Odnosi Rusije I Srbije Na Pocetku XXI Veka

Odnosi Rusije i Srbije na poetku XXI veka

- zbornik radova ISAC Fond
Priredio
arko N. Petrovi
Izdava
ISAC Fond International and Security Affairs Centre Centar za meunarodne i bezbednosne poslove Kapetan Miina 5 11000 Beograd www.isac-fond.org
Ovo izdanje je objavljeno zahvaljujui podrci Ministarstva spoljnih poslova Kraljevine Norveke
Za izdavaa
Nikola Petrovi
Dizajn
Nenad Baanovi
tampa
Colorgrafx
ISBN: 978-86-86383-12-9
Beograd, 2010.
Publikacije ISAC fonda podrane su velikoduno od strane INSTITUTA ZA OTVORENO DRUTVO
Sadraj
arko N. Petrovi
Odnosi Rusije i Srbije na poetku XXI veka................................................................................................................. 5
ISTORIJSKI I POLITIKI ASPEKTI ODNOSA RUSIJE I SRBIJE...................................................................... 9

Prof. dr Miroslav Jovanovi
Dve Rusije: o dva dominantna diskursa Rusije u srpskoj javnosti.............................................................................................11

Aleksej Timofejev
Mitovi o Rusiji i dinamika razvoja ruskih spoljnopolitikih interesa na Zapadnom Balkanu......................................................19

arko N. Petrovi
Rusko-srpsko strateko partnerstvo: sadrina i domaaj ........................................................................................................25
NEKOLIKO POGLEDA NA SAVREMENU RUSIJU..................................................................................... 41

Dr Nikolaj Petrov
Ekonomska kriza u Rusiji i njeni efekti na unutranju i spoljnu politiku...................................................................................43

Mikhail Vinogradov
Vlast u Rusiji: Sistem donoenja odluka i drutveni kontekst..................................................................................................49

Dr Olga Sadovskaja Aleksandrovna
Sloboda izraavanja u Rusiji ruski masovni mediji: Sloboda, cenzura ili samokontrola?........................................................57
Dr Zorana Z. Mihajlovi Milanovi
Energetsko ekonomski odnosi Rusije, suseda i Evropske unije energetska zavisnost i/ili meuzavisnost...............................61
Dr Modest Kolerov
Uvodno izlaganje na II okruglom stolu ISAC Fonda posveenom rusko-srpskim odnosima 21.IV 2009. godine .........................71
Dr Nikolaj Petrov
Uvodno izlaganje na II okruglom stolu ISAC Fonda posveenom rusko-srpskim odnosima 21.IV 2009. godine ........................75
BEZBEDNOSNI OKVIR U EVROAZIJI.................................................................................................... 81

Dr Andrei Zagorski
Rusija i Zapad: revizionizam ili status quo..............................................................................................................................83

Dr Endrju Monagan
Postavljanje agende? Ruski pogledi na tekue odnose izmeu Rusije i Zapada .......................................................................89
Sran Gligorijevi
Rusija, Srbija i NATO..............................................................................................................................................................95

arko N. Petrovi
Ruska vizija bezbednosti u Evropi i Srbija ............................................................................................................................101

Odnosi Rusije i Srbije na poetku XXI veka 3
ULOGA RUSIJE U OBEZBEENJU ODRIVE ENERGETSKE BEZBEDNOSTI REGIONA JUGOISTONE EVROPE...115

Dr. Igor Tomberg
Perspektive saradnje izmeu Jugoistone Evrope i Rusije u obezbeivanju dugorone energetske bezbednosti kontinenta... 117
Dr Pavel K. Baev
Nulta opcija u virtuelnoj trci gasovoda: Rusija i EU bi trebalo da smanje ambicije u oblasti energetike.................................. 125
Dr. Andrs Dek
Procena posveenosti Rusije izgradnji Junog toka do 2015. godine.....................................................................................131

Dr. Konstantin Simonov
Ruski energetski interesi u Jugoistonoj Evropi....................................................................................................................139

Milan Simurdi
Ruska energetska politika i Balkan .....................................................................................................................................147

Dr. Zorana Mihajlovi Milanovi
Srpski energetski sektor stanje i rusko srpski energetski odnosi danas.................................................................................. 153
Anatolij Pomorcev
Energetski sporazum Srbije i Rusije, dve strane jedne medalje.............................................................................................163

Dr Zorana Z. Mihajlovi Milanovi
Energetska bezbednost zemalja u svetlu ruske energetske politike.....................................................................................167

Dr Igor Tomberg
Uvodno izlaganje na III okruglom stolu ISAC Fonda posveenom rusko-srpskim odnosima 19. X 2009. godine ...................... 175
Dr Pavel Baev
Uvodno izlaganje na III okruglom stolu ISAC Fonda posveenom rusko-srpskim odnosima 19. X 2009. godine ...................... 177
SARADNJA U OBLASTI KULTURE I RELIGIJE IZMEU RUSIJE I SRBIJE....................................................181

Prof. dr. Miroslav Jovanovi
U senci gasa i politike: kulturni i duhovni kontakti, veze i saradnja Srbije i Rusije..................................................................183
Dr. Goran Miloradovi
Ruski/sovjetski kulturni uticaj u Srbiji/Jugoslaviji u XX i XXI veku..........................................................................................193
Odnosi izmeu Srbije i Rusije: trogodinji bilans

arko N. Petrovi1
U predveerje zavretka pregovora o statusu Kosova i Metohije, 2007. i 2008.g, na politikoj sceni Srbije dolo do istorijski veoma estog, ali ovoga puta prilino intenzivnog porasta entuzijazma u vezi sa Rusijom, njenim interesima, prioritetima, kao i njenom spoljnom politikom na Zapadnom Balkanu. Uestale su bile pohvale savremenoj Rusiji - izmeu ostalog i njenom unutranjem politikom modelu2. Ovakav razvoj dogaaja doveo je do porasta broja graana koji su u Rusiji poeli da vide politiki resurs na koji bi Srbija mogla da se ozbiljno osloni. Te pohvale, htenja i kretanja, imala su, meutim, mahom emotivnu i iracionalnu osnovu, koja je leala u bliskosti naroda (definisanog etniki a ne graanski), te u zajednikom verskom i kulturnom nasleu, koje bi trebalo, po toj logici, prosto prevesti na politiki nivo. Razlozi za taj entuzijazam su leali, naravno, u problemu vezanom za status Kosova, ali i sve veem broju ekonomskih i politikih problema. Rusija je, kao mnogo puta do sada u srpskoj istoriji, viena kao zatitnica, sa dovoljnim politikim i ekonomskim kapacitetom da pomogne pri reavanju srpskih problema. Pri tome bili su mahom ignorisani nauni i racionalni argumenti o mestu i ulozi Rusije: od oiglednih geografske udaljenosti, pa preko onih malo sofisticiranijih realnih interesa i politike Rusije, do sasvim teleolokih ruskog vienja budunosti Srbije i njenog drutveno politikog modela. Usled veoma snanog emotivnog diskursa koji je obeleavao nastupe mnogih strunjaka i analitiara, vidljiva je bila potreba da se trezvenije analizira i realnije sagleda spoljna politika Rusije. Potrebno je bilo iriti informacije o savremenoj Rusiji i kritiki predstaviti kako dobre, tako i loe strane ove, za Srbiju veoma znaajne zemlje. Konano, usled velikog zaokreta koji je zvanina srpska spoljna politika napravila od 2008.g. u pravcu Moskve, razvila se i potreba za analizom takvih kretanja u svetlu tenje Srbije da se integrie u EU. Tokom protekle dve godine, Centar za meunarodne i bezbednosne poslove - ISAC fond pruio je forum za diskusiju velikom broju domaih i stranih autora, te je i organizovao nekoliko okruglih stolova na teme vezane za Rusiju i rusko-srpske odnose. Celokupan materijal koji je nastao kao rezultat projekta dostupan je na web prezentaciji ISAC fonda. Na samom kraju ovog dvogodinjeg projekta, ISAC fond eli da sumira zakljuke, te da ih predstavi javnosti u Srbiji. Polazna pretpostavka ISAC fonda bila je da u Srbiji postoji malo informacija o savremenoj Rusiji, koje dolaze pre svega iz pristrasnih izvora - bilo zapadnih bilo ruskih. A i tumai tih informacija esto i sami bivaju pristrasni, iskrivljujui objektivnu sliku Rusije, i rusko-srpskih odnosa. Dajui prostora i ruskim i srpskim autorima, ISAC fond je teio da postigne balans izmeu objektivnosti autora i reprezentativnosti pravca miljenja koji svaki od njih zastupa, kako u Srbiji tako i u Rusiji. Ekstremni stavovi bili su ignorisani. Istovremeno, ISAC fond je nastojao da podrobnije analizira rusko srpske odnose. Nekoliko puta u istoriji rusko srpskih odnosa deavalo se da oekivanja i elje elita dvaju zemalja budu pogreno shvaene ili interpretirane, to je vodilo razoarenju i naglom padu kvaliteta odnosa izmeu zemalja. Ova konjuktura u odnosima nije najbolji nain za izgradnju odrivih odnosa, koji bi trebalo da stoje na zdravim osnovama i oekivanjima. Nekoliko tekstova odabranih u ovoj publikaciji podrobno razvijaju ovu tezu.
1) arko N. Petrovi, MSt je direktor istraivanja Centra za meunarodne i bezbednosne poslove, ISAC fonda. 2) Slobodan Antoni, Putinizam ideja patriotske elite, Nova srpska politika misao, etvrtak, 05. februar 2009. http://www.nspm.rs/prikazi/qputinizamq-ideja-patriotske-elite.html?alphabet=l
Razlozi i nain pribliavanja izmeu Rusije i Srbije

Od 2007.g, odnosno od kako je postalo jasno da e status Kosova biti reen nepovoljno po teritorijalni integritet Srbije, srpsko rukovodstvo je pokuavalo da nae nain da sprei nezavisnost Kosova. Od proglaenja nezavisnosti Srbija je teila da uspori tempo priznanja Kosova i prenese raspravu sa politikog na pravni teren. U tom poduhvatu neophodno je bilo obezbediti podrku stalnih lanova Saveta bezbednosti Ujedinjenih Nacija (UN), pre svega Rusije. Podrka Rusije spreila je prijem Kosova u veinu meunarodnih institucija, posebno u one u kojima Rusija ima pravo veta, kao to su UN i OEBS. Osim toga, ova podrka doprinela je da u Generalnoj skuptini UN bude izglasana Rezolucija A/63/L.2, kojom se od Meunarodnog suda pravde trailo savetodavno miljenje o legalnosti jednostranog proglaenja nezavisnosti Kosova. Komunikacija i saradnja koja je uspostavljena izmeu ruskih i srpskih vlasti u tom periodu bila je intenzivna i ispunjena sadrajem. Rusija je 2009.g. proglaena za jedan od stubova srpske spoljne politike3, dok je izmeu dve zemlje uspostavljena strategija zajednikih nastupa na meunarodnom nivou4. Ova strategija je podrazumevala koordinaciju nastupa na meunarodnom planu po vanim pitanjima za obe zemlje. Srbija je podrala neke diplomatske pozicije Ruske Federacije u Ujedinjenim nacijama i OEBS-u.5 Ovakav sadraj odnosa naveo je ruske i srpske zvaninike da govore, tokom itavog ovog perioda, o stratekom partnerstvu izmeu dve zemlje. 6 Istovremeno, Rusiji su se odkrinula vrata za ponovno uspostavljanje nekih pozicija koje je izgubila u ovom delu Evrope posle zavretka Hladnog rata. Povratak Rusije na Balkan bio je umnogome olakan bliskom saradnjom sa Srbijom.7 Srbija je, usled potrebe za ruskom podrkom oko Kosova uspostavila bliske odnose sa Rusijom u politikim i ekonomsko-energetskim pitanjima, dok je Rusija. zarad promocije svojih pre svega ekonomsko energetskih interesa u ovom delu Evrope, ustanovila trajnu i vrstu politiku podrku Srbiji. Konkretno, ruski Gazpromnjeft je kupio 51% srpskog monopolistikog preduzea Naftna industrija Srbije (NIS) i zakljueni su ugovori o izgradnji dela gasovoda Juni tok preko teritorije Srbije kao i podzemnog skladita gasa Banatski dvor. Takoe, intenzivno su se vodili razgovori i o drugim ruskim stratekim investicijama u srpsku privredu, koji se, meutim, nisu ostvarili. Ekonomsko energetska saradnja, koja se ogleda pre svega u ugovoru o slobodnoj trgovini izmeu Rusije i Srbije i saradnji u naftno-gasnoj privredi, osnovni su element ekonomske saradnje izmeu Rusije i Srbije. Politika saradnja izvan ovog ekonomsko energetskog okvira ima svoje ogranienja. Od nastupa Rusije pred Meunarodnim sudom pravde u Hagu na raspravi o zahtevu Generalne skuptine UN da se ovaj sud izjasni o legalnosti proglaenja nezavisnosti Kosova i podrke koju je tada pruila Srbiji, vidljiva je stagnacija u odnosima. Srbija se pridruila uvodnoj i zavrnoj izjavi EU na Ministarskom savetu OEBS-a u Atini, decembra 2009.g. Takoe, Srbija je ubrzo prela dve znaajne prepreke na evropskom putu: vize EU za graane Srbije (izuzev one sa Kosova) su ukinute od 19. decembra 2009.g, a Srbija je krajem iste godine podnela kandidaturu za lanstvo vedskom predsednitvu EU, bez obzira na to to Sporazum o stabilizaciji i pridruivanju, tada, jo nije stupio na snagu. Ovi koraci su pribliili Srbiju EU.
Granice pribliavanja
Tri godine poto je otpoelo pribliavanje Rusije i Srbije inicirano ruskom podrkom srpskoj politici prema Kosovu, mogue je sagledati neke granice tog pribliavanja. Rusija je daleko vidljivija i prisutnija ne samo u Srbiji, ve i na itavom zapadnom Balkanu. Ona je potpisala brojne energetske ugovore sa zemljama u regionu, iako je njen uticaj prvenstveno vidljiv u Srbiji i Srbima naseljenom delu Bosne i Hercegovine.
3) Tadi: EU najvaniji cilj 12. januar 2009 http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2009&mm=01&dd=12&nav_ category=11&version=print 4) Video konferencije za tampu ministara Lavrova i Jeremia, gde je ministar Jeremi govorio o ovoj strategiji http://www.mid. ru/brp_4.nsf/clndr?OpenView&query=21.2.2009&Lang=%D0%D3%D1%D1%CA%C8%C9 5) arko Petrovi, Rusko srpsko strateko partnerstvo: Sadrina i domaaj, ISAC fond, Beograd, http://www.isac-fund.org/lat/ publishing.php 6) arko Petrovi, Rusko srpsko strateko partnerstvo: Sadrina i domaaj, ISAC fond, Beograd, http://www.isac-fund.org/lat/ publishing.php 7) Duan Relji, Rusija i Zapadni Balkan, ISAC fond, Beograd, http://www.isac-fund.org/lat/publishing.php
6 Odnosi Rusije i Srbije na poetku XXI veka
Taj uticaj je porastao u Srbiji i zauzeo je stabilno mesto na njenoj politikoj sceni. Ugovor o izgradnji baze za vanredne situacije u blizini Nia, potpisan prilikom posete predsednika Medvedva Srbiji, omoguio je Rusiji da, putem primene njene napredne tehnologije, pokua da projektuje deo svoje meke moi na Balkanu. Razmene nagrada i priznanja istaknutim pojedincima, intenzivna ekonomska i kulturna saradnja dovele su do jasnih i stabilnih pozicija Rusije u Srbiji. Kada se tome doda sve intenzivnija podrka koju zvanina Moskva prua Republici Srpskoj, stalna podrka Srbiji u vezi sa pitanjem statusa Kosova, jasno je da su popularnost i uticaj Rusije postali trajni faktor na srpskoj politikoj sceni. Rusija, meutim, ne nudi nikakav politiki okvir Srbiji u kojem bi Srbija mogla da nae alternativu EU. tavie, dokument ruskog ministarstva spoljnih poslova koji je procureo u javnost maja 2010.g,8 jasno govori o interesima i prioritetima Rusije na Balkanskom poluostrvu, koji su vezani za energetiku i ekonomiju, odnosno za vrlo konkretne i precizne naine ostvarivanja konkretnih dobiti za Rusiju. Prioritet za Rusiju su pitanja vrste bezbednosti i post sovjetski prostor, na kojem Rusija i dalje igra dominantnu, esto odluujuu ulogu. U tim okvirima, Rusija je i formulisala svoju politiku prema Balkanu i Srbiji. Njeni glavni prioriteti su pre svega spreavanje irenja NATO pakta i zakljuenje novog Ugovora o bezbednosti u Evropi. Oba ova pitanja ukljuuju Srbiju i oba su iskljuivo bilateralnog karaktera. Uzimajui u obzir prolost koju Srbija ima sa NATO paktom, jasno je da je to zemlja u kojoj Rusija lake nego drugde moe da nae plodno tlo za spreavanje da NATO potpuno integrie ovaj deo Evrope. Kada je u intervjuu dnevnom listu Press 9. januara 2010., srpski ministar odbrane Dragan utanovac, vezao evropski sistem vrednosti za saradnju sa evroatlantskim sistemom bezbednosti i sugerisao ulazak Srbije u NATO, bilo je nekoliko i zvaninih ruskih reakcija: predsednik spoljnopolitikog komiteta Dravne Dume Konstantin Kosaov i ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov su se negativno odredili prema perspektivi ulaska Srbije u NATO, dok je ruski ambasador pri NATO Dmitrij Rogozin ak vezao ovo pitanje sa pitanjem ruske podrke nepriznavanju Kosova.9 Kao znak daljeg razilaenja politikih prioriteta Srbije i Rusije, prilikom posete ruskog predsednika Medvedeva Srbiji, postalo je jasno da predsednik Tadi i srpsko rukovodstvo nee podrati njegovu inicijativu za zakljuenje novog Ugovora o bezbednosti u Evropi.10 Ovo pitanje je imalo solidnu diplomatsku vanost za Rusiju, poto je jedan od osnovnih argumenata u korist potrebe za ovakvim ugovorom bila injenica da u Evropi postoje zemlje, (kao to je Srbija) koje ne tee ulasku u NATO, te je i samim tim potreban jedan iri okvir u kojem bi se garantovala i njihova bezbednost.11 Ponovni zaokret Srbije u stranu Evrope nije proao neprimeen u Rusiji, ali je njena reakcija na promenu srpske politike u odnosu na strateko partnerstvo sa Rusijom izostala. Rusija je, kao i do tada nastavila da podrava teritorijalni integritet Srbije i da dalje promovie svoje ekonomsko-energetske interese u regionu. Ovakva situacija govori o nekoliko stvari: pre svega, ruski interesi u regionu su jasni, prilino su rudimentarni i strogo bilatrealni tj. oni ne podrazumevaju nikakve zajednike politike okvire sa zemljama sa ovog prostora. Osim toga, Rusiji je jasno da Srbija nema mnogo prostora za politiki manevar, te ne reaguje negativno na pribliavanje Srbije EU, ali zadrava pravo otrije reakcije u sluaju pribliavanja NATO-u, ije irenje Rusija doivljava kao pretnju. Nadalje, Rusija je ostala dosledna politici praenja srpske politike u vezi sa Kosovom, te u vezi sa ovim pitanjem nije povlaila samostalne poteze. Samim time, Rusija nije ni u jednom momentu samostalno irila manevarski prostor Srbije, znajui da bi je takav maraton dosta izmorio, a bez veih izgleda za medalju. Nepriznavanje Kosova od strane multilateralnih tela je, tavie, zgodno za Rusiju, jer uvek ima spreman argument na kritike u vezi sa njenim priznavanjem nezavisnosti otcepljenih gruzijskih provincija Abhazije i June Osetije. Na posletku, Rusija nije zemlja
8) Program efikasnog korienja spoljnopolitikih faktora na sistemskoj osnovi u cilju dugovonog razvoja Ruske Federacije. ( ), http://www.runewsweek.ru/country/34184/ 9) Rogozin: Moete u NATO, bez Kosova, 6. februar 2010., http://www.b92.net/info/vesti/index. php?yyyy=2010&mm=02&dd=06&nav_id=409229 10) Izjave za tampu po zavretku rusko-srpskih pregovora na najviem nivou 20. oktobra 2009. godine. ( - . Dostupno na ruskom jeziku na: http://www.kremlin.ru/transcripts/5782 11) Vidi Dr. Vladimir Voronkov, The European Security Treaty After Corfu, str. 2 www.crep.ch/en/pdf/09-07-13+Voronkov+article_ ENG.pdf
koja olako menja svoju spoljnu politiku. Ona razmilja u decenijama na jednom prostoru i konjukturne promene srpske spoljne politike, izazvane traumatinom epizodom sa Kosovom, ne mogu momentalno da izazovu rusku reakciju, ali mogu da uvere kako ruske tako i zapadne lidere da je Srbija nedosledna.
Zakljuak
Od poetka reavanja pitanja statusa Kosova, a naroito od proglaenja njegove nezavisnosti, u obe zemlje je porastao entuzijazam u vezi sa meusobnom saradnjom. Intenziviranje parlamentarnih kontakata, ukljuujui i Sporazum o parlamentarnoj saradnji koji je bio potpisan u oktobru 2009.g, nagrade istaknutim pojedincima, i slino, doveli su do atmosfere kako poveanih oekivanja od Rusije u Srbiji tako i do ruskih oekivanja da e Srbija imati vie razumevanja za neke njene spoljnopolitike prioritete. Ta oekivanja se nisu, meutim pretvorila u snaniju politiku saradnju. Najvidljiviji primer toga je odbijanje Srbije da podri novi Ugovor o bezbednosti u Evropi. Uprkos oekivanjima i retorici, u realnosti je malo elemenata za snanije povezivanje izmeu Rusije i Srbije. Dva su osnovna zadatka pred politikim elitama u Srbiji: pre svega, razumevanje spoljno politikih prioriteta Rusije, njenog mesta i uloge u savremenom svetu i, drugo, adekvatno sagledati mesto Srbije u toj ruskoj viziji. Tim putem i redosledom mogli bi se pravilno proceniti da li se Srbija uklapa ili ne u takvu viziju te, samim time, koje su granice pribliavanja Rusije i Srbije.
Istorijski i politiki aspekti odnosa Rusije i Srbije
10
Dve Rusije: o dva dominantna diskursa Rusije u srpskoj javnosti

Prof. dr Miroslav Jovanovi1
Krajem 2008. i poetkom 2009. godine u srpskoj javnosti su voene ostraene debate u vezi sa potpisivanjem naftno-gasnog aranmana sa Rusijom i prodajom NIS-a. Sline, pomalo histerine, debate voene su tokom prolea 2007. godine oko pitanja mogueg ruskog veta u SB UN, povodom odluivanja o buduem statusu Kosova2. Ta dva dogaaja uz itav niz drugih pokazatelja jasno svedoe da je savremena srpska javnost izuzetno fokusirana na Rusiju, dogaaje vezane za Rusiju i na savremene (ali i istorijske) rusko-srpske odnose i veze.
Dva diskursa Rusije

I tokom ovih poslednjih dogaaja srpska javnost se ponovo, po ko zna koji put, prilino jasno polarizovala. Posmatrano u krajnostima srpske javne scene, na jednoj strani su, apologete Rusije, koje u Rusiji vide zatitnicu, starijeg brata ili spas za Srbiju, srpski narod, pravoslavni duh i sl. Ta strana spektra veoma esto se vezuje za Tomislava Nikolia, kratkovekog predsednika Skuptine Srbije (u maju 2007), koji se tada proslavio neumesnom i nespretnom izjavom o Srbiji kao ruskoj guberniji, od koje se kasnije odricao3. Na toj strani se nalaze i intelektualci poput Veselina uretia, koji se javno zalau za konfederaciju Rusija srpske zemlje, kao jedini spas za srpstvo4 i koji, kao i Nikoli u svoje vreme, nude Rusiji vojnu bazu na Kopaoniku5. Poput Radomira Smiljania, koji je osnovao Udruenje srpsko-ruskih klubova Putin u Srbiji6, i takoe se zalae ako Bog da, da ostvarimo na cilj i da postanemo deo Ruske federacije7. Ili, pak, Save ivanova, koji naglaava da Treba teiti da se Rusija upozna i utoliko e se vie voleti8. Na drugoj strani imaginarnog fronta, nalaze se oni koji na Rusiju gledaju, sa podozrenjem, kao na izvorite svih zala kojeg se treba kloniti, jer, smatraju, Rusija tei i uvek je teila da okupira i kolonizuje Srbiju. Pri tom Rusiju, savremenu rusku politiku, kao i ulogu V.V. Putina ili D.A. Medvedeva, u ruskoj i svetskoj politici ocenjuju pod teko je oteti se utisku snanim uticajem zapadnih stereotipa, sa jedva prikrivenom zluradom kritinou i sklonou ka nadmenom deljenju lekcija o demokratiji i ljudskim pravima. Meu brojnim negativnim, nimalo umesnim, a neretko i nipodatavajuim izjavama o Rusiji i aktuelnim ruskim politiarima, svakako se izdvajaju stavovi predsednika LDP-a edomira Jovanovia,
1) Prof. dr. Miroslav Jovanovi je profesor je na Filozofskom fakultetu u Beogradu i saradnik ISAC fonda na projektu Praenje ruskosrpskih odnosa. 2) Uporediti npr. Antonijevi: Rusija nee popustiti, Glas javnosti, 6.6.2007 (http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2007/06/06/srpski/P07060503.shtml); Slobodan Samardi: SAD ne odluuju o nezavisnosti Kosova Amerikanci prave raun bez krmara, Glas javnosti, 12.6.2007 (http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2007/06/12/srpski/T07061101.shtml); Rezolucija iz dva koraka ili ruski veto, Danas, 11/06/2007 (http://www.danas.rs/vesti/politika/rezolucija_iz_dva_koraka_ili_ruski_veto.56.html?news_id=113394); Srbija i Rusija brane Kosovo, Press online, 06.06.2007 (http://www.pressonline.rs/page/stories/sr.html?view=story&id=12804); Ruska podrka Srbiji za Kosovo, Politika online, 10.06.2007 (http://www.politika.rs/rubrike/Svet/t30993.sr.html); 3) EU otima i poniava, Rusija pomae, INTERVJU: Tomislav Nikoli, Politika online, 10.06.2007 (http://www.politika.rs/rubrike/ Politika/t27907.sr.html) 4) INTERVJU: Veselin ureti, istoriar, Konfederacija Rusija srpske zemlje - jedini spas za srpstvo, Glas javnosti, 09.5.2008 (http://www.glas-javnosti.rs/clanak/glas-javnosti-09-05-2008/konfederacija-rusija-srpske-zemlje-jedini-spas-za-srpstvo) 5) Nikoli: Ruska baza na Kopaoniku ili Pasuljanskim livadama, Blic online, 19.12.2007 (http://www.blic.rs/politika.php?id=23853); INTERVJU: Veselin ureti, istoriar, Ruska baza pravi ravnoteu, Glas javnosti, 07.7.2008 (http://www.glas-javnosti.rs/clanak/tema/glas-javnosti-07-07-2008/ruska-baza-pravi-ravnotezu) 6) Intervju Radomir Smiljani, pisac, o svoja tri nova romana spremna za tampu, Odupreti se zloduhu vremena, Glas javnosti, 30.6.2008 (http://www.glas-javnosti.rs/clanak/kultura/glas-javnosti-30-06-2008/odupreti-se-zloduhu-vremena) 7) INTERVJU - Radomir Smiljani, o svom novom knjievnom projektu Trilogija rasula, Samo nas Rusija moe spasti, Glas javnosti, 7.11.2007 (http://www.glas-javnosti.rs/clanak/glas-javnosti-07-11-2007/samo-nas-rusija-moze-spasti) 8) Treba teiti da se Rusija upozna i utoliko e se vie voljeti, Radio Svetigora 2008 (http://www.svetigora.org/node/3155)
poput onog da potpisivanje ugovora o prodaji NIS-a predstavlja kolonizaciju Srbije do koje dolazi kroz realizaciju energetskog sporazuma sa Rusijom9, odnosno da Vrlo dobro znamo zato smo klekli pred Rusijom. Klekli smo zbog Kosova10. Takoe i Vesne Pei Znate, Rusija je priznala kakvu Srbiju ona hoe, a ja ne iskljuujem da je ovom izjavom priznala da je sama uestvovala u ubistvu Zorana inia11. A na toj strani spektra se nalaze i javni delatnici poput, Petra Lukovia, koji za ugovor o prodaji NIS-a tvrdi da je najsramniji ugovor u novijoj srpskoj istoriji i da je Boris Tadi, voljenoj Rusiji poklonio Naftnu industriju Srbije (NIS) pod takvim poniavajuim uslovima prema kojima je i nemaka kapitulacija u Prvom svetskom ratu izgledala asno12. Zatim Vladimira Gligorova, koji govorei o savremenoj Rusiji zakljuuje da autokratski reim tei da se sukobima namee demokratskim zemljama, posebno ako one nemaju znaajnu vojnu mo, bar ne takvu kakvom raspolae Rusija13. Ili poput Nikole Samardia, meu ijim brojnim izjavama o savremenoj Rusiji i Vladimiru Putinu, preesto izreenih sa velikom dozom arogancije, se izdvajaju one o Putinu. On je jedan KGB-ovski dounik neobrazovani, koji lupeta s vremena na vreme. Ja ne bih preterivao u isticanju neke njegove uloge i njegovih sposobnosti, mislim da ih on nema...14. Dok EU zamera na popustljivoj politici prema Putinu i Rusiji, zakljuujui: Ali, ta se deava sa EU-om?! Oni ne mogu da se izbore sa jednim prosenim, primitivnim KGB-ovcem kakav je Vladimir Putin!15.Naravno, u srpskoj javnosti ima i onih autora koji se trude da daju to je mogue uravnoteeniju sliku o Rusiji16, ali je injenica da su meusobno iskljuivi pro & contra stavovi, nabijeni emocijama i, stoga, politiki veoma kurentni u unutar politikim borbama u Srbiji, mnogo prisutniji i imaju znatno veu snagu u drutvu kojem se stalno nameu imperativne odluke u kljuu ili/ili (to se lepo uklapa u priu o dve Srbije zapravo dve marginalne politike i ideoloke grupe u Srbiji, koje agresivnim javnim nastupom stvaraju privid da je Srbija ideoloki i politiki otro raspoluena i da je jedina njena perspektiva, zapravo, izbor za jednu od te dve mogunosti to, naravno, ni na koji nain ne odgovora stvarnom stanju stvari, ve iskljuivo agresivnim i logoreinim zagovornicima te pojednostavljene podele). Ti meusobno iskljuivi diskursi mogu se tumaiti na vie nivoa: 1. na nivou razliitih politikih kodova koji odraavaju dve suprotstavljene politike / ideoloke pozicije (u tom smislu oni se mogu itati i tumaiti i kao pozicija prve, odnosno druge Srbije, i kao ruska, odnosno amerika / zapadna vizija Rusije i ruske politike u srpskom drutvu, odnosno proruske i proamerike / prozapadne politike pozicije); 2. na nivou dominantna drutvenih stereotipa / mitova koji su ve dva veka prisutni u srpskoj kulturi i koji su postali deo kolektivnog mentaliteta (koji odraavaju davnanju podeljenost srpskog drutva na rusofile i rusofobe, koja se moe pratiti, u kontinuitetu, najmanje od 1878); 3. na nivou razliitih slojeva istorijskog pamenja i ideolokog naslea: romantiarskog, komunistikog, staljinistikog...; injenica da u srpskom javnom govoru preovlauju dva diskursa koji, u velikoj meri, predstavljaju ili nekulturno dodvoravanje ili nekulturno nipodatavanje i omalovaavanje Rusije, tj. da su u javnosti najglasniji zagovornici primitivnog, neumesnog rusofilstva, odnosno primitivne, arogantne rusofobije, jasno pokazuje da je iz srpskog javnog diskursa u velikoj meri potisnuto racionalno sagledavanje meusobnih odnosa. Potiskivanje racionalnog i dominacija emotivnog odnosa prema politici je jedna od ozbiljnih konstanti, ali i mana srpskog politikog mentaliteta. No, njegova praktina posledica u ovom konkretnom
9) edomir Jovanovi, predsednik LDP, Taoci politikih ambicija, Poligraf 24.12.2008 (http://b92.fm/channel/Poligraf/28928. html) 10) Transkript govora edomira Jovanovia u Skuptini Srbije na sednici o potvrivanju energetskog sporazuma sa Rusijom, Skuptina Srbije, 05.09.2008. (http://www.ldp.rs/vesti.84.html?newsId=1693) 11) Drava protiv Srbije, Intervju za list Dani, 05.03.2008 (http://www.ldp.rs/vesti.84.html?newsId=1225) 12) Petar Lukovi & Tomislav Markovi, Tadi, ruski Deda Mraz: Elementarno, dragi Borise!, Elektronske Novine, Objavljeno: Sre, 24. 12. 2008. 16:59 (http://www.e-novine.com/sr/srbija/clanak.php?id=20537) 13) Ruski problem - Vladimir Gligorov, Peanik, 17.08.2008 (http://www.pescanik.net/content/view/1849/1060/) 14) Tangenta srca, Peanik, 14.09.2006 (http://www.pescanik.net/content/view/1206/206/) 15) Nikola Samardi, Srbija prva treba priznati nezavisno Kosovo, Nezavisni magazin BH Dani, Broj 553 - 18.01.2008 (http://www. zokster.net/drupal/node/814) 16) Poput tekstova Petra Popovia i Slobodana Samardije u listu Politika, ili u svoje vreme Dragoslava Rania u NIN-u.
sluaju znai da dominacija dva diskursa u srpskom javnom govoru: od ekstremnog rusofilstva, do ekstremne rusofobije ukazuje na dominaciju emotivnog (voleti vs. mrzeti) i potiskivanje racionalnog u sagledavanju sloenog pitanja kompleksnih rusko-srpskih odnosa (kako u sadanjosti, tako i u prolosti). Pri tom, iako su oba pristupa u osnovi iracionalna, bez obzira na pozitivne ili negativne predznake kojima operiu, i bazirana na subjektivnom sagledavanju ruske politike ili rusko-srpskih odnosa u meusobnim rasprama, obe strane tvrde da je njihov stav objektivan a druga strana se optuuje za emotivan pristup. Naravno, to ne treba posebno ni dokazivati, radikalno pozitivne odnosno negativne percepcije Rusije, ruskih politiara ili Rusa u srpskoj javnosti, malo toga ili gotovo nita ne govore o samoj Rusiji. Te apologetske ili nipodatavajue predstave, zapravo pokazuju da srpsku javnost i drutvene elite fokusirane na same sebe zapravo i ne interesuje stvarna, realna slika i informacija o Rusiji i onome to se u njoj dogaa. One govore o nama i naem poimanju sveta oko sebe, o mitolokom poimanju iskustva srpsko-ruskih odnosa tokom poslednjih decenija i vekova, o naoj sklonosti ka stereotipnim predstavama kada je re o drugom, u ovom sluaju Rusima i Rusiji. Transponovane u prolost ove predstave nude sliku Rusije koja je samu sebe, tj. svoju imperiju podnela kao rtvu, da bi zatitila Srbiju 191417, odnosno o Rusiji koja je izdala Srbiju 1878, zakljuivi San-Stefanski mirovni ugovor i stvorivi Veliku Bugarsku18. Na taj nain, Rusija se zapravo preobraa u simbol koji ima upotrebnu vrednost iskljuivo u srpskom politikom govoru i ideolokim borbama. Veliki problem kada je re o potiskivanju racionalnog i dominaciji emotivnog, zasnovanog na stereotipima i mitovima, sagledavanja srpsko-ruskih odnosa predstavlja injenica da isticanje iracionalnog diskursa (voleti vs. mrzeti Rusiju) namee srpskoj javnosti (i veoma esto srpskoj politici) krajnje vetaki izbor u vidu imperativne dileme/odluke: ili Evropa ili Rusija, odnosno na metafizikom nivou odluke izmeu Istoka i Zapada19. to pojaava i inae prenaglaene sklonosti prisutne u srpskoj politici i javnosti ka nekakvom stalnom nametanju donoenja imperativnih politikih odluka, ka stalnom razvrstavanju srpskog drutva, javnih linosti i politiara na nae i njihove. Takve podele u malom i nerazvijenom drutvu i zemlji kakva je Srbija predstavljaju veliko optereenje, onemoguavajui profilisanje racionalne spoljne politike. Do koje se mere srpsko-ruski odnosi percepiraju emotivno moe pokazati i injenica da u Srbiji veliki broj naunika i publicista smatra za nuno i oportuno da se javno oglasi i analizira srpsko-ruske odnose, savremenu rusku politiku ili politiare. Ukupan broj tekstova objavljenih u tampi i na internetu, teko da se moe i prebrojati. A o kolikoj i kakvoj produkciji je re, dovoljno je podsetiti da je u poslednjih 10-tak godina objavljeno najmanje 30 knjiga o savremenoj Rusiji20. (Pri tom, u istom periodu nije objavljeno ni priblino toliko knjiga domaih autora o SAD i drugim zapadnim zemljama). U velikom broju sluajeva re je o radovima sa unapred postavljenom hipotezom (mahom glorifikacija Putina i Rusije), to pokazuju i sami naslovi: Vladimir Putin i Vaskrs Rusije (2001), uspon Rusije (2002), Zapad ili Rusija (2004), novi put Rusije (2005).
17) Tema nedelje: Buenje Rusije, Sava ivanov, Politika online, 18.02.2007 (http://www.politika.rs/rubrike/Tema-nedelje/Budjenje-Rusije/t20106.sr.html) 18) Uporedi npr.: Dubravka Stojanovi, Srbi i Rusi, Blic online, 15.01.2009 (http://www.blic.rs/temadana.php?id=74306 19) Bez obzira na dvoumljenja u daljoj ili skoroj prolosti izmeu istonog i zapadnog prolaza (Borislav Peki) i na strahovanja od, i otpora prema vesternizaciji, orijentacija na evropski Zapad (a ne na Istok) donosila je napredak i modernizaciju u svim oblastima. (Ljiljana J. Baevi, Srbi i Evropa, Beograd 2001, 7) 20) B. Gvozdenovi, Rusija, zemlja iznad zemlje : seanje: kao jue, Beograd 2002; V. uri Vladimir Putin i vaskrs Rusije, Beograd 2001; V.uri, Vladimir Putin i Vaskrs Rusije. Deo 2: Na polovini puta, Beograd 2004; V.uri, Putinizam: istorija, teorija, praksa, Beograd 2008; Lj.Milini, Vladimir Putin: Moja bitka za Kosovo, Beograd 2007; D.Milievi Prie iz Rusije, Beograd 2002; .Miloevi, Vreme stida i zloina, Novi Sad 2006; .Miloevi Rusija na raskru, Novi Sad 2003; P.Rak, Nacionalistika internacionala, Beograd 2002; J.Salevi, Male ruske prie, Beograd 2004; A.Uzelac Deca Putina, Beograd 2005; J.Kurjak, O.Popovi-Obradovi, M.ukovi, Rusija, Srbija, Crna Gora, Beograd 2000; J.Kurjak, Politike promene u Rusiji 19901996, Beograd 2000; Z.Miloevi, Rusko pitanje danas, Beograd 2006; D.Mirovi, Zapad ili Rusija, Beograd 2004; Ruska politika na Balkanu : zbornik radova(Uredila Jelica Kurjak), Beograd 1999; V.Vere, Srbija i Rusija - realnost i zablude, Beograd 2000; S.ivanov, Rusija u vreme Jeljcina - drutveni procesi i politiko organizovanje (1990-1999), Beograd 2002; S.ivanov, Rusija na prelomu vekova - poslednja decenija Ruskog carstva od zavretka Krimskog do poetka Prvog svetskog rata (1855 - 1914), Beograd 2002; S.ivanov, Pad ruskog carstva. 1-2, Beograd 2007; S.ivanov, Rusija i raskol Evrope: odnosi izmeu evropskih sila pred Prvi svetski rat : od Berlinskog kongresa do poetka rata (1878-1914), Beograd 2005; N.B. Popovi, Srbija i carska Rusija, Beograd 2007; D.Petrovi, Geopolitika postsovjetskog prostora, Beograd, Novi Sad, 2008; D.Petrovi, Rusija na poetku XXI veka. Geopolitika analiza, Novi Sad, Beograd 2007; D.Petrovi, Demografska obeleja savremene Rusije, Beograd 2007; i dr.
Kada je re o domaim autorima, fascinira injenica da svoje miljenje u najveem broju sluajeva iznose ljudi koji ne samo da nemaju neka specijalna znanja o Rusiji, o nijansama ruske politike ili ruske stvarnosti, niti se Rusijom bave na bilo koji nain (istraivaki, analitiki...) ve esto ne znaju ni najosnovnije injenice o savremenoj Rusiji ili ruskoj istoriji21. Oni, po pravilu, svoj stav baziraju na impresionizmu utemeljenom u emotivnom doivljaju i Rusije, i srpsko-ruskih odnosa (ini mi se..., mislim da..., to me podsea na...) a zakljuke izvode na osnovu utilitarnosti iznetih stavova u unutranjoj srpskoj politici. Poseban problem ovakvog pristupa ogleda se u injenici da autori na taj nain ne prezentiraju srpskoj javnosti objektivnu informaciju o Rusiji, ve u priu o Rusiji, zapravo u ruski kontekst vre uitavanje srpske politike i srpskih projektovanih elja. Touitavanje se moe prepoznati u ogromnom broju radova. Ipak, posebno su karakteristini u tom pogledu knjiga Ljubinke Milii Putin: Moja borba za Kosovo22 koja ve samim naslovom sugerie da je tadanji ruski predsednik reio ne da vodi rusku politiku ili da se bori za ruske interese, ve da se bori za Kosovo, poput srednjovekovnog krstaa. Ili pak razmatranje Slobodana Antonia koji, na marginama knjige Vinka uria, pokuava da objasni formiranje putinizma kao ideologije patriotske elite, kojoj uitava itav niz izuzetno pozitivnih drutvenih osobina, koje ljudi koji ive u savremenoj Rusiji ni na koji nain i nikakvim arobnim tapiem ne mogu prepoznati, poput: toga da je tree naelo putinizma napredak za sve, ne samo za bogate, tvrdnje da putinovci (istina ni priblino nije objanjeno ta se podrazumeva pod tim pojmovima) nisu korumpirani, to je posledica tradicionalnog morala, da je naelo putinizma kvalitetno patriotsko obrazovanje Svakako, sledi neizbena konstatacija, da Srbija, iako nije tako velika i mona kao Rusija i stoga ne moe doslovno da prekopira putinizam, neizbeno mora nauiti koliko je vana posveena, moralna i patriotska elita23. I emu to vodi srpski javni diskurs je u 99% sluajeva preplavljen tekstovima ili izjavama koje se jasno svrstavaju u jednu od dve mitoloke matrice: u onu o Rusiji kao zatitnici, odnosno u onu o Rusiji kao izvoritu svih zala. Na taj nain uitavanjem savremenih srpskih politikih potreba Rusija u srpskom javnom diskursu postaje svojevrstan politiki kod. Koji opet, po pravilu slui razvrstavanju na nae i njihove. Emotivan odnos i potiskivanje racionalnog takoe se iskazuje i kroz jasno uoljiv doivljaj Rusije (ruske politike, kulture, drutva). Najvei broj autora, kada pie o Rusiji doivljava je kao ravnu sebi, tj. Srbiji i u toj ravni, sa obe strane, autori poduavaju Rusiju (kako bi trebalo da pravilnije vodi politiku da bi zatitila Srbiju, odnosno ta i kako mora uiniti u npr. zatiti ljudskih prava i sl. kao da je Srbija priznati svetski lider u toj oblasti). U tom smislu karakteristino je da u oba dominirajua diskursa preovladava samorecepcija Srbije kao jednake u odnosu na Rusiju (uostalom kao i u odnosu na druge velike drave, Nemaku, Britaniju, Francusku...), koja je zapravo sasvim iluzorna24. Za razliku od Srbije Rusi i rusko drutvo Srbiju i srpski narod doivljavaju krajnje racionalno (ukoliko ima emotivnog i iracionalnog odnosa, on se moe uoiti u odnosu prema Crnoj Gori, dok se kod starijih moe uoiti specifian odnos prema Jugoslaviji).
21) Neki od njih ne umeju ak ni da ispravno napiu ime ruskog predsednika Jeljcina u originalu (D. Petrovi, Rusija na poetku XXI veka. Geopolitika analiza, Novi Sad-Beograd 2007, str. 577.), odnosno tvrde da ni ne ele da posete Rusiju, jer Ne putujem u zemlje u kojima su ljudi nejednaki, preteno siromani, nesreni, lieni osnovnih prava i perspektive u demokratiji i kulturi napretka, razvoja i trpeljivosti (Nikola Samardi, Mesec u Sibiru, Peanik, 24.02.2009 (http://www.pescanik.net/content/ view/2737/78/)) 22) Lj. Milini, Vladimir Putin: Moja bitka za Kosovo, Beograd 2007 23) Slobodan Antoni, Putinizam ideja patriotske elite, NSPM, etvrtak, 05. februar 2009 (http://www.nspm.rs/prikazi/ qputinizamq-ideja-patriotske-elite.html); Pri tom Slobodan Antoni, verovatno, misli na onu elitu, iji je jedan od najistaknutijih predstavnika Sergej Polonski, ostao poznat po frazi ko nema milijardu, moe da ide u d..e (Sneslo ban, kspress gazeta online, Opublikovano 22 Oktbr 2008g. (http://eg.ru/daily/politics/11366/print/) 24) Dovoljno je navesti samo nekoliko podataka: Srbija se prostire na 88.361 km - a Moskva i Moskovska oblast na 47.000 km; Srbija ima 7.479.437 stanovnika (sa Kosovom 8.116.552), a Moskva 10.126.424 (sa Moskovskom oblau 16.744.962 stanovnika); London ima 8.278.251 u urbanoj zoni, odnosno 13.063.441 itelja u irem Londonu), a Pariz (10.142.977 u urbanoj zoni, odnosno 12.067.000 u gradu sa okolinom); Novi Sad, drugi po veliini grad u Srbiji ima 191.000 stanovnika (na iroj teritoriji grada ukupno 298.139), dok jedan moskovski rejon, ertanovo ima 341.633 stanovnika, itd.
Istorijski okvir rusko-srpskih odnosa i percepcije Rusije

Sloeni trovekovni odnosi Rusije i Srbije, u kojima je bilo i saradnje i pokroviteljstva, ali i sueljavanja i nesklada, teko se mogu objasniti i jo tee razumeti, ako se o njima razmilja u pojednostavljenim crno-belim stereotipnim kategorijama o matuki, dobroj zatitnici, odnosno zloj, despotizmu i tiraniji sklonoj Rusiji. Ipak, jedno je sigurno, kad god su se, u protekla tri veka, donosile odluke o sudbini Srbije i srpskog naroda, Rusija se uvek na ovaj ili onaj nain, trudila da uestvuje u tom odluivanju, po pravilu titei svoje vitalne interese (kako u vreme Petra Velikog, kada su mu se Srbi obratili za zatitu od Turaka sa jedne i unijaenja sa druge strane, tako i danas, kada je na dnevnom redu meunarodne zajednice reavanje pitanja konanog statusa Kosova). Ukoliko se posmatraju generalni trendovi razvoja uzajamnih srpsko-ruskih odnosa tokom tri veka, jasno se uoavaju periodi bliske saradnje, pokroviteljstva, zatite, ali i sukoba i sueljavanja, takoe se istie nekoliko kljunih taaka i dogaaja. Intenzivni srpsko-ruski odnosi u modernom dobu poeli su se razvijati jo od kraja 17. veka (mada je pojedinanih kontakata bilo i ranije, jo od srednjeg veka), kada su se srpski narodni prvaci, predvoeni patrijarhom Arsenijem III Crnojeviem, obratili ruskom caru Petru I Velikom za pomo radi osloboenja od turske vlasti i kada je Rusija Petra Velikog odluila da povede aktivniju politiku na Balkanu (to je, uz ostale reforme i promene epohe Petra I, oznailo poetak njene odlunije borbe za svoje mesto meu vodeim evropskim dravama). Tokom 18. veka, meusobne odnose karakterisala je injenica da su se Srbi obraali Rusiji najee sa molbom ili da vojno, politiki, prosvetno, kulturno, duhovno i finansijski pomogne njihovu borbu za osloboenje od Turaka, odnosno poto je srpski narod, nakon Bekog rata i seobe pod patrijarhom Arsenijem III, iveo podeljen u dve drave Austriji i Turskoj da ih zatiti od katolikog pritiska i pokuaja unijaenja na teritorijama pod Habzburkom i mletakom vlau. Bilo je to vreme i masovnih seoba Srba iz Habzburke imperije u Rusiju, 1724. i 1747. godine, potaknuto svakako i oseanjem politike, kulturne i duhovne bliskosti. Tokom tog veka Rusija je uspela, borei se sa Habzburzima za politiki uticaj na ovom prostoru, da se nametne kao pokrovitelj pravoslavnih balkanskih naroda, te je 1774. godine, prilikom zakljuivanja mira u Kuuk-Kajnardiju, za sebe izborila ulogu pokrovitelja pravoslavnih naroda na Balkanu. Na poetku dugog 19. veka Srbi su, jo tokom Prvog srpskog ustanka (1804-1813), jasno pokazali da oekuju sutinsku podrku od Rusije. Bilo da je re o ustanikoj deputaciju, predvoenoj protom Matejom Nenadoviem, koja je jo krajem 1804, poslata u Peterburg da od Rusije zvanino zatrai pomo, ili o politikim projektima Mitropolita Stefana Stratimirovia, i Jovana Jovanovia, episkopa bakog, koji su se obraali ruskom caru Aleksandru I, nudei mu da Rusija uspostavi neku vrstu protektorata nad Srbijom. No, tokom ustanka dolo je i do prvih sukoba i razilaenja izmeu Karaora i ruskog predstavnika Rodofinikina. Ulogu zatitnice, garanta i pokrovitelja Srba u Turskoj (koju je preuzela prilikom potpisivanja Bukurekog mira sa Turskom, 1812), Rusija je imala tokom veeg dela 19. veka, iako njena politika nije uvek i u potpunosti zadovoljavala srpske nade i oekivanja. Period ruskog pokroviteljstva potrajao je do velikog politikog preokreta u uzajamnim odnosima 1878. godine, kada je, nakon San-Stefanskog mira, a kasnije i Berlinskog kongresa (na kome je Srbija stekla nezavisnost), dolo do prvog radikalnog razlaza srpske i ruske politike. Tada je Rusija politike ambicije na Balkanu usmerila ka Bugarskoj, dok je Srbiju voljno prepustila austrijskoj sferi uticaja. To zahlaenje u odnosima, i svakako srpsko razoarenje ruskom politikom, prevladano je tek nakon povratka na presto dinastije Karaorevi 1903. godine (koja je bila u bliskim odnosima sa ruskim carskim domom), i uvrivanja na vlasti radikala Nikole Paia. Tokom 20. veka u nekoliko navrata dolazilo je do radikalnih preokreta u rusko-srpskim odnosima. Najpre je, nakon povratka Srbije politici oslonca na Rusiju, u vreme izbijanja Prvog svetskog rata, 1914, Rusija Nikolaja II dala bezrezervnu podrku Srbiji, izloenoj austro-ugarskom ultimatumu i pritiscima. No, uskoro
15
je usledio dramatian zaokret ruenje dinastije Romanov (dotadanjeg pokrovitelja Srbije). A potom i nestanak, kroz revolucionarne preobraaje i Graanski rat, 1917-1920, i same Ruske imperije. Ideoloke iskljuivosti i radikalizam, uticali su na odluku kralja Aleksandra (inae ruskog aka) i Nikole Paia, da sa novom, komunistikom tvorevinom, SSSR, prekinu bilo kakav politiki kontakt. Intenziviranje odnosa, ali u potpuno drugaijem meunarodnom kontekstu, drugog svetskog rata, trijumfa SSSR, irenja sovjetske imperije na Istonu Evropu i pobede komunista u Graanskom ratu u Jugoslaviji, usledilo je od 1944. godine. To je predstavljalo novi snaan i dubok zaokret u meusobnim odnosima, koji su graeni u okvirima komunistike ideologije i posmatrani i ocenjivani iz te vizure. No, ubrzo, ve 1948. godine, dolo je do sukoba Broza i Staljina i novog radikalnog preloma u odnosima. Od najbliih saveznika, Jugoslavija i SSSR su postali ogoreni protivnici u okviru komunistikog sveta. Kraj 20. veka doneo je nove potrese, iskuenja i izazove. Obe drave prole su kroz traumatino zajedniko iskustvo pada komunizma, 1985-1991, kada su se raspale obe federacije, sovjetska i jugoslovenska. Jeljcinova Rusija, iako poraena u Hladnom ratu, nastavila je po inerciji da se ponaa kao velika sila (traei svoje mesto u posthladnoratovskom svetu), a Miloevieva Srbija je tokom ratova za jugoslovensko naslee, veoma esto upirala svoje poglede ka matuki Rusiji, oekujui pomo ili preciznije, oekujui da e se sueljavanje Rusije i Zapada obnoviti i da e SRJ ponovo zauzeti svoje udobno mesto izmeu dva suprotstavljena bloka. Tih godina Rusija se trudila da uestvuje u odluivanju o ratnim pitanjima u bivoj Jugoslaviji, ali njen angaman i mo nisu zadovoljavali nerealne ambicije srpskog politikog rukovodstva (koje se i inae preesto vezivalo za ruske politike marginalce, pa je neke od njih i finansijski pomagalo u nadi da e doi na vlast), to je stalno izazivalo nova razoarenja (pogotovo tokom i posle NATO bombardovanja Srbije 1999. godine). Politike promene u Srbiji, 5. oktobra 2000. godine, donele su nove promene u meusobnim odnosima. U velikoj meri i zbog Miloevievih nerealnih oekivanja od Rusije, a delom i zbog ruske odluke da se povue sa Balkana, odnosi prvih godina 21. veka, su naglo zahladneli (toliko, da predsednik SRJ Kotunica u junu 2001. godine napravio diplomatski gaf ne doekavi ruskog predsednika Putina na aerodromu, prilikom njegove prve posete Srbiji nakon oktobarskih promena 2000. godine, ve ga je ekao u zgradi SIV-a). *** Od poetka 18. veka, generalna percepcija Rusije na ovim prostorima, uveliko je zavisila od meusobnih politikih odnosa. Pre tog vremena, u periodu 15-18. veka, u percepciji Rusiji meu Srbima dominirala je bazino religiozna ideja o Moskvi kao Treem Rimu (ije je elemente mogue prepoznati i u potonjim vremenima). Nakon Bekog rata, obraanja srpskih velikodostojnika caru Petru Velikom i nakon seoba Srba u Rusiju, tokom 18. veka, meu srpskim stanovnitvom dominirala je predstava o velikom pravoslavnom caru, kao zatitniku Srba, dok su srpski putnici doivljavali Rusiju, usled velikog broja Srba koji su se tamo preselili, kao svoju treu domovinu. Devetnaesti vek je doneo predstavu o Rusiji, kao predvodniku probuenog slovenstva. Istina, i u tom vremenu bilo je uzdrani i stavova proetih skepticizmom, kada je u pitanju Rusija25. Ali je politiki preokret 1878. godine, doneo prve zaetke rusofobije u srpskom drutvu. Naredni, 20. vek, visoko ideologizovan zbog pobede komunista u Rusiji doneo je dve krajnosti, ideoloki bliski srpski komunisti videli su u Rusiji predvodnika obespravljenih i ponienih, a njeni protivnici, krvavu komunistiku despotiju. Prelom 1948. godine, ponovo je doneo jednu vanu novinu u percepciji Rusije (SSSR). Od tog doba, domai komunisti su vodili nikada do kraja ne dovedenu borbu protiv sovjetskih, oko toga ko je pravoverni naslednik i tuma Marksa i Lenjina. Tu borba, koju je slikovito opisao M.S. Gorbaov, nakon susreta sa Miloeviem, kroz konstataciju on me je dva sata ubeivao kako treba da vodim Rusiju prerasla je u jedan, naracionalan i arogantan manir, da su ovdanji politiari i intelektualci navikli da vode rusku
25) Uporediti npr. Jakov Ignjatovi, ovinizam ruski u Srba, u: J. Ignjatovi, , Publicistiki spisi. Knj. 2, Novi Sad, Pritina 1989, 67-82.
politiku26, a na da se usklauju sa njom. Otuda je, tokom 1990-tih, tako esto Miloevi nalazio podrku u krugu ruskih politikih marginalaca, i otuda su usledila brojna, duboka razoarenja ruskom politikom tokom ratova na prostoru bive Jugoslavije i tokom NATO bombardovanja.
Savremena dilema: Srbija EU vs. Srbija Rusija?

Po mom miljenju jedinstvena mogunost koja danas stoji pred Srbijom je I RUSIJA I EU. Druga varijanta u savremenoj srpskoj politici jednostavno nije mogua. Sa jedne strane, ukoliko svi susedi Srbije uu u EU i NATO, emu svi tee, a neki se tamo ve i nalaze potpuno je iluzorno traiti perspektive Srbije van EU. Rusija, sa svoje strane, niti hoe, niti ekonomski moe zameniti EU, u takvim pretpostavljenim okolnostima. Sa druge strane, svaka ozbiljna politika snaga u Srbiji (koja pretenduje da vri vlast, u blioj ili daljoj budunosti) jednostavno mora raunati sa ruskim faktorom u svom politikom delovanju. I to, ak, ne toliko u meunarodnim odnosima (konkretno u odnosima prema Rusiji ili EU) ve pre svega u unutranje politikim odnosima. Jer, potpuno naputanje svakog ozbiljnijeg politikog kontakta sa Rusijom, zauzimanje otrog antiruskog stava i izraena antiruska (rusofobska) retorika, usled niza faktora (istorijskih odnosa, kolektivnog mentaliteta i seanja, do bombardovanja NATO 1999 i samoproglaenja nezavisnosti Kosova 2008), nedvosmisleno bi otvorila ogroman prostor za one politike snage koje bi (ili to ve ine, esto jeftinom propagandnom retorikom), vrlo lako zauzele taj prostor i nametnule se kao veoma ozbiljna (odluujua?) politika snaga u Srbiji.
26) Srbi se uporno suprostavljaju i brane otadbinu. A Rusija spava. Branimo i Rusiju, istovremeno se trudei da je probudimo (Vojislav eelj, Srpski narod i novi svetski poredak, Novi svetski poredak, (http://www.antiglobalizam.com/?lang=cyr&str=nsp) Nerealno je ako Rusija i dalje bude ila linijom potisnute istorijske i tradicionalne svesti, ako i dalje bude sledila put diplomatske ekvidistance i meala babe i abe na tlu prethodne Jugoslavije. Zbog ovoga se i danas sa ogorenjem kritikuju Srbi, dok se hrvatski junaci pod Staljingradom i dalje protiv Srba upotrebljavaju, kao to je to radio Tito. (...) Otuda i ona podvala priznanja nezavisnosti Crne Gore predsedniku Putinu, iako je ovaj na vreme reenje za dve srpske celine video u Srpskoj Federa ciji. Procvilie ruska Rusija ako se uskoro u Boki, u uilitu Petra Velikog, susretne sa NATO bazama... (INTERVJU: Veselin ureti, istoriar, Konfederacija Rusija srpske zemlje - jedini spas za srpstvo, Glas javnosti, 09.5.2008 (http://www.glas-javnosti.rs/clanak/ glas-javnosti-09-05-2008/konfederacija-rusija-srpske-zemlje-jedini-spas-za-srpstvo))
18
Mitovi o Rusiji i dinamika razvoja ruskih spoljnopolitikih odnosa na Zapadnom Balkanu

Aleksej Timofejev1
Apstrakt: U radu se posmatra dinamika razvoja ruskih spoljnopolitikih interesa na zapadnom Balkanu i mitovi o tim interesima prisutnim na ex-jugoslovenskom prostoru. Autor je pokuao da izdvoji niz faza u kojima su se ruski interesi na Balkanu menjali u zavisnosti od unutranjih prilika u Rusiji i njenog poloaja u svetu. Meanje ruskih stavova iz razliitih razdoblja i predstava o nekom spoljnopolitikom kotinuitetu ruske politike na Balkanu, predstavljaju jedan od fakotra u stvaranju mitova zastupljenih u rusofilskim i rusofobnim krugovima srpskog drutva.Tradicionalne srpske predstave o Rusima poele su da se formiraju pre poetka 19. veka. Veze izmeu srpskih manastira i Moskve (dolazak knjiga, ikona i odredjene finansijske pomoi) bile su jedini oblik ruskog prisustva na Balkanu u 15,16 i 17. veku. U 18. veku, Rusija je postala mesto ciljane imigracije dela srpskog stanovnitva iz austrijskih predela. Usled rusko- turskih ratova u 18. i 19. veku, dolazi do aktivnog meanja Rusije u dogaaje na Balkanu. Sve ovo davalo je sliku Rusije kao zatitnika Srba, to je i vodilo stvaranju stereotipa. Usled intenziviranja predstave o Rusima kao zatitnicima Srba, kod dela stanovnitva dolo je do formiranja suprotnih stavova. Naivna vera u to da Rusija uvek brani Srbe, i ekstrapolacija pojma majke na jednu inostranu dravu veoma esto su vodile ekzaltiranim, nerealnim oekivanjima i zahtevima2. Usled sudara realnosti sa zacrtanom slikom, dolazilo je do frustracija i pada ideala, te su se sipmatije pretvarale u fobije. Odreenu ulogu u stvaranju negativne mitoloke konstrukcije vezane za Rusiju odigralo je i ukljuivanje srpske elite u evropske kulturne tokove u obliku poslovnih ili kolskih veza sa Beom i Parizom. Uz akademska znanja i odreene radne navike, dolazilo je do upijanja lokalnih stereotipa, a time i do prihvatanja lokalnih geopolitikih koncepata kod jednog dela srpskog graanstva. Na taj nain, dolazi do odreene podele Srba po pitanju rusofilije ili rusofobije. Simpatije i fobije smanjile su se donekle nestankonm Carske Rusije nakon 1917, kada je vei znaaj dobila desna ili leva orijentacija nego li ljubav prema zapadu ili istoku.
Situacija je poela da se transformie 30-tih godina jaanjem ekstremnog nacionalizma u Nemakoj i jaanjem Nemake kao snane drave uopte. Kritika jugoslovenskog centralizma s desne strane, kod Hrvata i Bonjaka, poela je da dobija mnogo masovniji karakter nego ista kritika sa ekstremno levih pozicija. Najzad, ovaj trend dostigao je svoj vrhunac za vreme Drugog svetskog rata. Stvaranjem NDH, kao drave koja je ostvarila dravotvorne tendencije znaajnog dela Hrvata i dela Bonjaka, dolo je do itavog spleta okolnosti od inspirisanog iz Moskve partizanskog ustanka, sve do uea Hrvatske legije u peadijskim i zrakoplovnim operacijama na Istonom frontu. Sve u svemu, ovo je vodilo jaanju negativnih predrasuda u vezi sa SSSR- om i Rusijom. Kao i za vreme Prvog svetskog rata, masovna propaganda i ratne okolnosti nisu mogle da ne ostave traga na masovnoj svesti pojedinaca. S druge strane, veina Srba i Crnogoraca nala se u tekim okolnostima zbog okupacije, od gubitka dravnosti pa sve do genocida. Usled toga, opet dolazi do revitalizacije slike o Rusiji kao zatitnici. Ova revitalizacija ila je paralelno sa daljim razvojem koncepta Rusije kao protivnika srpskog blagostanja kod odreenih delova drutva. Usled komplikovanog i veeslojnog graanskog rata u Jugoslaviji, razliite frome imaginarnih prestava o Rusiji nijansirale su se do pojave posebnih proruskih i prosovjetskih stereotipa, antisovjetskih i u isto vreme i antiruskih koncepata, antisovjetskih i u isto vreme rusofilskih pa ak i antiruskih i u isto vreme prokomunistikih stavova. Ova podeljenost srpskog graanskog drutva, uz odreene premutacije, doivela je nae doba. U veini zemalja bive Jugoslavije, vladajue elite, pa i iri drutveni slojevi, uspeli su da prepoznaju u Rusiji ne politikog protivnika ili saveznika ve ekonomskog partnera, ije trite i investicioni potencijali mogu da se iskoriste na uzajamnu korist, bez ikakvih politikih konsekvenci i uplitanja tradicionalnih mitova i stereotipa, i bez odstupanja od vrste evroatlanske orijentacije. Na ovaj put u poslednje vreme,
1) Mr Aleksej Timofejev je doktorant Filozofskog fakulteta u Beogradu i radi na Institutu za noviju istoriju Srbije. 2) .., : 1868-1869 : ( ), , 1994; . . . .., ., 2006
ima priliku da izae i Srbija, u kojoj se pak i danas osea, u odnosu prema Rusima i Rusiji, teret vrstih mitolokih konstrukcija vezanih za fobije ili simpatije pojedinaca, njegove familije i okruenja. Formule: otac me stavio u krilo i priao o Rusiji ili deda mi je zavetovao da se uvam Rusa, i danas mogu da se uju u neformalnim razgovorima iz usta brojnih stanovnika Srbije. U simpatijama i fobijama naroda Zapadnog Balkana vezanim za Rusiju moemo da izdvojimo glavnu liniju zabluda predstavu o nekom trajnom ruskom odnosu prema Balkanu. Istorijski gledano, jedva moemo da govorimo o nekom apsolutnom kontinuitetu ruske spoljne politike na Balkanu ili u Jugoistonoj Evropi. Loginije je da se izdvoji niz posebnih manje povezanih razdoblja u ruskoj spoljnoj politici kada je dolazilo do neprekidnog praenja nekih pojedinanih zacrtanih kurseva. Prvo razdoblje ruske politike na Balkanu. Uslovne granice tog razdoblja moemo da povuemo: od uspostavljanja ruske drave nakon tatarske najezde u 15. veku , do sredine 18. veka. U to doba, istona granica Turskog carstva leala je duboko na istoku, na podruju savremene Ukrajine. Zbog toga je prirodno da su se svi pravoslavni narodi pod vlau bezbonih agarjana posmatrali kao jedna daleka i malo poznata periferija pravoslavnog sveta u dubokoj pozadini susedne neprijateljske islamske carevine. Pomo, u obliku crkvenih predmeta, odee i dozvola na prikupljanje novca u Rusiji, davala se u to doba Srbima i Crnogorcima na osnovu konfesionalne bliskosti. Jezika srodnost mogla je da da samo tehnika olakanja u komunikaciji, ali nije se uzimala u obzir u sluaju donoenja nekih odluka. Pomo, koja se u to doba pruala pravoslavnom stanovnitvu Balkana od strane ruskih crkvenih krugova, nije prevazilazila granice konfesionalne solidarnosti i humanitarne aktivnosti, i nije imala neku dublju dravnu osnovu. Drugo razdoblje ruske spoljne politike na Balkanu. Dolaskom na vlast Ekaterine II (17621796), dolazi do promene u balkanskoj politici Rusije. Dolazi do formulacije ruskih dravnih interesa na Balkanu. Nakon prvog rusko-turskog rata iz doba Ekaterenie (17681774), dolo je do potpisivanja mirovnog ugovora u Kuuk-Kajnardi. Ovde je Rusija po prvi put zatraila, a Porta priznala, eksluzivno pravo Rusije na zatitu pravoslavnih naroda pod vlau Porte, to je pruilo Rusiji mogunost da se mea u unutranje prilike u Porti u toku itavog sledeeg veka. Do jo veih promena dolo je u toku sledeeg rusko-turskog rata (17871792). Tada je, uz podrku svog savetnika i graanskog supruga Grirorija Potemkina, Ekaterina II lansirala takozvani grki projekat. Ovde moramo da pomenemo da je grki u ruskom jeziku sve do kraja 18. veka znaio balkanski, a same Grke Rusi su nazivali Jelenima po grkom samonazivu. Zato je i ovaj grki projekat u stvari oznaavao balkanski projekat. Dakle, radilo se o projektu podele evropske Turske na dva dela, izmeu Austrije i Rusije. Istoni deo Balkana sa Carigradom morao je da se pretvori u neku obnovljenu Vizantijsku imperiju vazalnu prema Rusiji i sa unukom Ekaterine Konstantinom na elu. Nacrt predloga o podeli bio je iznesen i u pregovorima sa Austrijom 1789. godine. Meutim, usled smrti naklonjenog ovoj ideji Jozefa II (1790), promotera ove ideje, Grigorija Potemkina (1791) i same Jekaterine (1796), ovaj projekat bio je prekinut, a sam rat, iako pobedonosan, nije doneo nekih promena na politikoj mapi Balkana. Interesantno je da je Zapadni Balkan bio ostavljen van ruske interesne sfere ak i u najspektakularnijem obliku ruskih ekspanzionistikih apetita ocrtanom u grkom projektu. Logika rusko-turskih ratova vodila je tome da je uskoro, u toku narednog rusko-turskog rata (1806 1812), dolo i do kopnenog dolaska ruskih trupa na granice Zapadnog Balkana. Ovi dogaaji poklopili su se sa Prvim srpskim usntakom. Ve u ovom prvom dodiru moemo da naziremo modus vivendi koji e pratiti ponaanje Rusije u zapadnom delu Balkanskog polustorva, a pre svega u Srbiji, od tada pa nadalje. Moskva nema ambicija da ukljui ovaj prostor u sastav Imperije. Zvuale su molbe rukovodilaca ustanka za ukljuivanje Srbije u sastav Ruske imperije motivisane nadom da e ovo poveati zainteresovanost Rusije za sudbinu Srba3. Meutim, Rusija nije imala ambiciju da ukljui u svoj sastav ratobornu i siromanu pokrajinu u centru Balkanskog poluostrova, opkoljenu sa svih strana snanjim i ne ba prijateljski raspoloenim imperijama. Rusija je videla u Srbima samo pravoslavne hriane i maksimum koji je mogla da ponudi bila ja briga o njihovom statusu u okviru strane imperije. Ova briga bila je drugorazredno pitanje u sluaju kada bi dolo do direktne pretnje po interese same Rusije. Bukureki mir (1812), Akermanski ugovor (1826) i Adrijanopoljski mir (1829) dosledno su , izmeu drugih zahteva Rusije, fiksirali obavezu Turske da uva pravo Srba na autonomiju. I Turska, pod pretnjom ruskog oruja,
3) Moramo da pomenemo da su se ovi kontakti ostvarivali paralelno uz kontakte sa Francuskom i Austrijom koje su dobijale sline ponude.
svaki put je prava Srba na autonomiju morala da prizna. Definitivno, ovaj put bio je zavren 1878, kada je Turska morala da prizna nezavisnost Srbije. Meutim, i 1878. na kraju ovog puta, kao i 1812. na poetku ovog puta, interesi Imperije imali su primat, i, ako su interesi Srba ili nekih drugih tienika dolazili sa njima u konflikt, morali su da budu potisnuti. Uostalom, ova logika odnosa velikih sila i njihovih malih saveznika tipina je u svim vremenima. Veoma je teko da vrsto odredimo ta je bilo u osnovi ove odbrane pravoslavnih hriana, i to ne samo Srba, ve i Grka, Bugara, Crnogoraca i dr. Da li se ovde radilo samo o perfidnom nainu slablenja Turske (a kasnije i Austrije)? Veoma je verovatno da je ova motivacija imala dominantni znaaj. Ne moemo da tvrdimo, ak i u sluaju istonog dela Balkanskog poluostrova, da se radilo o potencijalnoj pripremi tla za neku dalju ekspanziju. Valahija i Bugarska u 18. i 19. veku, u razliito vreme, nalazile su se u ulozi teritorija pod privremenom ruskom okupacijom. Meutim, nikad ni u jednom ruskom ili stranom arhivu nije pronaen dokumenat koji bi pokazivao elju Rusije za trajnou ove okupacije. Ruska okupaciona administracija na Balkanu nikada nije gradila vee vojne objekte, utvrenja ili pruge (kao to je Rusija radila naprimer na Kavkazu) , to nam daje mogunost da negiramo ovu drugu predpostavku. Kao treu moguu motivaciju moemo da iznesemo i to da je Rusija, sve do sloma imperije 1917, predstavljala ne samo apsolutnu monarhiju ve i neku vrstu pravoslavne teokratije. Uloga pravoslavne crkve bila je izuzetno velika, kao i nivo religijske motivacije ne samo kod irih drutvenih slojeva ve i kod vladajuih krugova Rusije. Rusiju carskog doba mogli bismo da uporedimo sa nekom vrstom savremene Saudijske Arabije, zemlje koja prua podrku istovernicima u svetu ne samo zbog ekomskih i politikih ve i zbog iracionalnih verskih motivacija. Drugo razdoblje ruske politike na Balkanu zavrilo se potpunim neuspehom, ako bismo ga posmatrali kao pokuaj ekspanzije. Meutim, ako ga posmatramo kao pokuaj stvaranja nezavisnih pravoslavnih drava na Balkanu, prijateljskih prema Rusiji, moramo da kaemo da su ovi ciljevi bili skoro potpuno ostvareni. Dogaaji Prvog balkanskog rata, kada su nekadanji tienici Rusije presudili osmanskoj dominaciji u Evropi, mogu da se posmatraju kao trijumf ove politike. Jo jedna od osobina ruske politike tog doba na Balkanu bila je skoro potpuno odsustvo ekonomskog pokria odnosa Rusije prema Balkanu. Trgovinski presek rusko-srpskih, rusko-bugarskih, rusko-crnogorskih i rusko-grkih odnosa i njegova uloga u privrednom balansu ovih zemalja bila je isto tako zanemarljiva poetkom dvadesetog kao i krajem osamnaestog veka. Jedino tenja Rusije da kontrolie moreuze Bosfor i Dardanele moe se donekle povezati sa ekonomskim interesima. Tree razdoblje ruske spoljne politike na Balkanu. Nakon revolucije i graanskog rata 1917-1921. godine, Rusija nestaje sa politike karte sveta i drava dobija naziv-skraenicu SSSR. Nova drava koja je bila formirana sprovodi svoju apsolutno nepovezanu sa prethodnim periodom politiku na Balkanu. Kao primer ove potpuno drugaije politike, moemo da navedemo sovjetsku ratnu pomo Turskoj u borbi protiv Grka, koju je mlada sovjetska drava pruala Ataturku u oruju i vojnim specijalistima za vreme grko-turskog rata (1919-1922) . Ovu politiku treeg sovjetskog doba moramo da podelimo na nekoliko podrazdoblja, jer se sovjetska spoljna politika u to doba, pa i prema Zapadnom Balkanu, nekoliko puta menjala i to temeljno. Prvo takvo podrazdoblje povezano je sa radom Kominterne meunarodne organizacije sa centrom u Moskvi i sa eljom da se ostvari neka svetska revolucija. Usled politikih promena, dolo je do potpunog sloma u tradicionim shvatanjima irih ruskih drutvenih slojeva o Balkanu i balkanskim narodima. Kritika svega to je radio prokleti carizam dovela je i do poptunog negiranja svih koraka i veza koje su uspele da se uspostave izmeu Rusije i pravoslavnih naroda Balkanskog poluostrva. Tome je doprinela i hajka protiv akademske slavistike ,promena kadra u diplomatiji i vladajuoj birokratiji uopte. Bitnu ulogu u ovom svesnom uspavljivanju svesti naroda o postojanju Balkana imala je i relativno povoljna klima po ruske politike emigrante i vatrene neprijatelje boljevika, koja se formirala u zemljama Balkana, a pre svega u Jugoslaviji i Bugarskoj, u meuratnom razdoblju. Jugoslavija je prednjaila u tome, a ak nije imala ni diplomatske odnose sa SSSR-om sve do 1940. godine. Pozicija Kominterne nije bila nimalo meka. Jugoslavija tamnica naroda, a velikosrpski ovinisti ugnjetai potlaenih Makedonaca, Hrvata, Albanaca, Crnogoraca, Maara, Nemaca i Italjiana. Kasnije, usled dolaska Hitlera na vlast u Nemakoj
21
,i jaanja vlasti Staljina u SSSR-u, Kominterna je umekala svoju otrinu. Dolo je i do korekcije stavova o Jugoslaviji. Kominterna vie nije iznosila tvrdnje o vetakoj versajskoj tvorevini, ve samo o potrebi za federalizacijom Jugoslavije kao drave. Posle izbijanja Drugog svetskog rata, bili su uspostavljeni i sovjetsko-jugoslovenski odnosi (u leto 1940.). Meutim, ovo otopljavanje odnosa nije znailo i prekid sovjetskih pokuaja da se po svaku cenu odgodi Hitlerov neizbean napad na SSSR. Neutralnost SSSR-a nije bila prekinuta ni nakon munjevitog unitavanja Jugoslavije od strane Vermahta. Usled napada Nemake na SSSR, dolo je do aktivizacije kadrova KPJ posebno pripremljenjih u kolama i kursevima Kominterne i poetka partizanskog rata, koji se pretvorio u Graanski rat. Drugo kratko ali veoma bitno podrazdoblje sovjetske spoljne politike na Zapadnom Balkanu poelo je u jesen 1944, usled dolaska u Srbiju sovjetskih trupa koje su oslobodile Srbiju od Nemaca. Instalirali su u Beogradu okrutnu partizansku vlast. Od tada, pa do 1948,na vlasti u Jugoslaviji nalazio se jedan prema Moskvi vazalni reim. Koreni ovog stanja leali su u ranijim dogovorima izmeu Staljina, Ruzvelta i erila. Meutim, ovde opet mora da se izdvoji relativno mali znaaj zapadnobalkanskog regiona na mapi moskovskih interesa. Veoma je indikativna lakoa sa kojom je Staljin prihvatio erilovo fiftififti u definisanju budunosti Jugoslavije. Manje je poznato, ali nakon uvida u otvorene sovjetske arhive oigledno, kako lako je Staljin odustao od Jugoslavije nakon konflikta 1948. Iako granine arke i provokacije nisu bili zanemarljive, Moskva pak nikada nije ozbiljno razmatrala opciju vojno-policijskog povratka Jugoslavije pod svoju kontrolu. Bilo bi pogreno smatrati zanemrljivim ovo kratko ali veoma intenzivno doba sovjetskog sizereniteta u Jugoslaviji za unutranje prilike u zemlji. Tragovi ovih kontakta ostali su uoljivi u Srbiji sve do kraja 90-tih godina, na najrazliitijim nivoima: od izgleda oficirskih vojnih knjiica, do udbenika istorije Starog Veka. Ovo kratko podrazdoblje zanimljivo je i po tome to je po prvi put dolo do pokuaja odreene ekonomske ekspanzije Moskve na Zapadnom Balkanu. Dodue, u uslovima komandno-administrativne socijalistike privrede, ova ekspanzija imala je relativno nasilan karakter. Prvi i poslednji put u istoriji ruskih i sovjetskih akcija na podruju zapadnog Balkana, dolo je i do snane kulturne ekspanzije, koja je, za razliku od ekonomskih pokuaja, ostavila u kasnijem vremenu neto vie tragova. Od pogoravanja odnosa 1948, pa sve do pada SSSR-a, moemo da izdvojimo tree podrazdoblje u politici SSSR-a prema Jugoslaviji. Odnosi izmeu Moskve i Beograda tog doba bazirali su se na blokovskoj podeli u kojoj Jugoslavija nije bila na strani SSSR-a (na primer za vreme Maarske krize 1956, ehoslovake krize 1968, za vreme dogaaja u Afganistanu i Poljskoj). Indikativno je to da se u vojnim pravilima i vebama JNA spremala da brani zemlju i od plavih strelica nacrtanih sa zapadne strane zemlje i od crvenih strelica uperenih sa istoka. Tek sedamdesetih godina, sa poputanjem oseaja ugroenosti kod jugoslovenskog establimenta, dolo je do jaanja sovjetsko-jugoslovenskih ekonomskih i kulturnih veza. Meutim, ovo jaanje nije imalo dominantan karakter i u svakom sluaju imalo je sekundarni karakter, ne samo za SSSR ve i za Jugoslaviju, ekonomski i kulturno vezanu za zemlje Zapadne Evrope, pre svega Nemaku. Veoma indikativna je statistika srpskog izvoza i uvoza za 1991. godinu. Izvoz SFRJ 1991. vredeo je 13,8 mlrd USD (deo Srbije - 4,5 mlrd USD), a uvoz - 14,8 mlrd USD (Srbija - 5,2 mlrd USD). Osnovni potraiva srpskog izvoza bila je Nemaka (1,1 mlrd USD) i tek nakon nje - SSSR (0,8 mlrd USD)4. Nemaka je bila i glavni izvoznik robe u Srbiju (1,9 mlrd USD) u poreenju sa 0,7 mlrd USD sovjetske robe. U kulturnom kontaktu, moderna produkcija kulture SSSR-a (muzika i film), iako prisutna u Jugoslaviji, nije mogla da se takmii sa modernom zapadnoevropskom i amerikom kulturnom ekspanzijom koja je potpuno poplavila socijalistiku Jugoslaviju. etvrto razdoblje ruske spoljne politike na Balkanu. Usled pada komunistike ideologije i nestanka SSSR i SFRJ, dolo je do novog zaokreta u istoriji ruske spoljne politike na Balkanu. Ovo poslednje savremeno razdoblje ruskih spoljno politikih mera na Balkanu zasluuje jedno posebno istraivanje5. Moemo da iznesemo nekolikoglavnihsmernica ove politike. Rusija od 1991, pa sve do danas nema posebnih, zvaninih politikih ciljeva na Balkanu. Sve od 1991. do 2009, Rusija nijednom nije personificirala svoje saveznike u politikim elitama ni u jednoj zemlji Zapadnog Balkana. Investicija ruskih tajkuna u znaajne
4) Ekonomske sankcije i li vojno meanje Nezavisimaya gazeta 18 juna 1992.g. ( // . - 1992. - 18 ). 5) Vidi naprimer relativno staro, ali metodoloki ispravno Rusija na Balkanu ( . . / . ; . 8, , 1996).
lokalne medije u zemljama Zapadnog Balkana skoro da nije ni bilo. Ni u Srbiji, niti u Crnoj Gori, da ne govorimo ve o drugim zemljama Zapadnog Balkana, nijedna novina ili TV stanica nije se pretvorila u dosledan glasnik nekog posebnog ruskog pogleda, iako postoje vie primera markiranih medija druge orijentacije u svim zemljama regiona. Jedinstveni sluaj doslednog ispoljavanja posebnog stava od strane ruske zvanine politike za sada jeste primer statusa Kosova. Ipak, i sad, kao i devedesetih godina, osnovni vidljiv cilj nije neki realni rezultat u samom regionu, ve potreba ispoljavanja odreene spoljnopolitike poruke partnerima na velikoj i dalekoj od Balkana politikoj pozornici. Devedesetih,poruka je zvuala kao: mir po svaku cenu, a ove decenije: mir ali bi bilo dobro da nas potujete. Danas se Balkan nalazi van ruske definisane interesne politike sfere i ovde su prisutni samo ekonomski interesi Rusije, mahom vezani za privatne poslovne projekte, bez vee dravne podrke. Jedini izuzetak jesu projekti vezani za energetski sektor. Bez obzira na sav znaaj po region, i bez obzira na snanu rusku institucionalnu potporu, i ovi projekti nisu usmereni na postignue nekih veih rezultata u regionu, ve su u znaajnijoj meri upueni na postizanje odreenih ekonomskih ciljeva Rusije u EU. Teko je govoriti o nekom iole bitnom kulturnom prisustvu Rusije u regionu. Nivo aktivnosti ruskih kulturnih centara daleko zaostaje za slinim amerikim, nemakim, panskim i francuskim insitucijama. ak i masovno prisustvo ruskih turista u Crnoj Gori slabo se osea van hotelijersko-ugostiteljskih objekata namenjenih doeku gostiju iz Rusije. Rusija, nastala posle raspada SSSR-a, definitivno je prihvatila na Zapadnom Balkanu ulogu krupne i razvijene drave koja ima svoje ekonomske interese, ali nema ambicija ili kapaciteta velike sile. Viekratnim ponavljanjem da nema nita protiv evropskih integracija Srbije (ili drugih zemalja regiona), Rusija je teila da pokae odsustvo nekih vlastitih politikih ambicija u regionu. Ni atlanske integracije regiona savremena zvanina Rusija nijednom nije kritikovala dosledno i vrsto kao to je imala priliku da kritikuje tenju ka pristupanju NATO bivih sovjetskih republika. Spada u domen mitova i navodna prisnost ruskih veza sa Srbijom. Odnosi sa Crnom Gorom, Bosnom i Hrvatskom nisu gori, ako nisu bolji, od onih koji su se uspostavili izmeu Moskve i Beograda. O tome veoma dobro svedoe ne samo izjave ruskih ambasadora u ovim zemljama ve i isti nivo viznih olakica koje su dobili u Rusiji dravljani ne samo Srbije ve i Hrvatske, Crne Gore ili Bosne . Ponekad odnosi drugih ,,eks-Yu republika sa Rusijom imaju ak i veu prisnost nego na ruskosrpskoj relaciji. U tom kontekstu moemo da pomenemo pozitivniju klimu za ruske investicije u Crnoj Gori, hrvatsko priznanje svojih dravljana ruskog porekla zvaninom nacionalnom manjinom i neke druge pojave. Generalno gledano, bilo bi pogreno tvrditi da je postojala neka stalna i neprekidna politika Moskve na Balkanu. Meutim, isto tako bilo bi preterano tvrditi da nova razdoblja u ruskoj politici na Balkanu nisu imala nikakvih veza sa prethodnim razdobljima. etiri izdvojena razdoblja u ruskoj spoljnoj politici na Balkanu donosila su veoma bitne promene. Meanje ruskih spoljnopolitikih interesa u zapadnom delu Balkanskog poluostrva iz razliitih razdoblja, vodilo je i vodi stvaranju razliitih rusofilskih i rusofobskih mitova. Jo jedan izvor ovih mitova jesu brojne teorije zavera: o navodnoj umeanosti Rusije u dravne udare u Srbiji, 29. maja 1903. ili 27. marta 1941, o tome da Tito nije bio Hrvat ve ruski enkevedejac ili o tome da je pokojni S.Miloevi bio saveznik zvanine Rusije. U najmodernije teorije zavere spada navodna elja Rusije da dobije neku vojnu bazu u Crnoj Gori ili u Srbiji. Ove vanekonomske teorije i objanjenja stvaraju jedan specifian odnos prema krupnim ruskim investicijama u Srbiji. Simptomatino je i apokaliptino prikazivanje u srpskim medijima zahlaenja odnosa izmeu SAD-a i Rusije, pri kraju mandata prethodnog predsednika SAD-a, kao nekog uvoda u nuklearni Armagedon. Ove teorije zavere dobijaju razliitu obojenost u zavisnosti od toga da li analitiar, novinar ili obini govornik u kafani deli fobije ili filije prema Rusiji. Ni jedno, ni drugo ne pomae stabilizaciji Zapadnog Balkana kao jedne evropske regije koja ranije ili kasnije mora da proe put evroatlanske integracije do kraja. Na kraju krajeva, ovi mitovi ne slue niti interesima EU niti interesima Rusije u zemljama Zapadnog Balkana. U okviru ovih mitova nema mesta za racionalno razmiljanje, ni za viziju globalne i veoma vrsto uzajamno povezane savremene svetske privrede.
23
24
Rusko-srpsko strateko partnerstvo: sadrina i domaaj

