta. U ovaj koncept se, uz to nisu uklapale ni "strele" koje su pokazivale sve mogue pravce. asopis "Sovjetskakultura" takode otvoreno govori o "arheo-lokom udu". Doktor Ivanovi, Vladimir Avinski, geolog i minerolog, lan So-vjetske akademije nauka, vidi u tvorevini na platou stepe na Usjurtu "znake" za vanzemaljska bia. Ukoliko smo u Usjurtu tako bespo-moni kao u Naci, o obe stvari se bar objektivno moe rei da se njihovi znaci mogu razaznati samo iz velike visine... Suprotno od Nace, gde se linije i figure mogu videti sa oblinjih breuljaka i planina, na platou na Usjurtu nema nikakvih uzdignua. Ja bih za oba fenornena prihvatio mnoga od ponuenih objanjenja, kada bi linije i figure bile vidljive stanovnicima Zemlje, kada one ne bi bile tako nedvosmisleno upravljene ka nebu, Na kraju ta dokazana injenica navodi oveka na razmiljanje da ove dve stvari nisujedne vrste. Baava je - zato to je ona ranije otkrivena - prenositi objanjenja za Nacu na Usjurt. To nita ne donosi. Pre oko 40 godina, kada smo se morali polako - a u mnogim krugovima veoma nerado - npoznati sa milju da nismo jedini inteligentni ivotni oblici u univerzunru, pojavilo se razmiljanje kako bismo mogli da o svojoj egzistenciji signaliziramo drugim ivotnim oblicima. Tada se govorilo o tri mogunosti: - U vasionu e se odailjati radio signali. - Dalekim planetama davae se svetlosni signali. - Na markantnim takama Zemlje postavie se optiCke markacije koje se ne mogu prevideti. Predlog broj 1) je sproveden, meutim do sada nema odgovora, a i predlog 2) je ostao bez svetlosnog odjeka. Za izgradnju optikih markacija predloeno je da se prostrane povrine zaseju biljkama svetlih boja, tako da od kontrasta nastanu geometrijski ili matematiki simboli od univerzalne vanosti.

III.

INDIJA ZEMLJA HILJADU BOGOVA

Onaj ko hoce da brine ?.a budunost mora prihvatiti prolost sa slruhopoLovanjem, a sadanjosl sa nepovcrenjcm. ozef uber (1754-1824) U Tprospektima sejunoindijskom gradu Madrasu pripisuje "umerna klima". Ja tu pnjatim klimatsku situaciju nisam uhvatio ni prilikom moje etvrte posete - posle 1968, 1975 i 1980. godine. Ponovoje bilo zaguujui vrelo, opet mi se pri najmanjim pokretima lepila koulja za telo. Razumljivoje to su maharade na svakom koraku zahtevale od svojih slugu da im lepezama od palme stvaraju blago kretanje vazduha. Ovi letnji dani 1984. godine izgledali su mi vreliji od svih visokih temperaturakoje sam doiveo. Na alost, nisam doao u klimu umerenog blagorodnog nerada, u glavni grad drave Tamil Nadu na Koromandelskoj obali Bengal-skog zaliva. Pozvali su me da odrim dva predavanja - jedno u Istraivakom institutu Kupusvami Sastri, jednoj od uglednih san-skritskih kola, ajedno na Univerzitetu Ana. Osim toga u programu je bilo, shodno mojoj elji, razgledanje hramova. Na meunarodnom aerodromu Madras, saekao me je profesor Mahadevan, mali, ivahni naunik britanskog porekla, i po obiaju zemlje njegovi pratioci su me okitili vencima odjasmina i sandalovog drveta. Da taj Ijupki obiaj slui i za ugodnost ula mirisa trebaloje uskoro da iskusim. Nije sluajno to se iz tropskog sandalovog drveta dobija miriljavo sandalovo ulje. Za vreme petnaestominutne vonje do hotela profesor Mahade-van mije pruio prve potrebne podatke. Ovaj grad sa tri i po miliona stanovnika udaijen je eleznicom 2188 kilometara od Nju Delhija. Toje grad naunih instituta i drutava, muzeja i biblioteka, raspo-lae znaajnom industrijom vagona i kamiona, vodei je u elektrotehnici i takodeje filmski grad. Ove injenice, kao to sam prilikom posmatranja kroz prozor kola zakljuio, ne smeju da izazovu zapadnjake predstave. Na jednoj raskrsnici fakirje pustio svoju kobru da se bori sa mungosom; dok

je semafor stajao na crvenom mali smean leopard, vezan za dugaki konopac, pokuao se osloboditi. Kada je semafor preao na uto, izgledalojedae mungos da podlegne, anazelenomjebrzim obrtom pobedio kobru. Aplauz posmatraa. Saobraaj se odvijao kroz tumarajue, muvajue, mrave tamne stanovnike, kroz grupe prosjaka. Ljudi koji su trali izmeu ruda, vukli sujo uvek najjeftiniji taksi koji ne zagaduje ovekovu okolinu, rike. Svuda su bili prodavci sladoleda, trgovci novinama, tezge kao letee radnje. Neki bogalj, vredan saaljenja i pretrpan prljavtinom prosioje ispred prozora automobila koji sam spustio da ovom siromaku dam nekoliko rupija, a tada me je zapahnuo oblak smrada, miris znoja i mokrae, zadah izduvnih gasova iz autobusa. Shvatio sam blagoslov venca od sandalovog di'veta i prineo ga nosu. Nepoznati mladi svirao je svome dresiranom majmunu da bi ovaj igrao uz zvuke frule.

Toje prednost koju domai imaju pred svima koji dolaze iz dmgih klimatskih zona. Oseaju se prijatno u svome elementu i ne znaju nita o pomeranju vremena zbog dugogleta. Stranac odahne i trudi se da ispuni oekivanje. Imao sam upravo vremena da odem pod fu i da promenim ve, kada su me ve pozvali u sanskritsku kolu Kupusvami Sastri.

Predavanje u sauni
Kolokvijum je bio u auditorijumu jedne od niskih zgrada, sagraenih oko velikog kolskog dvorita. Na uoj strani je bio stp sa mikrofonom, a iza slike indijskih bogova pretrpane bojom. Spori ventilatori meali su vazduh gust kao testo. Prekrtenih nogii - kako se moe tako dugo izdrati?! - sedeli su nastavnici i studenti na podu ili su stajali oko zidova tamo gdeje bilo mesta samo za stopala, a ne i za sedenje. Opet sam dobio venac. Usred guvejedan mladi ovek mije predstavljen kao elektriar. Uputio sam ga u njegov zadatak sa dijaprojektorom, kojije bio zreo za muzej, i dogovorio se sa njim da digne palac uvis kad projektor bude spreman za rad. Palacje ostao dole. Dok je rukovodilac Instituta izgovarao rei pozdrava, posma-trao sam moga elektriara koji se, uglavljen u masu studenata odevenih u belo, oajno trudio da struju uvede u projektor. Poslao mi je jedan bespomoni smeak preko glava studenata.

Krajickom oka sam posmairao "moga" elektriara Govornik se pokloni i odstupi. Mislio sam da sam sadaja na redu, ustao sam, baciojojedan brzi pogled na palac moga elektriara, koji jo nije bio podignut, i krenuo ka mikrofonu, meutirn, ruke su me neno ponovo vratile u stolicu. Drugi, trei, pa i etvrti govornik uzeo je re, ajasam razumeo samosvojeimejersu svigovorilitamilskim jezikom koji Evropljanin ne mora da savlada, iako on pripada dra-vidskimjezicima, najveoj porodici jezika centralne ijune Indije, i starijije od ostalih indijskih novihjezika. Posle oko 45 minuta data mi je re - na najboljem engleskom. Poela su klanjanja sa svih strana. Priao 5am mikrofotiu u goloj vodi. Biloje mirno, mogla se uti penadla daje pala na zemlju. Otvorio sam usta, meutim, pre nego to sam mogao da formu-liem re ustadoe dva mladia i zapevae visokim glasovima neku litanijsku naizmeninu pesmu. Profesor Sri K. andrasekran mi doapnu da se radi o himni iz Rigvede, zbirke najstarijih indijskih rtvenih mitova, kojima se slavi hiljaduglavi, hiljaduoki, hiljadunogi stvaralac univerzuma i svih svetova. Ova pesma mi je prijatno

Prekrlenih nogu sedeli su profesori i studenti zvuala, a elektriar je digao palac u vis! Saekao sam malo po zavretku himne i zamolio da se ugasi svetlo, da bi se dijapozitivi mogli efikasno projektovati. Ugasie se svetla. Ventilator se zaustavi, a i projektor ostade bez stmje. Svetlo se ponovo upali. Moj elektriar mi zadovoljno namignu - kako to? - i iz svoje kutije cigareta izvue srebrnasti papir, zatrai od studenata oko sebe da mu daju isti materijal... i uvi dva kabla time. Eureka! Gasi svetlo! Puio sam se od vruine, a imao sam prermjeru: moje prvo predavanje u sauni mogloje dapone. Posle predavanja - o kome sam sledeeg dana, posle utivog za-hvaljivanja, mogao da proitam u tampi na engleskomjeziku da je bilo interesantno - sedeli smo uz aj sa mlekom i limunom. U dravama Tamil Nadu i Gujarat vlada najstroa probibicija, u dru-gim dravama je ublaena, a samo u Biharu, zapadnom Bengalu i Kamiru alkoholje dozvoljen. Turisti mogu dobiti dozvolu koja vai za celu Indiju i sa njom mogu u sporednim prostorijama hotela okvasiti grlo. Mi smo, dakle, sedeli uz aj. Upitao sam protesora Mahadevana ta znae one crvene, ute i mrke take na elu koje sam video kod mnogih Indusa, ena i mukaraca ije li tano da se

tim takama signalizha ko je oenjen, veren ili na neki drugi nain zavzet... Profesor Mahadovan se nasmei: "Toje sve glupost. Centar nervnog sistema se spaja u sredini ela, tano iznad korena nosa. Ta tacka treba ovo mesto simboliki da dri hladnim. Za markiranje se obino upotrebljava puder od sandalovog drveta, ali i sok od korena i1i prah krenjaka. Meutim, ova tacka ima i religiozno znaenje zavisno od toga da li po duini ide odozgo na dolc, kao zapeta, ili obrnuto. Ako stoji odozgo na dole ona znai Boga Vinn, a odozdo na gore Boga ivu, jednog od glavnih bogova Indusa, kojije bog razaranja ali i dobrotvorac. Dabi ovek stalno bio svestan da je stvoren od pepela i da e ponovo postati pepeo, esto se uz ovu taku na elu povlai i jedna vodoravna linija od pepela. Postoje Indusikoji nopte ne uzimajuboju nego samo nanose pepeo na elo." Doktor MahaUngam, kome se zahvaljujem za poziv u Madras, je - kako sam primetio na licu mesta tako poznat u Indiji, kao areni pas lutalica, i to ne samo kao uspean fiziar i inenjer; godinamaje bio lan Parlamenta i pripada mnogim renomiranim institucijama.

profesor R. Nagasuami

On ima klju za sva vrata. Dr. Mahalingam me je upoznao sa arheologom R. Nagasvamijem, profesoroin na Dra-vnom univerzi-tetu. Ranijeje bio direktor muzeja u Madrasu, a danas je arheolog najvieg ranga u Tamil Nadu. Ovaj visoki, mravi, crnokosi naunik pozdravio meje kao starog prijatelja. Poznavaoje ve neke od mojih kajiga, koje su se pojavile iia vie indijskih jezika, i pokazao se kao ovek bez predrasuda: bio je zainteresovan da vie aazna o mojini teorijama, a poto sam ga ocenio kao radoznalog oveka, kojije uz to bio kompetentan, eleo sam da mu razjasnim neke stvari iz moje literature.

Mahabalipuram
Na pi-vi zajedniki poduhvat vodio nasje u gi'ad hramova Maha-balipuram, udaljen sat vonje automobilom, na obali okeana. Prvo, vozei se obalnim putem nazvanim "raarina", dobio sam utisak o finoj beloj plai koja se protee Bengalskim zalivom, a koja treba daje druga po veliini peana plaa na svetu. Uvee, pri povratku. posmatrao sam mravinjak Ijudi kojije traio osveenje od paraliue vruine u povetarcu i vodi. Tapkali su bosonogi po pesku i u blagirn talasiima. Religija ne dozvoljava da se skinu dugake odore. Pratioci su nie posavetovali da, ukoliko nekad poelim da se okupam, ni u kom sluaju ne otplivam dalje, jer ima ajkula. Putje vodio pored plae kroz siromane etvrti, zatim kroz suvu oblast sa malo palmi i mnogo likom pokrivenih koliba od blata. Iza siromaiuh tezgi trgovci su nudili turistima plodove, a tu i tarno svilu i pamuk. Ispred rotilja na drveni umur Cuale su majke sa decotn i pekle kukumzno korenje ili (skoro bezukusne) lepinje. Slatkasti mris meao se sa smradom iz otvorenih odvodnih kanala. Pritiskam na nos svei venac od sandalovog drveta, koji. sam togjutra doblo na poklon. Upitao sam da li postoji razllka izmedu venca od cvca i od sandalovog drveta. Doktor Mahalingam se nasmei: "Cvee brzo ivene, a sandalovo drvo dugo zadrzava svoj pnjatan mins. Venac od sandalovog drvetajemi dugo prijateljstvo." Sttptilna vrsta prijateljstva koja u sebe uvlai jo i nos' Direktno na obali nalazi se petospratni hram Jalasijana, hram kralja Rajasimha, izgraen u sedmom veku. Druge hramove inore je plimom i osekom unitilo, sastrugalo. A tada Mahabalipuram! Prvi pogled na taj 25 metara dugi, devet. metaravisokikamenihramjezapanjujiii,adetaljnijcposmatra-nje fascinirajue. Pun figura bogova, ivotinja i duhova, koje su direktno isklesane iz kamena, toje -kako ree profesor Nagasvaini najvei i umetniki najznaajniji kameni hram Indije. Reljefu bazi pokazuje scene iz ivota Arjune, junaka Mahabharate. Reljef prikazuje kako Arjuna uzima "nebeska kola" od Indre i u njima odlazi u vasionu. Indra je staroinijski junaki bog sa Ijudskim likom, koji je svoj ubitacni buzdovan, svoje tajno oruje vada upotrebljavao protiv demona, a koji se slavi kao "kralj bogova". Arjunaje na nebu video mnoga nebeskakola, a planete su mu izgledale kao lampe, "mada su to velika, zasebna tela" . Arjunaje morao da ispata za neko nedelo pa su i te scene uklesane u ovaj reljef, najvei ravni reljef na svetu. Ova kamena slika se zato i naziva "Pokajanje Arjune", ali i "Silazak

Ganga sa nafca", pri emu pukotina u steni treba da predstavlja Gang, glavnu reku prednje Azije.