arko N. Petrovi1
Uvod
Sa jednim od tri2, odnosno etiri3, stuba svoje spoljne politike Ruskom Federacijom, Srbija ima intenzivne odnose od 2007. godine. Najvidljiviji aspekt bilateralnih odnosa, pored gradnje Junog toka, odnosno celokupne saradnje u energetici, jeste zajedniki pogled na pitanje statusa Autonomne Pokrajine Kosova i Metohije. Ovo pitanje je pokrenulo i druga pitanja znaajna sa aspekta meunarodnog prava i meunarodnih odnosa. Na primer, od avgustovske krize u Gruziji 2008. godine, Srbija se nijednom nije pridruila Evropskoj uniji u njenoj poziciji na sednicama Stalnog saveta OEBS-a.4 Isto tako, Srbija je glasala protiv rezolucije Generalne skuptine Ujedinjenih nacija o pravu izbeglica (interno raseljenih lica) na povratak u Abhaziju.5 Pored toga, Srbija se sa simpatijama6, odnosno razumevanjem,7 odnosi prema inicijativi ruskog predsednika Medvedeva o zakljuenju novog Ugovora o bezbednosti u Evropi. Ove usklaene pozicije govore o tome da postoji jasna koordinacija, razumevanje, pa ak i strategija zajednikih nastupa na meunarodnom nivou, izmeu vlasti Republike Srbije i Ruske Federacije, kako po pitanju statusa Kosova tako i po drugim meunarodnim pitanjima.8 Ovu intenzivnu politiku saradnju svakako treba posmatrati u kontekstu integracija Srbije u njen prvi stub Evropsku uniju. Na primer, u Izvetaju o napretku za 2008. godinu9, Evropska komisija je jasno rekla da u sprovoenju naftno-gasnog aranmana sa Rusijom Srbija mora da pazi da se potuju odredbe Ugovora o energetskoj zajednici, koji je deo evropskih integracionih procesa Srbije.10 Ovo je jasan signal da Evropa od Srbije oekuje ponaanje u skladu sa pravilima kluba u koji Srbija eli da ue, odnosno da ona nije protiv saradnje sa Rusijom sve dok je ta saradnja u okviru evropskih pravila. Opti zakljuak je da je ovaj ruski stub srpske spoljne politike sve jai. Iako se njegova vrstoa jo uvek ne moe uporediti sa vrstoom stuba koji se zove Evropska unija, s obzirom na to da, prema podacima Republikog statistikog zavoda Srbije, vie od polovine ukupne spoljnotrgovinske robne razmene Srbije
1) arko N. Petrovi, Mst, je direktor istraivanja ISAC Fonda. Godine 2008. i 2009. autor je bio politiki savetnik u Misiji OEBS-a u Gruziji (do prestanka aktivnosti te misije). Stavovi izneti u ovom tekstu su iskljuivo autorovi, zasnovani na javnim podacima, i ne odraavaju stavove Republike Srbije, OEBS-a kao organizacije ili bilo koje druge njene drave uesnice. 44) Evropska unija, Sjedinjene Amerike Drave i Ruska Federacija ine tri stuba na kojima poiva srpska spoljna politika Ova tri stuba, i ranije pomenuta u istupanjima srpskih zvaninika, bili su poslednji put jasno formulisani u obraanju predsednika Tadia srpskim ambasadorima u januaru 2009. godine. Tadi: EU najvaniji cilj 12. januar 2009, dostupno na: http://www.b92.net/info/ vesti/index.php?yyyy=2009&mm=01&dd=12&nav_category=11&version=print 3) Prilikom poslednje posete predsednika Tadia Kini, on je govorio o tome da je i Kina jedan od stubova srpske spoljne politike. Intervju predsednika Republike Srbije Borisa Tadia Politici, Tadi: Kina strateki partner Srbije, dostupno na: http://www.politika. rs/rubrike/Politika/Tadic-Kina-strateshki-partner-Srbije.lt.html 4) EU ima zajedniki stav u vezi sa pitanjima gruzijsko-ruskog sukoba u avgustu 2008. godine. i predsedavajua drava EU iznosi taj stav na sednicama Stalnog saveta OEBS-a u Beu. Susedi Srbije, Crna Gora i Makedonija, redovno se pridruuju stavu EU. 5) Rezolucija Generalne skuptine UN GA/10708, 15. maj 2008, dostupno na: http://www.un.org/News/Press/docs//2008/ ga10708.doc.htm 6) Intervju stalnog predstavnika Rusije u OEBS-u, V.I. Voronkova, Rosijskaja gazeta, 20. avgust 2008, dostupno na: http://www. mid.ru/Brp_4.nsf/arh/62547841B1A28DDCC32574AB0055AC1B?OpenDocument 7) Stenogram izjava i odgovora na pitanja medija Ministra spoljnih poslova Rusije S.V. Lavrova na zajednikoj pres konferenciji o rezultatima pregovora s ministrom spoljnih poslova Srbije, V. Jeremiem, Moskva 20. februara 2009. godine. ( .. ., , 20 2009 ), dostupno na: http://www.mid.ru/brp_4.nsf/0/B38351266782BAE6C32575670037ABC8 8) Video konferencije za tampu ministara Lavrova i Jeremia, gde je ministar Jeremi govorio o ovoj strategiji, dostupno na: http://www.mid.ru/brp_4.nsf/clndr?OpenView&query=21.2.2009&Lang=%D0%D3%D1%D1%CA%C8%C9 9) Brussels, 05.11.2008, SEC(2008) 2698 final, dostupan na: http://ec.europa.eu/enlargement/pdf/press_corner/key-documents/reports_nov_2008/serbia_progress_report_en.pdf 10) Ugovor je potpisan 25. oktobra 2005. godine u Atini, ratifikovan je od strane nadlenog organa RS 19. jula 2006. godine, a stupio je na snagu 1. jula 2006. godine. Slubeni glasnik RS, broj 62/2006 od 19/07/2006
otpada na EU 11, on dobija i na snazi i na znaaju. Naime, od 2004. godine naovamo vrednost trgovinske razmene sa Rusijom je u konstantnom porastu. Srbija najvie uvozi iz Rusije, u vrednosti od gotovo milijardu dolara godinje, i to su uglavnom rezultati uvoza energenata. Sa druge strane, u Rusiju izvozi uglavnom lekove, poluproizvode i neto hrane.12 U ovom pregledu bie analizirana pitanja vezana za rusku podrku Srbiji u vezi sa pitanjem statusa Kosova i povratnu spregu koju Rusija oekuje od Srbije na politikom i ekonomskom planu. Pregled se nee baviti ekonomskim pitanjima posebno, ali e ih dotai kako bi ukazao na njihov znaaj u sklopu politikih odnosa. Osnovna teza je da je politika saradnja, odnosno strateko partnerstvo izmeu Rusije i Srbije, onako kako je postavljeno, za Srbiju nepovoljno, jer ne uzima u dovoljnoj meri u obzir prioritete evropskih integracija Srbije. Pored toga, politika Srbije prema Rusiji, postavljena na ovaj nain pre svega zbog ruske podrke statusu Kosova, mora da uzme u obzir injenicu da ruska podrka u vezi sa pitanjem statusa Kosova nema odluujui uticaj na reenje ovog pitanja. Takoe, injenica da Rusija ima razliit stav u odnosu na gruzijske provincije, od onog koji ona ima u vezi sa Kosovom, baca senku na politiku podrke principu teritorijalnog integriteta i suvereniteta Srbije. Usled toga, moe se rei da bi, u okviru spoljno-politikih prioriteta Srbije, integracija u EU trebalo da ima centralno mesto, dok je saradnja sa Rusijom bilateralno pitanje, koje integraciju ne bi smelo da ugroava ni u jednom trenutku. Prava mera saradnje izmeu Srbije i Rusije je praktina dvostrana saradnja13, koja ne sme da ugrozi evropsku perspektivu Srbije. Ovaj pregled nema, meutim, nameru da sugerie da postoji plan Rusije da omete evropske integracije Srbije, niti da sugerie da je bilo koja analizirana akcija Rusije nelegitimna sa stanovita ruskih interesa onakvih kakve ih vidi samo rusko rukovodstvo. Naprotiv, pregled tei da pokae da je odgovornost na srpskom rukovodstvu da ruske inicijative, one koje oslikavaju ruske interese, treba prihvatati samo ukoliko one ne tete evropskim integracijama Srbije.
Kvalitativni pomak u rusko-srpskim odnosima poetkom 2009. godine

esto se istie da je kvalitativni pomak u bilateralnim odnosima izmeu dve zemlje nastao kada je 25. januara 2008. godine u Moskvi potpisan Sporazum izmeu Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o saradnji u oblasti naftne i gasne privrede. Srpska strana je, meutim, ratifikovala ovaj sporazum tek 10. septembra 2008. godine, zakonom koji je na snagu stupio osam dana kasnije. Ovaj sporazum je svoj ivot zapoeo tek prilikom posete predsednika Tadia Moskvi u decembru 2008. godine. Strateko partnerstvo u energetskoj sferi, koje je najavljeno u januaru 2008. prilikom potpisivanja sporazuma, u julu iste godine, prilikom posete ministra Vuka Jeremia Moskvi, vratilo se u praktinu dvostranu saradnju.14 To bi se moda moglo pripisati ruskim nedoumicama u vezi sa zastojem u ratifikaciji Naftnogasnog sporazuma iz januara 2008. godine. Sastanak Borisa Tadia i Sergeja Lavrova u Njujorku, pred zasedanje Generalne skuptine UN u septembru 2008, i ruska aktivna podrka izglasavanju rezolucije ovog tela, kojom se trai savetodavno miljenje Meunarodnog suda pravde u vezi sa jednostranim proglaenjem nezavisnosti Kosova, ipak su unapredili ovu saradnju. Prilikom decembarske posete predsednika Tadia Moskvi oba predsednika su javno, pred svoj sastanak, pomenula strateke odnose izmeu Srbije i Rusije.15 Posle ove posete postalo je jasno da vlasti Srbije imaju ozbiljne namere u pogledu naftno-gasnog aranmana i da su tvrde po pitanju nepristanka na promenu statusa Kosova. Ovom posetom je, dakle, zaista utrt put stratekim odnosima izmeu dve zemlje, ali tek poto su oba ova pitanja jasno utvrena i zacrtana u odnosima izmeu dve zemlje.
11) Republiki zavod za statistiku, podaci dostupni na: http://webrzs.stat.gov.rs/axd/index1.php?SifraVesti=356&Link= 12) ibid http://webrzs.stat.gov.rs/axd/spoljna/index1.php 13) Intervju Zvaninog predstavnika ruskog Ministarstva spoljnih poslova Andreja Nesterenko u vezi sa predstojeom posetom ministra spoljnih poslova Srbije V. Jeremia, 16 jul 2008, na ruskom dostupno na: http://www.mid.ru/Brp_4.nsf/arh/6319B2237D5 B4F40C325748800295D18?OpenDocument 14) ibid 15) Poetak sastanka s predsednikom Srbije Tadiem, 24. decembra 2008. godine, na ruskom jeziku dostupno na http://www. kremlin.ru/text/appears/2008/12/210958.shtml
Prilikom posete ministra spoljnih poslova Vuka Jeremia Rusiji, 20. februara 2009, ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov je na konferenciji za tampu posle razgovora opisao stanje odnosa izmeu Srbije i Rusije kao obostranu zainteresovanost za graenje stratekog partnerstva. Pre Jeremieve posete Moskvi, 19. februara 2009, zvanini predstavnik Ministarstva spoljnih poslova Rusije Andrej Nesterenko rekao je da je radna poseta u skladu sa dogovorom o produenju intenzivnih rusko-srpskih kontakata na visokom politikom nivou u cilju razvoja projekata dvostrane saradnje, koordinacije pristupa i diplomatskih napora u meunarodnim problemima.16 Ovi su, prema Nesterenku, upravljeni na pravljenje stratekog partnerstva. Ruska podrka srpskoj politici u vezi sa pitanjem statusa Kosova i strategija zajednikih nastupa na meunarodnom planu podrazumevaju i zajednike nastupe u vezi i sa drugim pitanjima na meunarodnom planu. Na primer, prilikom posete ministra Jeremia Moskvi, 20. februara 2009, ministar Lavrov se zahvalio srpskom kolegi na zainteresovanom pristupu Srbije ruskoj inicijativi o zakljuenju novog Ugovora o bezbednosti u Evropi.17 Prilikom njihovog razgovora na neformalnom Ministarskom savetu na Krfu, potvrena je obostrana spremnost Rusije i Srbije ka tesnoj koordinaciji napora po kljunim meunarodnim pitanjima, ukljuujui problem Kosova.18 Meutim, pre prolene posete ministra Jeremia, ruski zvaninici i kada su govorili o stratekom partnerstvu izmeu Rusije i Srbije, govorili su o stratekom partnerstvu u energetskoj sferi (istina, koristei nekoliko razliitih termina). Pitanje je, dakle, ta je to to je strateko partnerstvo u gorivno-energetskoj sferi19 pretvorilo u strateko partnerstvo izmeu Rusije i Srbije? U izjavama ruskih zvaninika prilikom ove radne posete srpskog ministra nije vie bilo prethodnog kvalifikativa stratekog partnerstva u energetici, koji je odreivao stanje odnosa izmeu Srbije i Rusije do tada. Taj kvalifikativ je postojao i tokom razgovora izmeu Lavrova i Jeremia na Ministarskom savetu u Helsinkiju20 i prilikom prethodnih kontakata izmeu ruskih i srpskih zvaninika.21 Na posletku, poseta predsednika Medvedeva Srbiji, najavljena za 20. oktobar 2009. kao prvorazredan politiki dogaaj, takoe je usmerena na to da se utvrde orijentiri za dalje uvrivanje stratekog partnerstva.22 Odnosi izmeu Rusije i Srbije su se u 2009. intenzivirali i podigli na nivo na kojem nisu bili decenijama. Kontakti i saradnja postoje u privredi, ekonomiji i u vojno-politikoj sferi. Potpisivanjem sporazuma o izgradnji srpskog dela gasovodaJuni tok i prodajom NIS-a, te planovima za izgradnju i osavremenjivanje podzemnog skladita gasa Banatski dvor, uz sve ocene da je re o politikim dogovorima, ova saradnja je uobliena na nain da oslika ne samo srpske interese u vezi sa Kosovom, ve i mnoge ruske interese. Istovremeno, drugi primeri takoe govore u prilog ovoj oceni. Lista proizvoda na koje se ne plaa ili se plaa manja carina u Ugovoru o slobodnoj trgovini je proirena.23 Pored Moskovske banke oekuje se ulazak veih ruskih banaka u Srbiju, kao to je Gazprom banka, to e olakati uslove za irenje ruskog
16) Intervju zvaninog predstavnika ruskog Ministarstva spoljnih poslova Andreja Nesterenka u vezi sa predstojeom posetom ministra spoljnih poslova Srbije V. Jeremia, 19 februara 2009.godine, na ruskom jeziku dostupno na http://www.mid.ru/Brp_4. nsf/arh/342FA6A377E5EA48C3257562004EDC0A?OpenDocument 17) Stenogram izjava i odgovora na pitanja medija ministra spoljnih poslova Rusije, Sergeja Lavrova, na zajednikoj konferenciji za tampu sa ministrom spoljnih poslova Srbije ,Vukom Jeremiem, na ruskom dostupno na: http://www.mid.ru/brp_4.nsf/0/ B38351266782BAE6C32575670037ABC8 18) O razgovoru ministara Lavrova i Jeremia na Krfu, 29. juna 2009. godine na ruskom dostupno na: http://www.mid.ru/Brp_4. nsf/arh/4E76296504640C9AC32575E4004E07F9?OpenDocument 19) Predsednik Rusije Vladimir Putin, prilikom potpisivanja Naftno-gasnog sporazuma 25. januara 2008. godine, dostupno na na ruskom jeziku: http://www.kremlin.ru/appears/2008/01/25/2006_type63377type63380_158116.shtml 20) Razgovor izmeu Lavrova i Jeremia u Helsinkiju, dostupno na ruskom jeziku na: http://www.mid.ru/brp_4.nsf/0/B1C55C0EC386A565C32575150068BCC6 21) Lavrov Tadi, 25. septembra 2008. godine u Njujorku na zasedanju GS UN, O sastanku ministra Lavrova sa Tadiem, dostupno na ruskom jeziku na: http://www.mid.ru/Brp_4.nsf/arh/7CE4EDBF6A43E661C32574CF002059C3?OpenDocument (). 22) Telefonski razgovor izmeu predsednika Medvedeva i Tadia, dostupno na ruskom jeziku na: http://www.kremlin.ru/sdocs/ news.shtml?day=5&month=08&year=2009&Submit.x=3&Submit.y=6&value_from=&value_to=&date=&stype=&dayRequired=no &day_enable=true# 23) Ratifikovan Sl. list SRJ - Meunarodni ugovori, br. 1/2001. U skladu sa lanom 4. stav 2. Sporazuma izmeu Savezne vlade Savezne Republike Jugoslavije i Vlade Ruske Federacije o slobodnoj trgovini izmeu Savezne Republike Jugoslavije i Ruske Federacije, kojim je predvieno da e strane ugovornice svake godine usaglaavati izuzetke iz reima predvienog u lanu 1 ovog sporazuma, koji e se primenjivati na osnovu bilateralnih protokola, koje potpisuju strane ugovornice u skladu sa zakonodavstvom svojih drava, na sedmom zasedanju Radne grupe za unapreenje trgovinsko - ekonomske saradnje i usavravanje mehanizama trgovine izmeu Republike Srbije i Ruske Federacije, dana 3. aprila 2009. godine u Beogradu je potpisan Protokol o izuzecima iz reima slobodne trgovine, za koji nije pravno jasno da li podlee novoj ratifikaciji ili e se primenjivati direktno na osnovu potpisa lanova Radne grupe.
biznisa u Srbiji. Srbija je od Rusije zatraila kredit od milijardu amerikih dolara, koji se razmatra, a za koji se smatra da e biti odobren.24 Pored toga, posle dugogodinjeg odlaganja, trebalo bi da pone remont Hidroelektrane erdap I, koji bi trebalo da sprovede ruska kompanija Silovije Maini. Od aprila 2009. godine ruski inenjeri rade na uklanjanju bombi zaostalih iz vremena NATO bombardovanja.25 Takoe, sprovodi se remont oruja i vojne opreme Vojske Srbije, koja je uglavnom ruskog porekla. Namee se zakljuak da Rusi nisu do kraja 2008. i ratifikacije Naftno-gasnog sporazuma govorili o stratekom partnerstvu na isti nain na koji su to poeli da ine posle ratifikacije. Takoe, niz prethodno spomenutih promena je usledio tek poto su Srbija i Rusija utvrdile osnove svog stratekog partnerstva, koji nisu mogli da budu samo trgovina, investicije i saradnja po pitanju statusa Kosova, jer je to neto to interesuje pre svega Srbiju. Potrebno je bilo nai u osnovi za strateko partnerstvo i ono za ta je Rusija zainteresovana. Rusija je jasno rekla da to ukljuuje i saradnju u naftno-gasnoj sferi, pod uslovima koji su na kraju i dogovoreni, i saradnju na meunarodnom polju. 26 Od tog vremena se zaista moe govoriti o stratekom partnerstvu. Trenutno se, dakle, mogu izdvojiti tri odrednice stratekog partnerstva izmeu Rusije i Srbije: (1) ruska podrka srpskoj politici u vezi sa statusom Kosova; (2) koordinacija stavova dveju drava u odnosu na druga meunarodna pitanja; (3) nesmetana realizacija stratekih ekonomskih projekata kao to je projekat Juni tok i celokupni naftno-gasni aranman izmeu Rusije i Srbije.
Pitanje statusa Kosova: ruska pozicija

Od poetka razgovora o statusu Kosova, Rusija je bila na stanovitu da se reenje mora nai uz saglasnost obe strane, bez vetakih rokova.27 Proglaenje nezavisnosti je usledilo kada je postalo jasno da Rusija nee popustiti i da samostalnost Kosova nee dobiti verifikaciju u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija. Kremlj je uvek isticao podrku politici Srbije u odbrani principa teritorijalnog integriteta i suvereniteta. Ova podrka je, meutim, u Srbiji esto bila tumaena kao podrka i odbrana Srbije, to nikada nije bila namera ruskih zvaninika. Ruska pozicija po pitanju statusa Kosova je precizna: Rusija brani princip suvereniteta i teritorijalnog integriteta, a ne Srbiju kao dravu. U odbrani principa, Rusija podrava sadanju srpsku politiku u odnosu na status Kosova, ali ne vri odbranu Srbije. Bilo bi teko zamisliti situaciju u kojoj bi Rusija pruila bilo kakvu politiku ili vojnu pomo ukoliko bi Srbija pokuala da svoj teritorijalni integritet na Kosovu brani vojno, ili da ga brani na intenzivnijem politikom nivou (na primer,. ekonomskim sankcijama u odnosu na Kosovo). Rusija je jo sredinom 2003. godine povukla svoje trupe sa Kosova, uz obrazloenje da bi dalje prisustvo vojnika samo bilo opravdanje za razvoj koji se kree u pravcu koji Rusija smatra pogrenim.28 Ovaj stav je Rusiju oslobodio odgovornosti da praktino bude ukljuena u pitanja vezana za status Kosova i ivot manjina, a smanjio Rusiji trokove te operacije. Rusija se povukla na nivo rasprave o principima u meunarodnim telima i bilateralnim i multilateralnim forumima. Ovaj potez je uinjen jo pre nego to je formulisana politika u vezi sa opcijama za budui status Kosova i pre nego to je utvren okvir za nezavisnost Kosova, to je usledilo posle nasilja 17. marta 2004. godine. Tada je, naime, izmenjen dotadanji pristup standardi pre statusa u pravac koji je od tog pristupa napravio vie slogan nego politiku.29
24) Ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Konuzin, dostupno na: http://www.b92.net/info/vesti/index. php?yyyy=2009&mm=08&dd=06&nav_category=11&nav_id=375064 25) Prema podacima ruskog Ministarstva za vanredne situacije, od 6. aprila do 12. avgusta specijalisti iz Centra za spasilake operacije sa posebnim rizikom ovog ministarstva, ispitano je 539 413m2 teritorije, a planira se rad na jo 418 000. Naeno je 177 eksplozivnih naprava, Dostupno na na ruskom jeziku na: http://www.mchs.gov.ru/portal_news/detail.php?ID=22992 26) Jo prilikom posete Beogradu, 9. oktobra 2007, Aleksej Miler, prvi ovek Gazproma, rekao je da su sve nae poslovne saradnje deo jednog sloenog projekta, tj. nae uee u privatizaciji NIS-a smatramo delom strateke saraadnje sa Srbijom. Vreme, 18. oktobar 2007. 27) Russia opposes artificial deadlines for Kosovo settlement, Ria Novosti 17:2521/06/2007. Dostupno na: http://en.rian.ru/russia/20070621/67606516.html 28) Izjave za tampu i odgovori na pitanja o rezultatima sastanka s predsednikom Vlade Srbije, Vojislavom Kotunicom. Tekst na ruskom dostupan na: http://www.kremlin.ru/text/appears/2004/06/65300.shtml 29) Izvetaj Kai Eide-a, Sveukupni pregled situacije na Kosovu. Dostupan na: http://www.ico-kos.org/?id=6
Ipak, Rusija je zadrala kancelariju u Pritini i aktivnu saradnju sa UNMIK-om, kao i nekoliko policajaca koji su radili u sastavu UNMIK policije. Takoe, Rusija je bila ukljuena u konsultacije u vezi sa konanim statusom Kosova. Meutim, njen stav da se strane moraju dogovoriti bez rokova nije naiao na podrku meu dravama transatlantske zajednice, pre svega u Vaingtonu. Od poetka utvrivanja nezavisnosti Kosova, Rusija je davala odreenu diplomatsku podrku Srbiji, koja je vremenom rasla, to je i dovelo do odlaganja proglaenja nezavisnosti za neko kratko vreme. Ruska pozicija je sve vreme bila tumaena neophodnou uvaavanja meunarodnog prava, Helsinkog zavrnog akta iz 1975. i principima suvereniteta i teritorijalnog integriteta. Meutim, Rusija je do avgusta 2008. prikriveno, a od tada i otvoreno, imala potpuno obrnuti pristup u sluajevima gruzijskih provincija, Abhazije i June Osetije. Naime, posle vojne intervencije 8 12. avgusta i poraza gruzijskih snaga koje su ule u Junu Osetiju, kao i njihovog izbacivanja iz Kodorskog klanca u Abhaziji, Rusija je 26. avgusta 2008. priznala ove dve gruzijske oblasti kao nezavisne drave. inei to, Rusija je istakla da je Gruzija poinila zloin verolomnim napadom na Chinvali,30 ime je sama okonala svoj teritorijalni integritet.31 Pored toga, Gruzija je napala Junu Osetiju dok su trajali pregovori pod meunarodnim okriljem (za razliku od Srbije). Ruski argumenti za priznanje ovih dveju provincija jesu da je to nain da se obezbedi sigurnost ovih republika. Takoe, mnogi argumenti Rusije u prilog nezavisnosti Abhazije i June Osetije, mutatis mutandis, argumenti su drava transatlanske zajednice u sluaju Kosova, to je jedna vrsta odgovora Rusije na ignorisanje u sluaju Kosova. Suoena sa optubama da je nedosledna u svojem tumaenju i primeni meunarodnog prava, s obzirom na to da je po pitanju Kosova imala sasvim drugaiji stav, Rusija je formulisala da je tano da se sluajevi Kosova i Abhazije i June Osetije ne mogu uporediti, jer Srbija nije napala Kosovo kao Gruzija Junu Osetiju, te je sluaj June Osetije sui generis, a ne sluaj Kosova.32 Reima predsednika Medvedeva: Nae kolege su mi govorile vie nego jednom da je sluaj Kosova jedinstven sluaj, kao to pravnici kau casus sui generis. U redu, ako je taj sluaj jedinstven, onda je i ovaj sluaj [Gruzije] takoe jedinstven.33
Dva razliita sluaja ili dva standarda za iste sluajeve: Kosovo i gruzijske provincije Abhazija i Juna Osetija
Rusko rukovodstvo je sve vreme pravilo paralele izmeu sluaja Kosova i odmetnutih gruzijskih provincija. Za Rusiju, pitanje statusa Kosova i jednostrano proglaenje nezavisnosti priznato od veine lanica transatlanske zajednice bilo je presedan, koji vai i za Abhaziju i Junu Osetiju. Mnoge drave post-sovjetskog prostora, kao to su Ukrajina, Azerbejdan, Gruzija, Moldavija, zemlje Centralne Azije, ne pomiljaju da priznaju Kosovo, ali ni Junu Osetiju ili Abhaziju. Ovakav stav je suprotan nastojanjima transatlantske zajednice da dokae da je sluaj Kosovo sui generis, jedinstven, koji se ne moe primeniti na druge konflikte.34 Upravo je ovaj stav, tretiranja Kosova kao sui generis sluaja, odnosno zanemarivanje stava Rusije u poslednjih desetak godina u odnosu na Kosovo, ono to je motivisalo Rusiju da stvori novi sui generis sluaj u Abhaziji i Junoj Osetiji.
30) Istupanje ambasadora D.E. Tarabina, po posebnim zadacima Ministarstva spoljnih poslova Rusije, na zasedanju prve radne sesije EKOB OEBS, 23. jun 2009. godine Pristupi i rad OEBS u oblasti ranog upozoravanja, spreavanja i regulisanja konflikata, kriznog regulisanja i postkonfliktnoj rehabilitaciji, Be, 23. juna 2009. godine na ruskom dostupno na: http://www.mid.ru/Brp_4. nsf/arh/CE6A9D086155121CC32575E00055A9EA?OpenDocument 31) Vidi takoe Objavu Ministarstva spoljnih poslova Rusije, od 25. avgusta 2009. Godine, na ruskom dostupno na: http://www. mid.ru/brp_4.nsf/0/4107A0E2642142ABC325761D0022E2AA 32) Sergej Lavrov, Licem u lice sa Amerikom: Izmeu nekonfrontacije i konvergencije, urnal Profil, br. 38, oktobar 2008, na ruskom jeziku dostupna na: http://www.mid.ru/Brp_4.nsf/arh/B3C8684DEA14B242C32574E1002FD07B?OpenDocument 33) Medvedev brani reenje o dve republike ( ), http://news.bbc.co.uk/hi/ russian/russia/newsid_7583000/7583005.stm 34) Vidi Bruno Coppieters, The Recognition of Kosovo: Exceptional but not Unique, Readings in European Security, Centre for European Policy Studies, International Institute for Security Studies, Geneva Centre for the Democratic Control of Armed Forces & Geneva Centre for Security Policy.2009.
Odbijanje Rusije da prizna Kosovo i diplomatska i politika podrka Srbiji, uz istovremenu diplomatsku, politiku, ekonomsku podrku gruzijskim provincijama ije je veinsko stanovnitvo, poput kosovskih Albanaca, posle oruanih sukoba trailo nezavisnost od Gruzije, postavlja pitanja konzistentnosti ruske politike u odnosu na etnike konflikte. Ukoliko se uporede slike iz ove dve provincije, dobie se pomean rezultat. I pored toga to postoji niz slinosti izmeu njih i Kosova, na koje se Rusija poziva, postoji i niz razlika, na koje se opet pozivaju zapadne zemlje. Na kraju ostaje malo sutine, izuzev toga da su realni interesi prevladali nad principima i pravom. Meutim, potrebno je uporediti i interese, kako transatlantske zajednice za priznanje nezavisnosti Kosova, tako i Rusije za priznanje Abhazije i June Osetije. Samo tada e se dobiti potpuna slika razvoja i rezultata ovih dogaaja koji su obeleili poetak 21. veka. Rat u Abhaziji 1992 1993. godine je, prema podacima Meunarodne krizne grupe, odneo oko osam hiljada ivota.35 Zavren je 1994. godine Moskovskim ugovorom, koji je uspostavio razdvajanje zaraenih strana i politiki format za pregovore. Od 1994. godine poeli su pregovori pod pokroviteljstvom UN-a, koji su trajali do maja 2009. godine, kada su se zavrili potpunim neuspehom i kada se Misija Odeljenja za mirovne operacije UN u Abhaziji, Gruziji, zavrila njenim povlaenjem. Iako i dalje postoji pregovorni format, kroz takozvani enevski proces, izmeu Gruzije, Rusije, Abhazije i June Osetije, koji se bavi bezbednou i povratkom raseljenih lica, Ujedinjene nacije vie nemaju misiju na terenu. Od samog poetka Rusija je imala mirovni kontigent u takozvanoj zoni konflikta izmeu Abhazije i Gruzije, koji je bio pod mandatom mirovnih operacija Zajednice nezavisnih drava (ZND) i koji su podravale Ujedinjene nacije. Do 2007. godine Abhazija je bila potpuno integrisana u ekonomski sistem Rusije i od nje zavisna. Rusija je poela da deli svoje pasoe stanovnicima Abhazije i, do 2007. godine, gotovo svi stanovnici negruzinske nacionalnosti . dobili su ruske pasoe. Rusija se dva meseca posle proglaenja nezavisnosti Kosova, 6 marta 2008. godine,. i zvanino povukla iz sankcija koje su ZND uspostavile nad Abhazijom 1996. i uspostavila formalne veze izmeu Rusije i de fakto vlasti Abhazije (i June Osetije)36. Istovremeno, valja napomenuti da je Abhazija sve vreme uivala podrku neformalnih krugova u Rusiji, ali i zvaninih, kao to je bila politika i ekonomska podrka grada Moskve pod vostvom dugogodinjeg gradonaelnika Jurija Lukova. Rusija je, na primer, gotovo sve vreme isplaivala penzije stanovnicima Abhazije. Ove injenice su uticale na to da Gruzija, ali i neke zemlje transatlantske zajednice, od 2004. godine ne smatraju Rusiju za potenog posrednika, ve za stranu u konfliktu. U sukobima u Abhaziji raseljeno je, prema podacima Meunarodne krizne grupe, oko 239000 stanovnika Abhazije, mahom Gruzina, koji su do sukoba inili etniku veinu u toj autonomnoj regiji i ukupno oko 46% svih stanovnika Abhazije. De fakto vlasti u Abhaziji su 1999. godine dozvolile ogranieni povratak Gruzina u Galsku regiju, na granici sa Gruzijom (oko 45 00050 000 ljudi), ali su sve vreme ostali na stanovitu da se veini Gruzina ne moe dozvoliti povratak, jer bi se ratna katastrofa iz 1992. godine ponovila37. Priznanje Abhazije desilo se uprkos injenici da je vie od polovine stanovnitva bilo izgnano iz Abhazije (46% Gruzina i jo nekoliko procenata pripadnika drugih nacionalnosti, koji su odmah po izbijanju prvog sukoba izbegli). Dogaaji u Junoj Osetiji nisu se sutinski razlikovali od dogaaja u Abhaziji. Sukob 1991 1992. godine ostavio je, dodue, manje rtve oko 1000 ubijenih. Meunarodni okvir za pregovore od 1993. godine bio je pod okriljem Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju. U okviru takozvane Zajednike kontrolne komisije, tela sastavljenog od predstavnika Ruske Federacije, Gruzije, vlasti June Osetije i vlasti Severne Osetije, nikakvog sutinskog pomaka u pregovorima nije bilo za sve vreme zamrznutosti ovog konflikta. Ruska Federacija je i u ovom kraju imala svoje trupe, takoe pod okriljem mandata ZND.
35) Izvetaj Abhazija danas, dostupan na: http://www.crisisgroup.org/home/index.cfm?id=4377&l=1 36) Izjava za medije ruskog Ministarstva spoljnih poslova: http://www.ln.mid.ru/Brp_4.nsf/arh/79C58F476CAEC4E8C3257404005 8934C?OpenDocument 37) Iintervju De fakto predsednika Abhazije Sergeja Bagapa. Dostupno na ruskom na: http://www.apsny.ru/apsnynews/apsnynews.php?mode=more&more=13626
Kada su propali svi pokuaji gruzijskih vlasti da promene pregovorni format u kojem je Rusija dominirala i u kojem nije bilo perspektive dobijanja rezultata u korist teritorijalnog integriteta Gruzije38, predsednik Saakavili se odluio na vojnu akciju. Vojna akcija zavrila se neuspehom, uz velika pitanja koja se tiu voenja rata na svim stranama, a pogotovo na strani trupa koje su pripadale neformalnim vlastima June Osetije. Sukob se zavrio posredovanjem francuskog predsednika Sarkozija i dogovorom o principima obustave vatre i poetka novog pregovornog procesa. Ovi principi nikada nisu potpisani u istovetnoj varijanti od strane Rusije i Gruzije, ali su na terenu imali praktian efekat zaustavljanja sukoba i ruskog napredovanja unutar Gruzije. Do 10. oktobra 2008. godine ruske snage su se povukle iz gotovo svih delova Gruzije van June Osetije. I u ovom sluaju, gruzinsko stanovnitvo je potpuno proterano iz June Osetije, a njihova imovina je mahom unitena39. Bez obzira na to da li e se sluajevi Kosova, Abhazije i June Osetije smatrati za precedent ili ne, injenica je da izmeu ovih sluajeva postoje kako velike slinosti, tako i ogromne razlike. U oba konflikta Rusija je do avgusta 2008. godine podravala princip teritorijalne celovitosti Gruzije i glasala za svaku rezoluciju Saveta bezbednosti UN i svako reenje Stalnog saveta OEBS-a koji su tu celovitost potvrivali. U praksi je Rusija pomagala stanovnike ovih dveju gruzijskih rejona, prvenstveno davanjem dravljanstva Ruske Federacije, to je anuliralo bilo kakvu potrebu ovih ljudi da budu deo Gruzije ili idu u Tbilisi. Rusija je davala i praktinu podrku u vidu novca, trgovine, otvorenih i poluotvorenih granica i slino. Ovaj dvostruki kolosek Rusija je pravdala humanitarnim razlozima i potrebom da se pomogne stanovnicima ovih regija, koje je tvrdoglava politika Tbilisija stavljala u neizdriv poloaj. Oba ova konflikta u Gruziji treba posmatrati u kontekstu potrebe Rusije da zadri svoj uticaj na Junom Kavkazu. Stremljenjem i eventualnim ulaskom Gruzije u NATO, ruske vojne snage u Jermeniji bi ostale izolovane. Osim toga, alternativni putevi za prevoz energenata, nafte i gasa iz Prikaspijskog regiona i iz Centralne Azije, postali bi otvoreni i slobodni od mogueg ruskog uticaja. Posle sukoba iz avgusta 2008. godine i jednodune podrke Gruziji, koju su u manjoj ili veoj meri dale drave transatlantske zajednice, Gruzija je jasno stavila do znanja da e se povui iz ZND, ime bi nestao mandat ruskih snaga u Abhaziji i Junoj Osetiji. Rusija se odluila na priznanje nezavisnosti delimino i zbog toga to je, usled pomenutih realpolitikih argumenata, bilo potrebno sauvati tamo prisustvo vojske, a time i uticaj u ovim regijama. Od tada ruski vojnici u ovim dvema oblastima borave na osnovu sporazuma koji je Rusija zakljuila sa njima po priznanju njihove nezavisnosti. Interesi Rusije su, dakle, jasno prevladali nad principijelnim interesom uvanja i zatite teritorijalnog integriteta svake zemlje. Posle priznanja nezavisnosti Kosova, autonomne oblasti suverene zemlje, Rusija je zauzela stanovite da je pojam dravnog suvereniteta i teritorijalnog integriteta sada sasvim relativizovan. Pri tom se ispoljila bojazan da bi slabljenje naela suvereniteta moglo negativno da se odrazi na teritorijalnu celovitost Rusije, imajui u vidu probleme na Severnom Kavkazu.40 Zbog toga, u ruskoj percepciji meunarodnih odnosa jedina opcija bila je demonstracija sile. Ovo je, izmeu ostalog, i jedan od glavnih razloga zbog ega se Rusija tako intenzivno protivi irenju NATO pakta, koji doivljava ne direktno kao vojnu pretnju, koliko kao neto to politiki itekako suava opcije, ukljuujui i opciju sile, u sluaju nestabilnih severnokavkaskih republika eenije, Inguetije, Dagestana, pa i drugih republika. U njima postoje nasilni elementi, pa i teroristi, koji zagovaraju nezavisnost od Rusije, a NATO na nestabilnom delu ruskih granica ipak je neto sasvim drugaije od NATO-a na, za Rusiju stabilnim, baltikim granicama. Ruski odgovor na priznanje nezavisnosti Kosova, promiljen i konzistentan do avgusta 2008. godine, do kada je Rusija imala jaku principijelnu poziciju zasnovanu na meunarodnom pravu i praksi, relativizovana je promenom politike Kremlja. Njeno moralno visoko mesto je poljuljano a, samim tim, i njena mogunost da utie na bilo koga i ubeuje u potrebu potovanja principa teritorijalnog integriteta i suvereniteta Srbije u odnosu na sluaj Kosova. ak i najblii ruski partneri u angajskoj organizaciji za saradnju i
38) Gruzija se od prve polovine 2007. zalagala za promenu pregovornog formata po principu 2+2+2, OEBS i EU + Rusija i Gruzija + vlasti June Osetije i paralelne Privremene uprave June Osetije lojalne vladi u Tbilisiju. 39) Podrobne informacije o dogaajima se mogu nai na sajtu Human Rights Watch-a: http://www.hrw.org/en/europecentralasia/georgia, i Amnesty International-a http://www.amnesty.org/en/region/georgia 40) Za informacije o situaciji i sukobu na Severnom Kavkazu vidi: http://www.kavkaz-uzel.ru/articles/139142, takoe, Gregory Shvedov, Caucasus Confrontation or Cooperation, Prvi izvetaj u okviru projekta praenje rusko srpskih odnosa, http://www. isac-fund.org/publishing.php#analysis
Organizaciji ugovora o kolektivnoj bezbednosti, koje ukljuuju neke od najbliih ruskih saveznica, kao to su Belorusija, Kazahstan, Kirgistan i Jermenija, nisu sledili putem Rusije i nisu priznali Abhaziju i Junu Osetiju. Godinu dana posle avgustovskih dogaaja, samostalnost tih provincija nije priznao niko izuzev Nikaragve, mada sa neizvesnim unutranjim posledicama za ovu zemlju.
Uinak i posledice
Uprkos najavi Vaingtona da eli da resetuje odnose sa Rusijom i zamrzavanju perspektive lanstva Gruzije i Ukrajine u NATO, pitanje Kosova, June Osetije i Abhazije tamo je gde je i bilo, bez ikakve perspektive za promenu. U sutini, Rusija je, sledei realpolitik principe, intervencijom u Gruziji povukla neke crvene linije, spreila integraciju Gruzije i Ukrajine u NATO pakt i problematizovala mogunost alternativnih puteva snabdevanja energentima preko Gruzije. inei ovo, izgleda da Rusija sledi svoju ranije definisanu doktrinu privilegovanih interesa.41 S druge strane, priznanje nezavisnosti Kosova podrao je znatan broj drava, ali ne i veina lanica Ujedinjenih nacija. Ipak, za podrku otcepljenju Kosova opredelile su se mnoge drave u ije integracione procese Srbija eli da se ukljui. Interes ovih drava za priznanje Kosova, i pored oiglednih stremljenja SAD da zadre svoj uticaj u jugoistonoj Evropi putem razvijanja najboljih moguih odnosa sa demografski najmlaom nacijom u Evropi Albancima, ipak, primarno lei u stabilnosti ovog dela Evrope i potrebi da se ovaj deo Evrope integrie u Evropsku uniju, to je u saglasnosti sa stremljenjem veine graana Srbije.42 Samim tim, razlozi za dejstva transatlantske zajednice i Rusije u vezi sa pitanjima statusa Kosova i gruzijskih provincija Abhazije i June Osetije sutinski se razlikuju. Dok ruski razlozi za priznanje gruzijskih provincija podrazumevaju interese Rusije, razlozi transatlantske zajednice tee, istina s mnogo protivrenosti, nalaenju opteg interesa. Moe se zakljuiti da ruska politika u odnosu na Kosovo ima barem dve strane. Sa jedne strane, to je politika i diplomatska podrka Srbiji dravi sa kojom Rusija tradicionalno ima dobre odnose i u kojoj je Rusija, a posebno ruski narod, popularna, usled tradicionalnih i esto mitskih predstava o prijateljstvu, panslavizmu i pravoslavlju. Samim tim, Rusija dobija mogunost da posle itave decenije od demokratskih promena u Srbiji svoje poslovne interese i svoje politike interese uspeno brani u jugoistonoj Evropi, posebno u Srbiji.43 Istovremeno, ako se pogleda spektar odnosa izmeu Rusije i transatlantske zajednice, vidi se spisak problema i nesporazuma, kod kojih je pitanje Kosova i gruzijskih provincija samo jedno, dosta nisko kotirano pitanje. I ruski i zvaninici iz transatlantske zajednice znaju da je pitanje razoruanja, Ugovora o konvencionalnim oruanim snagama u Evropi, energetske bezbednosti i regulisanje pitanja nuklearnih programa Irana i Severne Koreje, te stabilizacija Avganistana, za ta je sve potrebna saradnja Rusije, daleko vanija od pitanja ovih teritorija. Samim tim, mogue je govoriti o podrci Rusije Srbiji, ali ne i o odbrani Srbije od strane Rusije. Ta podrka, iako prisutna, uslovna je i relativna. Uslovna je budui da se Rusija zalae za pravni nain reenja teritorijalnih i etnikih konflikata na evroatlantskom prostranstvu, osim u sluaju kada su vitalni ruski interesi ozbiljno ugroeni, kada je, kako je Kremlj pokazao u Gruziji, mogue od ovih principa odstupiti sledei primer transatlantske zajednice u vezi sa Kosovom. Ovaj pristup Rusije je daleko od trenutne pozicije koju Srbija ima da nikada nee priznati Kosovo. Rusija alje poruku da je nezavisnost Kosova od Srbije mogua uz odgovarajue uslove, na primer, ako su oni pravno definisani u novom Ugovoru o bezbednosti u Evropi, za ta se Rusija zalae u okviru svoje inicijative za zakljuenje novog Ugovora o
41) U intervjuu ruskom Prvom kanalu 31. avgusta 2008. godine predsednik Medvedev rekao je da Rusija ima regione privilegovanih interesa, kao i druge zemlje sa dravama sa kojima ima tradicionalno priateljske i specijalne odnose. Ti regioni se ne granie nuno sa Rusijom. Na ruskom dostupno na: http://www.kremlin.ru/appears/2008/08/31/1917_type63374type63379_205991. shtml 42) Izvetaj Meunarodne krizne grupe, Breaking the Kosovo Stalemate: Europes Responsibility Europe Report N185 21 August 2007 http://www.crisisgroup.org/home/index.cfm?id=5018&CFID=13514066&CFTOKEN=32288909 43) Vidi Pavel Kandelj, vs , 15-06-2008, . 3, - 2008, .. . . ., .
bezbednosti u Evropi.44 Samim tim, rusko insistiranje na sporazumnom reenju pitanja statusa Kosova je samo privremeni diplomatski stav, do momenta kada se ovi pravni stavovi usaglase, sa ili bez srpske podrke. Takoe, podrka je relativna jer je Rusija svojom akcijom u ogledalu Kosova Gruziji priznala da makar i ne bilo pravno obavezujuih i definisanih principa u sluaju postojanja odreenih odgovarajuih uslova, kao to su u gruzijskom sluaju napad od strane centralnih vlasti, princip suvereniteta i teritorijalnog integriteta moe relativizovati i ak anulirati, a pravu abhaskog i osetinskog naroda na samoopredeljenje moe se dati prioritet. Naime, ve posle potpisivanja ukaza o priznanju, predsednik Medvedev je rekao da Rusija potuje sve principe Helsinkog zavrnog akta, iji III i IV princip podrazumevaju teritorijalni integritet drava, a VIII princip jednakih prava i samoopredeljenja naroda:45 Nou, 8. avgusta 2008. godine, u Tbilisiju su napravili svoj izbor: Saakavili je izabrao genocid (...) Narodi June Osetije i Abhazije su se vie puta izjanjavali na referendumima podravajui nezavisnost svojih republika. (...) S obzirom na nastalu situaciju, neophodno je doneti reenje. Uzimajui u obzir slobodnu izjavu volje osetinskog i abhaskog naroda, rukovodei se odredbama Statuta Ujedinjenih nacija, Deklaraciji iz 1970. godine o principima meunarodnog prava koji se tiu prijateljskih odnosa izmeu drava, Helsinkim zavrnim aktom KEBS-a iz 1975. godine i drugim osnovnim meunarodnim dokumentima, ja sam potpisao Ukaz o priznanju nezavisnosti June Osetije i Abhazije od strane Ruske Federacije.(...) To je jedina mogunost kako bi se sauvali ivoti ljudi. Osim toga, ruska zvanina politika je tvrdila da je priznanje nezavisnosti jedini nain na koji se moe obezbediti vrsta bezbednost ovih republika, implicitno dajui jo jedan argument u korist priznanja nezavisnosti odreenih teritorija u svetu.46 Koristei, dakle, mutatis mutandis iste argumente kao i lanice transatlantske zajednice u vezi sa statusom Kosova, predsednik Medvedev je napravio reciproan odgovor na priznanje nezavisnosti srpske pokrajine. Nedavna izjava premijera Rusije Vladimira Putina vodi jo oiglednijem zakljuku: Meunarodni pravni subjektivitet Abhazije i June Osetije nastupa u momentu njihovog priznanja od strane makar i jednog od subjekata meunarodnih odnosa (...) Samim tim, priznanje Rusije je dovoljno (...) S moralnoetike take gledita, u potpunosti je osnovano poreenje Kosova, precedenta Kosova, sa Abhazijom i Junom Osetijom. Nikakve razlike u sutini nema. I ovde i tamo postoje etniki konflikti, i ovde i tamo je bilo krenja zakona.47 Jasno je da je Rusija, sledei svoje realpolitik interese, priznala Abhaziju i Junu Osetiju. Uinila je to koristei iste argumente kao i drave transatlantske zajednice. inei to, meutim, ona je relativizovala principe na koje se pozivala do tada u vezi sa Kosovom. Takoe, ona je nastavila relativizaciju i meunarodnog prava i principe iz Helsinkog zavrnog akta, to dalje razvodnjava bilo kakvu diskusiju u vezi sa statusom Kosova. Naposletku, predlaui zakljuenje novog Ugovora o bezbednosti u Evropi i ukljuujui drugi princip jedinstvenog reenja etnikih konflikata u taj predlog, Rusija je poruila da na prolost treba staviti taku, ostaviti status quo i definisati pravila za budunost.
Ruska inicijativa za zakljuenje novog Ugovora o bezbednosti u Evropi

Inicijativu da se zakljui novi Ugovor o bezbednosti u Evropu lansirao je predsednik Medvedev u Berlinu 5. juna 2008, a zatim na Svetskom forumu o politici u Evijanu 8. oktobra 2008. godine. On je
44) Pogledati drugi princip predsednika Medvedeva na konferenciji o svetskoj politici u Evijanu, Francuska. http://www.kremlin. ru/eng/text/speeches/2008/10/08/2159_type82912type82914_207457.shtml 45) Dostupan na: http://www.osce.org/search/?displayMode=3&lsi=1&q=helsinki+final+act&GO=GO 46) Izjava za medije Ministarstva spoljnih poslova Rusije, 25. avgusta 2009. godine, na ruskom dostupno na: http://www.mid.ru/ brp_4.nsf/0/4107A0E2642142ABC325761D0022E2AA 47) ITAR Tass, susret izmeu premijera Rusije Putina i predsednika June Osetije Kokojtija, dostupno na: http://www.itar-tass. com/level2.html?NewsID=14271740&PageNum=0 , takoe http://news.mail.ru/politics/2853710 Pogledati i vest sa RTS-a, dostupnu na: http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/9/Srbija/116721/Putin+o+Kosovu+i+Abhaziji.html
tada predstavio osnovne principe tog novog Ugovora.48 Isprva maglovita ideja je poprimila konture u oktobru, kada je Medvedev pristao, posle konsultacija sa francuskim predsednikom Sarkozijem, da se o ovoj inicijativi raspravlja u okviru OEBS-a. Bez obzira na principe, korpe i istoriju OEBS-a,49 Rusija tvrdi da ono to je potrebno promeniti u evropskoj saradnji, jesu u stvari garancije takozvane tvrde bezbednosti (hard security), imajui u vidu da je to ono to je zakazalo u avgustu 2008. godine. Zamenik ministra spoljnih poslova Rusije Aleksandar Gruko, na Forumu za bezbednost i saradnju OEBS-a 18. februara 2009. godine u Beu, istakao je znaaj donoenja pravnoobavezujueg dokumenta u ijoj pripremi bi, pored drava lanica i organizacija poput NATO, EU i OEBS, uestvovale i Organizacija ugovora o kolektivnoj bezbednosti (eng: CSTO, ruski: ) i Zajednice nezavisnih drava (ZND). Ovaj ugovor bi se, prema Grukou, odnosio samo na vrsta bezbednosna pitanja i ne bi se bavio pitanjima ljudske dimenzije bezbednosti (slobodni izbori i ljudska prava) ili ekonomskim i ekolokim pitanjima, iskljuujui time druge dve korpe OEBS-a. Ovim je Rusija formulisala svoje prioritete na meunarodnom nivou. Medvedev je u ovu inicijativu ukljuio i potrebu za usaglaavanjem principa na osnovu kojih bi se regulisali etniki i teritorijalni konflikti na evroazijskom prostranstvu (drugi princip iz govora D.A. Medvedeva na Svetskom forumu o politici u Evijanu, 8. oktobra 2008).50 Na Ministarskom savetu u decembru 2008. godine, ministar Lavrov je tokom neformalnog ruka izloio potrebu za novim Ugovorom o evropskoj bezbednosti i ponovio principe koje je predsednik Medvedev istakao u Evijanu. U predveerje neformalnog Ministarskog samita na grkom ostrvu Krfu, on je govorio u Beu na godinjoj konferenciji OEBS-a, Osvrt na probleme u oblasti bezbednosti, 23. juna 2009. godine.51 Govorei o atmosferi koja trai promenu vrstog sistema bezbednosti, Lavrov je rekao da je posle raspada hladnog rata nestao razlog za podeljen evroatlantski prostor, koji se, po njegovom miljenju, stvarao postepenim otkidanjem zalogaja teritorije biveg Varavskog pakta i pribliavanjem ruskim granicama. Govorei o principima koje bi novi ugovor trebalo da ima, Lavrov je ponovio principe koje je istakao predsednik Medvedev u Evijanu, s tim to je neke proirio. Prvom principu, koji se izmeu ostalog odnosio na savesno ispunjenje meunarodnih obaveza i potovanje politike nezavisnosti drava, Lavrov je dodao nemeanje u unutranje poslove drava. Ovim je Lavrov istakao nezadovoljstvo inicijativom EU za uspostavljanjem Istonog partnerstva52, odnosno irenje uticaja EU, po miljenju Rusije, na ruske neposredne susede i drave za koje Rusija smatra da ulaze u njen region privilegovanih interesa. Pored
48) Govor Medvedeva na svetskom forumu o politici, Evian, France. Dostupno na: http://www.kremlin.ru/eng/text/speeches/2008/10/08/2159_type82912type82914_207457.shtml 49) Tri korpe OEBS-a su: politiko-vojna dimenzija bezbednosti (prva), ekonomska dimenzija bezbe dnosti i dimenzija ivotne sredine (druga) i ljudska dimenzija bezbednosti (trea). 50) Prvo: potvrdi bezbednost evroatlantskog prostora, potovanje meunarodnog prava, suvereniteta, teritorijalnog integriteta i politike nezavisnosti drava, kao i potovanje svih drugih principa koji proistiu iz Statuta Organizacije Ujedinjenih nacija. Drugo: ugovor bi trebalo da je garancija jedinstvenog tumaenja i potovanja u ugovoru jasno potvrenog principa nedopustivost primene sile ili pretnje upotrebnom sile u meunarodnim odnosima, da obezbedi jedinstveni pristup prevenciji i mirnom reenju konflikata na evro-atlanskom prostranstvu, sa akcentom na nepristrasnom pregovornom reenju, uz potovanje miljenja svih strana i bezuslovnom potovanju mehanizama odravanju mira. Tree: obezbeenje jednake bezbednosti, koja se objanjava trima ne 1) ne obezbeivati svoju bezbednost na utrb bezbednosti drugoga; 2) ne dozvoliti radnje (preduzete od strane vojnih saveza ili koalicija) koje potkopavaju jedinstvo zajednikog bezbednosnog prostora; 3) ne razvijati vojne saveze koji mogu da prete bezbednosti drugih stana ugovornica. Pri tome, prema predsedniku Medvedevu, danas je neophodno koncentrisati se na vojno-politika pitanja, s obzirom na to da su takozvana vrsta bezbednosna pitanja (hard security) ona koja danas igraju kljunu ulogu i s obzirom na to da upravo ona danas trpe deficit kontrolnih mehanizama. etvrto: ugovorom je vano potvrditi da nijedna drava i nijedna meunarodna organizacija ne mogu imati ekskluzivno pravo na odravanje mira i stabilnosti u Evropi. Peto: bilo bi celishodno ustanoviti osnovne parametre kontrola nad naoruanjem i razumnu dovoljnost u vojnoj industriji, a takoe i nov kvalitet, procedure i mehanizme saradnje na pitanjima kao to su nerasprostranjenje, trgovina drogom i terorizam. Uz to, potrebno bi bilo oceniti koliko su nekada napravljene strukture do sada bile adekvatne. Predsednik Medvedev je podvukao da on ni u kojoj meri ne predlae da se rui ili slabi ono to je do sada napravljeno, ve harmoniniji rad na osnovu jedinstvenih pravila. Dostupno na: http://www.kremlin.ru/eng/text/speeches/2008/10/08/2159_type82912type82914_207457.shtml 51) Pun tekst govora na ruskom jeziku: Izazovi vrstoj bezbednosti na evroatlantskom prostoru, uloga OEBS-a u stvaranju pouzdanog i efikasnog bezbednosnog sistema. ( - ).Dostupno na: http://www.mid.ru/brp_4.nsf/0/aded9c34ee795d2bc32575de003decd1 52) Russias Lavrov Lashes Eu Over New Eastern Partnership 22 March 2009, dostupno na: http://www.eubusiness.com/newseu/1237635122.1/
toga, Lavrov je spomenuo i neophodnost da se potuje pravo svake drave na neutralnost, to moe da se odnosi i na Srbiju i njenu proklamovanu vojnu neutralnost.53 Na posletku, Lavrov je istakao etvrti princip, prema kome nijedan vojni savez ne moe imati ekskluzivno pravo na odravanje mira i stabilnosti na evroatlanskom prostoru, to je jasna referenca na NATO. Poput svoga zamenika Grukoa u Beu, Lavrov je istakao potrebu za jedinstvenim pristupom reenja konflikata, posredno poredei Kosovo i Abhaziju i Junu Osetiju. Na kraju svog nastupa, Lavrov je bio jasan. Ukoliko ova vizija saradnje na evroatlantskom prostoru u oblasti bezbednosti ne bude realizovana, preti perspektiva punoj renacionalizaciji ili privatizaciji vojno-politike bezbednosti, sa svim proistiuim neeljenim posledicama. Ovaj stav jasno oslikava rusku poziciju, kao i dugorone perspektive OEBS-a, a time i rusku viziju bezbednosti na evroatlantskom prostranstvu, koja je u politikom smislu usko vezana za proces OEBS-a. Predsedavajua OEBS-om Grka prihvatila je da sazove neformalni Ministarski savet, prvi takve vrste, na grkom ostrvu Krfu, 27. i 28. juna 2009. godine. Ovaj dogaaj, koji je okupio ministre spoljnih poslova gotovo svih lanica OEBS-a, pruio je priliku Rusiji da dalje razradi svoju inicijativu. Reakcije sa ovog sastanka su uzdrane. Ako se uzme u obzir da je do sastavljanja Helsinkog zavrnog akta prolo nekoliko godina od Brenjevljeve inicijative i mnotvo sastanaka u raznim forumima i formatima, nije udo to je za sada situacija jo nejasna. Ministarka spoljnih poslova Grke Dora Bakojanis (Dora Bakoyannis) u uvodnom izlaganju je rekla da uesnici tek treba da se dogovore o cilju, sadraju i okviru dijaloga, to oito znai da je ovaj proces tek u poetnoj fazi.54 Ekspertski komentari se slau da je ova inicijativa pre svega uperena na zaustavljanje irenja NATO i uvrivanja ruske uloge u evropskim bezbednosnim pitanjima.55
Srbija i ruska inicijativa

Jo je 20. avgusta 2008. u intervjuu Rosijskoj gazeti (dakle, svega dva i po meseca od prve pomene ove inicijative) vrilac dunosti predstavnika Rusije pri OEBS-u Vladimir Voronkov rekao da se Srbija, zajedno sa lanicama Organizacije ugovora o kolektivnoj bezbednosti (Rusija, Belorusija, Jermenija, Kazahstan, Kirgistan, Tadikistan i Uzbekistan) odnosi prema inicijativi sa simpatijama.56 Ovaj ugovor je pomenut i prilikom posete ministra Jeremia Moskvi, kada je Lavrov izrazio zahvalnost za, istina u tom trenutku samo zainteresovan, pristup Srbije ovoj inicijativi.57 Za Srbiju je ova inicijativa dvostruko vana. Pre svega, pitanja bezbednosti koja ova inicijativa pokree za Srbiju, kao lanicu meunarodne zajednice i dravu sa perspektivom lanstva u Evropskoj uniji, jesu vana. Meutim, u trenutnoj situaciji je neobino vaan drugi princip predsednika Medvedeva. On glasi: Ugovor bi trebalo da d garancije jedinstvenog tumaenja i potovanja u Ugovoru jasno potvrenog principa nedopustivosti primene sile ili pretnje upotrebnom sile u meunarodnim odnosima, da obezbedi jedinstveni pristup prevenciji i mirnom reenju konflikata na evro-atlantskom prostranstvu, sa akcentom na nepristrasnom pregovornom reenju, uz potovanje miljenja svih strana i bezuslovno potovanje mehanizama odravanja mira; Simpatije Srbije za ovaj Ugovor i naizgled preslikana srpska pozicija povodom Kosova, u principu broj dva predsednika Medvedeva, lako bi se mogli shvatiti kao podrka Srbiji u njenom nastojanju da se putem
53) Paragraph 6 of the Resolution of the National Assembly of the Republic of Serbia on the Protection of Sovereignity, Teritorial Integrity and Constitutional Order of the Republic of Serbia, (Rezolucija Narodne skuptine Republike Srbije o zatiti suvereniteta, teritorijalnog integriteta i ustavnog poretka republike srbije (Official Gazette of the Republic of Serbia Sl. glasnik RS, br. 125/2007); 54) Sunday 28th June 2009 - Plenary Session Minister Bakoyannis Opening Remarks, dostupno na: http://www.osce.org/cio/ item_1_38493.html 55) Vidi, na pimer,. Michael Emerson, The Struggle for a Civilised Wider European Order, Elements for European Securitz Strategz, CEPS Working Document No. 307/October 2008, dostupno na http://shop.ceps.eu/BookDetail.php?item_id=1752 56) Stalni predstavnika Rusije u OEBS-u, V.I. Voronkov, Rosijskaja gazeta, 20. avgust 2008. Dostupno na: http://www.mid.ru/ Brp_4.nsf/arh/62547841B1A28DDCC32574AB0055AC1B?OpenDocument 57) O radnoj poseti ministra spoljnih poslova Srbije Jeremia Rusiji, na ruskom dostupno na: http://www.mid.ru/brp_4.nsf/0/ CACB23E641F8901CC325756300440DA7
pregovora doe do reenja pitanja konanog statusa Kosova. Meutim, ova inicijativa se mora posmatrati u kontekstu drugih, slinih, akcija Rusije na meunarodnom planu. Rusija u prvi plan na meunarodnom nivou ne iznosi sluajeve Kosova, Abhazije i June Osetije, ve pitanje principa, koji dolaze do izraaja u sklopu nastojanja da se rei svaki od ovih sluajeva. Bavei se ovim pitanjima na principijelnom nivou, Rusija istie nedoslednost transatlantske zajednice koja ima jedne standarde u sluaju Kosova, a sasvim druge u sluaju gruzinskih provincija. Meutim, iako Rusija ponavlja podrku principijelnom stavu Srbije, pitanje Kosova nije, na primer, nalo mesta u Medvedevljevom govoru posle sastanka sa amerikim predsednikom Obamom, dok je ovaj vrlo jasno istakao podrku SAD teritorijalnom integritetu Gruzije.58 Rusija je mnogo puta ponovila da je pitanje gruzijskih provincija reeno. Samim tim, moe se zakljuiti da je drugi princip inicijative za zakljuenje novog Ugovora o bezbednosti u Evropi vie pokuaj da se nae nain kako da se tretiraju ostali teritorijalni konflikti, Pridnestrovlje i Nagorno Karabah (ne i eenija), na post-sovjetskom prostranstvu, nego pokuaj da se vreme vrati unazad i ponovo, na osnovu tih principa, otvori pitanje statusa Kosova i gruzijskih provincija. Srpska spoljna politika nema veliki broj opcija na raspolaganju u vezi sa ovom inicijativom. Kao zemlja kandidat za lanstvo u EU, Srbija nee imati mogunost da, u skladu sa sopstvenim nahoenjem, bira koje e zahteve u oblasti spoljne i bezbednosne politike EU prihvatiti, a u odnosu na koje e imati sopstveni stav. Od drave kandidata se oekuje da prati Uniju u ovoj oblasti. ak iako EU ne bude imala jedinstvenu politiku u odnosu na ovu inicijativu, nije realno oekivati preveliku razliku u stavovima. Napredak Srbije ka lanstvu u EU, kao to se to pokazalo u sluaju holandskog odbijanja ratifikacije Ugovora o stabilizaciji i pridruivanju, zavisi od svih drava lanica EU, ukljuujui i one koje bi bile najradikalnije u svom stavu prema ovoj inicijativi. Samim tim, Srbija bi trebalo oprezno da nastupa na ovom frontu. Predlog novog Ugovora o evropskoj bezbednosti jo uvek je sporan i njegova sudbina je neizvesna. Jasno je, meutim, da on oslikava jedan veliki deo trenutnog spora izmeu Rusije i zemalja transatlantske zajednice, pre svega u vezi sa irenjem NATO-a. Iako postoji naelno raspoloenje na Zapadu da se ruskim zahtevima unekoliko izae u susret, pitanje je do koje mere. Ukoliko ovaj predlog Srbiju stavi u situaciju da, zbog stratekog partnerstva sa Rusijom, aktivno podrava ovakve ruske predloge i inicijative, to se moe negativno odraziti na evropsku perspektivu Srbije. Meutim, podrka ovakvim inicijativama ne mora da bude problem za Srbiju, ukoliko ova inicijativa ne bude predstavljala problem u odnosima izmeu Rusije i EU. Ali, ukoliko EU zemlje budu imale zajedniki stav, koji je razliit ili suprotan ruskom, kako je to esto sluaj u okviru OEBS-u, Srbija nema prostor za nezavisnu i neutralnu poziciju. Naposletku, pitanje je da li je Rusija ovu inicijativu pokrenula zbog toga to je bezbednost na evropskom kontinentu stvarno ugroena, ili da bi zaustavila irenje NATO i ameriki uticaj u istonoj Evropi i koliko-toliko dobila priznanje, makar i preutno, evropskih partnera da Rusija u bliskom susedstvu ima privilegovane interese. Ona nije u predloene principe ovog novog Ugovora stavila pitanje reenja zamrznutih etnikih konflikata zato to stvarno ima probleme sa njima, ve da bi legalizovala svoje priznanje Abhazije i June Osetije i da bi spreila eventualne neeljene akcije transatlantske zajednice u ostalim zamrznutim konfliktima u Pridnestrovlju (izmeu zvaninih vlasti u Moldaviji i rusko-ukrajinske manjine) i u Nagorno Karabahu (izmeu Azerbejdana i Jermenije). Samim tim, ova inicijativa ima malo izgleda da donese neto novo u pogledu pitanja statusa Kosova. Srbija svoju podrku diplomatskim inicijativama Rusije, ukljuujui i ovu najpoznatiju o zakljuenju novog Ugovora o bezbednosti u Evropi, mora da posmatra u kontekstu prioriteta svojih evropskih integracija. U ovom kontekstu, Srbija nema onu slobodu akcije koju, u principu, od nje Rusija oekuje, na isti nain na koji oekuje da drave lanice Saveta Rusija NATO u tom savetu nastupaju u svojstvu drava, a ne lanica bloka. U tom kontekstu, strateko partnerstvo sa Rusijom, koje ukljuuje podrku Srbije ovakvim inicijativama, ima malo izgleda na uspeh ukoliko Srbija ostane pri tome da je vrhunski prioritet pristupanje Evropskoj uniji.
58) Zajednika konferencija za tampu sa predsednikom Sjedinjenih Amerikih Drava, Barakom Obamom, o rezultatima ruskoamerikih pregovora, 6. jul 2009. godine, dostupno na ruskom jeziku: http://www.kremlin.ru/transcripts/4733
Nesmetana realizacija stratekih ekonomskih projekata

Ruska strana je bila nemalo iznenaena odugovlaenjem ratifikacije naftno-gasnog aranmana tokom 2008. godine. S obzirom na to da je u decembru 2008. stavljena taka na nedoumice oko toga da li e Srbija ispuniti svoje obaveze iz meudravnog ugovora od 25. januara 2008. godine, ovaj deo dogovora je smatran za ispunjen.59 Trvenja koja postoje izmeu ruske i srpske strane u vezi sa mnogim ekonomskim sporazumima nisu nova. Lukoil-ova kupovina Beopetrola 2000. godine takoe nije prola bez problema.60 Takoe, na remont erdapa I, koji je deo reenja klirinkog duga Rusije iz vremena Sovjetskog saveza prema Srbiji, eka se ve nekoliko godina, to usled krivice srpske, to ruske strane, uz nadu da e konano poeti u 2009. godini.61 Problemi ruskih preduzea i investitora vezanih za poslovanje u Srbiji nedavno su zasluili panju i samog ambasadora Konuzina, dodue u konstruktivnom maniru.62 Za sve ove probleme pogreno bi bilo optuivati samo jednu stranu. Koliko je postojalo nesavesnih postupaka na srpskoj strani, toliko je bilo i brzopletih poteza sa ruske strane, koja prilikom kupovine preduzea u Srbiji ne sprovodi dunu panju, pravnu i finansijsku reviziju stanja i poslovanja preduzea, na nain na koji to ine zapadne kompanije.63 Postavlja se pitanje kako treba da se reavaju ekonomski problemi izmeu dve zemlje, posebno u sluajevima kada se radi o ogromnim infrastrukturnim projektima, kao to je putanje u promet gasovoda Juni tok sa planiranih 63 milijarde m3 gasa, od ega bi barem 20 milijardi m3 trebalo da bude transportovano kroz Srbiju. Ekonomski gledano, ovaj gasovod bi bio od velike koristi za Srbiju. Ruska strana uvek istie znaaj i razvoj naftno-gasnog aranmana. Drugim reima, celokupnost ovog aranmana je neto iza ega stoji itava ruska drava i tu, sa srpske strane, ne bi smelo da bude bilo kakvih problema u realizaciji. Ipak, pitanja koja se postavljaju, poev od pravnih problema koji mogu nastati u vezi sa eksproprijacijom zemljita, radnim sporovima i uopte sa svim stvarima koje nisu vezane za dravu Srbiju, ve za trea lica koja bi uestvovala u projektu izgradnje Junog toka, nisu zanemarljiva. Ona bi mogla da se pojave isto kao i druga ekonomska pitanja i pitanja ivotne sredine. Ruska Federacija je potpisivanjem Memoranduma o izgradnji gasovoda Juni tok u Soiju,64 meutim, jasno postavila rokove kada bi Juni tok trebalo da bude stavljen u pogon kraj 2015. godine. Samim tim, odlaganja zasnovana na problemima u Srbiji nisu prihvatljiva. Od Srbije se oekuje da sva pitanja u unutranjem sistemu rei, i to na nain koji nikako ne ugroava napredak ovog projekta. Na primer, u lanu 9 Memoranduma o razumevanju izmeu Gazprom eksport d.o.o i Srbijagas-a podrazumeva se dobijanje izuzetka od pravila 100% regulisanog pristupa treih strana kapacitetima Banatskog dvora, a takoe i bilo koje druge neophodne dozvole kako bi se Gazprom eksportu obezbedilo nesmetano pravo korienja svih kapaciteta. Jasno je da je na srpskoj strani da obezbedi sve ove dozvole. Srbijagas takoe jemi da nema niega to bi moglo zasmetati, oteati ili zakomplikovati mogunosti realizacije projekta Banatskog dvora. Takoe, prisutni su i problemi vezani za pravila EU koje bi Srbija morala da potuje, konkretno Ugovora o osnivanju energetske zajednice.65 Ovaj ugovor jasno podrazumeva transparentne odnose, unifikaciju trita, pospeivanje konkurencije i uvrivanje zatite ivotne sredine. Izvetaj o napretku Srbije je jasno pokazao da Evropa itekako gleda paljivo na sporazume koje Srbija pravi, kada je Evropska komisija rekla da Srbija mora da pazi da naftno-gasni sporazum bude u skladu sa Ugovorom o osnivanju energetske
59) Naftno gasni sporazum potpisana dokumenta, http://www.srbija.gov.rs./vesti/specijal.php?id=100983 60) Srpski energetski sektor stanje i rusko srpski energetski odnosi danas Dr. Zorana Mihajlovi Milanovi, Prvi izvetaj u okviru projekta Praenje rusko srpskih odnosa, str. 39, dostupno na: http:// www.isac-fund.org/lat/publishing.php#analize 61) B92 Remont HE erdap kasni osam godina, 14. avgust 2008, dostupno na: http://www.b92.net/info/komentari.php?nav_ id=313438 62) Konuzin: Veliki napredak u saradnji, dostupno na: http://www.b92.net/biz/vesti/srbija. php?yyyy=2009&mm=08&dd=05&nav_id=374922 63) Razgovor autora sa jednim od ruskih slubenika srpskog preduzea koje je kupljeno od strane ruskog partnera. 64) Potpisan u ruskom gradu Soiju, 15 maja 2009.g., izmeu Gazproma, i parntera italijanske kompanije ENI, Srbijagas-a, grke kompanije DESFA Corporation, i bugarske kompanije: Bulgarian Energy Holding. Vidi Vladimir Socor, Jamestown Foundation, Eurasia Daily Monitor, http://www.jamestown.org/single/?no_cache=1&tx_ttnews[tt_news]=35043 65) Ugovor o osnivanju energetske zajednice potpisan je u Atini 25.10.2005. Na snagu je stupio 01. juna 2006.godine. Srbija ga je ratifikovala 19. jula 2006. godine. Ovo je prvi dokument u oblasti energetike koji ima obavezujui status, potpisan izmeu zemalja Jugoistone Evrope i EU.
zajednice.66 Iako mnoge zemlje EU uestvuju u projektu Junog toka, situacija i snaga i politiki uticaj drave koja je ve u EU i Srbije koja jo uvek nije ni kandidat za lanstvo ne moe se porediti. Rusija je, meutim, jasna u svom stavu da je nesmetana realizacija stratekih infrastrukturnih projekata deo stratekog partnerstva izmeu Rusije i Srbije. Samim tim,, na Srbiji je da nae nain kako, ali realizacija mora da se postigne i gas mora da tee Junim tokom, naravno, ukoliko ga bude, to jo uvek nije izvesna injenica.
Zakljuci
Sutinski problem Rusije je njena rastua izolovanost.67 Strateko partnerstvo izmeu Ruske Federacije i Republike Srbije, dakle, ima tri odrednice: rusku podrku srpskoj politici u vezi sa statusom Kosova; koordinaciju stavova dveju drava u odnosu na druga meunarodna pitanja; nesmetanu realizaciju stratekih ekonomskih projekata, kao to je projekat Juni tok i celokupni naftno-gasni aranman izmeu Rusije i Srbije, a takoe i drugih projekata koji postoje ili mogu da budu dogovoreni. Integracija Srbije u EU uiva ogromnu podrku graana68 i samim tim bi trebalo da ima centralno mesto u spoljnoj politici Srbije. Saradnja sa Rusijom je bilateralno pitanje, koje integraciju ne bi smelo da ometa. Prava mera saradnje izmeu Srbije i Rusije je praktina, dvostrana saradnja, u pitanjima koja ne mogu da nakode evropskoj perspektivi Srbije. U ta pitanja ne spadaju ruska podrka srpskoj politici u vezi sa statusom Kosova, niti srpska podrka ruskim diplomatskim inicijativama, kao to je inicijativa za zakljuivanje Ugovora o bezbednosti u Evropi, jer oba ta pitanja mogu da kode integraciji Srbije u EU. Ministar Jeremi je u Moskvi 20. februara 2009. godine najavio jo jedan veliki strateki infrastrukturni projekat.69 Do dananjeg dana nije postalo jasno ta je ministar Jeremi imao na umu. Nagaanja strune javnosti su da je u pitanju prodaja Elektroprivrede Srbije (EPS), i / ili gradnja metroa u Beogradu. Najavljena poseta predsednika Medevedeva sa sobom nosi sadraj koji je bitan za Srbiju. Ovo je ve najavljeno praktinim instrukcijama datim ministarstvima i departmanima koje pripremaju posetu.70 Predsednik ne dolazi u Srbiju samo da obelei 20. oktobar 1944, dan kada je Crvena armija zajedno sa partizanskim jedinicama isterala nacistike okupatore iz Beograda, ve e ta poseta imati vrlo konkretan sadraj. Uzimajui u obzir da je u Rusiji predsednik odgovoran za spoljnu politiku, Medvedevu je vano da, pored simbolinog obeleavanja slavnog dana iz istorije Crvene armije, omogui dodatan, konkretan, zamah odnosima izmeu Rusije i Srbije i time sebi upie dodatni spoljnopolitiki poen u ruskoj unutranjoj politici.71 U pripremanju posete na srpskoj strani, kao i u razvoju saradnje, makar ona bila i strateko partnerstvo sa Rusijom, potrebno je imati na umu rusko vienje ovog stratekog partnerstva. Ambasador Rusije Konuzin je u svom govoru na Okruglom stolu ISAC Fonda u Beogradu jo 21. aprila 2009. ukazao da Srbija za Rusiju, kao strateki partner, ima relativan karakter, a po miljenju mnogih Srba, Rusija jeste strateki partner Srbiji, mada ne stavljaju svi isto znaenje ta je Rusija kao strateki partner.72 Drugim reima, Rusija je mnogo vanija Srbiji nego obrnuto i potrebno je, pre svega, da Srbi razumeju ta znai strateko
66) Brussels, 05.11.2008, SEC(2008) 2698 final, dostupan na: http://ec.europa.eu/enlargement/pdf/press_corner/key-documents/reports_nov_2008/serbia_progress_report_en.pdf 67) Dmitrij Trenin, rusko izdanje asopisa Spoljna politika dostupno na: http://www.globalaffairs.ru/articles/0/9044.html 68) Na referendumu bi 79 odsto izalih podralo lanstvo u EU, etvrtak, 18 jun 2009.godine, dostupno na: http://www.seio. sr.gov.yu/code/navigate.asp?Id=104 69) Video konferencije za tampu ministara Lavrova i Jeremia, dostupno na: http://www.mid.ru/brp_4.nsf/clndr?OpenView&q uery=21.2.2009&Lang=%D0%D3%D1%D1%CA%C8%C9 70) Telefonski razgovor Dmitrija Medvedeva s predsednikom Srbije Borisom Tadiem. Dostupno na: http://www.kremlin.ru/ sdocs/news.shtml?day=5&month=08&year=2009&Submit.x=3&Submit.y=6&value_from=&value_to=&date=&stype=&dayRequir ed=no&day_enable=true# 71) Mihail Vinogradov, Vlast u Rusiji: Sistem donoenja odluka i drutveni kontekst, Trei izvetaj u okviru projekta Praenje rusko-srpskih odnosa, strana 15, dostupan na: http://www.isac-fund.org/publishing.php#analysis 72) O jedinstvenoj ruskoj politici prema Balkanu ili o fazama ove politike od 1992. do danas, dostupno na: http://www.isacfund.org/video/007.html
partnerstvo sa Rusijom. Teko je ne saglasiti se sa ovim stavom Ambasadora Konuzina. Graanima Srbije i srpskim elitama je neophodno da razumeju ta znai strateko partnerstvo sa Rusijom i koju cenu ono sa sobom nosi. Izbor Rusije kao stratekog partnera je legitiman politiki izbor, ali samo ako je zasnovan na informisanom konsenzusu u srpskom drutvu. Samim tim, za poziciju Srbije strateko partnerstvo sa Rusijom, kako je postavljeno, nije povoljno na dugi rok, jer moe da nakodi njenim evropskim integracijama. Meutim, u implementaciji zajednikih projekata, odnosno u razvijanju praktine, dvostrane saradnje, Srbija moe da razvije uzajamno korisne odnose, ukoliko neprestano ima na umu prioritete svojih evropskih integracija. U tom sluaju, ekonomska saradnja koja je zasnovana na transparentnim pravnim pravilima, kako srpskim unutranjim, tako i evropskim, moe da doprinese kako dobrobiti Srbije, tako i razvoju kvalitetnih i odrivih odnosa izmeu Srbije i Rusije.
Preporuke
1. Podrka Rusije oko pitanja statusa Kosova nema odluujui znaaj u reavanju tog pitanja, kako zbog realne pozicije Rusije u meunarodnim odnosima, tako i zbog njene politike u vezi sa gruzijskim provincijama Abhazijom i Junom Osetijom. Samim tim, trebalo bi smanjiti znaaj ruske podrke ovom pitanju u unutranjoj politici u Srbiji i spreiti stvaranje slike da ruska podrka igra znaajniju ulogu u reenju ovog pitanja. Ovu podrku ne bi trebalo uzimati u obzir prilikom sklapanja bilateralnih ekonomskih i drugih aranmana na dravnom nivou izmeu Rusije i Srbije. 2. Srbija nema slobodu akcije u spoljnoj i bezbednosnoj politici u meunarodnim odnosima, ukoliko tei integraciji u EU. Samim tim, podrka Srbije politici ili inicijativama, kao to je inicijativa za zakljuenje novog Ugovora o bezbednosti u Evropi, ne bi trebalo da se daje izolovano od stava veine u EU, jer bi takva politika mogla Srbiju lako da dovede u konflikt sa zajednikom spoljnom i bezbednosnom politikom EU. 3. Bez obzira na znaaj stratekih ekonomskih projekata, kao to je projekat izgradnje gasovoda Juni tok, Srbija mora da vodi rauna o svojim pravnim i politikim obavezama, a posebno obavezama na koje joj Evropska komisija skree panju obaveza da se potuje Ugovor o energetskoj zajednici! Politike i meudravni ugovori koji su u suprotnosti sa ovim odredbama mogu u perspektivi, bez obzira na uee drugih drava koje su ve lanice EU, da dovedu Srbiju u poloaj da bira izmeu energetske bezbednosti, koju bi Rusija obezbedila, i integracija u EU. Politika koja ima za cilj da obezbedi energetsku bezbednost Srbije ne moe se voditi izolovano od drugih politika i politikih prioriteta, kao to je prioritet integracije u EU.
39
40
Nekoliko pogleda na savremenu Rusiju
41
42
Ekonomska kriza u Rusiji i njeni efekti na unutranju i spoljnu politiku

Nikolaj Petrov1
Politika dimenzija krize

Ekonomska kriza koju Rusija sada preivljava ima dvojaku prirodu. Ona je globalna ali i domaa ekonomska kriza, kojoj je katalizator bila ona globalna. Model ruskog ekonomskog razvoja, zasnovan na izvlaenju prirodnih resursa, pribliava se loginom kraju. Nesposobnost Rusije da odri brzi rast ekonomije samo je pitanje vremena. Iako politika kriza i reformisanje ruskog politikog sistema, kao posledica te krize, izgledaju neizbenim, masovni socijalni nemiri verovatno nisu ono to e do toga dovesti. Prema sociolozima, potrebno je oko godinu dana da se gubitak posla i nemogunost da se zadri ustaljeni nain ivljenja pretvori u politiki protest. Sistemska margina sigurnosti, usled ovog faktora, prenosi se daleko iza 2009.god., s obzirom na postojee ogromne finansijske rezerve koje mogu da obezbede odreene socijalne garantije. Najvea pretnja stabilnosti povezana je, pre svega, sa ekstremno neefikasnim menadmentom koji moe da izazove lokalni kolaps i nemogunost da sprei ekspanziju lokalne krize na nivo drave; osim toga, i sa intenziviranjem borbi klanova elite u situaciji kada se resursi smanjuju i kada slabi sposobnost da osoba na vrhu dri elite pod kontrolom. Prema tome, najverovatniji scenario je pojava politike krize ne direktno iz ekonomske, ve iz borbi elita i krize menadmenta. U uslovima ekonomske krize koja se produbljuje, neizbeno je da e se broj javnih konflikata u regionima poveavati. Pravo pitanje jeste pitanje njihovog dometa, gde oni mogu da budu ogranieni, tj. lokalizovani. U neposrednoj prolosti, Kremlj je dao prednost poslunim funkcionerima koji su popunili pozicije gubernatora, zanemarujui kandidate sa dokazanim sposobnostima za vostvo. Ako bi sutra ovi gubernatori morali da se obrate ljutoj gomili koja se protivi vlastima, veina njih ne bi bila dorasla tom izazovu. Postoje ljudi koji bi mogli da se nose sa ovom turbulentnom situacijom. Veina njih jesu iskusni politiari iz Jeljcinove ere, koji su preiveli demonstracije i proteste kasnih 1980-tih i ranih 1990tih. Meutim, danas, njihov broj ne prelazi desetinu. Kriza ini slabosti politikih i menaderskih sistema vidljivijim i sutinskim , i poveava cenu greke.
Osnove previe upravljane demokratije

Previe upravljana demokratija (PUD), koja je bila sagraena u Putinovoj Rusiji, jeste kompleksni ealonski sistem, koji omoguava vlastima da eliminiu javnu kontrolu i izbegnu javnu odgovornost, u isto vreme uvajui privid potovanja demokratskih procedura. Postoje tri nivoa kontrole u sistemu PUD koji ukljuuju upravljanje akterima, institucijama i pravilima igre. Osnovni elementi Putinovog PUD su: (1) snaan predsedniki sistem upravljanja, na utrb svih drugih institucija i aktera, ukljuujui oba doma Parlamenta, sudstvo kao i poslovne i regionalne elite; (2) dravna kontrola medija, koja se koristi da utvrdi javno mnjenje kroz dozirane i flitrirane poruke; (3) kontrolisane izbore koji vie ne slue kao mehanizam u kojem uee uzima javnost, ve slue da bi se odluke koje elite donose legitimisale; Oslabljene institucije ne mogu vie da ispune svoju ulogu u okviru sistema. Njih postepeno zamenjuju substituti koji su potpuno kontrolisani od strane predsednika i nemaju nezavistan izvor legitimizacije.
1) Nikolaj Petrov je Stariji konsultant i istraiva u Moskovskom centru Karnegi, gde je i lan Naunog saveta.
Kremlj je, voen potrebom olakavanja praktinog menadmenta, unitio sistem kontrole i balansa koji je tada jo uvek, iako ne savreno, ipak funkcionisao. Sistem koji je nastao kao rezultat toga bio je sveden na isto mehaniku konfiguraciju,2 kojoj nedostaje fleksibilnost u pogledu reakcije na promenu situacije i nije sposoban na samoprilagoavanje i samorazvoj. Konfiguracija vlasti je veoma rigidna i mehanika. Budui da nema sistem kontrole i balansa koji bi pomogao da se prilagodi permanentno menjajuoj spoljnjoj sredini, niti dozvoljava fleksibilnost na glavnim zglobovima, stalno ima potrebu za runim upravljanjem i podeavanjem. Kao rezultat toga, makro menaderi sistem, koji je jako malobrojan, mora da se nosi sa razliitim urgentnim problemima . Posebni interesi dominiraju nad optim, i taktika ima prednost u odnosu na strategiju. Kao posledica toga, niski kvalitet uinka pogoran je nedostatkom transparentnosti i bezbrojnim administrativnim konfliktim koji spreavaju slobodan i brz protok informacija. Usled gore pomenutih razloga, PUD je ne samo neefikasan i samim tim vrlo skup ve njegova neefikasnost vremenom raste. Bilo u Rusiji ili Venecueli, ovo ini da takav sistem snano zavisi od stalnog poveanja novanih priliva koji bi nadomestili rastuu neefikasnost. Sistem, prema tome, nije samodovoljan i zavisi od spoljnih faktora kao to je cena nafte ili gasa. Mehanizam menadmenta je previe primitivan u poreenju sa veoma komplikovanim predmetom kojim se pretvara da upravlja. Sporedni efekti, a posebno, ako ne i iskljuivo, najneposredniji uzimaju se u obzir i mogu lako da prevagnu nad eljenim rezultatom. (Postoji nedostatak analize uspeha i trokova tog uspeha kako na stadijumu donoenja odluke, tako i na stadijumu poto je odluka doneta, to ini mnoge odluke neefektivnim ili ak kontraproduktivnim. Menadment demokratije iz jednog centra, koji ne uzima u obzir regionalne razliitosti, donosi razliite rezultate, koji mogu da dovedu do eljenih konsekvenci u nekim sluajevima, meutim, do sasvim neeljenih u nekim drugim sluajevima. To je jo jedna ozbiljna protivrenost PUD-a koja se nalazi izmeu nedeljive vlasti i rigidnog centralizma u upravljanju i razliitih reakcija u drutvu, koje se umnogome razlikuju prema regionalnim, urbano ruralnim, statusnim, etnikim i drugim linijama. Previe uproeni PUD sistem, zasnovan na vertikalnom lancu komande, ne samo da nema odgovarajue tee i protivtee ve nema ni siguran mehanizam koji ga onemoguava da se nosi sa velikim sistemskim krizama koje nastaju kao rezultat loe planiranih, neizbalansiranih ili prosto neadekvatnih odluka. PUD je progresivno unitio ili oslabio sigurne mehanizme kao to su: Slobodni i nezavisni mediji; Parlament koji predstavlja interese glavnih socio-politikih i regionalnih grupa; ozbiljne diskusije o najveim reformskim planovima; Priliku za drutvo da izrazi svoje preference putem manje vie slobodnih i fer izbora u kojima su oslikane razliite nacionalno vane stvari , kao i putem referenduma o najvanijim pitanjima; Gubernatore koji su izabarani narodnom voljom i kojima je dat fiksan mandat , pa su samim tim odgovorni svojim glasaima; Dovoljno NVO, ukljuujui i think-tankove i organizacije koje prate dogaaje, a koji su sposobni da, u isto vreme, obezbede i nezavisno preispitivanje vladinih planova i odluka, ali i da uzbune kako vlasti tako i drutvo u sluaju da odluke predstavljaju pretnju. PUD je tehnoloki najprefinjeniji kada se primenjuje na izbore. Sistem se oslanja na sledee elemente: nedopustivo visoke pragove za uee, koji ukljuuju finansijske i direktne administrativne takse za uee, kao i brojne prepreke; izmanipulisan izbor kandidata; jako regulisan pristup k medijima; isti akter koji ustanovljava pravila uestvuje na izborima i ima vlast da nadgleda da li su pravila potovana. Jednom, kada se nepravilnost nae, represivne mere odmah slede. Izborne komisije rade sve to to je gore navedeno, a same su kontrolisane od strane centra, policijskih i bezbednosnih organa i sudova koji
2) Kada je institute menjao substitutima, Putin im nije ostavio mesta za manevarski prostor ili bilo kakvu slobodu akcije, i samim tim vorovi sistema su povezani na veoma rigidan nain.
svi rade u dogovoru jedni sa drugima. U odsustvu transparentne i javne kontrole, akter koji postavlja pravila slobodan je da ih promeni u svako doba, ukoliko postojea pravila ne donesu potreban rezultat. Konani rezultat je mrea mina koje su stvorene u samom izbornom sistemu.3 Osnovna protivrenost PUD-a sastoji se u tome da se ne moe obezbediti unapred odreeni rezultat izbora i, u isto vreme, zadrati demokratski dekor. To ini model PUD-a nestabilnim i ini da on neizbeno skree u stranu: ili sve jaeg upravljanja ili u stranu demokratije. Drugim reima, da bi se unapredio PUD model, koji nikako da donese eljeni rezultat, Vlada mora ili da povea upravljanje, ili da dozvoli vie demokratije. Iskljuivanjem politikih snaga i bezbrojnih graana, ije interese oni predstavljaju, iz uea u (a) izborima, (b) procesu donoenja odluka koje slede, PUD sistem ne samo da podriva samog sebe, u smislu legitimiteta i efikasnosti, ve i pretvara potencijalnu sistemsku opoziciju u anti-sistemsku opoziciju. Cena eliminisanja svakodnevne graanske kontrole vlasti i zapuavanja kanala kojim bi se para putala moe biti eksplozija kadra da uniti itav sistem. Zasnovan na linosti onog ko ostaje na vrhu, pre nego na balansu institucija, PUD sistem je potencijalno veoma nestabilan. To predstavlja ogroman politiki rizik, posebno kada sistem, kao ogromna vrteka, gubi momentum kako se prenos vlasti na glavnoj politikoj funkciji pribliava... PUD ne moe samog sebe da reprodukuje. Samim tim, zahteva manuelno upravljanje, konstantne intervencije spolja. Kombinacija nedostataka komandnog sistema i nedostataka demokratskog sistema trai ogroman i komplikovan blok za nadgledanje. U suprotnom, postoji jako iskuenje za elitu srednjeg sloja da pone previe da upravlja izborima i zloupotrebi postojee prilike u svoju korist. Upravo taj rastui blok za nadgledanje, koji bi trebalo da nadomesti opadajuu javnost i transparentnost, postavlja dodatan teren na sistem i ini ga ak i jo manje fleksibilnim. Lini karakter sadanjeg ruskog politikog reima i slabost svih drugih institucija, izuzev institucije predsednika, ini da je popularnost Putina - Medvedeva4 od vitalnog znaaja za sistem. To je jedina baza za relativnu politiku sigurnost, udica na kojoj se dri itav politiki sistem. Za razliku od 1998.god., kada je sistem preiveo veoma nepopularnog predsednika usled snage Gornjeg i Donjeg doma Federalnog Parlamenta, nita sada ne bi moglo da nadomesti nedostatak poverenja u lidera. Upravo zato je ne samo sam Putin ve i cela politika klasa zainteresovana za dranje Putinovog rejtinga na visokom nivou, to postaje sve komplikovanije usled krize i opadajueg ekonomskog prosperiteta.
Kako se vlasti nose sa krizom?

Vlada se nosi sa ekonomskom krizom na reaktivan nain, ponaajui se kao vatrogasac. Njena dejstva izgledaju uglavnom logino, iako u mnogim sluajevima kasne. Ono to je, po mom miljenju, jo vanije jeste nedostatak odgovarajuih akcija u politikoj sferi i u sferi menadmenta. Predsednik Medevedev je u svom obraanju o stanju nacije kritikovao sistem na veoma otar nain: Dravna birokratija je, ba kao i pre 20 godina, voena istim nepoverenjem ka slobodnom pojedincu i aktivnosti. Birokratija periodino pravi nonu moru biznisu, kako neto ne bi bilo uinjeno pogreno, preuzima kontrolu nad masovnim medijima, kako neto ne bi bilo uinjeno pogreno, mea se u izborni proces, kako pogrena osoba ne bi bila izabrana, pritiska sudove, kako pogrena osoba ne bi bila osuena itd.
3) To su: skupljanje potpisa i njihova provera, izvetaji kandidata o njihovim profitima i vlasnitvu, koliina i tehniki detalji o finansiranju kampanje, pravila agitacije. Postoji ou u predgrau Petrograda, gde deca tre na poploanom terenu, a mlaz fontane se moe pojaviti bilo kad i pod bilo kojom od ploa, i niko ne zna gde i kada. Postoji neprimetni, stari ovek koji zna i koji sedi sa strane palei ovaj ili onaj mlaz fontane s vremena na vreme. Neto slino se deava sa pomenutim minama: pravila su ustanovljena na takav nain da ih svaki kandidat moe prekriti bilo kad bilo gde. Vlasti gledaju kroz prste na ova krenja do odreenog momenta, ali, u svako doba, spremni su da kazne kandidata koji im nije po volji, potpuno legalno. Prema tome, tu se radi o selektivnoj primeni prava. 4) Iako je objavljena popularnost Medvedeva prilino visoka, ipak je par procenata nia od Putinove. injenica da oscilira na apsolutno isti nain kao i Putinova ukazuje na to da je re, zapravo, o popularnosti jednog lidera, pri emu je Medvedevljeva samo odraz Putinove.
Dijagnoza koju je predsednik uinio izgleda dobra, meutim, lek koji je prepisao je apsolutno neadekvatan. Medvedevljev politiki paket ukljuuje dekorativne izmene koje se tiu politikih partija i sastava oba doma Parlamenta. Oni nemaju nita zajedniko sa stvarnim problemima sa kojima se sistem suoava, ukljuujui ekstremno slabu podelu vlasti, i vertikalno i horizontalno, nedostatak povratne informacije izmeu vlasti i drutva, skoro potpuno odsustvo predstavljanja grupnih interesa regionalnih i socijalnih grupa. Postoje dve kole miljenja: konzervatori, uvari, koji misle da Rusija treba da saeka jo malo pre nego to kriza proe i situacija pre krize se vrati i initelji koji trae momentalne strateke akcije, ne samo za suprtstavljanje krizi ve i za pripremu drave na ivot posle krize. Ne samo da su potonji malobrojniji ve su i oni podeljeni u dva tabora: statisti odnosno zagovornici treeg puta, koji su za izolacionizam i ekonomski nacionalizam i liberali koji trae institucionalne reforme i iru saradnju sa Zapadom. Poto su ovi liberali manjina u manjini, anse za promenu kursa ne izgledaju relane u sadanjim okolnostima (liberalni initelji su u manjini meu initeljima koji su za uzvrat manjina u odnosu na uvare).
Ko moe da profitira od krize?

Meu pozitivnim posledicama krize moe se pomenuti nemogunost da se nastavi sa paternalistikim modelom i u drava graanin i u centar regioni odnosima. Prema tome, iako i graanstvo i regioni sada pate od krize, mogu u rezultatu da izvuku korist iz nje. Regionalni izbori 1. marta bili su prvi koje je Rusija imala tokom krize. Kako je borba interpretacija rezlutata izbora u punom zamahu, skoro svaka politika partija tvrdi da je pobedila. Lideri partije Jedinstvena Rusija objavljuju injenicu kako je partija pobedila, ak i pod tekim ekonomskim uslovima u svih devet regionalnih parlamenata, gde su izbori odrani. Njihovi protivnici istiu da je Jedinstvena Rusija imala ne samo mnogo loiji uinak u svim regionima u poreenju sa izborima za dravnu Dumu 2007.god. ve je i ozbiljno izgubila svugde gde je postojao makar i najmanji zraak kompeticije. Gubici partije u oima javnosti verovatno su manje vani od gubitka znaaja meu regionalnim politikim elitama. Najvee nazadovanje Jedinstvene Rusije desilo se ne samo u velikim gradovima, gde postoji velika i manje podlona kontroli populacija glasaa, ve i meu kavkaskim republikama. Jedinstvena Rusija je u proseku izguvila oko 10 procenata svoje uobiajene glasake baze, ali u Kabardino Balkariji i Karaevo erkeziji5, gubici su bili 25 posto. Ovo ukazuje na kraj monopola Jedinstvene Rusije meu regionalnim administrativnim elitama u regionima. Slika postaje jo interesantnija i raznovrsnija na nivou optina. To je mesto gde lini uticaj kandidata igra veu ulogu, a rigidna dravna kontrola politike mainerije nije toliko vidljiva. Jedinstvena Rusija je pobedila u Novosibirsku, eljabinsku, iti, Birobidanu i Blagoveensku, gde su dotadanji gradonaelnici bili ponovo izabrani uz veliku podrku. U gradovima gde je drugi krug izbora bio potreban Smolensku, Murmansku, Petropavlovsk-Kamatski i Tomsku, dotadanji gradonaelnici iz Jedinstvene Rusije su ili izgubili u prvom krugu, ili imaju dobre anse da izgube u drugom krugu kada opozicioni glasai konsoliduju snage dajui podrku jednom kandidatu. U Tveru, Komunistika partija je pobedila jasno i ima duplo vie glasova u gradskom parlamentu nego Jedinstvena Rusija. Jedinstvena Rusija nije uspela da dostigne 40-procentnu zastupljenost u gradskom parlamentu u Brijansku, Ulan Ude-u i Toljatiju. U Toljatiju, drugo mesto je otilo opozicionom pokretu Decembar, koji ukljuuje predstavnike iz Jabloka i Pravoe Delo. Ne samo partije koje su uestvovale ve i ceo izborni sistem proao je test uspenosti u kriznoj situaciji. Iako se zemlja jo uvek itekako bori sa prevazilaenjem ekonomske krize, ula je u novi period politike aktivnosti. Slabost Jedinstvene Rusije, koja se jasno videla tokom izbora 1. marta, samo ce se poveavati tokom vremena. Ovde su neumoljivi brojevi izbornih rezultata od manjeg znaaja od rastueg politikog rivalstva unutar partije, nesporazuma izmeu partijskih regionalnih i federalnih voa i konflikta izmeu Jedinstvene Rusije i lokalnih
5) Etnike republike Ruske Federacije.
politikih elita koji su isplivavali na povrinu ak i tokom poslednjih izbora pre dve godine. Jedinstvena Rusija se postepeno transformie iz monolitne birokratije, pod strogom kontrolom Kremlja, u neto to podsea na stvarnu politiku stranku. Za kratko vreme, Jedinstvena Rusija bi mogla da izgubi svoj status dominantne partije. Kremlj se suoava sa jo jednim problemom od strane lojalnih opozicionih partija u Dumi. Kako budu dobijali sve vie podrke glasaa, njihova lojalnost Kremlju e iezavati. Sa druge strane, trenutno protestno raspoloenje mu verovatno nee obezbediti znaajnu, dugoronu podrku u sistemu u kome dominira Jedinstvena Rusija i njene spin off partije u Dumi. Stvarna liberalizacija partije i izbornog sistema je neizbena i mora da zameni sadanji, samo dekorativni sistem pod predsednikom Dmitrijem Medvedevim. Ako Kremlj ne preduzme konkretne korake u tom pravcu do sledeih izbora, rastui pritisak kod nezadovoljnih glasaa ,koji nemaju prostora da ispolje svoju ljutnju, jednostavno e razneti poklopac tog lonca.
Kriza i spoljna politika

Prema Fjodoru Lukjanovu6, osnovna paradigma ruske spoljne politike nikada se nije promenila, iako je bilo promena u putanji vezanoj za fluktuacije u balansu sila, kako stvarnih, tako i percipiranih od strane Kremlja. Odnosi sa Zapadom, koji nisu zasnovani na zajednikoj ideologiji, izgledaju kao ,,okozaoko i mogu da budu opisani kao ciklino gore- dole, sa prosenim trajanjem ciklusa od oko etiri godine. Godine 2008, rat u Gruziji oznaio je dno trenutnog ciklusa i sledei vrhunac treba oekivati u 2010.god. Kriza jo uvek nije dovela do revizije koncepata ni spoljne, niti unutranje politike. Procep izmeu socijalno ekonomske situacije koja se menja i kursa spoljne politike poveava se. Mislim da je strateka greka napravljena ne samo u avgustu 2008.god. ve i ranije, poevi od Putinovog govora u Minhenu 2007.god., kada je nova otra doktrina spoljne politike predstavljena, ali vreme koje je izabrano za to predstavljanje ju je uinilo ak duplom grekom. Meutim, kako je predstavljena u medijima kao Rusija koja ustaje sa kolena, dobila je znaajnu javnu podrku i dovela je do poveanja popularnosti Putin-Medvedeva. Kriza u celom svetu promenila je politiki dnevni red i bacila u senku dogaaje u Gruziji, aljui politikoj eliti u Rusiji pogrenu poruku. Dogaaji iz januara 2009.god., u vezi sa rusko ukrajinskim gasnim ratom, to jako dobro ilustruju. Moe se videti promena u ruskoj politici u pogledu bliskog susedstva koje se smatra za zonu ruskih privilegovanih interesa. Kremlj je odbacio merkantilni pristup iz 2005 2008.god., koji je bio uzet posleNarandaste revolucije, i odluio da kapitalizuje rusku relativnu finansijsku prednost, sa ciljem da povrati svoj uticaj u post sovjetskom prostoru dajui zajmove Jermeniji, Kirgistanu, Moldaviji i ak i Ukrajini. Revizija ruske spoljne politike je teko mogua pre nego to ruskim politikim elitama postane potpuno jasno da je zlatno doba petro-blaga i ambicija energetske supersile zavrena. Rusija ne pati jedina zbog krize, ve i sve druge drave takoe pate. To je dalo uvarima razlog da misle da e za godinu i neto kriza biti zavrena, cene sirovina e se ponovo vratiti na nivo pre krize i da e oni moi da nastave sa spoljnim i unutranjim politikim konceptima koji su dobili svoj konani oblik u 2007.god. Bie potrebno neko vreme da se shvati da ne samo to e kriza trajati dugo vremena i to e oporavak ekonomije zahtevati jo vie vremena ve e i e i izlaz za Rusiju biti vrlo razliit od ulaska.
Zakljuak
Ne bih oekivao nikakvih sutinskih promena pre jeseni 2009.god., kada e se verovatno osetiti prvi znaci politikog mamurluka meu ruskim elitama. Ta ista mrea finansijske sigurnosti, koja spaava obine Ruse ozbiljnih patnji koje su rezultat krize, omoguava Vladi da izvri sve socijalne obaveze i time odri sva ranija obeanja, sada spreava Vladu da donese ozbiljne odluke ukljuujui preispitivanje i reviziju kako
6) Prezentacija od 12. marta 2009.godine.
domaih, tako i spoljnopolitikih koncepata koji su u sri problema upravo zbog krize. Veliki akumulisani finansijski resursi motiviu politiku elitu da odloi komplikovane odluke u ovim sferama putem kupovine skupih odlaganja. Problem lei u tome to je vreme koje je ve kupljeno protraeno na premiljanja o promenama u ruskoj poziciji u svetu u krizi i posle krize, a postoji potreba da modernizuje svoje spoljne i unutranje- politike doktrine kao i itav upravljaki i politiki sistem, kako bi se odgovorilo novim izazovima. Meutim, postoje samo dve mogue osnovne opcije: ili ubrzana politika evolucija, u sluaju da je sistem sposoban da je iznese kako bi preiveo, ili dolazak do dna, koji bi bio praen pojavom novog sistema. I kako vreme prolazi, sve je manje prostora za manevrisanje.
48
Vlast u Rusiji: Sistem donoenja odluka i drutveni kontekst

Mikhail Vinogradov1
Ocenjujui politiku situaciju u Rusiji, neophodno je izdvojiti est osnovnih faktora koji uslovljavaju donoenje najvanijih politikih odluka: 1. Najvei deo politikih i javnih institucija (ukljuujui Parlament i politike partije), nemaju veliku ulogu u politikom ivotu i samo formalno donose odluke koja su predsednik i premijer ve doneli. 2. Interakcija izmeu predsednika Dmitrija Medvedeva i premijera Vladimira Putina ima protivrean karakter. Bez obzira na dobre line odnose, Medvedevu i Putinu je sve tee da preu preko nesuglasica koja se pojavljuju. 3. Sistem donoenja odluka esto se odreuje odnosom snaga izmeu vodeih uticajnih grupa, mada veina njih nema jasne politike poglede. 4. Donoenje spoljnopolitikih odluka je koncentrisano u rukama predsednika i premijera. Uloga drugih institucija (ukljuujui i Ministarstvo spoljnih poslova) nije velika. Pri tome, donoenje tih odluka esto je diktirano unutranjom politikom konjukturom. 5. Bez obzira na ekonomski krizu, javnost ne pokazuje veeg interesovanja za politiku. Drei kontrolu nad televizijom i spreavajui pojavu opozicionih pokreta, ruska vlast prilino efektivno upravlja dnevnim redom. 6. Uloga politikih eksperata u sistemu donoenja reenja se smanjila. U poslednje vreme se preduzimaju pokuaji poveanja uloge eksperata ali, sve u svemu, oni, kao i Parlament i politike partije, samo odobravaju odluke ve donete od strane inovnika, a ne uestvuju u njihovoj razradi.
Uloga javnih institucija

Uloge javnih i politikih institucija, ukljuujui Parlament i politike partije, znaajno su devalvirale kao rezultat promena koje su nastale tokom mandata Vladimira Putina. Parlament je faktiki bio skrajnut od uea u donoenju politikih odluka i u svome radu potinjen administraciji predsednika. to se tie politikih partija, tokom poslednjih osam godina, dominantnu poziciju dobila je partija Jedinstvena Rusija ( ), iji je formalni lider Vladimir Putin. Ona je dobila i veinu na federalnom i na regionalnom nivou. Meutim, Jedinstvena Rusij nije postala instrument kontrole politikih elita i centrom donoenja odluka. U sutini, ulazak u partiju olakao je prolazak u parlamente na svim nivoima, ali ne nalae neke ozbiljne obaveze pred bilo kakvim grupama. Jo dve partije: Pravedna Rusija i Pravoe Delo, formalno su bliske vlasti, samo to nemaju takav nivo uticaja kakav ima Jedinstvena Rusija. Ozbiljan pad uloge izbora u politikom ivotu Rusije posledica je pomenutih promena. Najznaajniji dogaaji u politikom ivotu nisu kampanje za izbore (iji su rezultati obino predvidivi), ve konkurencija izmeu neformalnih uticajnih grupa. Poslednjih godina su upravo one vodile glavnu borbu za dravne resurse (alokaciju budetskih sredstava, kontrolu nad dravnim kompanijama i korporacijama, stvaranje preferencija za biznis koji je pod njihovom kontrolom) u vreme kada je Parlament samo formalno potvrivao odluke koje je izvrna vlast ve donela, ne pokazujui znaajan uticaj na njihov sadraj.
1) Mihkail Vinogradov je Predsednik fonda Peterburgska politika iz Moskve.

Odnos Predsednik Premijer

Odluka Vladimira Putina da napusti poziciju predsednika, i ustupi mesto efa drave Dmitriju Medvedevu, nije mogla da ne utie na raspodelu politikih snaga. Sa formalne take gledita, ruski ustav daje iroke mogunosti za preraspodelu ovlaenja izmeu predsednika i premijera. Na primer, taj osnovni zakon ne odreuje jasno ko kontolie rad ministarstava sile da li ef drave ili ef vlade (njihova potinjenost predsedniku utvrena je federalnim zakonom o Vladi, koji je, u sluaju potrebe, lako promeniti). Nominalno, predsednik moe da smeni premijera, ali to je teko zamisliti u praksi, s obzirom da parlamentarnu veinu ima Jedinstvena Rusija koju vodi Putin. Formalno gledano, predsednik ima dovoljno mogunosti za akciju i u ovom sluaju, ali ne izgleda kao da je spreman da se njima koristi. Odnosi meu Putinom i Medvedevom su pretrpeli dve krize. Prva kriza se desila u leto 2008.god. Rastea ljubomora Putina ka Medvedevu se zavrila rusko gruzinskim ratom koji je dozvolio Putinu da demonstrira kako upravo on vlada situacijom. U podrku ovome stavu, postojala je itava serija signala koji su ukazivali na to da je upravo Putin doneo osnovne odluke. Indirektno je to potvrivala i francuska tampa koja je prenela da je Nikola Sarkozi ubeivao upravo Putina da ne dopusti napad na Tbilisi. Osim toga, potonja meunarodna izolacija Rusije (niko nije oekivao da e ona biti tako kratkotrajna) bila je gubitak za Medvedeva, koji je imao odreeni kredit poverenja kod zapadnih partnera Rusije. Nije sluajno to to je, prema podacima istraivanja javnog mnjenja Levada centra iz februara 2009.god., 34% graana Rusije bilo ubeeno da je realna vlast u Rusiji u rukama Putina (pre godinu dana tako je mislilo 20%), 12% da pripada Medvedevu (u 2008.god. tako je mislilo 23%), a u rukama obojice podjednako 50% (u 2008. god. tako je mislilo 41%). Osim toga, premijer je preuzeo na sebe donoenje mnogih kljunih reenja u vezi sa finansijskom podrkom krupnih preduzea u uslovima ekonomske krize. Medvedev nije bio posebno protiv toga. Preutno je pristao na ulogu politiara broj dva i ak je dao razloga glasinama o ostavci i zameni sebe Putinom. Meutim, poetkom 2009.god., situacija se ponovo promenila. Eksperti su sve ee poeli da govore o tenzijama u odnosima izmeu dva najvia inovnika. Cela serija koraka (rezultat rusko ukrajinskog konflikta sa gasom, objavljivanje poternice za biznismenom Jevgenijem ivarkinom) poela je da se tumai, u okruenju Medvedeva, kao izrazito neprijateljska. Kao odgovor na to, Medvedev je ozbiljno pojaao kritiku Vlade u svojim nastupima i preduzeo itav niz koraka, koje je javnost tumaila kao znak nastupanja dugo oekivanog oputanja kontrole. Sama kriza sve ee se tumaila od strane Medvedeva kao ansa za irenje sopstvene samostalnosti, a u medijima su se sve ee poeli imenovati kandidati za zamenu premijera. Meutim, potencijal za interakciju Medvedeva i Putina nije iscrpljen: oni potpuno mogu da reguliu nesuglasice. Osim toga, nije iskljueno da je provociranje Medvedeva ,u stranu samostalnosti, zamka Vladimira Putina koji tei da konano dezavuie tenju Medvedeva ka samostalnosti.
Uticajne grupe u ruskoj vlasti

Kao u vreme Borisa Jeljcina, tako i u vreme Vladimira Putina, osnovna intriga u ruskoj politici jeste borba izmeu razliitih elitnih klanova i grupa koja nije javna. Kao pravilo, grupe su ujedinjene linom bliskou njenih uesnika, postojanjem zajednikih iskustava u radu i zajednikih poslovnih interesa. Ponekad, meu tim grupama postoje zajedniki pogledi na politiki ili ekonomski kurs, ali taj faktor nije principijelan za njih. Tokom mandata Vladimira Putina, ef drave nije ulazio u bilo kakav konkretni klan i nastupao je kao arbitar meu njima. Sada je situacija unekoliko drugaija. Budui da nema snane ljudske resurse, Dmitrij Medvedev neizbeno nastupa kao ujedinjujua osnova jednog od klanova, gde ulazi grupa njegovih najbliih ljudi (ministar pravde Aleksandar Konovalov, ef Vieg arbitranog suda Anton Ivanov, opunomoeni predstavnik predsednika na Uralu Nikolaj Vinienko). Ta grupa jaa zahvaljujui bliskosti s Medvedevovm i jo nizom uticajnih biznismena i inovnika (ef Gazprominvestholdinga Alier Usmanov, bivi ef administracije predsednika Aleksandar Voloin, sekretar za tampu predsednika Natalija Timakova). Neki eksperti ubrajaju u ovu grupu prvog zamenika efa administracije predsednika Vladislava Surkova i ekonomskog savetnika predsednika Arkadija Dvorkovia. Naravno, unutar pomenutog klana
postoji otra borba (posebno oko linosti Surkova), ali tokom godine Medvedevljevog mandata njegova komanda je ostala relativno cela. U ekonomskoj sferi mogue je istai dve kljune grupe: oko zamenika premijera Igora Seina i Alekseja Kudrina. Sein je moan inovnik koji se tokom Putinovog mandata oslanjao na organe javnog reda. U poslednje vreme je promenio sferu svog osnovnog interesovanja, i sada se, pre svega, bavi naftom i drugim granama energetike. U rukama Seina je kontrola nad dravnom kompanijom Rosnjeft i Ministarstvom energetike. Nivo linih ambicija Seina unekoliko se smanjila, meutim, u uticajnu grupu koju on vodi ulaze i takve autoritativne figure kao to je predsednik Dravne Dume Boris Grizlov, predsednik Istranog komiteta pri Dravnom tuilatvu Aleksandar Bastrikin, ef kompanije Rosnjeft Sergej Bogdanikov. Neki eksperti u vezu sa ovom Seinovom grupom dovode i prvog zamenika premijera Viktora Zubkova (koji je bio premijer 2007 2008) i njegovog zeta, ministra odbrane Anatolija Serdjukova. Druga grupa je ujedinjena oko ministra finansija Alekseja Kudrina. Meu njenim najuticajnim predstavnicima je predsednik Centralne banke Sergei Ignjatijev i predstavnici niza ekonomskih dravnih organa. Osnovni zadatak Kudrina je zatita budetskih sredstava (u tom smislu i napunjenog Stabilizacionog fonda) od napada lobista. Danas se Stabilizacioni fond sastoji iz Rezervnog fonda (136 milijardi dolara) i Fonda nacionalnog blagostanja (83 milijarde dolara). U 2009. predlae se potronja 55% sredstava Rezervnog fonda i 19% sredstava Fonda nacionalnog blagostanja za pokrivanje budetskog deficita. Grupe Seina i Kudrina ne treba bez rezerve pripisivati putinskom ili medvedevskom taboru. Soin je genetski blisak Putinu, ali, u sluaju potrebe, uspostavlja odnose i sa predsednikom. Dugogodinji bliski saradnik Putina je i Kudrin. Meutim, znaaj pozicije ministra finansija, zajedno sa politikom podrkom jednog od veterana ruske politike Anatolija ubajsa (koji je uspeo da nae zajedniki jezik sa Medvedevom), dozvolio je Kudrinu da ne bude u sredini konfrontacije dva tabora. Relativno novi i usko putinski centar gravitacije je rukovodstvo kabineta vlade sa efom vice premijerom Sergejem Sobjanjinom koji aktivno unapreuje svoje ljude na visoke pozicije. Kao i ranije, ozbiljne pozicije ima grupa Sergeja emezova, ef kompanije Rossiyskie tehnologii, koji je uspeo da proguta veliki broj ruskih kompanija ukljuujui i one koje su proizvodile naoruanje. Konano, lina garda Putina je kao i ranije drutvo Gasprom koju vodi Aleksej Miler. Druge grupe, koje su imale mo tokom mandata Vladimira Putina, u poslednje vreme smanjile su nivo svog politikog nametanja. Ranije uticajne figure (npr. ef Ruskih pruga Vladimir Jakunjin, biznismen Jurij Kovaljuk, biva glava Slube za borbu s narkoticima Viktor erkesov) za sada su na periferiji. To vai i za niz oligarha. Roman Abramovi i Oleg Deripaska sada se fokusiraju na probleme spasa sopstvenog biznisa. Teina nekada superuticajnih ministarstava sile u poslednje vreme je pala. Raniji tekai (Igor Sein, bivi direktor FSB Nikolaj Patruev) su se, iz raznih razloga, udaljili od aktivnog uea u rukovoenju snanim blokom. efovi Ministarstva unutranjih poslova i Tuilatva, Raid Nurgalijev i Jurij ajka, prihvaeni su kao privremene i nedovoljno uticajne figure.
51
Informacija o grupnoj pripadnosti najuticajnijih ruskih politiara:

Predsednik Premijer ef administracije predsednika Prvi zamenik efa administracije predsednika Dmitrij Medvedev Vladimir Putin Sergej Narikin Osnova mu je status predsednika i njegova sopstvena uticajna grupa. Nastupa kao arbitar u borbi razliitih uticajna grupa. Ima iskustvo u radu kako sa D. Medvedevom, tako i sa V. Putinom. Relativno je pasivni inovnik. U poslednje vreme zbliava se sa D. Medvedevom, meutim, drugi saradnici predsednika ga prihvataju krajnje negativno. U okviru Vlade vodi borbu sa ekonomskom krizom. Politiki nije samostalan. uju se razliiti scenariji o njegovoj karijere, od skore ostavke do premijerstva; Nivo politikih ambicija je relativno nizak; U uslovima borbe za budetna sredstva nalazi se pod jakim napadom lobista. Ipak, ima veliki potencijal za preivljavanje i relatvnu samostalnost. Uticajna figura zahvaljujui kako linim vezama unutar elite, tako i kontroli nad znaajnim delom energetskog sektora. Bavi se jaanjem aparata Vlade u interesu V. Putina. Uticaj postepeno slabi. Bio je jedna od najvidljivijih linosti u okruenju V. Putina, ali, usled sukobljivosti karaktera, postepeno je skrajnut na periferiju. Uticaj opada usled drugorazrednog znaaja Ministarstva inostranih poslova ovek V. Zubkova. Uspeo je da dobije zavidan autorite unutar elite, ali nije mnogo popularan u Armiji. ovek N. Patrueva. Smatraju ga za privremenog oveka na elu Ministarstva unutranjih poslova. ovek D. Medvedeva Bio je uzdignut u prvi plan uz uee I. Seina. Pokuava da ne pokae politiku samostalnost. ovek A. Kudrina. Posle odlaska sa mesta direktora Federalne slube bezbednosti uticaj se smanjio. ovek I. Seina i N. Patrueva.
Vladislav Surkov
Prvi zamenik premijera
Igor uvalov
Prvi zamenik premijer Zamenik premijera, inistar finansija
Viktor Zubkov Aleksej Kudrin
Zamenik premijer Zamenik premijera Rukovodilac aparata Vlade Zamenik premijera Zamenik premijera
Igor Sein
Sergej Sobjanin Aleksandar ukov Dmitrij Kozak
Ministar inostranih poslova Ministar odbrane Ministar unutranjih poslova Ministar pravde Direktor Federalne slube bezbednosti (FSB) Predsednik Centralne banke Sekretar Saveta bezbednosti Predsednik Dravne Dume, Predsednik Visokog saveta partije Jedinstvena Rusija Predsednik Saveta federacije i Predsednik partije Pravedna Rusija Predsednik Gazproma Direktor Gosnanotehnologija
Sergej Lavrov Anatolij Serdjukov Raid Nurgalijev Aleksandar Konovalov Aleksandar Bortnikov Sergej Ignjatijev Nikolaj Patruev
Boris Grizlov
Sergej Mironov Aleksej Miler Anatolij ubajs
Relativno autonomna no malo uticajna linost. Gazprom faktiki lino kontrolie Putin Iskusni politiki teka. Ima sreene odnose i sa V. Putinom i D. Medvedevom i s A. Kudrinom. U budunosti je mogue da ode u stranu Medvedeva.
52
Mehanizam razrade spoljnopolitikih odluk

U sutini, donoenje spoljnopolitikih odluka ogranieno je na predsednika i premijera. Uloga Ministarstva spoljnih poslova je relativno mala. Taj posao je na Upravi spoljne politike administracije predsednika i njenom povereniku Sergeju Prihodko-u. U leto 2008.god., pojavila su se oekivanja da e takav centar da se pojavi i u Vladi, koji bi vodio Jurij Uakov, ali on nije pokazao veliku aktivnost. Uloga pomenutih struktura svodi se na pripremu projekata koje predsednik ili premijer mogu da prihvate ili odbiju. Osim toga, svoje spoljnopolitike projekte mogu da predlau i druge strukture (npr. Gazprom). U pogledu raspodele funkcija izmeu Putina i Medvedeva, tu situacija nije sasvim jasna. Postoji taka gledita koja identifikuje meke korake u spoljnoj politici sa Medvedevom, a tvrde sa Putinom. Predsedniku i premijeru delimino je koristan taj stereotip, mada njegova tanost izaziva sumnju, bez obzira na to to je oigledno da je Medvedevu potrebna podrka meunarodnih partnera Rusije (pre svega Zapadnih). S velikom uslovnou moe se rei da Putin ee uestvuje u donoenju odluka koja se tiu meunarodne energetske saradnje kao i politike Rusije u veini zemalja Zajednice nezavisnih drava. Sam Medvedev vie se bavi odnosima sa Sjedinjenim Amerikim Dravama, zapadnoevropskim dravama i uestvuje u formatima G8 i G20. Uzimajui u obzir da ruski ustav nedovoljno jasno razgraniava funkcije (formalno to je sfera uticaja predsednika, mada postoje iroke mogunosti za manevar), moe se oekivati da e se nejasnost ovde odrati. Sve u svemu, pobeda Baraka Obame na izborima za predsednika Sjedinjenih Drava okree ruske vlasti ka ponovnom uspostavljanju odnosa sa Zapadom. Meutim, taj proces e se menjati s periodinim bljescima patriotske aktivnosti (u tom smislu i na Balkanu), a takoe i energetskim ratovima (mada se znaaj energetike za sada verovatno smanjuje). Pri tom, treba imati u vidu da ruska politika elita ima velike probleme prilikom razrade dugorone spoljnopolitike strategije. esto dejstva na meunarodnoj areni nose verovatnije propagandni karakter (mobilizacija sopstvenih graana na borbu s Ukrajinom i Estonijom, demonstracija nesaglasnosti sa Zapadom u vezi sa pitanjem Kosova), koji ne samo da ne donose osetljive koristi ve i otaavaju realizaciju drugih meunarodnih projekata. Na primer, estoka kritika vlasti Estonije u vezi sa spomenikom Sovjestkom vojniku je isprovocirala Taljin da podigne ekoloke proteste u vezi sa graenjem Severno evropskog gasovoda, i napravila pretnju realizaciji ovog krajnje vanog projekta za Rusku Federaciju.
Javno mnjenje
Ekonomska kriza postala je ozbiljni izazov kako za odnose izmeu uticajnih grupa, tako i za razradu ekonomske politike, ali i stanje javnog mnjenja. Kriza moe, bez sumnje, izazvati ozbiljne politike promene, ali takvih promena, do sada, nije bilo. Meutim, nije bilo ni ozbiljnih promena u javnom ivotu. Ni jedna opoziciona snaga, Komunistika partija Ruske Federacije, Liberalno Demokratska partija Rusije, Pravedna Rusija, Pravoe Delo ili Solidarnost nije napravili ozbiljne pokuaje da iskoristi smanjenu podrku koju ima vlast kod graana, radi rasta sopstvene popularnosti. Velike akcije protesta u Vladivostoku, Blagoveensku i Krasnojarsku imale su stihijski karakter i nisu bile organizovane od strane neke partije. Na prolim izborima,1. marta, u devet regionalnih parlamenata prvo mesto zauzela je Jedinstvena Rusija (mada su na izborima za gradonaelnike nekih gradova pobedili opozicioni kandidati). Podaci sociolokih istraivanja o podrci vlastima u uslovima ekonomske krize u nekoj meri se razlikuju. Po podacima fonda Javno mnjenje, poetkom marta, Medvedevu je verovalo 52% intervjuisanih (pre nekog vremena taj pokazatelj bi bio vii i inio bi 56%, ali u svakom sluaju je vei od nivoa podrke Medvedevu u momentu predsednikih izbora 45%). Nivo poverenja Putinu je stabilan i nalazi se na nivou 65 70%. Ostaje nizak nivo podrke opozicionim partijama. Za Jedinstvenu Rusiju, po podacima fonda Javno mnjenje, spremno je da glasa 53%, za Komuniste 9%, za Pravednu Rusiju ,sa predsednikom Gornjeg doma parlamenta Sergejem Mironovim na elu, 5%, nivo podrke liberalnim Jabloka i Pravoe Delo je 1%.
53
Na taj nain, trenutno vlast ima mogunost da ne dopusti prerastanje protestnog raspoloenja u rast popularnosti opozicije. Meutim, nije iskljueno da e u sluaju dalje destabilizacije situacije vlast morati da traikrive na koje e da padne odgovornost za krizu. U februaru 2009.god., u ulogu tihkrivih stavljeni su guverneri lideri etiri ruska regiona koji su bili otputeni. Nije iskljueno (mada je manje verovatno) da e objektima kritike vlasti postati i krupni biznismeni ili pojedini ministri. U sluaju ozbiljnog pogoranja socijalne situacije, mogu je rast nezadovoljstva graana predsednikom, premijerom, partijom Jedinstvena Rusija. Meutim, srdba graana jo uvek nije praena potragom alternativnih politikih programa ili snanih lidera. Osim toga, graani nemaju jasnu tranju za alternativnim ekonomskim kursom, a diskusije o tome u medijima gotovo da i nema. Slab interes javnosti za alternativama ,u sprezi sa niskim interesom graana za politiku uopte, za rusku vlast je ansa da preivi ekonomsku krizu bez obziljne destabilizacije. Osim toga, vlast uspeva da u punom obimu isplati socijalna plaanja (penzije, dodatke itd.) i izbegne ozbiljna kanjenja u plaanju plata kako u dravnim, tako i u privatnim preduzeima. Jo jedna varijanta za irenje podrke graana vlasti je imitacija spoljne pretnje od strane neke drave (SAD, Ukrajina, Gruzija, Estonija, Poljska itd.). Po pravilu, borba sa takvom pretnjom dovodi do velike drutvene podrke vlastima. Ali, takav rast podrke obino se vidi tek tokom jednog, dva meseca. Vlast nije spremna da ide previe daleko u meunarodnoj konfrontaciji, a za narod su sve aktuelnije socijalne parole i pokuaj da se poveaju zarade. Zbog toga je efektivnost korienja imida snane drave ograniena, a patriotske kampanje nisu mogue ee od dva do tri puta godinje.
Uticaj eksperata
Tokom poslednjih godina, uticaj eksperata na donoenje politikih odluka se znatno snizila u Rusiji. Procedura razrade odluka nema javni karakter. Najveu bliskost vlasti, po pravilu, imaju ne autori ideja koje se mogu realizovati, ve oni politikolozi i sociolozi koji najaktivnije uestvuju u popularizaciji ve donetih odluka Mogue je istai tri kategorije ruskih eksperata s take gledita njihovog javnog odnosa prema inidbama vlasti. Prvu grupu ine politikolozi i sociolozi koji javno istupaju sa podrkom veini inidaba vlasti. U ovu grupu spadaju Aleksej Arbatov, Vitalij Ivanov, Sergej Markov, Andranik Migranjan, Vjaeslav Nikonov, Dmitrij Orlov, Gleb Pavlovski, Valerij Vadejev, Valerij Fjodorov i Aleksej esnakov. U ,,neutralnu kategoriju mogu se ubrojitii eksperti koji imaju neutralnu poziciju. U veini sluajeva oni nastupaju s kritikom vlasti, i malo su potrebni kao popularizatori donetih odluka. U tu grupu spadaju Dmitrij Badovski, Igor Bunjin, Jevgenij Gontmaher, Sergej Karaganov, Fjodor Lukjanov, Boris Makarenko, Aleksej Malaenko, Jevgenij Minenko, Dmitrij Orekin, Nikolaj Petrov, Andrej Rjabov i Dmitrij Trenjin. Na posletku, radikalnu kategoriju predstavljaju ,,za sebe eksperti koji u svakom sluaju uestvuju u opozicionim pokretima ili koji istupaju sa estokim ispadima u odnosu na Vladimira Putina ili Dmitrija Medvedeva. Najpoznatiji meu njima su Mihail Deljagin, Vladimir Miov, Andrej Piontkovski, Vladimir Pribilovski, Mark Urnov i Ljilja evcova. U poslednje vreme, predsednik je stavio do znanja da je spreman na aktivniju interakciju sa neutralnom kategorijom eksperata. To je uslovljeno kako oiglednom potrebom vlasti za idejama u vezi sa borbom s ekonomskom krizom, tako i neophodnou korekcije mehanizma javne propagande, kako bi se izbegao dalji rast protestnog raspoloenja.
Zakljuak
Prognozirajui razvoj dogaaja u 2009. godini, mogue je pretpostaviti da e se u spoljnoj politici produiti kurs ka regulisanju nesporazuma zapadnoevropskim zemljama i Sjedinjenim Dravama. Prepreka na tom putu ostae politika na postsovjetskom prostoru: neregulisani konflikt sa Gruzijom, predstojei izbori za predsednika Ukrajine u decembru, elja da se iskoristi kriza za uvrivanje ekonomskih pozicija Rusije
u zemljama biveg SSSR-a , izazivae periodine nalete emocija i pogoravati odnose Ruske Federacije i zapadnih partnera. Istovremeno, kako pokazuje spor o sudbini vojne baze u Kirgiziji, Moskva i Vaington su spremni na civilizovanu trgovinu o kljunim stratekim problemima regiona. U untranjoj politici, tendencija ka olabljivanju moe da dobije dalji razvoj. Ali, taj proces nee biti postepen i, uzimajui u obzir nedostatak konsenzusa unutar vlasti, bie periodino praen kratkoronim pokuajima zamrzavanja politikih sloboda. Bez obzira na protivrenosti izmeu razliitih tabora u okviru vlasti, ne treba oekivati raskol unutar nje. Ali, u perspektivi takav raskol moe postati mogu ako se desi sutinsko pogoranje ekonomske konjukture. U socijalno ekonomskoj sferi, rezerve stabilnosti e verovatno biti minimalne do jeseni. Najverovatnije, opozicija nee moi da iskoristi krizu za rast sopstvene popularnosti. Meutim, ako se produi pogoranje ekonomske situacije, vlastima e biti sve tee da se suprotstave padu poverenja u njih same od strane naroda. U tom sluaju, napori vlasti koncentrisae se na zaustavljanje konsolidacije opozicionih snaga. Verovatnost drugog scenarija razvoja politikog pluralizma i znaajnog irenja politikih sloboda tokom 2009. godine za sada nije vie od 20 25%.
55
56
Sloboda izraavanja u Rusiji Ruski masovni mediji: Sloboda, cenzura ili samokontrola?
Dr Olga Sadovskaja Aleksandrovna1
Danas, kako u Rusiji tako i u inostranstvu, postoje dva oprena vienja situacije povodom zatite prava na slobodno izraavanje u Rusiji i, kao i uvek, jedno je optimistino i zvanino, a drugo pesimistino i opoziciono. Prema stanovitu ruske Vlade, ona briljivo i delotvorno titi slobodu graana da prime bilo koju informaciju i titi medije u njihovom naporu da bilo koje informacije prenesu graanima. Prema izjavi Ruske delegacije na Trinaestom sastanku o primeni ljudske dimenzije OEBS-a, Ruski mediji su slobodni, nezavisni i objektivni i, prema tome, nepristrasni u pokrivanju dogaaja kako u zemlji tako i u inostranstvu. Kao podrku takvoj tvrdnji delegacija je pruila statistike podatke, prema kojima postoji 92,850 registrovanih medija u Rusiji. Postojeih 150 televizijskih kanala opsluuje vie od tri hiljade privatnih i svega etiri stotine dravnih TV kompanija, to, prema stanovitu Ruske Vlade, govori o visokom stepenu nezavisnosti u informisanju graana. Osim toga, broj aktivnih Internet korisnika je u stalnom porastu i vodi smanjivanju interesovanja za tampane medije, od kojih znaajan segment delom finansira ruska Vlada. Sve u svemu, statistike Vlade treba da ubede stranog posmatraa da nita i niko ne ugroava slobodu izraavanja u Rusiji. Sa druge strane, zastupnici opozicionog stanovita tvrde da sloboda izraavanja u Rusiji praktino vie ne postoji i da Vlada ima potpunu kontrolu nad svim radio stanicama, TV kanalima i medijskim izdanjima. tavie, nedavno je Vlada poela da napada poslednja uporita slobode izraavanja kao to su blogovi, analitiki materijali i lini stavovi italaca na Internetu. Prema veini predstavnika opozicionih stranaka i nevladinih organizacija koji rade na ovom polju, sloboda izraavanja je u Rusiji skoro nestala tokom poslednjih nekoliko godina i situacija se naglo pogorala od 2000-te godine. Za one koji se bave ovim pitanjima sluajevi zabrane ili pokuaji zabrane izdavanja novina, koje su izraavale opozicione stavove su dobro poznati. Na primer, 2002. godine pokuana je zabrana izdavanja jednog od najveih opozicionih glasila Novaya Gazeta, kada je Mezprombank tuio list traei znaajnu sumu novca od tog lista. Ipak, ovaj pokuaj je propao i list je preiveo. U februaru 2003.g. Noviye Izvestiya list koji je izraavao otru kritiku vlasti je zabranjen. esto se, kao primer krenja prava na slobodu izraavanja u Rusiji mogu navesti sluajevi podizanja optunica protiv novinara zbog kritikih publikacija protiv vlasti. Jedan od njih je uveni, kako u Rusiji tako i u inostranstvu, sluaj Stanislava Dmitrijevskog, istoriara, javne linosti i glavnog urednika sada zabranjenog lista Pravo-zashita, koji je uslovno osuen na tri godine zatvora zbog objavljivanja obraanja ruskom narodu Ikerija Zakajeva, potpredsednika Vlade Republike eenije, i obraanja Evropskom Parlamentu Aslana Mashadova, Predsednika Republike eenije. Smatrano je da ovo objavljivanje izaziva meuetniku mrnju. Suenje Dmitrijevskom je sprovedeno uz krenje principa jednakosti stranaka u procesu, veina dokumenata je bila falsifikovana a skoro niko od svedoka odbrane nije pozvan, uprkos zahtevima i albama od strane advokata odbrane. Nesumnjivo, ovi upeatljivi primeri krenja slobode izraavanja novinara i slobode graana da dobiju informacije su ubedljiviji od suvih statistika vlasti o Internet korisnicima. Ipak, konkretni primeri koji su izabrani za odreenu svrhu nee odraziti celu sliku, i statistike takoe mogu biti upotrebljene i za i protiv. U principu, sloboda izraavanja nije vie termin nejasnog znaenja za obine ljude u Rusiji. Veina graana Rusije veoma dobro zna da je cenzura zabranjena, sloboda medija garantovana, i da je pravo svake osobe da trai, prima, izraava, stvara i prenosi informacije slobodno na svaki zakonom dozvoljen
1) Dr. Olga Sadovskaja Aleksandrovna je zamenik direktora meuregionalne organizacije Komitet protiv torture, sa seditem u Ninjem Novgorodu i strunjak za pitanja meunarodne zatite ljudskih prava.
nain zatieno. Ipak, oni koji bi hteli da trae i pronose informacije koje smatraju vanim, e se suoiti sa drugim izazovom, kombinacijom svima jasnih rei zabrana propisanom zakonom! Zvanino, zaista, cenzura je u Rusiji zabranjena ne postoji vlast, ija je dozvola potrebna za objavljivanje informacija na TV kanalu ili za objavljivanje lanka u tampanom izdanju. Meutim, vano je obratiti panju na to da prema dva Federalna Zakona (O masovnim medijimai O borbi protiv ekstremistikih aktivnosti), lanci, intervjui, TV programi i ostali novinarski radovi mogu lako biti smatrani ekstremistike (izazivanje socijalne, etnike, rasne, verske mrnje, podsticanje nasilne promene vlasti itd.) ili, u nekim sluajevima, pornografskim iako zapravo nisu takve. Ruska jurisprudencija je ve imala mnogo primera kada su zbog kritike vlasti oni koji su joj bili suprotstavljeni smatrani ekstremistima i bili osuivani na razliite zatvorske kazne, efektivno ili uslovno, uz zabranu njihovih novinskih izdanja. Jedan od njih je gorepomenuti sluaj Dmitrijevskog. tavie, nejasni termini ovih zakona dozvoljavaju krivinu osudu branilaca i kolega gorepomenutih pojedinaca. Nejasna i fluidna interpretacija termina ekstremistika aktivnost2 dozvoljava da se takvom smatra svaki po vlasti nepovoljan akt ili izjava. Drugi problematian pravni akt je pravilo koje obavezuje javne organizacije da se ograde od ekstremistikih izjava koje daju njihovi predstavnici. Drugim reima, ako jedan od lidera organizacije, ukljuujui tu i medije uini javnu izjavu kojom podstie na izvrenje ekstremistike aktivnosti, bez preciziranja da je to njegovo ili njeno lino miljenje, to udruenje ili organizacija je obavezno da se od takve izjave ogradi, javno u roku od pet dana od dana kada je izjava uinjena. Ista obaveza je nametnuta i u sluajevima kada je pomenuti lider organizacije osuen presudom suda za zloin ekstremistikog karaktera. Prema tome ako odnosna graanska, verska ili druga organizacija ne uini takvo javno odricanje, to e biti smatrano kao dokaz da je njena aktivnost ekstremistika. Stoga, Vlada poseduje jedinstveni instrument kombinaciju dva federalna zakona zajedno sa navedenim lanom Krivinog Zakona, koje moe koristiti selektivno protiv odreenih pojedinaca i medija. Vlada takoe poseduje preventivni mehanizam u obliku upozorenja. Na primer, u 2007.g. Federalna sluba nadzora nad masovnim komunikacijama i vezama je izdala 74 upozorenja ruskim medijima za krenje lana 4. (irenje ekstremistikog materijala) Zakona O masovnim medijima. Interesantno je da se prema Vladinom stavu ovaj broj upozorenja ne moe smatrati progonom nepoeljnih novinara, obzirom na veliki broj masovnih medija u zemlji. Ipak, treba proceniti, ne koliinu, nego samu validnost izdatih upozorenja, koja je osporena od strane ruskih aktivista za zatitu ljudskih prava, meunarodnih eksperata i ruskih advokata. Premda je veina izdatih upozorenja bila bez osnova, nisu bili odbijeni. U sluaju ponovljenog upozorenja, vlasti mogu razmatrati zabranu organizacije, a dostupnost preventivnih upozorenja moe efikasno podrati ustanovljavanje krivinog postupka prema publikaciji koju vlasti smatraju ekstremistikom. Takoe je nemogue ne pomenuti injenicu da je od 1993. vie od 200 novinara ubijeno u Rusiji. Uz retke izuzetke, profesionalna aktivnost preminulih, koji su kritikovali unutranju ili spoljnu politiku Vlade ili njenu praksu sprovoenja zakona, je bila pravi razlog njihove smrti. Veina ubistava jo nije istraena. Ovo ne pokazuje samo nedostatak profesionalizma vlasti koje sprovode zakone, ve takoe pokazuje
2) Ekstremistika aktivnosti (ekstremizam): Nasilna promena osnova ustavnog ureenja i krenje integriteta Ruske federacije; Javno zagovaranje terorizma i drugih teroristikih aktivnosti; podsticanje socijalne, rasne, etnike ili verske mrnje; propagiranje iskljuivosti, superiornosti ili inferiornosti oveka na osnovu socijalnog, rasnog, etnikog, verskog ili jezikog porekla ili stava prema religiji; krenje prava, sloboda i zakonitog interesa oveka i graanina zavisno od njegovog ili njenog socijalnog, rasnog, etnikog, verskog ili jezikog porekla ili stava prema religiji; spreavanje korienja prava graana da biraju i budu birani na izborima, uea na referendumu ili povreda tajnosti glasanja uz korienje ili pretnju nasiljem; Spreavanje zakonitih radnji dravnih organa, organa lokalne samouprave, izbornih komisija, javnih i verskih udruenja ili drugih organizacija uz korienje ili pretnju nasiljem; injenje prekraja koji su navedeni pod e u lanu 63. Krivinog Zakonika Ruske federacije; propagiranje ili javno isticanje nacistikih znamenja ili simbola ili znamenja i simbola koji podseaju na nacistika znamenja i simbole do mere koja izaziva zabunu; javno podsticanje na injenje gorepomenutih radnji ili javno irenje oigledno ekstremistikog materijala, kao i njegovo pravljenje i uvanje radi masovnog propagiranja; javno ili oigledno lano optuivanje osoba koje su na zvaninoj dunosti u Ruskoj Federaciji ili na zvaninoj slubi u delu Ruske Federacije, za njihovo postupanje tokom izvravanja njihovih dunosti da su izvravali kanjiva dela navedena u ovom lanu; organizacija i pripremanje gorepomenutih akata; i takoe podsticanje na njihovo preduzimanje; finansiranje ili druga pomo u organizaciji i pripremanju gorepomenutih akata ukljuujui pruanje obuke, poligrafske i materijalne i tehnike baze, telefonskih i drugih oblika komunikacija ili pruanje IT usluga; http://www.consultant.ru/ online/base/?req=doc;base=LAW;n=76617
da Vlada nije zainteresovana da titi novinare od napada. Svakako, niko ne moe tvrditi da je likvidacija opozicionih novinara izvrena od strane vlasti, ali isto tako niko ne moe porei da je drava imala obavezu da ih titi. Prema izvetajima Reportera Bez Granica3 meunarodnoj organizaciji koja izmeu ostalog nadzire zatitu prava na slobodno izraavanje fiziko nasilje i ekonomske kazne, koje se odnose na novinare i masovne medije, su najrealnije pretnje slobodi izraavanja u Rusiji. Nekoliko nezavisnih medijskih izdanja je zabranjeno kao rezultat neopravdanih poreskih prijava. Poevi od 2007.g. Rossiyskaya Gazeta (zvanine novine Vlade Ruske Federacije) redovno objavljuje listu zvanino zabranjenih materijala u Rusiji koji su proglaeni ekstremistikim od strane suda. Lista ukljuuje tampana izdanja, muzike albume i filmove, i napravljena je na osnovu sudskih odluka. Prva lista je objavljena 14. jula 2007.g. i u poetku je sadrala 14 stavki. Do 18. juna 2008. ve je sadrala 151 stavku. Ovo je uinjeno u skladu sa Federalnim Zakonom O borbi protiv ekstremistikih aktivnosti koji navodi da se federalna lista ekstremistikih materijala ima objavljivati redovno u mas-medijima. Ovo stvara situaciju da masovni mediji moraju uvesti interna pravila samoregulacije, tj. cenzuru, kako bi nastavili svoje aktivnosti. Kao rezultat, dobijamo medije koji umesto da ire informacije, propagiraju jednu odreenu taku gledita Vlade. O prijemu informacija se moe govoriti kada ovek ima mogunost da se upozna sa razliitim miljenjima u vezi sa odreenim dogaajem i moe da formira svoje sopstveno miljenje. Sa druge strane, propaganda je poruka, ak iako je izjavljena samo nekoliko puta i to od strane razliitih lica ali koja sadri samo jedan stav o dogaaju. Takoe, propaganda nije ograniena samo na dravne medije, kojima je ovo uobiajeni posao, ve je mogu initi i naelno gledano nezavisni TV kanali i medijska izdanja. Danas se u Rusiji moe primetiti fenomen pro-vladinog samocenzurisanja. Informacija, pre objavljivanja na nevladinim kanalima prolazi ne spoljnu nego unutranju cenzuru, ija je svrha da budu emitovane samo one informacije koje odgovaraju vlasti. Drugim reima, svrha je ispuniti oekivanja i ne biti primeen. Ovaj fenomen moe da objasni oigledno nazadovanje novinarstva u Rusiji to stvara jo vie uslova koji podstiu instituciju samocenzure odreenog izdanja ili kanala. Meutim, nemogue je adekvatno proceniti da li su gore navedeni faktori jedini razlozi samocenzure ili je ona nastala takoe i iz elje za stvaranjem veeg profita emitovanjem popularnijih zabavnih programa. U isto vreme, Internet ostaje relativno nesputana zona gde postoji stvarna prilika za irenje i primanje bilo kakvih informacija. Postoje izolovani sluajevi pritiska na blogere koji izraavaju otru kritiku prema postojeem reimu, ali nedovoljno da bi se tvrdilo da je sloboda izraavanja ugroena i na Internetu. Za razliku od drugih post-Sovjetskih zemalja, u Rusiji nema prepreka za stvaranje i pristup sajtovima sa gleditima drugaijim od zvaninih. Internet korisnici mogu dobiti informacije o sluajevima Ane Politkovske, Dmitry Kholodova, Paul Khlebnikova i o drugim ubijenim novinarima ili da pristupe lancima stranih izdanja i vestima stranih TV kanala. Meutim, Internet korisnik u ovom sluaju informacije mora traiti samostalno to ponekad predstavlja gubitak vremena. Ovo svakako predstavlja nii nivo pristupa informacijama od dobijanja informacija preko televizije. U mnogim sluajevima korisnici nemaju mogunost da razumeju informaciju jer nije dostupna na ruskom jeziku i ne moe se nai u drugim izvorima. Pored toga, vano je primetiti da i pored tvrdnji dravnih statistika koje tvrde da postoji 30 miliona kompjutera povezanih na Internet u Rusiji, samo mali deo populacije ima pristup alternativnim informacijama preko ovog izvora. Neophodno je primetiti da je jedan od glavnih preduslova slobode izraavanja da svaka osoba ima slobodan pristup informacijama ako ih eli. To znai da neko ne treba da ulae trud da bi saznao informacije sa razliitim stavovima o istom dogaaju one treba da budu pruene od strane medija, kako privatnih tako i dravnih. Internet ne treba da bude jedini izvor razliitih informacija i obaveza je drave da to garantuje. Stoga, postoje dva glavna problema sa slobodom izraavanja u Rusiji danas. Prvo, i pored prava na slobodno izraavanje miljenja, nema naina za saoptavanje razliitih informacija drutvu. Drugo, ak iako neko uspe da iskae nezavisno miljenje i da se obrati iroj publici, nema garancije da ova radnja nee biti smatrana ekstremistikom ili da nee biti ograniena na neki drugi nain. Sa druge strane, tano
3) http://www.rsf.org/
je takoe da vie nema gvozdene zavese u Rusiji, i da svako moe nai bilo kakve informacije o bilo kom politikom, poslovnom, kulturnom ili drugom pitanju u sluaju potrebe. Meutim, injenica da traenje informacija zahteva napore za nalaenje istih, pokazuje ogranien pristup informacijama obinom korisniku. Treba primetiti da sloboda izraavanja nije i nikad nee biti apsolutna, zbog toga to e uvek imati svoje neprijatelje i nedostatke u vidu mogunosti zloupotreba. Sloboda izraavanja izgleda podsea na horizont savrenu liniju koja se vidi ali se ne moe dosegnuti. To je ideal koji se ne moe ostvariti ali koji treba pratiti zato to njegov izostanak moe znaiti degradaciju drutva i kontrolu drave nad drutvom. U dananje vreme Rusija je stala i polako, ali sigurno, se kree unazad i precrtava slobode izraavanja sa liste zajamenih prava i sloboda. Meutim, to nije samo krivica Vlade ve i u mnogo emu samog drutva koje je, zauzeto reavanjem sopstvenih ekonomskih problema prestalo da obraa panju na to ta vidi i uje, to za rezultat ima nemogunost uticaja na sadraj informacija. Oigledno, nedostatak tenje ka zatiti slobode izraavanja i zatiti slobode pristupa informacijama od strane drutva govori o njegovoj nezrelosti i preokupiranosti praktinijim problemima, esto finansijskog karaktera. Takoe, nedostatak tenje drave ka zatiti slobode izraavanja pokazuje da ona ima neto da sakrije od svojih graana. Sada je mogue sa uverenou rei da zvanine vlasti nee zatititi slobodu izraavanja u Rusiji svojom inicijativom, ali se takoe moe konstatovati i to da realne mogunosti za zatitu postoje i da u odsustvu volje drave, drutvo samo mora reiti ovaj problem, radi svoje sopstvene koristi.
60
Energetsko ekonomski odnosi Rusije, suseda i Evropske unije energetska zavisnost i/ili meuzavisnost
Dr Zorana Z. Mihajlovi Milanovi1
Globalna ekonomska kriza je rezultirala i ozbiljnim strukturnim problemima, to nosi sa sobom usporavanje globalnog ekonomskog output-a (u 2009.godini, projektuje se njegov rast od samo 0,93% (WB), ili 0% (IMF), do 3,01% u 2010.godini). injenica da je Kongres SAD odobrio jednogodinje troenje, u iznosu koji je nezapamen jo od II svetskog rata, govori o ,,danku globalne krize (1 trillion US$), sa jo uvek neizvesnim ishodom i dinamikom. U zemljama u razvoju i nerazvijenim, projektuje se rast od oko 4,45% (2009) i 6,06% (2010). Sa druge strane, razvijene zemlje e se susresti sa sporijim rastom od 0,15% (2009) i 2,04% (2010). I Svetska banka je u 2009. godini projektovala realnu cenu za barel nafte od 56,67$.
Koliko je veliki pad u oblasti energetike pokazuje i pad u ostvarenom GDP sektora energetike u II kvartalu 2008. od 1,7%, to je pad u odnosu na I kvartal kada je beleio rast od 5,3% .
Svetska finansijska kriza, koja je zapoela kao resursna a potom kreditna i finasijska, itekako utie na odnose velikih energetskih sila, poput Rusije i njenih potroaa, u prvom redu Evropske Unije. Dodatno su znaajni odnosi Rusije i njenih susednih drava, bilo da su u pitanju odnosi sa zemljama Centralne Azije (Kazahstan, Kirgistan, Tadikistan, Turkmenistan i Uzbekistan), ili zemljama Kavkaza (Jermenija, Azerbedan i Gruzija) i/ili odnosi sa zemljama Istone Evrope (Belorusija, Moldavija, Ukrajina). Odnosi Rusije i Evropske unije igraju veoma vanu ulogu u energetskoj politici i izvoznim tritima. Najvee ruske energetske kompanije dobile su kredite za investicije, a na bazi dugoronih ugovora sa zemljama EU. Ove zemlje (sa Nemakom unutar njih) napravile su bilateralne ugovore sa Gazpromom na rok od 35 godina. Takva vrsta ,,ugovora u etiri oka, prema miljenju mnogih svetskih analitiara, kao i Evropske komisije, moe ugroziti slobodno trite i princip fleksibilnosti na njemu. Zbog toga je danas energetska sigurnost energetski siromane, Evropske Unije ugroena. Jo 1991.godine, EU je preuzela inicijativu za promovisanje energetske kooperacije unutar zemalja lanica i diverifikaciju energetske ponude. Principi su inkorporirani u Deklaraciji o Energetskoj povelji.2 Iako svesna znaaja koherentne energetske politike, svaka zemlja EU pojedinano gradi svoje odnose sa Rusijom. Nemaka i Italija najvei su uvoznici ruskog gasa, i pojedinano dogovaraju svoje energetske ugovore. Bilateralni dogovori oko izgradnje Junog toka, izmeu zemalja potencijalnih trazitera sa
1) Zorana Mihajlovi Milanovi je Savetnik ISAC fonda za pitanja energije i energetske bezbednosti iz Beograda. 2) Deklaracija o energetskom ugovoru 1991.g. Ugovorne odredbe se fokusiraju na etiri iroke oblasti: zatita stranih investicija, zasnovanih na produenju nacionalnog tretmana ili naj povlaenije nacije tretmana (koji god da je povoljniji) i zatitu protiv kljunih nekomercijalnih rizika; Ne diskriminacioni uslovi za trgovinu energetskim materijalima, proizvodima i opremom vezanom za energiju zasnovanoj na pravilima Svetske trgovinske organizacije, i odredbe koje osiguravaju pouzdan prekogranini tranzit i protok energije kroz cevovode, mree i druge vidove transporta; Reavanje sporova izmeu drava uesnica i, u sluaju investicija, izmeu investitora i domaih drava; Promocija energetske efikasnosti i pokuaja da se minimizira uticaj an ivotnu sredinu proizvodnje i upotrebe energije.
Gazpromom, jesu jedan od primera i umanjenja moi pregovora. Ruska zvanina energetska strategija poruuje da je energetska bezbenosti najvaniji element u ruskoj nacionalnoj sigurnosti! Iako je svojim prvim akcionim planovima sprovoenja ciljeva energetske politike (jo iz 1997.godine) EU okrenuta kako liberalizaciji, otvaranju trita, jedinstvu unutranjeg, tako i solidarnosti izmeu zemalja lanica i bezbednosti ponude nafte, gasa i elektrine energije, do danas se ovaj princip nije primenio. Ni jedna zemlja nije spremna da se odrekne bilateralnih ugovora sa ruskim Gazpromom, objanjavajui takav stav razliitou u stepenu gasne i/ili naftne zavisnosti od Rusije.
Evropska zavisnost od ruskog monopola na gas Gazproma moe biti vea pretnja regionu od vremena bive armije Sovjetskog saveza. (2006, Tracan Basescu, predsednik Rumunije u govoru u Jamestown fondaciji u Vaingtonu)
Energetska bezbednost EU mogua je samo uz: diverzifikaciju izvora i ruta energetske ponude, jaanje i irenje mree zemalja lanica, kao i porast transparentnosti ponude i solidarnosti izmeu zemalja lanica. Sa druge strane, strah Rusije u ovoj oblasti odnosi se na potencijalnu mogunost zemalja Centralne Azije da obave transport energetskih resursa kroz Rusiju, odnosno njene gasovode i naftovode, a da prethodno ne naprave dogovor sa Moskvom. Problemi koji su danas vrlo aktuelizovani u ruskom energetskom sektoru tiu se: - dovoljnosti energetskih potencijala, imajui u vidu porast tranje za energentima, kao i dugogodinje nedovoljne investicije u gasnu i naftnu infrastrukturu u Rusiji,
- potencijalne mogunosti zastoja i/ili prekida u isporukama, a kao odraz ekonomsko politikih pritisaka najveeg snabdevaa Evrope gasom, ruskog Gazproma,
- mogunosti izolacije upstream zemalja od Evrope, a od strane Rusije odravanjem gotovo monopolistike kontrole gasovoda od Kaspijskog regiona do Evrope. Evropa e teko doi do nafte i gasa iz ovog regiona, a da prethodno ne napravi dogovor sa Moskvom. - ozbiljnog problema pada efikasnosti u modernizaciji i izgradnji novih kapaciteta, a zbog visokog stepena korupcije u ruskom energetskom sektoru, ime se direktno utie na onemoguavanje definisanja zajednike energetske politike EU. Indeks percepcije korupcije u Rusiji 2008.godine iznosio je 2.1 (10.0 najmanja korupcija), ime je Rusija zauzela 147. mesto na svetskoj lestvici. Indeks sklonosti davanja mita ruskih kompanija u inostranstvu je 5.9, i od posmatranih 30 zemalja, nalazi se na 22 mestu. -
Tabela 1. Rangiranje odabranih zemalja prema indeksu percepcije koruprcije 2008. godine
Odabrana zemlja Estonija Letonija Litvanija Turska Gruzija Bugarska Jermenija Rang (iznos) 27 (6.6) 52 (5.0) 58 (4.6) 58 (4.6) 67 (39) 72 (3.6) 109 (2.9) Ukrajina Rusija Belorusija Azerbedan Kirgistan Turkmenistan Uzbekistan Odabrana zemlja Rang (iznos) 134 (2.5) 147 (2.1) 151 (2.0) 158 (1.9) 166 (1.8) 166 (1.8) 166 (1.8)
Izvor: Transparency International godinji izvetaj za 2008.g.