Arjunin spomgnik

Tarno gde se sastavljaju stene i zemlja ukopano je osam manda- pama, pcinskih hramova. lako su u literaturi tako nazvani oznaka "peina" nije odguvarajua. Pre bili govorio o veini niama. Ispred inaudapama Jamapuri nalaze se s'tlni rnonplitni slonovi, a sa dcsne strane, dijagonalno na ivici balansira ogromni kamoni blok i izgleda kao da de se svakog momenta sniiti. Medutim, on se odrava a toj drskoj poziciji ve 1300 godina! Krina, inkarnacija boga Vinua, trebalo bi da gaje nekad oblikovao i napravio iz stena "kao od butera", to bi bila jedna od metoda prerade i obrade koja bi priliila "bogu pastira". Potovan od Indusa kao neka vrsia spasite-Ija, Krina je taj masivni kamen stavio u takav poloaj da bi Ijude stalno podseao na svoju snagu, a moda i zbog toga, mislimja, da bi zaboravio svoju zaljubljenost u mlekaricu (Gopis) kojuje posma-trao dok se kupala. Taj kamen, teak oko 200 tona, u stvari sakriva mnogo toga, a legenda o tome kakoje Arjuna podigao inalim prstom brdo Govardhana daj e vei znaaj starom j unaku. Sam o na kraLkom rastojanju od balansirajueg monolita nalazi se gramtni blok sa nklesanom kadom (koja ima prenik od 2 metra), u kojoj je Kriana trebalo da oblikuje i obrauje kamenje - kao buter. Meni su Lakve kade, istom

metodoni isklesane iz stene, poznate jo iz junog Japana i visoravni u Peruu. Internacionalnost takvih retkosti slalno me zapanjuje.

V ouom koritu treba daje bog Krina preraluao iublikmao kame.nje. "kaubvicr"

Modeli rata

A psolntna atrakcija Mahabalipurama su pet rata, bojih kola. 1 ona su inodelirana iz stenja i nisu pokretna kao boja kola od drveta i metala, u drugim hramovirna, iji se tokovi okreu. Takve ratejo i danas vuku slonovi ili Ijudi u procesijama i tada svaka kola nose figure bogova, stvarnih vlasnika kola. Ovih pet rata posveeno je brai Pandava koji se zovu Judistira, Bima, Arjuna, Nakula, ahadeva - i princezi Draupadi. Jedna od bozjih kola su kopija jednostavne kolibe, a druga, posveena Arjunu, imaju krasne skulpture, krov u obliku piracade, lavove u prirodnoj veliCini i slonove i volove priljubljenejedneuzdruge. Trea rata se sastoji od kuice i hrama u kome sedi boanski junak. Cetvrtaje viespratna i ukraavaje vrh osmougaonogtornja. Peta boa kola izgleda da su ovde zalutala. Ona stoje na strani i siuna su pored ogromnog slona koji kao da bi ih mrzovoljno odgurnuo od sebe.

Indijski panteon
Upanteonu boanstava koja se slave u Indiji sakupljeno je oko 40000 boanskih likova i svakom se pripisuju odredene sposo-bnosti, Mi, zapadnjaci, vezani za monoteistikti religiju, naginjemo tome da ovo ro&oStvo bogova politeistikih verskih saveza odbacimo kao sujeveije. Naroaje teko da iza toga neraziimljivog raspoznamo neki emisao, Kako se moe, mislimo mi, slaviti iva predstavljen kao asketa, premazan pepeloio lea, sa treim okom na elu? Kako je Garudah roogao da slui kao ivotinja zajabanje "princu ptica", bogu Vinuu koji je liio na orla? Kako je Genesa, sin Sivin, koji kao trbuasti covek sa glavorn glona, esto jaui na pacovu simboliki predstavljen? Ovo pitanje inozemo postaviti 40000 puta ... Medutim, pre nego to se sve zanimljivosti odbace kao isto eujeverje, kao mnogobozake predstave, trebalo bi prizvati u svest nastajanje kargo-kultova' Bia Indijske nutologije, koja su

listom doSla sa neba, bila su jaka kao slonovi, lukavi kao pacovi, brzi kao tigrovi, leteli sukao ptice, videli su sve kao da imaju 1000 oiju, mogli su da hvataju sa mnogo ruku. UkoUko sve to ne posmatramo kao pogreno rastumaenu tehniku, onda se ponaamo kao "gladijatori koji se bore vezapih oiju" (Volter), Ova mitska izmeana bia roogu nai objanjenje u tehnlSkoro nerazumevanju u vezi sa nainom raznuilljanja prema sopstvenim eljama, Ispod skulptura postoje i "Maruti", nebeski mladii, koji sa bogo-vima i pored tijih posmatraju kako Aquna ispata svoj gi'eh. U Vedama nastupaju kao grupa bogova bure, deca oblaka, svetle kao vatra, a njihova nebeska kola su brza kao munja. Preko ramena nose strelasto oruje, a na zglobovima metalno prstenje, ispred grudi zatitnu plou sa ugraviranim nedefinisanim znacima. U rukama

Boija Arjunina kola su najvea i najlepa u mestu hramovaMahabalipuram Maruti dre munje, a glave im pokrivaju lemovi. Zato? U Vedama ovi mladid se bore u raskonim odeama za Indru, gospodara neba. To se moe ovako proitati u pesmama Siavasve Rigvedi, himnama bogovima: "Hvaljeni... koji ste odrasli u dalekom vazdunom prostoru ili u dalekom prostoru velikoga neba... Dodite, Maruti, sa neba, iz vaz-duha, ne odlazite u daljine! Vi Ijudi koji sevate munjom, kamenim pucnjevima, brzi kao vetar koji uzdrmava brda, vi Maruti, grmee snage. Vi prolazite kroz noi, dane, vi umeni, kroz vazduh, kroz prostor, vi gromovnici. Kada prolazite kroz ravnice i besputne pre-dele vi Maruti ne imajte nikad tete. Kad se vi stabilni Maruti, vi Ijudi sunca, vi muevi neba pokaete zauzdavajui konje u trku. Jednog dana dostii ete kraj puta. Vi premeravate snagom

vazduni prostor. Zajedno roeni, zajedno odrasli, izrasli ste u lepotu- Na ast nekje vaa veliina, Vi Maruti, nekaje vredna pogleda vaa pojava kao ona suneva. Pomozite i nama n besmrtnosti! Neka vas ne spree ni brda ni reke. Idite tamo gde ste naumili, vi Maruti, i idite u nebo i na zemlju..." Znaajno hvaljenje izgleda, sposobnosti i oekivanja od "dece oblaka"! Da li su to opisani proizvodi nesputane fantazije ili uzori? Ovi bogovi bure mora da su isto zbog najezde iz vasione banuli na Zemlju sa svojih hrabrih vonji kroz vazduh, jer su ovekoveeni u hiljadamaskulpturauhramovima.Ponovojedonesenoohrabrujue ukazivanje na to da li se ipak uporednom analizom slike i teksta konano moe otkriti, dokuiti tehnika kojaje stajala na raspolaga-nju Marutima. Sem ovih bogova bure staroindijska predanja o bogovima i junacima nude vrio interesantne objekte za ozbiljno, neprejudicirano ispitivanje. U odlasku sam otkrio ujednom reljefu hramaljupki enski lik saproporcionalnim grudima to mi se uinilo kao halucinacija. Vratio sam se da se uverim i u dmgoj prespektivi ista skulptura se pokazala kao mukarac. Koracao sam levo-desno i figura je istovremeno menjala pol. To nije bila halucinacija: ume-tnikje predstavio dvojni lik u svim telesnim obelejima, pa i u licu. Oigledno tom starom kamenorescu nije bilojasno kogaje pola bilo ovo boanstvo. U ophoenju sa bogovima mora se nauiti ovo: oni Su dobri za iznenaenja, oni smeju sve, oni mogu sve, pa i da nas zavaravaju. Uli smo u sedmospratni hram na samoj obali, koji u svojoj unutranjosti skriva goli lik boga Vinua, zatitnika sveto-v, a na strani mora, u tamnoj svetosti stoji crni, petnaestougaoni stnb. Ovaj stub predstavljaLingam, ree doktor Mahalingam, i nasmei se-jer taje re deo njegovogimena, a na staroindijskomjeziku znai 'oinaku" a i "polni organ". Medutim, to znai vie od falusa, koji se recuno u Grkoj kultno slavi kao znak snage i plodnosti. Lingamje -dol boga ive. esto se sree u obliku realistikih (falusnih) stubova. Tingam takoe vaikao simbol stvaralake snage, meutim, istovre-meno vai i za "bezlini lik", toboe svetski duh, i u veini sluajeva muje pridodat "joni", "materinsko krilo", simbol prirodne snage koja rada. Joni predstavlja stopu iz ije se sredine izdie Lingam. Doktor Mahalingam pokaza napolje, na more: 'Ovde ispred nas, ispod obale, zakopana su pod vodom svedoa-nstva nae prastare kulture. Tamo je stajalo pre 4, 5 ili jo vie milenijuma sedam hramova. Mi takoe ne znamo sa sigurnou Kao u prastara vremena volovi sluie jo uvek kao teglee iivoiinje jednostavnih napniva

koliko su stare nae Vede. Jo je dalek put pred nama dok ne upoznamo nau prolost. Iz svih predanjaje nedvosmislenojasno da su u pocetku bili bogovi..." Povratak. Seljacijo uvek rade na svojim poljima iako se polako sputa tama. Volovi su vrikli starinske piugove, skoi'o prcpotopska idila. Skriperumpudur. Ime tog siromanog sela neu nikada da zaboi'avim. Tamo na plai propadala su od vetra i nevremeiia neka drvena boja kola izbledelih boja, koja nisu mogla vie da uestvuju ni u kakvoj procesiji. Zbog slabog svetla fotografisao sam ovo nekad gordo vozilo sa tri kamere i sa raznim objektivhna, posmatran za to vreme od strane devojaka u sariju koje su, ucei oko motocilda, askale sa nekim brkatim momkom. Kada smo krenuli mora daje jedna kamera, koju sam ostavio na krovn automo1.)ila pala, a da tok nismo primetili. Nekoliko trenutaka kasnije obide nas onaj momak svojim motodklom. i divlje gestikulirajui dado nam znak da stane-mo. Ozaren prui mi moju kameru. Rupije, koje sam hteo da mu dam, nije primio. to je Indija. mi se ini areriijim gradom od drugih indijskih gradova s.Cae poznajem. Tamilske ene vole svileni sari u smelim bojama, aker i plavoj, utoj i zelenoj, crvenoj i rezeda. Ove svetlee boje nadvladavaju sve sive tonove uline slike. Zato, ne znam, ali mnogi prolaznici imaju na sebi okaene vence od cvea, moda je to neka posetakoja se timc' pozdravlja. Mukarci nose na glavama ne ma-nje arene turbane, a devojke imaju cvee u crnoj kosi. uti motocikl-taksi 1 smrdljivi izduvni gasovi provlae se kroz Ijv.dsku gomilu. TreLa daje apostol Toma mueniki umro u Madrasu. IJ baziliki San Toma cuvaju se njegove kosti, a takoe i vrh koplja koje ga je pogodilo. Na osnovu takozvanih dokumenata o Tomi onje vaio za Isr.sovog blizanca. "Neverni Toma", koji je sumnjao u vaskrsnue Hrista bi trebalo daje po predanju drao propovedi u Indiji. Onje postao patron gnostikih spisa i slavi ga sirijska ortodoksija. U Madrasu je proveo meu Tominim hrianima svoje ivotno vee.

U parku teozofskog drutva sludira se i uci u senci dn'ca

STAROINDIJSKI TEKSTOVI U JEDNOJ "SKRIVENOJ NAUCI"

A arkod Madrasaje svetsko sedite Teosofijskog drutva. Uprkos mnogim tvrdnjama, teosofija, to na grkom znai boija nauka mudrosti, trebalo bi da bude jedna nova religija, koja e ovom drutvu pribaviti i pruiti stare duhovne injenice: da evolucija dosee van Ijudskog sveta do kosmosa i da se ulna, nevidljiva materija moe prouiti nedokuivim sposobnostima. Teosofijsko di"utvo je osnovala 1888. godine u Njujorku Ukra-jinka Helena Potrovna Blavatski (1831-1891), i ono danas ima ogranke u skoro svim zemljama, osiin u komunistikim dravama. "Skrivena nauka" u tri knjige koje je napisala Helena Blavatski, pojavila se u Londonu 1888. g. Delo je izazvalo panju javnosti ne samo zbog toga toje autorka nveravala da su celokupni izvori koje je preradila uzeti iz starih, indijskih, sanskritskih tekstova i iz tibetanskih predanja (koja su i danas zakopana u tibetanskim Krip-tima), ve je navela i mesta starih skrovita, ali njeni podaci ipak nisu provereni ve su izvrgnuti ruglu. Bitan osnov za skrivenu nauku je knjiga Dzian, ije je vreme nastanka nepoznato. Do skoraje sveta knjiga sa svojim simbolima bila nerazumljiva, gotovo besmislena. Danas se makar zna, da Dzian nije namenjen nekom proroku ili nekom od mnogobrojmh bogova, ve je to vie fonetski, celokupan opis prastarih tibetanskih kola, pregled svih znanja najstarijih tibetanskih predanja, knjige Kan-dsur u 108 i knjige Tandsur u 225 tomova. Pismoje nrezano u drvenom hloku irinejednog metra, 10 do 20 cm debljine i 15 cm visine. Prvo je preveden stoti deo teksta koji govori o bogovima i njihovim delatnostima na Zemlji. Ne nae li se vreme postanka ovih knjiga - koje su starije od Zemlje? - prihvatie se da su nauke iz knjige Dzian dospele sa one strane Hiinalaja, iz Japana , Kine i Indije. Poznati delovi Dziana nalaze se u hiljadama tekstova prevedenih na sanskrit. Nije nikakvo udo, dakle, toje gospoa Blavatski, jo za ivota dobijala podrku indijskih naunika. Oko 1890. g. najznaajniji sanskritski ekspertje bio Svama Dajanand Sarasvati. Kada se spe-cijalista za Indiju Maks Miler, profesor u Oksfordn, negativno izrazio o izvorima koje je gospoda Blavatski koristila, Sarasvati je uzeo re; kada bi g. Maks Miler doao kod mene, odveo bih ga do Gupta- u blizini Oke Mata na Himalajima, gde bi ubrzo saznao da su Kalapani (izvori) koji su preplavili Evs-opu samo mi-ve odbaenih kopija pojedinih mcsta iz naih svetih knjiga. Postojaloje prvobiino ispoljavanje i ono jo uvek postoji, nee biti izgubljeno zauvek za svet, ve e se ponovo pojaviti, ako Ijudi budu imali strpljenja da to saekaju.

KOSMIKA EVOLUCIJA
Okrivena nauka" od H. Blavatskije do danas osporavana, a poto vana samo od ezoterinog i teosofijskog drutva. Knjiga Dzian ne moe da prihvati naukn baziranu samo na materiji. Ja, takoe, ne krijem da sam bio skeptian. Moram da pokaem zato sve to danas gledam drugim oima. Stojimo pred realnim tehnickim mogunostima da u svemiru gradimo velike hahitate i da ih opremamo pogonskim motoriina, koji ih mogu pustiti da gotovo neogranieno dugo putuju od sunevog sistema do sunevog sistema. Da bi se vetaki dobila sila zemljine tee, takvi prostorni giganti e verovatno dobiti formu ogromnih tokova, koji e se polako okretati oko sv6je ose. Nisam bez razloga priao o buduim stanovnidma svemira sa religioznom sklonou ka misionarstvu. Smela, ali ipak moguaje pomisao dajedan deo stanovnitva habitata provodi dugaak put u dubokom snu - da bi se utedela energija i hrana. Autori naune fantastikc, iju matu stvarnost esto pretekne, piu o milionima oploenih jaja, koja se, noena n vetakim matericama, nalaze u blizini nekog sunevog sistema. (0 kunoj upotrebi ove metode se uno diskutuje!) Sve to i jo neto vie se ve nalazi u knjizi Dzian, napisano 11 nepoznatom, davnom vremenu od - do sada - nepoznatih autora! Budu li naunici uvukli u kalkulaciju vetaki-realizujue svemirske habitate, lake e im pasti znaenje, navodno, nerazumljivih teksto-va. Ovde su, dakle, strofe iz knjige Dzian 3. Tu se govori o Kosmikoj evoluciji. "(Strofa 1)... Nije bilo vremena, jerje leala uspavano u beskraj-nim skutimatrajnosti... ... Tama ispuni beskonani svemir, jer su otac, majka i sin ponovo bili jedno i sin nije bio dovoljno budan za novi toak i njegovo putovanje po svetu... ... ivotje nesvesno pulsirao u svetskim prostranstvima ... ... ali gde je bio Dangma, dokja Alaja svemira u Paramarti bio i veliki toak Anupadaka? (Strofa 2) ...Gde su bili graevinari, svetli sinovi osvanulih Man-vantara? ... Stvaraoci forme iz ne-fcrme, korena sveta? ... Jos nije kucnuo as, zrak jo nije u klicu bljesnuo; Matripanda jo nije nabujao. (Strofa 4) ... Posluajte vi, sinovi zemlje, svoje uitelje - sinove vatre. Uite da ne postoji ni prvi ni poslednji, jer sve je jedan jedini broj, koji iz nebroja nasta. ... Posluajte, ta smo mi, potomci pi-vobitne sedmorke, iz prapla-mena roeni, od naih oeva nauili... ... iz sjaja svetlosti, kojije sijao iz veite tame, izvirie u prostoru ponovo probuene energije... (Strofa 5) ... Ako zapoinje svoje delo, razdvoji iskre donjeg car-stva, koje radosno treperei lebdee u njihovim sjajnim stanovima i iz toga stvorie klice za tokove. On ih postavi n est. pravaca sobe i u sredinijedan, glavni toak. ... eta sinova svetla stoji u svakom uglu i Lipika u srednjem toku. Oni kau: Ovo je dobro. Prvi boanski svetje gotov ... ... Fohat napravi pet koraka i u svakom uglu etvorougla naini letei toak... (Strofa 6)... Konano se kreu sedam malih tokova pridravajui jedan di'ugog. ... on ih gradi kao slike staryih tokova i privruje ih u vena sredita. ... kako ih Fohat gradi? Sakuplja vatrenu prainu, pravi kugle od vatre, tri kroz njih i oko njih i ispunjava ih ivotom, a onda ih stavi u pokret u ovom i onom pravcu ... ... u etvrtom je sinovima nareeno, da stvore svoje verne slike-Patie i patnju prouzrokovati. Ovo je prva bitka. ... starijitokovi se okreu dole-gore... Materinski mrestispunjava sve. Dogodie se bitke izmeu stvaranja i razaranja i bitkc za prostor. Klica se pojavi i stalno se nanovo pojavljivala."

U JEDNOM STRANOM SVETU

Za ovaj originalni tekst, pazljivo proitan, nije potreban nikakav "komentar. Mogla bise nai zamerka da se izvori za knjigu Dzian ne mogu kontrolisati. Zbog ega sam ja bio tako blizu izvora besprekornih objanjenja? Sledeeg dana sam upitao profesora Ma-hadevana, kojije doao po mene u hotel, dr Mahalingama i profesora Nagasvamija. "Postoje li mesta na koja su odloeni stari, preteno nepoznati i jo neprevedeni rukopisi?" "Naravno da postoje takve 'zakopane' kolekcije tekstova u mana-stirima i kolama hramova", odgovori naunik. "Tamo su odloena i nvanakao bitan deo nae rane istorije. Konzervisana su, zato to su mnoga izloena totalnom ti-uljenju, esto se kopiraju nova, to predstavlja Sizifov posao za visokokvalifikovane Ijude koji provode ceo ivot na tome". Profesor Nagasvami se ukljui: "Mogu Vam pokazati, nedaleko odavde, jednu zapanjujucu kolekciju!" Posle etrdeset petominutne vonje doosmo u malu, kreom ofarbanu, dvospratnu kuu. Kustos, dostojanstveni starac, pozdravi profesora Nagasvamija naklonom, sa rukama ispred gmdi preko krsta, pozdravnim gestom oko koga se i ja potrudih. Razgovor gospode voen na tamilu nisam razumeo, ali proitah iz izraza lica kustosa daje spreman da nam pokae svoje blago. Nakratkom sastanku obavljenom stojei informisan sam kakoj'e nastala ova kolekcija: dr U. V. Svaminata Ijer ju je nosio sa sobom dok je decenijama putovao Indijom otkupljujui stara predanja i spasavajui ih od propadanja. Preko 3000 rukopisa se nalazilo u ovoj kui, najveim delom neprevedenih, a 91 knjiga o sanskritu nosi ime preminulog dr Ijera, bilo kao autora ili kao izdavaa. Njegove kolege ga pominju uz veliko potovanje. Profesor Nagasvamije poeo da nas vodi. Na metalnim policama paljivoje poreano i sloeno vie stotina vrpcama povezanih drva, otprilike deset santimetara debljine i 30 do 40 cm duine. Paljivo, profesor Nagasvami dohvati jedan drveni sveanj, odveza povez i razdvoji drvajedno od drugog. Sad se pokazalo ta ona tite: tanke, drvene lamele i listove palme, neke sa rupicama levo i desno, kroz

Profesor Mahadevan bioje uvek prisutan koje je, kao kod aluzina, bio provuen kanap, a neke koji su se rasklapali kao police. Urezano odtampano? - stajaloje na hiljade malih pismenih znakova. Nagasvami, kojije otvarao sledei sveanj, objasni daje svaki znak, mikroskopski precizno, vrhom noa urezan; pri tome, za vreme rada, oznake pisma nisu podizane; tek posle stavljanja znakova bila bi oiena praina od boje ili pepeo u finim lamelama, tako da bi ono toje bilo napisano postalo vidljivo. "taje saopteno?" Profesor Nagasvami slee ramenima: "To su delovi vedskih tekstova, a takode i veoma stare tamilijske literature. Neki delovi teksta sukopirani na papiru, neki su se mogli prevesti, ali dalekovie od polovine se do sada nije moglo deitrovati. Toje delimian odgovor." Zapazio sam podzemna sklonita u Ladaki, Mali Tibet, zi kojima sam se pre nekoliko godina divio hiljadama folija palme, takoe presovanih izmeu daica; i tu je preveden samo mali deo. ta li je bio cilj i namera ranih hroniara i da li su oni radili po nekom viem nalogu kada su svoja saoptenja drali nerazumljivim zajedno vreme, koje e tek kasnije shvatiti ceo sadraj? Izgleda mi znaajno da su stari tekstovi nastajali za pametnije, uenije genera-cije - kao ovde, kao Kandsur i Tandsur. Mora da j e postojao poseban smisao, to su Ijudi u toliko religioznih i mitolokih predanja moe

Na tankim ruenim fi>iijanw urezanoje milimetarsko pismo se rei bili zakleti da za budue generacije sacuvaju tekstove nepro menjenim. Hriani nisu, naalost tako postupa.'.i sa svojorn Biblijom. Nazivanaje onako kako su to raniji auton eleli, bi'taje prepravljana i sakaena, nemilo i nepogodno razdvajana, gorela 1.1 apokrifima, stalno i uvek sa novmi reima prilagodavana razume-vanju u tom dobu. Pri tomeje sauvana. re 'eligija, koja potie 00' italijanske reci religio to znai ouvati. Boije pohvalo au dobijai! utemeljitelji religije i "bogovi", ija je briga bila, kao ovde ili na Tib'.'tu, da se sauvaju predanja i sifrovane poruke za stolee ko-smikog kretanja.

LINGAMI TROSTRUKOG ZNAENJA

Za vreme jednoipoasovne vonje za Kanipuram - jedan od sedam svetih gi-adova Indije i religiozni centar sa 124 hrama i molitvena mesta - upitah usput profesora Nagasvamija o celokupnom smislu Lingama kojih ima u svakom indnskom hramu: "Da li je Lingam simbol za falus?" "Ne samo to", ree on. "Pravo znaenjeje vatreni stub, ali Lingam ima tri medusobno dodirna znaenja - vatreni stub kao sirobol kosmike vatre, falusa kao davaoca ivota i ose sveta." Starije ene sa unncima u zaveljajima na ledima prose sve, od olo-vki, preko cigareta do pertli. Pred uiazom u najvei iva- hram zadra nas uvar da bisroo se izuli, a uz to sam morao da prcdam i kameru. Unutianjost je mracna, vlana, vnia i pomalo nepnjatna. Opet je zadah znoja mase milostivo prevuen mirisima sandalovine, mirisi trulei ne mogn se osetiti od mirisa cveaOdnekud sa bedema se uje visoki ton flaute, praen ritminim udarcima sihara, vrste laute; ova vrsta muzikeje, kako sam saznao, povezana za odreena dnevna vreine;,. na, zato to u intervalima prima boje i raspoloenja; postoji od 500. godine pre Hrista. Ispred kovega stoje vernici i mole se figurama bogova ohojenih jakim bojarna i ukraenih vencima cvea. Svee razliitih boja

Piramidrti kramovi u Kancipuramii strrni KU ' "isoki kac oni (2 kuliureMaja Smnje ene sa unncima u zaveljajima 'na leima prose sve, od olo-vki, preko cigareta do pertli. Pred ulazom u najvei iva-hram zadra nas uvar da bismo se izuli, a uz to sarn morao da pi'cdam i kamcru. Unutranjost je mracna, vlana, vnia i poirialo neprijatna. Opet je zadali znoja mase inilostivo prerien mirisima sandalovine, mirisi trulei ne mogii se osetiti od inirisa cvea. Odnekud sa bedema se nje visoki ton flaute, praen ritminim udarcima sihara, vrste laute; ova vrsta muzikeje, kako sam saznao, povezana za odreena dnevna vreme na, zato to u intervalima prima boje i raspoloenja; postoji od 500. godine pre Hrista Ispred kovega stoje veroici i mole sejigurama bogova obojenih jakim bojama i ukraenih vencima cvea. Svee razliitih boja

trepere. Neke skulpture su umotane n sknpoccizu svilu, i dre neobino orue u i-ukan-ia. U jednoj nii, obasjanoj utom bojom