Ve due vreme postoji jasna volja EU da diverzifikuje snabdevaa gasa, odnosno da smanji uticaj Rusije. Jedan od glavnih aduta Evrope jeste izgradnja Nabuko gasovoda. On je prilika da se diverzifikuje snabdeva, jer bi gas dolazio iz Kaspijskog basena i Bliskog istoka. Problem sa kojim se Nabuko suoava tie se izvora snabdevanja gasom. Zemlje kao Kazahstan, Turkmenistan, Azerbejdan, Egipat i Irak su u raznim vremenima smatrani potencijalnim snabdevaima. Ipak, ni jedna od njih nije se eksplicitno pokazala zainteresovanom da snabdeva evropsko trite. Azerbejdan (uz malu pomo Iraka) bi mogao da snabdeva ovaj gasovod, kao i tri centralne azijske drave (Kazahstan, Turkmenistan i Uzbekistan), koje raspolau dovoljnim rezervama gasa. Mogua alternativa pravca snabdevanja jeste i Iran (koji je na 3. mestu po bogatstvu gasom, iza Rusije i Katara). Ipak, uloga Irana i njegovi planovi po tom pitanju nisu jasni ni danas. Dodatno, potencijalni problem izaziva i ponaanje Turske, koja je bitan tranzitni koridor, kako za Nabuko, tako i za BTC/BTE gasovode (unutar Konzorcijuma formiranog radi izgradnje Nabuko gasovoda, turska dravna kompanija je akcionar sa 16.7%). Turska blokira progres i pregovore oko ovog gasovoda, iza ega svakako stoje razlozi politike prirode vezani za lanstvo ove zemlje u EU. Gasna krize januara 2009.godine, kojom je 80% potroaa ruskog gasa bilo talac loe energetske politike i naruenih ekonomsko politikih odnosa, dodatno je potencirala potrebu za brom izgradnjom Nabuko gasovoda. EU vidi ansu u postojanju dva gasna polja u Turkmenistanu, a u vlasnitvu britanske kompanije. Potencijalne rezerve procenjene su kao jedne od pet najveih na svetu (The South Yolotan-Osman Gas polje, i Zashlar polje)3. Ne treba izgubiti iz vida injenicu da planirani Nabuko gasovod moe inicijalno da snabdeva samo oko 1% evropskog tranje, a do 2018.godine izmeu 3 i 4%.
Ja iskreno verujem da puno ujedinjenje naeg kontinenta ne moe nikad biti dostignuto dok Rusija, kao najvea evropska drava, ne postane deo evropskog procesa... Danas gradei nezavisne demokrateske drave, mi delimo iste vrednosti i principe na kojima poiva veinski evropski narod. Pismo ruskog predsednika Vladimira Putina povodom 50godinjice postojanja EU (2007)
EU uvozi 57% gasa, od kog iznosa je 41% iz Rusije (24% je domaa proizvodnja, i 18% iz Alira). Gas je 25% energetskih poreba EU, koja godinje troi oko 505 mlrd m3 ovog energenta4. Domaa proizvodnja opada, jer su naftna polja u Norvekoj i Baltikom moru dosta iscrpljena.
Tabela 2. Evropska unija - Uvoz energenata iz Rusije, mil

2003 Energija Izvor: EUMonitor, 2009 49993 % 60,8 2004 75798 % 67,3 2007 94632 % 65,8
Za etiri godine, od 2003. do 2007.godine, udeo uvoza energije EU u ukupnom uvozu iz Rusije poveao se za 5%, dok se uvoz energije poveao za 89%.
3) Otuda i poseta predsednika Tukmenistana Nemakoj, ali i Briselu i US. Proizvodnja je mogua, postepeno na 70 mlrd m3 godinje. U ovom momentu Turkemenistan prodaje sam svoj gas Rusiji oko 50 mlrd m3 godinje, i neto malo Iranu. Postoje planovi za izvoz u Kinu i Evropu, upravo za Nabuko gasovod. 4) Nafta oko 37%, i 18% ugalj i 14,3% nuklearna energija .
Meuzavisnost Rusije i Evropske Unije je jaka. Rusija je jedan od glavnih trgovinskih partnera EU. EU sa Rusijom, kao glavnim partnerom, ima 51,5% trgovine 2007.godine. Ona je takoe i jedan od najvanijih investitora u Rusiji, jer blizu 75% stranih direktnih investicija u Rusiji dolaze iz EU lanica. U trgovini dobrima EU za 1,61x vie uvozi iz Rusije, nego to u nju izvozi. Strane direktne investicije EU ka Rusiji su 17x vie nego Rusije ka EU. U trgovini uslugama, izvoz usluga EU u Rusiju je za 1,56x vei nego EU uvoz usluga u Rusiju. Iako je svima jasno, pa i samoj Evropi, da Rusija koristi energiju i svoje izvore kao politiko oruje, tranja za gasom u Evropi raste, zbog ega se opravdano sumnja da postojei ruski izvori nee biti dovoljni. Zbog toga se razmilja o iranskim izvorima, ali to na drugoj strani raa odreene rezerve u odnosima sa SAD, koje teko mogu da pomire nain i ophoenje Rusije u ovim odnosima, i/ili da potpomognu reavanju problema skuenosti energetske politike Evrope. Na prvi pogled, interes ruske kompanije u prodaji gasa, kao i svih ostalih u svetu, jeste maksimiziranje profita. Na drugi pogled, Rusija ovim putem demonstrira svoju energetsku mo nad grupacijom zemalja koje nemaju dovoljne koliine energije. Razlog za zabrinutost SAD lei u strahu da dolazi do smanjenja njenog uticaja na Evropu, a vodi poveanju uticaja Rusije na Evropu. Strategija Rusije je dosta jasna. Ona e, svakako zatvorenom energetskom ponudom i visokim cenama gasa obezbediti sebi odreene politike ustupke. Pored toga, koristi i koristie postojei nedostatak energetske ponude, ili druge ekonomske slabosti u zemljama potroaima energije, da kupi ili preuzme sredstva u energetskom sektorima tih zemalja, sa ciljem da koristi ta sredstsva kao politiki uticaj. Rusko energetsko blagostanje i snaga potpomognuti su ruskom spoljnom politikom u delu odnosa sa SAD, kao i evropskim interesima. U odnosima sa svojim susedima, kao i EU i SAD, Rusija je prilino dogmatistiki nastrojena, upravo onako kako raste njen uticaj. Razlozi za ovakvo ponaanje mogu se izvui iz reakcija na pojedine dogaajie u oblasti energetike.
Rusko - Ukrajinski odnosi i/ili nesporazumi

Kasne 2005.godine, Rusija je upozorila vladu u Kijevu da e za njih cena ruskog gasa bitno porasti. Ukrajina je protestvovala optuivi Rusiju da pokuava da destabilizuje pro-zapadnu vladu Victora Juenka. Ruska konfrontacija sa Ukrajinom, preko cene gasa u januaru 2006.godine, dovela je do smanjenja i ukidanja isporuke Kijevu, sa ciljem da ne nakodi Evropi, izrodila se u svetsku gasnu krizu. Nekoliko sati, koliko je gasovod bio zatvoren, nekoliko zemalja u Evropi (ukljuujui Austriju, Poljsku, Slovaku i Nemaku) prijavile su opadanje pritiska u gasovodima od 15-40%. Situacija se ponovila i tri godine kasnije (2008/2009). Ono zbog ega je ova prva gasna kriza znaajna jeste injenica da se po prvi put odrazila na sigurnost snabdevanja Zapadne Evrope. Iako je Gazprom danima poveavao isporuke, kako potroai u Evropi ne bi osetili prekide, to nije bilo dovoljno. Ukrajina je nastavila da koristi upravo taj gas, pa reakcija Gazproma nije dala pozitivne efekte. Upravo tada, u gasnoj krizi, poelo se razmiljati o pouzdanosti Rusije kao snabdevaa energentima5. Rusko-Ukrajinska gasna kriza okarakterisana je kao buenje Evrope i prvi veliki udar na energetsku stabilnost. Pitanja, poput onih koji se donose na pouzdanost Rusije kao snabdevaa, kao i onih koji se tiu mogunosti da Moskva koristiti svoju energetsku mo kao budue politiko oruje6, postala su primarna.
5) Analiza javnog mnjenja je pokazal da 58% Amerikanca i 59% Evropljana izraava sumnju oko uloge Rusije kao energetskog snabdevaa The German Marchall Funds Transatlantic trends 2007) 6) The Russian-Ukrainian Gas Crisis of January 2006, John Than Stern Oxford Institute for Energy Studies, January 2006
Odnosi Rusije i Ukrajine aktuelni su jo od 1991.godine, jer 4/5 Gazpromovog izvoza, koji je primarni izvor prihoda ove kompanije, upravo idu preko Ukrajine. Ukrajinska industrija, toplovodna mrea, funkcionisanje sektora domainstava projektovani su da koristi jeftin ruski gas. Danas, dvadeset godina kasnije, Ukrajina je zavisna od ruskog i turkmenistanskog gasa, po cenama koje ova zemlja teko podnosi. Primera radi, cena ruskog gasa u Ukrajini za sektor industrije, u odnosu na cenu gasa u Rusiji za ovaj sektor, je 63% bila via 2008, sa projekcijom da u 2009. godini bude via za 72%!
Dodatno, potronja gasa u Ukrajini smanjena je (2008/2003) za blizu 9%, a cena gasa poveana za 259% (2008/2003). Kada se tome dodaju projekcije da e kroz ukrajinski tranzitni pravac do 2012.godine biti transportovano manje gasa za oko 10%, onda je jasno da e se ova zemlja suoiti sa tekom ekonomskom, kao i energetskom krizom.
Tabela 3 - Rusko Ukrajinska trovina gasom (+/- %)

UVOZ Ukrajina potronja Ukrajina uvoz Ukrajina proizvodnja Ukupna vrednost uvoza 2008/2003 + 12,6 % -17,4 % + 6,7 % + 197,2 % TRANZIT Obim transporta ka Evropi Obim transporta ka ZND Cena tranzita Vrednost usluga tranzita 2008/2003 +0,5% -82,1% +55,9% +48,6%
Ukrajina proizvodi oko 25% gasa za pokrivanje sopstvenih potreba, zbog ega uvozi najvei deo iz Turkmenistana i Rusije. Nabavljeni gas iz Turkmenistana putuje preko 3000km do Ukrajine Centralno Azijskim gasovodom, koji kontrolie Gazprom, odnosno ruska vlada. Govorei o pravim uzrocima krize, jedni su miljenja da je to bio nain da se uputi poruka biraima u Ukrajiini za koga treba da glasaju i kome da budu blii. Drugi, pak, da je Gazprom zaista bio voen ekonomskim interesima u maksimizaciji cena gasa i minimizaciji transportnih taksi koje plaa za gas, kako bi doao do evropskih potroaa. Kao i da iza svega stoje lini interesi dela menadmenta Gazproma, bazirajui se na kompleksnosti dogovora izmeu Gazproma i ukrajinske dravne kompanije za naftu i gas NAK Naftohaz Ukraine , da se nabavka i plaanje gasa obavi preko misteriozne posrednike kompanije Ros UkrEnergo. Potpuno je sigurno da su svi razlozi u igri, i da je svaki taan. Treba podsetiti da je ova posrednika firma 50% u vlsnitvu Gazproma, i da je njeno poslovanje bilo pod velikom aferom i istragom nakon Rui aste revolucije u Ukrajini, a zbog nerazjanjenih vlasnikih i svih drugih poslova. elnici Gazproma su istragu nazivali lov u mutnom7. Ipak, upravo ta kompanija ima ekskluzivitet u snabdevanju Ukrajine turkeni stanskim gasom od januara 2006.godine. Dobivi sva prava na budui celokupni uvoz gasa, ona je ulazei u joint venture sa dravnom kompanijom Naftogaz postala snabdeva mree od preko 50 miliona ljudi i vitalne rute uvoza gasa ka EU. Ponavljanjem konflikta na ulazu u 2009.godinu, koji je na mnogo drastiniji nain osetila itava Evropa, jo je vie dalo podstreka ideji izgradnje zaobilaznih gasovoda Severni i Juni tok.
7) Od samog osnivanja 2004.godineRosUkrEnergo, ovu kompaniju prate velike kontroverze, posebno u delu koji se odnosi na vlasnivo, odnosno misteriju ko ini 50% koje za te tajne vlasnike dre-predstavljaju Raiffeisen Investment i njena erka Austria Raiffeisen Zentrabank. vlasnitva ove kompanije.
Gasovod Severni tok

Bilateralnim sporazumom Nemake i Rusije postavljene su osnove izgradnje gasovoda kroz Baltiko more (od Rusije do Nemake). Poljska i Litvanija su se suprotstavile najglaavajui da Nemaka nema nameru da koordinira svoju strategiju gasovoda unutar Evrope, kao i da takav sporazum moe uticati na energetsku i bezbedonosnu politiku Baltikih zemalja i Poljske. Upravo je ovaj dogovor Rusije i Nemake probudio mnoge sumnje kako u Evropi, tako i u SAD. Posebno su glasni bili oni koji su objanjavali da gasovod moe omoguiti Gazpromu da zaustavi dotok gasa Poljskoj, kroz koju ide Yamal gasovod do Nemake8. Nadalje, izgradnja ovog gasovoda jeste mogunost i nain da Ruska drava, preko kompanije Gazprom, podeli Evropu, odvajajui, na jednoj strani, zemlje koje nisu gasno zavisne (poput Francuske i Velike Britanije), od onih koje to jesu (Nemake koja je etvrti najvei potroa gasa u svetu) i onih koje su nekada pripadale bivem sovjetskom bloku. Optimistiki Severni tok jeste samo dopuna postojeem gasovodnom sistemu, jer tranja za gasom ima uzlazni trend. Novom Energetskom politikom EU, do 2020.godine, projektuje se rast primarne energetske tranje za gasom od 27,3-36,6% (u zavisnosti od kretanja cena nafte), dok e u isto vreme, proizvodnja gasa unutar EU pasti od 43-46,8%. Uvoz gasa ostvarie rast od 13,3%, zbog ega e gasna uvozna zavisnost EU-27 u 2020. godini, u odnosu na 2005.god. porasti na 73,1%. Ovo je ozbijan i ekonomski i politiki rizik, jer su predvienost i efikasnost trita elektrine energije i gasa neophodni za dugorone investicije kako za korisnike, tako i za konkurenciju. Nestabilnost cena bilo nafte / gasa i efekti nestabilnosti direktno se odraavaju na ekonomiju EU. Onog momenta kada cena barela nafte dostigne 100US$/bbl, energetski raun EU za uvezenu naftu njenih 27 lanica je oko 170 mlrd , a godinji rast za svakog graanina je 350.
Kontrolisani od strane Rusije Nisu kontrolisani od Rusije Distributivni drugi Infrastr oblik ponude PLANIRANI U IZGRADNJI
Rusko Beloruski odnosi

Pored Ukrajine, Belorusija obezbeuje tranzit ruskog gasa kroz tri rute. Najstarija od njih, izgraena u sovjetsko vreme, jeste ruta gasovoda Northern Light Pipeline, kojim se gas pomera ka Ukrajini i ukrta sa drugim ruskim i centralno azijskim rutama snabdevanja. Najbitniji Yamal Pipeline transportuje gas iz Zapadnog Sibira ka Poljskoj. Ovo je perspektivan gasovod, imajui u vidu izvore njegovog snabdevanja, pa ga Gazprom smatra stratekim projektom i planira njegovo proirenje.
8) The Yamal Pipeline dugaak 4196km, spaja naftna polja u Zapadnom Isbiru sa Nemakom. Zapoet 1992.godine meudravnim sporazumima Rusije-Belorusije-Poljske. Prvi gas do Nemake krenuo 1997.godine. Kapacitet gasovoda je 33 mlrd m3.
Znaaj Belorusije ogleda se u efikasnoj opciji zaobilaenja Ukrajine. Gasovodi u Belorusiji su vlasnitvo dravne kompanije Beltransgas. Iako se kroz Belorusiju prolazi znaajan gasovod, tranzitne takse koje Belorusija ostvaruje su niske u odnosu na meunarodne standarde9. Zavisnost od Rusije je oigledna i visoka, to je pokazala i gasna kriza u 2007.godini, koja je rezultirala preuzimanjem kontrolnog paketa akcija u Beloruskom gasovodnom monopolu (BelTranzGaz) u zamenu za dogovorenu cenu gasa (100US$/1000m3). Iako je prekogranino investiranje uvek poeljno, u sluaju Rusije ka ZND zemljama i EU moe biti i strateka manipulacija.
Rusko Bugarski odnosi

Imajui u vidu strateki znaaj izgradnje Junog toka, kojim e se omoguiti poveanje prihoda od izvoza gasa za rusku kompaniju, ali i dominacija u snabdevanju Evrope i zemalja Balkana, postavi vorite budueg gasovoda, Bugarska je dodatno postala znaajna za Rusiju. Ova zemlja je znaajna i za snabdevanje ruskog gasa ka Turskoj, Grkoj i Makedoniji. Kroz nju se danas prelazi oko 13,5mlrd m3, sa planom proirenja izgradnjom Gasovod Juni potok. Iako raniji pregovori Gazproma i Bugarske nisu bili laki, postignut sporazum o izgradnji Junog toka, u delu koji e proi kroz Bugarsku, moe se smatrati veoma uspenim sa stanovita Bugarske. Pored povoljnog odnosa u buduoj zajednikoj kompaniji, zaduenoj za gasovod, dogovorena je izgradnja nuklearne elektrane, kao i naftovoda AMBo BurgusaAleksondropulos.
Rusko Gruzijski odnosi

Gruzija je specifino vana zemlja za tranzit ruskog gasa ka Jermeniji. Poseban znaaj ona e imati na relaciji istok zapad, kod The South Caucasus Pipeline (SCP, kapaciteta 7 mlrd m3), koji e se snabdevati Turska sa gasnog polja (Azeri Shah Deniz field). Koliko su odnosi izmeu Rusije i Gruzije narueni govori i incident iz 2006.godine, kada je Rusija optuena da je izvrila diverziju nad gasovodom u Gurziji, kako bi ova zemlja prodala svoju gasnu mreu (january 2006, predsednik Gruzije Mihail Saakavili). Gruzija zadovoljava najvei deo energetskih gasnih potreba azerbejdanskim gasom, i gasom iz Irana, naroito od momenta (2005.god.) , kada je Rusija podigla cenu gasa po 1000m3 (110US$). Ipak, narueni energetski i ekonomski odnosi samo su rezultat duboko naruenih politikih odnosa. Rezultat ovakvih relacija jeste naruavanje energetske stabilnosti regiona, i pouzdanosti Rusije kao snabdevaa energentima.
Tabela 4 - Prodaja baltikim zemljama i ZND zemljama ruskog gasa (mlrd m3)
2006 Ukrajina Belorusija Baltike zemlje Azerbejdan Gruzija 2085 724 173 141 64 2007 2240 763 243 0 36 % od domae potronje gasa 66 98 78 35 100
Source: Energy Information Administration, http://www.eia.doe.gov/emeu/cabs/Russia/pdf.pdf
9) U 2004., kao i 2005.godini dogovoreno je da Gazprom snabdedva Beltragas sa 10,2mlrd m3 gasa po ceni od 46,68$/1000m3, i tranzitnom taksom od 0,75$/100km na Ukrajinskom tranzitu, i 0,46$/100km na Yamal ruti!! Sama cena gasa je ve 2004.godine bila bitno via nego 2003.godine za 55% (bila 30,10$/1000m3). Yamal je ruta za snabdevanje Eu zemalja, dugaka 575 km kroz Belorusiju, pa je ukupna tranzitna tarifa na Poljskoj granici 2,64$/1000m3
Rusija Baltike zemlje

Za razliku od ostalih bivih sovjetskih republika, zemlje poput Litvanije, Letonije i Estonije, esto danas nazvane Baltike zemlje, bre su se razvijale, ostvarivi visoke stope privrednog rasta (7% 2006.g), sa uspostavljenom trinom ekonomijom. Iako nisu niti veliki proizvoai, niti potroai, one su bitan tranzitni koridor za protok ruske nafte. Kroz samo tri bitne luke (Luka Ventspills Letonija, Luka Butinge Litvanija, Luka Primorsk) transportuje se dnevno oko pola miliona barela nafte, od 2002.godine. Cilj ovih zemalja je odavno, a posebno poslednjih godina, da se bre ukljue u energetsko trite Evrope, poev od njihove elektroenergetske mree koja je zastarela, vezana za Rusiju, ime su gotovo izopteni iz evropskog sistema, do gasne mree. Usled toga, region e se ukljuiti na Nordijsko trite elektrine energije, kao to se izmeu Finske i Estonije postavlja Balticonnector gasovod. Za raliku od ostalih bivih sovjetskih zemalja, baltike zemlje su svake godine sve manje zavisne od Rusije, ime se mo uticaja na ovom delu smanjuje. Kada se imaju u vodu specifinosti energetsko- ekonomskih odnosa u Evropi i Rusiji, kao i budue potrebe za dodatnim koliinama energije, postavlja se pitanje: da li ima prostora za bolje odnose Rusije i Evropske Unije? Jedan i jedni nain da EU diverzifikuje rute i snabdevae jeste ustanovljenje tzv.istono-zapadnog koridora, od Kaspijskog regiona do Evrope, zaobilazei i Rusiju i Iran. SAD i EU imaju u osnovi razliita miljanja o ruskoj ulozi u evropskoj energetskoj sigurnosti. Veina EU zemalja, svesna svoje energetske bezbednosti, ima cilj da doe do potrebnih koliina gasa iz svih raspoloivih izvora, makar oni bili i dalje dominantno ruski. Sa druge strane, SAD svojim pristupom fokusirane su na smanjenje energetske zavisnosti od Rusije kao snabdevaa, pre nego na obezbeenje potrebne ponude Evropi. SAD planiraju da mnogo vie eksploatiu kavskasku naftu, pravei tako put ka Evropi, i stvaraju nove ponude gasa od Azerbejdana i Centralne Azije (primarno Kazahstan i Turkmenistan), kao i transport za Tursku kroz novi gasovod ispod Kaspijskog mora (The Trans-Caspian Pipeline TCP). Jednom, kada gas doe do Turske, moe biti slat ka Evropi kroz drugi planirani gasovod Nabuko (31mlrd m3 godinje).
Zakljuna razmatranja
Planirana izgradnja gasovoda Severni i Juni tok e poveati udeo potronje ruskog gasa u zemljama njihove rute ukljuujui i Nemaku (Severni tok), kao i Bugarsku, Maarsku, Srbiju, Sloveniju i Austriju (Juni tok), ali e pruiti mogunost zaobilaenja postojeih ruta tranzitnih zemalja (Ukrajina, Belorusija i Poljska). Kako god nazvali takvu mogunost: energetska bezbednost ili energija kao specijalno oruje, Gazprom e imati mogunost da ukine, smanji ili prekida dotoke gasa ovim problematinim zemaljama. Koliko je to bitno za ovu kompaniju, govori i njena reenost da pravi gasovode uprkos kako stratekim nedoumicama, tako i veoma visokoj ceni njihove izgradnje (posebno za Severni tok). Pored potencijalne opasnosti po zemlje tranzitere, jasan je cilj koji treba da onemogui bilo koga drugog da se pojavi na evropskom gasnom tritu. Dodatno, Gazprom e izbei i plaanje tranzitnih taksi koje su najvee pojedinani i skupi trokovi. Ali e izbei i trokove vezane sa politikim rizikom, radei biznis u Ukrajini, Belorusiji i Poljskoj. Evropska Komisija je tehniki pozdravila izgradnju Severnog toka, kao to se nije bunila ni protiv izgradnje Junog. Ova dva gasovoda e transportovati dodatnih 85mlrd m3 gasa godinje ka Evropi, to je reavanje projektovanog rasta tranje. Dodatno, zemlja koja je najvei uvoznik ruskog gasa, Nemaka, bie nezavisna u odnosu na rusko-ukrajinske i/ili rusko-beloruske gasne nesporazume. Dijalog izmeu Rusije i Evrope, kako zemalja lanica EU, tako i onih koje e to tek biti, mora postojati, s tim da e do odreenih promena sigurno doi, posebno u delu veeg i intenzivnijeg angaovanja Evropske komisije u delu podrke jedinstvenom gasnom tritu Evrope. Ovo e sigurno dovesti do drastinijih mera i obaveza prema zemljama koje imaju direktnije odnose sa Rusijom, a najvee su i najjae u EU (Francuska, Nemaka, Italija). Pored toga, gotovo je nezamislivo dalje funkcionisanje bez jasno formiranog
68
zajednikog regulatornog okvira, ime bi EU bila izoptena i sauvana iz svih moguih buduih politiko energetskih okova (direktno kroz ustanovljenje The European Network of Transmission System Operators for Gas (ENTSOG), i The Agency for the Cooperation fo Energy regulators (ACER)). Formiranje regulatorne mree Jugoistone Evrope nita manje nije vano, a mogue je upravo iniciranom izgradnjom interkonektivne gasne mree (The New European Transmission System NETS). Diversifikacija treba da se odvija kako u delu poveanja konkurencije na evropskom gasnom tritu, dobijanju energije iz novih izvora, tako i promovisanju zapadnih investicija u Centralnoj Aziji.
Bibliografija
2006., Security Implication of Russian energy Policy, Keith Smith Policy Brief, Centre for European Policy Studies 1994., Energy Treaty Declaration Global Witness, Its a Gas Funny Business in Turkmen-Ukraine Gas Trade (April 2006), available e at www. globalwitness.org/reports/show.php/en.00088.html (accessed May 15, 2006). Gregory V. Krasnov, and Josef C. Brada, Implicit Subsidies in RussianUkrainian Energy Trade, Europe-Asia Studies 49, No. 5, July 1997, pp. 825844. Gregory V. Krasnov, and Josef C. Brada, Implicit Subsidies in RussianUkrainian Energy Trade, Europe-Asia Studies 49, No. 5, July 1997, pp. 825844. Simon Pirani, Ukraines gas sector. (Oxford Institute of Energy Studies, June 2007) Available at http:// www. oxfordenergy.org/pdfs/NG21.pdf
69
70
Uvodno izlaganje na II okruglom stolu ISAC fonda posveenom rusko-srpskim odnosima 21. iv 2009. godine
Dr Modest Kolerov1
Prva tema: Savremena Rusija, njeni susedi i region(i) privilegovanih interesa

O savremenoj Rusiji U kakvom novom svetu ivi Rusija? Rusija ivi u svetu u kome je nova globalna ekonomija umrla. U poslednjih 20 godina Rusija ima posla sa susedima koji se rukovode principima ne samo ekonomskog, ve i politikog nacionalizma. Ako posmatramo sa praktine take gledita, Rusija postoji kao centralizovana drava tek poslednjih osam, devet godina. esto se zaboravlja da je Rusija realno vienacionalna federativna drava, a mogunosti federalnog centra u odnosu na mnoge federativne drave i regione u velikoj meri su ograniene. Osim toga, dravna statistika ne unosi u statistiku pravilno srednji i mali biznis, a to je 40% privrede. I zbog toga, kada govorimo o stepenu liberalnosti ruske privrede, moramo da damo ozbiljna pojanjenja. Dravni kapitalizam, ak i u periodu apogeje svog razvoja, nikada nije predstavljao vie od polovine privrede. Ne treba zaboraviti da je u ruskoj politikoj misli ve vie od sto godina prisutna predstava o tome da je unutranja politika Rusije jasno odvojena od spoljne. Kada sluamo izjave da Rusija treba da se modernizuje, da joj predstoji liberalizacija, danas, u doba krize, niko ne moe da odredi po kom modelu e se to odvijati. Danas, ekonomski nacionalizam odnosno okretanje ka unutranjoj tranji, postao je trend ak u celoj Evropi. (...) U poslednje vreme, posle krize, unutranja ruska politika se naalost donekle vraa na 90-e godine. Brojni su sluajevi da centar ponovo ne moe da se izbori sa regionalnim i nacionalnim vlastima. Partijski sistem u Rusiji ve odavno odgovara onome to se ve desilo u Evropi politikih partija XIX veka vie nema. To su ili politike grupe, ili klubovi, ili organizovane izborne grupe. Takoe je vano da spoljna politika nije ono sveto pismo kojim se rukovodi drava. U Rusiji spoljnu politiku vodi predsednik, a ne Ministarstvo inostranih poslova i njegova koncepcija spoljne politike. () Nova koncepcija spoljne politike koju je prolog leta odredio predsednik zaostaje 10 godina za realnou. Tek prole godine Rusija je priznala da treba da titi svoje nacionalne interese tako to e tititi nacionalne interese svojih suseda kao privilegovane, a upravo to je ve radila u poslednjih 10 godina. To nije imperijalizam, to je minimalna odbrana sopstvene kue na sopstvenim granicama. Jo jedan tipski faktor koji postoji u Rusiji jeste da veina komercijalnih projekata koja se realizuje napolju ne zavisi od unutranje politike. Ono to se jo odvija u Rusiji, posebno sada u vreme krize, su unutranje diskusije gde se sa jedne strane pojavljuju birokratski, vladajui demokratski liberali, sa druge demokratski suverenisti, a sa tree birokratske prozapadne snage. Vano je spomenuti i da se dravna televizija odavno pretvorila u sredstvo masovnog kulta i psihoterapije. Ali postoji i opozicioni centralni kanal. Opoziciono je 90% tampanih medija, kao i 90% internet medija. Auditorijum interneta jednak je auditorijumu novina. A na televiziji nae bake verovatno gledaju meksike serije, a ne politiku. Tako da problem nije u tome da li postoji ili ne postoji autoritarni reim. Problem je u tome to se ispostavilo da Rusija, kao i svi drugi u svetu, nije spremna za globalnu krizu. Najprogresivnije grane privrede koje su prole investicionu kapitalizaciju na zapadu - prve su stradale. I zbog toga se danas deava prirodna orijentacija prema unutranjoj tranji koja nema nikakvog politikog smisla. Oekuju nas sa velikom verovatnoom konflikti na Kavkazu i Srednjoj Aziji. Bankrot baltikih zemalja je ve realnost. Ispred sebe imamo situaciju da e se Moldavija pripojiti Rumuniji itd. To je vanije nego bilo koja spoljnopolitika koncepcija. U toj situaciji osnovno to Srbija treba da oekuje od Rusije jeste da Rusija
1) Dr Modest Kolerov je glavni urednik agencije REGNUM iz Moskve.
potvrdi svoje investicione i energetske projekte. No, energetski sloena situacija Rusije sa Ukrajinom ini da energetski projekti na Balkanu nemaju alternativu. Posebno je znaajan problem Kosova. () Za razumevanje stava Rusije u vezi sa Kosovom treba da se uzmu o obzir sledee injenice. Ponaanje Rusije u vezi sa Kosovom nije bio planirani program dejstava. Njen stav prema Kosovu bio je vie moralni nego pragmatini. Ruska elita je bila intelektualno pripremljena za pojavu problema Kosova, i o tome svedoe brojne knjige iz kojih se vidi da su slini problemi bili proueni, kao to su problem Katalonije, Kurdistana, Zapadne Sahare itd. Ako ne polazimo od praznih formula o modernizaciji, konana prognoza bie pesimistina a to je polazno stanovite Rusiji. Pred nama je degradacija, ekonomska i politika. Tamo gde postoji degradacija, tamo postoji i eksplozija nacionalizma i unutranjih konflikata. Rusija i Rusi nemaju izbora osim da budu jaki. Osnovni problem je u tome koliko e drava imati novca (novca koji postoji) kako bi se odrao raniji socijalni nivo. O tome moe slobodno da se proita u neslobodnim ruskim medijima. O regionima privilegovanih interesa Rusija faktiki nema granicu sa Kazahstanom niti sa zemljama Srednje Azije. U tom smislu, Rusija je potpuno bez zatite od terorizma i od narko-trafikinga iz Avganistana. Rusija je prihvatila oko 10 miliona gastarbajtera iz okolnih stranih drava. Ona je postala osnovno tranzitno vorite u privredi i ekonomiji tih okolnih drava. I zbog toga privilegovani interesi jesu zona tranzita, migracija i bezbednosti. Sam termin okolne, susedne drave (backyard) dolazi iz amerike Monroove doktrine. Ta doktrina je iva i danas i implementacija te doktrine se uklapa u novu globalnu koncepciju od Kosova do Kine. Taj isti koncept postoji i u politikom jeziku panije, Nemake i Francuske. Sa esencijalne take gledita new neighbourhoodi eastern partnership predstavlja takoe zonu privilegovanih interesa Evropske unije (dalje u tekstu EU). Razlika je samo u tome to zemlje istonog partnerstva nee donositi politike odluke, ve iskljuivo delegirati svoj politiki suverenitet u zapadno partnerstvo. Vojna kontrola NATO nad vojskom Ukrajine i Gruzije je ve injenica. Zbog toga stupanje Srbije kao ostrva u EU i NATO nema alternativu. S druge strane, stupanje u EU Srbiji ne garantuje teritorijalnu celovitost. I to je takoe pesimistina realnost.
Druga tema: Rusija na Balkanu. Srbija i ruski interesi na Balkanu.

Trebalo bi dati i jedno dopunsko vienje o zapadnom diskursu, percepcijama i stereotipima dogaaja na Balkanu, a koje nije u konfliktu sa ovim to je izreeno . Bez ikakve sumnje, u razvoj odnosa Srbije i Rusije utkani su i naslee irila i Metodija i pravoslavlja, kao i sve to se dogaalo u poslednjih sto, stopedeset godina. Meutim, to je samo polovina istine. U odnosu na Srbiju, ruska diplomatija i spoljna politika imale su, normalno, prekide u razvoju i bile su umnogome istorijski uslovljene. Ali u poslednjih 150 godina politika Rusije prema Srbiji iza sebe je uvek imala realni optenacionalni konsenzus. Politika nije uvek bila dosledna tom konsenzusu, ponekad je bila i u konfliktu sa njim, ali je iza te politike uvek stajao konsenzus i to je injenica. Iz istorije XIX veka se zna koliko je bilo teko ruskim dobrovoljcima koji su se vraali iz ratova na Balkanu da se prilagode ivotu u miru, posle jo jednog u nizu oslobodilakih ratova. Sa take gledita javnosti (), dolazak Putina na vlast bio je rezultat oka zbog onoga to je Rusija preivela pre toga, kao i dogaaja u vezi sa Kosovom. Za veinu ruskog stanovnitva bilo je jasno da je Srbija samo poetak, i da to isto moe da se dogodi i sa Rusijom ako ne stane na noge. I to je oigledna istorijska injenica. Sa kontekstualne take gledita mi i dalje ivimo u kontekstu raspada Otomanske, Austrougarske i Ruske imperije sa poetka XX veka. Mi se nalazimo unutar te eksplozije koja nije zavrena, a konfiguracija koja e se formirati posle te eksplozije jo nije poznata. Pre nego to zavrim, napraviu malu digresiju u vezi sa onim to su srpske kolege rekle u vezi sa evropskom perspektivom. U zvaninim dokumentima Evropske unije Srbija ne samo da nema status kandidata nego
72
nema ni status potencijalnog kandidata, dok Kosovo ima. Rusiji nije potreban agent uticaja unutar EU, nije joj potreban posrednik sa EU. Rusija i EU su u direktnoj komunikaciji. To je roba koju Rusija ne moe da kupi. A to se tie perspektive situacije na Balkanu, potpuno je mogue da se pribliavamo novim konfliktima i novim nemirima. I u tim novim konfliktima Rusija ne samo to e moi, ve e i biti duna da pomogne zbog toga to to odgovara njenim nacionalnim interesima.
73
74
Uvodno izlaganje na II okruglom stolu ISAC fonda posveenom rusko-srpskim odnosima 21. iv 2009. godine
Dr Nikolaj Petrov1
Prva tema: Savremena Rusija, njeni susedi i region(i) privilegovanih interesa

Savremena Rusija (o pojednostavljenoj predstavi Rusije na Zapadu) Kondoliza Rajs je 18. septembra 2008. godine u Fondu German Marshall istakla da je Rusija zemlja koja postaje sve vie autoritarna u unutranjim poslovima, i sve agresivnija u spoljnoj politici. Trebalo bi naglasiti da postoji jedna razumljiva veza izmeu ruske spoljne i unutranje politike. (...) Odgovor emo dati pomou osvrta na proces donoenja odluka i politiku organizaciju u Rusiji. Tokom osam godina Putinovog predsednikog mandata konstantno su slabile, korak po korak, dravne institucije, osim same predsednike funkcije. Funkcije institucija preuzela su razliita tela koja nemaju nikakvu nezavisnost i legitimnost, to je veoma vano kako za unutranju tako i za spoljnu politiku Rusije. Takoe, odnos izmeu centralne vlasti i regiona bi se mogao opisati kao klatno koje se neprestano kree. Za vreme predsednika Jeljcina ovo klatno je otilo predaleko u pravcu regiona. Tako da je bio potreban Putin da ponovo uspostavi centralnu vlast. Meutim, on je izabrao najlaki nain da to uradi. Poto je uivao veliku popularnost, te je odabrao da ne pokuava da igra razliite igre sa parlamentom, razliitim politikim partijama i razliitim institucijam, ve da uvrsti svoju predsedniku mo, to je dovelo do slabljenja institucija. Ako se osvrnemo na osam godina Putinove vlasti, vidljivo je da su postojale dve veoma razliite faze: prva, veoma efikasna faza, koja je trajala do 2003. godine tokom koje je dravni centar obnovio svoju mo i smanjio autonomiju regiona koji su poeli da lie na nezavisne srednjevekovne kraljevine (); i druga, kada je krajem Putinovog prvog mandata klatno nastavilo da ide u smeru koji je vremenom postao pogrean. Rusija danas izgleda kao previe centralizovana i previe unitarna drava. Ne postoji sistem mehanizama kontrole i balansa u odnosu prema regionima, kao ni prema razliitim socijalnim grupama. Vladimir Putin je oslabio sigurnosne mehanizme. Rusija, kao politiki sistem, imala je te mehanizme oliene u parlamentu koji se mogao suprotstaviti vladi, zatim u slobodnim medijima i regionalnim vladama koje su nekad bile birane i koje su mogle da se suprotstave namerama federalnih vlasti. Nepostojanje sigurnosnih sistema, kao i mehanizama provera i balansa, dovelo je do neefikasnosti u upravljanju, to za vreme ekonomskog prosperiteta nije bilo toliko bitno. Ovo se desilo zbog toga to su finansijski prilivi zamagljivali neefikasnost i usvajanje ponekad ak i nerazumnih odluka, koje su se donosile bez obzira na reakcije iz regiona. Sada to vie nije sluaj. U doba krize vreme tee mnogo bre, to je onemoguilo sistem kvazi mehanizama provere i balansa koji je prestao da funkcionie kako treba. Kako je taj sistem funkcionisao za vreme Putina? Konane odluke su se odlagale to je due mogue, omoguavajui razliitim uesnicima u procesu da dopru do predsednika koji je donosio krajnju odluku. Neke odluke nisu donoene mesecima, to je omoguavalo postizanje balansa izmeu razliitih klanova i slojeva interesa. Ovo vie nije mogue, poto se odluke moraju donositi u kratkom vremenskom roku, to mogunost postizanja balansa izmeu razliitih interesnih grupa ini jo teom nego to je to bilo pre. Dakle, namee se zakljuak da unutar interne politike mainerije u Rusiji raste neefikasnost. Njena modernizacija i vea sofisticiranost su nuni kako bi mogla da odgovori na menjanje okruenja. To naravno podrazumeva uvoenje elemenata politikog takmienja, to se i deava, mada ne toliko brzo koliko treba. Potrebno je ponovo uspostaviti neke elemente federalizma koji su nestali. Pitanje je da li ovaj sistem ima dovoljno vremena da se modernizuje, inae e biti nemogue da se nosi sa svim izazovima sa kojima se danas suoava. (...) Problem je vie vezan za sferu upravljanja i politiku sferu, dok
1) Nikolaj Petrov je Stariji konsultant i istraiva u Moskovskom centru Karnegi, gde je i lan Naunog saveta.
u ekonomskoj sferi vlada deluje prilino aktivno. (...) Najverovatnije da dokle god ima zaliha novca, nee postojati razlozi za vladu da promisli rezultate spoljne politike primenjene tokom prole godine. Raste jaz izmeu unutranje politike i spoljnopolitikih koncepata sa jedne strane i svakodnevnog okruenja vezanog za ekonomsku krizu. To je lako dokazati u unutranjoj politici gde su stvoreni veoma restriktivni sistem politikih partija, te veoma teak izborni sistem pre krize oni nisu smatrani za neefikasne. Danas oni stvaraju veoma razumljive probleme. U Rusiji zvanino postoji samo est politikih partija, od kojih etiri imaju svoje predstavnike u parlamentu, i sve etiri su lojalne Kremlju. Za vreme krize upravo izbori vre mnogo vie funkcija od jedine koju imaju u dananjem politikom sistemu Rusije, a koja se svodi na davanje legitimnosti vlasti. Na izborima bi trebalo kreirati i radnu agendu za novu vladu, zatim se vri provera podrke politikom kursu koji je prethodna vlada utvrdila, promovie se politika utakmica, i na kraju isputa se pritisak koji je stvoren u prethodnom periodu. To je jedna veoma vana funkcija izbora u vreme krize. Po meni, promene i u unutranjoj i u spoljnoj politici su skoro neizbene, ali smatram da ne treba oekivati promene sve dok se novac iz tzv. sigurnosne rezerve, a koji je bio akumuliran tokom prethodnih pet godina ne potroi. Dakle, politika elita nije bila spremna za reformu pre krize, dok je trenutno zauzeta reakcijom na samu krizu. To nas navodi na zakljuak da dokle god kriza traje ne postoji nada da e se desiti revizija spoljne i unutranje politike. Postoji nada da e ubrzo da se zavri, ali niko ne zna ko e se na kraju nai u relativno pobednikoj situaciji (koji sloj politike elite, prim. prev.). Tako da bih opisao situaciju unutar vlasti kao balans izmeu tzv. uvara i delatnika. uvari smatraju da treba saekati trenutak kada e biti dovoljno novca za reformu, te da nije potrebno modernizovati politiki sistem, niti revidirati spoljnu politiku pre kraja krize. Delatnici sa druge strane, koji su u manjini, smatraju da ozbiljne korake u tom pravcu treba preuzeti odmah, pre nego to drava ostane bez novca, kako bi pripremili dravu za jo veu krizu. Dakle oni smatraju da e se kriza produiti i da ne postoje anse da e se sa njenim krajem situacija vratiti na staro, tamo gde je bila pre poetka krize. Ovaj zakljuak je veoma bitan. Bez obzira koliko e jo kriza da traje, oekivanja da e sve biti kao i pre su pogrena. Tim pre to se Rusija suoava i sa dve druge krize koje su u senci velikih ekonomskih problema. Jedna je povezana sa usvajanjem novog ekonomskog modela neposredno pre krize je postalo jasno da je period ekonomskog oporavka i razvoja zaustavljen i da je potrebno kreirati novu ekonomsku strategiju. Strategija koja je bila usvojena 2007. godine se zasnivala na veoma skupim i ogromnim dravnim operacijama, kao i na promociji industrijske modernizacije koja je bila slina onoj u SSSR-u tokom 40-ih i 50-ih godina. U to vreme postojali su veliki projekti kao to je sovjetski svemirski program (...). Zahvaljujui injenici da su u ovih nekoliko projekata uloeni ogromni napori dolo je i do veoma znaajnog napretka u tim oblastima. Ovaj koncept je pogrean. Poto se desila kriza on nije doao do izraaja, tako da u ovom trenutku nema aktivnog dijaloga o budunosti ruske ekonomije. () Trebalo bi dodatno pojasniti ranije spomenutu premisu o uvarima i delatnicima. uvari su u veini. To je razlog to se vlada ponaa vie kao vatrogasac bez ijednog pokuaja da se revidira politika. Naalost, nije verovatno da e kada ponestane novca i kada se uvea relativna politika teina delatnika, vlada pomeriti vie ka liberalnom smeru. Sutinski, delatnici se dele na dve skupine. Postoje delatnici koji pozitivno gledaju na izolaciju i koji favorizuju ekonomski nacionalizam, te istiu premisu da je za pobedu Rusiji potrebno da se izoluje od ostatka sveta. Njihova proporcija meu delatnicima je daleko vea od liberala, koji podravaju globalizacione procese i poboljanje odnosa Rusije sa ostatkom sveta. Naalost, liberalni delatnici su i dalje manjina unutar manjine. Stoga, moemo da se nadamo da se ova kriza nee previe brzo razvijati, kako bi politiki reim imao vremena da se modernizuje iznutra, a da e za isto to vreme liberali, koji su trenutno u dvostrukoj manjini, poveati svoj znaaj.
Region(i) privilegovanih interesa Uobiajno je da postoje dve karakteristike koje se odnose na same ruske poteze u spoljnoj politici, kao i u nainu na koji se gleda na ove poteze. Jedna se povezuje sa nekom vrstom imperijalistikih namera. Druga je povezana sa injenicom da se Rusija nakon osam godina neprekinutog rasta nala u mnogo snanijoj
poziciji, te da smatra da njena uloga u meunarodnim odnosima ne odgovara njenoj moi i ambicijama. Naravno, normalno je da drugi uesnici nisu sreni sa ruskim pretenzijama za veom ulogom, te se to odnosi i na zonu privilegovanih interesa. Pre nego to je NATO poeo da se iri, postojala je ideja da se uspostavi nekakav balans, koju su sovjetski i kasnije ruski lideri dogovarali sa Zapadom. Bio je predvien nestanak Varavskog pakta, dok se NATO ne bi irio na druge drave, posebno ne na bive lanice prethodno spomenute bive vojne alijanse. To se nije desilo, i neko vreme Rusija je posmatrala NATO kako se pribliava njenim granicama. Iako su donoene razliite deklaracije o transformaciji NATO iz vojnog saveza ka nekoj vrsti organizacije koja promovie demokratiju, to nikad nije ozbiljno prihvaeno niti od strane javnosti u Rusiji, niti od strane njenih vojnih zvaninika. Stoga moemo posmatrati Deklaraciju o zoni privilegovanih interesa pre svega kao reakciju na dogaaje u evropskoj politici i na one poteze za koje se smatra da nisu veoma prijateljski prema Rusiji. () Ovom deklaracijom se istie da postoje zemlje gde Rusija ne moe da prihvati da se njeni interesi ne uzimaju u obzir prilikom donoenja odluka. () Treba da imamo na umu da je nemogue sedeti skrtenih ruku a da jedna zemlja tretira ceo svet kao svoju zonu privilegovanih interesa. Rusija moda vie nije supersila, ali je i dalje velika evropska sila, te je nemogue da ona ne reaguje i na neki nain ne prisili druge uesnike u igri da prihvate njen nacionalni interes.
Rusija i njeni susedi (o zoni privilegovanih interesa, o Ukrajini i njenom spoljnopolitikom kursu, o kritikoj re-evaluaciji sovjetske prolosti) (...)Postoji problem koji je povezan sa injenicom da je Rusija (slino kao i Srbija) ostatak jedne velike drave, velike imperije. Svi ostali delovi te velike imperije imaju mogunost da eksploatiu antiruske sentimente u cilju konstruisanja vlastitih nacionalnih identiteta. Ovo je prilino razumljivo, te u Ukrajini, ako elite da izgradite ukrajinsku dravnost, vi nuno morate da se suprotstavljate Rusiji (...). Dakle, Rusija je u jednoj veoma nezahvalnoj poziciji. To je jedini deo biveg SSSR-a koji ne moe da eksploatie antiimperijalistike sentimente, antiruske sentimente. I to je problem koji bi se mogao opisati kao nedostatak proruskih politikih elita u zemljama Zone privilegovanih interesa. To moemo lako ilustrovati na primeru ukrajinskih elita. Pogledajte sve ukrajinske predsednike da bi izgradili sopstvenu dravnost morali su da se suprotstavljaju Rusiji. To je razlog zato je Kuma, koji nije znao ukrajinski pre stupanja na vlast, svoj mandat zavrio na antiruskim pozicijama. Tako da je to veoma kontroverzna pozicija za Rusiju. Posle Narandaste revolucije Putin je rekao Juenku da se Kremlj nije meao u unutranje stvari Ukrajine i da nije podravao antivladine snage niti u jednoj zemlji. Ono to nije spomenuo jeste da Rusija nema mogunost da podrava antivladine snage, zbog toga to i ne postoje proruske antivladine snage. Rusija moe da optuuje Lukaenka da igra na razliitim stranama i da ponekad zauzima antiruske pozicije, ali za Rusiju ne postoji drugi izbor. Rusija treba da podrava Lukaenka zato to bi bilo koji drugi lider bio vie antiruski nastrojen nego to bi to Lukaenko ikada bio. U budunosti e verovatno biti drugaije, ali u ovom trenutku kada predstavnici Rusije govore o Zoni privilegovanih interesa, oni ne samo da se suoavaju sa protivljenjem Zapada ve i sa veinom politikih elita zemalja koje se mogu smatrati da pripadaju toj Zoni. Za razliku od ostalih postsovjetskih drava, Rusija se nije vrednosno odredila prema vlastitoj prolosti, to drugima omoguava da je posmatraju kao dravu u kojoj su ostale ouvane stare sovjetske prakse unutar nove ruske vlasti. To predstavlja problem. Da se osvrnemo na ukrajinsku glad (tzv. Holodmor 1932-33 prim.prev.). Ruska pozicija je prema ovom dogaaju prilino razumljiva to nije bio genocid nad Ukrajincima, nego genocid nad svim graanima SSSR-a. Ali Rusija se nije potrudila da d jasno i razumljivo objanjenje ovog svog stava. I umesto da ga daju, odgovor ruskih vlasti je bio da ne uestvuju na komemorativnim sveanostima u Ukrajini posveenim ovom istorijskom dogaaju. Ruski predstavnici su izgubili propagandni rat (...). Ruske vlasti treba kritikovati zbog neodlunosti da stave jasno do znanja da je naslee SSSR-a zapravo nae zajedniko naslee, i da ga treba razdvojiti od moderne Rusije. (....) U Rusije je protraen pravi momenat da se kritiki odredi prema prolosti, a koji se desio poetkom 90ih. Danas je to nemogue uraditi, pre svega zato to se razliite politike opcije razliito odnose prema
77
Staljinu i njegovom dobu, da li ga treba okriviti zbog njegovih dela ili ga treba veliati kao pobednikog i slavnog vou SSSR-a.
O vrednostima Rusije i Zapada (o vrednosnim razlikama Rusije i Zapada, o postojanju ruske meke moi) Pitanje ko su pobednici a ko gubitnici Hladnog rata i dalje je otvoreno. U poetku se nametalo shvatanje da je SSSR izgubio, i to u ideolokom smislu te bi stoga Rusija mogla da posmatra sebe ne kao gubitnika ve moda i kao pobednika. Meutim, tokom vremena se pod udruenim uticajem Zapada i ruske politike elite nametnulo miljenje da je Rusija u stvari izgubila u Hladnom ratu, te da bi zato trebalo da se ponaa na drugaiji nain. Ovakav stav je postao veoma rairen i ak i danas se moe uti u diskusijama. Postoje mnogi sluajevi u skoranjoj istoriji da su ruske vlasti optuivale Zapad za licemeran odnos. Najoigledniji je primer Kosova, ali postoji jo mnogo drugih. Bile su organizovane mnoge debate da li Rusi dele iste vrednosti sa ostalim Evropljanima, ili su od njih razliiti zbog misteriozne ruske due. Potrebno je istai da postoji mnogo sociolokih istraivanja koja pokazuju da su sutinske vrednosti iste. ak, na primer, u nekim vrednosnim odreenjima Poljska je mnogo razliitija od Zapadne Evrope nego Rusija. Jedina prava razlika (izmeu Rusije i Evrope) tie se vrednosnog odreenja prema ulozi pojedinca i ulozi drave. U ruskoj tradiciji, drava znai mnogo vie od pojedinca, i to je razlog na osnovu kojeg se ruske vrednosti mogu smatrati razliitim od evropskih. Dakle tu postoji percepcija o tome ta predstavlja drava, a koja je zasnovana na veinskom stavu ruskih graana, i koja se veoma razlikuje od evropske percepcije. To je posledica ruske istorije i ne moe biti promenjeno za kratak vremenski period. No, ono se ipak polako menja i moemo da primetimo da je mlada generacija u Rusiji potpuno identina mladoj generaciji svuda na svetu (...). Prethodno navedeno nas dovodi do znaenja meke moi. Odnosno, zato je Rusija toliko neefikasna u upotrebi meke moi? Izgleda da postoji puno objanjenja, a jedno od njih je da meka mo daje rezultate tek posle dueg perioda primene. Ona dakle zahteva strateko promiljanje, odreenu stabilnost politikih elita i njihovu sposobnost da stvore strategiju delovanja. Sve donedavno u Rusiji nije postojala mogunost za strateko razmiljanje, pre svega zbog komplikovanog politikog razvoja. U ruskim strukturama vlasti tokom 90-ih niko ne moe da razmilja o interesima koji prevazilaze okvire bliske budunosti, pre svega zato to su se borili za svoje trenutne, kao i interese u bliskoj budunosti. To je razlog zato je Rusija veoma lo igra kada je re o mekoj moi. Donekle bi se moglo objasniti injenicom da Rusija nikad nije bila dovoljno umena da investira u instrumente meke moi, mada se neki od njih mogu nazreti za vreme Staljina. Kasnije, on se potpuno oslonio na tvrdu mo, najvie zbog toga to ova vrsta moi daje rezultate u kratkom vremenskom roku. Dakle, ako razmiljate strateki i ako investirate u budunost, onda ste sposobni za razvijanje meke moi. A ako ne, onda ne postoje naini da je stvorite. Odnedavno, izgleda da se neki elementi meke moi ponovo pojavljuju, i iako ne izgleda da mogu da uine neku razliku nasuprot tvrdoj moi, siguran sam da e biti mnogo vie razvijeni u budunosti, te da e ruska politika i samim tim postati vie sofisticirana.
Druga tema: Rusija na Balkanu. Srbija i ruski interesi na Balkanu.

(O jedinstvenoj politici Rusije ka Srbiji i/ili o fazama te politike od 1992. godine do danas, o ruskom predlogu novog ugovora o bezbednosti u Evropi)
Spoljna politika je jedna od retkih oblasti gde je nacionalni konsenzus praktino oigledan, i to je lako primetiti ukoliko pogledamo na rejtinge razliitih poteza Vladimira Putina tokom drugog predsednikog mandata. Postoji jedan oigledan kontinuitet Jeljcinove i Putinove spoljne politike (...), i najvea razlika
je u tome to je Rusija za vreme Jeljcina u mnogo sluajeva postupala na odreeni nain zbog svoje nemoi, a ne u skladu sa svojim namerama i strategijama. Meutim, neki od planova koji su stvoreni za vreme Jeljcinove administracije implementirani su kasnije i u unutranjoj i u spoljnoj politici. Veoma je vano posmatrati balans izmeu negativnih i pozitivnih elemenata ruske spoljne politike, kao i izmeu reaktivnih i proaktivnih elemenata iste. Meni izgleda da je ruska spoljna politika bila mnogo vie reaktivna nego proaktivna, kao u sluaju ovih ideja koje se tiu evropske bezbednosti. I u mnogim sluajevima to je bila reakcija na postupke koji su shvatani kao ponienje bive supersile koja je izgubila svoj status. A to je kljuan razlog za nacionalni konsenzus oko kursa spoljne politike. Postoji jako oseanje ponienja kod veine Rusa u vezi sa injenicom da zemlja koja je nekad imala veoma znaajnu meunarodnu ulogu danas nema taj znaaj. I to je razlog zato podravaju povratak Rusije na svetsku scenu. Od raspada SSSR-a antiamerikanizam je bio karakteristika etiri perioda, od kojih su dva vezana za Srbiju. Jedan se desio 1999. godine, a drugi kada je dolo do tzv. reenja za Kosovo. To ne znai da Srbija igra znaajnu ulogu u ruskoj spoljnoj politici, ali predstavlja veoma dobar indikator ruskih odnosa sa Zapadom uopte. Kada govorimo o Kosovu, treba da se osvrnemo i na dogaaje od prolog leta na Kavkazu, u kojima su sve strane izgubile. Ruska politika u odnosu na Kosovo vie je nego pragmatina. Nema sumnje da je rusko priznanje Abhazije i June Osetije bilo takoe pragmatino. U svakom sluaju, ti potezi su stavili Rusiju u veoma komplikovanu poziciju, pogotovu u odnosu na sopstvene probleme i odnose meu republikama. Danas se pria o povratku 90-ih i perioda vee samostalnosti (republika) to se deava ukoliko centralna vlast slabi. Rusija se suoava sa izazovima vlastitoj suverenosti u kavkaskim republikama, i nai e se u veoma komplikovanoj poziciji zbog presedana Kosova, ali i Abhazije i June Osetije. Naalost, ruska spoljna politika se moe objasniti kao crno-bela ili pro ili antizapadna. Ona bi, pre svega, trebalo da bude proruska, nego ili prozapadna ili antizapadna. S vremena na vreme moe se uti od razliitih eksperata da je za vreme Jeljcina ruska spoljna politika bila previe prozapadna, dok je za vreme Putina previe antizapadna. Izgleda da u oba sluaja ona nije bila dovoljno proruska, iako bi trebalo da bude takva. I poslednje pitanje koje se da postaviti je koliko je ealonska ruska spoljna politika? Naalost, iako postoji nacionalni konsenzus, spoljna politika se ne zasniva na razliitim vrstama veza i kontakata, ve na vladinim odlukama. ak i u sluaju srpsko-ruskih odnosa kontakti i interakcija na nivou obinih graana mogli bi da budu dosta aktivniji, i nadam se da nee biti toliko ispolitizovani kao to su bili u prolosti. Mnogo puta su ti odnosi bili privatizovani od strane nacionalistikih snaga u zemlji. Postoji ogromni potencijal za razvoj spoljne politike, ali ne one prevashodno zasnovane na vladi ili spoljne politike kao takve, ve one koja je zasnovana na kontaktima izmeu ruskih dravljana i drugih graana, drugih Evropljana.
79
80
Bezbednosni okvir u Evroaziji
81
82
Rusija i Zapad: Revizionizam ili status quo?

Dr Andrei Zagorski1
Rezime
Dve godine nakon objavljivanja Putinove otre Minhenske strategije, njen bilans je ostao izrazito dvojak. Oni koji veruju da se isplatila otra politika ukazuju na to da je Rusija opet faktor u meunarodnoj politici, dok SAD i njeni evropski saveznici tee ka tome da ponovo ukljue Moskvu, odrede zajednika reenja za kontroverzne teme i uvrste saradnju sa Rusijom u vezi sa pitanjima od zajednikog interesa. Gruzijski rat iz 2008. godine nije sutinski izmenio ovu strategiju. Nastavak razgovora o novom sporazumu sa Evropskom unijom krajem 2008.g., bez ikakvih ustupaka od strane Rusije kao i rad Saveta Rusija NATO poetkom 2009.g., slue kao primer da su EU i NATO nastavile posao kao i obino sa Rusijom, ukljuujui tu i razgovor o novom Ugovoru o kontroli nuklearnog naoruanja i razgovor o Evropskoj protivraketnoj odbrani. Odlaganje pristupa Ukrajine ili Gruzije NATO se smatra naroitim uspehom ruske politike. Sa druge strane, otra politika koju je primenjivala Moskva nije reila nijedno od pitanja koja je Putin postavio. Proirenje NATO-a na bivi Sovjetski savez za sada je stavljeno na ekanje, ali se vie postavlja pitanje kada i kako nego da li uopte. Protivraketna odbrana u Evropi je predmet razgovora. Ishod ovog procesa jo uvek otvoren, iako se oekuju izvesna usporavanja u implementaciji projekta. Ratifikacija Usklaenog Sporazuma o konvencionalnim oruanim snagama u Evropi iz 1990.g. (CFE) je trenutno mnogo manje izvesna nego to je to bila pre nego to je Rusija privremeno prestala sa primenom tog sporazuma. Mnogo bitnija je, meutim, injenica da Moskva nije ili je slabo napredovala oko dobijanja garancija da e SAD prihvatiti njene zahteve da se zamrzne status quo u njenom neposrednom susedstvu. Moskva uglavnom nije uspela da izvue korist iz oekivanog razilaenja politika pojedinanih zapadnih zemalja. Godina 2009.g, smatra se kljunom za odreivanje konanog bilansa Minhenske strategije.
Uvod
Nakon vrhunca u 2002 2003.g., odnosi Rusije sa Zapadom od 2004. i 2005. g, poeli su postepeno da se pogoravaju. Sve agresivnija politika Ruske Federacije, koja se fokusirala na geopolitiki definisan nacionalni interes, bila je umnogome podgrejana sumnjom da Zapad, a naroito SAD, sledi revizionistiku politiku u neposrednoj okolini Rusije podravajui, ako ne i podstiui promenu reima u Ukrajini, Gruziji i, navodno, i u drugim dravama naslednicama Sovjetskog saveza, ukljuujui i Rusiju. Od tada se Moskva umeala u raznorazne sporove sa SAD i jednim brojem njenih saveznica, posebno to u vezi sa nezavisnou Kosova, planova za dalje NATO proirenje (naroito u pogledu Ukrajine i Gruzije), zanemarivanje kontrole naoruanja od strane Buove administracije i predvienih razmetanja protivraketnih sistema SAD-a u ekoj i Poljskoj. Ti planovi su vieni kao dalje zadiranje u shvatanje status quo- a od strane Rusije koji se pojavio nakon zavretka Hladnog rata. Suoena sa sve loijim odnosima sa Evropskom unijom, Moskva je morala da bira izmeu dve osnovne politike opcije. Mogla je ili da tei obnavljanju dobrih odnosa sa EU, znaajno poboljavajui odnose sa dravama lanicama sa kojima ima nesuglasice, ili, odbijajui kompromise, mogla je da tei da nadvlada kritiare Rusije u okviru Unije, uvrujui svoje partnerstvo sa lanicama EU sa kojima je uspostavila blisko partnerstvo tokom proteklih godina. Moskva se oigledno bila opredelila za tu drugu opciju.2
1) Dr Andrej Zagorski je glavni istraiva i profesor na Dravnom institutu za meunarodne odnose u Moskvi (MGIMO Univerzitet). 2) Pogledati lanak Ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova koji je objavio dnevnik Izvestiya 3. jula 2007: http://www.mid. ru/brp_4.nsf/2fee282eb6df40e643256999005e6e8c/6cab521da8730cb2c325730d00254ab0?OpenDocument (10 July 2007).
U svetlu ove situacije tadanji ruski predsednik (od 2008. premijer) Vladimir Putin izrekao je otar govor na 43. Minhenskoj konferenciji o bezbednosnoj politici 10. februara 2007.g.,3 koja je najavila promenu u ruskoj politici. Od tada se na Rusiju gledalo kao na ponovo roenu regionalnu ili ak globalnu silu, koja se vraa svetskoj politici nakon perioda slabosti. Analitiari su Putinov govor u Minhenu tumaili ak i kao nagovetaj da Rusija sve vie postaje revizionistika snaga nezadovoljna postignutim sporazumima, i dogovorima koji su postignuti u proteklih dvadeset godina, dok je Rusija navodno bila preslaba da efikasno odbrani svoje interese.4 Reakcija Zapada na novu rusku politiku bila je dvostruka. On nije imao potrebu da ispunjava svaki zahtev Moskve i time umanji svoje politike mogunosti. Zapad takoe nije hteo ni da zalazi u neku vrstu konfrontacija sa Rusijom. Umesto toga i SAD i njeni evropski saveznici teili su da temeljno poboljaju komunikaciju sa Moskvom i da je ponovo aktiviraju na politikom nivou. Dok su bili spremni da pronau kompromis u vezi sa ovim pitanjima koja nisu bila centralna za politiku Zapada, nisu bili spremni da prave, sa druge strane, nepotreban kompromis oko pitanja koja su glavna za njih. O tome ta predstavljaju najbitnija pitanja a ta ne, bilo je oigledno razliitih miljenja, kao i o tome ta je osnovni interes SAD-a i pojedinanih evropskih nacija. Ovo je pokrenulo debatu oko toga koliko Zapad moe i koliko bi trebalo da se povinuje ruskim interesima i da time ohrabri nadu u Moskvi da moe da iskoristi razlike izmeu SAD-a i odreenog broja njenih evropskih saveznica. Bilans Putinove Minhenske strategije ostaje, meutim, dvojak. Ubedio je vlade Zapada da pokau razumevanje za Moskvu. U isto vreme Kremlj se pokazao kao nesposoban da unese razdor izmeu evropskih saveznika i SAD i da postigne ijedan od svojih deklarisanih ciljeva. Postoje velika oekivanja da se ponovnim pokretanjem odnosa izmeu SAD-a i Rusije pod novom vladom SAD-a moe doprineti menjanju ovog bilansa u narednim mesecima. Ukoliko se ovo oekivanje ne ispuni, neuspeh Minhenske strategije postao bi oigledan.
Rusija i SAD
Odnos izmeu SAD-a i Rusije proteklih godina je uglavnom bio obeleen sve veim jazom izmeu bljetave retorike i slabog sadraja5. Glavni pokretai koji su podsticali saradnju bili su, uglavnom, u oblasti bezbednosti i oblasti energije.6 Meutim, ak je i tu zajedniki interes bio prilino neznatan, kao to se pokazalo na primeru rasprave oko iranskog nuklearnog dosijea, ili ograniene saradnje u vezi sa Avganistanom. Osim toga, saradnja izmeu ove dve zemlje nije podstaknuta nijednim jaim ekonomskim interesom. Meusobna trgovina je ostala relativno slabo razvijena (pogledati sliku 1), iako vei deo stranih investicija u Rusiji potie iz SAD-a. Trgovina izmeu SAD-a i Rusije rasla je faktorom 2,5 u poslednjih dvanaest godina, znatno sporije nego ruska trgovina sa drugim delovima sveta, naroito sa Evropskom unijom, Kinom ili Japanom. U 2007. godini udeo SAD-a u ukupnom spoljnotrgovinskom prometu Rusije opao je na 57% nivoa na kojem je bio 1995.g.
3) Engleski tekst pogledati na: http://www.securityconference.de/konferenzen/rede.php?sprache=en&id=179. 4) Stephen Sestanovich, Russian-American Relations: Problems and Prospects. Prepared Testimony before the House Foreign Affairs Committee, 17. maj 2007.g. Dostupno na: http://www.cfr.org/publication/13354/russianamerican_relations.html (skinuto 05. marta 2009.). Pogledati takoe: Andrei Zagorski, Moskau will das Verhltnis zum Westen neu verhandeln, in: Russland Analysen, br. 141, 6.07.2007, str. 26 (takoe dostupno na http://www.russlandanalysen.de). 5) Andrew Kuchins, Vyacheslav Nikonov, Dmitri Trenin, U.S.-Russian Relations: The Case for an Upgrade. Moscow: Moscow Carnegie Center, 2005, str. 1. 6) Ibidem.
Slika 1: Udeo SAD-a u spoljnoj trgovini Rusije, 1995 2007.g. u %
Izraunato na osnovu podataka Ruske dravne agencije za statistiku: http://www.gks.ru (23.11.2008.)
Istovremeno u Moskvi se pojaavao strah oko razgovora o proirenju NATO-a na post sovjetski prostor, a naroito oko odobravanja akcionog plana za prijem Ukrajine i Gruzije u lanstvo u NATO MAP (Membership Action Plan). Moskva se otro protivila predvienom razmetanju protivraketne odbrane SAD-a u Evropi i insistirala je da se bilo kakva protivraketna odbrana vri ili u vidu zajednikog poduhvata sa Rusijom, ili da se uopte ne vri. Kasnije u 2007.g., Moskva je suspendovala CFE sve dok NATO drave ne ratifikuju adaptirani Sporazum iz 1999.g. i garantuju da e mu lanice Alijanse koji jo nisu potpisnice CFE-a (naroito baltike zemlje), pristupiti. Ukazujui na planove SAD-a oko otvaranja baza u Bugarskoj i Rumuniji, Moskva je teila ka ponovnom ugovaranju tj. preradi CFE-a. Odnosi izmeu Rusije i SAD su se i dalje komplikovali kroz spor oko sudbine Sporazuma START-1, koji je doputao transparentno smanjenje ruskog i amerikog nuklearnog arsenala i koji istie u decembru 2009.7 Kao podrku svojim zahtevima, Moskva je teila da dobije podrku svojih evropskih partnera koji su bili zabrinuti unilateralizmom Buove politike, njegovim zanemarivanjem kontrole naoruanja, i opasnosti uvoza u NATO konflikta sa Rusijom, ukoliko bi se ubrzao prijem Ukrajine i Gruzije u Alijansu. Naroito Nemaka i Francuska, ali i Italija, Maarska ili Holandija i Grka su teile da izbegnu konflikt sa Rusijom u vezi sa pitanjem proirenja, a delile su sa Rusijom zabrinutost oko odravanja reima kontrole glavnog oruja, a naroito CFE-a. Moskva je uspela da postigne nekoliko taktikih prednosti u svojoj politici, ali je oigledno da na kraju nije uspela da ostvari svoje zahteve. Samit NATO-a koji je odran u Bukuretu poetkom aprila 2008.g., pokazao je konsolidaciju Alijanse koja se godinu dana pre toga sve vie inila podeljenom oko pitanja koja su dolazila iz Moskve. Odluke koje su donete u Bukuretu ali i pre tog sastanka, u velikoj meri su najavljivale neuspeh Putinove Minhenske strategije. Iako NATO nije uspeo da postigne konsenzus u vezi prikljuenja Ukrajine i Gruzije MAP-u, Alijansa se obavezala na politiku otvorenih vrata za obe zemlje, eksplicitno im nudei lanstvo u budunosti. U jesen 2008.g., nakon rata u Gruziji i sve veih domaih politikih sporova u Ukrajini, odluila je da se vie ne fokusira na pitanje odobravanja MAP-a u pogledu bilo koje od ovih zemalja, ve da umesto toga nastavi da ih priprema za prijem na bazi godinjeg akcionog plana. Iako je to jo uvek podlono konsenzusu u okviru Alijanse, lanstvo Ukrajine i Gruzije sada vie predstavlja pitanje kada nego da li. Samit [NATO 2008.g. prim prev] u Bukuretu je takoe podrao planove za razmetanje protivraketne odbrane SAD-a u Evropi,8 stavljajui time taku na nadanja Moskve o podeli Alijanse po tom pitanju.
7) Za vie informacija pogledati: Andrei Zagorski, Russia and the US: The Kabuki Dancing Over?, u: Russian Foreign Policy. The EURussia Centre Review, taka osam. Brussels: The EURussia Centre, Oktobar 2008, str. 102110. 8) Proliferacija balistikih projektila predstavlja sve veu pretnju snagama, teritorijama i stanovnitvu Alijanse. Protivraketna odbrana predstavlja deo ireg odgovora na ovu pretnju. Mi stoga prepoznajemo znatni doprinos zatiti Saveznika od dalekometnih balistikih raketa, koja e biti pruena planiranim angaovanjem protivraketne odbrane SAD koja je bazirana u Evropi. Traimo naine da to poveemo sa postojeim naporima protivraketne odbrane NATO-a kao nain da se osigura da e to biti sastavni deo bilo koje budue iroke protivraketne strukture NATO-a. Uzimajui u obzir princip nerazdeljivosti bezbednosti Alijanse kao i solidarnosti NATO-a, od Saveta u stalnom zasedanju traimo da razvije mogunosti za sveobuhvatnu protivraketnu strukturu kako bi se proirila pokrivenost svih teritorija i populacija Alijanse koje inae nisu pokrivene sistemom SAD-a tokom razmatranja na naem Samitu 2009. i da to ukljui u bilo koje svoje budue odluke. Videti taku 37 Deklaracije samita u Bukuretu od 03. aprila 2008, dostupno i na: http://www.nato.int/docu/pr/2008/p08-049e.html (06.04.2008).
NATO drave su 28. marta 2008.g. takoe izdale sporazumni odgovor nudei Rusiji kooperativni pristup kod reavanja spora oko CFE-a, ukoliko se Moskva vrati na obaveze iz tog reima. Istovremeno su konsolidacija ruskih protektorata u Abhaziji i Junoj Osetiji i utvrenje ruskih vojnih baza u njima nakon rata u Gruziji dalje naruile prvobitnu rusku nadu oko ponovne revizije CFE reima. Time Putin, na kraju svog predsednikog mandata, nije uspeo da sprovede svoju Minhensku agendu. Takoe, on nije uspeo u poslednjem pokuaju da Bua navede na veu predusretljivost prilikom njihovog sastanka 5. i 6. aprila 2008.g., u junom ruskom gradu Soiju. Strateka okvirna deklaracija koja je potpisana na sastanku9 podrazumeva spisak od 7 strana sa takama dnevnog reda, postojeim sporovima i obeanjem Moskve da dalje razmatra kooperativna reenja koja SAD nudi od 2007.g. Bilo je oigledno da e, uprkos stalnim konsultacijama, Moskva odluiti da saeka dok se ne uvrsti nova vlada u Vaingtonu, uz neodreeno oekivanje da se moe postii bolji dogovori sa Obamom. I dalje je, meutim, otvoreno da li e se ova oekivanja isplatiti. Obamina administracija je u Moskvi dobila kolebljivo priznanje za njenu deklarisanu otvorenost za ponovno angaovanje Rusije, da obrati vie panje na kontrolu naoruanja, i da ponovo proceni razmetanje protivraketne odbrane u Evropi i pribliavanje Ukrajine i Gruzije NATO-u u dugoronijem procesu. Otvoreno je, dakle, i pitanje da li e se reenja Obamine administracije, koja bi mogla biti ponuena Rusiji, bitno razlikovati od onih koje je nudila Buova vlada?10 Kao to su prvi koraci nove administracije pokazali, njena se politika u pogledu spornih taaka sa Moskvom nije znatno udaljila od prethodne vlade SAD-a.11 Kao to su prvi pokuaji pokazali, novo zapoinjanje razgovora izmeu Moskve i Vaingtona je sve osim lako. Ni nezvanino ponuena ideja o daljem smanjivanju nuklearnih bojevih glava na po 1.000 za SAD i Rusiju, niti ponuda da se razmetanje protivraketne odbrane u centralno-istonoj Evropi uslovi bliom saradnjom Moskve i ublavanjem stava u vezi sa iranskim nuklearnim programom, nisu probudile entuzijazam kod Moskve. Sastanak izmeu Hilari Klinton i Sergeja Lavrova u enevi 6. marta 2009.g. nije najavio neki vidni napredak.
Rusija i Evropska unija

Izmeu 2000.g. i 2008.g., u periodu izvanrednog privrednog rasta u Rusiji, njeni ekonomski odnosi sa Evropskom unijom bili su odlini i pored niza trgovinskih nesuglasica. U isto vreme, a naroito poev od 2006.g., politiki odnosi su bili sve vie zategnuti. Nakon sastanka na samitu u blizini ruskog grada Samare, u maju 2007.g., mnogi su poeli da govore o otvorenoj krizi tih odnosa. Jaz koji se otvorio izmeu Rusije i Evropske unije nastavio je da se produbljuje nakon rata u Gruziji 2008.g. i gasne krize izmeu Rusije i Ukrajine poetkom 2009.g. Obe strane su priznale da je obostrani odnos izrazito znaajan za njih, ali da su takoe spoznale opasnost od njegovog pogoranja. Ruski ministar inostranih poslova, Sergej Lavrov, naglasio je da je Evropska unija na najznaajniji ekonomski i politiki partner. [][Evropska unija] je na direktni sused, najvea svetska ekonomska zajednica, prioritetno trite za Rusiju, izvor investicija i novog know-how.12 Bivi komesar za trgovinu EU Peter Mandelson ponovio je ovu procenu da u dvadeset prvom veku na stalni
9) Deklaraciju na engleskom pogledati pod: Text of the US-Russia Strategic Framework Declaration. The Associated Press, nedelja, 06. april 2008. Dostupno: http://www.iht.com/articles/ap/2008/04/06/america/US-Russia-Text.php (poslednji put skinuto 04.03.2009). 10) U vezi pokuaja SAD-a da umiri ruske brige u pogledu protivraketne odbrane u Evropi pogledati, izmeu ostalog: Andrei Zagorski, Die Kontroverse ber amerikanische Raketenabwehr in Europa: Lsungsversuche in der Sackgasse?, u: US-Raketenabwehr und russische Reaktionen. Reihe Studien der Sozialwissenschaftlichen Schriftenreihe des Internationalen Instituts fr Liberale Politik. Wien: IILP, decembar 2007. str. 1824. 11) Neue Tne im transatlantischen Dialog. Grosse Konstanz bei den grundlegenden Interessen der USA, u: Neue Zrcher Zeitung, 09.03.2009, str. 1, 2. 12) Lavrovova izjava pred Ruskom unijom preduzetnika 06. jula 2007: http://www.mid.ru/brp_4.nsf/2fee282eb6df40e643256999005e6e8c/3d2b7fb9bc6eb410c32573100048f24a?Open Document (10. jula 2007).
cilj mora, po mom miljenju, da bude duboko partnerstvo, zasnovano na dalekosenim ekonomskim intergracijama koje obuhvataju evropski kontinent ukljuujui i Rusiju.13 Ovom zakljuku se, meutim, suprotstavila generalna trezvena procena politikih odnosa. Mandelson je priznao da oni prolaze kroz teku fazu i da predstavljaju jedan od najveih i najkomplikovanijih izazova u evropskoj politici i spoljnoj politici jer sadri nivo nesporazuma ili ak nepoverenja koje nismo videli jo od kraja Hladnog rata. Sergej Lavrov je odgovorio Mandelsonu14 izraavajui brigu da su nai odnosi oduvek bili i da e ostati komplikovani u vremenu koje nam predstoji. Iz ruske perspektive proirenje EU u 2004.g. i 2007.g. je za posledicu imalo unoenje anti-ruskog raspoloenja koje ima duboke korene kod odreenog broja novih drava lanica, kao to su Poljska i Baltike drave.15 Poev od 2006.g, partnerstvo sa EU je u okviru Evropske unije u senci sporova oko njegovih osnovnih principa, kao i niza sporova koji ukljuuju Rusiju i pojedinane lanice EU, kao to su Estonija, Litvanija, Poljska ili Velika Britanija16. Zatim je dalje pogorano ratom u Gruziji iz 2008.g. i sporom sa Ukrajinom. Sporne take sa Evropskom unijom ukljuuju inter alia, energetsku saradnju u svetlu rastuih briga oko obezbeenja energetskog snabdevanja iz Rusije i znaajne zavisnosti Evrope od ruskog gasa. Ruska politika prema njenim susednim dravama predstavlja temu rastue zabrinutosti unutar EU, naroito u svetlu ukljuivanja ovih drava u okvire Evropske politike susedstva (ENP). Sve vie autoritativna vlast u Rusiji ostaje druga oblast razmimoilaenja koja sputava viziju stratekog partnerstva zasnovanog na zajednikim vrednostima. Ruska rasprava o Evropskoj uniji je sve vie pod uticajem teorije zavere koji tvrdi da EU ulazi u geopolitiko takmienje sa Ruskom Federacijom u zajednikom susedstvu i cinino sledi sebine ciljeve na raun Rusije. Sva ova pitanja su snano uticala na prvobitnu odluku Rusije i EU da uvrste svoje strateko partnerstvo novim sporazumom koji bi zamenio Sporazum o partnerstvu i saradnji iz 1994.g. U meuvremenu su Rusija i EU protsto suoene sa izazovom vraanja konstruktivnom partnerstvu, vie nego odreivanjem ta bi njihovo strateko partnerstvo moglo da znai u daljoj budunosti. Ovakav sled dogaaja je naterao Moskvu da primeni otriju politiku, naroito nakon neuspeha EU u novembru 2006.g., da postigne saglasnost u vezi mandata za pregovore o novom ugovoru. Bez odluke EU, Moskva se okrenula ka pojaanom bilateralnom dijalogu sa prijateljski nastrojenim lanicama, kao to su Nemaka, Francuska, Italija, Austrija, Grka i Maarska, teei da skrajne kritiare Moskve u okviru Evropske unije i da im ne dozvoli reviziju prethodne politike Evropske unije u pogledu Rusije. Razgovor izmeu Rusije i EU kao da se oporavljao u 2008.g. Nakon 18 meseci internih nesuglasica Evropska unija je najzad odobrila mandat za pregovore sa Rusijom. Pregovori su konano pokrenuti u leto.17 Suspendovani u septembru 2008.g. od strane EU zbog krize u Gruziji, nastavljeni su u novembru [iste godine], pokazujui time postepeno posao kao i obino u odnosima sa Rusijom. Razgovori su, meutim, nastavljeni sa kompleksnijom pozadinom nego to je to bio sluaj kada su zapoeti. U okviru Evropske unije se koalicija entuzijasta i skeptika oko Rusije nije znaajno promenila. Meutim, za entuzijaste je postalo mnogo tee da nadglasaju skeptike.
13) EU i Rusija: na zajedniki politiki izazov. Govor Petera Mandelsona, Bolonja, 20. april 2007. 14) Sergej Lavrov u Izvestiya 3. jula 2007, pogledati napomenu 2. 15) Ova analiza se pojavila u izjavi ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova 06. jula 2007. Pogledati fusnotu 12. 16) Za rezime ovih sporova pogledati: Cornelius Ochmann, Andrei Zagorski, Breaking the stalemate: The EU and Russia in 2008, u: Spotlight Europe (The Bertelsmann Stiftung), br. 2008/1, januar 2008. Pogledati takoe: Mark Leonard, Nicu Popescu, A Power Audit of EU-Russia Relations, London: The European Council on Foreign Relations, 2007; The bilateral relations of EU member states with Russia, Brussels: EU-Russia Centre Review, izdanje V, oktobar 2007. 17) Pogledati izmeu ostalog., Prospects for a new EURussia Agreement, in: Spotlight Europe, br. 2008/08, jul 2008.
Zakljuak
Bilans Minhenske strategije ostaje pomean. Oni koji su verovali da se otra politika isplatila istiu da je Rusija opet znaajan faktor, kao to je prikazano pokuajima SAD-a i njenih evropskih saveznika da ponovo ukljue Rusiju, odrede zajednika reenja, i osiguraju rusku saradnju u pogledu pitanja od zajednikih interesa, kao to su Avganistan ili odnos prema iranskom nuklearnom dosijeu. Rat u Gruziji nije znaajno promenio ovu politiku Zapada. Ponovno pokretanje razgovora u vezi sa novim sporazumom sa Evropskom unijom i radom Saveta Rusija NATO slui kao primer da su EU, NATO i SAD nastavili po starom sa Rusijom. Nova vlada SAD-a tei ka ponovnom angaovanju Rusije i posebno je otvorena za dogovor oko kontrole nuklearnog nauruanja. Ona proverava druge oblasti politike ukljuujui proirenje NATO-a i evropsku protivraketnu odbranu. Kao poseban uspeh ruske politike smatra se odlaganje pristupa Ukrajine i Gruzije u NATO MAP-u. Pokretanje razgovora o novom sporazumu sa Evropskom unijom bez ikakvih ustupaka Rusije u pogledu njenih sporova sa pojedinanim dravama lanicama, kao da potvruje da je politika preglasavanja novajlija u Evropskoj uniji angaovanjem ruskih prijatelja imala uspeha, ekajui na ishode tih razgovora i ratifikaciju rezultirajueg sporazuma. Sa druge strane otra politika koju je primenjivala Moskva nije reila nijedno od pitanja koja je Putin postavio. Proirenje NATO-a na bivi Sovjetski Savez za sada je stavljeno na ekanje, ali se politika otvorenih vrata Alijanse nije uzela u ponovno razmatranje. Protivraketna odbrana u Evropi je predmet razmatranja ali su ishodi tog procesa jo uvek otvoreni, iako se oekuju izvesna usporavanja kod implementacije projekta. Ratifikacija adaptiranog CFE sporazuma je sada mnogo manje izvesna nego to je to bila pre nego to je Rusija suspendovala sporazum iz 1990.g. Meutim, mnogo je znaajnije da Moskva nije postigla nikakav ili je postigla slab uspeh oko dobijanja garancija da e SAD prihvatiti njene zahteve da se zamrzne status quo u njenom neposrednom susedstvu. Moskva u velikoj meri nije uspela da izvue korist iz oekivanog razilaenja politika pojedinanih zapadnih zemalja. I pored preostalih razlika, ouvanje jedinstva NATO-a i EU pokazalo se kao mnogo vea vrednost za njegove lanove nego ispunjavanje ruskih zahteva. Godina 2009. smatra se kljunom za odreivanje konanog bilansa Minhenske strategije. Razne diskusije predstoje u ovoj godini ukljuujui i one u vezi sa protivraketnom odbranom, kontrolom nuklearnog ili konvencionalnog oruja. Najvei broj ovih odluka zavisi od ishoda politike procene Obamine vlade na koje Moskva jedva moe da ima uticaja. Ukoliko bilans Minhenske strategije ostane i dalje slab kao to je to trenutno, rae i potreba da se ponovo razmotri. Ovo je naroito tano ako se uzme u obzir ekonomska kriza koja primorava Rusiju, SAD i Evropsku uniju da blie sarauju i da izbegavaju sukobe.
88
Postavljanje agende? Ruski pogledi na tekue odnose izmeu Rusije i Zapada

Dr Endrju Monagan1
Nedavno rusko pojavljivanje na meunarodnoj sceni okarakterisano je kao kontradiktorno i kontroverzno. Istovremeno, samouverena ali i nesigurna ruska politika spoljnih poslova i bezbednosti karakterisana je oseanjem stalne slabosti i ranjivosti, ali istovremeno obnovljenom snagom. Moskva samu sebe predstavlja kao uzor i internacionalni stub koji tei da privue partnere, ali i dalje nastavlja sa politikom koja odbija potencijalne partnere. Protekli meseci su, naravno, obeleeni i internacionalnom kontroverzom oko konflikta izmeu Rusije i Gruzije, priznavanjem Abhazije i June Osetije od strane Moskve i spora oko gasa izmeu Rusije i Ukrajine.2 Ovaj rad istrauje razvoj dogaaja u 2008.g. i poetkom 2009. godine i posledice tih protivrenosti za ruske odnose sa Zapadom. Rad e prvo obraditi poglede Moskve na meunarodne poslove, pre nego to ukratko prikae zamisao o ulozi Rusije u meunarodnim poslovima i njene predloge za internacionalne reforme, fokusirajui se naroito na novi evropski koncept bezbednosti. Nakon toga se okree odreenim ogranienjima sa kojima se Moskva suoila u svojoj ambicioznoj agendi pre nego to istrai osnove odnosa izmeu Rusije i Zapada i odgovore Zapada na predloge koje je Moskva dala.
Vreme promena:
Moskve percipira da meunarodni odnosi prolaze kroz znatne promene, uz praktian uticaj SAD-a koji se umanjuje, unosei sa sobom i privlanost anglo-saksonskog modela u pogledu ekonomskog i politikog vostva i anglo-saksonskih vrednosti. Ruski ministar spoljnih poslova, Sergej Lavrov, primetio je u junu 2008.g. da su meunarodni odnosi dostigli neku vrstu kraja istorije, pri emu se novi pristup koji su usvojile drave (ukljuujui Rusiju) bazira na ideji takmienja oko toga da se postane istinski globalan i poprimi civilizacijska dimenzija. Mo i uticaj, argumentirao je, postaju sve vie difuzni, a potreba za kolektivnim vostvom meu jednakim je sve urgentnija. Takoe, on tvrdi da je u toku jedan prirodni proces formiranja novog meunarodnog koncepta politikog i finansijsko-ekonomskog - koji e udovoljiti novoj realnosti.3 Lavrovove izjave kao da reflektuju konsenzus koji je nastao u Moskvi, ije je oblikovanje naglaavao tadanji predsednik Putin u svom govoru na Minhenskoj konferenciji o politici bezbednosti u februaru 2007. Ovaj govor, iako u mnogo emu predstavlja ponavljanje stalnih percepcija i briga Moskve, slui kao razvoe zapadnih pogleda na Rusiju i podvlai promenu pristupa Moskve prema meunarodnim odnosima, u pravcu aktivnije politike inostranih poslova, koja postavlja kreativne ideje kako bi postigla rezultate.4 Ova aktivna agenda ukljuila je predlaganje specifinih inicijativa, kao to su zajedniko rukovoenje radarskom stanicom u Gabali (kao alternativa SAD-u za razvijanje sistema raketne odbrane u Poljskoj i
1) Dr. Andrew Monaghan je savetnik na istraivanjima Odeljenja za istraivanja pri Odbrambenom Koledu NATO. Stavovi izneti u ovom tekstu su iskljuivo autorovi, i ne odraavaju nuno stavove Severnoatlantske alijanse ili odbrambenog koleda NATO. 2) Ovi znaajni dogaaju su kompleksni i sporni ali se njihova detaljna analiza nalazi van oblasti ovog rada. I pored toga se pojavio znaajan deo literature koja ih istrauje. Korisne poetne take su: Whither Georgia? The Impact of Russian Actions Since August 2008, Chatham House Seminar Summary, dec. 2008.g., dostupna na: http://www.chathamhouse.org.uk/research/russia_eurasia/papers/view/-/id/693/; Roberts, J. Russia and the ZND: Energy relations in the Wake of the Russia-Ukraine Gas Crisis. Paris: EUISS, feb.2009; Pirani, S, J. Stern & K. Yafimova. The Russo-Ukrainian Gas Dispute of January 2009: a comprehensive assessment. Oxford Institute for Energy Studies Paper, NG27. februar 2009. g. http:// www.oxfordenergy.org/pdfs/NG27.pdf 3) Lavrov, S. Russia and the World in the 21st Century, Russia in Global Affairs, br.3, jul-sept. 2008. 4) Kosachov, K. Russia and the West: Where the differences lie, Russia in Global Affairs, br.4, okt.-dec. 2007.
ekoj Republici) i dosta drugih irih ideja, kao to je reformisanje meunarodnih struktura. Dakle, ovo je svet koji se menja, a u kojem Moskva smatra da ima ulogu u formiranju dogaaja i predlaganju ideja koje bi doprinosile radikalnim reformama meunarodnih politikih i ekonomskih sistema. I zaista, Moskva e, prema izjavi predsednika Medvedeva, insistirati na tome.5 Takoe, izgleda da vii funkcioneri vide opasnosti za ruske interese ak i za samu Rusiju naroito od strane Zapada. Optube da su unilateralne akcije od strane SAD-a destabilizovale meunarodne odnose, stvarajui uslove u kojima terorizam moe da cveta i u kojima dolazi do irenja oruja za masovno unitenje, dopunjene su izjavama da je Zapad podravao politike pokrete koje su destabilizovale drave na granicama sa Rusijom i da su ak isprovocirale rat na jugu Kavkaza u avgustu 2008.g. Ovaj konflikt je bio izgovor, naveo je predsednik Dmitri Medvedev, da brodovi NATO-a uu u Crno more i da se ubrzaju planovi oko utvrivanja amerikog sistema protivraketne odbrane u Evropi. Moramo da pokrenemo mehanizam koji moe da blokira pogrene, sebine i ponekad jednostavno opasne odluke koje donose pojedini lanovi meunarodne zajednice, tvrdio je predsednik Medvedev, dodavi da nema smisla da se prikriva injenica da je konflikt delimino podstaknut sujetom amerike vlade koja je zatvorila ui za kritiku i preferirala unilateralne odluke. Na ove optube Moskva sada dodaje kritiku na ulogu SAD-a u meunarodnoj ekonomskoj krizi i recesiji koja se iri, prouzrokujui time tetu samom sebi i drugima (ukljuujui i Rusiju).6 Ovo je dakle svet u kojem Moskva mora da gleda svoje interese, tvrde ruski funkcioneri delom podravajui meunarodno pravo i zajednike strukture ali i delujui unilateralno kako bi odbranili interese Rusije kada su oni ugroeni. Medvedev je izjavio da Rusija mora da koristi meunarodno pravo i da deluje u okviru meunarodnih organizacija kao to je UN [] ali [] moramo da damo vrst odgovor, vojni odgovor na pretnje ukoliko je to potrebno, jer je to jedini nain koji garantuje suverenitet nae zemlje.7 Ako su u prolosti uspeli pokuaji da se Rusija stavi na svoje mesto, danas je to jednostavno neprihvatljivo, navodi predsednik, poto Moskva ima sposobnost da se suprotstavi, istakne i odbrani svoju agendu.8 Dakle, ako Moskva veruje u to da moe da formira meunarodne dogaaje, ona takoe vidi svet u kojem Moskva mora da reaguje na akcije i uticaj drugih aktera Medvedev je naglasio da su vojna akcija u Gruzuji, primera radi, ali i ponovno naoruanje odgovori na akcije koje su preduzeli drugi (ukljuujui SAD i NATO), i tvrdi da su ovo situacije koje su nametnute Moskvi.9
Rusija u svetu:
Strateki horizonti Moskve su se stoga znatno proirili u post-minhenskom svetu, nakon to je prihvatila ulogu regionalne moi na globalnom horizontu. Ruske vlasti esto izjavljuju da je Rusija postala snanija i uspenija transformacija praena vraanjem na odgovarajue mesto u svetskim poslovima i promena u nainu ophoenja drugih prema ovoj zemlji.10 Ovaj status se zasniva na znatnoj ekonomskoj snazi koja je nastala iz izvoza energije. Sa poveanjem cene nafte, ogromne ruske rezerve nafte i gasa postale su stub ekonomije koja je odslikvala rapidni rast iznad ostalih novostvorenih trita.11
Jedan bitan aspekat ovog odgovarajueg mesta u meunarodnim odnosima je da Moskva tei da se sama postavi kao validan centar vrednosti predstavljajui legitimitet sopstvenih vrednosti i teei da se suprotstavi uticaju Zapada, Moskva pokuava da bude politiki, ekonomski i kulturno atraktivnija. Moskva pokuava da izgradi raznolikost meupovezanih mrea, u kojim bi Rusija predstavljala evroazijski centar za bezbednost, koji se odraava u Organizaciji sporazuma o zajednikoj bezbednosti
5) Ibid. 6) Medvedev, D. Address to the Federal Assembly of the Russian Federation, 5 nov. 2008. www.kremlin.ru 7) Medvedev, D. interview with Russian Television Channels, 24 Dec. 2008. www.kremlin.ru 8) Ibid. 9) Medvedev, Address to the Federal Assembly; pogledati takoe npr. Russias Medvedev Claims NATO Expanding to Russias borders, RIA Novosti, 17 mart 2009.g. 10) Medvedev, D. Speech 11 Dec. 2007. www.medvedev2008.ru 11) O dubljoj diskusiji o ruskoj ekonomiji, pogledati npr, Hanson, P. The Russian Economic Puzzle: Going Forwards, Backwards or Sideways?, International Affairs, Vol.83, No.5. 2007; Cooper, J. Russia and the Economic Crisis, The World Today, Vol.64, br.11, nov. 2008.
(CSTO), ekonomijama kroz razvoj Evroazijske ekonomske zajednice (EvrAzEZ) i utvrivanju Rusije kao internacionalnog finansijskog i transportnog centra u jezgru ire zone rublje. Osim toga bi Moskva predstavljala politiki centar, nudei koncept suverene demokratije. Moskva se kao takva nada da e privui srednje razvijene drave, naroito ali ne iskljuivo - na prostoru biveg Sovjetskog saveza. Taj model bi predstavljao alternativu prodornom modelu ekonomskog i socijalnog razvoja koji nudi EU, koji pretpostavlja iroke i skupe ekonomske i socijalne reforme.12 Ovo je, prema tome, svesna paralela zapadnim demokratskim organizacijama koje Moskva naziva demokratija mesijanizma Zapada.
Predlozi Moskve za novi internacionalni koncept odreivanje agende?

U ovom kontekstu vii ruski funkcioneri su predloili reformisanje meunarodne arhitekture. Deo ovih predloga je prvi javno izneo predsednik Medvedev u junu 2008, koji su bili praeni javnim diskusijama visokog profila u oktobru u Evijanu i u decembru na OEBS-ovom Ministarskom savetu ministara spoljnih poslova u Helsinkiju. Predlozi odraavaju tvrdnju Moskve da trenutni koncept podsea na nain razmiljanja blokova za vreme Hladnog rata i da nije sposoban da se suoi sa opasnostima i izazovima ovog veka, ve da njegovo trajno postojanje stvara novu nestabilnost delei evropsku bezbednost. Predlozi su formulisani prema glavnim naelima ruske politike inostranih poslova. Oni ukljuuju jasnu potvrdu osnovnih naela bezbednosti, ukljuujui potovanje meunarodnog prava i suverenitet, teritorijalni integritet i politiku nezavisnost, odbijanje korienja sile u meunarodnim odnosima, utvrivanje simetrine bezbednosti, odbijanje jedne drave ili organizacije koja bi imala ekskluzivno pravo da odrava mir i bezbednost u Evropi i da utvruje osnovne parametre kontrole naoruanjA i nove opasnosti kao to je irenje oruja za masovno unitenje, terorizma i trgovine drogama. Ova naela ukljuuju tri negacije: nepromovisanje sopstvene bezbednosti na raun drugih, nevrenje akcija u okviru Alijanse u zajednikoj zoni bezbednosti i nestvaranje vojnih alijansi na raun bezbednosti drugih potpisnika. Moskva je nakon toga koncipirala predloge za dramatinu promenu svetskog ekonomskog poretka. Njeni predlozi podrazumevaju reformu internacionalnih finansijskih instituta, sprovoenje rigoroznije finansijske discipline i spoljne finansijske kontrole za najvee drave i utvrivanje novih nadnacionalnih vrstih valuta koje kontrolie Meunrodni monetarni fond (IMF) ili drugi finansijski centar. 13 Ovi predlozi su bili urueni G20 za debatu na samitu u aprilu.
Prepreke za agendu Moskve:

ak iako postoji irok konsenzus koji se razvio u Moskvi, precizniji ciljevi izvan njega ostaju slabo definisani. Naroito u definisanju toga ta su nacionalni interesi Rusije pojedinano i-ili praktino. U sutini, ciljevi jedva da idu dalje od spreavanja spoljnih meanja u poslove Rusije. Agenda Moskve takoe deluje kontradiktorno iako tei da bude atraktivna partnerima koji su njeni istomiljenici, ona podjednako tei da sprovede sopstvene interese Rusije. Ovo ukazuje na to da sa jedne strane partneri mogu biti u obavezi da ispune interese Moskve ukoliko je to neophodno, ali i da Moskva moe da ne bude voljna da pomogne partnerima u neemu to bi moglo negativno da se odrazi na interese Rusije. Predlozi za novi koncept evropske bezbednosti su, u vreme pisanja ovog teksta, u istoj meri nerazvijeni, i sastoje se od tri stranice nejasno definisanih ideja. tavie, dok je Moskva na mnogo naina jasno poveavala svoju snagu stvarajui velike finansijske rezerve, takoe se suoila sa brojnim unutranjim tekoama i njena sposobnost projekcije svoje snage je ostala ograniena. Iako su ruski vojni izdaci porasli, razlog za to je dugo i ozbiljno neinvestiranje i nemar. To je pored ostalog dovelo do degeneracije kljunih kvalifikacija i tehnikog kapaciteta. Dakle, iako je
12) O diskusiji u vezi s tim, pogledati Karaganov, S. A New Epoch of Confrontation, Russia in Global Affairs, vol. 5, br. 4, okt.-dec. 2007. 13) Pogledati predloge Rusije sa samita u Londonu (april 2009), 16 mar. 2009. www.kremlin.ru
pobeda ruske vojske nad Gruzijom demonstrirala ruski vojni kapacitet, takoe je otkrila i slabo stanje njenih oruanih snaga i potrebu za znaajnom reformom.14 Rusija se podjednako suoila sa raznim unutranjim ekonomskim problemima. Dok se rast Rusije zasnivao na velikim rezervama energenata, neefikasno rukovoenje i ogranieni razvoj novih projekata su naruavali rast ovog kljunog sektora ruske ekonomije. Rusija je, prema tome, trenutno uhvaena u duplu zamku: cene nafte su niske i time utiu na iri ekonomski rast. Meutim, kada opet budu porasle, ruska proizvodnja e se usled nedostatka investicija suoiti sa uskim grlom. I zaista, i sama Rusija je suoena sa mogunou manjka gasa, nafte i struje.15 Na due staze je Rusija suoena sa posledicom velikog demografskog pada i deficitom radne snage. Domai problemi ukljuuju dakle razne stadijume korupcije i balast ogromne birokratije koji naruavaju efikasnost i gue ekonomski rast i razvoj.16 Sve ove prepreke spreavaju Rusiju u tome da implementira svoju agendu, i sve su oteane irokom meunarodnom finansijskom i ekonomskom krizom. Poslovi Rusije su ozbiljno pali pod uticaj krize, a vlada je potroila znatnu sumu svojih rezervi pokuavajui da balansira rublju.17 Dok su ruske finansijske rezerve ostale velike i uprkos viim ruskim organima prema kojima e Rusija nastaviti sa sprovoenjem svojih ciljeva, postoje dve posledice finansijske krize za Moskvu. Kao prvo, kao to je priznato od strane ruske vlade, pogorali su se izgledi za utemeljivanje rublje kao internacionalne rezervne valute i Rusije kao sredita zone rublje. Kao drugo, kriza je imala bitne domae posledice stvarajui teku ekonomsku klimu sa sve veim brojem nezaposlenih i manjim platama, stvarajui brige o domaoj politikoj i socijalnoj stabilnosti i odvraajui panju od znaajnih projekata inostrane politike. Osim toga su nakon rata izmeu Rusije i Gruzije i gasnog spora odnosi sa Zapadom su postali kompleksniji. Opte gledano je transatlantska zajednica podeljena u pogledu svog odnosa prema Rusiji neke drave su vie a neke manje naklonjene ruskoj agendi. Rat izmeu Rusije i Gruzije dalje je doprineo ovoj podeli, ali je doveo i do obustave odnosa izmeu NATO i Rusije i do obustave pregovora izmeu EU i Rusije o novom sporazumu o partnerstvu. Ove tenzije su pojaane nestaicama gasa u Evropi koji je predstavljao ishod rusko ukrajinskog konflikta oko gasa u januaru. Pregovori oko sporazuma izmeu EU i Rusije ponovo su zapoeti u decembru 2008.g. i odnosi izmeu NATO-a i Rusije su formalno ponovo zapoeti u martu 2009.g., ali je rat u Gruziji naglasio niz protivrenosti u odnosu Rusije i Zapada. Ovo ukljuuje konceptualni i praktini pristup. Praktino su neke drave poput Francuske, Italije i panije teile da se upuste u odnos sa Rusijom i dale su javnu podrku predlozima Moskve oko novog koncepta.18 Meutim kao to je ve pomenuto, mnoge drave, ukljuujui i one pozitivno nakolonjene, primetile su da im nedostaju najbitniji elementi. Naroito je vano da je namera Moskve da uestvuje u postojeim organizacijama, naroito Organizaciji za evropsku saradnju i bezbednost (OEBS) i Severnoatlantski pakt (NATO) i da se fokusira na agendu politiko-vojne bezbednosti. Fokus odgovora od Zapada bio je ipak stavljanje diskusije u format OEBS-a i tenja da se odri postojei koncept, ukljuujui NATO, a da osnova ire definicije bezbednosti ukljui i ljudsku dimenziju. Pristup Zapada koji je bio uopteno pozitivan se sutinski dosta razlikovao od agende Moskve iako su akteri Zapada prepoznali ogranienja i nedostatke trenutnog koncepta, svaka praktina diskusija mora se odri na osnovu onoga to ve postoji. Pored toga postoje i znaajne konceptualne razlike. Primera radi, poglede Moskve na to da trenutni koncept odraava inerciju sistema Hladnog rata negiraju mnogi na Zapadu koji vide znaajnu transformaciju na kontinentu nakon zavretka Hladnog rata. Ove razlike su se skupile i pokazale u konfliktu u Junom Kavkazu u avgustu 2008. i nakon toga priznavanjem June Osetije i Abhazija od strane Moskve. Rusija je tvrdila da je odbijanje ovog priznavanja
14) O skorijoj diskusiji o ovome pogledati McDermott, R. Russias Armed Forces: the Power of Illusion, Russie.NEI.Visions, br.37, mar. 2009. 15) Monaghan, A. Stakhanov to the Rescue? Russian coal and the Troubled Emergence of a Russian Energy Strategy, ARAG rad 07/34. Swindon: Defence Academy of the UK, Nov. 2007. 16) Diskusiju o ovome pogledati u izvetajima ruskih medija, naroito u listu Vedomosti i Gazeta, npr. od 19. i 20. marta 2009..g 17) Diskusiju o ekonomskim problemima sa kojima se suoava Rusija, pogledati Hanson i Cooper, op. cit. 18) Vie o diskusiji u pogledu predloga Moskve oko novog evropskog koncepta bezbednosti pogledati od ovog autora Russias Big Idea: Helsinki 2 and the Reform of Euro-Atlantic Security, NDC report, 3 dec. 2008.
od strane Zapada odslikavalo duple standarde imajui u vidu priznavanje Kosova od strane Zapada. Zapad je meutim teio da naglasi svoju podrku za gruzijski teritorijalni integritet.19 Osim toga su mnogi sa Zapada ukazali na to da ruske akcije ne samo da pogoravaju sluaj Moskve oko suprotstavljanja priznavanja Kosova, nego i da odslikavaju protivrenosti u ruskim politikim naelima odbijanja korienja sile i potovanja suvereniteta. Ukratko, iako postoji interes Zapada u predlozima Rusije, postoje i brojne razlike koje ograniavaju stepen do kojeg e Zapad ii da bi zadovoljio Rusiju.
Zakljuci
Moskva predlae ambicioznu ali loe definisanu agendu. Ona se suoava sa mnogim preprekama prilikom njene implementacije. Iako postoje evropske drave koje su spremne da razmotre predloge Moskve za debatu oko postojee arhitekture, sami predlozi nisu detaljno razraeni; postoje takoe i oni koji ukazuju na brojne kontradikcije naroito u pogledu suvereniteta i teritorijalnog integriteta. Budui da je, dakle, agenda Moskve bitna, podvlaei i evoluciju velike kohezije u ruskom stratekom nainu razmiljanja i nameru Moskve da bude obavezan igra u meunarodnim odnosima, ovo predstavlja sami poetak dugog procesa jedne debate i diskusije o spornim takama. Osim toga postoji mnogo zapadnih drava i naravno organizacija kao to su EU, OSCE i NATO koje ne samo da su potvrdile svoje namere da zadre trenutni okvir, nego i imaju potpuno drugaiji pristup agendi. Ne postoji novi Hladni rat kao to se to esto tvrdi: etablirani su i brojni mehanizmi kroz koje se grade odnosi, kao i znaajne ekonomske i energetske meuzavisnosti. Ove glavne razlike u agendi podstiu, meutim, negativnu priu u odnosima, i mada to nije ireverzibilno, ove kontradikcije se teko mogu prevazii brzo i bez fokusiranog, dinaminog liderstva koje bi ih prevazilo.
19) Postoji vee odstupanje u ovom pristupu. Dok je Zapad teio da dobije meunarodno priznanje za nezavisnost Kosova i isto tako sugerisao da neuspeh Moskve oko dobijanja internacionalne podrke za priznavanje June Osetije i Abhazije predstavlja greku u ruskoj politici, ruski funcioneri su navodili da ona ne tei dobijanju meunarodne podrke za njeno priznavanje, i umesto toga fokusiraju njene argumente na potrebu zatite ovih entiteta i pruanje vojne pomoi u tu svrhu.
94
Rusija, Srbija i NATO

Sran Gligorijevi1
Uvod
Srbija je, zvanino, pristupila programu Partnerstvo za mir (i Savetu evroatlantskog partnerstva) 14. decembra 2006. godine, mnogo kasnije od veine drava u tranziciji, iz Centralne, Istone i Jugoistone Evrope. Na primer, 14 godina kasnije od Rusije. Razlozi za odlaganje formalnog ukljuivanja Srbije u institucije evroatlantskog partnerstva su viestruki: izdrljivost autoritarnog anti-zapadnog reima tokom 90-tih godina prolog veka, sloeno naslee decenije oruanih sukoba u bivoj Jugoslaviji (uz jasne obaveze prema Hakom tribunalu), jedinstveno i bolno iskustvo koje je Srbija doivela sa vazdunom kampanjom NATO 1999.godine, kao i izvestan nedostatak podrke od strane nekih drava lanica Severnoatlantske alijanse. Meutim, temeljnije definisanje dalje pozicije prema ubedljivijem pribliavanju Srbije Alijansi, i u dogledno vreme lanstvu u njoj, van svake sumnje predstavlja jedan od glavnih izazova srpske spoljne i bezbedonosne politike, na poetku 21. veka. Pored iscrpljujueg bombardovanja Srbije (i Crne Gore) od strane NATO, u prolee 1999. godine, koji trenutno predstavlja glavni kamen spoticanja blagonaklonijeg pristupa Srbije prema NATO, sadanja nevoljna atmosfera u Srbiji, u vezi sa Alijansom, takoe je posledica i pogrenih ideolokih shvatanja, emotivnog rasuivanja, oiglednog nepoznavanja prirode, strukture i transformacije NATO, neshvatanja savremenih meunarodnih odnosa, kao i iracionalnog razmiljanja. Jedna od najprisutnijih pogrenih predstava, naroito podravana od strane nekih konzervativnih politikih krugova u Srbiji, je da bi snanija saradnja sa NATO, i kasnije lanstvo u njemu, poremetili odnose Srbije sa Rusijom. Osim toga, u Srbiji postoji preovlaujua predrasuda da je odnos Rusije i NATO oduvek bio u najveoj meri neprijateljski i, samim tim, uskraen za bilo kakav vidljivi oblik saradnje ili vrednijeg dostignua. Uprkos mnogim prisutnim potekoama, kao i dosadanjim dvama ozbiljnim zastojima (1999. godine, i neposredno nakon rata u Gruziji 2008. godine), odnosi Rusije i NATO razvijali su se u brojnim vidovima, podstaknuti podudarnim interesima i zajednikim izazovima. Iako su, na nivou visoke politike, znaajne politike razlike uticale na te odnose, saradnju Rusije i NATO obeleila su zadivljujua praktina dostignua i pragmatini pristup nizu odbrambenih i bezbednosnih pitanja. Mnoga od tih dostignua mogla bi da predstavljaju dobar temelj za promiljanje dalje politike Srbije prema NATO, a neki od ustanovljenih i proverenih oblika saradnje izmeu Rusije i NATO mogli bi da poslue kao uzori i smernice za delotvornije povezivanje Srbije sa Severnoatlantskom alijansom.
Rusija i NATO: pragmatian odnos

Rusija je razvijala svoje odnose sa NATO, od 1991. godine. Skoro deceniju nakon osamostaljenja Ruske Federacije, pitanja vezana za NATO bila su u samom sreditu panje ruske spoljne politike.2 Svoj dananji stav prema NATO, Rusija je ukratko iznela u nedavno objavljenom Spoljnopolitikom konceptu (u julu 2008. godine). U njemu je navedena jasna tvrdnja da sa stanovita realne procene uloge NATO, Rusija smatra vanim obezbeivanje progresivnog razvoja meusobnog delovanja u okviru Saveta Rusija-NATO u interesu obezbeivanja predvidljivosti i stabilnosti u evroatlantskom regionu.3
1) Mr Sran Gligorijevi je Direktor analitike ISAC fonda
2) Dmitri Trenin, NATO and Russia: Sobering thoughts and practical suggestions, in NATO Review, Summer 2007, NATO HQ, dostupno na: http://www.nato.int/docu/review/2007/issue2/english/art1.html 3) The Foreign Policy Concept of the Russian Federation, President of Russia, Official Web Portal, dostupno na: http://www. kremlin.ru/eng/text/docs/2008/07/204750.shtml
Saradnja izmeu Rusije i NATO zvanino je poela 20. decembra 1991. godine, na prvom sastanku Saveta za severnoatlantsku saradnju (NACC). Interesantno je da je tokom tog sastanka Sovjetski savez prestao da postoji. Nekoliko godina kasnije, 1994. godine, Rusija je pristupila programu Partnerstvo za mir, a ve 1996. godine ruski vojnici angaovani su u Bosni i Hercegovini, rame uz rame sa svojim kolegama iz Alijanse, u mirovnoj operaciji IFOR, pod vostvom NATO. Naredni vaan korak ka uspostavljanju blie saradnje izmeu Rusije i NATO napravljen je u Parizu, 27. maja 1997. godine, kada je potpisan Osnivaki akt o uzajamnim odnosima, saradnji i bezbednosti izmeu NATO i Ruske Federacije. Osnivaki akt je odraavao promenu bezbednosnog okruenja u Evropi i isticao posveenost Rusije i NATO zajednikom izgraivanju trajnog mira u evroatlantskom regionu. Tom prilikom, ustanovljen je novi forum, pod nazivom Stalni zajedniki savet. Ovaj Savet je ustanovio okvir za saradnju, izgradnju poverenja i dogovaranje o bezbednosnim pitanjima od zajednikog interesa, izmeu Alijanse i Rusije. Savet se redovno sastajao na nivou ambasadora, kao i na nivou ministara spoljnih poslova i odbrane, a po potrebi, i na nivou efova drava i vlada. Uspena saradnja izmeu Rusije i NATO dola je do izraaja tokom primene Dejtonskog mirovnog sporazuma i stabilizacije Bosne i Hercegovine. Osim toga, ruska misija pri NATO ustanovljena je u martu 1998. godine. Ipak, razliiti stavovi NATO i Rusije o nainu reavanja krize na Kosovu i Metohiji, 1999. godine, i vrsto rusko protivljenje bombardovanju Srbije (i Crne Gore) doveli su do povlaenja Rusije iz Stalnog zajednikog saveta, uzrokujui, na taj nain, zastoj u radu ovog tela. Meutim, saradnja se nastavila kroz nekoliko zajednikih aktivnosti, ukljuujui i uee Rusije u mirovnoj misiji SFOR, u Bosni i Hercegovini. Konano, nakon vrlo aktivne diplomatske uloge u zavrnoj fazi Kosovske krize, Rusija je uestvovala sa svojim jedinicama u misiji KFOR, od juna 1999. godine. Uskoro nakon toga, krenulo se sa oivljavanjem ruske saradnje sa NATO, emu je doprinelo nekoliko znaajnih dogaaja. Na primer, istog dana (12. avgusta 2000. godine) kada se desila nesrea na ruskoj podmornici Kursk, NATO je ponudio pomo u spasavanju posade. Osim toga, neposredno nakon teroristikih napada 9. septembra 2001. godine, Rusija je otvorila svoj vazduni prostor za koalicione snage koje su bile angaovane u Afganistanu za borbu protiv Talibana, i takoe stavila je na raspolaganje vane obavetajne podatke, kao doprinos borbi protiv terorizma. U februaru 2001. godine, NATO je, u Moskvi, otvorio Kancelariju za informacije, ija je svrha bila da pobolja uzajamno poverenje i razumevanje, kao i da informie rusku javnost o aktivnostima Alijanse i saradnji Rusije i NATO. U skladu sa povoljnim razvojem meusobnih odnosa, uspostavljen je Savet NATO-Rusija, tokom Samita NATO-Rusija, u Rimu, maja 2002. godine. Savet NATO-Rusija ini 26 drava lanica NATO i Rusija, kao forum koji unapreuje mogunosti za meusobni dijalog i delovanje u oblastima od zajednikog interesa, zamenjujui Stalni zajedniki savet. Najvanija odlika Stalnog saveta je ta da je meusobna saradnja ustanovljena na principu jednakosti i konsenzusu izmeu svih 27 drava uesnica, to je sutinska razlika u odnosu na prethodni okvir Stalnog zajednikog saveta, koji je delovalo prema formuli NATO+1. Savet NATO-Rusija sastaje se na razliitim nivoima: jednom meseno na nivou ambasadora, dva puta godinje na ministarskom nivou, a kada je potrebno, na nivou efova drava i vlada. Pored toga, jednom meseno, sastaju se vojni predstavnici, a dva puta godinje susreti se odvijaju na nivou naelnika generaltabova. Sastancima Saveta NATO-Rusija predsedava generalni sekretar NATO. U okviru Saveta NATO-Rusija, posebno su se razvijale neke oblasti saradnje: borba protiv terorizma, spreavanje irenja oruja za masovno unitenje, unapreenje interoperabilnosti, upravljanje krizama, kontrola naoruanja, protivraketna zatita zone operacije, reforma sistema odbrane, civilna zatita i nauna saradnja.4 Skoro istovremeno sa pokretanjem rada Saveta NATO-Rusija, 2002. godine, u Moskvi je otvorena NATO Vojna kancelarija za vezu, sa ciljem povezivanja Vojnog komiteta NATO i Ministarstva odbrane Rusije. Te iste godine, zajedniki NATO-Rusija centar za prekvalifikaciju poeo je sa radom, pomaui viku vojnog kadra u Rusiji pri povratku u civilni ivot. Takoe, 2003. godine, uspostavljena je posebna direktna
4) Robert E. Hunter et al., NATO and Russia: Bridge-Building for 21st Century, White Paper, RAND and Institute for US and Canada, Santa Monica, 2002, 37str..
telefonska linija izmeu kancelarija generalnog sekretara NATO i ministra odbrane Ruske federacije. U meuvremenu, Rusija je povukla svoj kontingent, rasporeen u mirovnim misijama na Balkanu. Tokom posete generalnog sekretara NATO, Jap de Hop Shefera, Moskvi, u aprilu 2004. godine, potpisani su sporazumi o uspostavljanju vojnih kancelarija Rusije u obe strategijske komande Alijanse. Iste godine, Savet NATO-Rusija usvojio je Akcioni plan protiv terorizma, koji je ukljuivao konkretne inicijative za spreavanje, borbu i ublaavanje posledica teroristikih napada. Osim toga, 2005. godine, ministri spoljnih poslova Saveta NATO-Rusija pokrenuli su pilot-projekat obuke avganistanskog i cenralnoazijskog osoblja za borbu protiv narkotika . Rusija se, 2006. godine, ueem fregate Pitliviy, aktivno pridruila antiteroristikoj operaciji u Mediteranu, Aktivno nastojanje, koja se odvija pod vostvom NATO. Tokom 2007. godine, ruska Duma je ratifikovala Sporazum o statusu snaga u okviru programa Partnerstvo za mir (poznat kao PfP SOFA), a jo jedna ruska fregata Ladniy bila je ukljuena u operaciju Aktivno nastojanje. Takoe, u aprilu 2008. godine, Rusija i NATO potpisali su dokument kojim se omoguava tranzit kopnenim putem preko ruske teritorije za ne-vojnu opremu namenjenu NATO operaciji ISAF, u Afganistanu. Povremeno, odravane su zajednike vebe u oblastima kao to je reagovanje na elementarne nepogode, protivraketna zatita zone operacije, kao i potraga i spaavanje na moru. Meutim, kao posledica sukoba u Gruziji, u avgustu 2008. godine, vojna saradnja izmeu Rusije i NATO ponovo se nala u zastoju.
Srbija i NATO: Neobian dnevni red

Po svemu sudei, Srbija jo uvek nije donela jasnu politiku odluku da se znaajnije priblii NATO. O tom pitanju vlada potpuna ravnodunost, a Vlada se ne trudi da meu graanima nae podrku za pribliavanje NATO. Podrka javnosti za lanstvo Srbije u NATO, prema istraivanju Medium Gallup-a, obavljenom u jesen 2007. godina, je 28% ispitanih, dok se ak 55% protivi lanstvu u NATO.5 Pored toga, u Srbiji su uestale zvanine izjave o navodnoj neutralnosti drave, koja nalazi svoje opravdanje u jednoj neobavezujuoj rezoluciji Narodne Skuptine o Zatiti suvereniteta, teritorijalnog integriteta i ustavnog poretka Republike Srbije, usvojenoj krajem decembra 2007. godine.6 Povodei se nedostatkom javne podrke za dalje pribliavanje Alijansi, ni jedna od glavnih politikih partija u Srbiji nema na dnevnom redu lanstvo u NATO. Bez obzira na to, Srbija je postepeno gradila svoju saradnju sa Alijansom, pre i posle pristupa programu Partnerstvo za mir. Meutim, ova saradnja jo uvek se odvija uz oklevanje, samoogranienja i bez entuzijazma. Kao posledica toga, Srbija koristi samo deli raspoloivih mogunosti koji Alijansa nudi dravama partnerima. U poreenju sa drugim dravama lanicama Partnerstva za mir, Srbija daleko zaostaje u stvaranju opipljivijeg odnosa sa Alijansom. Prekretnica u uspostavljanju saradnje izmeu Srbije i NATO desila se nakon demokratskih promena u Beogradu, u oktobru 2000. godine, i jasnog opredeljenja nove Vlade Srbije da radi zajedno sa Alijansom u cilju pronalaenja mirnog reenja krize koja je nastala kao rezultat albanske pobune na jugu Srbije, dva meseca kasnije. Od tog trenutka nadalje, posete visokih civilnih i vojnih zvaninika Vlade Srbije seditu NATO i Komandi zdruenih snaga (u Napulju) odvijale su se esto i redovno. tavie, 4. marta 2001. godine, na vrhuncu napora za uspostavljanje poverenja i saradnje u dogovoru sa NATO, snagama bezbednosti Republike Srbije dozvoljeno je da uu u Kopnenu zonu bezbednosti, koja se u irini od pet kilometara protee du administrativne linije sa Kosovom i Metohijom, a uspostavljena je nakon bombardovanja 1999. godine. Osim toga, u Vazdunoj zoni bezbednosti takoe je primenjeno fazno smanjenje. Nadalje, vazdune linije preko Srbije (i Crne Gore) za potrebe misija pod vostvom NATO u regionu, prevashodno SFOR i KFOR, uspostavljene su 20. decembra 2002. godine. Ministar spoljnih poslova Dravne zajednice Srbija i Crna Gora, Goran Svilanovi zvanino je zatraio prijem u program Partnerstvo za mir, 19. juna 2003. godine. Poseta Lorda Robertsona, tadanjeg generalnog sekretara NATO Beogradu, 26
5) Javno mnjenje Srbije o evro-atlantskim integracijama, Medium Gallup, dostupno na: http://www.atlanticcouncil.org.yu/ 6) Rezoluciju Narodne skuptine Republike Srbije o zatiti suvereniteta, teritorijalnog integriteta i ustavnog poretka Republike Srbije donetu 26 decembra 2007, dostupnu na: http://www.parlament.sr.gov.yu/
novembra 2003. godine, na njegovom oprotajnom putovanju kroz zemlje bive Jugoslavije nesumnjivo je bila istorijski pomak napred. Istinski izazov i veoma vaan trenutak za dalje odnose izmeu Srbije i NATO predstavljalo je izbijanje nasilja na Kosovu i Metohiji, 17. marta 2004. godini. Iznenaeni, u prvom trenutku, estinom nasrtaja ekstremnih albanskih grupa, KFOR nije reagovao dovoljno brzo na te snane napade na srpske enklave. Zahvaljujui odgovornoj akciji tri kljuna oveka u NATO (Jap de Hop Shefera, generalnog sekretara; generala Dejmsa Donsa, vrhovnog saveznikog komandanta snaga u Evropi, kao i admirala Gregorija Donsona, komandanta zdruenih snaga u Napulju) situacija se u velikoj meri stabilizovala, nakon slanja rezervnih snaga, kao pojaanja ve prisutnim trupama na Kosovu (u tom trenutku, oko 18,500 vojnika). U cilju prevazilaenja institucionalnih prepreka u saradnji sa Srbijom, izazvanih kanjenjem u njenom pristupanju programu Partnerstvo za mir, NATO je pokrenuo Prilagoeni program saradnje, u junu 2003. godine, koji je omoguio Srbiji da uestvuje u odreenim aktivnostima Partnerstva za mir. Ove aktivnosti, u najveoj meri, odnosile su se na obrazovanje i obuku. Prilagoeni program saradnje odvijao se tokom tri godinja ciklusa. U meuvremenu, Srbija (i Crna Gora) je zakljuila sa NATO, Sporazum o tranzitnim aranmanima, 18. jula 2005. godine, iji je cilj bio da logistii unapredi pristup ka operacijama NATO na Zapadnom Balkanu, kao i vezu izmeu njih samih. Najdelotvorniji pozitivni korak koji je Alijansa nainila prema Srbiji, u smislu podrke reformi sistema odbrane, bilo je uspostavljanje Grupe za reformu odbrane, na inicijativu Kraljevine Norveke. Ta Grupa je osmiljena kao zajedniko telo Ministarstva odbrane Srbije (i Crne Gore) i NATO, a odobrio ju je Severnoatlantski savet. Grupa za reformu odbrane poela je sa aktivnostima u februaru 2006. godine. Grupom kopredsedavaju ef Direkcije za planiranje snaga NATO, i pomonik ministra odbrane Republike Srbije za politiku odbrane. Aktivnost DRG je organizovana kroz plenarne sastanke i esnaest radnih stolova. Konano, Srbija je pozvana da pristupi Partnerstvu za mir i Savetu evroatlantskog partnerstva, na NATO samitu u Rigi, u novembru 2006. godine, zajedno sa Bosnom i Hercegovinom, i Crnom Gorom. Ceremonija potpisivanja Okvirnog dokumenta odrana je u seditu Alijanse, u Briselu, 14. decembra 2006. godine. Odmah nakon toga, NATO je otvorio svoju vojnu kancelariju za vezu pri Ministarstvu odbrane Srbije, 18. decembra 2006. godine. Cilj otvaranja NATO vojne kancelarije za vezu u Beogradu je da bude spona izmeu Alijanse i vojnih institucija Republike Srbije, u vezi sa praktinim pitanjima primene Sporazuma o tranzitnim aranmanima. Takoe, NATO vojna kancelarija za vezu podrava aktivnosti Srbije u programu Partnerstvo za mir, kao i rad Grupe za reformu odbrane. Vuk Jeremi, ministar spoljnih poslova Srbije, predstavio je Prezentacioni dokument, u seditu NATO, 5. septembra 2007. godine, devet meseci nakon to je Srbija bila pozvana da se prikljui programu Partnerstvo za mir. Za razliku od Prezentacionih dokumenata ostalih drava Zapadnog Balkana, ovaj koji je predstavila Srbija, ne sadri jasno izraenu nameru drave da postane lanica NATO. Naroito vano za dalje korake u pogledu unapreenja odnosa Srbije sa Alijansom, bilo je potpisivanje Sporazuma o bezbednosti informacija sa NATO, od strane Dragana utanovca, ministra odbrane Republike Srbije, i Jap de Hop Shefera, generalnog sekretara Alijanse, 1. oktobra 2008. godine, u seditu NATO. tavie, ovom prilikom, ministar utanovac se obratio Severnoatlanskom savetu. Potpisivanjem Sporazuma o bezbednosti informacija sa NATO, Srbija je otklonila znaajnu prepreku u svojoj saradnji sa Alijansom, koja je oteavala formalnu i dinaminiju evroatlansku integraciju Srbije. Naalost, kao posledica odluke ministara odbrane drava lanica NATO, donete na sastanku 12.-13. juna 2008. godine, da podre nove zadatke NATO na Kosovu i Metohiji, koji podrazumevaju pomo u izgradnji Kosovskih bezbednosnih snaga, Vojska Srbije je prekinula sastanake na visokom nivou sa KFOR.7
7) General Opening remarks by NATO Secretary General, Jaap de Hoop Scheffer, Meeting of the North Atlantic Council with non-NATO KFOR contributing nations, NATO HQ, 12 June 2008, http://www.nato.int/docu/speech/2008/s080612a.html; General Ponos in Ground Safety Zone, Serbian MoD, 28 August 2008, http://www.mod.gov.yu/novi_eng.php?action=fullnews&id=1065
Odnosi Rusija-NATO: Neke pouke za Srbiju

Iako Rusija i NATO, do sada, nisu razvili vrsto strateko partnerstvo, bez sumnje su razvili zavidno pragmatino partnerstvo. Sasvim sigurno, iskustva iz skoro dve decenije dugog procesa graenja odnosa Rusije sa Severnoatlanskom alijansom mogu biti, u velikoj meri, veoma korisna za unapreenje odnosa Srbije sa NATO. Neko moe da se nae u zabludi potcenjujui dostignua Stalnog zajednikog saveta i Saveta NATORusija, kao i celokupne saradnje izmeu Rusije i Alijanse. Meutim, kao to je gore pomenuto, postoji bogata istorija ovog odnosa. tavie, ostaje injenica da bi bez Stalnog zajednikog saveta i Saveta NATORusija, odnosi izmeu ova dva inioca, tokom poslednjih sedamnaest godina, bili manje predvidljiivi, manje usmeravani i manje kooperativni. Stoga, rezultat bi, u svakom sluaju, trebalo oceniti kao pozitivan. Sa svoje strane, Srbija bi trebalo ozbiljno da razmotri konstruktivne i praktine aspekte saradnje Rusije i NATO, i uzme u obzir dragocena dostignua iz dosadanjeg odnosa Rusije i NATO, primenjujui ih na odgovarajui nain, u skladu sa svojim potrebama i mogunostima. U svom odnosu prema NATO, Srbija bi trebalo mnogo da radi kako bi dostigla nivo i opseg saradnje koji je Rusija dostigla sa Alijansom, do sada. Uopteno gledano, bilo bi korisno za Srbiju da usvoji pristup umnogome primenjivan u odnosima Rusije prema NATO: paljivo se odnositi prema preuzetim obavezama i postavljenim ciljevima saradnje, trudei se da sutinske tekoe i prepreke budu znaajno umanjene, a da praktina saradnja bude razvijena u najveoj moguoj meri, gde god je to mogue. Uprkos injenici da je Srbija razvila iroku saradnju sa NATO, i dalje postoji prostor za unapreenje, emu bi neka iskustva Rusije bila naroito korisna. Rusija je bila jedna od vodeih drava ne-lanica NATO koje su dale konkretan doprinos mirovnim operacijama pod vostvom NATO, pridruujui se misiji IFOR u Bosni i Hercegovini, od 1996. godine, i produujui uee u SFOR misiji, sve do 2003. godine.8 Nakon rasporeivanja misije KFOR, takoe pod vostvom NATO, na Kosovu i Metohiji, juna 1999. godine, Rusija je svojim kontigentom znaajno doprinela delovanju te misije, sve do povlaenja 2003. godine. Pored toga, Rusija je bila prva drava ne-lanica NATO koja se pridruila operaciji zajednike odbrane, uspotavljenoj na osnovu lana 5. Severnoatlantske povelje, kada je 2006. godine ruska fregata Pitliviy uestvovala u pomorskoj protivteroristikoj operaciji Aktivno nastojanje, u Mediteranu. Jo jedna ruska fregata, Ladniy, ukljuena je u ovu operaciju, 2007. godine. Srbija se jo uvek dri veoma uzdrano u pogledu uea u mirovnim operacijama. Njeno uee u UN mirovnim misijama je upadljivo simbolino, s obzirom da u njima uestvuje tek sa nekoliko posmatraa u Liberiji i Obali slonovae, kao i estolanim medicinskim timom, u Demokratskoj Republici Kongo. Za razliku od ostalih drava lanica Partnerstva za mir, Srbija jo uvek nije prepoznala vanost doprinosa mirovnim operacijama, kao izuzetnom spoljnopolitikom sredstvu. Samim tim, Srbija ostaje jedna od retkih drava Partnerstva za mir koja do sada nije uestvovala ni sa posmatraima, ni sa trupama u nekoj operaciji pod vostvom NATO. Rusija je otvorila svoju misiju pri NATO, u martu 1998. godine. Deset godina kasnije, Srbija jo uvek nema uspostavljenu misiju pri NATO. Informacija o odluci Vlade Srbije da otvori misiju pri NATO, objavljena je 3. novembra 2008. godine.9 Meutim, izmeu ovog poetnog koraka i istinskog poetka rada misije proi e izvesno vreme, uz jo nekoliko uslova koji e morati biti ispunjeni. Na primer, Srbija jo uvek nije potpisala Sporazum o statusu misija i predstavnika treih drava pri NATO. Odlaganje operacionalizacije misije Srbije pri NATO stavlja Srbiju u veoma nepovoljan poloaj, u trenutku kad bi joj bio neophodan otvoren i direktan kanal za komunikaciju sa Alijansom, o velikom broju pitanja koja se tiu njenog nacionalnog interesa.
8) Paul Fritch, The NATO-Russia partnership: More Than Meets the Eye, in NATO Review, Summer 2007, NATO HQ,Dostupno na: http://www.nato.int/docu/review/2007/issue2/english/analysis1.html 9) Web-stranica Ministarstva spoljnih poslova Srbije, 3 November 2008, http://www.mfa.gov.yu/Bilteni/Engleski/b031108_e. html#N2
Iako je NATO otvorio svoju vojnu kancelariju za vezu u Beogradu, u decembru 2006. godine, sa mandatom da se bavi iskljuivo vojnim temama, naroito delikatni odnosi izmeu Srbije i Alijanse zahtevaju vee napore javne diplomatije, koji bi mogli biti ostvareni kroz neki mogui civilni deo vojne kancelarije za vezu, ili kroz posebnu celinu po ugledu na NATO kancelariju za informacije u Moskvi. Kao i u Moskvi, svrha takvog rada bila bi da unapredi meusobno poverenje i razumevanje izmeu Srbije i Alijanse, kao i da pomogne informisanju javnosti u Srbiji o temama koje se odnose na NATO Iako je Rusija ve uspostavila svoje vojne kancelarije u obe strategijske komande Alijanse (u Monsu i Norfolku) i uputila svoje vojno osoblje u neka tela Partnerstva za mir, Srbija jo uvek nije odredila svoje vojno osoblje ni na jedno od mesta u integrisanoj komandnoj strukturi ili institucijama Alijanse, koja su dostupna dravama Partnerstva za mir. Ovo je sluaj i sa Viim kursom u NATO koledu u Rimu. To je vrhunski estomeseni kurs namenjen polaznicima koje oekuje imenovanje na istaknute poloaje u civilnoj i vojnoj strukturi NATO, kao i na dunosti u vezi sa NATO u nacionalnim ministarstvima odbrane i spoljnih poslova. Rusija je redovno slala svoje polaznike na taj kurs, dok Srbija, iako pozivana, to do sada nije uinila. Tako, ona ostaje jedina drava lanica Partnerstva za mir koja nije imala svog polaznika na Viem kursu NATO koleda. Ruska Duma je, 2007. godine, ratifikovala Ugovor o stausu snaga u programu Partnerstvo za mir (poznatiji kao PfP SOFA), koji omoguava izvoenje zajednikih vebi i obuke, u okviru programa Partnerstva za mir. Srbija jo uvek nije potpisala ovaj vani ugovor.
Zakljuak
Bezbednosno okruenje Srbije i njene unutranje politike i bezbedonosne prilike ne dozvoljavaju joj da ostane van glavnog toka evroatlanskih integracija. Jedini razumni put Srbije lei u saradnji, uzajamnom razumevanju i ukljuivanju u iru evroatlansku zajednicu. tagod da se desi, Srbija i region ne mogu da izbegnu svoju evroatlansku budunost. Mogu samo ii ka tom cilju sporije ili bre. Nedavni dogaaji na Junom Kavkazu, koji su ocrtali jasnija strateka odreenja u evroatlanskoj zoni, uz jasnu evroatlansku orijentaciju svih suseda Srbije, istiu neophodnost i vanost uobliavanja nove politike odnosa Srbije prema glavnim evroatlanskim institucijama. Imajui to u vidu, Srbija bi trebalo da se ugleda na Rusiju kao dravu koja je gradila specifine odnose sa NATO, rukovodei se konkretnom koriu za svoje nacionalne interese. U toj nameri, Srbija moe da upotrebljava i prilagoava svojim potrebama i mogunostima, ideje, koncepte, pristup, kao i iskustva koje je Rusija do sada koristila i unapreivala. Istovremeno, potrebno je podii svest u Srbiji o dostignuima, obimu i intenzitetu saradnje Rusije sa NATO. Uz to, postoji potreba za objanjavanjem injenice da pribliavanje i mogue lanstvo Srbije u NATO ni na koji nain ne moe biti tetno za Rusiju. Za te napore, kao i za celu evroatlantsku integraciju drave, Srbiji su potrebni temeljno informisani donosioci odluka, koji bi trebalo da ine hrabrije korake i povedu, a ne kao do sada, slede prilino iskrivljeno javno mnjenje.
100
Ruska vizija bezbednosti u Evropi i Srbija

arko N. Petrovi1
Odmeren stav Srbije u vezi sa inicijativom ruskog predsednika Dmitrija Medvedeva za zakljuenje novog Ugovora o bezbednosti u Evropi je korak u pravcu ispunjenja kriterijuma za lanstvo Srbije u Evropskoj uniji (EU). Krfski proces je definisao teme za unapreivanje evropske bezbednosti koje ire diskusiju o pitanju bezbednosti Evrope izvan onoga to je predsednik Medvedev prvobitno hteo da postigne i o emu nacrt ovog Ugovora, objavljen 29. novembra 2009. godine, govori. Samim tim, oprezna i odmerena politka Srbije u vezi sa ovom inicijativom je pravilan izbor, s obzirom na to da Srbija ima (ili e uskoro imati) i pravnu i politiku obavezu da prati Zajedniku spoljnu i bezbednosnu politiku EU. Ostale zemlje kandidati i potencijalni kandidati za lanstvo u EU iz susedstva Srbije ovu pravno-politiku obavezu potuju odavno. EU je formulisala stav u vezi sa ovom inicijativom i itavim Krfskim procesom u okviru kojeg se inicijativa formulie i razvija. Pridruivanjem zajednikom stavu EU iznetom od strane vedskog Predsednitva na Ministarskom savetu u Atini, Srbija je takoe poela da ispunjava tu obavezu. Time je Srbija znaajno umanjila argumente skeptika u vezi sa proirenjem EU na Zapadni Balkan koji su zabrinuto posmatrali strateko partnerstvo izmeu Rusije i Srbije. I pored ruske tenje da o ovoj inicijativi drave odluuju pojedinano, Srbija, kao ni ostale drave EU nema prostor za privatizaciju pitanja meunarodne bezbednosti. Istovremeno, bezbednosni izazovi za Rusiju nisu isti kao bezbednosni izazovi za Srbiju. Ruska inicijativa cilja na to da pobolja rusku bezbednost. Jedino zajednikim pristupom sa ostalim zemljama EU Srbija moe da odgovari bezbednosnim izazovima Srbije.
Kontekst srpske pozicije

Srbija je poela da formulie odmerenu politiku u vezi sa inicijativom predsednika Rusije Dmitrija Medvedeva za zakljuenje Ugovora o bezbednosti u Evropi. Prilikom zajednike konferencije za tampu 20. oktobra 2009. u Beogradu, predsednik Tadi je rekao da Srbija ostaje otvorena za sve budue inicijative u tom kontekstu [kontekstu inicijative prim. au.]2 Ovaj stav je daleko od oekivanja Rusije da e Srbija otvoreno podrati ovu inicijativu. Ta oekivanja Rusije nisu bila neopravdana. Jo u avgustu 2008. godine, u jeku najvee krize u odnosima izmeu Rusije i zapadnih zemalja krize u Gruziji Srbija se sa simpatijama3 odnosila prema inicijativi ruskog predsednika Medvedeva o zakljuenju novog Ugovora o bezbednosti u Evropi. Ovaj ugovor pomenut je i prilikom februarske posete ministra Jeremia Moskvi, kada je ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov izrazio zahvalnost za zainteresovan pristup Srbije ovoj inicijativi.4 Rusija u formatu svojh odnosa sa zapadnim partnerima tei bilateralnim odnosima sa pojedinanim dravama, pre nego odnosima sa savezima drava (EU i NATO). Na primer, prilikom stvaranja Saveta RusijaNATO 2002. godine, dogovoreno je da je to savet drava lanica NATO i Rusije dakle, ne
1) arko N. Petrovi je direktor istraivanja Centra za meunarodne i bezbednosne poslove, ISAC fond, i bivi politiki savetnik u Misiji OEBS-a u Gruziji. Ovaj tekst predstavlja line stavove autora. 2) Izjave za tampu po zavretku rusko-srpskih pregovora na najviem nivou 20. oktobra 2009. godine. ( - . Dostupno na ruskom jeziku na: http://www.kremlin.ru/transcripts/5782 3) Intervju stalnog predstavnika Rusije u OEBS-u, V.I. Voronkova, Rossijskaja gazeta, 20. avgust 2008, vrilac dunosti predstavnika Rusije pri OEBS-u Vladimir Voronkov rekao je da se Srbija, zajedno sa lanicama Organizacije ugovora o kolektivnoj bezbednosti (Rusija, Belorusija, Jermenija, Kazahstan, Kirgistan, Tadikistan i Uzbekistan) odnosi prema inicijativi sa simpatijama, dostupno na ruskom jeziku na: http://www.mid.ru/Brp_4.nsf/arh/62547841B1A28DDCC32574AB0055AC1B?OpenDocument 4) Stenogram izjava i odgovora na pitanja medija Ministra spoljnih poslova Rusije S.V. Lavrova na zajednikoj pres konferenciji o rezultatima pregovora s ministrom spoljnih poslova Srbije, V. Jeremiem, Moskva 20. februara 2009. godine. ( .. ., , 20 2009 ), dostupno na: http://www.mid.ru/brp_4.nsf/0/B38351266782BAE6C32575670037ABC8
jedinstvenog NATO-a kao vojno-politikog saveza.5 U govoru pred narodnim poslanicima Republike Srbije, 20. oktobra 2009, predsednik Rusije, Medvedev, doslovce je rekao: Za Rusiju je, naravno, glavno da novi (...) lanovi Evropske unije razvijaju dobre odnose sa Ruskom Federacijojm kako lanstvo u Evropskoj uniji ne bi nanosilo tetu (...) i kako bi doprinosilo razvoju tesnog meusobnog razumevanja. To se, naravno, u potpunosti odnosi i na Srbiju.6 Ako se uzme u obzir injenica da nacrt novog Ugovora o bezbednosti u Evropi7 podrazumeva ratifikaciju barem 25 drava lanica OEBS-a, onda je jasno da je Rusiji bitno da svaka pojedinana drava, pa i Srbija, ima pozitivan stav prema ovoj inicijativi. tavie, jedno od obrazloenja ove inicijative je da dravama koje ne pripadaju NATO, EU ili Organizaciji Ugovora o kolektivnoj bezbednosti potreban jedan ovakav ugovor a Srbija je svakako jedna od tih drava.8 Osim toga, strategija zajednikih nastupa na meunarodnom planu, koju Srbija i Rusija imaju u vezi sa pitanjem Kosova9 davala je izvesni osnov ruskoj strani da oekuje recipronu predusretljivost Srbije u vezi sa pitanjem koje je od vrhunskog znaaja za Rusiju bezbednost u Evropi. Meutim, odmerena politika Srbije u vezi sa ovom inicijativom je njen pravilan izbor. Kao drava koja eli da postane kandidat za lanstvo u EU, Srbija nema i ne bi trebalo da ima opcije za voenje nezavisne spoljne politike u tako vanom segmentu kao to je meunarodna bezbednost.10 Naime, u lanu 10 Sporazuma o stabilizaciji i pridruivanju EU (SSP) govori se o tome da e politiki dijalog izmeu Srbije i EU biti razvijan i da e doprineti uspostavljanju bliskih veza solidarnosti i novih formi saradnje izmeu strana ukljuujui: Zajednike poglede na bezbednost i stabilnost u Evropi, ukljuujui stvari koje su pokrivene Zajednikom spoljnom i bezbednosnom politikom EU. Iako SSP nije jo stupio na snagu, lan 10 SSP-a podrazumeva deo sri politikog dijaloga izmeu Srbije i EU. Samim tim, u skladu sa lanom 18 Beke konvencije o ugovornom pravu iz 1969. godine, Srbija ima obavezu da se Ugovor ne lii svog predmeta i svog cilja pre nego to stupi na snagu. Osim toga, i pored podrke ovoj inicijativi od strane svih drava Organizacije Ugovora o kolektivnoj bezbednosti,11 Rusiji je potrebno jo mnogo glasova drava lanica OEBS-a da bi ova inicijativa zaivela. Podrka Srbije ne bi znaajnije doprinela njenom usvajanju, s obzirom na to da pomenute drave i Srbija ine svega osam od pedeset est drava koje bi trebalo da se pozitivno izjasne o ovoj inicijativi. Potreba Rusije za jednim ovakvim dokumentom moe biti nesporna. No, na prvom mestu postavlja se pitanje ta bi bila dodata vrednost postojanja ovakvog ugovora za bezbednost Srbije u kontekstu njenog stremljenja ka evropskim i evroatlantskim integracijama.
5) Doslovce na engleskom:... to bring together NATO member states and Russia to identify and pursue opportunities for joint action at twenty, we hereby establish the NATO-Russia Council. In the framework of the NATO-Russia Council, NATO member states and Russia will work as equal partners in areas of common interest..., NATO-Russia Relations: A New Quality, Declaration by Heads of State and Government of NATO Member States and the Russian Federation, 28 May. 2002, dostupno na: http://www.nato.int/cps/en/SIDAD1BF205-ED37B58E/natolive/official_texts_19572.htm 6) Govor u Narodnoj skuptini Srbije, 20. oktobra 2009. godine, ( , 20 2009 ), na ruskom jeziku dostupno na: http://news.kremlin.ru/news/5783 7) http://eng.kremlin.ru/text/docs/2009/11/223072.shtml 8) Vidi Dr. Vladimir Voronkov, The European Security Treaty After Corfu, str. 2 www.crep.ch/en/pdf/09-07-13+Voronkov+article_ ENG.pdf 9) O ovoj strategiji govorio je ministar Jeremi na zajednikoj konferenciji za tampu sa ministrom Sergejem Lavrovom 20. februara 2009, dostupno na: http://media.mid.ru/video/video_list.html 10) Pogledati lan 10 stav 1. taka d. Sporazuma o stabilizaciji i pridruivanju izmeu EU i Srbije, dostupan na: http://www. delscg.ec.europa.eu/code/navigate.php?Id=534, kao i lan 18 Beke konvencije o ugovornom pravu, (Uredba o ratifikaciji Beke konvencije o ugovornom pravu (Sl. list SFRJ - Meunarodni ugovori i drugi sporazumi, br. 30/72). 11) Pored Rusije u ovoj organizaciji lanice su i: Belorusija, Jermenija, Kazahstan, Kirgistan, Uzbekistan i Tadikistan.
Osvrt na ruske bezbednosne nedoumice

Rusija je najvea drava na svetu iji interesi ne mogu da se posmatraju samo u evropskom integracionistikom i postmodernom kontekstu. Ona je etniki i religiozno heterogena zemlja to je ini podlonom centrifugalnim tendencijama. Osim toga, uveno i pomalo mitski kvalitetno sovjetsko obrazovanje, vie je pogodno sovjetskom, nego modernom vremenu. Relativno nizak stepen modernog i vrhunskog obrazovanja utie (slino kao i u Srbiji!) na to kako ruske elite posmatraju svet. One danas svet percipiraju u dimenzijama nacionalnog interesa, suvereniteta i sfera interesa. Trideset prvog avgusta 2008, u intervjuu ruskom Prvom kanalu, predsednik Medvedev je rekao da Rusija kao i sve zemlje ima svoj region privilegovanih interesa.12 O privilegovanim interesima govorio je i ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov kada je kritikovao inicijativu EU za stvaranje Istonog partnerstva za neke drave biveg SSSR-a, koje je video kao irenju sfere uticaja [tj. privilegovanih interesa EU prim. au.]13 Ideoloka pobeda liberalne demokratije nad socijalizmom/komunizmom redefinisala je prioritete transatlantske zajednice. Idealizam je preovlaivao nad realizmom a spoljna politika zapadnih zemalja je, barem devedesetih godina 20. veka, sve vie tvrdila da se zasniva na vrednostima liberalne, predstavnike i kompetetivne demokratije, vladavini prava i potovanju ljudskih prava. Ve posle prvog vrednosnog izazova u Bosni, zapadne zemlje su odluile da zanemare protivljenje Rusije vojnoj akciji protiv bosanskih Srba i u februaru 1994. sprovedu ograniene napade na njihove oruane poloaje. Slina politika stavljanja sopstvenih vrednosti iznad postojeeg meunarodnog prava, voena je i od poetka krize na Kosovu ukljuujui i bombardovanje Jugoslavije, bez odobrenja Rusije, to je izazvalo estoko protivljenje Rusije. Rusija je brzo prevazila svoje estoko protivljenje bombardovanju Jugoslavije 1999, to zbog potrebe saradnje sa Zapadom u reenju svoje unutranje ekonomske situacije, to zbog problema koje je Miloevi Rusiji stvarao kako u bilateralnim odnosima izmeu Rusije i Srbije, tako i u odnosima Rusije sa Zapadom. Bombardovanje Jugoslavije je, meutim, ostavilo dubok trag na rusku percepciju sopstvene bezbednosti i ta NATO akcija obeleava rusko poimanje bezbednosnih pitanja na evroatlantskom prostoru do dananjih dana. Ta akcija, takoe, oslikava sr razloga ruskog protivljenja irenju NATO. Sledea vojna akcija, ovoga puta samo Sjedinjenih Amerikih Drava i Velike Britanije u Iraku 2003. godine, koja je bila otvoreno zasnovana samo na interesima, a ne na vrednostima, ozbiljno je promenila oseanje bezbednosti u Rusiji. Ovaj unilateralizam je u ruskoj percepciji predstavljao direktan izazov nacionalnim interesima Rusije. Razlog tome, prema ruskom miljenju, lei u injenici da je takva unilateralna akcija ostala bez ikakve meunarodne reakcije izuzev nekoliko skromnih izjava i akcija u okviru Saveta Evrope.14 Samim tim, za Rusiju je jedini nain da se efikasno zatiti od ovakvog unilateralizma bilo poveanje sopstvene snage. Izuzev perioda odlinih odnosa neposredno posle teroristikih napada 11. septembra 2001. i intenzivirane saradnje u borbi protiv terorizma, period 19992005. godine obeleen je nizom nesporazuma izmeu Rusije i zapadnih zemalja, koji su dalje produbili oseanje ugroenosti u Rusiji. Godine 2002. SAD su se povukle iz Sporazuma o protivbalistikim raketama iz 1972. Godine 2003, 2004. i 2005. bile su obeleene posebnim fenomenom obojenih revolucija u kojima je veina u ruskoj politikoj eliti videla pretnju za sopstvene nacionalne interese, s obzirom na to da su percipirale da nove politike elite u tim zemljama slede zapadni kurs na utrb odnosa sa Rusijom i suprotno interesima Rusije. Dolazak na vlast prozapadnih elita u Gruziji (2003), Ukrajini (2004) i pokuaj promene sutine vlasti u Kirgistanu (2005), u Rusiji percipirani su kao ideoloka borba i irenje sopstvene sfere uticaja onda kada je Rusija ideologiju bila napustila.15 Naravno, za potrebe analize stanja meunarodne bezbednosti koje se fokusira na percepciju u raznim dravama, neophodno je po strani ostaviti legitimnost takvih odluka novih politikih elita u tim dravama koje imaju legitimno pravo da same biraju svoju spoljnopolitiki kurs.
12) Intervju Dmitrija Medvedeva televizijskim kanalima: Prvom kanalu, Rusija i NTV kanalu, 31. avgusta 2008. godine, Soi http://eng.kremlin.ru/speeches/2008/08/31/1850_type82912type82916_206003.shtml 13) Belorusija, Ukrajina, Moldavija, Jermenija, Gruzija i Azerbejdan su drave uesnice Istonog partnerstva. Lavrov je kritikovao ovu inicijativu Poljske i vedske i njeno usvajanje na Samitu EU kao irenje sfere interesa EU. Russias Lavrov lashes EU over new Eastern Partnership, 21 March 2009, http://www.eubusiness.com/news-eu/1237635122.1/ 14) The concept of preventive war and its consequences for international relations, 8 June 2007, Doc. 11293, dostupno na: http://assembly.coe.int/Mainf.asp?link=/Documents/WorkingDocs/Doc07/EDOC11293.htm 15) Sergej Kara-Murza, Revolucije na izvoz ( ) Eksmo Algoritm Knjiga, 2006.
Nadalje, problemi oko ratifikacije i stupanja na snagu izmenjenog Sporazuma o konvencionalnim snagama u Evropi i odbijanje razgovora o isticanju Ugovora START I o ogranienju nuklearnih bojevih glava i projektila od strane tadanje amerike administracije, dodatno su poveali ruske brige. Planovi za postavljanje treeg pozicionog mesta globalne protivraketne odbrane, radara u ekoj i raketa u Poljskoj, navodno za odbranu od raketa Irana i Severne Koreje, kao i retorika koja je jasno govorila o tome da je lanstvo Ukrajine i Gruzije u NATO-u neto to je izvesno, dovelo je do konkretne ruske akcije. Desetog februara 2007. godine, predsednik Rusije Vladimir Putin odrao je svoj uveni Minhenski govor,16 koji je oznaio povratak odnosa izmeu Rusije i drava transatlantske zajednice u stanje latentnog sukoba. U decembru 2007. Rusija je suspendovala Ugovor o konvencionalnim snagama u Evropi i zauzela je jako aktivnu i konfrontacionu retoriku u vezi sa protivraketnim titom i irenjem NATO-a na Ukrajinu i Gruziju. Razgovori i konano priznanje nezavisnosti Kosova, suprotno eljama Rusije, jo su vie odaljili politike platforme Rusije i veine u transatlantskoj zajednici. Dogaaji i rat u Gruziji u leto 2008. doveli su do suspenzije pregovora o novom Ugovoru o partnerstvu i saradnji izmeu EU i Rusije i suspenziju rada Saveta RusijaNATO, kao i niz bilateralnih posledica izmeu Rusije i zemalja transatlantske zajednice to je svelo odnose izmeu Rusije i transatlantske zajednice na najnii nivo od kraja Hladnog rata. Pomenuti problemi mogu se sumirati u dva osnovna pitanja: pitanje unilateralizma SAD i njenih najbliih saveznika17 i pitanje irenja i globalizacije ambicija i uloge NATO.18 Njih, meutim, ne treba posmatrati izolovano od opte bezbednosne situacije u Evroaziji. Jasno je da je unilateralizam, koji je preovlaivao tokom mandata predsednika Bua za Rusiju, predstavljao negaciju dogovorenih principa opte i kooperativne bezbednosti.19 Ipak, ire gledano, mogu se izdvojiti dve osnovne odrednice bezbednosne situacije u Evroaziji: (1) usled irenja NATO-a na gotovo sve zemlje Istone Evrope i neke zemlje biveg SSSR-a, bezbednosna klima se promenila. Dok se smanjenje tenzija i poboljanje bezbednosne klime osea u svim zemljama koje su u NATO-u ili u kojima je NATO prisutan, to nije sluaj na postsovjetskom prostoru. Pomenuti problemi doprinose toj promenjenoj klimi koju Rusija doivljava na svoju tetu. Uzevi u obzirom da NATO ne ukljuuje Rusiju i da Savet RusijaNATO ne funkcionie na nain kako bi to Rusija htela, ona se osea prinuenom da ponovo, kao u vreme Hladnog rata, svoju bezbednost i svoj nacionalni interes definie geopolitiki,20 te da ponovo promovie ideju sfera privilegovanih interesa i uticaja; (2) s obzirom na to da Rusija percipira da je klima bezbednosti u oblasti tzv. hard security promenjena na njenu tetu, ona pokuava da vodi proaktivnu politiku u ovoj sferi prvi put od kraja Hladnog rata, a moda ak i prvi put od stvaranja KEBS-a 1975. godine. U sutini, Rusija ne doivljava NATO kao egzistencijalnu pretnju, ve kao politikog suparnika koji suava i broj i opseg vojno-politikih opcija na ruskom raspolaganju. NATO u pribaltikim dravama, ma kako nepoeljan, nije ni izbliza tako veliki problem kao NATO na nestabilnim ruskim granicama izmeu Severnog i Junog Kavkaza ili u Ukrajini. Globalizacija uloge NATO-a i na vrednostima zasnovana politika NATO-a i njegovih lanica znaajno umanjuju Rusiji tako omiljene realpolitike opcije, u kojima su pravila igre jasna i nisu podlona razliitim tumaenjima i vrednosnim interpretacijama. Zbog toga, Rusija osea da mora da pokae inicijativu kako bi realpolitiku ponovo oivela.
16) Govor predsednika Putina na Minhenskoj konferenciji o bezbednosti, http://www.securityconference.de/Conference2007.268.0.html?&L=1 17) Izazovi vrstoj bezbednosti na evroatlantskom prostoru, uloga OEBS-a u stvaranju pouzdanog i efikasnog bezbednosnog sistema. ( - ).Dostupno na ruskom jeziku na: http://www.mid.ru/brp_4.nsf/0/aded9c34ee795d2bc32575de003decd1 18) Govor zamenika ministra spoljnih poslova Rusije A.V. Gruko na zajednikom zasedanju Foruma za saradnju u oblasti bezbednosti i Stalnog saveta OEBS-a, Be, 18. februara 2009. godine ( .. , , 18 2009 ) dostupno na ruskom jeziku na: http://www.mid.ru/Brp_4.nsf/arh/4B31D15B1DFBDAE6C3257 561005D0285?OpenDocument: 19) Vidi Istanbulsku povelju, Istanbulski dokument 1999. godine, January 2000, PCOEW389, dostupan na: www.osce.org/ item/4051.html 20) O tome koliko su uspeno geopolitiki definisani nacionalni interesi vidi: Dr Andrej Zagorski Rusija i Zapad: revizionizam ili status quo?, Centar za meunarodne i bezbednosne poslove, str 9, dostupan na: http://www.isac-fund.org/download/Pracenje_ rusko-srpskih_odnosa-4.pdf
Istovremeno, najavljeno resetovanje21 odnosa izmeu Rusije i SAD dalo je polovine rezultate. I pored pribliavanja stavova predsednika Obame i Medvedeva u vezi sa iranskim nuklearnim programom i saradnje na problemima u Avganistanu te (jo uvek ne potpuno jasne) promene planova za sistem protivraketne odbrane u Evropi, kao i zamrzavanje razgovora o ulasku Ukrajine i Gruzije u NATO, nijedno otvoreno pitanje na dnevnom redu izmeu Rusije i SAD nije do kraja reeno. Oba predsednika su se dogovorila da zakljue novi Ugovor koji bi doao kao zamena za START I ugovor, to je u interesu obe zemlje. Petog decembra 2009. stari START I je istekao a novi Ugovor jo nije zakljuen. Meutim, i pored velike razlike u stavovima moe se pretpostaviti da e strane povodom ovog pitanja nai zajedniki jezik u bliskoj budunosti.
Nova inicijativa
Petog juna 2008. u Berlinu, ruski predsednik Dmitrij Medvedev lansirao je svoju ideju o novom Ugovoru o bezbednosti u Evropi. Tom prilikom predsednik Medvedev govorio je o Evropskom samitu gde bi uee uzele sve evropske drave.22 Ovo su analitiari procenili kao pokuaj stvaranja podele izmeu Evrope i Severne Amerike.23 Ideja bezbednosti u Evropi koja ne ukljuuje SAD odmah je odbaena.24 Novi predlog ne predvia ljudska prava kao element bezbednosti. On tei uspostavljanju u Evropi onog balansa koji Rusija vidi kao naruenog usled irenja NATO i postavljanja amerikog protivraketnog tita.25 Inicijativa je od samog poetka koristila termine jedinstvena, kooperativna i nedeljiva bezbednost, u pokuaju da dokae da su upravo ti pojmovi, ranije definisani Zavrnim aktom iz Helsinkija i drugim dokumentima iz okvira OEBS-a, izgubili na svojoj vanosti. Osim toga, Rusija insistira da se o ovoj inicijativi raspravlja u vie razliitih foruma, kao to su Savet RusijaNATO, EURusija samit i bilateralni razgovori. Meutim, rasprava izvan OEBS-a o ovoj inicijativi je za mnoge zapadne drave neprihvatljiva. Prema nekim izvetajima, desio se nesporazum na liniji RusijaKanada, kada je na pripremnom sastanku za sednicu poslednjeg Saveta RusijaNATO (4. decembra), a prvog zvaninog posle krize u Gruziji 2008. godine, Rusija pokuala da na dnevni red ovog foruma stavi raspravu o novoj inicijativi predsednika Medvedeva.26 Iako je nesporazum bio brzo reen i iako je Rusija pokrenula ovo pitanje na Savetu, izgleda da drave lanice ovog foruma nee duplirati posao OEBS-a raspravom o ovoj inicijativi.27
21) Ameriki potpredsednik Joseph Biden je u svom govoru u Minhenu na 45. godinjoj konferenciji o bezbednosti, dve godine posle uvenog govora Vladimira Putina objavio potrebu da se pritisne reset dugme. Govor dostupan na: http://www.securityconference.de/Joseph-R-Biden.234.0.html?&L=1 Sedmog marta 2009. godine, dravni sekretar SAD Hilari Klinton i ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov objavili su u enevi resetovanje odnosa izmeu SAD i Rusije. Tom prilikom je nastao problem u prevodu jer je amerika strana englesku re rese na ruski jezik prevela kao peregruska, to znai prenaprezanje tj. preoptereenje, dok je prava re perezagruska http://news. bbc.co.uk/2/hi/7930047.stm 22) Govor na sastanku sa nemakim politikim, parlamentarnim i graanskim liderima, 5 jun 2008. godine, Berlin (Speech at Meeting with German Political, Parliamentary and Civic Leaders, June 5, 2008, Berlin) http://eng.kremlin.ru/speeches/2008/06/05/2203_type82912type82914type84779_202153.shtml 23) Boby Lo, Medvedev and the New European Security Architecture, Centre for Eruopean Reform, Policy Brief, strana 3.dostupan na: www.cer.org.uk/pdf/pbrief_medvedev_july09.pdf, 24) Predsednik Francuske Nikola Sarkozi prilikom susreta sa predsednikom Medvedevim u Evijanu na Svetskom forumu o politici 8. oktobra 2008. godine vrlo jasno je istakao da se o reformi bezbednosti mora razgovarati u okviru OEBS-a tj. u formatu koji ukljuuje SAD., vidi: World Policy Conference Speech by M. Nicolas Sarkozy, President of the Republic, http://www.ambafranceuk.org/President-Sarkozy-s-World-Policy.html 25) Govor Predsednika Medvedeva u Evianu World Policy Conference, 8. oktobra 2008, http://www.kremlin.ru/appears/2008/10/08/1619_type63374type63377type82634_207422.shtml 26) Interfax 1 decembar 2009. godine, http://www.interfax.ru/politics/news.asp?id=112666&sw=%D0%EE%E3%EE%E7%E 8%ED&bd=2&bm=11&by=2009&ed=2&em=12&ey=2009&secid=0&mp=1&p=1; NATO usporila inicijativu Medvedeva ( ), http://www.ng.ru/world/2009-12-02/1_nato.html 27) Sastanak Severnoatlantskog saveta na nivou ministara spoljnih poslova odran u seditu NATO-a u Briselu 4. decembra 2009. godine, izjava za tampu, (Meeting of the North Atlantic Council at the level of Foreign Ministers held at NATO Headquarters, Brussels) dostupna na: http://www.nato.int/cps/en/natolive/news_59699.htm?mode=pressrelease NATORusija, veoma ograniena renesansa (: ) http://www.rian.ru/analytics/20091204/197028730.html, NATO je prvo zastraio, ali je posle sve potpisao dostupno na: http://www.kommersant.ru/doc. aspx?DocsID=1287688&NodesID=5 vidi takoe vest AFP-a, http://www.google.com/hostednews/afp/article/ALeqM5iQ8CKgDrHQ3P0nRcAc281RfYTgQ
Predsednik Medvedev je ideju prvi put konkretizovao na Svetskoj konferenciji o politici u Evijanu (Francuska), 8. oktobra 2008. godine. Konkretizacija je ukljuivala pet principa. Prvi princip znai potovanje meunarodnog prava, suvereniteta, teritorijalnog integriteta i politike nezavisnosti drava. Drugi princip novog Ugovora trebalo bi da garantuje jedinstveno tumaenje i potovanje principa nedopustivosti primene sile ili pretnje upotrebom sile u meunarodnim odnosima i da obezbedi jedinstveni pristup prevenciji i mirnom reenju konflikata na evroatlantskom prostranstvu. Trei princip bi trebalo da obezbedi jednaku bezbednost, koju objanjavaju tri ne: 1) ne obezbeivati svoju bezbednost na utrb bezbednosti drugoga; 2) ne dozvoliti radnje (preduzete od strane vojnih saveza ili koalicija) koje potkopavaju jedinstvo zajednikog bezbednosnog prostora; 3) ne razvijati vojne saveze koji mogu da prete bezbednosti drugih strana ugovornica. etvrtim principom bi se potvrdilo da nijedna drava i nijedna meunarodna organizacija ne mogu imati ekskluzivno pravo na odravanje mira i stabilnosti u Evropi, a peti se odnosi na kontrolu naoruanja, nerasprostranjavanje oruja, trgovinu drogom i terorizam. Uz to, potrebno bi bilo oceniti koliko su nekada napravljene strukture do sada bile adekvatne. Inicijativa je brzo dobila panju. Ve na Ministarskom savetu OEBS-a u Helsinkiju, u decembru 2008. godine, tokom neformalnog ruka, ministar Lavrov je dobio priliku da izloi potrebu za novim Ugovorom o evropskoj bezbednosti. Njegov zamenik Aleksandar Gruko, je na Forumu za bezbednost i saradnju OEBS-a 18. februara 2009. godine u Beu, istakao neophodnost meusobne saradnje, kao i primere kada je ta saradnja zakazala. On je istakao izmeu ostalog, neprimenjivanje sile, potovanje suvereniteta, integriteta granica i teritorijalnu celovitost, te privrenost mirnim sredstvima regulisanja konflikata i kontrolu nad orujem kao prioritetna pitanja koja su oslabila vojnim operacijama na Balkanu, priznanjem Kosova i katastrofom na Kavkazu. Gruko se fokusirao samo na vrsta bezbednosna pitanja (hard security) i nije se bavio pitanjima ljudske dimenzije bezbednosti (slobodni izbori, demokratske institucije, ljudska prava i vladavina prava) niti ekonomskim i ekolokim pitanjima, iskljuujui time druge dve korpe OEBS-a. Time je Rusija jasno formulisala svoje prioritete meunarodne saradnje. Ovom inicijativom Rusija je jasno stavila do znanja dve stvari. Pre svega, ona nije zadovoljna irenjem i globalizacijom uloge NATO-a, s obzirom na to da njime dominiraju SAD, iji unilateralizam Rusija doivljava kao pretnju. Ono to je, meutim, vanije je da je ovom inicijativom Rusija jasno istakla da su joj bitna vojno-politika pitanja bezbednosti i da su pitanja vrednosti, oiviena u treoj korpi OEBS-a ljudska dimenzija bezbednosti, pitanja koja podrazumevaju promociju i zatitu ljudskih prava i slobodne izbore, neto to Rusiju zanima daleko manje. tavie, u svom obraanju Federalnom parlamentu Ruske Federacije oktobra 2008. godine, predsednik Medvedev je istakao i odreene, posebne, ruske vrednosti, koje ne moraju nuno da se poklapaju sa zapadnim vrednostima.28 U predveerje Ministarskog saveta OEBS-a u Atini, 29. novembra 2009, na internet sajtu predsednika Rusije objavljen je nacrt Ugovora o bezbednosti u Evropi. Nacrt tei da izgradi efektivne mehanizme saradnje koji bi trebalo da ree izazove i pretnje u sferi bezbednosti. Pozivajui se na pet ve postojeih meunarodnih dokumenata,29 nacrt uspostavlja kooperativnu bezbednost na principima nedeljive, jednake i zajednike bezbednosti.30 Sr nacrta izgleda da lei u lanu 2 koji u prvom stavu odreuje da drava potpisnica nee preduzeti, uestvovati ili podrati akcije ili aktivnosti koje znaajno utiu na bezbednost druge drave potpisnice ili drava potpisnica, dok u drugom stavu ustanovljava obavezu drava koje su lanice vojnih saveza, koalicija ili organizacija da obezbede da takvi savezi, koalicije ili organizacije potuju principe iz pomenutih pet dokumenata i prvog lana nacrta. Poslednji, trei stav drugog lana nacrta ustanovljava obavezu drava da ne daju svoju teritoriju ili da ne koriste teritoriju druge drave potpisnice za planiranje ili izvrenje oruanog napada protiv bilo koje druge drave potpisnice ili bilo koje druge akcije koja znaajno utie na bezbednost drave ili drava potpisnica. Osim toga, nacrt podrazumeva proceduru u sluaju da se pojave pitanja u vezi sa odredbama Ugovora ili nesaglasnost ili sporovi o tumaenju. Nacrt dalje uspostavlja mehanizam: (1) konsultacija izmeu drava potpisnica; (2) konferencija drava
28) Obraanje Federalnom Parlamentu Ruske Federacije, 5. novembra 2008. godine ( , 5 2008 ), dostupno na ruskom jeziku na: http://www.kremlin.ru/transcripts/1968 29) Povelju UN, Deklaraciju o principima meunarodnog prava koji se tiu prijateljskih odnosa i saradnje izmeu drava u skladu sa Poveljom UN (1970. godine), Helsinki zavrni akt (1975. godine), Deklaraciju iz Manile o mirnom reavanju meunarodnih sporova (1982) i Povelju o bezbednosti u Evropi (1999. godine). 30) Na ruskom jeziku: ( ), u engleskom prevodu undiminished;
potpisnica; i (3) vanrednu konferenciju. Konsultacije su sada formalan nain kojim se pokree mehanizam u sluaju da jedna drava potpisnica proceni da postoji krenje ili pretnja krenja Ugovora (od strane samo drave potpisnice ne i tree drave ili nedravnih aktera). Ukoliko barem dve drave zatrae, depozitar Ugovora e zakazati konferenciju drava potpisnica. Konferencija e imati kvorum ako prisustvuju dve treine drava potpisnica a odluke konferencije e biti donete konsenzusom i bie obavezujue. Treba odmah napomenuti da e ovaj Ugovor stupiti na snagu po isteku deset dana od dana deponovanja dvadeset pete ratifikacije drave potpisnice ili meunarodne organizacije. Vanredna konferencija bi bila sazivana samo u sluaju oruanog napada ili pretnje oruanim napadom. Ona bi imala kvorum ukoliko bi prisustvovale etiri petine drava potpisnica i odluivala bi po principu konsenzus minus jedan, (dakle glas one drave koja je napala ili koja preti napadom ne bi se uzeo u obzir). Nacrt takoe ostavlja na snazi postojee ugovore koje su drave potpisnice ranije potpisale, ostavlja sistem i mehanizam UN po strani i ostavlja pravo drava potpisnica na neutralitet. Ve i povrna analiza nacrta, meutim, ukazuje na nekoliko njegovih karakteristika: pre svega, u na crtu mesto nije naao jedinstveni pristup prevenciji i mirnom reenju konflikata na evroatlantskom prostranstvu, kao ni pitanja u vezi sa kontrolom naoruanja, nerasprostranjivanjem oruja, trgovinom drogom i terorizmom. Osim toga, jasno je da ovaj nacrt, ovakav kakav je, u fokus stavlja dve ruske brige: (1) unilateralizam pojedinanih drava koji, prema ovom nacrtu, biva znaajno smanjen; (2) iako se u nacrtu ne govori izriito o irenju vojnih saveza, odnosno irenju NATO-a, ta dejstva bi se mogla posmatrati u sklopu formulacije aktivnosti koje znaajno utiu na bezbednost...iz lana 2, stav 2,a samim tim podleu proceduri iz nacrta. Nadalje, (3) relativno mali broj ratifikacija neophodan za stupanje Ugovora na snagu moe se tumaiti kao nastavak pokuaja Rusije da drave odluuju pojedinano, a ne u sklopu vojno-politikih saveza ili u sklopu EU. Sa 25 ratifikacija dobija se izvesna kritina masa dovoljna za politiku teinu. Istovremeno, procedura za pristupanje Ugovoru bila bi tea kasnije 180 dana od dana pristupanja i to samo ako nema prigovora pristupanju te drave. Takoe, (4) nacrt predvia da bi Ugovor mogle da potpiu i meunarodne organizacije, i to NATO, EU, OEBS (za iji se pravni subjektivitet Rusija odavno zalae, ali koja jo uvek ne bi mogla da potpie ovaj Ugovor u sadanjem obliku njenog pravnog subjektiviteta), Organizacija Ugovora o kolektivnoj bezbednosti (CSTO) i Zajednica nezavisnih drava (ZND). Ovo podrazumeva, bez svake sumnje, pokuaj ostvarenja ruske davnanje elje da izjednai znaaj njenih sopstvenih integracionih projekata (CSTO, ZND) koji su zali u izvesne probleme u vezi sa svrhom svog postojanja i unutranjom koherentnou izmeu drava lanica. Naposletku, insistiranje na pravno obavezujuim odlukama konferencije i vanredne konferencije je ono to Rusiju najvie interesuje. Ona vidi dosadanji sistem kao sistem politikih obaveza koji nedovoljno vrsto garantuje principe bezbednosti, to bi, pretpostavka je, pravna obaveza kvalitativno promenila.31 Inicijativa je skromnija od principa i miljenja koje su do sada ruski zvaninici predstavljali u javnosti. Njenih 14 lanova fokusiraju se na vrsta pitanja bezbednosti, irenje NATO-a i spreavanje unilateralizma pojedinanih drava. Primetno je odsustvo pokuaja regulisanja etnikih konflikata na evroatlantskom prostranstvu, neto to je krasilo veinu nastupa ruskih zvaninika do objavljivanja nacrta ove inicijative. Ovo odsustvo se moe dvojako tumaiti: ili je Rusija izgubila interes za pravno regulisanje etnikih i teritorijalnih konflikata, aljui time poruku da je za nju pitanje Abhazije i June Osetije reeno (pa time i Kosova), ili Rusija alje poruku da za nju pitanja teritorijalnih i etnikih konflikata vie ne spadaju u vrsta pitanja bezbednosti (hard security). Ukoliko je potonja interpretacija tana, onda postojeiteritorijalni i etniki konflikti (Nagorno Karabakh i Pridnestrovlje) i mogui teritorijalno-etniki konflikti (Krim u Ukrajini) ne bi uli u raspravu o pitanjima bezbednosti. Time ve tri drave (Azerbejdan, Moldavija i donekle Ukrajina) dobijaju nacrt Ugovora koji uopte ne dotie najznaajnije pitanje njihove bezbednosti. Naposletku, pitanje je ta ova inicijativa donosi novo meunarodnoj bezbednosti izuzev pravno obavezujueg karaktera odluke konferencije i vanredne konferencije i stavljanja na istu ravan meunarodnih organizacija na evroatlantskom prostranstvu. Kada se uporede sa stavovima Stalnog saveta OEBS-a u Beukoji je slian forum za diskusijustavovi konferencije i vanredne konferencije se ne bi sutinski razlikovali. Na kraju krajeva, veina od pet dokumenata na koje se inicijativa poziva, a
31) Govor predsednika Medvedeva na Univerzitetu u Helsinkiju i odgovori na pitanja publike, 20. april, 2009. godine, dostupan na: http://eng.kremlin.ru/speeches/2009/04/20/1919_type82912type82914type84779_215323.shtml
posebno Povelja UN, ve ima obavezujui karakter i nejasno je kako bi obavezujui karakter Ugovora ili odluka tela u sklopu ove inicijative bio kvalitativno drugaiji od obaveza koje proistiu iz tih dokumenata.
Krfski proces
Predsedavajua OEBS-om, Grka, organizovala je neformalni Ministarski savet na ostrvu Krfu, 27. i 28. juna 2009. Ovaj dogaaj, prvi takve vrste, pruio je priliku Rusiji da dalje predstavi svoju inicijativu. Neformalni samit lansirao je Krfski proces, koji bi trebalo da razradi ovu inicijativu. Meutim, Dora Bakojanis, tadanja ministarka spoljnih poslova Grke, ve je u uvodnom izlaganju rekla da uesnici tek treba da se dogovore o cilju, sadraju i okviru dijaloga, to je oito znailo da je ovaj proces bio u vrlo poetnoj fazi.32 Govorei u predveerje tog neformalnog saveta u Beu na godinjoj konferenciji OEBS-a, Osvrt na probleme u oblasti bezbednosti, 23. juna 2009. godine33 o atmosferi koja trai promenu vrstog sistema bezbednosti, ministar Lavrov istakao je da je posle raspada Hladnog rata nestao razlog za podeljen evroatlantski prostor, koji se, po njegovom miljenju, stvarao postepenim otkidanjem zalogaja teritorije biveg Varavskog pakta i pribliavanjem ruskim granicama. Lavrov je ponovio principe koje je istakao predsednik Medvedev u Evijanu, s tim to je neke proirio. Prvom principu, koji se izmeu ostalog odnosio na savesno ispunjenje meunarodnih obaveza i potovanje politike nezavisnosti drava, Lavrov je dodao nemeanje u unutranje poslove drava i ponovo je posredno uporedio Kosovo sa Abhazijom i Junom Osetijom, vie kako bi istakao nedoslednost Zapada, nego da trai reviziju postojeeg stanja. Na kraju svog nastupa, Lavrov je bio jasan: ukoliko ova vizija saradnje na evroatlanskom prostoru u oblasti bezbednosti ne bude realizovana, preti perspektiva punoj renacionalizaciji ili privatizaciji vojno-politike bezbednosti, sa svim proistiuim neeljenim posledicama. Zapadni komentatori slau se da je ova inicijativa pre svega uperena na zaustavljanje irenja NATO-a i uvrivanja ruske uloge u evropskim bezbednosnim pitanjima.34 Rusija nikada nije pristala da raspravu o novoj inicijativi vodi iskljuivo u okviru OEBS-a.35 tavie, ruski predstavnici ovu temu pokreu i u okviru Saveta RusijaNATO, i u okviru bilateralnih kontakta i u okviru EURusija samita. Ranija pozicija EU, istaknuta 18. februara 2009. godine u Beu je da je OEBS mesto na kome EU eli da se o ovoj inicijativi raspravlja.36 eko Predsednitvo EU takoe je istaklo da su u dananjem sistemu bezbednosti sve tri dimenzije OEBS-a podjednako vane. Potvrujui posveenost Helsinkom zavrnom aktu i Parikoj povelji, tadanje EU predsednitvo istaklo je da e se u debati jaanje bezbednosti EU voditi sopstvenom strategijom bezbednosti. Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Crna Gora, Makednonija, kao i Turska, Island, Lihtentajn, Ukrajina i Moldavija pridruile su se ovoj izjavi EU. Srbija nije! Ministarka spoljnih poslova Grke - predsedavajue OEBS-om, istakla je tih dana da je potrebno uriti polako i da bezbednost trai politiko-vojnu saradnju izmeu drava, voenje zdravih ekonomija i zatitu ivotne sredine kao i zatitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.37 Jedna od pozitivnih posledica inicijative je nova tema i novi zamah za OEBS, koji se suoava sa sve veim orsokakom u svom delovanju. Stavovi Rusije, pa i nekih drugih postsovjetskih drava su da se OEBS fokusirao na prostor istono od Bea i da radi mahom na irenju zapadnih ideja, bez obzira na lokalne prilike, vrednosti i nijanse. Zatim, do Ministarskog saveta u Atini 12. decembra 2009. godine, bilo je deset neformalnih diskusija na nivou ambasadora u Beu, koje su se fokusirale na bezbednosne izazove iz sve tri
32) Sunday 28th June 2009 - Plenary Session Minister Bakoyannis Opening Remarks, dostupno na: http://www.osce.org/cio/ item_1_38493.html 33) Pun tekst govora na ruskom jeziku: Izazovi vrstoj bezbednosti na evroatlantskom prostoru, uloga OEBS-a u stvaranju pouzdanog i efikasnog bezbednosnog sistema. ( - ).Dostupno na: http://www.mid.ru/brp_4.nsf/0/aded9c34ee795d2bc32575de003decd1 34) Vidi, na pimer,. Michael Emerson, The Struggle for a Civilised Wider European Order, Elements for European Security Strategy, CEPS Working Document No. 307/October 2008, dostupno na: http://shop.ceps.eu/BookDetail.php?item_id=1752 35) Dov Lynch, stariji savetnik generalnog sekretara OEBS-a, The EU Russia Centre Review, dvanaesto izdanje, Russia, the OSCE and European Security, November 2009, strana 6. dostupno na: http://www.eu-russiacentre.org/reviews 36) eko predsednitvo EU, FSC-PC.DEL/8/09, 18. februara 2009. godine, 37) Uvodni govor predsedavajue OEBS-om, njene ekselencije ministarke spoljnih poslova Grke ge Dore Bakojanis na zimskom zasedanju Parlamentarne skuptine OEBS-a, Be 19. februar 2009. godine, CIO.GAL/25/09, 19 February 2009.
dimenzije.38 Budunost inicijative nije jasna, ali se smatra da bi trebalo da se fokusira na otvorenu diskusiju u okviru OEBS-a, da postoji u okviru sve tri dimenzije OEBS-a i da ne sme da preurani sa predvianjem rezultata. Rusija nije zadovoljna progresom. Na 595. sednici OEBS-ovog Foruma za bezbednost i saradnju, 18. novembra 2009. godine, drave organizacije CSTO, podrale su rusku inicijativu.39 Tema Krfskog procesa i nove bezbednosne arhitekture u Evropi bila je dominantna na ministarskom savetu OEBS-a 12. decembra u Atini. Nastup Rusije bio je obeleen ve objavljenom inicijativom, koja je bila dostavljena svim predsednicima i svim sekretarijatima meunarodnih organizacija koje su ukljuene u raspravu o inicijativi svega nekoliko dana pre Ministarskog saveta. Samim tim, o ruskom nacrtu sutinski se nije ni raspravljalo, koliko se raspravljalo o principima, s obzirom na to da su sve zapadne zemlje odbijale razgovor o inicijativi dostavljenoj neposredno pre saveta. Rusku poziciju izloio je ministar Lavrov.40 Tvrdei da promene u OEBS-u kasne on je istakao potrebu za balansom u radu OEBS-a. Lavrov se nije fokusirao toliko na sadraj inicijative, koliko na potrebu za njenim ozbiljnim razmatranjem u budunosti. Iako je Lavrov podrao ostale dimenzije OEBS-a, dimenziju ekonomije i ivotne sredine i ljudsku dimenziju, istakao je, naroito u vezi sa ovom poslednjom, da se ona ne sme razvijati u vakuumu gde se ne uzimaju u obzir aktivnosti drugih meunarodnih organizacija kao to su Savet za ljudska prava i Savet Evrope. On je istakao potrebu za pregovorima oko bezbednosnih mera i mera za poveanje poverenja iz Bekog dokumenta, potrebu za oivljavanjem Ugovora o konvencionalnim oruanim snagama u Evropi i potrebu za prevencijom i reenjem konflikata, transnacionalne pretnje, ukljuujui terorizam i organizovani kriminal i trgovinu drogom. U njegovom govoru nije bilo mesta za energetiku. Pristup Rusije su u manjoj ili veoj meri ponovo podrale lanice Organizacija Ugovora o kolektivnoj bezbednosti. Zajedniku poziciju EU iznelo je vedsko Predsednitvo. Istiui potrebu za sveobuhvatnom, nedeljivom i ukljuujuom bezbednou, kao i dosadanji bezbednosni uinak irenja EU u Evropi, Predsednitvo je istaklo da dijalog u okviru Krfskog procesa ima potencijal kada je zasnovan na dogovorenim principima OEBS-a. EU je posveena konstruktivnom radu sa svim dravama kako bi se postigao sutinski i balansirani cilj bez kompromisa u vezi sa osnovnim principima. EU je istakla potrebu za formulisanjem stvarnih pretnji bezbednosti u Evropi i pet tema koje bi trebalo da daju strateku orijentaciju za te stvarne pretnje: (1) jaanje prevencije i reenja konflikata; (2) jaanje odgovora na transnacionalne pretnje i izazove; (3) naini za unapreenje ljudskih prava, fundamentalnih sloboda, demokratije i vladavine prava; (4) kontrola naoruanja i mere bezbednosti i podizanja nivoa poverenja; (5) naini kako da se poprave nedostaci u primeni postojeih OEBS-ovih obaveza u okviru sve tri dimenzije OEBS-a. U okviru ovih principa, EU je istakla potrebu za radom na Ugovoru o konvencionalnim snagama u Evropi, postojeim teritorijalnim i etnikim konfliktima u Moldaviji, Gruziji i Azerbejdanu, podrala je suverenitet i teritorijalni integritet Gruzije. Na posletku, EU je podrala autonomni rad Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) i predstavnika za slobodu medija. Srbija se pridruila izjavi EU. Iako su sve drave pozdravile Krfski proces i istakle njegovu vanost, one ga razumeju drugaije. Za Rusiju i njoj najblie pomenute drave, ovaj proces bi trebalo da dovede do reenja pitanja deficita i fragmentacije bezbednosti,41 dok za zapadne drave on ima ire znaenje. Pre svega, zapadne drave ovaj proces doivljavaju kao ne previe hitan, tj. bez konkretnih rokova (open-ended).42 Osim toga, veina zemalja istie da je on usmeren na poveavanje poverenja izmeu drava, implicitno u kontekstu rusko-gruzijskog
38) Dov Lynch, Stariji savetnik generalnog sekretara OEBS-a, The EU Russia Centre Review, dvanaesto izdanje, Russia, the OSCE and European Security, November 2009, strana 12. dostupno na: http://www.eu-russiacentre.org/reviews 39) FSC.JOUR/601, Organization for Security and Co-operation in Europe 18 November 2009, dostupno na: http://www.osce. org/fsc/documents.html 40) Govor g. Sergeja Lavrova, ministra spoljnih poslova Ruske Federacije na sedamnaestom sastanku Ministarskog saveta OEBSa, 1. decembra 2009. godine u Atini, MC.DEL/19/09, 1 December 2009, dostupan na: http://www.osce.org/conferences/mc_2009. html?page=documents&session_id=542 41) Pogledati izjavu beloruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Martinova, MC.DEL/35/09, dostupno na: http://www.osce. org/conferences/mc_2009.html?page=documents&session_id=543 42) Vidi izjave ministara spoljnih poslova Rumunije (MC.DEL/32/09) i Estonije (MC.DEL/44/09), dostupno na: http://www.osce. org/conferences/mc_2009.html?page=documents&session_id=543
rata 2008. i ruske suspenzije Ugovora o konvencionalnim snagama u Evropi.43 Najvei broj zapadnih zemalja je u vezi sa Krfskim procesom istakao sledee: (1) OEBS je jedini tj. prirodni forum za raspravu o ovoj inicijativi; (2) ljudska dimenzija bezbednosti ne sme biti zanemarena a promocija i potovanje ljudskih prava ukljuene su u sve rasprave o bezbednosti; (3) neodvojivi deo bezbednosti u Evropi je prevencija i reavanje teritorijalnih i etnikih konflikata; (4) celokupna diskusija o evropskoj bezbednosti trebalo bi da se razvija kao dodatak postojeim helsinkim obavezama, a ne kao njihova alternativa; (5) Ugovor o konvencionalnim snagama u Evropi trebalo bi ponovo da oivi (Ujedinjeno kraljevstvo je ak izdvojilo Rusiju kao zemlju koja kri svoje obaveze iz tog Ugovora). Francuska,44 Nemaka45 i Finska46 imale su konkretne konstruktivne predloge kako da Krfski proces nastavi putem na kojem se nalazi. Kanada je istakla da proces treba da tei irim horizontima i fokusira se na najvanija bezbedonosna pitanja ukljuujui nove transnacionalne pretnje i pretnje izvan OEBS regiona; SAD su istakle potrebu za nastavljanjem napora kako bi se prilagodili novim izazovima i pretnjama evropske bezbednsoti kao i pravo drava da biraju svoje sopstvene saveze i bezbednsone strukture i potrebu da zemlja domain da saglasnost za boravak stranih trupa na njenoj teritoriji, to je jasna insinuacija na situaciju u vezi sa ruskim trupama u Moldaviji (Pridnestrovlju) i Gruziji (Abhazija i Juna Osetija).47 Ujedinjeno Kraljevstvo istaklo je neirenje nuklearnog oruja kao temu evropske bezbednosti i napravilo je paralelu izmeu toga da se ono nikada nije osealo bezbednije i injenice da istinska percepcija u Rusiji, bilo da je tana ili netana, govori o tome da postojee evropske strukture ne zadovoljavaju ruske potrebe, ali i da mnoge druge zemlje uesnice OEBS-a, npr. u Centralnoj ili Jugoistonoj Evropi i na Kavkazu takoe oseaju jedan stepen neizvesnosti u vezi sa svojom bezbednou.48 Poljska je istakla da je neophodno fokusirati se na postojee bezbednosne mehanizme Evrope koji su ve potvrdili svoju efikasnost, dok je Krfski proces odgovarajui okvir za razgovor o novim idejama u vezi sa evropskom bezbednou.49 Nekoliko drava, ukljuujui i SAD, istakle su energiju kao vaan faktor evropske bezbednosti. U ministarskoj deklaraciji o Krfskom procesu OEBS-a,50 istaknuto je da je Krfski proces ve doveo do unapreenja kvaliteta bezbednosti i doprineo revitalizaciji politikog dijaloga u OEBS-u od Vankuvera do Vladivostoka. Ovaj proces bi trebalo da bude zasnovan na principima jednakosti, partnerstva, saradnje, ukljuivosti i transparentnosti. Odluka br. 1/09 o nastavku i produbljivanju Krfskog procesa51 odreuje da e se budui dijalog fokusirati na: (1) postojee OEBS-ove norme, principe i obaveze; (2) ulogu OEBS-a u ranom upozoravanju, prevenciji i reavanju konflikata, upravljanju krizama i rehabilitaciji posle konflikata; (3) ulogu kontrole naoruanja i mere bezbednosti i poveanje poverenja; (4) transnacionalne i multidimenzionalne pretnje i izazove; (5) ekonomska pitanja i izazove za ivotnu sredinu; (6) ljudska prava i osnovne slobode, kao i demokratiju i vladavinu prava; (7) poveavanje efikasnosti OEBS-a; (8) interakcija sa drugim organizacijama i institucijama na osnovu Platforme o kooperativnoj bezbednosti iz 1999. godine i drugih pitanja koja bi drave mogle da smatraju vanim. Prvi sledei izvetaj o Krfskom procesu oekuje se krajem juna meseca 2010. godine, kada e predsedavajui dostaviti na dalje razmatranje predloge drava uesnica OEBS-a u okviru Krfskog procesa nazajednikom sastanku Stalnog saveta OEBS-a i Foruma za bezbednost i saradnju. Rezultati Ministarskog saveta u Atini za Rusiju su polovini. Iako je jasno da e Krfski proces biti nastavljen, teme iz Odluke 1/09 idu mnogo dalje i od onoga to je Rusija nameravala i od onoga to ruski nacrt novog ugovora predvia. Isticanje iroke lepeze problema od strane zapadnih drava jasno govori o
43) Npr. izjava Rumijane Deleve, ministarke spoljnih poslova Bugarske, (MC.DEL/15/09), dostupna na: http://www.osce.org/ conferences/mc_2009.html?page=documents&session_id=542 44) (MC.DEL/17/09) dostupno na: http://www.osce.org/conferences/mc_2009.html?page=documents&session_id=542 45) Izjava Werner Hoyer-a dravnog ministra u saveznom ministarstvu spoljnih poslova, (MC.DEL/74/09), http://www.osce.org/ conferences/mc_2009.html?page=documents&session_id=543 46) (MC.DEL/38/09) http://www.osce.org/conferences/mc_2009.html?page=documents&session_id=543 47) (MC.DEL/61/09) http://www.osce.org/conferences/mc_2009.html?page=documents&session_id=542 48) (MC.DEL/45/09) http://www.osce.org/conferences/mc_2009.html?page=documents&session_id=543 49) Izjava dravnog podsekretara u ministarstvo spoljnih poslova Poljske, Grazyna Bernatowity, (MC.DEL/31/09) dostupno na: http://www.osce.org/conferences/mc_2009.html?page=documents&session_id=543 50) Reconfirm-Review-Reinvigorate Security and Co-operation from Vancouver to Vladivostok MC.DOC/1/09, 2 December 2009 51) MC.DEL/1/09, 2. decembar 2009. godine, dostupno na: http://www.osce.org/conferences/mc_2009. html?page=documents&session_id=549
tome da nema govora o mogunosti vraanja na geopolitiku prirodu meunarodnih odnosa u Evroaziji. Insistiranje na ljudskoj dimenziji bezbednosti i na novim izazovima, kao i na revitalizaciji Ugovora o konvencionalnim snagama u Evropi, te ak i na energetskoj bezbednosti, izgleda vie kao preuzimanje inicijative od strane zapadnih zemalja da iskoriste Krfski proces za snaniju aktivnost OEBS-a, aktivniju interakciju sa Rusijom nego na situaciju u kojoj se Rusiji izlazi u susret. Pitanje regulisanje konflikata koje je bilo sadrano u drugom principu iz Evijana prelo je u dnevni red zapadnih zemalja, dok u ruskom nacrtu novog Ugovora nije nalo mesta. Naposletku, dok je niz drava, ukljuujui i EU, vedsko Predsednitvo, ponovo podrao teritorijalni integritet Gruzije, ministar Lavrov ni jednom reju nije pomenuo Kosovo iz ega se moe zakljuiti da pitanje Kosova ne predstavlja deo ruske inicijative za zakljuenje novog Ugovora o bezbednosti u Evropi. Istovremeno, odbijajui da o novom Ugovoru raspravlja samo u okviru OEBS-a tj. u okviru Krfskog procesa, Rusija poruuje da su za nju ovaj proces i samo zakljuivanje novog Ugovora dva podudarna ali ipak odvojena procesa.52
Srbija i ruska inicijativa