Profesor Nagaswami odgovarao je na moja pitanja pravci neba: popovi su zabadali tap u zemlju; kod izlaska sunca senkaje pokazivala na zapad, a kod zalaska na istok... Takoje glavna osovina hrama bila odreena. Graditelji su vezivali kanap na tap i povlaili krugove odreujui veliinu hrama. Paralelno sa osovinom istok-zapad povlaene su linije. Na mestima gde su se ukrtale linije i krugovi dobijali su se segmenti koji su leali blie ili dalje od centra odredenog za svetilite. Centarje bio sveto mesto, sedite boga komeje hram bio posveen. Ovde, u svetilitu, tano u sredini stajao je Lingam, iznad koga je konano graena piramida. Iz sredine je u svim pravcima zraila boija snaga. Nie oko centra su sa oltarima bile ostavljene po-dreenim bogovima. Ne postoji hram bez dvanaest kalendarskih boanstava, bez segmenata za dvanaest meseci i bez pobonih mesta za razliite zvezdane bogove na rubovima hrama, koji su bili pove-zani sa zvezdanim nebeskim svodom." Svetlosmei momak, opasan samo plavom maramom oko kuko-va, sa utim, lakiranim noktima, skrenu ka nama na triciklu, skreui na sebe panju prodornom zvonjavom. Nudio je iz neke kutije neraspakovani sladoled i kockice zamrznutog vonog soka. Nismo hteli nita da kupimo. "Znam koje to!", provokativno ree momak pokazujui najednu skulpturu sa zida hrama. "Ako pogodi, dobie deset rupya od mene!", ree profesor Ma-hadevan. "Toje pleui iva, bogovi Parvati su ga gledali..." "U redu", priznade Mahadevan." A koji ples izvodi iva?" Momak prekopa po svom mozgu, igrajui se prstima, a onda se ozari: "On izvodi nebeski ples!" Momak pokupi svoje rupije i ponosno se odveze dalje. "Je li to bio nebeski ples?" upitah. "Toje kosmiki ples o razaranju i stvaranju, koji su bogovi pratili flautama, cimbalima i ostalim instrumentima... Odmah pored ive vidite Indru, gospodara univerzuma sa Matalijem, borcem u vaz-dunim bitkama..." objasni profesor Nagasvami. Mora da sam kod "borca u vazdunim bitkama" ui vidljivo okrenuo u pravcu vetra, jer mi sledeeg dana profesor Mahadevan dade tekst koji se odnosi na boga Matalija iz Ramajane, drugog po veliini epa Indijaca pored Mahabharate. Odatle proitah: "'Bre Matali!, ree Indra. 'Pouri sa mojim nebeskim kolima. estiti Rama se namerio na svoje neprijatelje...'MataIi okrenukola, koja su sijala kao sunevi zraci, na mesto gde se poteni Rama sreo sa svojim neprijateljima. 'Uzmi ova nebeska kola!', povika Matali Rami. 'Bogovi pomau pravedne. Ovamo, popni se u zlatna kola, nebeske moi te potpomau. Biu tvoj voza i ubrzau grmea kola.' Odeven u nebeske vrste materijala, Rama se pope u kola i baci se u jednu bitku, kakvu Ijudske oi nikada ranije ne videe. Bogovi i smrtnici su posmatrali borbu drhtei i gledajui kako Rama napada nebeskim bornim kolima. Oblaci smrtonosnih zrna zatamnie sjaj-no lice nebeskog svoda. Postade mrano nad bojnim poljem. Brda, doline i okean su prodrmani stranim vetrovima, pojavi se bledo sunce. Kad se bitka ni time ne zavri Rama u svom besu uze Bramino oruje napunjeno nebeskom vatrom. Bilo je to krilato, svetlosno oruje, smrtonosno kao munje s neba. U krunom luku

iva koji igra (levo) Primer za bogatstvo oblika (desno) munjevito oruje ubrzano se sjuri i probode Ravanovo metalno srce. Kad se sve umiri, na ki-vavu poljanu pade kia nebeskog cvea i sa neba se zau umirujua muzika nevidljivih harfi." U takvim tekstovima - osim indijskih, savremenih i priznatih akademika - nisam razabrao nijedno prihvatljivo objanjenje. Da su koristili govore nekih mojih kritiara, bila bi to - s obzirom na sujetu njihovog esnafa - razumljiva reakctja. Poto sam okarakteri-sao samo "borce u vazdunim bitkama" sa njihovim akcijama i orujem iz Ramajane, eleo bih da do rei doe i 5. knjiga Mahabha-rate, u kojoj su nabrojana sva boija oruja, kojima su ubijeni ratnici koji su na telu nosili metal. Ukoliko bi ratnici na vreme saznali za dejstvo ovog oruja, kidali bi svaki metalni deo sa tela, skakali u reke, prali sve to su dodirnuli i sebe. Usled dejstva ovog oruja ratnicima je opadala kosa i nokti sa ruku i nogu. Sve preivelo je bledelo, jerje bilo "prekriveno smrtonosnim dahom bogova." Mahabharata: "Popaljen arom oruja, svetje posrtao u vrelini. Slonovi su bili nagoreli i teturali su se tarno amo... Voda je kljuala, sve ribe pomree... Drvee se redom ruilo... Konji i kola izgoree... Ukazao sejeziv prizor. Leevi sii bili unakaeni zastraujuom vrelinom i vie nisu liili na Ijude. Nikad pre nije bilo tako uasnog oruja, nikada ranije nismo uli o nekom takvoim oruju ." Bioje to raport nalik na neki iz Hiroime posle pada prve atomske bombe, 6. avgusta 1945. g.! Ne bih eleo da Mahabharata sadri seanja na budunost... Svitaloje. Vruinaje bila neto slabija. Vatrice od drvenog uglja su raspirivane. Gore, na piramidi, treperelo je svetlo. Ovi, prema nebu isprueni tornjevi, nosili su na vrhu tvorevine sline bavama. "ivi lli neko gore?" upitah. "Ne, tamo niko ne ivi niti je iveo. Od sprata do sprata vode stepenice", objasni Nagasvami." One bi trebalo da nas opomenu kolikoje strm i naporan putka nebu. Krug na vrhu, koji ste nazvali bavom, simbolizujejedno vozilo, blizinu nebu.."Smem li to prihva-titi od rei do rei ili samo

kao alegorijsko tumaenje?"

Ramajana, Mahabharata... Da li to ine tekstovi, da sam pri pogledu na piramidne kule Kanhipuramu morao misliti na raketnu. bazu?

Profesor Nagasvami slegnu ramenima, kao da eli da mi naznai: "Prihvatite to kako elite." Onda skrenu razgovor na di-ugu temu i -pita: "elite li da kupite svilu? Juna Indijaje centar indnstrije svile, jer se i fabrike nalaze u susednoj dravi Misoreu kod Bangalorea..." Smekao se: "Mogao bihjednu koliinu, ali svilu pravimo i mi..." nije zavrio do kraja.

BOGOVI U RANOJ ISTORIJI LETA U SVEMIR

Donoenje mog cilja moram srazmerno selektirati i to je mogue vie saznati o oniin bogovima koji se sreu na putevima za svemir: Rai'm, Indri, Arjiini, Marutima; ostaje jo jedan snani eskadron, koji se nalazi u Mahabharati i u Vedima na nebu. Tn sv i boanski blizanci Asvini, koijai, koji su obili zemlju u tolai jednog dana u sjajnom nebeskom vozilu. Tuje i prijateljski bog sunca, Surija; koji dri stalno u rukama lotosov cvet i koji je za bogove preuzeo izvidniku ulogu sa svojim nebeskiin vozilom. Zato to je iz velike daljine sve video uao je u literaturu kao "boanski pijun". Tu je i iz lotosa rodeni Agni, bog vatre, vlasnik "svetleih kola, zlatnih i obe.sjanih"i. On dovodi izgorele rtve bogovima, inei se na zernlji kao vatra, a na nebu kao munja. Tu je i Garduah, plemeniti knez ptica, koji je Vinmi

koristio za bi-e napredovanje, samostalno delovao, bacao bombe, gasio poare, leteo ak do Meseca. Tuje i Visvakarman, graditelj bogova, koji nije samo Indri sagradio priato,kakva dolikuje jednom kralju bogova,ve je pravio i najlepa nebeska vozila u voznom parku bogova. Vinu-Purana, koja datira iz 4. ili 5. veka pre Hristaje predanje relike tradicije, u kome je jedno poglavlje posveeno razdobljima kada su praoevi oveanstva dolazili sa neba u "sopstvenim leteli-cama": "Dok Kalki jo govori sa neba dooe dvoja, kao sunevi zraci asa-jna kola, od plemenitih metala svih vrsta napravljena, koja su se samostalno pokretala, zatiena blistavim orujem." Uzgred reeno, Kalki se takoe koristio nebeskim vozilom kojim se moglo upravljati "pomou volje pilota". U svom delu "The Prehistory of Aviation" ("Preistorija avijacije"), Beitold Laufer, ikago 1928, je izvetavao o oveku Vicvile koji je sa svojom enom "kroz vazduh" utekao hapenju u nekoj kraljevskoj palati, ili o kralju Rumanvatu koji je dao da se sagradi ogroman nebeski brod u kome bi mesto nali stanovnici itavogjednog grada. 0 tome govori i indijska legenda: "Dakle, smesti se kralj sa oso-bljem harema, svojim enama, poklonicima i jednom grupom iz 'vakog dela gi'ada u nebeska kola. Dosegoe daljine nebeskog svoda i konano pratie pravce vetra. Nebeska kola preletee zemlju iznad okeana i onda su upravljena u pravcu grada Avantisa, gde se odravala neka sveanost. Maina se zaustavi kako bi kralj mogao ia prisustroje sveanosti. Posle kratkog meusletanja, kralj ponovo sTartova dok ga je gledalo bezbroj radoznalaca koji se divie nebesldm kolima." Mnogobrojna boanstva u sanskritskoj literaturi mogla su se poreati prema osobinama kojima se neko boanstvo odlikovalo i prema ureajima koje su bogovi posedovali.

LEKCIJA

Slika je bila veoma smena, ali sam se usudio da se glasno nasmejem tek kad su oba moja profesora, zajedno sa oferom, poela da se smeju. Na ivici puta, nedaleko od induskog hrama, tukle su se dve lake ene - one se u celom svetu mogu brzo prepoznati - sa nekim

lako igraice ne smeju uie u hramove, jos uvek se godinama studiraju stari hramovi plesovi na slaru hramnu muziku u specijalnim kolama. One se zatim izvode u dvoritu hrama

vojnikom koji, verovatno, nije platio ilije premalo dao. One od toga napravie zabavu vukui vojniku kapu sa glave. im bi je dohvatio i ponovo namestio na glavu, ona bi nanovo letela na ulicu. To se ponovijonekolikoputa, svedokvojnikujednomskoku ne dohvati svoju kapu i, vrstoje steui pod mikom, ne pobee. Omalovaava-juim gestom jedna od devojaka podie svoj sa strano izrezani sari do zadnjice: Moe malo da me..." (Takode internacionalna vrsta bezglasnog sporazumevanja)". "Jesu li to bile bludnice iz hramova?" upitah sa najlepom, vaj-carskom bezazlenou. Pogodi me prigovarajui pogled profesora Nagasvamija i on ree: "Ne postoji nekakva hramovna prostitucija. Nekada sn plesovi, pesme i muzika uvoeni u rituale molitvi kao i u mnogim dnigim nemonoteistikim religijama. Odabrane, neudate devojke su godinama poduavane umetnosti hramovnog plesa. Tck u 18. veku se tradicionalni ivot promenio dolaskom Evropljana. Oni sv bili ti koji su se udvarali hramovnim igraicama zbog njihovih ari i lepote. Osim toga, mogli su biti sigzirni da su dame neudate. Britanci nisu znali nita o hramovnim igraicama. Mislili su za njih da su prosti-tutke popova. Apsurdna pomisao - prostitucija najednom svetom mestu! Nije poznat nijedan slnaj koji pokazuje da je u hramu bilo seksa. Pre 30 godinaje hramovni ples zakonom zabranjen, stvarno besmisleno i bez razloga. Od davnina cenjene porodice, koje su Tokom 1800 godina, preko nebrojenih generacija negovale hramovni ples, ostaLe su bez hleba. teta."

VIMANI SVUDA
Pre mog leta za Kalkutu, profesor Nagasvami me je odveo u P.-avni muzej na drumu Panteon koji u vie svojih zgrada krije arhealoke kolekcije kulturnog razvoja june Indije iz ranog doba preko Palava-alukija i ola-dinastija. Vimani, letee rezidencije nebeskih bia, falanga zvezdanih bogova. Lingama. Pred kipom u bronzi ive u plesu Nagasvami Objasni:

Vimana (levo)

Lihgam(desno)

iva ( levo)

Ganea (desno)

"Siva igra i jednom nogom stoji na leima nekog oveka, to bi u govoru simbola trebalo da iskae neznanje. Levom rukom mae zvonom koje simbolizuje zvune talase, treperenja univerzuma. U desnoj dri plamen koji predstavlja iluziju - kosmos e nii i ponovo nastati iz plamena. U gestu srednje, tree ruke moe se razumeti znak za univerzalnu zatitu." Profesor Nagasvami bio je direktor ovog muzeja i poznavao je svaki njegov deo kao svoj dep. uvari muzeja ga pozdravie sa potovanjem. Sa priinetnim.zadovoljstvomje posmatrao uiteljice i uitelje koji su svoje razrede vodili kroz velike kolekcije, tiho ih poduavajui. Skoro se sapletoh na lik oveka u bronzi sa slonovskom suriom. Bile su mi poznate sline grdosije iz centralne Amerike - 20000 vazdunih kilometara udaljene odavde! "Kako nazivate ovo bie sa surlom?" "Toje prikaz Ganee, jednog od pet velikih bogova Hinduizma, jednog od oiiih koji su sluili Sivu. Ganea vai za odstranjivaa prepreka i uvara uenosti."