Posle poetnih simpatija odnosno zainteresovanosti za ovu inicijativu, Srbija je poela da vodi odmerenu politiku. Pomenuta izjava predsednika Tadia distancirala je politiku Srbije u odnosu na ovu inicijativu barem dok se ista ne bude iskristalisala i dok Rusija sa ostalim dravama transatlantske zajednice ne doe do kakvog-takvog zajednikog stava. Istovremeno, Srbija se pridruila, zajedno sa svojim susedima, uvodnoj53 i zakljunoj54 izjavi vedskog Predsednitva EU na Ministarskom savetu u Atini, to je svakako korak napred u odnosu na prethodni Ministarski savet u Helsinkiju, kada je Srbija ostala jedina drava u regionu koja se nije pridruila zavrnoj izjavi francuskog EU Predsednitva.55 Odmerenost krasi i izjavu ministra Jeremia na Ministarskom savetu.56 Podravajui Krfski proces, Jeremi je govorio o nekonzistentnosti promene osnovnih principa i zajednikih vrednosti na prostoru OEBS-a, u kontekstu unilateralnog proglaenja nezavisnosti Kosova ne pominjui izriito rusku inicijativu. Istiui potrebu za iskrenim dijalogom o pojaanju bezbednosti on nije predlagao konkretne teme, kao drugi ministri, poruujui time da Srbija (izuzev pitanja Kosova) podrava ono to je vedsko EU Predsednitvo reklo u izjavama kojima se Srbija pridruila. Proces pregovaranja pre potpisivanja Helsinkog zavrnog akta bio je proces od oko 2400 sastanaka. Nije teko pretpostaviti da je i ova inicijativa jo uvek daleko od realizacije. Ruskoj strani se, meutim, uri. Ona ne eli da dalje ivi u neizvesnosti oko pitanja sopstvene bezbednosti. Zbog toga trai saveznike u pojedinanim dravama, a posebno dravama koje ne streme lanstvu u NATO, kao to je Srbija. Osim toga, ruska poziciija od poetka lobiranja za ovu ideju je bila da je ovakav ugovor neto to je potrebno zemljama koje ne pripadaju i ne ele da pripadaju ni jednom bloku. Naposletku, ruska pozicija i jeste da drave treba pojedinano da razmiljaju i odluuju o ovoj inicijativi, a ne kao pripadnice bilo kakvih blokova. To je upravo ono to je teko zamislivo jer ni NATO zemlje niti lanice EU ne mogu da privatizuju jedno tako vano zajedniko pitanje kao to je bezbednost u Evropi, makar iz isto normativnih razloga, s obzirom na obavezujue norme donete u okviru NATO i EU. Meutim, ruski uticaj u Srbiji jaa i dalje. On se ogleda kako u ruskoj podrci srpskoj politici u vezi sa pitanjem statusa Kosova, tako i u deklarisanoj nameri da pomogne Srbiji da postane regionalni lider u
52) Dr. Vladimir Voronkov, The European Security Treaty After Corfu, str. 5 www.crep.ch/en/pdf/09-07-13+Voronkov+article_ENG. pdf 53) Statement by H.E. Mr. Carl BILDT, Minister of Foreign Affairs, Sweden/EU, http://www.osce.org/conferences/mc_2009. html?page=documents&session_id=542 54) Swedish Presidency of the European Union - EU Closing Statement, http://www.osce.org/conferences/mc_2009. html?page=documents&session_id=545 55) Statement by The European Union at the Closing Session of the Sixteenth Meeting of the OSCE Ministerial Council, MC.DEL/80/08, 5 December 2008, dostupno na: http://www.osce.org/conferences/mc_2008.html?page=documents&session_ id=343 56) Obraanje sedamnaestom sastanku Ministarskog saveta Organizacije za bezbednost i saradnju u Evropi, Nj. e. Vuk Jeremi, ministar spoljnih poslova Republike Srbije , Atina, 2. decembra 2009. godine, MC.DEL/54/09, http://www.osce.org/conferences/ mc_2009.html?page=documents&session_id=544
oblasti proizvodnje energije.57 Osim toga, ruska podrka srpskoj poziciji u Bosni u vezi sa butmirskim procesom daje dodatan zamah ruskom uticaju na Zapadnom Balkanu. Ovaj uticaj se lako moe pretvoriti u politiki kapital koji moe da bude investiran u sluajevima kada ruska strana proceni da je ta investicija njen vrhunski nacionalni interes. To do sada nije bio sluaj, ali se takav scenario ne moe iskljuiti. Srbija bi, usled svoje vojne neutralnosti, na prvi pogled, mogla da podri ovu inicijativu. To bi svakako doprinelo da se kreditni aranmani sa Rusijom zavre bre nego to je to sada sluaj. Podrka Srbije ovoj inicijativi, bi, meutim, Srbiju stavila u poloaj preko puta stola sa EU a pored Rusije. Tu trenutno sede jo Belorusija, Jermenija, Kazahstan, Kirgistan, Uzbekistan i Tadikistan. Uz svo potovanje ovih drava, ni jedna od njih ne tei ulasku u EU niti ima ansu za to. Postoji razlika u ruskom pristupu bezbednosti i nainu njenog unapreivanja i poloaja Srbije i njenih bezbednosnih izazova. Srbija, izuzev pitanja Kosova (i eventualno situacije u BiH) deli bezbedonosne pretnje i izazove sa ostalim dravama u regionu. Iako i za Srbiju i za Rusiju postoji zajedniki problem koji se ogleda u realnom ili zamiljenom unilateralizmu pojedinih drava, drugi osnovni bezbednosni problem Rusije pitanje irenja NATO na Ukrajinu i Gruziju ima malo posledica za Srbiju,budui da je ona okruena NATO zemljama. Samim tim, politika Srbije morala bi da uzme u obzir saradnju sa EU i NATOom, naroito imajui u vidu da Strategija odbrane Republike Srbije izriito govori o tome da Srbija ne smatra neprijateljem nijednu dravu niti savez.58 Osim toga, u srpskoj javnosti, odavno postoji rasprava o tome treba li Srbiji NATO ili ne. Postoji stav da Srbija ne bi trebalo da se bavi izbacivanjem Rusije iz Centralne Azije i slinim akcijama NATO.59 Slina logika moe se primeniti i na ovu inicijativu, s obzirom na to da bi podrkom inicijativi Srbija podravala u pretenoj meri rusku bezbednost, po cenu trvenja sa zemljama u ije drutvo eli da ue EU zemljama. Za razliku od prologodinjeg ministarskog saveta OEBS-a u Helsinkiju, na ovogodinjem u Atini 1-2 decembra 2009. Srbija se dva puta pridruila zajednikom stavu EU koje je dalo vedsko predsednitvo. Ovo pridruivanje je pravilan izbor srpskog rukovodstva i predstavlja korak u pravcu ispunjenja obaveze Srbije iz lana 10. Ugovora o stabilizaciji i pridruivanju.
Zakljuak
Odgovoran stav srpskog rukovodstva u vezi sa ovom inicijativom ima dalekosene posledice. Sa jedne strane, Srbija jasno poruuje skepticima u vezi sa proirenjem u Evropi da Srbija ne ulazi u rusku sferu uticaja, ma kako dobri odnosi i visok nivo bilateralne saradnje bio izmeu Srbije i Rusije. Sa druge strane, Srbija daje primer odmerene politike evroskepticima u Srbiji, posebno onima koji zagovaraju pribliavanje ili ak integraciju sa Rusijom i prebacuje na njih teret dokazivanja da je pribliavanje ili integracija sa Rusijom neto to je za Srbiju dobro. Naposletku, predsednik Tadi u jeku pribliavanja Srbije i Rusije i stvaranju stratekog partnerstva (u energetici) povlai jasne granice. Rusija zna ili bi morala da zna da Srbija nema opciju da vodi nezavisnu politiku i daje podrku ovakvoj inicijativi. Prema tome, uzimajui u obzir tenju Srbije evropskim (to Rusija barem retoriki podrava)60 i evroatlanskim integracijama (Partnerstvo za mir), Rusija ne bi trebalo da shvati nedostatak srpske podrke kao neto to je usmereno protiv nje ili protiv dobre bilateralne saradnje izmeu Rusije i Srbije. Bez obzira na to to Rusija ima niz legitimnih albi na situaciju u meunarodnoj bezbednosti, Srbija nije ta zemlja koja joj moe znaajnije pomoi u unapreivanju te situacije. Ona moe samo da bude i verovatno e i biti konstruktivan bilateralni i multilateralni partner, ali nikada ne izlazei iz okvira prioriteta EU integracija.
57) U ovom kontekstu vidi izjavu ambasadora Ruske Federacije Aleksandra Konuzina, Rusi bi da grade nuklearku u Srbiji, 30. novembar 2009. godine, dostupna na: http://www.b92.net/biz/komentari.php?nav_id=395464 58) Strategija odbrane Republike Srbije, Beograd, april 2009. dostupna na: http://www.mod.gov.rs/lat/dokumenta/strategije/ strategije.php 59) Boko Mijatovi, NATO? (op-ed), dostupno na: http://www.politika.rs/pogledi/Bosko-Mijatovic/NATO.sr.html 60) Govor predsednika Medvedeva u Narodnoj skuptini Republike Srbije. ( ), 20. oktobra 2009. godine, Dostupno na ruskom jeziku na: http://www.kremlin.ru/news/5783
Govor ministra Jeremia u Atini kojim je podvukao ko-sponzorstvo Srbije nacrtu ministarske deklaracije o 65-godinjici zavretka Drugog svetskog rata je dobar primer pamenja prolosti to je i za Rusiju i za Srbiju vano. Uz dobru ekonomsku i kulturnu saradnju, to predstavlja pravu meru pribliavanja i koordinacije izmeu Srbije i Rusije.
113
114
Uloga Rusije u obezbeivanju odrive energetske bezbednosti regiona Jugoistone Evrope
115
116
Perspektive saradnje izmeu Jugoistone Evrope i Rusije u obezbeivanju dugorone energetske bezbednosti kontinenta
Dr Igor Tomberg1
2009. godina godina krize unela ja kardinalne promene u ve, kako je to izgledalo, formiranu predstavu o tritu nafte i gasa koja se inila pozitivnom. Novogodinji gasni rat izmeu Rusije i Ukrajine potvrdio je negativnu tradiciju jer je, jo jedanput, demonstrirao slabost dananje konstrukcije energetskog trita. Pobednika nije bilo, ali su zato gubitke pretrpeli svi i isporuilac, i tranziter, i potroai. Zakljuci i ocene konflikta, kao i njegove posledice, u osnovi su dijametralno suprotni, i to je izraeno u kasnijim postupcima i izjavama uesnika na tritu. Stvara se tisak da na gasnom frontu Rusija vodi rat protiv svih. Taj antagonizam ne predstavlja nita novo, ali ako je ranije bilo mogue smatrati da je on diskuzivnopozicioni, danas nezadovoljstvo zbog stavova i postupaka Moskve poprima nekakav histerini karakter. Takav politiki kontekst, kao i ceo niz dogaaja u poslednje vreme bezuslovno utiu na perspektive energetske bezbednosti Evrope, posebno u uslovima kada se realnost svetskih trita nafte i gasa naglo promenila.
Novi energetski poredak

Jedan od simptoma globalne krize u sferi energetike jeste injenica da najvea iskuenja ekaju svetsku energetiku tek posle njenog kraja. I danas se u Rusiji ponovo razmatraju ustaljeni stavovi, ak i strategije, kako bi se mogle predvideti realije vremena posle krize i kako bi se obavile pripreme za nove paradigme svetskog energetskog trita. Poev od sedamdesetih godina prolog veka celokupna strategija energetskog trita bila je zasnovana na ideji stalnog porasta potronje. Meutim, sadanja kriza demonstrirala je suprotnu tendenciju i to ne samo u narednim godinama, ve i u daljoj perspektivi za mnoga trita. Trita su se suoila sa brzim i irokim smanjenjem tranje goriva i energije, a pri tome, kako pokazuju analize, zaokret globalne tendencije bio je pripreman odavno, a kriza, poto se vremenski poklopila, postala je snaan katalizator dubljih razloga za stvaranje novog stanja energetskog trita. Treba priznati da politika razvijenih zemalja u oblasti tednje energenata i razvoja alternativnih izvora energije postepeno poinje da daje rezultate. Smanjenje udela proizvodnja koje zahtevaju veliki utroak energije u strukturi privrede, stalno poveanje standarda energetske efikasnosti uz trajnu ekonomsku stagnaciju ve dovodi do smanjenja ak apsolutnih obima tranje. Vano je da se u zemljama Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) novi standardi u vezi sa energetskim kapacitetima uvode na nivou normativa. A normativi i dalje vae ak i kada su cene energetskih resursa najnie, kada o konkurentnosti alternativnih izvora energije ne treba ni govoriti. Kao rezultat dobijamo smanjenje utroka energije u privredi, a u doglednoj perspektivi i smanjenje tempa rasta (ili ak apsolutnih) obima tranje energenata u zemljama OECD. Na taj nain ak delimino ispunjenje zadataka postavljenih u okviru energetskog plana Baraka Obame i evropskog programa 20-20-20, dovee do stagnacije tranje nafte i gasa u SAD i Evropi ve u srednjoronoj perspektivi.
1) Dr Igor Tomberg je Stariji savetnik istraiva pri Centru za istraivanje energetike, Instituta svetske ekonomije i meunarodnih odnosa Ruske akademije nauka i profesor na Moskovskom dravnom institutu za meunarodne odnose (MGIMO).
Ako se tome doda koncepcija bezbednosti isporuka koja preovladava u razvijenim zemljama, tenja ka diverzifikaciji izvora uvoza, kao i podravanje poveanja sopstvene eksploatacije, praktino e se neizbeno ispostaviti da su obimi uvoza nafte i gasa u razvijene zemlje znatno nii nego to se prognoziralo poslednjih godina.
U Gazpromu se osea napetost

Poetkom ove godine smanjenje tranje na glavnim tritima osetio je u potpunosti ruski gasni monopolista Gazprom. Pokazatelji kompanije su minus 20,8 odsto u eksploataciji za etiri meseca i dvostruko smanjenje izvoza. Osnovni razlog za neuspeh je smanjenje tranje kako unutar zemlje (za 3,7% u februaru), tako i mnogo ozbiljnije daleko van njenih granica. I bez obzira na to to prognoze Gazproma pretpostavljaju smanjenje isporuka Evropi za svega 5% godinje, podaci iz prvih meseci, kao ni statistika rasta tranje gasa u Evropi, ne predstavljaju osnovu za takav optimizam. Ako se uz to uzme u obzir prognozirani pad cena gasa sa prosenog nivoa od oko 400 dolara za hiljadu kubnih metara prole godine na 210 do 230 dolara sredinom ove godine, finansijske perspektive ruskog monopola na gas nisu vedre. Zanino planirani obim smanjenja zarade Gazproma od izvoza u Evropu iznosi za sada oko dvadeset devetmilijardi dolara. Ali, pri tome paradoksalno je jaanje uzajamne zavisnosti Evrope i Rusije u isporukama gasa. Sredinom avgusta ove godine Meunarodna energetska agencija (MEA) objavila je svee podatke o potronji gasa u EU za maj. Tranja goriva se smanjuje, konstatuje MEA: ako je u prvom kvartalu pad u odnosu na nivo iz 2008. godine iznosio 5%, prema rezultatima za period januar-maj iznosi ve minus 8,5 odsto (samo u maju tranja je smanjena za 14%d 31,3milijarde kubnih metara). U isto vreme pad tranje pomogao je Gazpromu da obnovi udeo na evropskom tritu: u Ikvartalu on je iznosio svega 16%(dok je godinu dana ranije bio 23%), a u maju ve 32%, kako se vidi iz podataka MEA. U Gazpromu su uvereni u to da se ne dogaa nita to je posebno dramatino kompanija e poveati izvoz u drugom polugoditu: u Evropi e popunjavati rezerve gasa u rezervoarima i setie se glavnog principa iz njihovih ugovora sa Gazpromom uzmi ili plaaj. Ali, ipak e se, prema godinjim rezultatima, izvoz smanjiti u poreenju sa 2008. godinom za 10,5 % d 142,3milijarde kubnih metara za Evropu i Tursku, kako glase zvanine prognoze Gazproma.
Gazprom istiskuju iz Evrope

U poslednje vreme odvijaju se promene u geografskoj strukturi evropskog uvoza gasa koje nisu povoljne za ruske izvoznike gasa. U januaru su nedostaci u isporukama ruskog goriva kompenzovani poveanjem uvoza iz Norveke, Alira i Libije. Obimi dodatnih isporuka konkurenata nisu bili naroito veliki: prekid ukrajinskog tranzita evropski uvoznici doekali su sa rezervoarima napunjenim do vrha. Ipak, sama ta injenica prihvaena je u Briselu sa oduevljenjem, kao rezultat politike diverzifikacije, a za Gazprom ak i privremeno smanjenje udela na tritu teko da je u sadanjim uslovima poeljno. Jedan od vodeih eksperata ruske gasne privrede, zamenik portparola Dravne dume i predsednik Ruskog gasnog drutva, Valerij Jazev, smatra da se danas odvija kontinuirani rad na istiskivanju Rusije i Gazproma iz Evrope. Ova izjava data je na konferenciji za tampu 21. aprila ove godine. Zvaninici Evropske unije zaista iskazuju bojazan od politizovanog ruskog monopoliste, ali oigledni su i objektivni procesi kriznog perioda koji potkrepljuju tenju Evropljana da diverzifikuju izvore snabdevanja zbog vee energetske bezbednosti u izjavama Brisela. Uopte, tema energetske bezbednosti, prema tome koliko se esto pominje i koliko intezivno se o njoj diskutuje u Evropi, moe, verovatno, da konkurie temi globalne finansijske krize i njenih posledica. Kada se uzme u obzir ukupna situacija u ekonomiji smanjenje tranje goriva i pad njegove cene, tako velika
panja izaziva nedoumice. Sasvim je oigledno da Brisel reava dvostruki zadatak: da odvue panju sa realnih problema u vezi sa krizom i ne uvek uspenih pokuaja da se ona prevazie, a da pri tome postavi temelje za budunost, kada tranja i cene energenata ponu da se poveavaju i pozicije isporuilaca (ukljuujui i Rusiju) budu objektivno jae.
Politiki projekti gasovoda na jugu Evrope

Rastue protivurenosti izmeu Rusije i zemalja potroaa njenog goriva primetne su ne samo u sferi politike ili pravne nadgradnje, ve i u konkretnim projektima organizacije snabdevanja gasom. Pitanja u vezi sa polaganjem gasovoda, uslovima tranzita goriva po svom znaaju ve su praktino prevazila ranije uobiajene probleme u vezi sa smanjenjem naoruanja ili postavljanjem raketa. Nova geopolitika igra cevovoda privlai sve vie uesnika, nudi sve vie projekata i, koliko god da je paradoksalno, esto stavlja u drugi plan i devalvira jedinstveni objektivni cilj energetsko obezbeenje ekonomskog razvoja. Ovakav zakljuak je oigledan ako se analizira ponaanje uesnika. Evropljani u svom ve skoro manijakalnom insistiranju na diverzifikaciji izvora isporuka pokuavaju da nametnu Gazpromu svoja pravila igre, a ta pravila su za Gazprom oigledno neinteresantna i diskriminaciona. Oigledni su pokuaji da se istisne ruski isporuilac koji obezbeuje jednu etvrtinu uvoza. I gde je tu energetska bezbednost? Projekat gasovoda Nabuko obino se predstavlja kao ozbiljna pretnja ruskom izvozu gasa. Pretpostavlja se da e njime u Evropu preko Male Azije potei iranski i turkmenski gas. Evropska unija ima nameru da na taj nain smanji energetsku zavisnost od Rusije. Prema miljenju nezavisnih eksperata, Juni tok i Nabuko nisu samo konkurenti, ve se meusobno iskljuuju zato to e potrebe za gasom u zemljama Evropske unije u perspektivi, kako je ve bilo navedeno, biti znatno manje od obima isporuka koje su u ponudi. Zvanini stav ruskih vlasti je da dva projekta gasovoda na jugu Evrope nisu konkurenti.. to vie mogunosti bude za isporuku gasa potroaima, to bolje izjavio je potpredsednik Vlade Igor Sein, koji je nadlean za kompleks energetike i goriva. To miljenje poklapa se sa stavom evropskih zemalja koje su spremne da podre oba projekta. U isto vreme trka koja se u poslednje vreme zaotrila koji e od projekata biti puten bre ne samo da ne odgovara tako uzdranom stavu, ve i teti normalnom procesu priprema tanih ekonomskih prorauna efikasnosti i konkurentnosti. Razgovori o tome kako su ti projekti jedan drugome konkurencija i da je zato neophodno po svaku cenu pretei Juni tok apsolutno su neumesni zato to se za Gazprom u vezi sa aktiviranjem gasovoda Nabuko ne dogaa nita strano. Druga stvar je da je za Gazprom taktiki vano da nastavi sa pritiskom na kljune zemlje u vezi sa realizacijom Junog toka. U tom sluaju on moe da stekne odmah nekoliko prednosti sa jedne strane da ubrza samu izgradnju, a sa druge, koliko god to bilo paradoksalno, da se izbori za uestvovanje u projektu Nabuko pod uslovima koji su za sam Gazprom povoljni. Poto dobije pristup do Nabuka, Gazprom e samo pojaati svoje prisustvo u istom Kaspijskom regionu Centralne Azije, i na evropskom tritu (o emu e kasnije biti rei). Pretpostavlja se da e gasovod Juni tok proi po dnu Crnog mora iz Novorosijska do bugarske luke Varna. Dalje e dve njegove grane proi preko Balkanskog poluostrva u Italiju i Austriju mada njihove tane trase za sada nisu utvrene. Prema planovima, projekat treba da pone sa radom 2013. godine. Propusna mo gasovoda treba da iznosi ezdeset tri milijarde kubnih metara gasa godinje. Ukupni obim investicije u projekat procenjuje se na dvadeset pet milijardi evra. Memorandum o uzajamnom razumevanju u vezi sa realizacijom projekta izmeu italijanske kompanije ENI i Gazproma potpisan je 23. juna 2007. godine u Rimu. Zatim se 8. januara 2008. godine projektu Juni tok prikljuila Bugarska, 21. januara Vlada Srbije i Gazprom potpisali su paket sporazuma koji sadri uee Srbije u projektu. Rusija i Maarska potpisale su sporazum o saradnji pri realizaciji projekta 28. februara. Najzad, 29. aprila projektu se prikljuila Grka. Danas se u fazi usaglaavanja nalazi nacrt odgovarajueg sporazuma sa Slovenijom, a u planu je potpisivanje meuvladinog sporazuma sa Austrijom.
119
Moe da se dogodi da se projektu prikljue druge zemlje, ali njihovo uee ticae se samo mree gasovoda na kopnu. Onaj deo koji e proi po dnu Crnog mora pripadae Gazpromu i italijanskom ENI u jednakim udelima 50 odsto prema 50 odsto. Projekat Nabuko pretpostavlja transport prirodnog gasa u evropske zemlje, tako to e obii Rusiju preko Azerbejdana, Gruzije, Turske, Bugarske, Maarske, Rumunije i Austrije. Pri tome on treba da bude nastavak ve postojeeg gasovoda Baku Tbilisi Erzurum. Poetak izgradnje novog gasovoda planira se u 2010. godini, a poetak isporuka gasa tim gasovodom planira se od 2014. godine. Njegov kapacitet je trideset jedna milijarda kubnih metara, a vrednost izgradnje je osam milijardi evra. Dva dogaaja iz jula i avgusta 2009. godine jo su vie zaotrila politiku borbu oko konkurentskih projekata snabdevanja juga Evrope evropskog Nabuka i rusko-italijanskog Junog toka. U Ankari je 13. jula potpisan meuvladin sporazum u vezi sa projektom Nabuko. Potpisali su ga premijeri Turske, Austrije i Maarske i ministri energetike Bugarske i Rumunije. Indikativno je da su u ceremoniji potpisivanja sporazuma uzeli uee samo predstavnici zemalja koje e biti tranzitne, ali ne i isporuioci. Uzbekistan, Kazahstan, Turkmenija, tim pre Iran, nisu preuzeli nikakve formalne obaveze u vezi sa punjenjem gasovoda Nabuko. Osim toga, krajem juna Gazprom je sa Dravnom naftnom kompanijom Azerbejdana potpisao sporazum o kupovini azerbejdanskog gasa u perspektivi. Posle toga Baku objektivno ne moe da se smatra ozbiljnim uesnikom projekta. Upravo gas sa azerbejdanskog nalazita ah-Deniz trebalo je da postane izvor punjenja prve faze gasovoda Nabuko (deset milijardi kubnih metara). U poslednje vreme govori se o Turkmenistanu kao glavnom potencijalnom isporuiocu. Turkmenistan je sumnjivo iskoristio eksploziju koja se svojevremeno dogodila na gasovodu i sada ve govori o ponovnom razmatranju svoje politike u vezi sa gasom. Predsednik Gurbanguli Berdimuhamedov podrao je projekat Evropske unije gasovod Nabuko koji e omoguiti stvaranje novih trasa za isporuku gasa. Pitanje suverenog prava izbora trase isporuka energenata direktno je povezano sa formiranjem njihovih cena, izjavio je Berdimuhamedov. To u prevodu znai da je Ahabad spreman da gas proda onome ko vie plati. Iako Gazprom ne eli da kupuje gas po ceni koja odgovara turkmenistanskoj strani, Ahabad je reen da razmotri sheme i uslove isporuka svojih energenata na Zapad, ukljuujui Gazprom. Mogui pravci isporuka su Evropa preko gasovoda Nabuko, Kina i Iran. Teko da e Moskva dozvoliti Ahabadu da uestvuje u putanju gasovoda Nabuko u rad, a Turkmenistan za sada nema kud sa svojim gasom. Malo poveanje isporuka Iranu nee reiti problem, a ono je ogranieno diskusijama povodom cene, iako su se avgusta ove godine strane dogovorile o izgradnji dodatnih kapaciteta gasovoda i poveanju obima kupovine turkmenistanskog gasa od strane Irana sa osam milijardi na dvadeset milijardi kubnih metara godinje. Brzo putanje u rad gasovoda prema Kini teko da je mogue zbog finansijskih i resursnih normi, kao i zbog nepostojanja formule cene. Ovakva situacija trajae minimum dve-tri godine. Formalno, planira se da cev proradi sledee godine, ali za protok znaajnih obima ona nee biti spremna pre 2012, 2013. godine. U realnosti, pretnje Turkmenije da e promeniti svoju politiku u vezi sa gasom ili da e pokuati da odigra na evropsku kartu Kremlj naroito ne uzbuuju. Kao prvo, zbog toga to ideja da se Nabuko obezbedi resursom za raun turkmenistanskog gasa u principu ne moe da se realizuje u sledeih deset godina. Za poetak izgradnje gasovoda prvo treba da se odredi pravni status Kaspijskog mora i njegovog dna a to ve mnogo godina ne uspevaju da urade drave koje imaju izlaz na Kaspijsko more (Rusija, Iran, Azerbejdan, Kazahstan i Turkmenija). Pokuaj da se gasovod postavi po dnu Kaspijskog mora ignoriui interese ostalih zemalja u potpunosti moe da izazove naglu reakciju posebno Irana, koji ne iskljuuje upotrebu sile na sline pokuaje. Moskva, takoe, zbog jaanja svog uticaja na Kaspijskom moru, ne iskljuuje ak ni mogunost upotrebe sile. Kako se navodi u Strategiji nacionalne bezbednosti Ruske Federacije do 2020. godine borba za resurse na Kaspijskom moru u potpunosti moe da izazove poremeaje odnosa snaga koji postoji u blizini granica Ruske Federacije. U toj situaciji, kako je reeno u strategiji, Rusija mora da ojaa svoje vojno prisustvo u regionu. Rusija i Iran zbog toga mogu jednostavno da blokiraju proces odreivanja pravnog statusa Kaspijskog mora. U poslednje vreme poklapanje interesa
Moskve i Teherana dobija i praktinu potporu: poetkom avgusta oni su prvi put na Kaspijskom moru odrali zajedniku vojnu vebu uz uee oko 30 brodova. Dalje, u Turkmenistanu ne postoji infrastruktura za transport energenata sa zapadnih nalazita do obala Kaspijskog mora. Pokuaji turkmenistanskog rukovodstva da je izgradi za ruski novac nisu urodili plodom. I najzad, evropsko poslovno drutvo nije spremno za velika ulaganja u Turkmenistanu zato to ne veruje u bajkovite rezerve gasa u toj zemlji. Drugi vaan dogaaj koji je imao uticaj na raspored snaga u gasnoj konfrontaciji kod junih granica Evrope bila je poseta predsednika Vlade Rusije, Vladimira Putina i novi sporazumi sa Turskom u sferi energetike. Prema tim sporazumima Gazprom dobija dozvolu za vrenje seizmikih i ekolokih istraivanja u iskljuivoj ekonomskoj zoni Turske, a takoe i preliminarnu saglasnost za izgradnju gasovoda Juni tok. Podrka Turske omoguava da se znaajno ojaaju pozicije Junog toka. U isto vreme, izgradnja cevovoda kroz turske vode omoguava da se odabere trasa izmeu Rumunije i Bugarske, koja se u poslednje vreme nije naroito pozitivno izjanjavala o ruskim projektima. U isto vreme, ni sudbina projekta Juni tok, kome su ruski predstavnici privreni, i to podvlae svuda gde je to mogue, za sada nije sasvim oigledna. Prema preliminarnim proraunima, vrednost izgradnje gasovoda Nabuko iznosie osam milijardi evra, a Junog toka je, ako se rauna varijanta kapaciteta od ezdeset tri milijarde kubnih metara, dvadeset pet milijardi evra.. Uz to, posle posete Vladimira Putina Ankari, Turska je poela da se pogaa oko celog niza ustupaka u svoju korist, koji e, u sluaju da ih Rusija prihvati, dovesti do poskupljenja Junog toka. U uslovima kada padaju i cene i tranja, zarada kompanije od izvoza u 2009. godini prema prognozama Ministarstva finansija, Ministarstva ekonomije i samog Gazproma moe da se smanji u poreenju sa 2008. godinom za najmanje dvadeset devet milijardi amerikih dolara. Pri tome, isti dug koncerna, prema procenama, sada je vei od etrdeset sedam milijardi dolara. Osim toga, gasovodni program koncerna ne odgovara smanjenju tranje gasa, kao ni smanjenju njegove eksploatacije u Rusiji. Ukupni izvoz ruskog gasa u zemlje koje su daleko od njenih granica iznosio je 2008. godine 158,4 milijarde kubnih metara, pri emu je neiskorieni kapacitet u cevima premaio trideset sedam milijardi kubnih metara, ili 19% nominalne propusne moi. Podsetiemo da su u prvom kvartalu 2009. godine isporuke Evropi smanjene za 50%, a zvanino planirani obim smanjenja evropske zarade iznosi oko dvadeset devet milijardi dolara. To znai da najblie perspektive infrastrukturnih ambicija monopoliste nisu blistave. Slabljenje politike podrke Junog toka u Evropskoj uniji zajedno sa finansijskim tekoama Gazproma moe ozbiljno da zakoi realizaciju ovog projekta. Zato nije sluajno to je na samitu o gasu u Sofiji ministar energetike Ruske Federacije Sergej matko u svom govoru pomerio putanje projekta u rad za 2015. godinu. U meuvremenu Gazprom je obnovio razmatranje projekta Plavi tok 2 proirenje kapaciteta postojeeg cevovoda sa ciljem realizacije na tritima Izraela, Libana i celog tog regiona. Ne sme se iskljuiti mogunost da se radi o nastojanju da se razmotre i druge varijante stabilnog snabdevanja gasom June Evrope. Ipak, realnost svetske ekonomske krize moe da unese korekcije i u, reklo bi se, najvre politike projekte koji su najosmiljeniji. Ni ideja prikljuenja Ruske Federacije tom istom gasovodu Nabuko ne predstavlja izuzetak. Tim pre to su se pozivi Gazpromu da uzme uee u tom projektu kao isporuilac vie puta ponavljali. Premijer Turske, Redep Tajip Erdogan, u svom govoru na ceremoniji potpisivanja sporazuma u Ankari izrazio je nadu da e Rusija, kao i Iran, uestvovati u realizaciji gasovoda Nabuko: Mi se zalaemo za to da se Iran prikljui projektu kada se steknu uslovi, a takoe se nadamo i ueu Rusije u njemu. ak je i gore pomenuti Riard Morningstar izrekao slatkoreivo priznanje: Mi elimo da Rusija uestvuje u projektu kao partner, i moemo da joj damo ponudu o isporuci gasa u okviru gasovoda Nabuko. Jedan od moguih scenarija razvoja dogaaja je spajanje svih hipotetikih junih gasovoda u jedinstveni projekat pod uslovnim nazivom Juni koridor. I bez obzira na to to sve strane sada oigledno insistiraju na zatiti sopstvenih predloga, nema smisla potpuno iskljuiti i takvu varijantu.
Teoretska perspektiva da se Nabuko moe puniti ruskim gasom uvek je sadrala mogunosti fine politike igre, interesantnih poteza i promena, a mogue je, i materijalnu dobit. Analizirajui perspektive irenja gasovoda Plavi tok nevoljno privlai panju njegovo presecanje sa trasom gasovoda Nabuko kod Ankare. Mogunost manevrisanja obimima poveava se i zarad nastavka Plavog toka ka jugu, prema Siriji i Izraelu, na primer. Presecanja sa evropskim gasovodom mogla bi da budu odluujui argument u konkurenciji Gazproma za izvoz azerbejdanskog gasa. Moglo bi se raunati na podrku Evropljana i u sloenim pregovorima sa Turskom u vezi sa uslovima tranzita (a ne preprodaje) ruskog gasa. U toj varijanti postoji i potencijalna mogunost otsecanja Irana od evropskog trita radi zamene iranskog gasa za ruski (ili za gas iz srednje Azije). Vaan geopolitiki zadatak Gazproma uvek je bio da usmeri gorivo potencijalnog konkurenta na Istok. Moskva nije sluajno uvek pruala podrku ne samo projektu Mir gasovodu Iran Pakistan Indija, ve je spremna da uestvuje u tako egzotinom poetku kao to je transavganistanski gasovod, koji e u perspektivi turkmenistanski gas odvesti u pravcu istoka. Poseta Vladimira Putina Ankari demonstrirala je pojavu odreene fleksibilnosti u politici Moskve. Kao dodatni bonus za dozvolu izgradnje Junog toka Turska je od Rusije dobila principijelnu saglasnost da razmotri mogunost uticaja na realizaciju projekta naftovoda SamsunDejhan. Turska je vie puta pozivala Rusiju da uestvuje u tom projektu, koji treba da spoji crnomorsku luku Samsun i sredozemnu luku Dejhan i da omogui transport nafte trasom koja obilazi Bosfor i Dardanele na Crnom moru. Operatori projekta su turski holding Calik Energy i italijanska kompanija Eni. Pri tome odluka Rusije o moguem ueu u ovom projektu nimalo nee smanjiti interesovanje ruskih kompanija za realizaciju projekta Burgas-Aleksandropolis za isporuku ruske nafte u Evropu. Na taj nain Rusija, isto kao i Turska, moe da postane uesnik u dva faktiki konkurentska projekta mogua korist pobedila je politike preference.
Uz pitanje pouzdanosti isporuka

Evropska unija iznosi svoju ideju o diverzifikaciji isporuka skoro iskljuivo kao sredstvo za poveanje energetske bezbednosti, poto Rusija, navodno, nije pouzdani isporuilac i prevelika zavisnost Evrope od Moskve ugroava tu bezbednost. U prizemnijoj varijanti tu misao esto prate sumnje evropskih analitiara u sposobnost Rusije da obezbedi gorivo za rastue potrebe privrede Evropske unije. Istina, tokom poslednje godine ova misao oigledno se ne iznosi vie tako glasno. Pre svega, primeuje se smanjenje utroka energenata u Evropi zbog krize, i to smanjenje, kao to je ve reeno, uticalo je na izvozne isporuke Gazproma. To je kotalo kompaniju ne samo smanjenja eksploatacije za skoro 20 procenata, ve i smanjenja prodaje u Centralnoj Aziji i kod ruskih nezavisnih proizvoaa gasa. Ali postoje i dalje perspektive koje takoe za ruske isporuioce gasa ne obeavaju poveanje tranje u Evropi. Prognoze potronje gasa u toj zoni stalno se smanjuju. U poslednjoj deceniji procene tranje za 2020. bile su smanjene za sto osamdeset milijardi kubnih metara, i za sto trideset pet milijardi kubnih metara smanjili su se prognozirani obimi uvoza. Osnovni razlog je nova energetska politika zemalja Evropske unije, usmerena ka manjem utroku energije u privredi i ka razvoju alternativnih izvora energije. I mada mnogi u Evropi evropske planove u tim oblastima ocenjuju kao ne sasvim realne, maglovitost perspektiva postaje ve realna, a ne mitska pretnja za energetsku bezbednost. Ako se uzme u obzir duina investicionog ciklusa u energetici i potreba da se blagovremeno izgradi transportna infrastruktura, odluke je neophodno donositi danas, u uslovima ozbiljnih budetskih ogranienja i krajnje visoke nedefinisanosti spoljnih uslova. Nedefinisanost u procenama tranje i odsustvo elje da se razmotre pitanja obezbeenja bezbednosti isporuioca u Moskvi izazivaju nezadovoljstvo, i to nije sluajno. Nova energetska strategija EU, koja je objavljena novembra 2008. godine i koja pretpostavlja smanjenje specifine tranje energetskih resursa za 20 % i odgovarajui pad izvoza gasa, u Moskvi je naila na veoma jasnu reakciju: Evropa mora da odlui da li joj je potreban gas koji se kroz cevovod isporuuje u obimima koji su ponueni, ili joj on nije potreban. Ako joj nije potreban, mi neemo graditi cevovod, ve fabrike za prevoenje gasa u teno
stanje i slaemo ga na svetska trita izjavio je Vladimir Putin posle pregovora sa premijerom Finske M. Vanhanenom i time je zapoeo jo jednu u nizu diskusija o izboru modela razvoja izvoza gasa. Zbog toga je u savremenim uslovima realno postaviti pitanje ne o tome da li e Rusija uspeti da popuni postojee gasovode i one koji se planiraju, ve o tome da li Evropa po obimu predstavlja dovoljno i pouzdano trite za ruski gas i kolike su garancije za ogromne gubitke koji se od Rusije zahtevaju za obezbeenje snabdevanja EU gasom?
Zakljuak
Stabilnost tranzita ruskog gasa kroz teritoriju Ukrajine nastavlja da izaziva sumnje kod evropskih potroaa, pa ak i kod isporuioca Gazproma. U zoni najveeg rizika, kao i prole zime, nalaze se zemlje Jugoistone Evrope, koje praktino nemaju izvore isporuke gasa koji predstavljaju alternativu tranzitnom toku kroz ukrajinsku teritoriju. Faktiki, svi napori Moskve da organizuje trase za isporuku goriva u pravcu juga Evrope, koje su alternativne ukrajinskim, usmereni su ka maksimalnom iskljuenju tranzitnih rizika i garantovanom obezbeenju energetske bezbednosti potroaa. Prevelika, esto do nivoa histerije, politizacija tih uglavnom tehnikih i finansijskih problema izaziva nervozu i nerazumevanje u Rusiji i ima negativan uticaj na stabilnost trita i cena. U dananje vreme zbog pada proizvodnje usled krize mi imamo trite prodavca, a posledica toga su pokuaji pritiska na Rusiju koja je prodavac nafte i naftnih derivata. Ali, ta situacija je privremena: neizbeni izlaz iz krize i zatim neminovno poveanje tranje i cena promenie situaciju do njene suprotnosti. Evropa nije jedino trite i potpuno je mogue da kriza otvara mogunost i ak diktira potrebu da se prekine monopsonija u izvozu nafte i gasa kako za raun osvajanja novih trita, tako i za raun razvoja grane proizvodnje LNG. U itavom nizu sluajeva iza nadobudnih izjava potencijalnih buduih isporuilaca Turkmenistana, Azerbejdana, Irana i drugih, kao i njihovih apologeta iz grupe evropskih potroaa ne stoje ni realne rezerve, niti mogunosti njihove eksploatacije i transporta u bliskoj budunosti.
123
124
Nulta opcija u virtuelnoj trci gasovoda: Rusija i EU bi trebalo da smanje ambicije u oblasti energetike
Dr Pavel K. Baev1
Uvod
U prolee i leto 2009. godine bili smo svedoci spektakularnog, povremeno ak grotesknog, takmienja izmeu Rusije i EU u obezbeivanju novih tokova gasa u Jugoistonoj Evropi. Konferencije u Sofiji i Pragu, sponzorisane od strane EU, podudarile su se sa skupom u Soiju, koji je sazvao premijer Vladimir Putin, kao i sa bilateralnim razgovorima u Moskvi i Bakuu, koje su vodili predsednici Dmitri Medvedev, Ilham Alijev i Gurbangulu Berdimuhamedov2. Generalni direktor Gazproma, Aleksej Miler, samouvereno je tvrdio na godinjoj skuptini odranoj krajem juna da e gasovod Juni tok initi 35% ruskog izvoza gasa u Evropu 2015. Godine. Nekoliko nedelja kasnije, uz veliku pompu, u Ankari je potpisan meuvladin sporazum o gasovodu Nabuko, posle ega je u avgustu usledio rusko-turski energetski sporazum.3 Zvanino, Evropska unija nema nita protiv ukljuivanja gasovoda Juni tok u svoju viziju junog koridora, a Rusija je izjavila da je ravnoduna prema projektu Nabuko. Putin je dao samo jedan mali savet: Pre nego to se uloe milijarde dolara u cev koja e biti zakopana u zemlju, trebalo bi videti gde e ii gas koji e prolaziti kroz tu cev.4 Kako stvari stoje sada, sredinom 2009. godine, ini se da e oba projekta biti sprovedena, u cilju otvaranja dvaju paralelnih tokova gasa prema tritima Jugoistone Evrope do sredine sledee decenije. Meutim, ni EU ni Rusija nisu uzele u obzir uticaj sve vee recesije, koja je ve sada snana i potencijalno razarajua i usled koje su najpreciznije energetske prognoze iz razdoblja od 2006. do 2008. godine postale izrazito besmislene. Ovakvo poricanje realnosti moemo razumeti kao psiholoki odgovor preraslih i relativno uspenih birokratija koje su iznenada izgubile sigurnost i pravac. Meutim, jasno je da e vrlo brzo i EU i Rusija morati da se suoe sa vrlo neprijatnom stvarnou i da, u skladu sa tim, smanje svoje ambicije u oblasti energetike.5 Sasvim je mogue da ni projekat Nabuko, ni projekat Juni tok nee preiveti ovu korekciju, a u ovom radu emo sagledati mogue sprovoenje i posledice takve nulte opcije.
Krhke osnove i besmisleno planiranje

Poslovi u vezi sa gasom trebalo bi da se razlikuju od promenljivog naftnog trita svojom veom stabilnou, obezbeenom dugoronim ugovorima i materijalizovanom u sistemu cevovoda, koji proizvoae i potroae dri u stalnoj i vrstoj vezi. Ipak, u drugoj polovini prve decenije 21. veka, ovaj posao postaje sve turbulentniji i sada sve kljune osnove deluju uznemirujue nesigurno. Upravo je svaa oko gasa
1) Dr Pavel K. Baev je profesor i istraiva Meunarodnog instituta za istraivanje mira, Oslo, Norveka. Autor se zahvaljuje na podrci u istraivanju ruske politike u oblasti energetike, koju je dobio od Norvekog saveta za istraivanje. 2) Uravnoteenu analizu moete pronai u: Timothy Krysiek & Katherine Hardin: Uslovi za saradnju? Evolucija cevovoda etvrtog koridora i Junog toka (Conditions for Cooperation? The Evolution of the Fourth Corridor Pipelines and the South Stream), Izvetaj CERA, april 2009. Dobru analizu iz ruskog ugla pruio je Mihail Zigar u Ratu tokova, Kommersant-Vlast, 18.5.2009. 3) Ed Crooks: Nema prijatelja, ve samo partnera u realnoj politici oko gasovoda (No Friends, Only Partners in Pipeline Realpolitik), Financial Times, 6.8.2009. 4) Na zajednikoj konferenciji za tampu sa italijanskim premijerom Silvijom Berluskonijem, 15.5.2009. vidi (http://premier.gov.ru/eng/visits/ru/106/2876.html). 5) Ova analiza se zasniva na radu Pavela Baeva: Takmienje projekata za kaspijske energetske puteve: Rusija i EU se suoavaju sa ogranienjima stvarnosti (Competing Designs for Caspian Energy Highways: Russia and the EU Face Reality Checks), PONARS Eurasia Memo 55, Vaington: Univerzitet Dordtaun (Georgetown University), maj 2009.
izmeu Rusije i Ukrajine u januaru 2006. otvorila oi mnogim evropskim potroaima, koji su morali da konstatuju da su nevolje u vezi sa tranzitom samo deo kompleksnog problema, skrivenog u kljunim aranmanima okantno niske transparentnosti.6 Nakon ove mini krize visoke rezonantnosti EU je usredsredila brigu na sposobnost Gazproma da isporui adekvatne koliine u sledeoj deceniji, jer mona kompanija oigledno nije dovoljno investirala u svoju osnovnu imovinu, dok je potranja u Rusiji ubrzano rasla.7 Paralelno sa brigama oko ispolitizovanog ponaanja Gazproma, javili su se i zahtevi za smanjenjem emisija gasa i ekolokom sveu, uprkos injenici da je prirodni gas jedan od najistijih izvora energije. Tako je moni lobi, koji je zagovarao diverzifikaciju, ispleo mnogobrojne mree oko Brisela. Njegova aktivnost bila je fokusirana na set uputstava poznatih kao 20-20-20. Ta uputstva elaborirana su u veem broju dokumenata, ukljuujui Energetsku bezbednost i akcioni plan solidarnosti iz novembra 2008. godine, koji predvia da e, na nivou cena nafte blizu 100 amerikih dolara po barelu, uvoz gasa u EU 2020. godine biti nii za 3-5% u odnosu na 2005.8 Gazprom je bio veoma uznemiren zbog ovog namernog krenja njihovog omiljenog principa bezbednosti potranje, ali su bili skloni da to tumae kao trijumf nerealnog ekolokog razmiljanja. Poveali su investicije u razvoj ogromnog naftnog polja Bovanenkovskoje na Jamalu [poluostrvo na severu Rusije prim prev], ali je njihov glavni odgovor politikim fobijama EU bio negovanje partnerstava sa velikim evropskim energetskim kompanijama. Meu njima su i E.ON i ENI, koje su, imajui svoje razloge za sabotiranje planova Komisije za liberalizaciju, mogle da mobiliu efikasnu podrku svojih matinih drava. Mogla je to biti pobednika strategija da rat oko gasa nije u januaru 2009. godine naneo dodatnu tetu poslovnoj reputaciji Gazproma i izazvao u prvom kvartalu zapanjujui pad od 40% u obimu izvoza u EU.9 Miler i ostali elnici Gazproma pokuavaju da na lice navuku masku optimizma i tvrde da e se tok vratiti u normalu u drugoj polovini godine, ali morali bi uzeti u obzir i stav da je predlog o smanjenoj potranji u EU sve ozbiljniji. Sigurno postoje razne varijacije izmeu potpunog iznosa za EU i njenih optih recepata. Na primer, za paniju diverzifikacija znai dobijanje pristupa ruskom gasu kroz cevi. Jasno je da je u Jugoistonoj Evropi potronja energije znaajno nia od EU proseka (uostalom, nekoliko zemalja ove regije nisu ni lanice Evropske unije), a ciljevi razvoja koji bi doveli do izjednaavanja mogu biti postignuti samo stvaranjem novih industrijskih korisnika, uz irenje sektora usluga i turizma. Ovo trite, meutim, ima visoku elastinost cena, a to stvara dilemu bazara gasa za proizvoae i potroae. Prvi mogu da lansiraju skupe projekte, kao to je Juni tok iji je cilj da nadoknadi trokove isporuujui velike koliine gasa po visokim cenama, dok drugi mogu te isporuke da koriste samo ukoliko su cene razumno niske. Oigledna pretpostavka Gazproma da je era jeftinih fosilnih tenih goriva prola nalazi na vrlo malo kupaca na Balkanu.
Moe li Ukrajina postati prihvatljiva alternativa?

Jedan argument koji esto nedostaje u debatama o Junom koridoru jeste taj da bi njegovo otvaranje neizbeno umanjilo ulogu Ukrajine u energetskim i politikim pitanjima Evrope. I zaista, najnoviji ruski plan za Juni tok ima za cilj kapacitet od 63 bcm, to bi ostavilo svega oko 40-45% izvoza u EU preko ukrajinske teritorije. Sadanjim sporazumom izmeu Moskve i Ankare, putanja gasovoda preko ekskluzivne ekonomske zone Turske u Crnom moru zavisi od postavljanja drugog stuba cevovoda Plavi
6) Jedan od novijih primera je odluka Evropske komisije da nametne visoke novane kazne najznaajnijim nemakim i francuskim kompanijama za formiranje kartela. Vidi: Antitrust: Komisija kanjava E.ON i GDF Suez sa po 553 miliona za uee na tritima gasa Francuske i Nemake, Brisel, IP/09/1099, 8.7.2009. (http://ec.europa.eu/competition/index_en.html). 7) Vidi rad Nadede Viktor (Nadejda Victor): Ruska gasna kriza: pretei nedostatak predstavlja teak izbor (Russias Gas Crunch: Looming Shortfall Poses a Tough Choice), Vaington Post (Washington Post), 6.4.2006. 8) Proniciljivu analizu dao je Pierre Nol: Beyond Dependence: How To Deal With Russian GaS, Policy Brief 9, European Council on Foreign Relations, novembar 2008. 9) Kratku procenu tete moete videti kod Elene Mazneve: Trite je izgubljeno, Vedomosti, 16.6.2009.
tok, kojim se njegov kapacitet poveava na 24 bcm. To bi smanjilo tranzit preko Ukrajine za jo 5%, dok bi cevovod Severni tok preko Baltikog mora takoe smanjio tranzit za najmanje 10%.10 Namera Gazproma (i Putina) da smanje ukrajinsku kontrolu izvoza nikad nije bila pod sumnjom, ali ono to je manje oigledno jeste anti-ukrajinski profil projekta Nabuko. Prvi stub (planiranog kapaciteta od 10-15 bcm) mogao bi imati pre svega politiko-psiholoki efekat. Meutim, puni kapacitet od 30-35 bcm predstavljao bi znaajan dovod gasa iz jo uvek neodreenih (ali definitno neruskih) izvora. Zajedno sa poveanjem uvoza tenog prirodnog gasa, ovim planom bi se smanjio udeo uvoza gasa u EU preko ukrajinske teritorije, moda i do nivoa ispod 30%,.11 Nije uopte nemogue da i projekat Nabuko i projekat Juni tok postanu stvarnost, to bi u svakom smislu izbrisalo Ukrajinu sa evropske gasno-politike mape. Na ovoj mapi jedan od glavnih faktora e postati Turska, koja tei da ne bude samo tranzitna zemlja, ve i da koncentrisanjem glavnih tokova gasa i razvojem kapaciteta za trgovinu postane gasno vorite,. Uopte nije sigurno da bi za EU, a naroito za drave Jugoistone Evrope, ovogasno vorite predstavljalo bolji aranman od sadanje uestalo konfliktne situacije. Jer Turska je, u istoj meri kao i Ukrajina, sklona da izvue maksimum komercijalnih i politikih dobitaka iz kontrole nad glavnim gasovodima. Ekonomska situacija u ovoj zemlji nije nita manje opasna, a problemi recesije utiu i na ponaanje vlade. Takoe, postoji i dodatna komplikacija: EU je zaustavila, moda ak i zauvek, prijem Turske u lanstvo. Stoga frustracija proizala iz truda koji nije urodio plodom moe da navede tursku politiku elitu da pritisne evropske interese, kako bi ih podsetila na neispunjena obeanja.12 Pokuavajui da nastavi razvitak projekta Nabuko, Evropska komisija je svesna i nimalo oduevljena moguim jaanjem energetskog profila Turske. Otuda blic razgovori sa ukrajinskim vlastima o modernizovanju gasne infrastrukture prolea 2009. godine, iji je rezultat bila zajednika deklaracija, koja je Moskvu toliko uznemirila da nije mogla pruiti razumnu reakciju.13 Gazprom, bolje od bilo koga, razume hitnu potrebu za poboljanjem cevovoda i pumpi u Ukrajini, koje su jo od sovjetskih vremena u veoma loem stanju. Putin i Miler su, meutim, kategoriki protiv davanja novca Kijevu u tu svrhu, bez obzira na bilo kakva obeanja o stvaranju nezavisnog i transparentnog operatora. Njihov glavni plan je da smanje kontrolu ukrajinske drave nad gasnom infrastrukturom na isto simbolian udeo u vlasnitvu, a da Gazprom postane stvarni rukovodilac, moda u partnerstvu sa E.ON i nekoliko drugih evropskih prvaka. Ove zle namere, koje vode do krae dragulja u kruni potpuno su neprihvatljive za ukrajinske vlasti, ali su oni takoe veoma zabrinuti zbog eventualnog gubljenja tranzitnih privilegija. Teko je potpuno se sloiti sa premijerkom Julijom Timoenko, koja je na bezbednosnoj konferenciji u Minhenu rekla novinarima da jesada pokretati pitanje o zaobilaenju Ukrajine putem alternativnih gasovoda besmislena ideja.14 Ova uskogruda izjava ipak sadri i izvesan smisao, jer je ukrajinska opcija daleko najrazumnija kada je re o utedi. Evropska komisija je obeala da e izdvojiti dve i po milijarde evra za modernizaciju ukrajinske gasne infrastrukture, to bi moglo biti manje od polovine ukupnih trokova. Ali kapacitet ovog sistema cevovoda moe se onda proiriti na 150 bcm, dok je preliminarna procena trokova za prvi stub projekta Nabuko oko osam milijardi evra, a raun za Juni tok moe da dostigne dvadeset milijardi evra.15 Upravo sitne arke izmeu elitnih grupa ine glavnu prepreku EU da ozbiljno razmotri ukrajinsku opciju.
10) O ruskim perspektivama, videti rad Natalije Grib: Juna bujica, Komersant, 18.5.2009; Ali Alijev (Ali Aliyev): Spoljni cevovod, Ekspert, 15.5.2009. 11) Dobro ureenu zbirku tekstova o ovoj temi pronai ete u knjizi koju je uredila Katinka Bari (Katinka Barysch): Cevovodi, politika i mo: Budunost energetskih odnosa EU i Rusije (Pipelines, Politics and Power: The Future of EU-Russia Energy Relations), London: CER, 2008. 12) Politiki korektnu procenu politike gasa Turske dao je evropski komesar za proirenje Oli Ren (Olli Rehn) u svom govoru: Turska kao energetsko vorite za Evropu - perspektive i izazovi, 4.3.2009. (http://www.europa-eu-un.org/articles/en/article_8535_ en.htm); otriju analizu ete pronai kod Katinke Bari: Uloga Turske u evropskoj energetskoj bezbednosti, CER esej, London, decembar 2007. (http://www.cer.org.uk/pdf.essay_turkey_energy_12dec07.pdf ) 13) Povodom ovih razgovora, vidi lanak Alena Rajlija (Alan Riley): Gasni sporazum izmeu EU i Ukrajine nije nerealan san (EUUkraine Gas Deal Is No Pipe Dream), Wall Street Journal, 22.4.2009; povodom ruske reakcije, videti rad Alija Alijeva: Ljutita Rusija, Ekspert, 24.3.2009. 14) Izjavu moete proitati na njenom blogu: Julija Timoenko na bezbednosnoj konferenciji u Minhenu, 7.2.2009. (http://www. tymoshenko.com.ua/ukr/news/first/7020/). 15) Vidi lanak: Onaj koji plaa za gasovod vodi igru (He Who Pays for the Pipeline Calls the Tune), The Economist, 16.7.2009.
Meutim, postoji ansa da predsedniki izbori zakazani za 17. januar 2010. godine uine da se lake upravlja Ukrajinom, dok bi sasvim verovatan odlazak Viktora Juenka iz politike arene uklonio glavni izvor iritacije za Rusiju.
Rusija razmatra odnose sa Gazpromom ne radi se o tome ta ako

Prirodni gas zauzima sredinje mesto u ruskoj spoljnoj politici ne samo zbog posebnog kvaliteta ovog izvora energije, kojim Rusija obiluje u velikoj meri (ak iako je do njega teko doi), i koji ga ini tako vrednim za Evropu, ve to i posledica posebnog uea ruskih vlasti u visoko monopolizovanim poslovima u vezi sa gasom, koji su zapoeli u ranoj Putinovoj eri i razvili se d sadanj, velike, meavine razliitih interesa, tako da je nemogue utvrditi da li Gazprom Kremlju postavlja ciljeve ili mu slui kao sredstvo.16 Rekonfiguracija ruskog sistema moi usled uzdizanja Dmitrija Medvedeva na vrhunsku poziciju nije se mnogo promenila u tom smislu, jer se vladajui dijumvirat i dalje blisko poistoveuje sa planovima Gazproma, kao to i dalje sa entuzijazmom lobira za svaki posao. Ova simbioza bez presedana je vaan izvor snage za Gazprom, poveavi njegovu mo prodiranja na evropska trita, ali je takoe uplaila mnoge drave i organe EU, koji su postali skloni da ovo prodiranje smatraju neprijateljskim preuzimanjem. Taktike prednosti su na taj nain prerasle u strateki hendikep, tako da se sada svaki politiki problem koji Moskva ima u evropskim odnosima, poput recimo zastoja u pregovorima o novom Sporazumu o partnerstvu i saradnji, negativno odraava na poslovanje sa gasom. Ovaj efekat moda je manje upeatljiv u poslovima sa Turskom. Meutim, teko da bi, bez ponovne procene putanje Rusije nakon rata sa Gruzijom, dolo do mobilizacije politikih i birokratskih nastojanja u EU oko projekta Nabuko, to srednjorono moe da ozbiljno oslabi pozicije Gazproma na tritima Jugoistone Evrope.17 Ovo ujedinjavanje Kremlja i Gazproma, meutim, nema stalni karakter, a sve dublja recesija ve predstavlja izazov za ovu vezu, zbog injenice da se interesi ruske drave ne podudaraju potpuno sa interesima Gazproma. Mora se odustati od plana za poveanje domaih cena gasa na nivo cena izvoza, a sve vei deficit u dravnom budetu primorava Ministarstvo finansija da trai ozbiljno poveanje poreza za Gazprom.18 Nagli pad prihoda i dobiti prouzrokovao je smanjenje od 15%, a moda ak i do 25%, u investicionom programu Gazproma u 2009. godini, dok e se 2010. dostupni resursi jo smanjivati.19 Zdravo ekonomsko rasuivanje diktira stavljanje u stranu, ako ne i potpuno odustajanje od plana za izuzetno skup projekat Juni tok, koji samo tvrdoglava politika volja moe odravati u ovako nemoguoj situaciji. Putin moe ostati vezan za ovaj gasovod bez obzira na sve, ali njegova politika budunost se ne moe uzeti zdravo za gotovo u ekonomskom i drutvenom okruenju tako drastino izmenjenom u poreenju sa zlatnim godinama prosperiteta, za koji se sa velikom sigurnou obeavalo da e trajati do 2020. godine.20 Suvie centralizovani politiki reim, zasnovan na distribuciji naftnih prihoda koji ravnomerno rastu, oigledno je nadiveo svoju svrhu, a oporavak Rusije iz razarajue recesije zavisio bi od usvajanja fleksibilnijih i efikasnijih politikih mehanizama.21 Karakter ovakve transfiguracije ne moe se blagovremeno uoiti u ovom trenutku (a i besmisleno je spekulisati o Putinovim linim izborima i opcijama). Takoe, paralele sa prethodnom krizom iz perioda od 1989. do 1992. godine nisu mnogo korisne, ali mogu dati mali uvid u vezu izmeu dubine ekonomske krize i obima politike revolucije.
16) Relevantnu analizu moete pronai u knjizi koju su uredili Svante E. Cornell & Niklas Nilsson: Evropska energetska bezbednost: Dominacija Gazproma i alternativni kaspijski izvori (Europes Energy Security: Gazproms Dominance and Caspian Supply Alternatives), Vaington DC: Univerzitet Johns Hopkins (Johns Hopkins University), 2008. 17) Vidi: Matvej Ganapolski: Cena rei, Eednevni urnal, 16.7.2009. (http://ej.ru/?a=note&id=9285) 18) O poveanju poreza za Gazprom, vidi: Dmitri Butrin: Rezervni monopol, Komersant, 2.7.2009. 19) O investicionim perspektivama Gazproma, vidi: Petr Nereba: Smanjenja se obavljaju na poslovan nain, Komersant, 14. jul 2009. 20) Vidi: Pavel Baev: Deset godina na vrhu: Putin dri foto sesiju i poseuje Tursku, Eurasia Daily Monitor, 10.8.2009. 21) Zdravu analizu ove transformacije pruio je Nikolaj Petroy u predavanju: Ruski politiki mehanizmi I kriza, Bilingua, 25.6.2009. (http://www.polit.ru/lectures/2009/06/25/crisis.html).
Sasvim je mogue da bi Rusija izbegla bilo kakav veliki politiki kolaps i izvukla korist iz blage evolucije politikog sistema. Meutim, postoji malo razloga za verovanje da bi tokom te evolucije Gazprom uspeo da sauva jedinstveni pristup i vezu sa politikom vlau. Bez ovakvog pokroviteljstva, poslovno carstvo Gazproma prvo bi se raspalo na marginama (na primer izbacivanjem Gazprom-Media), zatim bi otilo nekoliko samostalnih jedinica (kao to su Gazprom-Bank i Gazprom-Neft) i na kraju bi transport morao da se odvoji u posebnu kompaniju.22 Takva demonopolizacija, koja bi sledila skicu plana reforme Gazproma od poetka 2003. godine, trajala bi nekoliko godina. Ali, ako se pone ubedljivo, EU bi mogla da izvri ponovnu procenu rizika energetske bezbednosti i to bi moglo da rezultira zaustavljanjem njenih planova za Juni koridor, ukljuujui i nesreni gasovod Nabuko.
Zakljuci
Jo uvek se ne moe u potpunosti izmeriti kumulativni uticaj jednog prekida trenda (naglog pada, za kojim je usledila nesigurna stabilizacija cena nafte) i dva bitna dogaaja (rusko-gruzijskog rata i ruskoukrajinskog rat oko gasa) na energetsku bezbednost u Jugoistonoj Evropi. Meutim, ini se moguim da su neposredne lekcije nauene od strane EU i Rusije, usredsreenih na izgradnju gasovoda Nabuko, odnosno Juni tok, u ozbiljnoj meri pogreno protumaene. Glavni nedostaci ovih lekcija odnose se na resurse i rizike. EU je pretpostavila da je deset do dvanaest milijardi evra prihvatljiva cena za projekat koji nema garantovane izvore snabdevanja, kao i da je mogue upravljati rizikom otuenja Rusije, koja je i dalje glavni izvor gasa. Rusija je bila uverena (ili, bolje reeno, Putin) da bi trebalo potroiti, a ne uloiti, dvadesetpet milijardi evra za projekat koji nikad ne bi pokrio trokove i da podrivanje platnog bilansa Ukrajine ne bi predstavljalo rizik ve dobru priliku. Drei se pozitivnog razmiljanja o aktuelnoj krizi i njenoj bliskoj budunosti (a ne o periodu nakon krize), nadali bismo se da bi se ove lekcije mogle opovrgnuti ponovnom procenom trokova, pre nego suoavanjem sa rizicima. I zaista, Rusija teko da moe da ostane u stanju poricanja i posle 2009. godine, jer je prava mera budetskog deficita priznata, a potreba za troenjem akumuliranih finansijskih rezervi poinje da prevazilazi njihovu stvarnu veliinu. Problem za EU ne lei toliko u traenju naina prikupljanja sredstava za lansiranje projekta Nabuko, koliko u sakupljanju i donoenju spasonosnog paketa za Ukrajinu, koja nastoji da plaa svoje mesene raune za gas Rusiji i moe biti primorana da izjavi suvereno pravo na neispunjavanje obaveza neposredno pre predsednikih izbora. Mada je za politike lidere vano da obezbede utehu, oni moraju biti svesni da ponavljanje fraze sve e proi dovodi do nerazumnog poricanja. EU i Rusija e na kraju izai iz krize, ali se nee vratiti u status quo ante.
22) Iscrpna analiza pitanja Gazproma moe se pronai kod Borisa Nemcova i Vladimira Milova: Putin i Gazprom, Nezavisni ekspertski izvetaj, Moskva 2008. (http://www.milov.info/2008/08/putin-i-gazprom).
130
Procena posveenosti Rusije izgradnji Junog toka do 2015. godine

Dr Andra Deak1
U poreenju sa njegovim zapadnim takmacima, Nabukom i ITGI-em (Interkonektor Turska-Grka-Italija), sluaj Junog toka izgleda prosto. Nabuko se, na primer, susree sa odreenim brojem znaajnih potekoa, koje u najveoj meri skoro da i ne postoje u ruskom projektu: on obuhvata nekoliko relativno malih energetskih kompanija bez znaajnog trinog portfolija ili imovine, a sputan je nereenim pitanjima vostva, uprkos svoj moralnoj i finansijskoj podrci SAD i EU. Tranzit kroz Tursku sa svim ekonomskim i politikim pitanjima bie tvrd orah u budunosti, a koordinacija velikog broja razliitih i esto suprotnih interesa ini bilo kakvu prognozu roka za zavretak radova veoma tekom. U svetlu ovoga, Juni tok izgleda kao jasan projekat. Njegova realizacija zavisi skoro iskljuivo od Gazproma. Uz snaan status dobavljaa i ogromnog portfolija evropskog trita, kompanija stvarno nema razloga da se mnogo brine o nalaenju dodatnih koliina gasa ili potranje, kao ni da brine o izbegavanju najveih trita na tom putu. Moskva ima jaku pregovaraku poziciju u odnosu na male tranzitne drave. Prema tome, nasuprot Nabuko projektu, realizacija Junog toka je pitanje jednog aktera, dok ruska upornost i mogunosti igraju gotovo odluuju ulogu.
Izazovi i sumnje
Juni tok ima kratku, ali spektakularnu, istoriju. Juna 2007. godine ENI i Gazprom su potpisali memorandum o projektu, dok je Putin predstavio ideju balkanskim liderima u Zagrebu nekoliko dana pre toga. Meudravni ugovori su bili potpisani sa Bugarskom, Srbijom i Maarskom u januaru i februaru 2008. Godine. U 2009. godini projekat je preao u sledeu fazu: veina studija o izvodljivosti bi trebalo da bude zavrena do kraja godine, ime se otvara mogunost za potpisivanje obavezujuih ugovora. Posle nekoliko promena originalnog plana, zamiljeno je da Juni tok ima kapacitet od ezdesettri milijarde metara kubnih, a prema polu-zvaninim procenama Gazproma, njegova izgradnja bi trebalo da kota dvadesetpet milijardi evra. Ruski politiki lideri, Putin i zvaninici Gazproma nekoliko puta su izjavili da e mrea biti u pogonu do kraja 2015. godine. Brzina i zamajac projekta su zaista zapanjujui. Nadimak munjevita cev, koji se koristi u nezvaninom evropskom slengu, apsolutno je odgovarajui, posebno u poreenju sa sporim progresom drugih slinih projekata u regionu. Moskva zaista izgleda odluna i ambiciozna, zainteresovana da ima novi, ogromni tranzitni koridor u doglednoj budunosti. Uprkos ovim utiscima, postoji ipak malo prostora za skepsu. Kritiari, uopteno gledano, ukazuju na dva znaajna tipa pitanja, koja mogu da predstavljaju pretnju projektu. A) Prvi tip pitanja bavi se izvodljivou, a to se opet naslanja na prethodno i uoptenije pitanje o kredibilitetu Gazpromovih rokova. Bili smo svedoci, na primer, velikog potcenjivanja kompleksnosti i rizika projekta Severni tok, to je prouzrokovalo, blago govorei, znaajno kanjenje u izgradnji. Za polje Shtokman, koje je bilo prioritetan projekat pre nekoliko godina, bilo je obeano da e biti povezano na sistem gasovoda ve 2013. godine, to je ak i prema miljenju nekih partnerskih kompanija bio nerealan rok,.2 Razvoj polja Bovanenkovskoye, glavnog projekta na poluostrvu Jamal, jo uvek je teko proceniti
1) Dr Andra Deak (Andres Deak) je direktor istraivanja Centra za studije proirenja EU, Centralno-evropskog univerziteta. Truba na trillion, Vedomosti, 06.02.09. 2) Predstavnik Statoil Hydro, vlasnik 24% projekta, je javno izrazio sumnju u ovaj rok. Vidi: Credit Crisis May Delay Shtokman Project http://www.rigzone.com/news/article.asp?a_id=70459
usled nedovoljno informacija o njegovom napretku. Tehnoloki zaostaci i kanjenja su uobiajeni fenomen u industriji, ali ruski monopol moda ima previe optimistian pogleda na svoj potencijal za gradnju i sposobnost koordinacije. Ovi rizici u odnosu na ruska obeanja su spoljni. To znai da se oni ne odnose na ruske ambicije da se sagradi nova infrastruktura, ve na implementaciju toga. Gazprom e moda loe voditi ove projekte, ali to ne dovodi u pitanje njegovu volju da izgradi ove mree. U pogledu prethodnog poreenja, Juni tok nije manje kompleksan od svojih takmaca. Na potezu od skoro 900 km od Rusije do Bugarske, cev mora biti poloena na ekstremnu dubinu od 2000 metara, to je ve na samoj granici naih tehnolokih mogunosti. Gazprom jednostavno nema ininjerskih vetina i znanja da sam radi u takvim uslovima. tavie, morska zona ima nereen pravni status. S obzirom na to da nije podeljena izmeu priobalnih drava, reenje morskog dela gasovoda dobija politike i pravne konotacije sa, izmeu ostalih, Ukrajinom, jednim od glavnih protivnika projekta. Takoe, skoro da nita nije uraeno u smislu dobijanja odobrenja za operativnu proceduru pred Evropskom komisijom. Neki uslovi koji su postavljeni, na primer u meudravnom ugovoru sa Maarskom, nisu usaglaeni sa pravom EU, to pretpostavlja dugaak proces odobrenja u Briselu. ak iako odbijanje od strane evropskih regulatnornih tela nije mnogo verovatno, ozbiljni ustupci e morati da budu uinjeni od strane Gazproma kako bi pravna reenja gasovoda bila usklaena sa komunitarnim pravom. Svi ti rizici moie stvarno da budu ispitani tek poto studija izvodljivosti bude zavrena, a pregovori o posebnim pitanjima zaponu. Postavljanje rokova u tako promenljivim uslovima izgleda kao politiki ili taktiki korak. Ne sluajno, Moskva je ve pomerila rok za konanu realizaciju sa 2013. godine na 2015. godinu, to dodatno,rui njen kredibilitet. B) Ipak, prave brige u vezi sa rokovima za zavretak Junog toka jesu, unutranja ruska razmatranja ovog projekta. Nije sasvim jasno do koje mere su ruski politiki krugovi i, to je jo vanije sam Gazprom, posveeni realizaciji gasovoda u ovom vremenskom okviru. Kritiari esto dovode u pitanje neke ruske izjave po razliitim osnovama, kojima se istiu ogromni trokovi gradnje, ve postojei kapacitet tranzita kroz Ukrajinu i nestabilna politika i strateka razmatranja. Uzimati bilo koje od ovih razmatranja kao argument za sumnju u kredibilitet ruskih planova, ipak je stranputica. Originalna inicijativa je bila zasnovana na jednom broju razliitih stimulusa, ciljeva i ponekad pristupa. Da bi se napravila validna procena, moraju se uzeti najvanija razmatranja i analizirati se u njihovom sopstvenom kontekstu. Meutim, pre nego to se krene u tu stranu, trebalo bi uoiti dve vane stvari. Prvo, sigurno je da je dugoroni ruski interes da sagradi novu mreu na datom junom pravcu. Ruska frustracija u vezi sa postojeim tranzitnim putevima je neverovatno visoka. Kao to smo videli u sluaju BTS mree naftovoda i naftnog terminala u Primorsku, svi novi sistemi bi trebalo da budu izgraeni uz minimalne tranzitne rizike. Prema tome, sumnje bi trebalo tumaiti kao skepsu prema predstavljenom roku, a ne prema celom projektu kao takvom. Istovremeno, gasovodi Severnog i Junog toka stvorie za tranzit 2015. godine ukupni dodatni kapacitet od 118 milijardi m3 gasa, ime e skoro udvostruiti trenutni ruski kapacitet u tom pravcu (141,6 milijardi m3 je prolo kroz Ukrajinu i Belorusiju u 2007. godini). Prema tome, ak iako prihvatimo rusku elju da ne pravi nove gasovode kroz problematine tranzitne zemlje, moe se iskazati legitimna zabrinutost u vezi sa obimom poduhvata koji moe da promeni sliku celog tranzita energije kroz Istonu Evropu.3 Kredibilitet je pitanje od posebnog znaaja za male balkanske i centralno-evropske drave uesnice, koje su esto potpuno zavisne od tranzita preko Ukrajine. Diverzifikacija snabdevanja je veliki prioritet za njih. Ako Juni tok ne bude spreman na vreme, odnosno ako pretrpi znaajna odlaganja, ove zemlje bi mogle da naprave drugaije investicione odluke, kako bi se nosile sa svojom zavisnou. Rok je ono to je vano. Drugo, politika Rusije da propagira budue planove za cevovode u regionu jeftina je i profitabilna politika. U sluaju Srbije, tokom kupovine NIS-a od strane Gazpromnefta, Juni tok je bio kljuni argument u prilog relativno male cene. U ovom sluaju, obeanje brze implementacije Junog toka bio je kljuan instrument
3) Maximum Russian exports to Europe are projected at 200 bcm in 2015. Baltic, Finnish and most of the Turkish exports go through separate pipelines, while the CIS member Moldova gets its demand via Ukraine. This means, that total capacity needed via Belarus and Ukraine do not exceed 170-175 bcm. Calculations on the basis: Jonathan Stern: The Russian Gas Balance to 2015: difficult years ahead, in: Russian and CIS Gas Markets and Their Impact on Europe, Simon Pirani (ed.), Oxford Institute for Energy Studies, Oxford, 2009, pp. 54-93.
u ubeivanju Beograda. Ustvari, suoena sa slinim ponaanjem Amerikanaca, Moskva nije imala drugih opcija,. SAD su takoe propagirale Nabuko kao prihvatljivu srednjeronu opciju u regionu, bez bilo kakve stvarne poslovne obaveze. Koristei Juni tok kao adut za pregovore, Moskva je ve prikupila stvarne dobiti, inei istovremeno samo ograniene obaveze za izgradnju istog. Postoji oigledna asimetrija izmeu ruskog profita i dosadanjih trokova, a u stvarnosti, politika uveravanja buduih tranzitnih zemalja samo neznatno poveavaju ansu da e Juni tok biti zavren do 2015. godine. Uopteno govorei, postoje tri glavn unutranja ruska zapaanja u vezi sa projektom Junog toka koja su vredna panje.: prvo, gradnja nove velike infrastrukture je najlaki, ako ne i jedini, nain za Gazprom da dobije imovinu u Evropi; drugo, Rusi bi eleli da se otarase nepouzdanog tranzitnog puta kroz Ukrajinu; tree, Gazprom bi eleo da sauva svoju kontrolu nad evropskim tritima u odnosu na svog rivala Nabuko i projekat ITGI. Vano je shvatiti da e procena projekta Juni tok vrlo zavisiti od toga koji je od ova tri stimulansa najjai u svom uticaju na Gazpromove budue korake. Ako bi se, na primer, Gazprom fokusirao prvenstveno na sticanje nove infrastrukture u ovim zemljama, mogao bi da odabere da gotovo iskljuivo prati sopstveni plan napretka realizacije. U ovom sluaju bez pretnje da e propustiti priliku, Gazprom ne bi morao da uri da troi mnogo novca na trita koja je ionako ve obezbedio. U isto vreme, ukrajinski tranzit je svakako glavobolja za Gazprom. Najvei planovi napretka razvoja Junog toka su se do sada obino pojavljivali u vezi sa eskalacijom odnosa izmeu Kijeva i Moskve. Ako prihvatimo ovo pitanje kao vaan stimulans iza ruskih dejstava, stvoriemo loginu vezu izmeu Junog toka i ukrajinskog tranzita. U ovom sluaju, malo verovatan pozitivan razvoj dogaaja u vezi sa ukrajinskim tranzitom mogao bi da znaajno smanji rusku elju da se kree unapred sa projektom Junog toka. Na posletku, geografska struktura Junog toka je gotovo identina sa Nabuko-ITGI mreom., U oba sluaja oslanjali bi se, makar i delimino, na centralnoazijske kapacitete, sugeriui da se oni mogu smatrati za konkurentne projekte. Teko je zamisliti da bi Nabuko na primer, ak i sa procenjenim kapacitetom od samo 10 milijardi m3 (i mogunosti za jo 20 milijardi m3), ostavio dovoljno mesta za jo jedan gasovod. Gradnja jedne od ovih dveju mrea bi, u najmanju ruku, znaila odlaganje druge.
Mogue strategije Gazproma

Politika nove imovine. Vertikalna integracija i sticanje evropske imovine bio je vaan cilj Gazproma jo od njegovog osnivanja ranih devedesetih. Meutim, unutranje slabosti i nepovoljan bilans na tritima gasa oteali su ostvarenje ovih ciljeva. Poto je konsolidovao domau situaciju, menadment Milera je mogao da se stvarno vrati ovom zadatku tek 2004. I 2005. godine. Postoje u osnovi samo dva naina da se doe blie evropskim potroaima. Jedan nain je ponovno pregovaranje oko Gazpromovih dugoronih ugovora o snabdevanju. Budui da imaju vremenski okvir na 20 do 25 godina, ovi ugovori definiu gotovo svaki vaan aspekt veze izmeu Gazproma i evropskih kompanija, ukljuujui cenu, koliinu i mesta trgovine. Za Gazprom, jedina mogunost da lako promeni uslove u svoju korist, jesu retki ponovni pregovori o ovim pravnim okvirima. Od 2006. godine veina evropskih kompanija je produila svoje ugovore na dodatnih 20 do 30 godina. Ovi ukljuuju, izmeu ostalog, dostavu Nemakoj, Austriji, ekoj Republici, Italiji i veini balkanskih drava. Novi element ovih ugovora je da su oni dozvolili Gazpromu da ue na lokalna trita. Kompanije uvari i nacionalni zatitnici kao to su ENI ili OMV, garantovali su da mali deo nacionalnog trita bude snabdevan direktno od strane Gazproma ili od strane akcionarskih drutava. Sve zajedno, meutim, ovo je bio relativno skroman ustupak od strane Evropljana definitivno nedovoljan za rusku kompaniju dok je potpisivanje dugoronih ugovora o snabdevanju zatvorilo mogunost za Gazprom da dobije dalje koncesije za sledeih 20 do 25 godina. Gazprom ima lou istoriju uea u privatizaciji postojeih istonoevropskih gasnih mrea, i pati od svih stega i prepreka koje su uzrokovane njegovim statusom monopoliste. Nova infrastruktura, meutim, posebno u sluaju skupog uvanja gasa i pratee infrastrukture gasovoda, mogla bi biti efektivno sagraena uz ukljuivanje Rusije. Gazpromovo prisustvo obezbeuje znaajne garancije za investitore, u
smislu pitanja o snabdevanju i maksimalnom obrtu. Tipini postojei primeri Gazpromovog uea jesu primeri evolucije uloge ove kompanije na nemakom tritu od 1993. godine, zamena imovine Severnog toka i gradnja austrijskog skladita u Hajdahu. Zapadne kompanije koje uestvuju u zajednikim projektima mogu da budu uverene u to da Rusi vie vole da koriste zajednike objekte, obezbeujui maksimalne profite za sve partnere. Pored prospekta finansijske dobiti partneri u Junom toku imaju jo jedan razlog da dopuste Gazpromu da doe na njihovo domae trite, a to je: vea sigurnost snabdevanja. Veini ovih zemalja nedostaju znaajan kapacitet za tranzit, industrijske osnove i fondovi da izgradi jeftine skladine kapacitete. Sa izuzetkom Maarske, nijedan od partnera nije odluio da izgradi skladita iz budetnih sredstava. Uvek je jeftinije i sigurnije da se takve odluke naprave zajedno sa Gazpromom. Juni tok ne bi bio izvodljiv bez jasnih garancija Gazproma da e ovu novu mreu i koristiti. Meutim, imajui imovinu Gazproma na svojoj teritoriji, ove zemlje e biti u boljoj poziciji u pregovorima sa ruskim monopolom i moi e da obezbede domau nabavku. Sa ruske take gledita, gradnja evropskog dela Junog toka na kopnu relativno je mali i pogodan poduhvat. Dva kraka mree ne bi kotala vie od pet milijardi evra (ili ak i mnogo manje) i Gazprom ima dobre anse da obezbedi veinu graevinskih narudbina. U zamenu za finansiranje sopstvenog dela od dve do dve i po milijarde evra, Gazprom bi mogao da dobije direktan pristup i postane dominantan igra na lokalnim tritima. Nikada ne bi mogao da kupi postojeu infrastrukturu po tako niskoj ceni. Centralno pitanje za Gazprom jesu vankopneni deo i deo kroz rusku teritoriju, koji bi inili najvei deo ukupnih trokova projekta. Formalno, ne postoje pravne veze izmeu ovih elemenata. Juni tok je sainjen od est nacionalnih delova, bez bilo kakve veze izmeu njih, izuzev Putinovih obeanja. On se u ovome veoma razlikuje od projekta Nabuko, gde je ceo gasovod izgraen u okviru jedne kompanije i regulatornog okvira. Moskva gradi mreu pratei staru logiku nezavisnih nacionalnih gasovoda, to maksimizira njenu pregovaraku poziciju. Logino, Gazprom bi mogao da podeli implementaciju svake sekcije. Kopneni kapaciteti bi mogli lako da budu sagraeni i snabdeveni po ugovorenih 10+10 milijardi m3 nivoa iz starog, postojeeg sistema Progress kroz Ukrajinu. Skupi vankopneni deo gradnje mogao bi poeti, a kanjenja bi bila, makar pravno gledano, prihvatljiva. Ova konstrukcija bi donela neke gubitke, usled due tranzitne rute iz Ukrajine do Bugarske i potom nazad na sever,4 ali u zamenu za to Gazprom bi dobio znaajnu fleksibilnost u ugovornom sistemu Junog toka. Ako Gazprom pratio ovu logiku, rok od 2015. godine ima malo vie kredibiliteta u odnosu na kopneni, gde kompanija ima vie stvarnih obaveza, nego u odnosu na vankopneni deo, gde su neka zakanjenja mnogo verovatnija. Realizacija projekta putem ovog scenarija bi unapredila bezbednost snabdevanja za veinu drava uesnica. Meutim, kako bi se pojasnili i skicirali mogui rezultati tokom faze gradnje, za male zemlje partnere bilo bi uputno da harmonizuju svoje politike u odnosu na projekat. Pregovaranje samo sa i kroz Moskvu, i nedostatak multilateralnog okvira, luksuz je koji se u tako skupom i kompleksnom projektu ne moe dozvoliti. Obavezujui rok u multilateralnom okviru je mnogo sigurniji od bilateralnih obavezivanja i politikih obeanja.
4) Gazpromova aktivnost je pokazala neke znake koji nagovetavaju da ovaj scenario ostavlja otvorenim. Budui da je zakupio rumunske i bugarske tranzitne kapacitete za jo 20 do 25 godina, ozbiljno ispituje oslobaanje ovog potencijala putem gradnje novog kraka gasovoda Plavi tok ka Turskoj. Ruski monopol jo uvek insistira na renovaciji i moguem proirenju, posebno junog dela ukrajinskog sistema.
Karta 1 Infrastruktura izvoza gasa u Tursku
Izvor : Vaingtonski institut za politiku na Bliskom istoku (The Washington Institute for Near East Policy), 2006
Strategija ukrajinskog tranzita. Ukrajinski, i u manjoj meri beloruski, tranzit ve nekoliko godina je najvei izazov za Gazprom. Uprkos svim naporima tokom poslednje dve decenije, 70% celokupnog izvoza gasa u Zapadnu Evropu jo uvek tee kroz ovu zemlju, to predstavlja neugodnu zavisnost ruskog liderstva i prouzrokuje ogromne finansijske gubitke za Gazprom. Smanjenje zavisnosti i gubitaka moe se dostii samo putem konsolidacije ukrajinske gasne industrije prema ruskim uslovima ili prosto putem iskljuenja ove zemlje iz vertikalnih lanaca. Prva opcija ima visoke politike torkove i trokove prestia, kako je i pokazano tokom dva gasna rata 2006. i 2009. godine, iako bi ak i ovi trokovi mogli da se pokau kao vrlo relativni ako bi se u obzir uzela astronomska cena gradnje alternativnog sistema. tavie, ukrajinska mrea gasovoda nudi ne samo najjeftiniju tranzitnu rutu u tehnikom smislu, ve takoe poseduje i jedinstveni kapacitet od 34 milijarde m3 za gas, koji bi teko mogao da se zameni ak i dugorono gledano. Prethodnih godina, Moskva je nameravala da podri potpuno iskljuivanje Ukrajine iz svog lanca izvoza. Slino govorei i ovog puta, realistino je misliti da je pravi cilj Kremlja da oslabi ukrajinsku pregovaraku poziciju i smanji sopstvenu zavisnost putem gradnje alternativnih kanala izvoza na Zapad. Neki od ovih zadataka, meutim, mogli bi moda ve biti dostignuti gradnjom Severnog toka, gde bi znaajan deo kapaciteta (moda 20 do 30 milijardi m3) mogao da bude iskorien za svrhu diverzifikacije tranzita. Znaajno pitanje u pogledu napora Gazproma ka diverzifikaciji jeste da li e alternativni kapacitet dovoljno omekati poziciju Kijeva, kako bi se dostigao dogovor, i do kada se to moe postii? U tom smislu, promenljiva politika situacija u Ukrajini stavlja Gazprom u zaista nezgodan poloaj. U ugovorima iz 2009. godine, Gazprom je pristao na pravne i finansijske obaveze da koristi barem 110 milijardi m3 kapaciteta ukrajinskog tranzita u narednih jedanaest godina. Ovo pokazuje da Moskva nije stvarno raunala da e druge, nove, tranzitne rute biti dostupne u ovom periodu iako ovo moe da bude samo pesimistika pratpostavka i neka vrsta polise osiguranja za Gazprom. Ono to izgleda realnije jeste pretpostavka da Mosvka nije odustala od sticanja imovine ukrajinskog tranzitnog sistema, koji bi, ukoliko bi se ostvario, stvorio vrlo negativnu perspektivu za Juni tok. to je bolja situacija sa ukrajinskim tranzitom, manji je pritisak na Gazprom da krene napred sa Junim tokom. U tom kontekstu vano je primetiti da je, uprkos svoj brutalnosti rusko-ukrajinskih odnosa, Gazprom mirno napredovao u postizanju dogovora u vezi sa putevima tranzita. Prinudio je Kijev da potpie gotovo zapadnjaki ugovor za snabdevanje i uspeo je u izolovanju Ukrajine u odnosu na ovo pitanje na Zapadu. Moskva je triumfovala u dogovorima sa Belorusijom, a, otpisivanje mogunosti slinog ishoda sa Ukrajinom, makar i kratkorono, moe da bude
135
ozbiljna greka. Rok 2015. godine za Juni tok je mogao da bude taktiki potez nadolazeeg ogoljenog konflikta izmeu dve strane. Rivalska strategija. Sumnja da e Juni tok biti napravljen kao rivalski Nabuko i ITGI je iroko rasprostranjena meu zapadnim analitiarima, iako je redovno demantovana od strane Gazproma. Prema tim optubama, ciljne zalihe gasa u rivalske projekte e dolaziti uglavnom iz istih, centralnoazijskih izvora i prolazie kroz iste drave. Jedina osnovna razlika bi bila ta to bi gas prodavala jedna tranzitna kompanija sama (Gazprom), to bi dodatno povealo njen uticaj na ovim tritima. Prema takvim miljenjima analitiara, jedini cilj Moskve je da sprei gradnju zapadnih gasovoda i sauva svoj monopol kako na strani ponude, tako i na strani potranje.5 tavie, kontroliui masu gasovodnih sistema na Balkanu, Gazprom bi ak mogao da utie na irako ili iransko snabdevanje Evrope. Sve u svemu, izgleda da je Gazpromova osnovna filozofija u pogledu gasne industrije da pojaa sve izloene strahove. Logika onaj ko ima cev ima i gas prisutna u svim investicijama Gazproma. Meutim, Juni tok je planiran da bude izgraen u dravama koje prate obavezna pravila konkurencije EU. U njima bi kapaciteti gasovoda trebalo da budu otvoreni za sve dobavljae. Gazprom moe da zatrai izuzetak u Briselu, ali znaajni deo gasovoda bi ipak trebalo da bude ponuen i treim licima. ak i ako pravila nisu savrena, to znai da imati imovinu u pravnom licu moe samo da povea kontrolu nad njegovim kapacitetom, ali to ne obezbeuje potpuni autoritet. Ukoliko Generalni direktorat EU za zatitu konkurencije primeni pravna sredstva u odnosu na Juni tok i prinudi uesnike da potuju i potpuno primene Direktivu o gasu, Gazprom nee biti jedini koji e koristiti gasovod. Radni, online kapacitet i veza sa turskom mreom 2015. godine olakali bi izvoze sa Bliskog istoka i Kaspijskog basena u Evropu, izbegavajui na taj nain Gazpromov saldo. Gazprom se moe nadati na nesavrenosti u regulatornom okviru, ali mnogo e zavisiti od nacionalnih i evropskih regulatornih tela u odluivanju kako e Juni tok u stvarnosti funkcionisati. U ovom kontekstu, rivalska interpretacija moda ima neke logike osnove, ali nee stvoriti crnobelu situaciju. Ustvari, relativno rani zavretak Junog toka e pomoi Evropi da ustanovi ugovore sa alternativnim dobavljaima. Ako Gazprom stvarno eli da zaustavi Nabuko, najbolje mesto za meanje je Turska. Turska potronja se oslanja na rusku nabavku i ta zemlja se jo uvek nije pridruila Evropskoj energetskoj zajednici. Budui da ima jako rastuu tranju za gasom, Moskva ima mnogo vei uticaj nad Ankarom nego nad drugim dravama Nabukoa. Neka vrsta zajednikog upravljanja snabdevanja koje dolazi sa Bliskog istoka i iz Kaspijskog basena mnogo je realistiniji scenario, nego onaj po kome e Gazprom sauvati pun kapacitet kontrole nad Junim tokom. Uz ponudu da Juni tok bude kanal za tranzit i garancije pouzdanog snabdevanja Ankare, Gazprom bi mogao da trai deo gasnog tranzita kroz Tursku. Pratei ovaj tok misli, gradnja Junog toka bi mogla da bude zamiljena kao rival konkurentskim zapadnim projektima, ali bi bilo greka karakterisati ovo kao odluujui odnos. U sutini, meutim, logika takmienja ini pouzdanost roka 2015. godine slabijom, jer takoe pretpostavlja da e zavisnost od projekta Nabuko rasti tokom narednih godina.
Zakljuak
S obzirom na to da smo ve stavili neke znakove pitanja iza pouzdanosti roka 2015. godine, moramo da se zapitamo sada zato bi Moskva predstavila tako blizak datum kao rok. Najverovatniji odgovor je neka vrsta tumarajui-usput-efekta. Imajui bezbroj dobrih argumenata da izgradi nove tranzitne koridore za budunost i trpei snanu gasovodnu konkurenciju na Balkanu, Rusi su morali da naine potez. Njihovo ukljuivanje, meutim, nije moglo da dobije stvarni kredibilitet bez roka izgradnje. Obavezivanje Moskve na Juni tok nije bilo rezultat odgovornog planiranja unapred, ve postepen proces u kojem je politiko guranje igralo znaajnu ulogu. Nije Gazpromov menader bio taj koji je davao izjave o skorom zavretku, ve najvii politiki lider zemlje. Iako se moglo misliti da je ovo kredibilnije obeanje, u stvarnosti je ono manje pouzdano. Politiari imaju tendenciju da budu vie nestrpljivi u stvarima vezanim za energetiku
5) Toby Vogel: Will South Stream push EU off course?, u: European Voice, 30.04.08. http://www.europeanvoice.com/article/ imported/will-south-stream-push-eu-off-course-/60547.aspx
nego sama industrija. Kada je Gazprom uspeo da odloi prvobitni rok za 2013. godinu, verovatno je morao da se gorko bori protiv toga da sledei rokovi ne budu postavljeni pre 2015.godine,. Rani rok ustvari pogorava pregovaraku poziciju Gazproma suoenog sa problemom u vezi sa projektom u Austriji, nesaglasnostima oko kapaciteta sa ENI-em i znaajnim finansijskim stegama, i moe da se pretvori u glavobolju za kompaniju u budunosti. Putin nije taj koji e da bude odgovoran za bilo kakve neuspehe pri ostvarivanju plana, ve Gazprom.
137
138
Ruski energetski interesi u Jugoistonoj Evropi

Dr Konstantin Simonov1
Glavni energetski izazovi u regionu

Dijalog o energetici izmeu Rusije i zemalja Jugoistone Evrope razvija se na prilino nekonzistentan i komplikovan nain. S jedne strane, postoje oigledne pozitivne stvari koje unapreuju nau saradnju. Zadrale su se odreene ekonomske veze izmeu Rusije i bivih socijalistikih zemalja: u nizu sluajeva postoje kulturne i etnike veze koje olakavaju implementaciju modela saradnje. S druge strane, elita tih drava je optereena razliitim istorijskim kompleksima, kojima se najaktivnije promoviu teze o ruskoj pretnji u Evropi. ak i u Srbiji, religiozno, kulturno, istorijski i jeziki vrlo bliskoj Rusiji, postoje vrlo uticajne snage koje zagovaraju tvrd stav prema Moskvi. Rusija i takozvana evropska opcija, koju su izabrale zemlje regiona, u meusobnoj su suprotnosti. Prema naem miljenju, dilema Evropa ili Rusija je pogrena. Ipak, oigledno je da seanje na velikog brata prilino snano spreava saradnju izmeu Rusije i zemalja koje esto percipiraju ruske investicije i nove projekte kao korake ka ponovnom uspostavljanju sovjetskog carstva. Kao rezultat toga, ispostavlja se da su zemlje u Jugoistonoj Evropi spremne za ideje koje se esto uju u Briselu, a odnose se na diverzifikaciju isporuilaca i umanjenje energetske zavisnosti od Ruske Federacije. tavie, takva zavisnost je posebno snana u Jugoistonoj Evropi. Ranije je to vieno kao prednost (pored toga, ovaj region je blii Rusiji nego Francuska i Nemaka, to znai jeftiniji gas zbog kraeg transporta). Sada se to, meutim, smatra ozbiljnom politikom pretnjom, jer Rusija ostaje monopolistiki snabdeva energetskih resursa. Meutim, sada dolazi svakodnevno pitanje koliko brzo e Brisel biti sposoban da obezbedi isporuke alternativnih izvora ugljovodonika regionu? tavie, nekim delovima Albanije, june Srbije i Kosova potrebno je proirenje gasovoda, dok Makedonija uopte nema infrastrukturu snabdevanja gasom. Dakle, kako bi trebalo oceniti rusku energetsku politiku u regionu? Prema balkanskim mas-medijima, dominantna pozicija ruskih kompanija u Jugoistonoj Evropi nije sluajnost, nego dugorona politika strategija. Postoji, takoe, miljenje da su tokom protekle decenije ruske firme sistematski ostvarivale svoje planove koje podrava novo rukovodstvo Rusije, kako bi se stekle politike poluge uticaja kroz energetski sektor. Veruje se da ruske kompanije ire svoj uticaj u regionu tako to kupuju postojee firme, a kada taj pristup ne funkcionie, osnivaju sopstvena preduzea. To je bio prilino skup proces, ali sa ciljem da se postepeno proiri njihov uticaj. U meuvremenu su neke drave u regionu ve pristupile EU, dok su druge spremne za to. Zakljuak je da e Rusija upotrebiti Jugoistonu Evropu kao mostobran za politiku ofanzivu protiv EU. Osim toga, te zemlje je najvie pogodio januarski rat gasom izmeu Rusije i Ukrajine. Stara Evropa ima dobro razvijen sistem podzemnih skladita gasa koja su iskoriena da se upumpaju znante koliine ruskog gasa u 1. kvartalu 2008. Kao rezultat toga, Nemaka, Francuska, Italija i Austrija bile su dobro pripremljene za zatvaranje dotoka gasa; za to vreme je Istona Evropa bila najpogoenija. Kao posledica toga, zemlje u ovom regionu su se nale u prilino jedinstvenoj situaciji. Za evropsku birokratiju one su simbol ruske energetske perfidnosti. Ali, Brisel vie voli da im prui samo verbalnu podrku. Sistem podzemnih objekata skladitenja gasa se ne razvija, a region nee zaista dobiti skoro validne izvore kao alternativu gasu, ako ih uopte dobije. Ne sme se zaboraviti da e usled umanjenja proizvodnje gasa u Evropi, udeo uvoznog gasa naglo porasti. Prema procenama Meunarodne agencije za energiju, 2030. godine e udeo uvoznog gasa porasti na 85% u gasnom saldu EU. To znai da e Nabuko i drugi projekti sluiti samo da nadoknade smanjenje proizvodnje gasa u staroj Evropi. Istona Evropa je potrebna samo kao svedok pretnje energetske zavisnosti od Rusije. Ali taj region nee dobiti punu podrku Brisela za
1) Dr Konstantin Simonov je generalni direktor Fondacije za bezbednost nacionalne energije iz Moskve.
zatitu svoje energetske bezbednosti. Zbog toga su zemlje u Istonoj Evropi suoene sa tekom dilemom: ili da pokuaju da normalizuju saradnju sa Rusijom, ili da je i dalje demonizuju na zahtev Brisela, a da pri tome zauzvrat ne dobiju validna alternativna reenja.
Ruske kompanije u sektoru nafte i prerade nafte Jugoistone Evrope: da li stvari stoje tako strano?
Aktivna ekspanzija ruskog poslovanja u Istonu Evropu poela je sa naftnom industrijom. Rusi su eleli da dobiju naknadna (downstream) sredstva u Evropi, i to je bilo mogue samo u njenom istonom delu mogunosti da se kupe takva sredstva u Evropi su davno minimizirane iz politikih razloga. Prozor mogunosti je bio otvoren; tavie, tim zemljama je preko bio potreban novac. Razmotrimo: da li je iskustvo saradnje u naftnoj industriji bilo pozitivno ili negativno i da li su ruske kompanije ispale tako strane. Udeo ruske nafte na tritu regiona je prilino znatan. U Maarskoj iznosi 98% trita, 90% u Bugarskoj, 80% u Srbiji i 40% u Grkoj. Osim toga, ruske kompanije poseduju niz rafinerija nafte i benzinskih pumpi. Meutim, to dugo nije brinulo ni stanovnitvo ni politiku elitu. Ekspanzija se nastavila, ali to je prolazilo prilino mirno. U meuvremenu, ruske korporacije su stekle kontrolu nad vrlo interesantnim sredstvima. Najaktivnija kompanija u regionu je LUKOIL, apsolutni lider meu ruskim naftnim firmama u pogledu eksploracije trita maloprodaje u inostranstvu. Decembra 2006. ConocoPhilips je prodao 376 benzinskih pumpi LUKOIL-u. Oni su poslovali pod brendom Jet i bili su locirani u est zemalja, ukljuujui 30 u Maarskoj i 14 u Slovakoj. Kasnije, u aprilu 2008, LUKOIL je od Petrol Holding-a kupio 75 benzinskih pumpi u Bugarskoj i skladite nafte blizu Sofije. Vrednost posla je bila 237 miliona evra: 156,1 milion evra za benzinske pumpe (ca. 2,1 milion evra po benzinskoj pumpi) i 80,9 miliona evra za skladite. U Bugarskoj kompanija ima ca. 74% udela u tritu veleprodaje naftnih proizvoda. Stoga LUKOIL poseduje 562 benzinske pumpe u Bugarskoj. LUKOIL poseduje naftnu rafineriju u Burgasu (Neftochim Bourgas); ruska firma je kupila kontrolni udeo oktobra 1999. za 101 milion evra. Poetkom 2005. naftna kompanija je poveala svoj udeo u rafineriji Burgas na 93,16% nakon to je kupila 22,05% pogona na osnovu ponude. Rafinerija proizvodi bezolovni benzin, dizel i petrohemijske proizvode koji odgovaraju evropskim standardima kvaliteta. Rafinerija prerauje ca. 67 miliona tona nafte godinje. Neftochim Burgas je jedina rafinerija nafte u Bugarskoj. Ona proizvodi ca. 80% automobilskog goriva koje se potroi u Bugarskoj; istovremeno, izveze se jedna treina naftnih proizvoda koje proizvede Neftochim Burgas. Vano je to je posao sa LUKOIL-om rezultirao rastom investicija u preduzeu. Naftna kompanija nastavlja sa proirenjem rafinerije za iji se kapacitet oekuje da e porasti. Godine 2007. u rafineriji je putena u rad jedinica za isomerizaciju; jedinica za preiavanje hidriranjem kapaciteta 1,7 miliona tona godinje je trenutno u finalnoj fazi izgradnje. Osim toga, proiruje se kapacitet katalitike drobilice na 2 miliona tona godinje. Godine 2011. rafinerija u Burgasu bie sposobna da preradi 10 miliona tona u poreenju sa sadanjih 8,8 miliona tona godinje. Udeo LUKOIL-a u rumunskom tritu iznosi ca. 22%. Ruska naftna kompanija poseduje lanac od preko 300 benzinskih pumpi u toj zemlji, kao i Petrotel-LUKOIL rafineriju u Ploiestiju sa kapacitetom od 2,4 miliona tona nafte godinje. Ruski vlasnik je obezbedio investicije u preduzeu. Godine 2007. puten je u rad i turbogenerator sa kapacitetom od 24 megavata; kao rezultat toga, kombinovani kapacitet grejne stanice objekta dostigao je 61 megavat. Prvi stepen renoviranja grejne stanice je zavren. Ukupno, projekat renoviranja predvia izgradnju kotla kapaciteta grejanja od 245 megavata u 2. kvartalu 2009. koji e koristiti naftni koks kao gorivo.
140
U glavnom gradu Crne Gore, Podgorici, LUKOIL je kupio est benzinskih pumpi koje su pripadale Roksped Petrol-u koji je od 2005. godine aktivno saraivao sa ogrankom LUKOIL-a u Srbiji, LUKOIL Beopetrolom. Ruska naftna firma je platila 26,5 miliona evra za kupovinu, to je bilo 4,5 miliona evra po benzinskoj pumpi. Prema evropskim standardima, to je bila visoka cena, jer u Evropi jedna benzinska pumpa kota proseno ca. izmeu 1 i 2 miliona evra. U Hrvatskoj je LUKOIL kupio EUROPA-MIL. Ova firma je posedovala pet benzinskih pumpi u Zagrebu i Splitu i pet parcela za izgradnju benzinskih pumpi. Prosena dnevna prodaja na jednoj benzinskoj pumpi EUROPA-MIL iznosila je 11 miliona tona naftnih proizvoda, u poreenju sa proseno 7,9 miliona tona na LUKOIL pumpi 2007. godine. Pored benzinskih pumpi EUROPA-MIL poseduje sopstveni elezniki terminal za naftne proizvode sa kapacitetom skladitenja od 8.000 m blizu Vukovara na Dunavu. (Novembra 2006. kompanija je zapoela izgradnju male fabrike za proizvodnju biogoriva sa projektovanim kapacitetom od 35.000 tona na osnovu tog terminala.) Kao rezultat toga, LUKOIL je dobio mogunost da prodaje naftne proizvode praktino u celoj zemlji. Prvobitno, terminal u Vukovaru nije imao dozvolu za reni transport i pretovar. Dobijanje te dozvole je bio uslov koji je LUKOIL postavio vlasnicima firme EUROPA-MIL pre kupovine. Tako ruska firma moe da koristi rene tankere i da isporuuje naftne proizvode du Dunava. LUKOIL poseduje 180 benzinskih pumpi u Srbiji i est u Makedoniji. Vredi napomenuti da nije bilo ozbiljnog skandala u vezi sa aktivnostima LUKOIL-a. Kompanija nije percipirana kao instrument uticaja Kremlja. Iako je LUKOIL zapoeo svoju strategiju dominacije na tritu 1998. godine, malo posmatraa je smatralo politiku ruske naftne firme pretnjom. To je, verovatno, zbog toga to je LUKOIL privatna kompanija. Osim toga, ameriki koncern ConocoPhilips ima 20% udela u njoj. Stav prema kompanijama koje direktno kontrolie ruska vlada u meuvremenu se potpuno promenio. Meutim, one su takoe zapoele da aktivno posluju u Srbiji i Bosni i Hercegovini. To se odnosi na Zarubezhneft, kao i na ogranak Gazprom-a, Gazprom Neft. Kompanija Zarubezhneft ima sredstva na tritu u Republici Srpskoj (delu Bosne i Hercegovine). Ona poseduje rafineriju nafte u Bosanskom Brodu sa godinjim kapacitetom od 4,2 miliona tona, kao i Fabriku za proizvodnju motornih ulja Modria sa kapacitetom proizvodnje do 70.000 tona motornog ulja godinje i 78 benzinskih pumpi. Godine 2009. ruska firma planira da povea broj svojih benzinskih pumpi na Balkanu na ca. 150. Ubudue, prema efu Zarubezhneft-a Nikolaju Bruniu, kompanija e poveati broj sopstvenih benzinskih pumpi na Balkanu na 300 nakon to se pusti u rad druga faza rafinerije nafte u Bosanskom Brodu, koja e omoguiti da rafinerija povea svoj kapacitet prerade sa 1,2 miliona na 4,2 miliona tona nafte godinje u 2010. i 2011. godini. U februaru 2009. Gazprom Neft je konano zavrio kupovinu 51% udela u srpskom NIS-u, dok je Gazprom sa svoje strane obeao da e sprovesti ogranak glavnog gasovoda Juni tok kroz ovu zemlju i izgraditi podzemno skladite gasa blizu Novog Sada. NIS-TNG ogranak za proizvodnju tenog naftnog gasa Naftne industrije Srbije, naftna je kompanija koja je angaovana u rafinisanju nafte i prodaji naftnih proizvoda, kao i proizvodnji ugljovodonika u Srbiji i Angoli. Obim proizvodnje NIS-a iznosi ca. 1 milion tona nafte godinje. Kompanija poseduje rafinerije nafte u Panevu i Novom Sadu sa kombinovanim kapacitetom od 7,3 miliona tona godinje. NIS poseduje sopstvenu prodajnu mreu (ca. 500 benzinskih pumpi) i vodei je isporuilac naftnih proizvoda na srpskom tritu jer proizvodi ca. 85% naftnih proizvoda koji se potroe u zemlji. Transakcija je zapoeta krajem 2007. godine i nastavljena preko godinu dana. Rusija je platila 400 miliona evra, i dala saglasnost za investiciju dodatnih 550 miliona evra do 2012. godine.
141
Te transakcije su izvrene na mnogo dramatiniji nain nego kupovine LUKOIL-a. Bilo je optubi da se pokuava stvaranje zone ruskih interesa, i sumnjalo se da u pozadini stoji energetska vlast Moskve. Ali, postoje tri take koje treba izdvojiti. Prvo, te optube omoguuju da se iscenka vie koristi od ruskih kompanija, to poinje plaanjem neke vrste poreza. Tako zemlje Istone Evrope poinju da naplauju vie od ruskih firmi. Te zemlje koriste ideju ruske pretnje u komercijalne svrhe, a ne iz straha. Na primer, Gazprom Neft je platio dosta visoku cenu za srpska sredstva nakon politikog cenkanja koje je uticalo na njen rast. Drugo, lokalne kompanije moraju da se takmie protiv ruskih firmi koje dolaze na trite, a nisu uvek u stanju da to izdre. U tom sluaju one pribegavaju politikim optubama. Posebno je kupovina Bosanskog Broda od strane Zarubezhneft-a ozbiljno uzdrmala pozicije naftne kompanije INA. INA je isporuivala veinu svojih proizvoda ovom tritu, ali na osnovu dogovora ruska kompanija je mogla da prodaje gorivo po mnogo nioj ceni nego to je to inila hrvatska firma. Kao rezultat toga, INA je ak morala da transportuje svoje gorivo u Italiju kako bi ga unitila u specijalnim pogonima, to je rezultiralo znaajnim finansijskim gubicima. Tree, prilino je teka adaptacija ruskih kompanija novom kapitalu; ali to nije zbog politikih neslaganja. Razmotrimo situaciju u vezi sa Gazprom Neft-om i njenim srpskim kapitalom. U ovom sluaju postoji kolizija izmeu dva sistema menadmenta koja nema veze sa politikom. Otvoreno govorei, u Junoj Evropi postoji vrlo specifina radna etika ljudi su navikli da rade bez mnogo napora i da budu prilino dobro nagraeni. Svaki pokuaj da se nateraju da rade vie i efikasnije rezultira ogorenjem. S druge strane, ruski vrhunski menaderi su navikli na velike plate i bonuse, i ako moraju da umanje trokove svojih preduzea, to nee uiniti o sopstvenom troku. Jasno je da dolazak novih mladih menadera u Naftnu industriju Srbije iz Gazprom Neft-a, koji su utvrdili vrlo povoljne finansijske uslove za svoj rad i na svaki mogui nain demonstriraju da su elita, svesno drei srpske radnike na razdaljini, esto ima za posledicu razumljivo ogorenje radnika preduzea. Ali taj konflikt nema nikakve veze sa upotrebom ozloglaenog energetskog oruja protiv Srbije. Stoga iza politikih objanjenja esto stoje ekonomski interesi. Ali negativna pozadina je ve stvorena. Kao rezultat toga, bilo koja ruska kupovina rezultira vrlo negativnom reakcijom u regionu, ak i kada je kupac privatna kompanija. Svaka transakcija se posmatra kao rast ruskog politikog uticaja. Jasan primer je kupovina udela u maarskom MOL-u od strane Surgutneftegas-a. Reakcija Maarske na tu transakciju ivo pokazuje kako su se odnosi sa Jugoistonom Evropom pogorali. Krajem marta 2009. Surgutneftegas, etvrti po veliini ruski proizvoa nafte i gasa, potpisao je ugovor o kupovini paketa akcija od 21,2% u maarskom Magyar Olaj-es Gazipari Nyilvanosan Mukodo Reszvenytarsasag (MOL) od austrijske OMV grupe. Transakcija je iznosila 1,4 milijarde evra. Surgutneftegas je privatna kompanija, iako ima prilino netransparentnu vlasniku strukturu o kojoj krui dosta glasina. Istovremeno, kompanija i njen ef Vladimir Bogdanov uivaju veliki autoritet u ruskoj naftnoj industriji. Ugovor je zakljuen 29. i 30. marta 2009, na vrhuncu politike krize koja je rezultirala ostavkom maarskog predsednika vlade Ferenc-a Gyurscany-ja. Gordon Bajnai, koji je zamenio Gyurscany-ja, osudio je kasnije tu transakciju. Izjava maarskog ministra inostranih poslova Peter-a Balazs-a, data u intervjuu za EuroActiv Hungary, vrlo je demonstrativna u tom pogledu: Problem u sluaju MOL-a jeste to ne znamo ko stoji iza toga. Ruske metode su zasnovane na vizantijskoj tradiciji, ne na protestantskoj etici. Teko je pregovarati sa predstavnicima takve kulture. Evropski parlamentarac koji zastupa Maarsku, Andras Gyurk, u pismenoj formi je ispitao kod Evropske komisije da li ona smatra da je prodaja akcija MOL-a Surgutneftegas-u u skladu sa evropskim principima transparentnosti. Sledei komentar hrvatskog strunjaka, koji je ostao anoniman, objavljen je u novinama Javno: Pristup ruskog Surgutneftegas-a vlasnikoj strukturi maarske naftne kompanije MOL je kulminacija decenijskih pokuaja ruskih kompanija da osvoje trita Jugoistone Evrope. Oni ve igraju dominantnu ulogu na mnogim tritima, ali nisu imali uspeha u Maarskoj i Hrvatskoj. Ali sada, nakon to su kupili udeo u
MOL-u i tako uli u vlasniku strukturu hrvatske INA-e, ruska firma priprema teren za sticanje kontrole nad energetskim tritima Jugoistone Evrope, od Slovenije do Bugarske. Dominacija na tim tritima je jedan od ruskih dugoronih stratekih ciljeva; zato se u bliskoj budunosti moe oekivati porast politikog pritiska Moskve na maarsku i hrvatsku vladu. Kao rezultat toga, Surgutneftegas je postao znaajan akcionar u MOL-u, ali jo nije upravljao kompanijom. Surgutneftegas je ak optuivan zbog podmuklih planova da osujeti izgradnju Nabuka, to je prilino kontroverzna izjava kapital MOL-a nije dovoljan da bi se osujetio taj projekat. Kompaniji Surgutneftegas je odbijena registracija u registru akcionara; kao rezultat toga, kompaniji nije bilo dozvoljeno da prisustvuje skuptini akcionara 23. aprila.
Gasni projekti: diverzifikacija isporuka nee reiti sve energetske probleme u regionu
Pitanje gasa je ak vie politizovano, i nakon januarskog gasnog rata imeu Rusije i Ukrajine, koji je najvie pogodio jugoistoni deo Evrope, ono je prilino dramatino i o njemu se aktivno razgovara. Mnogi politiari u regionu pourili su da donesu zakljuak: da li je neophodno da se umanji uticaj Rusije po svaku cenu. U meuvremenu e biti prilino teko da se to uini. Dovoljno je analizirati sledeu statistiku:
2007. godina Maarska Rumunija Bugarska Grka Srbija Hrvatska Slovenija Bosna i Hercegovina Makedonija 7,5 (udeo 70%) 4,5 (udeo 20-25%) 2,8 (94%) 3,1 (80%) 2,1 1,1 0,6 (50%) 0,3 0,1
2008. godina 8,9 4,2 2,9 2,8 2,2 1,2 0,6 0,3 0,1
Obim isporuka nije tako veliki u poreenju sa Zapadnom Evropom. Meutim, zavisnost od Rusije je znatna. Zato zemlje u ovom regionu ivo podravaju zahteve za diverzifikaciju isporuka, raunajui posebno na projekat Nabuko. Ali, zemlje Jugoistone Evrope esto zaboravljaju da su uglavnom deo Evrope, i zato bi problem gasne ravnotee trebalo primeniti na celu Evropu generalno, a ne odvojeno na njene june, istone, severne i zapadne delove. I ovde nastupaju glavni problemi. Pre svega, to je pad proizvodnje gasa u Evropi. To znai da Nabuko niti e spasiti Evropu od ruskog gasa, niti e pokriti smanjenje sopstvene proizvodnje gasa Evropske Unije. Za sada gasna ravnotea Evropske Unije nije pogoena. Udeo uvezenog gasa u EU za poslednjih 20 godina ve je napomenut. To znai da je zadatak postavljen pogreno. Evropa mora hitno da potrai dodatne, a ne alternativne izvore isporuka. Trebalo bi da razmilja o tome da dobije nov gas, a ne o diverzifikaciji. Samo se ini da je to jedna te ista stvar. U stvari, sa politike take gledita, to su potpuno razliiti pristupi. Prvi pristup znai da je glavni zadatak Evrope da se oslobodi zavisnosti od Rusije. Drugi pristup, koji Evropa treba da sledi, jeste da neprijatelj nije Rusija, nego rastui deficit gasa. Zbog toga se zadatak ne sastoji u tome da se smanji potronja ruskog gasa, nego da se nau mogunosti da se dobije gas od drugih zemalja, jer samo ruski gas nee zadovoljiti potrebe EU za ovim energentom. Osim toga, jako se preteruje u isticanju zavisnosti od ruskog gasa. Udeo Rusije na evropskom tritu gasa
143
je retko premaivao 25%; u prvom kvartalu 2009. Norveka je ak premaila udeo Rusije. Meutim, u EU se niko nije bunio zbog norveke pretnje. Ideje o energetskoj efikasnosti i razvoju obnovljivih izvora energije posebno su popularne u Evropi tokom poslednje godine; te ideje se odslikavaju u konceptu 20-20-20. Sve u svemu, pravac je ispravan. Ali ti grandiozni izgledi novih vrsta energije, koje Evropa zamilja, jako podseaju na planove izgradnje komunizma u Sovjetskom Savezu u nekoj odreenoj godini. Strategija 20-20-20 je nerealistina, imajui u vidu zamiljeni period. To znai da e potranja gasa u Evropi biti prilino velika. U stvari, to je glavni problem Nabuka. ak i ako se ovaj gasovod izgradi, nee reiti evropske probleme snabdevanja gasom. Njegov kapacitet je isuvie mali samo 31 milijarda m. Svi drugi aspekti koje ruska strana voli da naglasi, u stvari su sekundarni, iako su osnovani. To su aspekti u vezi sa bazom resursa, bezbednosti tranzita i neminovno rastuom ulogom Turske, koja zasigurno nee zadovoljiti sve zemlje na jugu Evrope. Planirano je da prva linija gasovoda isporui gas iz Azerbejdana (oko 78 milijardi m godinje), Iraka (78 milijardi) i Egipta (ca. 12 milijarde). Ali, ak i ako zapone druga faza Shakh Deniz nalazita u Azerbejdanu u punom kapacitetu i ako Baku na kraju odbije da proda velike koliine gasa Gazprom-u, malo je verovatno da e Azerbejdan sm napuniti Nabukovu prvu liniju. To e akcionare Nabuka uiniti vrlo zavisnim od Iraka. Igra postaje isuvie riskantna jer niko nema dugorono razumevanje razvoja situacije u Iraku, kao i toga i da li e nivo politike stabilnosti u toj zemlji biti dovoljan za rad gasovoda. Dugorono e biti neophodno da se pregovara sa Irakom, ali je teko predvideti razvoj dogaaja u toj dravi.
Nabuko i Juni koridor
Izvor: Nabuko Gas pipeline GmbH
Rusija predlae jedan drugi projekat Juni tok. On se smatra konkurentom Nabuka, imajui u vidu stav EU po tom pitanju. Kao rezulta toga, situacija je najopasnija Evropa je na ivici gasnog deficita, i u takvoj situaciji je svaki gasovod za nju koristan. Ali, umesto toga, Juni tok i Nabuko su meusobno suprotstavljeni i konkurencija izmeu njih se teko moe nazvati zdravom. Kao rezultat toga, svaki projekat je usmeren protiv konkurenta, pre nego ka unapreenju sopstvenih prednosti. Naalost, ovo se odnosi i na politiku Rusije. Meutim, u svakom sluaju takvi razvoji samo poveavaju energetske rizike za Evropu. tavie, u Istonoj Evropi postoji paradoksalna situacija. Juni tok i Nabuko poinju da konkuriu za tranzitne rute; neke zemlje svhataju da imaju dobru priliku da dobiju koncesije od oba projekta. Kao rezulta toga, interesi individualnih zemalja poinju da odnose prevagu nad zdravim evropskim interesima.
144
Juni tok
Izvor: Izvor: Gazprom
Za sada nacije Istone Evrope pokuavaju da stave Rusiju pod pritisak zbog Nabuka. Ali, kasnije se situacija moe preokrenuti. Posebno novi predsednik vlade Bugarske Boiko Borisov, lider GERB partije koji je pobedio na poslednjim izborima, istakao je neophodnost da se suspenduju pregovori sa Rusijom oko projekta Junog toka. On je to rekao uprkos injenici da je bugarski predsednik Georgi Purvanov potpisao sporazum o ueu u Junom toku juna 2007. koji je parlament ratifikovao jula 2008. tavie, Rusija je preferirala opciju Bugarske nego opciju Turske i Rumunije, to e omoguiti Bugarskoj mogunost da zaradi preko 300 miliona evra od tranzitnih taksi godinje. Sasvim je mogue da je to samo ucenjivanje koje e, meutim, zahtevati dodatne trokove sa ruske strane kako bi se obezbedila lojalnost novog rukovodstva Bugarske. Slina je situacija u vezi sa Srbijom. Generalni direktor Srbijagasa Duan Bajatovi izjavio je da e njegova zemlja uestvovati u Nabuku ukoliko se d odgovarajui predlog. I to uprkos injenici da se Beograd u Moskvi shvata jo uvek kao saveznik Rusije na Balkanu, a od Srbije se oekuje da bude glavni korisnik (proporcionalno svojoj veliini i stanovnitvu) implementacije projekta Junog toka. Logika Bugarske i Srbije je vrlo jednostavna one shvataju da je ruski premijer Vladimir Putin ve umean u bitku oko gasovoda na jugu Evrope i da eli da pobedi po svaku cenu. U takvoj situaciji tranzitna zemlja moe stvarno da se cenka za odreena sredstva ili beneficije od ruskog premijera. Meutim, za bogatstvo Rusije i Gazprom-a, politika ispunjavanja zadatka po svaku cenu moe da se ispostavi prilino opasnom. Za Putina je vrlo vano da postigne cilj i pokae da je bilo kako je on hteo. To je skopano sa grekama, ali u takvoj situaciji Evropa nee imati koristi, nego e izgubiti iz istog razloga u uslovima dolazeeg manjka gasa, vano je da se ostvari maksimalni broj realistinih projekata. tavie, postavljanje gasovoda je dug i skup proces. Osim toga, Putin moe da reaguje na ucenjivanje tako to e promeniti rutu Junog toka. Putin je 6. avgusta potpisao sa Turskom protokol o saradnji u sektoru gasa, prema kojem Turska treba da dozvoli Rusiji da izvri geodetske radove u svojim teritorijalnim vodama u okviru projekta Junog toka. To, moda, znai da e se ubudue Moskva vratiti ideji Plavog toka 2. Juni tok je, u stvari, zamenio Plavi tok 2 pre nekog vremena, i sada moe da se dogodi obrnuto. Ali, malo je verovatno da e to biti od koristi Rusiji i zemljama u Jugoistonoj Evropi.
Glavni zakljuci
Rusija je zainteresovana za jaanje svog prisustva u energetskom sektoru Jugoistone Evrope. Ali to ne treba shvatiti kao pretnju Evropi ili politiki motivisan korak. Najvei isporuilac i najvei potroa trebalo bi da prekinu svoje politike optube i da to pre zaponu aktivniju ekonomsku saradnju. Rusija i zemlje
145
Jugoistone Evrope imaju pozitivno iskustvo direktnih investicija u projekte prerade nafte, ali tokom poslednjih nekoliko meseci svaki potez, ak i privatnih ruskih kompanija, posmatra se u politikom svetlu. Takav pristup moe blokirati rast kapitalnih investicija u energetskom sektoru regiona, to e pre svega loe uticati na zemlje Jugoistone Evrope. Sa svoje strane, Rusija bi trebalo da se usredsredi na poboljanje transparentnosti svojih poslova. To se, uglavnom, odnosi na industriju gasa. U regionu je bilo nekoliko skandala u vezi sa sistemom prodaje gasa. Posebno je krajem oktobra 2008. pokrenuto pitanje poslovanja posrednika u gasnim transakcijama izmeu Rusije i Jugoslavije. Yugorosgaz, kojeg kontrolie Gazprom, dobio je godinji honorar u ukupnom iznosu od 35 miliona evra (honorar od 5% od ukupnog obima isporuka). To je rezultiralo ostavkom efa Srbijagasa Sae Ilia. Kasnije su Gazprom i Srbija postigli sporazum o nizu dodatnih dokumenata u okviru meuvladinog sporazuma o saradnji u energetskom sektoru. Strane su se dogovorile da Srbijagas povea svoj udeo u meovitom preduzeu Yugorosgaz sa 25% na 49%, a da Gazprom zadri 51%. Bugarska je zabrinuta zbog jednog drugog posrednika Overgas Holding Ink. To je meovito preduzee Gazprom-a i Overgas Holding AD, osnovano 1995. na bazi pariteta. Udeo Gazprom-a je 50%, i udeo Overgas Holding AD takoe 50%. Kompanija je angaovana oko izgradnje i odravanja tranzita i glavnog gasovoda u Bugarskoj, i uestvuje u prodaji gasa u toj zemlji. Bugarska je postavila pitanje eliminacije posrednika, ali Gazprom insistira da se on zadri za sada. ini se da e institucija posrednika postepeno nestati u budunosti, to bi trebalo da povea poverenje izmeu strana. Bila bi optimalna sledea strategija: Rusija bi poboljala transparentnost svog poslovanja u Evropi, dok bi Evropljani smanjili nivo politizacije. Mislim da je najrazumniji nain da se povrati zdrav razum u saradnji izmeu Rusije i Jugoistone Evrope ekonomizacija naeg energetskog dijaloga. To je razlog zbog ega bi greke koje se ine trenutno mogle dosta da kotaju obe strane.
146
Ruska energetska politika i Balkan

Milan Simurdi1
Osnovne postavke ruske spoljne energetske politike

Ukoliko spoljnu politiku posmatramo kao svojevrsni produetak unutranje politike, onda nam taj postulat moe znaajno olakati analizu ruske spoljne energetske politike, ukljuujui njenu implementaciju u regionu Balkana.2 Predmet ovog prikaza bie prirodni gas, uz povremene osvrte na naftu, kao neizbenu drugu stranu medalje ruske energetske politike. Prethodno, nekoliko napomena o gasu. Za razliku od nafte, kojom se trguje na svetskom spot tritu, gas se do krajnjih korisnika uglavnom transportuje gasovodima. Gasovodi se esto proteu preko nekoliko drava, sa razliitim politikim i ekonomskim ureenjima. To ih ini osetljivom robom, podlonom raznim uticajima (politikim, ekonomskim, geografskim itd.) du celog lanca - od proizvoaa, preko tranzitnih drava do potroaa. Reju, gas je izraeno geopolitika roba.3 Sve je prisutnija ocena da je geopolitika energetskih odnosa zamenila ili apsorbovala tradicionalnu geopolitiku vojnih balansa.4 Prirodni gas smatra se gorivom budunosti, kako zbog obimnih rezervi tako i usled ekoloke prihvatljivosti. Sagorevanje gasa proizvodi oko 40 % manje tetnih gasova od uglja i 30 % manje nego nafta. Poto se klimatske promene polako probijaju u vrh svetske politike, to je dodatni argument to se gas oznaava kao gorivo budunosti. Procene govore da e gas biti najbre rastui izvor primarne energije u svetu: narednih godina po znaaju i zastupljenosti prevazii e ugalj, a do 2050. i naftu. Gas je vie od obinog energenta. Veoma je traen i profitabilan u hemijskoj i metalnoj industriji, a pogotovo za proizvodnju struje.5 Kako bi odgovorili na ovako ambicioznu temu uzeemo u obzir nekoliko elemenata: osnove ruske energetske politike, povezanost sa spoljnopolitikom koncepcijom i strategijom nacionalne bezbednosti. Taj okvir emo potom preneti u region Balkana, u period od poslednje dve godine, od kada je Rusija pokrenula projekat izgradnje gasovoda Juni tok. To nas dovodi i do energetske politike EU koja se susree sa ruskom energetskom politikom, ne samo na izvorima gasa, ve i u tranzitnim dravama i na Balkanu. Poto su gasovodi dugotrajni i sloeni projekti, neizbeno emo skrenuti temu do izvora gasa. Ponudiemo na kraju i osnovne zakljuke i prognoze.
1) Milan Simurdi je predsednik Foruma za meunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji i bivi ambasador SR Jugoslavije i Srbije i Crne Gore u Hrvatskoj (2001 2005). 2) O znaaju gasa i nafte za Rusiju najbolje govore podaci da iz tog sektora dolazi skoro etvrtina BDP, bezmalo dve treine prihoda od izvoza i polovina prihoda dravnog budeta. Vidi: Cevovodi, politika i mo, Centar za evropsku reformu, London, prevod na srpski jezik, Evropski pokret u Srbiji, Beograd, 2009, str. 3. 3) Definicija geopolitike koju imamo u vidu je ona koju su dali J. Barnes, M.H.Hayes, A.M.Jaffe i D.G.Victor u uvodu knjige Natural Gas and Geopolitics-from 1970 to 2040, Cambridge University Press, Cambridge, 2006. Prema njima, radi se o uticaju geografskih, kulturnih, demografskih, ekonomskih i tehnolokih faktora na politiki diskurs meu akterima na meunarodnoj sceni. Ono to je vano u ovoj definiciji je relativna, ali i zajednika dobit iz mogue saradnje, kau autori i istiu da drave koje se odluuju da uvezu velike koliine gasa stavljaju bezbednost svojih energetskih sistema delimino u ruke drugih. To, zauzvrat, daje i isporuiocima i korisnicima gasa udeo u unutranjoj politikoj stabilnosti druge strane. Dakle, to je ono to podrazumevamo pod geopolitikom gasa- ne samo beskrajna trku za globalnom pozicijom, ve i velike politike akcije vlada, investitora i drugih kljunih protagonista koji odluuju koji e se gasni projekti izgraditi, kako e se deliti dobit i kako e se upravljati rizicima zavisnosti od meunarodne trgovine gasom. 4) Dimitri Trenin, Geopolitika energije u odnosima Rusija-EU, Cevovodi, politika i mo, Centar za evropsku reformu, London, prevod na srpski jezik, Evropski pokret u Srbiji, Beograd, 2009, str. 15. 5) Svetske rezerve gasa koncentrisane su u relativno malom broju drava: svega pet drava kontrolie 67 odsto svetskih rezervi gasa - Rusija, Iran, Katar, Saudijska Arabija i Emirati. Rusija poseduje 27 odsto rezervi gasa, a sa Iranom zajedno kontrolie polovinu potvrenih svetskih rezervi. Moskva e zasigurno ostati glavni svetski proizvoa gasa u narednim decenijama. Poreenja radi, SAD poseduju 3 odsto svetskih rezervi. Rezerve su na mestima udaljenim od buduih mesta najvee tranje - SAD, EU, Kine, Indije, Brazila. Zbog toga se procenjuje da e rastua uloga gasa sve vie uticati na odnose proizvoaa i potroaa, a time i na svetsku politiku scenu. Oko 80 odsto svetskih rezervi gasa, ali i nafte, nalazi se u vlasnitvu i pod kontrolom drava izvoznica i njihovih energetskih kompanija.
Polazita aktuelne ruske energetske politike definisana su u dokumentu Ruska energetska strategija do 2020., koji je usvojen 2003.6 godine. Polazna konstatacija je da Rusija poseduje velike energetske resurse na teritoriji nalazi se jedna treina svetskih rezervi gasa, jedna destina rezervi nafte, jedna petina rezervi uglja i 14 % rezervi uranijuma, ali i snaan energetski kompleks koji je temelj ekonomskog razvoja i instrument unutranje i spoljne politike. Energetska politika treba da bude usmerena na promenu od snabdevaa sirovinama ka aktivnom uesniku na globalnom tritu, to je zadatak od stratekog znaaja. To obezbeuje energetsku bezbednost Rusije i ona ostaje stabilan i pouzdan partner evropskih drava i cele svetske zajednice.7 Strategija identifikuje Evropu i Aziju kao primarna trita za rusku spoljnu energetsku politiku formulacijom da stratekim interesima Rusije odgovara formiranje zajednike energetske politike, kao i energetske i transportne infrastrukture u regionima Evrope i Azije, uz obezbeenje nediskriminirajueg tranzita energije. Drava e podsticati uee ruskih kompanija u razvoju i realizaciji velikih meunarodnih projekata u transportu gasa i nafte prema Zapadu i Istoku, stoji u dokumentu. Panju privlai i sledei deo: Problemi tranzita za Rusiju, koja ima jedinstvenu geografsku i geopolitiku poziciju, imaju posebno znaenje... Trite Centralne i Zapadne Evrope e biti jedno od najveih trita u narednih 20 godina. Ruska koncepcija spoljne politike iz 2008. o energiji govori turo. Meutim, ona postavlja znaajne zadatke pred rusku diplomatiju: jaanje stratekog partnerstva sa vodeim proizvoaima energetskih resursa, razvoj aktivnog dijaloga sa dravama potroaima i tranzitnim dravama (...) mere za odravanje pouzdanog energetskog snabdevanja praene odgovarajuim aktivnostima usmerenim na stabilnost tranje i bezbednost tranzita. Vredi izdvojiti i zadatak posveivanja posebne panje proizvoaima energije na Bliskom istoku to je od stratekog znaaja za ruske nacionalne interese.8 U odnosu na prethodnu strategiju nacionalne bezbednosti, energija dobija izraenije mesto u novom tekstu i to u dva aspekta: kao resurs i kao bezbednosno pitanje. Energija je predstavljena kao instrument moi koji jaa poziciju Moskve u meunarodnim poslovima i obezbeuje resurse za strateko odvraanje.9 Dakle, u punoj meri vae rei tadanjeg predsednika Putina koji je 2005. rekao da Rusija nema druge oblasti u kojoj moe da bude lider jer poseduje konkurentne, prirodne i tehnoloke prednosti koje je mogu postaviti na vodee mesto u globalnom energetskom sektoru. Istom prilikom, na sastanku Nacionalnog saveta za bezbednost, rekao je i da je energija najvanija sila svetskog ekonomskog napretka. Tako je oduvek bilo, tako e biti i u budunosti.10 Gasprom predstavlja olienje ruske energetske spoljne politike.11 Re je o kompaniji u veinskom dravnom vlasnitvu.12 Nastala je iz sovjetskog Ministarstva za gas i po osnovnoj zamisli trebalo je da objedini sisteme za eksploataciju i prenos gasa u Rusiji, Ukrajini i Belorusiji. Kontrolie 80 % ruskih rezervi gasa i celu infrastrukturu za gas, odnosno transportnu tj. tranzitnu mreu gasovoda.13 Gasprom nije privatizovan na isti nain kao naftna privreda. Iako nema spora oko ocene namera Gasproma da kontrolie ceo gasovodni lanac od izvora, preko tranzita, do kupaca na stranim tritima, miljenja o pozadini te politike se razlikuju. Prema jednima, Gasprom nije odustao od namere da kontrolie celokupni sistem za distribuciju gasa, pogotovo u Centralnoj i Istonoj Evropi.14 Jer, ko kontrolie gasovode, kontrolie i
6) Summary of Energy Strategy of Russia for the Period up to 2020, vidi na: ec.europa.eu/energy/russia/events/doc/2003_strategy_2020.en.pdf 7) Za razliku od potroaa za kog energetska bezbednost oznaava stabilno, pouzdano i po prihvatljivim cenama snabdevanje energentima (naftom i gasom), za proizvoaa to znai stabilnu i predvidiljivu tranju i cene koje opravdavaju po pravilu velike iznose koji se ulau u istraivanje, proizvodnju i transport energije. (Napomena autora.) 8) The Foreign Policy of the Russian Federation, 12.07.2008, vidi na www.kremlin.ru 9) Russian Analytical Digest, No.62, 18.6.2009,http://www.res.ethz.ch/analysis/rad/index.cfm 10) Russia: Is Georgian Gas Crisis Evidence of Moscows New Energy Strategy, RFE/RL, 23.01.2006,http://www.rferl.org/content/ article/1064978.html) 11) Ovogodinja Forbes lista postavlja Gasprom na 22. mesto od 500 najuspenijih svetskih kompanija; na prvom mestu je takoe energetska kompanija Royal Dutch Shell. 12) Moscow Times je 27.5. izvestila da je pre godinu dana Gasprom bio na treem mestu liste najveih svetskih kompanija sa trinom kapitalizacijom od trista pedeset milijardi dolara. Ove godine pao je na 40. mesto sa kapitalizacijom od sto dvadeset milijardi dolara 13) Gasprom kontrolie skoro 160 000 km gasovoda, sa 218 kompresorskih stanica i 25 podzemnih skladita. Sistem je 2008. primio sedamsto etrnaest milijardi metara kubnih gasa, http://eng.gazpromquestions.ru/index.php?id=6 14) Vidi: Gazproms Expansion in the EU-Co-operation or Domination, Agota Loskot-Strachota, Center for Eastern Studies, Warsaw, 2008, http://www.isn.ethz.ch/isn/Digital-Library
kupca.15 Tome su suprotstavljene ocene da Gasprom, kao i Rusija, eli da zaradi novac, da bude snaan, bogat i potovan. Gaspromovi potezi pogreno se tumae kao sredstvo neke politike strategije:energija jeste politiki posao, ali je, u celini uzevi, biznis.16 Dominantna re iz navedenih dokumenata upravo je tranzit. On je od kljunog znaaja za rusku spoljnu energetsku politiku. Za Rusiju je podjednako vano da zadri, kako tranzitni monopol, tako i presudni uticaj u energetici postsovjetskog prostora, u stratekom bliskom susedstvu. Rusija bi da sprei, u sluaju gasa, ponavljanje onoga to se dogodilo sa naftom: izgradnje naftovoda BTC, koji je kaspijsku naftu doveo do Mediterana van ruske teritorije.17
Ruska energetska politika i Balkan

Ruska energetska politika na Balkanu moe se posmatrati kao deo nadmetanja za pristup, kontrolu i uticaj u poslovima sa gasom i naftom, pogotovo u Kaspijskom basenu i Centralnoj Aziji.18 Jer, Balkan predstavlja poslednju etapu u dopremanju nafte i gasa iz tog regiona na putu prema, u sluaju gasa i gasovoda, evropskom tritu, odnosno kada je re o nafti do luka koje je odnose na svetsko trite. Taj region sve se vie dovodi u vezu sa novom velikom igrom, tj. savremenom replikom borbe za uticaj imperijalne Britanije i carske Rusije iz XIX veka.19 Na stranu istorijske paralele, stavovi dananjih aktera, a njihov broj sve je vei, suprotstavljeni su na nekoliko linija podele. Raspad Sovjetskog Saveza otvorio je mogunost ulaska stranih kompanija u naftom i gasom bogati Kaspijski region i Centralnu Aziju. SAD su formulisale strategiju koridora Istok-Zapad, koja bi preko Crnog mora, Kavkaza i Kaspijskog mora dovela do otvaranja ovog prostora za eksploataciju i tranzit energenata. U sutini, EU podrava ovaj koncept i nastoji da se samostalno pojavi na tamonjim energetskim izvorima, nudei koncept Novog puta svile.20 Na isti region sa poveanim angaovanjem rauna i Kina koja je uspela da sklopi dugorone ugovore o kupovinama nafte i gasa sa Kazahstanom i Turkmenistanom. Rusija na sve ovo gleda sa podozrenjem i reaguje nastojanjem da ouva primat iz sovjetskog doba, kako kada je re o pristupu izvorima, tako i kada je re o tranzitu gasa i nafte koji eli da u to veoj meri usmeri preko svoje teritotorije. Ruska energetska strategija zasnovana je na principu to dueg zadravanja kontrole nad resursima u Centralnoj Aziji, a ukljuuje kontrolu nad proizvodnjom i tranzitom energije, kao i sticanje udela u infrastrukturi i u energetskim kompanijama u Evropi, ocena je iz jedne studije ruskog nastupa u tom regionu.21 Zaeci aktuelnog ruskog energetskog interesa u naem regionu seu u sovjetski period, u sedamdesete godine prolog veka, kada se odvijala brza i obimna gasifikacija u SSSR-u i dravama SEV-a. Na to je uticao i prvi naftni embargo nakon arapsko-izraelskog sukoba 1973. i okretanje evropskih potroaa snabdevanju naftom iz SSSR-a, ali i do tada nedovoljno zastupljenom energentu - gasu. U to vreme gas je, preko Maarske, stigao i do Jugoslavije.22 Raspad SSSR a i promene u dravama Saveta za uzajamnu ekonomsku pomo neko vreme zaustavile su irenje gasnih poslova. Vreme raspada Jugoslavije i ratnih sukoba bilo je vreme kada su poslovi sa gasom na Balkanu obustavljeni. Ipak, jo je 1996. formirano zajedniko rusko-srpsko preduzee Jugorosgas, a 2006. Srbiji je ponueno uee u projektu Plavi tok II, koji je bio pretea sada aktuelnog projekta Juni tok.
15) Roman Kupchinsky, Russia: Does Gazprom Have a master Pipeline Plan, RFE/RL, 30.1.2006. http://www.rferl.org/content/ article/1065233.html 16) Dimitri Trenin, Geopolitika energije u odnosima Rusija-EU,Cevovodi, politika i mo, Centar za evropsku reformu, London, prevod na srpski jezik, Evropski pokret u Srbiji, Beograd, 2009, str. 23. 17) Bitno je imati u vidu da je Rusiji izuzetno vano da sauva Iran, sa drugim najveim rezervama gasa na svetu, pod svojim uticajem i to due van dosega evropskih kupaca. Strateko gasno partnerstvo sa Teheranom omoguava Moskvi da koketira sa, za sada, samo idejom formiranja OPEC za gas, odnosno sa idejom kartelizacije gasa. 18) Milan Simurdi, Geopolitika prirodnog gasa, feljton, Ekonomist magazin, Beograd, mart-maj 2008, brojevi 409-415. 19) Detaljnije u knjizi Lutz Kleveman, The New Great Game - Blood and Oil in Central Asia, Atlantic Books, London, 2003. 20) Deklaracija sa Prakog samita EU, maj 2009, dostupna na www.eu2009.cz 21) Europes Energy Security, Gazproms Dominance and Caspian Supply Alternatives, Central Asia-Caucasus Institute&Silk Road Studies Program, Washington D.C. Stokholm, 2008, http://www.isdp.eu/files/publications/books/Job5_EnergySecurity.pdf 22) U zapadne delove Jugoslavije - Sloveniju i Hrvatsku - dospeo je preko Austrije, a ne gasovodom du teritorije Jugoslavije
Aktuelnu fazu ruske energetske politike u regionu oliava projekat gasovoda Juni tok. Lansiran je kao rusko- italijanski projekat kompanija Gasprom i Eni, neposredno pre energetskog samita u Zagrebu 2007.23 Na tom skupu ruski predsednik Putin ovako je obrazloio rusku energetsku politiku na Balkanu: Strateki cilj koji realizujemo je osiguranje pouzdanog snabdevanja energijom za sve drave u regionu... naa politika uzima u obzir ukljuenje balkanskih drava u proces evropskih integracija, pa smo spremni da nae odnose razvijamo u saradnji sa EU. Istakao je da su ruski odnosi sa partnerima na Balkanu tradicionalno zasnovani na meusobnim simpatijama, zajednikim duhovnim tradicijama, bliskosti jezika i kultura i zajednikoj istoriji. Da se radi o celovito osmiljenom, regionalnom pristupu potvruju rei Putina da je od interesa razvoj gasne mree u Makedoniji i proirenje gasne mree na Albaniju, junu Srbiju i Kosovo.24 Usledili su brojni kontakti i potpisivanje osnovnih ugovora o izgradnji gasovoda Juni tok sa dravama na potencijalnoj trasi.25 Na njenom severnom kraku sa Srbijom i Maarskom, dok su u toku pregovori sa Austrijom i Slovenijom. Na junom kraku sa Bugarskom i Grkom. Za sada se radi o preliminarnim, neobavezujuim dokumentima jer e konana studija izvodljivosti biti okonana krajem 2010. Primetno je zalaganje ruske diplomatije da se na gasovod prikljui to vie drava. Projekat gasovoda Juni tok doekan je brojnim komentrima. Veina analiza istie da je prioritetna tranzitna funkcija regiona, ali sve vie se navodi i znaaj balkanskog trita. U sutini, prisutni su, kako geopolitiki, tako i ekonomski razlozi. Tako,recimo, ima ocena da je Moskva svesna nastojanja Evrope da diverzifikuje snabdevanje gasom, pa tei da konsoliduje svoju poziciju u balkanskim dravama, pre svega na njihovom energetskom tritu, jer se radi o buduim lanicama EU.26 U tom kontekstu, ukazuje se da se Balkan ve dugo percipira kao region od posebnog ruskog interesa i teko da e se toga osloboditi u bliskoj budunosti.27 Izdvaja se i stav da Rusija eli da proiri svoj uticaj kako bi napravila protivteu orijentaciji balkanskih drava prema NATO-u i EU. Ruski energetski interesi osnovno su sredstvo jaanja ruskog uticaja u regionu Balkana i Jugoistone Evrope. Oni su deo energetske strategije prema EU, sa gasovodom Juni tok i naftovodom Burgas-Aleksandropuli kao glavnim projektima.28 Ruska energetska politika susree se na Balkanu sa dva aspekta energetske politike EU. Prvo, znaajan deo balkanskih aktera ve je u lanstvu EU (Grka, Rumunija, Bugarska) i primenjuje zajedniku energetsku politiku EU, koja je jo uvek prevashodno nadlenost drava lanica. Brisel pojaava angaovanje na dva plana: na prvom kroz jaanje regulative za unutranje trite i bolju povezanost gasovodne infrastrukture, a na drugom kroz intenzivnu spoljnu energetsku politiku radi pronalaenje novih izvora snabdevanja. Drugo, i one balkanske drave koje nisu u lanstvu Unije praktino su akteri procesa stabilizacije i pridruivanja sa otvorenom perspektivom lanstva. Istovremeno, lanstvom u Energetskoj zajednici one su faktiki integrisane u unutranje energetsko trite Evropske unije. Preuzele su obavezu da primenjuju propise EU u oblastima gasa i struje. To znai da se u regionu Balkana ruska energetska politika susree sa EU koja ima ambiciju da iri svoje propise i na rusko blisko susedstvo29 kroz izvoz svoje regulative i irenje vaenja pravila unutranjeg trita, ime jaa svoju energetsku bezbednost. Za oba aktera prioritetan je tranzitni znaaj regiona. U sluaju Rusije radi se o alternativi prevelikoj zavisnosti (oko 80 %) od tranzita preko Ukrajine, dok se za EU radi o nastojanju da se smanji zavisnost od ruskog gasa (proseno 25 % potronje i oko 40 % uvoza gasa) i formiranju od Rusije nezavisnih pravca snabdevanja. Nadmetanje oliava utakmica dva projekta - Juni tok i Nabuko. Bez obzira na odmerene zvanine izjave dve strane, prema kojima oni nisu meusobno suprotstavljeni, retorika posmatraa i analitiara lii na rat gasovoda. Grubo govorei, Juni tok verovatno moe da rauna na dovoljno gasa, ali i na neizvestan plasman. Takoe, cela trasa na junom i severnom kraku od Bugarske jo nije sklopljena. Nabuko ima kupce ali, u ovoj fazi, ne i dovoljno gasa. Rauna na snanu podrku SAD. EU
23) Moe biti zanimljivo istai da je formiranje Gasproma raeno po modelu upravo italijanskog energetskog koncerna Eni. Vidi tekst u ruskom Komersantu, 30.8.2008. na http://www.kommersant.com/p845604/Gazprom_Business_Gas/ 24) Govor Putina na energetskom samitu u Zagrebu, 24.6.2007, dostupan na www.kremlin.ru 25) Opirnije o Junom toku na www.gazprom.ru 26) Nicolo Sartori, Russias Energy Strategies in the Balkans, Interns Yearbook, Analytica, Skopje, 2009, str. 48. http://www.analyticamk.org/files/Yearbook_2008.pdf 27) Peter Bonin, The last reserve of the imagined Great Power-On the significance of the Balkans for Russian political and economic actors, New Balkan Politics, br.3, 2002 28) Vidi: Dr Mark A Smith,Russian Energy Interest in the Balkans, Defence Academy of the United Kongdom, 2008, http://www. da.mod.uk/colleges/arag/document-listings/balkan/08(07)MAS.pdf/view 29) Milan Simurdi, Partnerstvo umesto proirenja, Danas, Beograd, 31.5.2009.
poseduje znaajnu polugu uticaja preko regulative trita za gas sa kojom Juni tok tek treba da se sueli. Protiv oba projekta je ekonomska i finansijska kriza, ali i pad tranje gasa.30 U sutini radi se o dva pristupa energetici. U sluaju Rusije, iji gasovodi skoro iskljuivo vode na Zapad, orijentacija je na vertikalno integrisane, monopolske kompanije poput Gasproma, dok EU zagovara liberalizaciju trita, antimonopolsku regulativu i konkurentnost.31 Uoljiva je uurbana gasovodna diplomatija du celog energetskog lanca, pogotovo oko projekata Juni tok i Nabuko. Izgradnja gasovoda sadri etiri faze: konceptualnu, politiku, komercijalnu i fazu izgradnje. Oba projekta nalaze se na sredini izmeu politike i komercijalne faze. Sada se prelamaju stvarikonana studija izvodljivosti za Juni tok stie sledee godine, kada stie i finansijski okvir za Nabuko. Kada se pogleda najira slika, sasvim je mogue da resetovanje odnosa Vaingtona i Moskve zahvati i ovu temu i odgovori na pitanje da li je energetska bezbednost pitanje saradnje ili nadmetanja. To potvruje Bela kua najavom razgovora o saradnji u energetici, pogotovo o diverzifikaciji snabdevanja van Rusije i regiona na nain koji ne ukljuuje igru nulte sume.32 Deo odgovora mogao bi da bude relativno brzo poznat, to ne znai da e globalna energetska jednaina i njen regionalni, balkanski deo biti brzo reeni.
Zakljuci, prognoze
Ruska energetska strategija na Balkanu sastavni je deo ukupnog spoljnopolitikog nastupa Rusije u regionu - prvi ealon nastupa. Ruski energetski interesi i planovi koincidiraju sa pribliavanjem regiona EU. Drave Balkana ve su u lanstvu EU ili su indirektno, preko Energetske zajednice, sektorski integrisane u Evropsku uniju. Energetika je u samoj sri odnosa Rusija-EU, to znai da je Balkan deo institucionalizovanog energetskog dijaloga Rusije i EU, na strani Brisela. Taj proces tek je u zaetku i moe se oekivati da e Rusija nastojati da, pre pune integracije regiona u Uniju, maksimalno pojaa svoje prisustvo. Ovaj dijalog ne odvija se u vakuumu, na njega u znaajnoj meri utiu kretanja u svetskim poslovima. U tom dijalogu ima elementa i saradnje i nadmetanja. Proces ima dve dimenzije: politiku i ekonomsku, koje su isprepletene, meusobno se dopunjuju i dinamino smenjuju - as nadvladava politika, pa i geopolitika, as ekonomija. Ono to je za jednu stranu politika, za drugu moe biti ekonomija i obrnuto. Energetska bezbednost postala je deo strategije nacionalne bezbednosti, kako Rusije, tako i EU, to dodatno poveava znaaj teme. Nepodeljeno je razmiljanje da su EU i Rusija energetski meuzavisne i da je to dugorono jedan od sutinskih faktora u njihovim odnosima. Odvojeno je pitanje da li Rusija dovoljno ulae u nove izvore gasa i transportnu mreu. Naime, meu kupcima u EU provejava bojazan da u uslovima stalnog rasta domae potronje i niskih investicija u nova nalazita u dogledno vreme moe doi do znaajnog smanjenja koliina ruskog gasa za izvoz. Potrebna je nova formula za meusobnu zavisnost Rusiji su potrebna finansijska sredstva i tehnologija, kupcima u EU ruski gas. Ekonomska i finansijska kriza, praena padom tranje gasa moe na krai, pa i srednji, rok da utie na spoljnu energetsku politiku Rusije. Sukcesivne gasne krize na relaciji Moskva-Kijev naruavaju poverenje u pouzdanost ruskih isporuka gasa. Na geopolitiku gasa negativno se odrazio sukob u Gruziji 2008. Projekti koji nose veu meru geopolitike u odnosu na ekonomske kriterijume mogli bi da ekaju na povoljnije vreme za reavanje. Meutim, jednom zacrtane trase gasovoda i naftovoda ive sopstveni ivot nezavisno od realizacije i mogu znaajno da utiu na politiku svih aktera. Nastavak nadmetanja gasovoda i naftovoda na Balkanu u konceptu igre nulte sume (zero sum-game) ne donosi odrivo reenje. Potrebne su obostrano dobitne kombinacine (win-win) komplementarni, a ne konkurentni, meusobno iskljuivi projekti. I za Srbiju, uz poeljnu izgradnju Junog toka, prioritet
30) Milan Simurdi, Takmaci ili saradnici, Danas, Beograd, 06.07.2009. 31) U studiji Evropskog saveta za spoljne odnose How to Deal with Russia Gas autor Pierre Noel iznosi da se od 1980. uvoz ruskog (sovjetskog) gasa u Evropu zapravo prepolovio, sa 80% na 40 %. Ruski gas sada predstavlja samo 6,5 % primarnog energetskog snabdevanja EU, to je skoro nepormenjen procenat ve 20 godina. Tako e, tvrdi ovaj autor, ostati u u bliskoj budunosti. Problem, tvrdi Noel, nije zavisnost ve podele u EU, pa je pravi odgovor u jaanju unutranjeg trita za gas u EU. Studija dostupna na www.ecfr.org 32) Obama to Press Kremlin on Energy, The Moscow Times, 03.07.2009,http://www.themoscowtimes.com/article/600/42/379258.htm
su razliiti izvori i pravci dopremanja gasa. Ne bi trebalo sumnjati da je iroka i razgranata gasovodna infrastruktura u regiona zapravo u funkciji stabilizacije regiona. Jednom izgraeni gasovodi, pogotovo u regulisanom okruenju, sa predvidljivim i transparentnim pravilima igre, doprinose stabilnosti. 14.07.2009.
152
Srpski energetski sektor stanje i rusko-srpski odnosi