Grupna fotografija sa "mojim "profcsorima ispred boijih kola, koja su sagraena oko 100. godine pre nae ere u ast naunika Tiruvaluuara "Da li se njegova tradicija moe ustanoviti?" Profesor odmahnu glavom: "Najmanje dve hiljade godina, verovatnoje i stariji. Ovaj ivin sin je pominjan jo u Vedenima." "Sta znai njegovo ime?" "Ganea je sastavljena sanskritska re. 'Ganasi' su ete, 'isa' je gospodar, prema tome znai: gospodar eta." Preduzeo sam sve da sakupim dostupan materijal o "odstranji-vau prepreka". Nisam oekivao nikakve prepreke.

IZNENAENJE U KALKUTI

Kalkuta. Glavni grad istono-indijskih ujedinjenih drava Behgala, najprljaviji grad na svetu. U avionu sam proitao daje gradom zavladala epidemija dezinterije. Ko se posle ovoga da zadrati da ne poseti Kalkutu, moeje odmah brisati iz svog voznog reda jer uvek postoji nekakva epidemija. Ko preivi Kalkutu nada-1;eje imun protiv prijavtine. Toliko o Kalkuti. Na aerodromu me je saekao moj bengalski izdava Ajit Dut sa istraivaem sanskrita, profesorom Kanjilalom, kojeg poznajem iz ranijih susreta i sa kojim sam se dopisivao. Pre deset godina - tako sam upoznao Kanjilala - drao sam predavanje na univerzitetu o mojoj ivotnoj temi. Meu sluaocima se nalazio i profesor Kanjilal, atakujud na mene u diskusiji svojim temeljnim znanjem sanskrita, komeja nisam bio dorastao. Dockan saznah od drugih profesora da Kanjilal zauzimajedan poseban rang: onje, takorei, odrastao uz sanskrit. Takoje mali, tamnokosi ovek sa svojim debelim staklima naoara uspeo: on je obuavan na Sanskrit-koledu u Kalkuti, studirao je u Oksfordu, bio rektor poznatogViktorija-koleda Kocbehara u zapadnom Bengalu. Danas je dra-vni delegat za pitanja sanskrita, poasni lan Azijatskog drutva i zvanini profesor na Univerzitetu u Kalkuti. Njegova re kao strunjaska na sanskritje veorna eenjena. Tek poto smo se ugurali ujedan taksi profesor Kanjilal ree bez uvoda: "Bojim se da Vi imate pravo!" "Kako bi to trebalo da razumem?" 'Ovo ovde sve objanjava", ree i gurnu mi u ruku 321 sitno kucanu stranicu na engleskomjeziku. Proitah naslov rukopisa:

LETEE MAINE U STAROJ INDIJI

Progutah tekst preko noi. To to je profesor Kanjilal u viego-dinjem radu otkrio i komentarisao, bilo je (ovde spada ta re) -senzacionalno, tako senzacionalno da e moji akademski kritiari beati od istine tvrdnjama kako ovaj profesor Kanjilal ne postoji, kako nikada nije ni postojao, a tekstovi su neki moj pronalazak. Zbog toga, dajem ovde, uz odobrenje naunika, kompletnu adresu: Profesor dr Dileep Kumar Kanjila 'Nishi-Saran' Railpukur Road Deshbandhunagar Calcutta-59 Profesor Kaiyilal mi je dozvolio da jedan odlomak iz njegovog dela, kojije sam izabrao, odtampam u ovoj knjizi. Ostaje mi samo da kaem da autor konstatuje u uvodu da je prouio celokupnu vedsku literaturu, klasine sanskritske tekstove kao i budistiku sanskritsku literaturu o tragovima vanzenuJjaca, savetovao se sa kolegama, diskutovao sa popovima. Rezultatje poraavajui - za protivnike moje hipoteze. "estoje potrebno vie hrabrosti promeniti svoje miljenje, nego mu ostati veran." Fridrih Hebel 1813 -1863.

LETEE MAINE U STAROJ INDIJI

Profesor dr Dileep Kumar Kanjial

Rigvedi postoje poznate himne posveene boanskim blizanci-ma "Asvinas", "Rbhus" i ostalim boanstvima. Iz ovih himni izranjaju prva ukazivanja na vozila koja su bila sposobna da sa ivim biimalete kroz vazduh. Letea vozila su opisana u Rigvedi prvo kao "Rathas". (Reje po smislu prevodiva kao "vozilo" ili "kola"), "Rbhusi" su konstruisali letea kola za "Asvinas", blizance, koji su meu bogovima vaili za lekare.2 Ova letea kola su bila izuzetno udobna. U njima se moglo svuda leteti, ak i iznad najviih slojeva oblaka i u "nebo".' U hirnnama je pomenuto da su letea kola bila bra i od misli/ Letei aparat je bio veliki, sastojao se iz tri dela i bio je trouglast. Za upravljanje njim bile su potrebne najmanje tri osobe. Vozilo je imalo tri toka koja su se prilikom leta uvlaila." Spome-nutoje daje letee vozilo imalo tri "stuba". Letea vozila su v Rigvedi obino izraivana od metala (zlata, srebra ili gvoda), ali js, ipak, najvie korieni metal u vedskim tekstovima zlato koje tako divno sija. Tvorevine poput eksera i nitni inile su vozilo stabilnim. Opisano nebesko vozilo je pokretano pomou tenosti, iji naziv danas nije mogue korekt.no prevesti. Rei "madhu" i "aiu" najvernije prevedene znae "med" i "tenost". Kola su se kretala lake nego ptica na nebu, krivudala u pravcu Sunca i Meseca i sletala na Zemlju uz veliku buku. Znaajnaje injenica, da su u Rigvedi spomenuti pogonski mate-rijali u razliitim stanjima. Pri tome je jasno naznaeno da se vozilo kretalo po nebu bez ikakvih "zaprenih konja".1 Kad se sputalo iz oblaka na zemlji su se sknpljale velike mase Ijudi da prisustvuju sletanju. Osim mesta za tri pomenuta pilota, nebesko vozilo je nudilo i mesta za kralja Bujua spasenog u brodolomu, za Surijasovn erku, za gospodu andru kao i zajo dve do tri osobe. Voziloje moralo posedovati i amfibijske sposobnosti s obzirom daje bez tete moglo da se spusti na morsku povrirm i odatle da stigne do obale. U Rigvedi 1.46.4. su pomenuta ak tri letea vozilakoja su sluila za razliite spasilake operacije. Izvedenoje preko 30 herojskih dela, niedn kojima sn spasilake akcije na moru, u peinama, u neprija-teljskim borbenim redovima i komorama za muenje. Prema opisu u Rigvedi, ova specijalna vozila su bila veoma prostrana, izvodila su razliite operacije i prilikom starta stvarala veliku buku. Po svom i izgledu bila su velianstvena. Pojedine rei u ovom tekom odnosu zahtevaju u vedskim teksto-vima posebnu panju. Te rei su Re "madhu" znai u klasinom sanskritu "med", ali

se u leksikonu poredi sa rei "soma", "tenom supstancom". ' "Ana",koja se obino odnosi na kuvani pirina, znai ovde prevreli pirinan sok. Pretpostavlja se daje re o meavini alkohola i soma-soka, koja je uvana u tankovima i kasnije upotrebljavana kao gorivo, ZanimIjivo je, takoe, da su letea vozila ostavljala tragove tokova, kada su se kretala po zemlji. Neki letei aparati su uzletali i sletali po utvrenom planu: tri puta danju i tri puta nou.11 " U Rigvedi 1.166.4-5,9 je let "Marutsa" priblian stvarnosti. Zgra-de su se tresle, manje drvee i biljke su bili poupani, eho buke kod "a se odbijao o breuljke i peine, a izgledaloje kao da e se d sve te buke leteeg vozila, pomutiti i iscepati u komade . Na ovom mestu bih, kao strunjak, rekao neto o rei "Vimana". "^Dsana" u smislu leteeg vozila se pojavljuje tek u Jajurvedi 17.59. ?re togaje re razliito upotrebljavana, kao npr. "vazduna vatra", -scunar dana" ili kao "stvaralac neba". U svim ovim odvraanjima r re povezivana sa rastezanjem nebeskog svoda i njegovim dirnen-:;jama. Ipak, u Jajui-vedi 17.59, kao i delovima teksta koji slede,je Vimana" jasno prikazana kao letei objekt. Re koja je u ovim stihovima pretvorena u nominativ stoji za neto "to ispunjava sjajem (divotom) nebeski svod", "obasjava ceo region", "to sadri tenu supstancu" i "u ijoj moi su bili izlazak i zalazak Sunca i Meseca". U celokupnoj klasinoj i pm-anijskoj lite-raturi je zajednika imenica za letea vozila "Vimana". Slede pojedini izvodi iz tekstova, kao dokaz kako su, kao u junakom epu Ramajani rei "Vimana" i "Ratha" upotrebljavane za letee objekte: - Zajedno sa Karom on se pope u letee vozilo, koje bee ukraeno draguljima i licima demona. Pokrenu se uz buku koja bee ravna gromovima iz oblaka. (3.35.6-7) -Popni se u vozilo, draguljima ispunjeno i to moe u vazduh leteti. Poto si zaveo Situ (suprugu jednog kralja), ja u vas vazdunim putem dovesti do Lanke (dananji Cejlon)... Tako su Ravana i Marisa uli u vozilo, koje bee ravno palati ("Vimana")... (3.42.7-9) - Ti, Surke, misli dosegnuti blagostanje tima to e nabaviti vazduno vozilo? (3.30.12) - Onda se samostalno vozilo, koje je imalo brzinu misli, ponovo pojavi u Lanki sa sirotom Sitom i Trijatom. (4.48.25-37) - Ovo je divno vazduno vozilo, nazvano Puspaka i kao sunce sija. (4.121.10-30) - Letei objekt, koji bee ukraen labudom, podie se u vazduh uz veiikubuku.(4;123.1) - Sve haremske dame kralja majmuna Sugrive zavrie urno doterivanje i popee se u vozilo... (4.123.155) Tekstovi u Ramajani su opisivali nebeska vozila kao letelice napred zailjene, koje su se izuzetno brzo kretale i koje su imale trup sjajan kao zlato. Nebeska vozila su imala vie komora i perlama ukraene prozore. U unutranjosti su se nalazile udobne, bogato dekorisane prostorije. Donji spratovi su bili opremljeni kristalima, a celokupan unutranji prostor bioje zastrt tepisiitia i prostirkama. Vozila su bila vrlo prostrana i snabdevena svim oblicima luksuza. Onaiz Ramajane su mogla da prevezu do dvanaest putnika. Uzletala su ujutro iz Lanke (Cejlon) i popodne stizala u Ajodaju, posle dva medusletanja u Kiskidaji i Vasistasrami. Pri tome su vozila preval-jivala distancu od tano 2880 kilometara za devet sati. To bi odgovaralo brzini od 320 km na as! Sa izuzetkom dva sluaja u svim prethodno pomenutim odlom-cirna re "Vimana" je stalno koriena pri opisu leteeg objekta. Dovde prikazani tekstovni odlomci ne dovode do zakljuka da su se vozilima koristila "boanska" ili "nebeska" bia. Letee konstruk-cije su koristili probrani Ijudi, vladajue

porodice ili vojskovode. Ipak je u sanskritskoj literaturi stalno ukazivano na to da tehnika za konstrukciju leteih objekata potie od bogova. Takoeje postojala jasna razlika izmeu bogova u njihovim velikim svemirskim gi-ado-vima i odabranih Ijudi, koji su u nekim sluajevima mogli da poseuju te gradove. Takoje bilo reeno u opisu putovanja Arjune na nebo. Arjimaje morao da proe mnoge nebeske regione gde je posrnatrao stotine drugih vazdunih objekata. Neki od njih su bili u letu, drugi na tiu, a neki su bili spremni da uzlete.10 U tekstovima Sabaparvan su doneseni detaljni ukazi na ova "Ijudska bia". Trebalo bi da su oni u ranijim vremenima doli na Zemlju, da bi studirali Ijude. Ova "nebeska bia" su se po elji kretala u vasioni ili na zemlji. Razliite konstrukcije, takozvane Sabe, koje su opisane mogle su imati svoje putanje na nebu kao i dananji 18 sateliti. U unutranjosti ovih gigantskih satelita, koji bi se danas mogli opisati kao svemirski gradovi, letele su razliite vrste "Vima-na". Svemirske konstrukcije su bile ogromne i sijale su kao srebro na nebu. Bile su opremljene hranom, piem, vodom i svim potrepti-nama za ivot, ak i orujem i municijom. Jedan od ovih svemirskih gradova, koji se okretao oko svoje ose, zvao se Hiranjapura, to bi se prevelo kao "grad od zlata". Njega je sagradio Brama za demone Pulamu i Kalaku. Gradjebio neosvojiv, a ene demoni su bile tako uspene u odbrani, da su se ak i bogovi drali podalje. Ipak, jednomje dolo do bitke. Onaje opisana u glavi 168, 169. i 173. Vanaparvana (delu Mahabharate). Arjuna, boanski junak Mahabharate, bio je protiv demona u svemirskim gradovima, iji broj se zastraujue poveavao. Kad se Arjuna pribliio svemirskom objektu. ene demoni su se branile nezamislivim omjem. Citat: "Zastraujua bitka se rasplamsa, a dokje trajala vazduni grad u nebo odlete i onda se ponovo Zemlji priblii. Klatio se sajedne strane na drugu. Posle estoke obostrane borbe Arjuna ispali smrtni hitac, koji rasturi grad u komadie i oni padoe na Zemlju. Preiveli demoni se podigoe iz ruevina i nastavie da se bore". Na kraju su svi demoni uniteni, a Indra i ostali bogovi nagradie Arjunu kao junaka. U Vanaparvanu postoje i drugi svemirski gradovi, koji su se okretali oko svoje ose. ' Imali su irnena Vaihajasi, Gaganacara i
n/i

Kecara. U Sabaparvanu su opisane neobine tvorevine, koje je konstruisao i kasnije transportovao u ove gradove bog Maja. (Pojam ove tvorevine nije jasno preveden. Po poreklu rei moe se izvui znaenje "ispnnjene prostonje"). U vezi sa ovim znaajnaje injenica da su prave orbitalne stanice kruile oko Zemlje, koje su imale otvore hangara toliko iroke da bi mogle dozvoliti ulazak leteih objakata. Stari opisi pribliavaju se dananjim razmiljanjima i crtanim konstrukcijama vasionskih habitata. Sa ovih vasionskih habitata su poletali, sa jedne strane letei ohjekti prema Zemlji, a s druge strane, na Zemlji su takoe pravljcna letea vozila. Veliki deo njih nosi ime "Vimana". Samo u Mahabha-rau postoji 41 mesto gde se pominje letea "Vimana". esto je vrlo teko povui razliku izmeu "Vimana" koji su uzletali iz svemirskih gradova i onih koji su konstruisani na Zemlji. Ovu konstataciju bi najbolje dokazale sledee reenice: - Bogovi stvorie mehaniku napravli zbog odreenog cilja." - irokogruda osobakoja se pope u nebesko vozilo zadivi bogove."'

- 0 ti, Uparikara Vasu, prostrane letee maine e doi tebi i ti e bitijedini ovek koji izgleda kao boanstvo, kada bude sedeo u tom vozilu. 24 - Pomou arolije jedne molitve doe bog Jama u Kunti u vaz-unom vozilu.25 - 0 ti, potome Kurua, ovaj zli ovek doe na samoleteem telu, koje se moglo kretati u svim pravcima i bee poznato kao Saubapu-ra... - Kadaje nestao iz vidokruga umiruih, visoko gore na nebu primeti 27 hiljade neobinih leteih objekata. - On ue u Indrinu omiljenu boansku palatu i vide hiljade leteih vozila za bogove, neke samo odloene, a neke u pokretu. - Grupe iz Marutsa dobe u boanskim letelicama i Matali me (Arjuna), posle razgovora, povede svojim leteim objektom i pokaza mi ostala vozila.- Takoe su se Ijudi kretali po nebu u letelicama, koje su bile ukraene labudovima i udobne kao palate. 33 - Gospod mu predade letelicu koja se samostalno pokretala... - Bogovi se pojavie u sopstvenim leteim vozilima, da bi prisustvo-vali borbi izmeu Kripakarije i Arjuna. ak Indra, gospod bog, doe specijalnim leteim objektom koji je mogao da primi 33 boanska bia. U obimnim tekstovima budistike literature se pojam "Vimana" u smislu leteeg objekta nalazi na vie mesta. Tako su u Vimana Vatuu, koji pripada Mahavamsi, velianstvena mesta nazvana "Vi-mane" sluila srenim "duhovima" kao gradovi za stanovanje. Tu je govoreno o sjajnoj palati, koja je lebdela u vazduhu. Neki naunici naginju tome da pojam "Vimana" u budistikoj literaturi prikau kao palate u kojima su boravili bogovi i srene due. Re "Vimana" je vrlo retko upotrebljavana u vezi sa Ijudskim mestima za stanovanje. Tako izraz "Vimana" jasno opisuje letei objekt u pi'vom delu Sulavamse. Taan opis u tekstu glasi:3'"... Veliki grad je bio napunjen stotinama letelica od zlata, dragulja i perli i zato je izgledao kao zvezdani svod." Veliki deo budistike literature shvata pojam "Vimana" u znae-nju pokretne, nebeske vazdune palate ili vazdunih kola. U ovom znaenju je izraz upotrebljavan u vedskoj i puranskoj literaturi, a kasnije je esto korien i u klasinoj literaturi. Tri primera su dovoljna kao ilustracija: - Veliko boanstvo izae iz letelice. -Boanskoleteevozilo,kojimjeupravljaoMatali,pojavi se sa neba. - Kada je kralj Suparna iao na igru kockicama, njegova ena Sursoni sie iz letelice. Drugi, autentini prizor na letee objekte u staroj Indiji nalazi se u delima Kalidasa. Tako on opisuje, sa oiglednim detaljima i sa naunom preciznou, razliitefazeRaminogletaodLanke (Cejlon) do Ajodaje.' Kad se podigao u visinu, pred njim se ukaza panorama talasastog mora, morskih ivotinja i podvodne formacije. Morska obala je liila na ivicu tankog gvozdenog toka.' Vozilo se kretalo gore-dole, neki put izmedu oblaka, neki put u niim slojevima u kojima su ptice letele, i onda opet na "putevima bogova"/ Nakon leta iznad dela okeana, nekih reka, jezera i pustinje nebesko vozilo je sletelo u Utarakosalu. Ljudi koji se skupie na mestu sletanja bili su zaprepaeni. Raina se spnsti niz elegantne, od sjajnog metala nainjene, stepenice.3 Posle toga pope se Rama sa Baratom i ostalima uz iste stepenice u nebesko vozilo ukraeno zastavama. Barata se udvarao Siti, koja je sedela u unutranjosti. Letelicaje letela otprilikejednu milju usporenom brzinom, a onda je ubrzala i stigla u Ajodaju, Ramin glavni grad. Sve u svemu tojejasan opis leta od oko 2900 kilometara. 1 to od Lanke (Cejlon) do Ajodaje preko Setubande, Misore i Alahabada. Kalidasa pominje pojedine zapanjujue detalje, koji bi trebalo da nas nateraju da se zaniislimo nad ovim. Kadje kralj Dusianta silazio iz Indrinog broda, primeti sa udenjem da tokovi

vozila ne diu nikakvu prainu niti prave ikakve umove iako su se okretali. Zapanjeno je registrovao da tokovi uopte ne dodiruju zemlju. Matali objasni da je to nadmoni kvalitet Indrinih vozila.Dokaz potvrduje da je bilo dve vrste letelica - onih koje su proizveli i koristili bogovi, i onih koje potiu iz radionica na Zemlji. ' " ' Primer za letelicu konstruisanu na Zemlji je prica o dva brata, Prandara i Pajadara. Oni nauie od demona Maje, kako se prave nezavisni, mehaniki vazduni aparati. Razlika izmedu objekata koje su koristili bogovi i onih koje su hansdli obini smrtnici. Kod ovih staroindijiskih predanja postavlja se pitanje da li su Banska bia, koja su se pela u ove aparate, bila fizika ili ne. Naime, predstava o bogovima kao apstraktnim biima ili kao persoprirodnih sila protivrei predstavi o ivotnim biima u leteih tvorevinama, koja su saobraala izmeu Zemlje i svemira. Pripiu li se bogovima neke Ijudske aktivnosti i ak Ijudski karakter, oro protivurenosti bie jasne. Vedski tekstovi kategorino potvrduju da je bilo 35 nebeskih bogova. Nasuprot tome, puranski tekstovi se vrsto dre broja od 100 nebeskih Asurasa. U vedskim tekstovima su boanski blizanci "Asvinas" prikazani kao veoma mladi. Bili su u Ijudskom obl'ku i imali su Ijudske kvalitete. Osim toga Sajana jasno tvrdi u jednom komentaru u Rigvedi da su se bogovi vratili na Zemlju sa nekog dalekog "mesta na nebu". U naunoj raspravi o pitanju da li su bogovi bili duhovne ili fizike prirode, Jaska, autor Nirukte donosi kompromisno reenje. On, oaime, zastupa shvatanje da su oba miljenja tana. Bogovi su bili kako fiziki tako i duhovni. Nasuprot tim shvatanjima, savremena Btraivanja glavnih osobina vedskih bogova podravaju tezu da su bogovi bili fizika biakoja su se pre mnogo godina pojavila u naem Siunevom sistemu. Ep Mahabharata, koji se sa svoje strane poziva na neke stare izvore, opisuje ove bogove kao fizika biakoja se nisu znojila, ije oi nisu sijale, koji su veno izgledali mladi i iji "Vend" (gde se verovatno misli na zrake oko tela) nikad ne venu. Kod velikogbroja opisanih raznovrsnih leteih objekata moe se logicki postaviti pitanje kakoje jedno takvo vredno saznanje moglo da padne u zaborav i zato nikad nisu pronaeni arheoloki ostaci leteih aparata. Bliim ispitivaiyem se dolazi do zakljuka daje bilo malo pionira tehnike koji su posedovali znanja o leteim aparatima. Visvakarma i Maja su bili retki koji su to znali. Osim toga, korienje ore tehnologije je bilo ogranieno samo na elitu i nije bilo raspro-acranjeno meu irim masama. ak i danas je tako da samo bolje i poslovni Ijudi mogu uivati u putovanju avionom, dok iroke inase u zemljama u razvoju ne mogu sebi priutiti putovanje takvim traosportnim sredstvom. Tehnologija letenja starog doba je bila dobro sakrivena tajna. Sem toga, navika starih Indijacaje bila da odhiujue aspekte nauke ograniavaju samo na uzan krug uitelja i uenika. Bogovi su postavljali obavezu svojim uenim Ijudima da tajne o leteim aparatima ne poveravaju neukim osobama. Zloupo-treba ovih starih znanja je bila zabranjena uz pretnje stranim kaznama. U Sainaranganasutradaru je jasno naznaeno da otkri-vanje tehnikih pojedinosti ili delova maina mora ostati tajna, Bodananda komentar Vaimanika Sastre definise daje samo ovek koji poseduje sva znanja Vimana ovlaen za letaa. Budui pilot bi, pre nego to bi smeo da praktikuje letenje, morao da izui 32 vrste tajni Vimanasa. Poto Viinanas nije korien samo kao transportno sredstvo ve i kao strategijsko oruzje, razumljiva je diskrecija oko njegovog sastava i porekla. Dmgi razlog nestajanja umetnosti leten-ja Ijudi i bogova su i raznorazne bitke i katastrofe zavrene hiljadama godina pre roenja Hrista. Tako jedna gmpa indijskih astronoma misli da se bitka kod Kumksetre dogodila oko 3102. godine pre Hrista. Ovaj datum se dobija iz astronomskih posma-tranja koja su u starim tekstovima pomenuta u vezi sa ovom bitkom. Druga grupa astronoma belei datum bitke Barata - rata oko 2449. g. pre Hrista, dok evropski naunici veruju da se dogaaj zbio oko 1000. god, pre Hrista, Konzervativni indijski naunici postavljaju nastanak etiri Vedena, Bramanas i Upanisade izmedu 6000. i 2000. pre Hrista, a neki od njih ak i u dalju prolost, ak i jedan tako temeljan i nrudar zapadnjaki naucnik kao H. Jakobi datirao je nastanak Vedena oko 4500, g. pre Hrista. U Mahabharati su opisana snana razaranja izazvana monim orujem bogova. Traginost opisanib situacija moe se porediti sa oniro koje bi danas izazvao atomski rat. Razaranja su bila

tako strana daje preiveliina trebalo mnogo vremena za organizovanje nove zajednice. U nieuvremenu ili mranim penodima nauke gube se tragovi korienja leteih maina svih vrsta. Unitenja svetskih razmera se nalaze i u raznim sanskritskim tekstovima. Katastrofe koje su povukle Ijudsku dvilizaciju u sapa-tnitvo nisu pomenute samo u Vedenima i Puranasima nego i u kasnijoj klasinoj indijskoj literaturi. Razliiti razarajui talasi su imali razliite uzroke, od kojih su sledei zabeleeni u sanskritskoj literaturi: - kosmiko razaranje (ratovi bogova), - prirodne katastrofe (kao poplave i zemljotresi), r regionalni i sveteki ratovi. Po indijskom predanju Ijudska civilizacija je veoma stara i ne moe hiti svrstana u vremenske okvire zacrtane modernim naunim ispitivanj em. Zbog svih ovih razloga ne bi trebalo da bude Cudno ako ne izrone nikakve relikvijeleteih aparata na arheolokim nalaziti-ma. U Evropi se ve danas nalazi malo ostataka iz prvog svetskog rata, a predmeti iz tridesetogodinjeg rata se u najboljem sluajujo nalazeu muzejima. U indijskim sanskritskim tekstovima se ne radi o nekoliko stotina godina, ve o nekoliko hiljada godina. Ne sme biti udno ako se saznanje o korienju leteih maina prevede u doba Vedena i ako esto bude isprepletano legendama. Ratna razaranja i naredne katastrofe su izbrisale znanje, nain gradnje i planiranje prastarih leteih ureaja, ali ipakje ostalo seanje na to u epskoj formi. Delovi ovih seanja ive jo i danas u folkloru, kao kod kineskih zmajeva letaa ili indijskih boanskih koija. Ostaje pitanje samo zato su ludi pri gradnji hramova imitirali boanska vozila. Ove nebeske tvorevine su pre vie hiljada godina bile za Ijude neto nepojmljivo, boansko, to je duboko delovalo na njihovu sposobnost predoavanja. Ove boanske palate su bile opremljene poslugom (popovima) i svim ostalim pogodnostima. Nazivane su u religioznom podruju kao "hramovi". Da bi se bogovi na Zemlji isto tako dobro oseali kao u svojim nebeskim rezidencijama, Ijudi su probali da oponaanju prilikom konstrukcije hramova letee tvore-vine nebeskih bia. Prvobitni bogovi su dolazili iz velikih daljina kosmosa. Kako se moe proitati u Vanaparvanu, stanovali su u izuzetno velikim i udobnim gradovima van Zemlje. 0 jednom tak-vom gradu se kae daje osvetljen, veomalep i pun kua. U njemu je bilo drvea i vodopada. Imaoje etiri ulaza koje su uvali straari opremljeni najrazliitijim orujem. U 3. glavi Sabaparvana (sasta-vni deo Mahabharate) su opisivani takvi svemirski gradovi. Maja, arhitekta Asurasaje izradio za Judistiru, najstarijeg od Pandavasa, skuptinsku salu od zlata, srebi-a i ostalih metala, koja je bila snabdevena sa 8000 radnika prebaenih na nebo. Kadaje Judistira upitao mudrog i uenog Naradu da li je ikada ranije konstruisana tako prekrasna sala, Narada muje saoptio da sline nebeske sale postoje za svakog od bogova Indru, Jamu, .Varunu, Kuveru i Bramu. Ovi gradovi su se neprestano nalazili u svemiru i bili su opremljeni svim ureajima za udoban ivot. 0- Jaminom svemir-skom gradu se moe proitati daje bio okruen belim zidom i daje bljetavo treperio kada se svojom putanjom kretao po nebu. ak i dimenzije ovih nebeskih tvorevina su u sanskritskoj literaturi pre-noene. Kuverin svemirski grad bi trebalo da bude jedan od najlepih u galaksiji. Merioje (preraunato u dananje mere) 550 X 800 kilometara, lebdeoje slobodno u vazduhu i bio ispunjen zlatno-sjajnun zgi'adama, Opisi ovakvih leteih gradova su od pamtiveka stalni deo staroin-dijskih epova u iju se istinitost ne sme sumnjati. Tekoaje leala saroo u tome to smo mi tek u novije vreme shvatili precizno znaSe-nje izraza kao to su "Vajihajasi" (leteti), "gaganakara" (vaz-duh) ili "Vimana" (letei aparat). Tek saznanja o modernoj tehnici dozvoljavaju razumnu interpretaciju.

STOUNHEND
Samo u Evropi postoji jos uvek oko 200 kamenih spomenika --krunog oblika ili u obliku toka; oni su posveeni Zevsu, "bogu visina", "gromovniku" kojije stvarao elementarne sile. 1 Stounhend.1 Engleskoj se moe uraunati u takve tragove. Dvorski arhitekta Inigo Douns (1573-1652) se kao prvi, po nalogu kralja Demsa 1 (1603-1625) temeljno bavio "viseim kamenjem", gotovo koncen-trinim kamenim krugovimakod Selisberija, Vildsir. Stare hronike govore o tome daje Dons uveravao u svojoj ekspertizi kralja, daje Stounhend podignut u ast boga Koelusa (latinski i nebeskog), koga "drugi nazivaju Uranom"*. Donsje pisao kralju: "Podvlaim da u vezi sa tim saoptim da nije podobno ta preci o Loelusu u predanjima kazae. Posebno istoriar Diodorus Sikulus pie: Prvi koji je vladao Atlantidom bio je Koelus... On naui Ijude zajedno da zive, polja da obrauju, gradove da grade. On odgoji divljake da ive civilizovanim ivotom i da meusobno komunicira-ju... VladaojejednimveUkim delom Zemlje od istoka ka zapadu. Bio je uspean posmatra zvezda i razjanjavao je Ijudima ta e se dogoditi. Prema poloaj'u Sunca podelioje godinu na mesece... Zbog njegovog velikog znanja o zvezdanom nebu, zasue ga Ijudi be-amrtnim pocastina i potovae ga kao boga. Nazvae ga Koelusom vezujui to za njegovo znanje o nebeskim telima... Sve uspra.vljeno kamenje ovog antikviteta predstavlja simboline plamenove... koji-ma se izraavalo potovanje nebu... U ovom antikvitetu je postavljeno mnogo kamenja kao imitacija celokupnog dela razliitih zvezda koje nam se na nebu pc'javljuju u formi kruga nazvanog nobeskom krunom... Stounhend je podigni'it. ba zbog toga to je posveen nebeskom bogu Koelusu..." Dvorsk. arhitekta I. Dzouns je naveo izvore iz kojih je citirao i iz svega je rezimirao da su kameni krugovi postavljeni kao veliki spomemk Koelusn da bi sve generacije mogle da se podsete na "nebeskog". Vatreno kamenje (Lingami) kao seanje na bogove, kameni krugov u spomen "nebeskom" koji stvori kalendar... postoji vcliki broj zagonetnih stecita, iz kojih se ukoliko se temeljno prouava, moe uiti.

OMALOVAZAVANA PRAISTORIJA
Zastu etnolozi i arheolozi ne dou na to da uporede vidljive osta-tke na Zemlji koje, kao znaci pitanja, ude za odgovorima? Tn se ne radi o sakrivenim tekstovima, spomenicima bez porekla. Sve je svakorne dustupno. Verovatno je jedan od razloga visok stepen specijalizovanosti strunih oblasti. Stalno se pitarn da li postoje arheolozi koji bi se, sa aspekta buduih svemirskih letova i oruane cehnike, makar periferno pozabavili tiin pitanjem? Da li e jednom biti pokrenuta uporedna arheologija s obzirom na mitsku |, 7 knjievnost' Egiptolozi preoravaju svojn oblast, amerikanisti svoj teren, indiolozi podkontinent itd. Da li om ikad razmenjuju svoja sa-znanja? od prvih, visoko ceujenih Ijudi svoga esnafa, profesorA.E.Volhajm da Foneska12, koji se bavio mitovima starih Indijaca: "Onaj koji ovde nalazi samo besmislene fabule i alegorije nema pojma o njihovom znaenju (mitova, EvD). Mitologija je neto sasvirn drugo: onaje najuzvieniji izraz najuzvienijihistina... ali, onajejo neto mnogovie, onaje, takoe, i praistorija ovecanstva." Koliko je Volhajm bio u pravu, da mitovi sadre istinu, pokazuje takoe i Bojina Samarangana Sutradara. Tamo se moe nai "230 linija (redova) posveenih osnovnom konstrukcionom principu le-teih maina. Uz to je specijalno pomenuto kako se vidlj'vi i nevidljivi objekti mogu napasti." Iz saradnje arheologa sa etnolozima bi se mogao izvui zakljuak o starosti

mitskih predanja. Juno od Bopala lei peinski lavirint Biinsbetka sa mnogim, dobro ouvanim peinskim crteima. Ispod je veliki toak, pored boanski lik, koji se vodi kao lord Krina. Simbolika nebeski bog/toak dosee, dakle, hiljadama godina una-

Crlezi na steni u blizini grada Gaisila prikazuju diinovske prilike sa lemouima. Naialost, vandali se nisu mogli uzdrSati da ne ureiu svoja nevazna imena

zad, ak do kamenog doba. Toliko stari bi mogli biti i Krina - mitovi. Zapadno od Kalkute, blizu Gatsile, radnici su u jednom rudniku uranijuma na zidu pronali peinske crtee meu kojima velike likove sline Ijudima sa kacigama na glavi - kao ilustraciju mitova. (Pre 25 godina su sline figure "epohe okruglih glava" takoe pro-naene u Tasili-brdima u Sahari). ak se i bogGanea14 u indijskoj peinskoj umetnosi pojavljuje u Ijudskom obliku i s glavom slona. 0 ovim "ruiocima prepreka" obavestio sam se u Indiji, Javi i spisima u domaim univerzitetskim bibliotekama. udnovata ob-darenost ovaj Ganea.

POPULARNI GANESA
Ganesajebio sin ivin; njegovo ime na staroindijskom znai "gospodar Gana", usluni duh ive. Ganeaje takoe vaio zaposrednika izmeu oveka i svemoi i zbogtogaje esto pominjan na poetku sanskritskih tekstova. Simbolikije prikazan kao debeo ovek sa glavom slona (ijednom kljovom), koji ima etiri ruke ijae na pacovu. Do danasje Ganesa ostao najpopularniji Hindu-bog. Ne zauuje to su ruioci prepreka eljeni na celom svetu - na primer prilikom gradnje kue: "Kada Indus gradi kuu postavlja prvo Ganeinu sliku na mesto gradnje. Kada pie knjigu, prvo pozdravlja Ganesu. Ga-nea slui i kao zaglavlje, a takoe se poziva pre svakog putovanja." Za indijske saobraajne okolnosti, toje razumljiva zatitna mera. Slika ili skulptura "uklonitelja prepreka" upozorava na raskrima, pozdravlja na eleznikim stanicama i radnjama, brine se, takoe, na portalima banaka za miran platni promet. Ganeinoj popularno-sti ne moe ni prii od Indije, preko Nepala do Kine, Jave, Balija, Bornea, Tibeta, Sijama i Japana, nijedna domaa ili strana filmska zvezda. Kako je trbuasti doao do svog renomea?

Najstariji sin boga i boginje, ive i Parvati, stoji na poternici, meutim, podatak nije korektan. On nije roen od roditeljskogpara, pre je stvoren iz mozga. Nebeska bia su se pre posete Zemlji savetovala kako bi se prepreke u ovom stranom svetu mogle otklo-niti. Morali su da naprave mesta za sletanje boanskih vozila,

Varijanteprikazivanja.Boga slonova Ganee: levo - oueja priiika saglavom slona i surlom sa s.trane (muzej u Denpasaru, Bali/Indonezija) - u sredini: od surleje postala tvorevina slina crevu. desno: surlaje konaino postala crevo

sagrade nedostupne, peinske depoe. Skup zamoli ivu za pomo : 'O boe nad bogovima, trooki, korisnie trozupca, samo ti si u sra-nju da stvori bie sposobno da otkloni sve prepreke..." iva i Parvati izmislie bie sa Ijudskim telom i glavom slona koja je gledala u svim pravcima i rukarna, nogama i surlom kojima se moglo sluiti: Ganea, iz mozgova svojih konstruktora nastali bog za vie svrha. Rane predstave pokazuju kvazisintetikog potomka bogova sa oreolom, "kako sa neba leti", a u induskim hramovima on je, takode, usko povezan sa devet planeta. Na ostfvu Bali, najzapadnijem od malih Sundskih Ostrva, posetio sam takozvane slonovske pilje, posveene Ganei. Tamo se na odstranitelj prepreka Gana naziva "bog sa sm-lom". Uz to, na Baliju nikad nije postojalo ivih slonova. A ovako je u balinezijskim hrainovima opevan dolazak Gane : Oprosti mi, ast pripada Sivi. Tvoj sluga nudi ti esenciju vrueg i miriljavog dima od sandalovine i tamjana. Dozvoli bogu Gani da sie, pomoniku bogova, da sie sa boanskog neba...

U jednoj nemakoj disertaciji su sa naunom revnou sastavljena imena i osobine koje su Ganei tokom vremena pripisane; upravlja, pobednik prepreka, davalac uspoha, onaj sa viseim sto-makom, onaj sauvijenomsurlom. Kao robotjepostavljenza"uvara vrata i ulaza", gde je potukao sve kojima je ulaz bio zabranjen zbog toga ima i jednu polomljenu kljovu. (Jedan robot-uvar slinih karakteristika se pojavljuje i u sumerskim Gilgame-epovima. Ovo je za akademike koji paralelno istrauju!) ta ini slona-boga unikatom? Nadam se da mi se nece protivu-reiti kada poreknem egzistenciju Ijudi sa slonovskim surlama u prolitn vremenima. Figura, koja se svuda moe sresti, ne moe biti luda ideja nekog nadrealistinog umetnika. Likovi sa Ijudskim de-lovima tela i glavama sa suriama po uzoni na slonove pojavljuju se isto tako zagonetno kao i "letei geniji", Ijudi sa krilima, lavovi sa krilima kojih su puni muzeji. Razmiljam, zatojedno dvopolno bie dobija surlu, zato su ivotinje vezane za zemlju ukraene krilima? 1 spekuliem da su stalno oivljavani uzori - kargo-kult - koje rani savremenici nisu mogli da shvate. Apelujem na paljiv pogled mojih italaca: nisu li danas Ijudi sa "surlama" meu nama? Vojnik sa gas-maskom, astronaut sa crevom za kiseonik, robot sa kablom za snabdevanje energijom, na primer. Da li je Ganea bio specijalitet starih Indijaca? Nipoto. 1 drugi narodi su imali svoja bia sa surlom: U Dikiz-Delti u Kostariki kameni kip pokazuje Ijudsko bie sa upadljivo velikim oima i neobino spljotenom lobanjom. Iz ogromnih usta, od uveta do uveta,pojavljuje se crevo - surla koje preko ramena zavrava ujednoj tanku slinoj kutijci na leima.

U Kostariki Ganein kolega(levo) Jedna verzija Ganee na Monte Albanu u Meksiku

BOANSKA VOZILA U KAMENIM HRAMOVIMA

U velikom iva-hramu u Prambananu na Javi naao sam oba-vetenje potvre.nim. Ovo ureenje su u 19. veku podigli kraljevi Sailendra-dinastije. Arheolozi su, meutim, pronali daje na istom mestu postojala graevina koja je morala biti mnogo starija. Medu indijsko-budistikim uredenjima sa daleko vie od 100 hramova - nedaleko od Dogdakarte - postoji glavni hram, po-sveen. Sivi, koji se sastoji od monog tornja, zatienog sa bokova sa dva manja, dodeljena Brami i Vinuu. Ispred se nalaze jo tri manja hrama koji su odreeni kao "vozila bogova". Oko est tornjeva kvadratno je poreano jo 156 simetrinih kovega iste veliine za pratee hogove. etiri prilicno uska stepenika sa klimavim gelende-rom su se ulivala u tamne portale. Velianstvena gradevina predstavlja boga ivu kako se sa svojim pratiocima useljava u hram. Kamene statue etvororukog Sive sa glavom u ovalnom oreolu stoje u centralnom Vimanu. iva nosi tiaru i narukvice na zglobo-virna ruku. U bonoj odaji vrebaoje Ganea. Dvadeset etiri cuvara titila su pozornicu, a dvadeset dva muziara i plesaa brinulo se za zabavu za vreme dugog putovanja.

Bia indiske mitologije koja lie na anele Svaka muzika grupaje nebeski posmatra, svakoje postavljen u gracioznu pozu. Zidovi balustrade priaju kamenim slikama ceiu indijsku istoriju onako kako je ona ispredana u Ramajani. Lica bogova pokazuju bes i nadu, gnev i radost koje se odraavaju i u crtama lica junaka, slugu i zlikovaca. Prikazano je letee vozilo kojim je oteta kraljica Sita i ono kojim juje kralj Bima oslobodio. Vinuov aljivdija Garudah nedostaje u stripovima isto tako malo, kao i kralj majmuna Hanuman, koji, trebalo bi daje leteo svojim leteeim aparatom od Indije do Cejlona.

Bia sa surlom straare na stepenicama

BOROBUDUR

BOROBUDUR
U blizini provincijskog glavnog grada Dogdakarte na srednjoj Javi najznaajniji i najvei spoinenikjune hernisfereje Boro-budur. Pre vie od 20 godina, 1963. se budistiko svetilite nalo u naslovima svetske tampe. Hramu je pretio raspad isto kao pein-skom hramu Abu Simbel iz vremena pre Hrista na zapadtioj obali Nila u gornjem Egiptu. Abu Simbel je po nalogu UNESCO-a od 1964. do 1968. podignut dobrih 65 metara iznad vode Nila kojaje nagrizala graevinu i na novom mestu je verno originalu, ponovo sastavljen. Takoe je poziv za pomo "spasite Borobudur" izazvao eho. Opet je 28 zemalja u okviru UNESCO-a sakupilo novac, strrinu snagu i ureaje, a IBMje poklonio kompjuter. Arheokizi su jadikovali: "Potrebna namje struna snaga, novac i radnici dabismo sanirali podzemlje hrama, kamenje i skulpture, a ne kompjuter!" IBM-ovi strunjaci su ubedili indoneansku vladu, a takode i arheologe, u neophodnost njihovog nemog shige. Bez kompjutera nikada 55000 kubnih metara blokova andezita, 1460 reljefa na terasama, kpji su rastavljeni u zamrenu slagalicu, ne bi posle restauriranja nali staro mesto. Kompjuteru su uneti u memoriju podaci o pre-aetom, pretesterisanom, preienom kamenju i zatimje liferovao sve u pravilnom redosledu prilikom ponovnog sastavljanja hrama. 1 tako, bez obzira to je radilo preko 10000 radnika nije dolo do nereda. Borobudurje po nekim naim proraunima sagraen oko 800. g., zaboravljenje i ponovo otkriven 1835. Da nije bilo obnove, ostalo bi se kod pretpostavke daje hram postavljen na prirodnoj, geolokoj, breuljkastoj kupi. Danas se zna: breuljakje iskopan ad hoc. Ipak dobar uinak!

Borobudur - mistini dijagram

Uspon ka Borobuduru

Sasvim gore: kameni krst sa Stupom

1300 reljefa = 2,5km povrine

1472 Stupe uskrnjavanju Borobudur Prethodno je hram-piramida bio visok 42 metra, a sada imajo naoitih 35 metara visine. Devet terasa je naslagano poput kamene torte. Preko pet kvadratnih terasa se diu tri kruzne platforme koje se ujednom kamenom krugu zavravaju Stupom. Devet stepenovanja kao kod Maja-piramida. Arhitekti iz iste kole? Kvadrat u osnovi ima duinu stranice 123 metra, sledei su za nekoliko metara povueni unazad, tako da je nastao hodnik kojim se moe ii okolo. Zidovi hodnika pnkazuju sa obe strane 1300 re-ljefa sa prizorima iz ivota Bude, zaetnika religije, roenog u Katmanduu, u Nepalu. Poreane jedna do druge ove slike daju povrinu od dva i po kilometra. Nije li dovoljno!? Postoji jo 1212 tabli sa ornamentima svih vrsta, 1740 trouglaste, zavrne table, 100 spremita za vodu u obliku monstruoznih glava, 432 figure Bude i 1472 Stupa, jedna zapanjujua orgija fantazije, bogatstva i umetno-sti runog rada, "jedna himna u kamenu Budinom putu ka izbavljenju"' Borobudur znai otprilike "brdo akumulacije", a ta-koe i "gospodar svetog brda".

BUDA I NJEGOVI BOGOVI

Hinduizam je nastao iz simbioze vedsko-bramanske religije i prearijskih religija dravidskejune Indije kao i verskih formi dose-Ijenika. Za razliku od ostalih religija, kod hinduizma, kome pripada 300 milionavernika indijske Unije, nije poznatutemeljitelj. Hinduizam je "vena religija", koja postoji od kad je sveta i veka, svako mu moe pripadati ukoliko se prikloni Vedi i obimnom Panteonu boan-stava. Buda (560-480) znai na staroindijskom "budni", "obasjani". U poetku se zvao Sidarta - na staroindijskom: onaj, kojije dosegao cilj - i potekao je iz plemenite porodice, odrastao u kneevskim palatama svoga oca sa obiljem luksuza u zemlji ispred nepalskih Himalaja. Sa 29 godina shvatio je beskorisnost svoga postojanja, napustioje domovinu i traei put spoznaje vebaoje sedam godina umetnost meditacije da bi dosegao - kako to budisti nazivaju "srednju stazu".

Prethodnoje hram-piramida bio visok 42 metra, a sada imajo naoitih 35 metara visine. Devet terasa je naslagano poput kamene torte. Preko pet kvadratnih terasa se diu tri kruzne platforme koje se ujednom kamenom krugu zavravaju Stupom.* Devet stepenovanja kao kod Maja-piramida. Arhitekti iz iste kole? Kvadrat u osnovi ima duinu stranice 123 metra, sledei su za nekoliko metara povueni unazad, tako da je nastao hodnik kojim se moe ii okolo. Zidovi hodnika pnkazuju sa obe strane 1300 re-ljefa sa prizorima iz ivota Bude, zaetnika religije, roenog u Katmanduu, u Nepalu. Poreane jedna do druge ove slike daju povrinu od dva i po kilometra. Nije li dovoljno!? Postoji jo 1212 tabli sa ornamentima svih vrsta, 1740 trouglaste, zavrne table, 100 spremita za vodu u obliku monstruoznih glava, 432 figure Bude i 1472 Stupa, jedna zapanjujua orgija fantazije, bogatstva i umetno-sti runog rada, "jedna himna u kamenu Budinom putu ka izbavljenju". Borobudur znai otprilike "brdo akumulacije", a ta-koe i "gospodar svetog brda".

BUDA I NJEGOVI BOGOVI

Hinduizam je nastao iz simbioze vedsko-bramanske religije i prearijskih religija dravidskejune Indije kao i verskih formi dose-Ijenika. Za razliku od ostalih religija, kod hinduizma, kome pripada 300 milionavernika indijske Unije, nije poznatutemeljitelj. Hinduizam je "vena religija", koja postoji od kad je sveta i veka, svako mu moe pripadati ukoliko se prikloni Vedi i obimnom Panteonu boan-stava. Buda (560-480) znai na staroindijskom "budni", "obasjani". U poetku se zvao Sidarta - na staroindijskom: onaj, kojije dosegao cilj - i potekao je iz plemenite porodice, odrastao u kneevskim palatama svoga oca sa obiljem luksuza u zemlji ispred nepalskih Himalaja. Sa 29 godina shvatio je beskorisnost svoga postojanja, napustioje domovinu i traei put spoznaje vebaoje sedam godina umetnost meditacije da bi dosegao - kako to budisti nazivaju "sred-iyu stazu".

Filozof Karl Vit je pisao: "Ono toje u graevini vidljivo kao ostvarenjejejedan moni hik, jedna velika kupola izlomljenog prostora, koja je vidljiva na krista-lizovaniro formama mase. Sa svih horizonata bmji stvoreni prostor.,, Prostor oputa snazne mase, a da ih ne razrui daje graevinskoj masi poletnu elastinost, duboku mekou, monu napetost, pokretnost i nestvarnu uzbuenost... Sve ove forme mase istiu potenciju celokupnog prostora,i masa se stapaju je-dno u drugo... Ova masa se nadima i usijava od ekspanzije." Indijaje takoe bilavredna mog etvi'togputovanja. Air Indiaje na domaem letu napravila jo jcdno medusletanje u Madrasu. Profesor Mahadevan se oprosti od mene, dajui mi sveanj novina i magazina; mogao sam, osim sa listova na engleskom, raspoznati samo po fotografijama, da sadre izvetaje o mojim predavanjima na visokim kolama Madrasa i Kalkute i reportae o mojim poseta-ma mestima, arena naslovna stranajednog magazina iz ri Lanke mijerparala oi: pokazivalaje - upravo onako kako arheolozi zahtevaju - poznatu

Naslovna strana magazMa iz riLanke

nadgrobnu plou Palenke. Iscrpno obraena u mojoj knjizi "Dan kada su bogovi doli") koja lei duboko ujednoj od Maja-piramida. Bez preterivanja: ovaj crte me je oborioiPokazivalajeusprav-nu, trostepenu nadgradnju Stupa! "Buda" u njemu prikazan sa bosim nogama, graciozno ispruenih ruku, sa tiarom na glavi, bio je kao i stotine puta vieni Buda u Borobuduru. Staje bilo pi-vo -jaje ili koko? Stajejednom za svagda bilo na poetku: duhovni prikazjednog objekta ili reprodukcija? Nesumnji-vo, ni jedno umetniko delo ne nastaje bez konkretne predstave o gotovom delu. Kakve su se bezumne predstave stvarale u Ijudskim mozgovima dokazuje, i dan danas za iznenaenja dobri, kargo-kult. "Ujednom ureaju oblika zvona ili polukugle sa vrhom usmere-nim u pravcu svemira moe se dosegnuti nebo, rezidencija srenih bogova!" Tako su voleli da govore praistorijiski Indijci...i onda sagra-die svoje Stupe.

Trenutno se na svetu koristi 2400 elektronskih banaka informa-cija sa, otprilike, pet milijardi podataka iz svih naunih oblasti, tehnike, medicine, duhuvne nauke, sporta, umetnosti, religije itd. Za samo nekoliko minuta se traene osnovne informacije mogu dobiti odtampane na stolu. Zato se arheolozi i etnolozi ne slue ovim poklonom tehnike da sauvaju obavetenja i uporede ih, da se popnu preko batenske ograde monumentalnih, neobinih graevina? "SVAKA GENERACIJA MORA ZAVRITI SVOJ DNEVNI MAR NA PUTU NAPRETKA. JEDNA GENERACIJA, KOJA NA VE OSVOJENOM TERENU KORAAUNAZAD, UDVOSTRUUJE MAR SVOJOJ DECI." Dejvid Lojd Dord (1863-1945)

Izdavac: IPP "Divit", Beograd

Makedonska 25 UOOOBeograd 7.a izdavaa: Zoran Milisavljevi Prevod: Dragoljub Zivojinovi Stampa: IPP "DIVIT", Beograd Tira: 500 primeraka
Beograd, 1998. god.

ISBN 86-81883-34-8

Denikena je za poreenje izmeu da-nanjeg statusa tehnike i svemirske tehnologije vanzemaljaca inspirisala poseta strogo uvano SPACE COM-MAND, ameriki svemirski komand. Sa SPACE COMMAND - a osmatraju se itavi kontinenti, registroje se svaki atomski pokuaj kao i svaki start rake-te. Taj pogled u tajni svet uzbudljiv je kao i zakljuci, koje Deniken izvlai na osnovu svojih osmatranja. ak i oni koji sumnjaju u njegovu teoriju moraju se zamisliti, kada saznaju o tzv. CARGO -KULT - u, o susretuS "primitivrah Ijudi" sa modernom tehnotogijom. Takve konfrontacij? kultura su udne, a po-sebno zbog toga, jer se javljaju na mnogim mestima na svetu u razliito vreme. Za ovu knjigu Denikin je vrio ispitiva-nja u Indiji. Od profesoraje dobio uput-stva za prastara verska predanja, koja - moe se slobodno rei - nadmono potvruju njegove analogne zakljuke: pre vie hilj'ada godina su postojali veli-ki vasionski brodovi, postojali su sve-mirski gradovi, i postojao je ve i rat zvezda, dok su nai prapreci iveli u peinama. Koindijskih predanja Deni-ken daje re strunjaku za sanskrit: Dr. Dilep Kumar Kanjilal (Dileep Kumar Kanjilal) profesor na univerzitetu u Kal-kuti. Principal of the Calcuta Sanscrit College (direktor Sanskrit koled u Kal-kuti). Sve to Kanjilal iznosi na suvoparan, akademski nain dato je kao odgovor u vidu pitanj'a sa naslovrie strane knjige:

Deniken nije pogreio.

"DENIKEN NESUMNJIVO ZNA; KAKO DA NAS SVAKIM NOVIM HICEM JO BOLJE UBEDI"