Dr. Zorana Mihajlovi Milanovi1
Srbija i njen energetski sektor se nalazi na putu od istoka ka zapadu, u centralnom delu regiona Jugois to ne Evrope. Region Jugoistone Evrope (Albanija, Bugarska, BiH, Hrvatska, Makedonija, Rumunija, Srbi ja, Crna Gora, UNMIK-Kosovo) se nalazi na raskrsnici svih bitnih tranzitno energetskih koridora, inei ve zu na relaciji istok zapad mnogo efikasnijom i ekonominijom. Iako je od 90-tih godina prolazio kroz te ak period karakterisan krupnim ekonomskim i politikim promenama, esto kulminiranim sukobima, gra an skim i verskim ratovima, vei deo regiona od sredine 90-tih godina kree na put oporavka i uzlaznog tren da razvoja. Danas su zemlje ovog regiona u zavrnim fazama ili su prole kroz promene, realokaciju i res trukturiranje kapitalnih sektora, posebno energetskih. U Srbiji se tek u naredne dve godine oekuju ista deavanja. Budui da je energetika regiona na prekretnici, kako zbog novog razvojno-investicionog ciklusa, i novog mo dela poslovanja na trinom i profitabilnom principu, deavanja u srpskom sektoru, direktno e uticati na energetsku sliku regiona. Ubrzan razvoj ovog regiona, rast GDP uslovio je i rast tranje za energijom, i to po prosenoj stopi od 1% (1991-2001). Kombinacija smanjenja raspoloivosti kapaciteta (dotrajalosti) i po veanja tranje za energijom, rezultirala je od 2001. godine deficitom u obezbeenju dovoljnih koliina ener gije. Samo do 2012. godine, do kada e prosena godinja stopa rasta energije biti 2,3% (2002 2012), u ovom regionu treba da bude izgraeno 4500 MW novih energetskih kapaciteta (ili oko 5 milijardi evra inves ti cija), a do 2025.godine 15000 MW novih, i 11500 MW revitalizovanih kapaciteta (procenjenih investicija na 35 milijardi evra). Upravo zbog nedostatka novih kapaciteta, i investicija, koliko god imao dobar strateki po loaj, region JI Evrope je potencijalno usko grlo protoka energije. Potreba za organizovanim, brzim i za jed nikim reavanjem problema rezultirala je inicijativom Evropske Unije, i prihvatanjem te inicijative od stra ne zemalja regiona Jugoistone Evrope o kreiranju i potpisivanju Ugovora o uspostavljanju Energetske za jednice zemalja Jugoistone Evrope (potpisan u Atini 25.10.2005., ratifikovan od strane EU i na snagu stu pio 01. juna 2006.godine). Ovo je prvi dokument u oblasti energetike koji ima obavezujui status, pot pi san izmeu zemalja JIE i EU. Ratifikovanjem Ugovora u parlamentima zemalja potpisnica ozvaniena je obaveza kreiranja (EU i 9 zemalja partnera) zakonodavnog okvira za uspostavljanje jedinstvenog integri sa nog energetskog trita. Ciljevi Energetske zajednice zemalja JIE su: stvaranje uslova i animacija ulaska novih investicija u energetski sektor (posebno elektrine energije i gasa), kako bi mrea bila sigurna, kreiranje jedinstvenog trita elektrine energije (dozvoljavajui prekograninu trgovinu i vezu sa tritem EU), poveanje bezbednosti ponude, i jaanje uslova za nesmetanu zatitu ivotne sredine u relaciji sa energetskom ponudom regiona.
Ukupna energetska ponuda i potronja Zajednice za energetiku JIE (Mt oe)*

Energetska ponuda Albanija BiH Hrvatska Makedonija Crna Gora Srbija 2,4 5 8,9 2,7 1 16,7 Domaa proizvodnja 1,2 3,3 3,8 1,5 0,6 11,4 Neto uvoz 1,2 1,6 5,2 1,2 0,4 5,3 Uvozna zavisnost,% 51 32 58 45 40 41 Finalna potronja 2,1 3 7,1 1,7 0,8 9,7
1) Doc Dr Zorana Mihajlovi Milanovi je Savetnik za pitanja energetike i energetske bezbednosti ISAC Fonda i predava na Univerzitetu Megatrend
nastavak tabele sa prethodne strane

Kosovo-UNMIK Bugarska Rumunija Ukupno 2 18,9 39,6 97,2 1,2 10,2 28,7 61,9 0,8 9,1 12 36,8 40 48 30 38 1 9 26,1 60,5
*t oe tona ekvivalentne nafte (tone of oil equivalent), jedinica za energiju, kao koliina energije realizovana kroz sagorevanje jedne tone sirove nafte Izvor: Energy in the Western Balkans, IEA, 2008
Razvoj ovog energetskog trita je koordinisan od strane Evropske komisije, ime su energetski sektori ovog regiona jednom nogom u Evropskoj Uniji. Srbija je lanica Energetske zajednice, to je potvrdila ratifikacijom Ugovora o osnivanju (jul 2006, Sl.glasnik RS 62/06), odnosno usvajanjem Zakona o ratifikaciji Ugovora o uspostavljanju Energetske zajednice.
U energetskoj ponudi Regiona, Srbija uestvuje sa 17.2%, a u finalnoj potronji 16%. Posmatrano prema tipu energetskog izvora, Srbija se izdvaja sa ueem uglja (30%), dok je na drugom mestu po ponudi hidroenergija (23%), a na etvrtom po ponudi sirova nafta (23.4%). Upravo zbog toga, izazovi koji su pred Srbijom nisu nita manji, a odgovornost politikog i ekonomskog establimenta je uveana. Od demokratskih promena u Srbiji (2000) u oblasti energetike nije se mnogo uinilo. Pored Zakona o energetici, donetog ak etiri godine kasnije (2004), Strategije razvoja energetike Srbije do 2015. godine (2005), i Programa njenog ostvarenja (ak 2007), osnivanja Agencija (regulatorne i za energetsku efikasnost), sutinski, na razvoju, restrukturiranju i podizanju efikasnosti, nije uinjeno gotovo nita. Pored toga, zbog neusaglaenosti sa evropskim direktivama, zakon o energetici je u procesu izmena, a Strategija razvoja energetike je zastarela. Drava je u veem delu energetskog sektora Srbije vie bila maeha nego majka, posebno u oblasti poslovanja javnih preduzea, koja su i dalje visoko neefikasna i veinom u gubitku (procenjeni gubitak JP Elektroprivreda Srbije za 2008.godinu je 20 milijardi dinara ili oko 240 miliona evra). U periodu od 2000-2008.godine cena elektrine energije se u Srbiji poveala za 540%, dok je rast plata u Srbiji bio ispod 100%. I pored toga, gubici se gomilaju, potronja energije raste (za 9% i 23% u periodima 2008/2002., i 2015/2008), a novi objekti se ne grade. Kapitalni energetski objekti su izgraeni do sredine 80tih godina, od kada nastaje period dezinvestiranja, koji traje i danas. Graani Srbije su kroz poveanje cena elektrine energije, prethodnih godina finansirali neefikasnost, i korupciju unutar EPS-a, umesto da su finansirali nove elektroenergetske objekte. Pogubno delovanje drave vidljivo je i na primeru preduzea Naftna industrija Srbije. Da bi se trite nafte i naftnih derivata stavilo pod kontrolu, odnosno pruila prilika NIS-u da uposli svoje preraivake kapaciteta i modernizuje rafinerije u Panevu i Novom Sadu, drava je 2001. godine posebnom uredbom regulisala uslove i nain uvoza i preradu nafte, odnosno derivate nafte (Slubeni glasnik RS 92/2007). Uredbom o uslovima i nainu uvoza i prerade nafte, zabranjen je uvoz osnovnih derivata nafte osim u
sluajevima kada je ugroena stabilnost u snabdevanju domaeg trita, kada je NIS-u dozvoljavano da izvri interventni uvoz. Da bi se obezbedile dodatne investicije, cena prerade bila je daleko via nego u regionu. NIS je na taj nain ve osam godina subvencioniran sa 160 miliona evra godinje. Ako se zna da je i pored toga, NIS danas na poetku, bez tehnoloki modernih rafinerija, bez investicija, stariji osam godina, da je kvalitet derivata u Srbiji loiji nego u Evropi, kao i da su potrebne investicije u NIS danas oko 1.2 milijardi evra, onda je jasno da je novac zavrio u kanalima korupcije. Za proteklih osam godina NIS je mogao izgraditi jo jednu modernu rafineriju, uestvovati kao investitor u naftnim privredama u regionu i biti istinski lider. Pored toga, u prvim godinama od 2000-te, drava nije imala jasnu strategiju restrukturiranja i vlasnike transformacije NIS, zbog ega se deavalo da poslovodne garniture ovog preduzea, uz blagoslov svojih politikih lidera, krenu u privatizaciju delova NIS-a, direktnim pogodbama. Potpisivanjem raznih memoranduma o saradnji, ugovora o dugoronoj kooperaciji, strateki partneri su iskazivali svoje interesovanje, a poslovodstva su pokuavala da bez javnosti transformiu delove NIS-a (po nekoliko puta). Da bi se ovo stanje reilo, drava je smogla snage i 2005 godine javnim pozivom izabrala privatizacionog savetnika za NIS (Merrill Lynch i Raiffesen International AG). Iako je savetnik predoio strategiju priva tizacije, putem javnog tendera, postepeno u 3.faze, i iako je tu strategiju Vlada Srbije usvojila, samo nekoliko meseci kasnije, Vlada se opredelila za prodaju NIS-a direktnom pogodbom, u veinskom paketu akcija (51%). Takvo ponaanje ne samo da je poraz sopstvene Vlade, nego je pokazalo da nema jasnog stava niti strategije razvoja energetskog sektora. Pored toga ovo je bio jasan signal investitorima, da i odluke Vlade mogu preko noi da se menjaju, a da za tako ta ne postoji jasno obrazloenje. Uopte odsustvo javnih poziva i tendera, direktni pregovori, porast korupcije u bazinim granama naroito energetici su ozbiljne prepreke i oteavajui faktori budueg razvoja energetike ne samo Srbije ve i regiona. Rezultat je postojanje neefikasnog sektora, bez potrebnih investicija i ambijenta da se one privuku i realizuju.
Energetski sektor Srbije stanje 2008. godine

Srbija je energetski siromana zemlja. Rezerve kvalitetnih energenata nafte i gasa su simboline i ine manje od 1% u ukupnom bilansu rezervi Srbije, dok preostalih 99% ine energetske rezerve uglja, u kojima dominira niskokalorini ugalj lignit.
Rezerve fosilnih goriva u Srbiji, Mt oe

eksploatacione Ugalj, sa Kosovom Nafta i gas Ukupno Ukupno bez Kosova Izvor: Strategija razvoja energetike Srbije do 21015. godine 2.741 20 2.761 773 geoloke 3.883 60 3.943 1.091
Pored energetsko resursnog siromatva, bilans Srbije ukazuje na tendenciju poveanja energetske zavisnosti, kako primarne energije (nafte, gasa, uglja), tako i sekundarne (elektrine energije). Ukupna energetska uvozna zavisnost je jo od 2004.godine via od one koja je projektovana za 2015.godinu (35,9% do 38,4%, u zavisnosti od scenarija usporenog ili dinamikog ekonomskog razvoja). U 2008.godini uvozna zavisnost je 42%.
155
Potronja finalne energije e porasti do 2015.g za 22%, proseno godinje 3-5%, dok e u isto vreme domaa proizvodnja primarne energije ostvariti sporiji rast (od 20%), proseno godinje 1,75%. Sektorski bilansi pokazuju da e do 2015.godine najvie rasti uvoz elektrine energije (329%), uglja (142%), prirodnog gasa (43%) i nafte (14%). Projekcija finalne potronje (2015/2006) po energentima pokazuje najvii rast potronje gasa od 156% i uglja od 77%, ali i rast potronje nafte (29%) i elektrine energije (22%).,
Gas e u Srbiji biti veoma traen energent. Njegova ira upotreba je proklamovana kao jedan od prioriteta Strategije razvoja energetike, a operativno predoena Nacionalnim akcionim planom, kojima se planira gasifikacija najmanje 400 hiljada domainstva i poveanje upotrebe gasa u proizvodnji elektrine energije (za preko 300%). Upravo zbog toga projekti koji se sprovode u ovom sektoru moraju biti sprovedeni na javan i pregledan nain, putem tendera i javnih poziva. Ranjivost, nedovoljne investicije i odsustvo svake kontrole realizacije strategija rodilo je puno problema kritinih taaka u srpskom energetskom sektoru:
156
Kritine take energetskog sektora Srbije 2008.godina

Gasni sektor 1. Niske rezerve domaeg gasa (9% srpske potronje, uvoz 91%), 2. Rast finalne potronje gasa za 57%, uvoza 73% (za period 2015/2003), 3. Rast gubitaka u prenosu i distribuciji gasa za 69% (2015/2003) 4. Nerazvijena gasna infrastruktura:1. jedan pravac dotoka gasa (Rusija Ukrajina Maarska (Horgo) Srbija), 2. disproporcija u razvijenosti distributivne mree i stepenu gasifikacije severnog (95%) i centralno-junog dela zemlje (ispod 45%) 5. Disparitet u cenama energenata koji izaziva oscilacije u potronji i upotrebi gasa 6. Netransparentne procedure i realizacija projekta gasifikacije Srbije, 7. Gubitak statusa nabavke gasa direktno od proizvoaa (Ruska Federacija), a uvoenja posrednika u nabavku, 8. Ugroena energetska stabilnost zbog ne-operativnosti podzemnog skladita gasa u Banatskom Dvoru, potencijalnog kapaciteta 850 mil m3 godinje Naftni sektor 1. Rezerve sirove nafte procenjene na najmanje 40tak godina (50 mil t oe), 2. Domaa proizvodnja nafte zadovoljava 20% srpske potronje 3. Rast finalne potronje nafte za 27%, uvoza 15% (za period 2015/2003), 4. Projekcija potronje motornih goriva od 72% (2026/2007) 5. Zastarela infrastruktura i tehnologija posebno u oblasti rafinerijske prerade, 6. Niska iskorienost kapaciteta od rafinerijske prerade od samo 46,5%, usled tehnoloke zastarelosti (Panevo i Novi Sad), 7. Nedovoljno investiranje u domaa istraivanja i proizvodnju nafte, kao i koncesije u inostranstvu, 8. Nedostatak fer konkurencije i odnosa izmeu privatnih prodavaca naftnim derivatima, 9. Neiskorienje uljnih kriljaca kao naina dobijanja sintetike nafte. Procenjene rezerve 2 milijarde tona, iz kojih je mogue dobiti oko 200 miliona t nafte, 10. Monopol i favorizovanje dravne kompanije NIS, kako kroz postojanje Uredbe o zabrani uvoza derivata, tako i kroz dozvole za eventualni interventni uvoz derivata, 11. Disparitet izmeu kvaliteta i cene naftnih derivata u Srbiji (kvalitet na najniem nivou u Evropi, a cena na najviem)
Elektroenergetski sektor
Obnovljivi izvori energije, i toplotna energija
1. Rast finalne potronje elektrine energije od 22%, a uvoza 1. Neiskorienost potencijala obnovljivih izvora energije od preko 400% (za period 2015/2003) procenjenog na 3,83 miliona t oe godinje 2. Dominacija niskokalorinog uglja lignita u proizvodnji elektrine energije, 3. Vii gubici u prenosu i distribuciji elektrine energije (za samo etiri godine 2008/2002., godina porasli za 64%), u odnosu na region, 2. Struktura energetskog potencijala OIE ukazuje na dominaciju potencijala biomase (63%), suneve (16,7%), potencijala u malim vodotocima (10,4%), geotermalni izvori (5,2%) i vetru (5%),
3. Nedostatak zakonske i podzakonske procedure u ovoj oblasti (Uredba o statusu povlaenih proizvoaa, 4. Nemogunost raspolaganja energetskim potencijalom podsticajne mere, izmene i dopune zakona o energetici, uglja Kosovsko Metohijskog basena, kao i elektroenergetskih Uredba o minimalnom udelu elektrine energije objekata (termoelektrana, kopovi uglja, distributivna mrea) proizvedene iz OIE i kogeneracije) na teritoriji Kosova i Metohije, od 1999.godine (rezerve uglja Kosovskog basena zauzimaju 2.mestu u Evropi, i 5. mesto u 4. Nepostojanje zakona o racionalnoj upotrebi energije i svetu) podsticajnih mera drave, i Fonda za energetsku efikasnost 5. Zastoj u izgradnji elektroenergetske infrastrukture vie od 5. Nemogunost kontrole javnih komunalnih preduzea 18 godina, koja se bave proizvodnjom i prenosom toplotne energije, a koja su pod ingerencijom lokalnih samouprava, iako 6. Monopolski poloaj Elektroprivredne delatnosti, koji direktno utiu na energetski bilans zemlje, direktno utie na rast trokova i cena, i dezinvestiranje 6. Nepostojanje strategije razvoja i upotrebe 7. Nezainteresovanost drave da se ustanovi i razvija trite kogenerativnih postrojenja koja bi u isto vreme proizvodila elektrine energije, bez obzira na to to bi to povoljno toplotnu i elektrinu energiju i time podigla energetsku delovalo na konkurentnost cele privrede efikasnost i obezbedila dovoljno energenata
U situaciji u kojoj se danas nalazi energetski sektor Srbije, za promene koje su neminovne, a koje se odnose na restrukturiranje, privatizaciju kao i potovanje direktiva Evropske Unije iz ove oblasti sa jedne strane, i odravanja energetske stabilnosti zemlje sa druge, neophodna je potpuna transparentnost i otvorenost procesa. Ukoliko toga nema, a sve su naznake da e toga biti manje, onda e monopol drave Srbije, koji postoji u energetskom sektoru biti zamenjen monopolom druge drave i njenih nekoliko preduzea. Na taj nain ne samo da e biti ugroeni svi principi trine ekonomije, ve e to postati ograniavajui faktor razvoja energetskog i svih ostalih sektora u zemlji. To je dodatno i signal regionu i potencijalnim investitorima o nesigurnosti njihovih ulaganja. Imajui u vidu bogatstvo Ruske Federacije gasom, kao i decenijsku oslonjenost Srbije ka ovom dobavljau, nije nelogino da energetski sektor i na dalje nastavi nabavku od ove zemlje. Ono to jeste neobino jeste da se gotovo ceo energetski sektor bez tenderske procedure, direktnim pogodbama (sporazumima o stratekom partnerstvu) preputa ruskim kompanijama. Odgovornost je svakako na srpskoj strani, koja nije jasnije definisala pravce, kriterijuma i naine razvoja energetike, koja je ak bila u stanju da ne potuje ni sopstvenu odluku (Vlada Srbije odluka o nainu vlasnike transformacije NIS-a), ili koja je zbog sopstvenog neinjenja izgubila partnerski odnos u kompaniji Jugorosgaz, a koja je od 2007.godine posrednik za nabavku gasa za Srbiju. Moda najvea odgovornost lei u svesnom obmanjivanju javnosti, od strane politikog establimenta, koji putem pretnji i ucena i stvaranjem straha u javnosti od ugroene energetske stabilnosti odnosno zastoja u energetskoj ponudi, opravdava svoje postupke netransparentne rasprodaje energetskog sektora Srbije. Istorijski, ruski kapital je u Srbiju uao pre etiri decenije uestvujui u montai dananjih 6 (od 12) turbina HE erdap 1. Do danas one su isporuile potroaima preko 200 milijardi kWh energije, ime je njihov radni vek zavren. Problemi vezano za otpoinjanje revitalizacije blokova na HE su ozbiljni, postoje ve nekoliko godina i prete energetskoj stabilnosti regiona. Od 2001.godine traju pregovori o otpoinjanju ovog posla (poslovi ugovoreni 2002.godine sa ruskom kompanijom OAO Silovije maini Moskva, vredan 100,7 miliona dolara), a za dug koji ruska strana ima prema Srbiji. Stalne promene uslova sa ruske strane, odlau i potpisivanje ugovora ali i poetak radova. Na dalje, nakon 2000.g, kupovinom 79,5% kapitala, ruska naftna kompanija LukOil postaje vlasnik kompanije koja se bavi trgovinom naftnim derivatima Beopetrol, za 207 mil evra (117 mil evra + 85 mil evra projektovane investicije u periodu do 5 godina + 5 mil evra za socijalni program). Na alost, obeane investicije LukOil Beopetrol nije izvrio, pravdajui se nepotpunom dokumentacijom oko vlasnitva nad pumpama bez obzira to je za taj problem znao prilikom kupovine. Uvaavajui opravdanje, Agencija za privatizaciju je zbog neizvrenih investicija liila srpski budet dodatnih 30 miliona evra na konto ugovorne kazne! Kontinuiran odnos sa ruskom stranom traje jedino u nabavci gasa. Srbija ugovara potrebne nabavke prirodnog gasa od ruskog Gasproma (Gazexporta), na godinjem nivou. Meutim deavanja poslednjih godina u ovoj oblasti, rezultirali su ozbiljnu aferu, u koju je prema spekulacijama medija i javnosti upleten politiki vrh. Ova kompanija je na voleban nain promenila svoju vlasniku strukturu, rezultirano veinskim ueem stranih partnera (25% JP Srbijagas, 25% Centrex Be, i 50% Gazprom). Postojanje zajednike kompanije JugorosGaz na teritoriji Srbije, sa sobom je donelo obilje problema, koji e se tek osetiti u vremenu koje dolazi: 1. Osnovano dravnim sporazumom 1966. godine, kao a.d., sa 50:50% uea srpske i ruske strane, a radi gasifikacije Srbije, izgradnje magistralnog gasovoda Ni-Dimitrovgrad i trgovine gasom. Do 2001. u partnerstvu sa srpskom stranom izgraena deonica Ni-Pojate (MG 9), koja je ujedno i deonica magistralnog gasovoda MG 10 Ni Dimitrovgrad. 2. Gubitkom partnerskog uea u ovom preduzeu, sopstvenim neinjenjem, Srbija gubi mogunost ravnopravnog statusa kako u vlasnitvu magistralne deonice, tako i buduoj gasifikaciji istone i june Srbije
3. Dobijanjem statusa preduzea koje obavlja poslove od opteg interesa, januara 2007.godine (od strane tadanjeg tehnikog ministra u Vladi Srbije), JRG postaje paralelno preduzee javnom preduzeu Srbijagas. Srbija je na taj nain, bez procedure i kriterijuma, i bez postojanja lojalne konkurencije, a pre svega bez strategije o vlasnikoj transformaciji gasne delatnosti, uvela na mala vrata konkurenta u najprofitabilniji deo gasnog biznisa. Od 2007.godine (01. 01. 2007), JRG je posrednik u nabavci gasa za Srbiju (godinja potrebna koliina gasa se kree od oko 2,3 milijardi m3, a profit koji ovo posredniko preduzee na taj nain ostvaruje je oko 30 miliona evra godinje. Iako se u srpskim medijima jo od 2006.godine govori o postojeim i potencijalnim problemima sa JRG, tek je donoenjem odluke o poskupljenju gasa (oktobar 2008.g), meu opozicionim politikim partijama u Skuptini, i javnosti se ovaj problem nanovo otvorio. Ovog puta se oekuje rasplet nakon istraivanja i rada jedinica Privrednog kriminala i Republikog tuioca. Pored trenutno otvorene afere oko posrednika gasa, u Srbiji se politika koplja ukrtaju, mnogo vie sa ciljem skupljanja dodatnih politikih poena, nego radi primene jasnih i zdravo razumskih miljenja vezano za Sporazum izmeu Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o saradnji u oblasti naftne i gasne privrede (potpisan i ratifikovan u Moskvi, u januaru a u Beogradu u septembru 2008.godine). Uzimajui u obzir aktuelne zakone u Srbiji u kojima se reguliu uslovi i nain obavljanja predmetnih energetskih delatnosti, aranman sa Ruskom Federacijom je u suprotnosti sa njima (kao i sa acquis communnantare EU). Bez obzira to Srbija jo uvek nije u obavezi da primeni sve relevantne zakone EU, opredeljenost Srbije ka putu u EU, potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji, kao i Ugovora o energetskoj zajednici zemalja JI Evrope, morao je biti valjan razlog da se u aranman na ovakav nain ne ulazi. Sa druge strane, upravo je poloaj Srbije i njen korak do EU jedan od razloga ruske strane, ime ona bez obaveze potovanja mnogih pravila i standarda EU, ulazi na prostor EU, sa jo jedne nepokrivene rute. Ovaj dokument je za Srbiju, u odnosu na sve ostale koje je RF sklopila sa drugim zemljama, a vezano za izgradnju gasovoda Juni tok, daleko najnepovoljniji. Najvei problem jeste status tzv.vezane trgovine, po kojoj Srbija prodaje direktnom pogodbom NIS, a za uzvrat dobija krak gasovoda. ak i kada bi se zanemarila injenica postojanja ovakvog najprimitivnijeg naina poslovanja (trampa feudalizam), ostaje veliki broj nereenih pitanja i problema. 1/ Samo prolaskom magistralnog kraka gasovoda mogue je obezbediti gasnu energetsku stabilnost, prihode od tranzitiranja gasa i dugoronu geostrateku poziciju Srbije. Pretpostavljeni kapacitet Sporazumom od minimum 10 milijardi m3 godinje (lan 4), ne samo da nije dovoljan, ve ne predstavlja magistralni krak. Ako se zna da je 2006.godine potpisan Memorandum o razumevanju izmeu Gazexporta i Ministarstva energetike Srbije radi izgradnje transportnog gasovoda preko teritorije Srbije (prema granici sa Hrvatskom) duine 400 km, i kapaciteta izmeu 18 do 20 milijardi m3 godinje, onda uslovi iz Sporazuma iz 2008. godine ukazuju na smanjenje zainteresovanosti ruske strane za prolazak magistralnog kraka kroz Srbiju. Imajui u vidu da e gasovod Juni tok ukupno imati kapacitet izmeu 3033 milijardi m3/godinje, srpski magistralni krak bi trebalo realno da ima min. 15 milijardi m3/godinje. 2/ U gasnom delu Sporazuma se pretpostavlja i reavanje izgradnje podzemnog skladita gasa Banatski Dvor, ali nedovoljnog kapaciteta od 300 mil. m3 godinje. Skladite gasa je od izuzetnog znaaja jer se njime obezbeuje energetska stabilnost, kako pokrivanjem potronje u pikovima potranje, tako i pri drugim moguim poremeajima ponude gasa. Da je Srbija imala operativnu I fazu ovog skladita u vreme gasnog rata izmeu Rusije i Ukrajine (zima 2005/2006), ne bi imala za 50% smanjen dotok gasa, zaustavljenih 184 privredna subjekta i ozbiljne probleme u energetskom sektoru. Ovo skladite gasa prema svim procenama i strategijama moe i treba da bude regionalno, sa odavno projektovanim kapacitetom od 800 do 860 mil. m3 gasa godinje. Imajui u vidu da je strateki partner zainteresovan za ovo skladite ali tako to e razviti samo polovinu mogueg kapaciteta, onda je pitanje postojanja magistralnog kraka gasovoda kroz Srbiju na dugom tapu. 3/ Pitanje osnivakog i samim tim upravljakog udela/kapitala u buduoj kompaniji zaduenoj za poslove sa gasom odraava miljenje ruske strane o srpskom partneru, i inferiornost i nesposobnost srpske. Ruski partner e biti vlasnik veinskog (51%) a Srbijagas manjinskog udela (49%) novoosnovane kompanije.
Ni u jednom sporazumu, ni sa ijednom drugom zemljom ruski partner nije veinski vlasnik ve ima partnerski odnos (50% : 50%). Izgradnja i korienje gasovoda za transport gasa se planira bez jasno definisanih zakonom propisanih obaveza, a koje treba da se odnose na: uslove obavljanja delatnosti od opteg interesa (transport prirodnog gasa i upravljanje transportnim sistemom). Transport i upravljanje magistralnim gasovodom (gasovod visokog pritiska) je od vitalnog znaaja za svaku zemlju, i on po svojoj vrsti jeste prirodni monopol (i mora biti regulisan). Ovi uslovi su jasno definisani Zakonom o energetici, Zakonom o ratifikaciji Ugovora o uspostavljanju Energetske zajednice, direktivom 2003/55/EC (O Zajednikim pravilima za unutranje trite prirodnog gasa). Iako je jasno da e studija kompletnog gasovoda Juni tok biti gotova tek posle 2009.godine, kojom e se znati pojedinosti kapaciteta i ruta gasovoda, zabrinjava pritisak ruske strane, i odobravanje srpske, za zakljuenjem kupoprodajnog ugovora o vlasnikoj transformaciji NIS-a. Pregovaranje vezano za NIS obuhvata nekoliko veoma vanih delova i detalja. 1/ Cena po kojoj se prodaje NIS i sa kojom se dosta spekulie u javnosti (400 mil evra) je samo jedan od elemenata, ali nikako prioritetan. NISu su potrebne ogromne investicije, koje se procenjuju na najmanje 1 milijardu evra, pa naznaka minimum 500 miliona evra (Protokol) nije precizna, niti dovoljna. Dogovorena prodaja (izmeu dve strane) u sluaju rafinerija je suprotna zakonu, i opte prihvaenim trinim pravilima. One se prodaju daju na upravljanje, bez jasno definisanih obaveza vezanih za ouvanje ivotne sredine, kvaliteta derivata i obaveza razvoja, unapreenja i odravanja proizvodnih postrojenja (to bi bila obaveza posebno imajui u vidu Program ostvarenja strategije energetike Srbije do 2015.godine). 2/ Pitanje istraivanja i proizvodnje domae nafte i gasa se posebno ne tretira u Protokolu, a od presudne je vanosti za dostizanje odreenog stepena energetske sigurnosti zemlje. Domaa nafta pokriva 20% srpskih potreba, a gas oko 10%. Ne postoji ni jedan razlog da srpska strana prodaje pravo na eksploataciju svojih domain resursa. Srpska nafta je dobrog kvaliteta i nisko sumporna (ispod 0,5% sumpora) i najveim delom pripada grupi lake nafte sa vie belih komponenti (benzini i dizeli). Ne treba napominjati da su sa ekoloke strane lake nafte sa niskim sadrajem sumpora (ispod 0,5%) pogodnije za rafinerijsku preradu. Rezervi domae nafte ima za jo najmanje 40 godina, dok su procenjene geoloke rezerve 3x vee od bilansnih, to ukazuje na potrebu daljih istraivanja. Pored toga, Srbija je bogata jednom vrstom vrlo kvalitetne naftenske nafte, retke sirovine pogodne za proizvodnju kvalitetnih ulja i maziva. Sa godinjom proizvodnjom ove nafte i njenom preradom (u ulje za transformatore, i naftenska bazna ulja) Naftagas bi mogao da ostvari dodatnih 1 milijardi dolara godinje (cena naftenskog baznog ulja je 1000 1250 evra/t, a ulja za transformatore 1600 1800 evra/t). Kako je NIS kompanija koja raspolae sa svim segmentima naftne privrede sistem primarne energije (proizvodnja sirove nafte i gasa, uvoz nafte), sistem transformacije primarne energije (obrada sirove nafte u rafinerijama) i sistem finalne energije (potronja finalne energije za energetske i neenergetske svrhe), neophodno je Ugovorom precizirati visinu investicija po odreenim segmentima, kao i dinamiku ulaganja. Programi i projekti modernizacije moraju obuhvatiti: ulaganja u irenje istraivanja na teritoriji Srbije, ulaganje u raspoloive proizvodne kapacitete za istraivanje i proizvodnju nafte, podizanje tehnolokog nivoa radi proizvodnje evro dizela i benzina, tehnolokog razvoja rafinerija, podizanja tehniko tehnoloke pouzdanosti procesnih i vanprocesnih postrojenja, ulaganja u oblasti zatite ivotne sredine 3/ Protokol o prodaji NIS-a ni jednom reju ne tretira ekoloke standarde, to je morao biti znak za uzbunu. Naime, ruska strana Sporazumom predvia i da 2012.godine zadri monopol na uvoz nafte, kao i moratorijum na evropske ekoloke standarde. Ako neko treba da ima monopol na uvoz nafte, onda vlasnika transformacija NIS-a nije ni potrebna. NIS danas ima monopol na uvoz nafte, pa tu promene nema. Mnogo ozbiljniji problem jeste pitanje ekologije. Drava Srbija se bar koliko toliko trudi da pobolja stanje u ovoj oblasti, to je izuzetno teko bez dodatnih investicija. Ali ukoliko strateki partner trai moratorijum, onda on jasno pokazuje nevoljnost da se bavi ekologijom. Srbiji ne treba ni jedan jedini
barel nafte, niti litar evro dizela, ako e to da dovede do poveanja smrtnosti od kancera plua dece u npr. Panevu. Bez obzira to svaki privredni subjekt podlee srpskim zakonima o zatiti ivotne sredine, imajui u vidu teku ekoloku situaciju u Panevu, budui Ugovor mora sadrati odredbe koje e obavezati dodatno stratekog partnera da koristi i primeni najnovije energetske, ekoloke i ekonomski efikasne tehnologije. Jedino je to garancija. U suprotnom, to moe znaiti da naftna privreda nee dobiti savremenu i tehnoloki moderne a samim tim i efikasnu opremu. U situaciji kada je energetska efikasnost Srbije za 5 puta nia u odnosu na svetski prosek, i ak 8 puta u odnosu na prosek zemalja OECD, prirodan je zahtev drave da svi koji ulau donose nove i moderne tehnologije. 4/ Pitanje opstanka Uredbe o zabrani uvoza derivata koja se planira da opstane najmanje dve godine je neobian zahtev (Uredba o zabrani uvoza derivata ne moe vaiti due od 31.12.2010.godine, jer postoje odreene obaveze koje je Srbija prihvatila potpisivanjem Ugovora o energetici zemalja JI Evrope, a koji je ratifikovan jula 2006). Opstankom Uredbe, i nakon potpisivanja Ugovora, Srbija titi rusku privatnu kompaniju! Svako potpisivanje i zakljuivanje kupoprodajnog ugovora o prodaji NIS-a je rizino ukoliko nema Studije izvodljivosti za gasovod Juni tok, ili pismene garancije da e magistralni krak tano odreenog kapaciteta gasovoda (potrebnog kapaciteta) proi kroz Srbiju.
161
162
Energetski sporazum Srbije i Rusije, dve strane medalje

Anatolij Pomorcev1
Krajem 2008. godine Vlade Srbije i Rusije, su nakon vie meseci iscrpljujuih pregovora, konano postigle dogovor o svim takama meudravnog energetskog sporazuma, koji je potpisan jo 25. januara 2008. godine. U skladu sa postignutim dogovorom, ruska strana e u skorije vreme postati vlasnik 51% akcija srpskog naftnog giganta NIS. Za kontrolu nad NIS-om, novi vlasnik, kompanija Gasprom njeft e izdvojiti 400 miliona evra u vidu jednokratne isplate u budet Srbije, a do 2012. godine investirala u modernizaciju postrojenja NIS jo 547 miliona evra. Za uzvrat, ruski vlasnik e, izmeu ostalog, dobiti dve rafinerije u Panevu i Novom Sadu, iji je godinji kapacitet prerade 4,073 miliona tona sirove nafte.2 Nakon modernizacije proizvodnih pogona dve rafinerije, njihov ukupan kapacitet proizvodnje moe biti povean do nivoa od 7 miliona tona sirove nafte godinje. Prema reima predstavnika Gasprom njeft-a, koji ne poseduje pogone za preradu nafte, ulaganja u modernizaciju NIS je jedan od prioriteta. Osim toga, ozbiljan interes za rusku stranu predstavlja razgranat prodajni sistem NIS.3 Meutim, sutina energetskog dogovora nije u naftnom, ve u gasnom segmentu tog dokumenta. Prema Ugovoru, ruska strana iji interes zastupa kompanija Gasprom, uzima na sebe obavezu izgradnje srpskog dela gasovoda Juni tok i skladita gasa u Banatskom Dvoru. Treba napomenuti da su elju da se prikljue Junom toku, izrazile i Bugarska, Grka, Italija, Maarska, Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Austrija i Slovenija. Bez obzira na to to su vlada i Parlament Srbije pozitivno ocenili energetski sporazum, potpisan u januaru 2008 godine, u srpskoj javnosti su stalno pominjani negativni aspekti ovog dokumenta. U datoj situaciji poeljno je podrobno analizirati sve vrline i mane ovog sporazuma, kako bi se stvorila njegova objektivna slika.
Naftni deo
Jedan od glavnih argumenata protivnika realizacije ugovora je teza o nepravedno niskoj ceni NIS-a, koja poiva na proceni trine vrednosti 100% akcija NISa, koju je sprovela agencija Deloitte u junu 2008 godine. Prema toj proceni, vrednost NIS na 30.06.2008. bila je 2,2 milijardi evra.4 Na osnovu ove procene stvara se slika da je prodaja NIS-a za 400 miliona evra tetna po srpski budet (koji je navodno na gubitku od 1,8 milijardi evra) i dugoroni ekonomski interes Srbije. Pri tome uesnici diskusije ignoriu nekoliko injenica, koje pobijaju njihovu tezu. Kao prvo, 400 miliona evra je cena koja je ponuena za samo 51% akcija NIS. Dakle, ako uzmemo u obzir ovu procenu Deloitte-a, 51% akcija ne bi mogao kotati vie od 1,1 milijardi evra. Kao drugo, treba imati u vidu da je data procena izvrena pre nastupanja vrue faze ekonomske krize, u doba kada je cena nafte a samim tim i kapitalizacija svake naftne kompanije nalik NIS-u, bila na najviem nivou. Od tada se situacija radikalno promenila cena nafte je pala 5 puta, shodno tome pala je i cena naftnih kompanija.5 Prema tome svako pozivanje na procenu iz juna 2008.g. jednostavno gubi svaki smisao. Osim toga, izostavlja se injenica da je Gasprom njeft obavezan da uloi 547 miliona evra u modernizaciju pogona NIS-a, kao i da preuzme dugove NISa u iznosu manjem od 10 miliona evra. Bitno je spomenuti, da dogovor precizira da ruska strana mora uloiti ovu sumu, bez obzira
1) Anatolij Pomorcev je analitiar i novinar lista Daily iz Moskve. 2) Zvanini podaci NIS iz 2004 godine, http://www.nis.rs/ 3) 500 pumpi na teritoriji Srbije i Crne Gore, godinji promet do 2,5 miliona tona naftnih derivata zvanini podaci NIS iz 2004 godine, www.nis.rs 4) http://www.media.srbija.sr.gov.yu/medsrp/dokumenti/nis_izvestaj_trzisna_vrednost.pdf 5) na primer, akcije LUKOIL su u periodu od 14. septembra do 15 novembra 2008. godine izgubile 49% svoje trine vrednosti, http://www.lenta.ru/articles/2008/11/19/compare/
na posledice ekonomske krize. Ako ovaj aspekt ugovora ne bude ispotovan do kraja 2012. godine, srpska strana dobija mogunost ponitavanja celokupnog ugovora o kupoprodaji NIS-a. Sledei u nizu argumenata protivnika energetskog aranmana je navodni gubitak kontrole nad nacionalnom naftnom kompanijom i njenom nepokretnom imovinom, u koju ulaze i nalazita nafte i gasa na teritoriji Srbije. Prema konanom dogovoru Moskve i Beograda, srpska strana e zadrati znaajan uticaj na proces donoenja odluka na nivou kompanije, preko svojih predstavnika u nadzornom i upravnom odboru, kao i niz menaderskih pozicija. ta vie, bez saglasnosti srpske strane, nemogue je donoenje odluka stratekog karaktera (sve dok Beograd kontrolie 10% akcija). Tokom pregovora, srpska strana je izborila i znaajne socijalne garancije. Ugovor o prodaji NIS-a, prema reima srpskih zvaninika, garantuje da do 2012. godine nee biti otputanja osoblja, plate e biti u skladu sa inflacijom i ekonomskom situacijom u zemlji, a otpremnina za radnike koji e dobrovoljno napustiti firmu iznosie 750 evra po godini radnog staa, to je najvei iznos otpremnine u istoriji srpske privatizacije. Srpska strana je sa manje uspeha prola u ekolokom segmentu pregovora. Dakle, ruska strana je izrazila spremnost da investira u obnovu ekoloke zatite rafinerija, do 60 miliona evra, ali srpska vlada je pristala da kompenzuje ekoloku tetu u iznosu od 25% novanog iznosa kupoprodajnog ugovora (100 miliona evra). Uzimajui u obzir da se ekoloki incidenti na podruju rafinerija deavaju relativno esto, moemo da konstatujemo da e Vlada Srbije morati samostalno da eliminie njihove posledice. Iz gore navedenog proizlazi zakljuak da prodaja NIS-a donosi srpskoj strani vie dobrog nego loeg. Srpski budet formiran u situaciji svetske ekonomske krize, dobija 400 miliona evra u keu, i jo 547 miliona evra e tokom 3 godine garantovano biti uloeno u modernizaciju zastarelih pogona srpskih rafinerija. Nakon zavretka programa modernizacije, srpske rafinerije e biti u stanju da proizvode gorivo po standardima EU. Poveanje obima proizvodnje, pruie Srbiji mogunost da postane izvoznik naftnih derivata po prvi put u njenoj modernoj istoriji. Relativno negativnim, moe se smatrati privremeno smanjenje kapaciteta prerade nafte, zbog neophodnih radova na modernizaciji pogona i opreme. Ruska strana dobija na korienje razgranatu prodajnu mreu i monu bazu proizvodnje naftnih derivata, koja, ipak, zahteva ulaganja zarad modernizacije. Gasprom njeft dobija mogunost prerade svoje nafte na teritoriji Evrope, to po svemu sudei moe biti iskorieno kao odskona daska za dalji prodor na evropsko trite. Treba napomenuti da ruske naftne kompanije ve imaju pozitivno iskustvo poslovanja u regionu. Misli se na rafinerije u Bugarskoj (vlasnitvo kompanije LUKOIL), i u Republici Srpskoj (vlasnitvo kompanije ZARUBENJEFT). Nema nikakvih naznaka da Gasprom njeft, trea po veliina naftna kompanija Rusije, nee uspeti da pretvori NIS u moderan i efektivan holding.
Gasni deo
Prema postignutom dogovoru, preko teritorije Srbije e prolaziti deo gasovoda Juni tok dug 400 km. Osim toga, koncern Gasprom morae da finansira i sprovodi radove na izgradnji skladita gasa u Banatskom Dvoru. Studija izvodljivosti gasovoda i mapa njegovog puta (prema poslednjoj informaciji) e biti gotovi do 2010. godine, a strategija izgradnje skladita gasa do 2009.g., posle ega e se poeti sa gradnjom ova dva objekta. Treba rei da krovni ugovor potpisan u decembru 2008.g. ne sadri u svom tekstu precizne finansijske i ekonomske garancije, to ne daje Beogradu u ovom trenutku mogunost obraanja meunarodnoj arbitrai u sluaju nepotovanju ugovora. Ali, ovaj dokument, kao i Sporazum potpisan u januaru 2008.g. sadri vie politikih garancija, iza kojih stoje autoriteti tadanjeg i sadanjeg predsednika Ruske Federacije, Vladimira Putina i Dmitrija Medvedeva. Znajui specifian sistem ruske vlasti, moemo da tvrdimo da garancije takve vrste imaju veu teinu od bilo kojih klasinih ekonomskih ili finansijskih. Bez obzira na to, formalne garancije ruske strane bie date nakon zavretka studije izvodljivosti u 2010. godini. Smatramo neosnovanim i tvrdnje o moguem odustajanju Rusije od izgradnje Junog toka. Treba napomenuti da osim Srbije u datom projektu uestvuju i Italija, Bugarska, Grka i Maarska, a interesovanje
164
pokazuju i Austrija, Bosna i Hercegovina, Slovenija i Hrvatska.6 Dakle, realizacija ovog projekta nije vezana samo za Srbiju, te, samim tim, odustajanje Moskve od obaveza prema Beogradu bi oznaio krah kompletnog projekta i ponitavanje mnogo znaajnijih obaveza, a u sadanjim uslovima verovatnoa toga je jednaka nuli. Posle modernizacije skladita gasa Banatski Dvor, kapacitet istog bie 300 miliona kubika gasa, to e pruiti Srbiji mogunost formiranja operativnih zaliha, za sluaj prekida dotoka gasa tokom vanrednih situacija. Radni obim skladita iznosi 10% ukupne godinje potronje gasa u Srbiji i ta koliina daje mogunost stabilnog snabdevanja potroaa u odreenom vremenskom roku. Oigledno je, da e sklapanje gasnog aranmana imati nekoliko pozitivnih posledica za Srbiju, od kojih je prva otvaranje vie hiljada radnih mesta. Ukupna finansijska teina projekata po izgradnji srpskog dela Junog toka i skladita gasa procenjuje se najmanje na 2 milijarde evra. Obzirom na to da e najmanje pola izvoaa radova biti srpske firme, dolazimo do pretpostavke da e najmanje 1 milijarda evra, tokom nekoliko godina, biti ubrizgana direktno u srpsku ekonomiju. Ruske firme, koje e raditi na podruju Srbije, e takoe troiti na njenoj teritoriji znaajna finansijska sredstva, a gradnja gasovoda e zahtevati i modernizaciju, izmeu ostalog, i putne infrastrukture Srbije. Poetak rada gasovoda, planiran najkasnije do 31 decembra 2015 godine, obezbedie neprekidno snabdevanje Srbije gasom iz prve ruke, pruajui Beogradu mogunost da se odrekne usluga maarske kompanije MOL, koja tranzit ruskog gasa srpskoj strani naplauje do 70 miliona dolara godinije.7 ta vie, sa poetkom eksploatacije gasovoda Srbija i sama dobija ulogu tranzitne zemlje, imajui na umu da vlastite potrebe Srbije ne prelaze granicu od 3 milijarde kubika gasa godinje, najmanji mogui kapacitet srpskog dela Junog toka definisan je brojkom od 10 milijardi kubika gasa godinje. Prema tome, tranzit dodatnih 7 milijardi kubika gasa potroaima u EU i regionu bi mogao donositi budetu Srbije do 150 miliona evra godinje. Prema miljenju biveg ministra energetike Srbije Aleksandra Popovia, relativno jeftin ruski gas bi mogao odigrati podsticajnu ulogu za srpsku industriju, iji je razvoj bio usporen zbog nedostatka energenata. Dodatni impuls dobie i projekat razvoja gasne mree u centralnoj i junoj Srbiji, to e se pozitivno odraziti na ivotni standard lokalnog stanovnitva. Ne treba zanemariti i politiki efekat poetka rada gasovoda - Juni tok pretvara Srbiju u ozbiljnog regionalnog igraa i daje Beogradu status energetskog centra Balkanske regije. Pretpostavka da e Brisel, zbog zbliavanja Srbije i Rusije, da se naljuti na Beograd, ne izgleda verodostojno: Poznato je da u gradnji Junog toka uestvuje vie, zemalja EU, te konani potroai ruskog gasa u Italiji i Austriji nee puno razmiljati o tome, preko kojih zemalja njima stie gas. Prema procenama analitiara Gasprom-a, u narednih 5 godina EU e potroiti oko 200 milijardi kubika gasa, a projekti Gasprom-a u koji spada i Juni tok, doprinee zadovoljavanju datih potreba. Treba napomenuti da obim proizvodnje gasa na izvorima Gasprom-a neprekidno raste od 512 milijardi kubika u 2001 godini do 548,6 milijardi u 2007. Dakle, teza o tome da Gasprom 2015 godine nee imati dovoljno gasa da napuni Juni tok izgleda neutemeljena tokom poslednjih par godina ruski koncern je zapoeo eksploataciju 9 novih gasnih polja, iji se ukupni kapacitet procenjuje na 195,7 milijardi kubnih metara gasa godinje, a 2015 godine ukupna proizvodnja gasa e dostii 610-615 milijardi kubika.8
Zakljuak
Oigledno je da e energetski sporazum potpisan izmeu Rusije i Srbije u decembru 2008 godine pozitivno odraziti na srpsku ekonomiju. Naftna industrija Srbije, nad kojom kontrolu Beograd nee izgubiti, e dobiti neophodne investicije i mogunost da zauzme mesto kljunog igraa na regionalnom tritu naftnih derivata. Vlada Srbije e dobiti 400 miliona eura jednokratne isplate za akcije, reie pitanje modernizacije NIS i obezbedie radnicima datog preduzea odreene socijalne garancije. Izgradnja gasovoda i skladita gasa garantovae Srbiji odreeni nivo energetske bezbednosti, uveae njen politiki
6) http://top.rbc.ru/economics/29/04/2008/162134.shtml 7) http://www.danas.rs/vesti/ekonomija/tranzit_ruskog_gasa_donosi_zaradu_od_70_ miliona_dolara.4.html?news_ id=148828 8) http://www.gazprom.ru/articles/article20015.shtml
i ekonomski potencijal, to je veoma bitno u svetlu intenzivnog dijaloga o pridruivanju Srbije EU. Rusija, e sa svoje strane, dobiti proizvodne kapacitete u jednoj od evropskih zemalja i ojaae svoje ekonomsko prisustvo u stratekom regionu Evrope.
166
Energetska bezbednost zemalja Jugoistone Evrope u svetlu ruske energetske politike

Dr Zorana Z. Mihajlovi Milanovi1
Kako danas stoje stvari, ako ne promenimo svoj energetski sistem na radikalan nain u narednih deset godina, tokovi e otpasti. IEA, Fath Birol Chief Economist, 2008
Energetska bezbednost, privredni razvoj i efikasnost zatite ivotne sredine ve dugo su osnovni i uzajamno povezani ciljevi zbog kojih danas nijedna nacionalna ekonomija ne moe konstatovati da je energetski bezbedna. Ono to se moe zakljuiti jeste bipolarnost jedni imaju puteve dolaska do energije uz sve viu i teko odrivu politiku cenu, a drugi ogromne zalihe energetskih resursa pomou kojih ele da diktiraju budui globalni razvoj. U cilju obezbeenja energije za naftne i gasne kompanije, gasovodne i naftovodne infrastrukture, proizvoae, distributere i druge u energetskom biznisu, otvaraju se nove mogunosti, ali i novi i visoki rizici. Ipak, ni posle vie od 30 godina od prve energetske krize nije reena najvanija jednaina globalnog sveta obezbeenje dovoljnih koliina energije, na ekonomski, energetski i ekoloki prihvatljiv nain! Pored legende da se nakon devet meseci od najveeg blackouta (prekida u napajanju strujom) u New Yorku (1977), broj novoroenih poveao za 35%, sve drugo daleko je od romantinog. Opljakane radnje, odepareni graani... i procenjena teta na oko trista miliona dolara, ali i prvi put jasno prepoznatljiv strah od nedostupnosti i nedovoljnosti energije. Strah postoji i danas. I te davne 1977. i 2009. godine, nakon druge gasne krize, jasno je da je energija uslov odrivosti modernog drutva. Energetske krize i ratovi nisu iza nas. Oni traju i direktno utiu na energetsku i nacionalnu bezbednost putem smanjenja energetske efikasnosti, nie ponude, rasta cena i duboke geopolitike tenzije. U energetskim krizama i ratovima nema pobednika - svi su gubitnici. Smanjenje proizvodnje u zemljama potroaima (koje utie na poveanje njihove uvozne zavisnosti), nedostatak investicije u energetsku infrastrukturu2, politike nesigurnosti i sukobi direktno utiu na nivo energetske bezbednosti regiona i sveta3, smanjenje intenzivnosti i usporenost u realizaciji energetskih politika regiona. Primera radi, reenje za EU u vezi sa njenom gasnom sigurnou je poznato, i tie se potrebe za diverzifikacijom (koja je vie u domenu prie, nego realnosti), ali i saradnje EU radi definisanja i realizacije jedinstvene energetske politike. Jasno je da bez jedinstvene politike, nema i nee biti sigurnosti snabdevanja, a danas se ivi u konstantnoj energetskoj krizi. To to su prva i druga gasna kriza obeleene poetnim danima 2006. i 2009, godine ne znai da su toliko i trajale. Trajale su i pre toga, a traju i danas. Jasno je da nije mogue ostvariti razvoj ukoliko se ponuda i tranja energije ne susretnu, pa miljenje da su zemlje imaoci energetskih resursa u boljoj poziciji ne odgovara realnosti. Hoe li Rusija, na primer, imati koristi ili tete od toga to e zatvoriti gas Evropi4? Moe li sa sobom poneti milijardama vredne i
1) Doc Dr Zorana Mihajlovi Milanovi je Savetnik za pitanja energetike i energetske bezbednosti ISAC Fonda i predava na Univerzitetu Megatrend 2) Procene Meunarodne agencije za energetiku (IEA) su da postoji potreba za ulaganjem oko dvadeset triliona dolarado 2025. godine u energetsku infrastrukturu. 3) Rat u Iraku (zbog kojeg e decenije biti potrebne da se proizvodnja vrati na predratni nivo), sukobi u Ekvatorijalnoj Africi, duboko poremeeni odnosi snabdevaa-proizvoaa i potroaa, politikim interesima voeno smanjenje/poveanje dotoka energetskih sirovina poput nafte i gasa. 4) Samo u toku trajanja druge gasne krize Gazprom je dnevno gubio dvesta miliona amerikih dolara.
hiljadama kilometara dugake gasovode naftovode? ta bi se desilo sa ekonomijom Rusije kada bi se budet ove zemlje smanjio za 50%, ukoliko bi zemlje EU prestale da koriste i plaaju gas5? Poznato je da od ukupnog izvoza gasa iz Rusije 94% ide ka evropskim zemaljama. U Evropi, ruski gas ini 38% evropskog uvoza. Projekcije budunosti opominju i jedne i druge, i o budunosti se danas mora voditi rauna. Potrebe za uvozom gasa u EU (u 2030-oj) bie poveane za 5-6 puta, u odnosu na njenu proizvodnju gasa. Neke zemlje Evrope imaju znatan udeo u uvozu gasa iz Rusije, poput Nemake i Italije, pa ne udi njihova primarna okrenutost bilateralnim dogovorima sa Rusijom, a na utrb evropske jedinstvenosti. Poslednjih godina Gazprom zakljuuje ugovore sa Eni (Italija), Gaz de France (Francuska), Gasunie (Holandija), Basf (Nemaka), E.On Ruhrgas (Nemaka). Oajniki elei pristup energiji, i, naravno, profit, evropske kompanije igraju jedna protiv druge, kako bi dobile to bolje uslove i prednosti. Ako neka i ne bi htela da prihvati pravila Moskve, konkurent e na ista brzo pristati (ostavljajui prvu kompaniju bez iega). Dodatno, ovakva ekonomska i energetska meuzavisnost i te kako utie na spoljnu politiku EU jer umanjuje njenu mogunost uticaja i podrke kljunim alijansama u Evropi i Aziji, posebno balkanskim zemljama, zemljama Centralne Evrope, i Azije, kao to su Ukrajina, Gruzija, Azerbejdan, Kazahstan i Turkmenistan, koje su glavne tranzitno-proizvoake zemlje. Ruski gas takoe ini 98-100% potronje u Belorusiji, Estoniji, Finskoj, Gruziji, Letoniji i Moldaviji.
Oko jedne etvrtine snabdevenosti EU dolazi od jedne kompanije ruskog Gazproma od ega se 80% isporuuje jednom rutom, kroz Ukrajinu, koja je kritina taka transporta, posebno za Rusiju6. Raspadom SSSR-a, Evropa se suoila sa postojanjem dualnog monopola: monopola Rusije u koliini odnosno volumenu gasa i nafte, i monopolom Ukrajine nad transportnim rutama. To svakako umanjuje manevarski prostor EU, koja je dodatno i energetski siromana. Energetske nestaice elektrine energije EU e biti u mogunosti da rei ponovnom renesansom nuklearne energije i delimino energijom iz obnovljivih izvora energije, ali problemi koji postoje sa naftom i gasom nee ii tom brzinom. Teni naftni gas, biodizeli i biogoriva jesu opcije za koje je potrebno mnogo ulaganja i moi e samo delom da zadovolje energetsku tranju, a rezultati se mogu oekivati tek u decenijama koje dolaze. Kako je za tango potrebno dvoje, svako zaotravanje ili poboljavanje odnosa na relaciji EU-Rusija rezultira ugroavanjem ili stabilnou snabdevanja evropskih potroaa. Ukoliko dobavlja gasa odbije da obezbedi gas ili ga ponudi po nerazumno visokoj ceni, potroa nije u stanju da reaguje i okrene se drugom izvoru u kratkom periodu (potroa nee imati drugu mogunost nego da prihvati uslove ponuaa ili da nastavi bez gasa to nije prihvatljivo). Sa druge strane, ako se dogovorno sklope
5) U januaru i februaru 2009.godine tranzit gasa preko Ukrajine smanjen je za 50%. Kroz Ukrajinu je prolo jedanaest milijardi m gasa to je 53,2% manje nego u istim mesecima 2008. godine. Osnovni razlog jeste smanjenje potronje u Evropi, usled velike krize, ali ovaj pad prihoda e se i te kako odraziti na budet i ekonomiju Rusije. U prvoj polovini 2009. godine Gazprom e od prodaje gasa zemljama van CIS-a zaraivati 36-42% manje nego u istom periodu 2008. godine (dvanaest milijardi dolara ). 6) Relacije izmeu Rusije i Ukrajine poele su da se hlade od izbora u Ukrajini 2004. godine, kada je pobedio prozapadni proNato politiar Victor Yushcenko, pa je i sigurnost isporuke dovedena u pitanje. IEA analitiar (Tom Gold) rekao je: It is difficult to remove politics from anything to do with Ukraine and Russia. Dok je Ukrajinu vodio proruski politiar nije bilo ovakvih problema, a cena gasa prema ovoj zemlji takoe je, kao i danas, bila ne-konkurentna, tanije tada je smatrana prijateljskom.
sporazumi o izgradnji velikih infrastrukturnih projekata, a potom promena vlade dovede to moratorijuma na iste, onda je poruka jednako loa kao u situaciji politikog smanjenja dotoka gasa odreenoj zemlji. Reenje za EU jeste jasan odnos i dogovor sa ruskom stranom u vezi sa svim pitanjima u ovoj oblasti, ukljuujui i ona vezana za izgradnju novih gasovoda i naftovoda. Nita manje znaajni jesu odnosi sa tranzitnim zemljama, kao na primer zemljama Jugositone Evrope. One su karika bez koje nije mogue uspostaviti kvalitetnu saradnju u odnosima RusijaEU, EURusija. Potpisivanjem Ugovora o energetici zemalja Jugositone Evrope, ove zemlje postale su korak blie EU. Imajui u vidu njihovu dugogodinju politiku i ekonomsku vezanost za bivi SSSR, kao i jak uticaj i naslee tog perioda, formiranje Energetske zajednice ogroman je korak za te zemlje i politiki uspeh, odnosno dobitak za EU. Region Jugoistone Evrope ini populacija od pedest pet miliona stanovnika, smetenih u ak devet zemalja, i bruto drutveni proizvod u 2008. godini od etiri stotine sedamnaest milijardi dolara.Iako je broj stanovnika priblino jednak broju stanovnika Italije ili Francuske, bez energetski razvijenih zemalja Jugoistone Evrope, energetski rezultatza EU bile bi nestaice energije i energenata, a za Rusiju pad efikasnosti. Upravo je u tome komparativna prednost celog regiona, posebno zemalja kao to su Srbija, Bosna i Kosovo. Ukoliko ove zemlje ne budu politike stabilne i investiciono zadovoljene, komparativna prednost dobrog geostratekog poloaja koju imaju, pretvorie se u svoju suprotnost. Postae usko grlo razvoja, ne toliko njih samih, koliko celog regiona. Samo do 2012. godine ovom regionu potrebno je 440 MW novih elektroenergetskih kapaciteta. Dalja ulaganja se do 2020. godine procenjuju na ak trideset milijardi evra.
Tabela 1. Planirani proizvodni infrastrukturni energetski kapaciteti do 2012. godine u regionu Jugoistone Evrope, MW
termo Albanija BiH Bugarska Hrvatska Makedonija Crna Gora Rumunija Srbija Region 578 677 2100 807 10 210 -3594 602 1390 31,3% hidro 243 913 -129 146 694 150 194 152 2363 53,2% 691 15,5% 800 -109 nuklearni ukupno 821 1590 1862 953 704 360 -2600 754 4444
169
Mnogo je kritinih taaka budueg energetskog statusa regiona. One najvanije odnose se na sledee: 1. Nedovoljnost energetskih kapaciteta (49,5GW) osnovni je uzrok prekida u napajanju. Devastiranje infrastrukture dovelo je do potrebe za novih 4500MW, odnosno do potreba ulaganja oko pet milijardi evra do 2012. godine, 2. Prosena godinja stopa rasta tranje za energijom procenjuje se na 2,3% (sa 1714 na 2194TWh) do 2012. godine (to je duplo vie u odnosu na prethodnu deceniju), 3. Investiciona klima je i dalje u veem broju zemalja nedovoljno pogodna za investitore, posebno sa stanovita njihove zatite (politika, zakonodavstvo, regulativa, tarifne reforme), 4. Sektorski, najvei potroai energije su domainstva, to ukazuje na nedovoljan razvoj industrije, ali i na sigurni rast tranje za energijom u godinama koje dolaze, 5. Proizvodnja gasa i nafte je limitirana zbog oskudice u rezervama. Zapadni Balkan veomaje zavisan od uvoza fosilnih energetskih izvora van regiona, 6. Energetska intenzivnost7 je visoka, i preko 2,5 puta via nego u regionu EU.
Iako su vlade zemalja Jugoistone Evrope, koje su poetkom 2000. godine izrazile spremnost za restrukturiranjem sektora i uspostavljanjem trita energije, potpisale Ugovor o energetici8, mnoge aktivnosti ne odvijaju se brzinom kojom bi trebalo, to se direktno odraava na smanjen priliv investicija, odnosno usporavanje izgradnje novih kapaciteta. Mogunosti za investiranje u ovom regionu ima mnogo, ali e one ostati samo potencijalne ukoliko u ovim zemljama odredbe Ugovora o energetici zemalja Jugoistone Evrope ne budu intenzivnije, a direktive Evropske unije se ne budu striktno primenjivale. Strateki energetski ciljevi regiona Jugoistone Evrope ne mogu da odstupaju od stratekih ciljeva EU u delu koji se tie bezbednosti ponude, prihvatljivih i oekivanih cena energenata (koje podstiu konkurentnost, a ne monopolizam), kao i ekoloke i energetske odrivosti. Trenutno stanje u regionu daleko je od ovih postulata: energetska bezbednost je u padu, cene elektrine energije, gasa i derivata nafte niti su oekivane niti su konkurentne, a udeo ugljenika u energetskim izvorima u proizvodnji energenata stalno raste. Solucije koje stoje pred ovim zemljama na dugi rok su jasne: poveanje udela obnovljivih izvora u energetskom miksu i poveenje proizvodnje biogoriva, podizanje globalnog
7) Energetska intenzivnost jeste prosena koliina energije potrebna za proizvodnju jedne jedinice bruto drutvenog dohotka. 8) Ugovor o uspostavljanju Energetske zajednice zemalja Jugoistone Evrope potpisan je u Atini 25.10.2005, a ratifikovan od strane EU i na snagu stupio 1. juna 2006. godine. Ovo je prvi dokument u oblasti energetike koji ima obavezujui status, potpisan izmeu zemalja Jugoistone Evrope i EU. Ratifikovanjem Ugovora u parlamentima zemalja potpisnica ozvaniena je obaveza kreiranja (EU i 9 zemalja partnera) zakonodavnog okvira za uspostavljanje jedinstvenog integrisanog energetskog trita. Ciljevi Energetske zajednice zemalja Jugoistone Evrope su stvaranje uslova za ulazak novih investicija u energetski sektor, kao i otvaranje trita energije ovih zemalja u skladu sa direktivama EU, uz jaanje uslova za nesmetanu zatitu ivotne sredine u realaciji sa energetskom ponudom regiona.
partnerstva ovih zemalja i EU, ulaganje u energetske tehnologije9 posebno u fosilne izvore sa niskim procentom ugljendioksida i energetsku efikasnost.
Tabela 2. Kretanje proizvodnje elektrine energije 2007/2005., %

BiH Uk.proizvodnja el.energije Iz TE Iz HE Iz NE -6,5 17,8 -33,3 Bugarska -13,8 5,4 -47,5 -27,0 Hrvatska -1,8 28,7 -31,8 Grka +4,0 9,8 -40,5 Makedonija -6,3 0,3 -28,8 Rumunija +2,8 -3,4 -21,5 37,4 Srbija+CG -1,5 8,0 -19,3
Geografski, lokacija izmeu energetskih resursa bogatih (Rusija, Kaspijskih region, Bliski istok) i glavnih energetskiih potroaa Zapadne i Centralne Evrope ini region geopolitiki atraktivnim,a energetski i ekonomski znaajnim. ansu koja stoji pred Jugoistonom Evropom da postane najvei hub za tranzit gasa od Bliskog istoka, Centralne Azije i Kaspijskog regiona do potroaa EU mogue je realizovati samo uz dobro razvijenu infrastrukturu.
Tabela 3. Rang indeksa ekonomskih sloboda i percepcije korupcije u zemljama Jugoistone Evrope i Rusiji
Zemlja Rang indeksa ekonomskih sloboda 2009 56 65 78 109 134 Rang indeksa percepcije korupcije 2008 72 70 72 85 92 Zemlja Rang indeksa ekonomskih sloboda 2009 62 75 94 116 146 Rang indeksa percepcije korupcije 2008 85 58 85 62 147
Bugarska Rumunija Makedonija Srbija BiH
Albanija Turska Crna Gora Hrvatska Rusija
Potrebno je jo mnogo uraditi da bi ovaj region mogao da zadovolji stalno rastuu tranju za energentima, posebno gasom. Koliko mogunosti za proizvodnju elektrine energije postoje, toliko mogunosti i stanje rezervi gasa i nafte ukazuju da je ovaj region bio i jeste zavisan od uvoza. Visoki udeo ruskog gasa u uvozu imaju Litvanija, Letonija, Maarska i Slovaka. Pored toga, zemlje poput Litvanije, Estonije, Bugarske i Poljske korsite gas u velikom obimu u petrohemijskoj industriji. Ako ga nema, te fabrike prosto moraju biti zatvorene, a petrohemisjki proizvodi uvezeni. Osnovne karakteristike gasne privrede regiona posebno se ogledaju u nedostatsku skladita, nepostojeoj ili nerazvijenoj gasovodnoj mrei, niskoj upotrebi gasa, ali visokoj zavisnosti od jednog dobavljaa (Rusije). Iako su se zemlje Jugoistone Evrope opredelile za reformu gasne privrede, promene su mnogo sporije nego to se zahtevalo i oekivalo. Koliko je gas na tankoj niti u ovom regionu, govore i dve gasne krize, a posebno druga (januara 2009), koju su ove zemlje i te kako osetile. Snabdevanje upravo Rumunije, Bugarske, Srbije, Grke, Makedonije i Hrvatske bilo je ozbiljno ugroeno.
9) Godinje investicije EU u energetske tehnologije su oko jednu milijardu evra u periodu 2007-20123.godine.
Tabela 4. Udeo gasa u energetskom miksu svake zemlje regiona i odnos uvezenog gasa iz Rusije u odnosu na ukuponu potronju gasa u Jugoistonoj Evropi, %
Bugarska Udeo gasa u energetskom miksu Uvoz gasa iz Rusije u komparaciji sa ukupnom potronjom 14 87 Grka 9 80 Rumunija 35 35 Hrvatska 27 39 Srbija 12 88 BiH 7 100 Makedonija 4 100
Kod veine zemalja gas primarno dolazi iz Rusije preko Ukrajine. Dve zemlje (Rumunija i Hrvatska) imaju znaajnije uee domaeg gasa, a druge dve (Bugarska i Srbija) raspolau domaim gasom, ali u manjim koliinama. Kako je region spona u snabdevanju gasom od Rusije ka EU, to su strateki ciljevi ovih zemalja i ciljevi budue investicione politike: 1. Rast upotrebe gasa (bilo u proizvodnji elektrine energije, bilo u potronji domainstava, grejanje i hlaenje), 2. Jaanje regionalne integracije kako bi se na najmanju moguu meru sveli eventualni prekidi u napajanju (kako u pogledu investiranja u gasnu infrastrukturu tako i u pogledu razvoja trita), i 3. Ulaganje u gasna skladita i interkonektivne mree.
Prosena godinja stopa rasta tranje za gasom u regionu Jugoistone Evrope bie 2,6% ali sa velikim varijacijama u zavisnosti od zemlje do zemlje. Potrebe za gasom dovee do rasta projektovane tranje do 2025. godine za 72% (i to sa 26,2 milijarde m 2005. godine na etrdest pet milijardi m u 2025. godini). Nedostatak u ponudi gasa, koji e se u tom periodu stvoriti bie povean za ak 96%. Najvie prosene stope rasta tranje za gasom ostvarie upravo one zemlje koje su trenutno u regionu mali potroai gasa, i samim tim nedovoljno gasifikovane Albanija i Bosna i Hercegovina. Sa druge strane, nedostatak dovoljne ponude gasa (gap supply) beleie, Bugarska, Hrvatska i Srbija ukljuujui i Kosovo.
Tabela 5. Tranja za gasom i supply gap zemalja Jugoistone Evrope

Rumunija Prosena godinja stopa rasta tranje za gasom 2025/2015, supply gap% 1,7 +92 Bugarska 3,2 +106,6 Srbija 1,9 +140 Hrvatska 1,0 +233 BiH 6,1 +83 Makedonija 3,8 +57 Albanija 10,2 +42,8 Kosovo 15,5 +200 CG 1,0 +16,6
Trite Jugoistone Evrope relativno je malo u uslovima sadanje i budue potronje gasa, zbog ega je ulaganje u razvojnu energetsku infrastrukturu jo izazovnije. Ukoliko se gas bude nabavljao po razumnim cenama, moe se oekivati da ekonomska i profitna strana investicija budu bolje. Vei broj zemalja regiona ima jednog uvoznika i jednu prenosu kompaniju za gas, sa izuzetkom, na primer, Srbije koja ima Jugorosgaz, koji je prenosna kompanija za jug, a Srbijagas za sever i centralni deo zemlje. BiH koja koliko god da je geografski mala, ali mala i po koliinama gasa koje troi, ima ak tri prenosne kompanije. Sa druge strane, stanje i trend u regionu ukazuju na vei broj distributivnih kompanija.
172
Tabela 6. Gasni sektor regiona

Trite Rumunija Bugarska Uvoznici Romgaz Bulgargaz Prenosne kompanije Transgaz Bulgargaz Srbijagas Jugorosgaz Plinacro Gaspromet Pale Sarajevogas Lukovica BH gas Sarajevo GAMA Distributivne kompanije Distrigaz Nort Distrigaz Sud Dr.male- dist.komp. Veliki broj Srbijagas JRG Mnoge lokalne dis.kom Veliki broj Zvornik Stan Sarajvogas Sarajevo Sarajevogas Lukavica Visokogas
Srbija
Jugorosgaz
Hrvatska
INA
BiH
Energoinvest
Makedonija
Makpetrol
Kako gas dolazi od jednog dobavljaa izvora, jasno da izvori i potencijalne rute snabdevanja gasom ovog regiona ukljuuju pored ruskog gasa (kroz postojee i/ili nove rute) i kaspijski (Nabuko i/ili drugi), ali i gas junih izvora (Iran, Irak, Egipat). Dodatni nain ublaavanja nedostatka gasa sigurno je i irenje upotrebe tenog naftnog gasa (koji bi mogao biti isporuen Mediteranom iz Severne Afrike Egipta, Libije i Alira.) Potencijalni regionalni projekti snabdevanja EU kojim e se pokrivati budua tranja Jugoistone Evrope odnose se kako na one koji e crpeti ruski gas, tako i na one koji e upumpavati kaspijski gas. Nee biti mogue izgraditi sve gasovode, pre svega zbog stepena isplativosti investicija, niti izgraditi i konkurente konkurenata (Nabuko i Juni tok).
Tabela 7. Potencijalni glavni regionalni projekti

Glavni gasovod TGI Turska-Grka-Italija TAP Trans Adriatic Gas IAP Ionina Adriatic Pipeline gas kaspijski kaspijski i/ili ruski kaspijski Tranzitne zemlje Turska, Grka i Italija Turska, Grka, Albanija i Italija Turska, Grka, Makedonija, Kosovo, CG, BiH, Hrvatska, Slovenija, Italija Turska, Bugarska, Rumunija, Maarska, Austrija Gruzija-Rumunija ili GruzijaUkrajina-Rumunija, ili GruzijaHrvatska-Poljska Bugarska, Srbija, BiH, Hrvatska Bugarska, Rumunija, Maarska kompanije Edison (Italija), DEPA (Grka), i Botas (Turska) EGL (vajcarska) EGL (vajcarska) Plinacro, Hrvatska Botas (Turska), Bulgargaz (Bugarska), Transgaz (Rumunija), Mol (Maarska), i OMV (Austrija) GUEU Inc, privatni konzorcijum registrovan u SAD Gazprom Gazprom
Nabuko
kaspijski
GUEU White Stream GruzijaUkrajina-EU Blue Line, Blue stream II South Stream, Nord Stream
kaspijski, Azerbejdan ruski, Turkmenistan preko Rusije ruski, Turkmenistan preko Rusije
173
Zakljuak
Da bi se situacija reila i da bi evropski potroai bili zasigurno snabdeveni u godinama koje dolaze nisu dovoljne samo direktive10, poput nove koja se odnosi na poveanje bezbednosti snabdevanja gasom u EU, promene stratekih planova. Neophodno je postizanje dogovora izmeu glavnih aktera, na prvom nivou EU i Rusije, a potom zemalja tranzitera,kao to su to zemlje Jugoistone Evrope, i zemalja koje bi bile dodatni mogui snabdevai iz Kaspijskog regiona. Ono to je svima zajedniko jeste obezbeenje dovoljne ponude na ekonomski i energetski realnim osnovama. Od zrelosti vladara iz senke politike i njenih intersa zavisie i dinamika izgradnje gasovoda/ naftovoda.
10) Nova Direktiva EU o bezbdnosti snabdevanja gasom (jul 2009), kojom se zemlje lanice obavezuju da preuzmu mnoge aktivnosti kako bi spreile mogue prekide u napajanju gasom. Do marta 2014.godine, one treba ili da obezbede dovoljne kapacitete skladita gasa ili diverzifikuju svoju energetsku ponudu i da mogu da izdre minimum 60 dana prekida u dotoku gasa. Do 31.03.2001.godine definisae se Plan za hitne situacije, a do istog datuma 2014. godine zemlje lanice treba da potvrde da imaju potrebnu gasnu infrastrukturu, a prema zahtevu Direktive.
Uvodno izlaganje na III okruglom stolu ISAC Fonda posveenom rusko-srpskim odnosima 19. X 2009. godine
Dr. Igor Tomberg1
(...) Sledee izlaganje pruie jednu iru perspektivu na situaciju sa gasom u Rusiji. (...) Situacija u vezi sa trgovinom gasom nije optimistina, a taj zakljuak se temelji na nekoliko sledeih injenica. Poloaj Gazproma u Evropi, iako se poboljava, u ovom momentu uopte nije zavidan. Ruski planovi za trgovinu gasom koji datiraju s poetka 2008. godine, u vreme pre krize bili su postavljeni veoma visoko, sa predvienim visokim obimom trgovine. To je bio ruski odgovor na sumnje Evropljana da je Rusija sposobna da isporui dovoljne koliine gasa evropskom tritu. Ali od prolog septembra situacija se potpuno preokrenula. Potranja za ruskim gasom je dramatino opala, u prvoj polovini godine ak za 40-45%. U to vreme, zemlje lanice Evropske unije (dalje u tekstu EU) su se u potpunosti oslonile na svoja skladita gasa koja su skoro ispraznila. (...) U ovom trenutku situacija se znaajno popravila poto se ta ista skladita sada moraju napuniti. Sledei problem su uzmi ili plati ugovori. Za rusku stranu, najinteresantnija je svakako sigurnost potranje. A ova sigurnost je u Evropi prilino labava imajui u vidu ogromne investicije Gazproma, kao to su gasna polja u Jamalu, veliki gasovodi unutar i izvan zemlje. Gasovodi Severni tok i Juni tok su veoma skupi projekti. Bez sigurnosti potranje, pitanje je da li je bolje sauvati taj novac i saekati. U tom smislu, treba uputiti na rusku energetsku strategiju do 2030. godine - planovi za izvoz gasa sada su mnogo skromniji i rezervisaniji. Gazprom i drava su poetkom 2009. godine analizirali situaciju, izmenili planove i usporili dotadanji tempo. Osnovno pitanje je gasovod Juni tok, budui da suma od 25 milijardi dolara, u ovom trenutku, predstavlja poprilian novac za Gazprom. Ruska poslovica kae, sedam puta meri i jedanput seci. Treba biti siguran da e Gazprom vie od sedam puta izmeriti, to je i razlog za pesimizam oko izgradnje Junog toka u sledeem periodu. Moda kasnije, ukoliko bi to i dalje bilo politiki opravdano i vezano sa ruskim interesima u regionu. Moda e gasovod biti konstruisan u neto drugaijoj formi. (...) Politiko takmienje izmeu Nabuka i Junog toka nije veoma racionalno. Postoji prostor za ostvarivanje kombinacije ova dva projekta. (...) Nabuko je planiran kao takozvani kolektivni gasovod: 5 milijardi kubnog metra gasa bi dolazilo iz Azerbejdana, 5 milijardi kubnog metra iz Iraka, neto gasa iz Irana itd. Pitanje je zato se ne bi uzeo ruski gas? Gazprom nije bio u pravu kada je odbio ovu mogunost. () Kapacitet gasovoda Plavi tok I i II je negde oko 25 do 30 milijardi kubnih metara, to predstavlja prilinu koliinu. Turska sama za sebe sigurno ne moe da prihvati toliku koliinu gasa, pa je plan bio da se deo isporui u Siriju, Jordan i Izrael. Ali totalni kapacitet ovog trita je oko 5-6 milijardi kubnog metra gasa. Pitanje je gde e da ide ostatak gasa? Ovo daje povoda za sumnju da je predvieno da se Plavi tok II i Nabuko na neki nain spoje. Veoma interesantna politika odluka za oba regiona. () Na taj nain bi bio reen problem Irana, poto pri ruskoj gasnoj strategiji iranski gas treba da se alje na istok. Rusiji i Gazpromu ne treba iranski gas u Evropi, poto bi to otetilo trite. Trenutna situacija na gasnom tritu je veoma udna. Gasni ugovori su sklopljeni na dug period, a nivo cena varira od sluaja do sluaja, to uglavnom iznosi oko 300 dolara (za 1000 m3) (.). I tu je problem sa uzmi ili plati ugovorima. Na prvom mestu Turska, a zatim i neki drugi veliki Gazpromovi kupci pokuavaju da poreknu ili ak izbegnu ovaj princip ali bez istog principa Gazprom ne bi bio u prilici da snabdeva ove zemlje sa dovoljno gasa. Tu se stvorila jedna interesantna situacija. Rusija ne uzima gas iz Turkmenistana a i ona treba da uzme ili da plati, to je Gazprom odbio. () A zato bismo onda uzeli novac od Zapadne Evrope ili od Turske?
1) Dr Igor Tomberg je Stariji savetnik istraiva pri Centru za istraivanje energetike, Instituta svetske ekonomije i meunarodnih odnosa Ruske akademije nauka i profesor na Moskovskom dravnom institutu za meunarodne odnose (MGIMO)
Trebalo bi spomenuti da je Rusija razvila novu energetsku strategiju. Stara energetska strategija bila je apsolutno netana, i u stvarnosti mnoga predvianja i projekcije u toj strategiji bila su apsolutno besmislena. Napokon, to je promenjeno najvie aktivnou akademskih institucija, ali i uz pomo Gazproma i velikih naftnih kompanija. Napravili su strategiju za sledeih 20-30 godina, koja eka na potvrdu Vlade Ruske federacije. (). Prema ovom dokumentu potranja za naftom e do 2030. opasti za 6,4%, ali e udeo u snabdevanju Evrope opasti jo vie, dok e u pravcu istoka rasti. Dakle, po ovoj projekciji, ruske zalihe goriva e neizbeno postati orijentisane ka regionu Azija Pacifik, u koji ulaze Kina, Juna Koreja, Japan i druge zemlje. Ovo je ruska verzija diversifikacije, i ona e se desiti.. Izvoz gasa u Aziju - Pacifik e biti oko 20% ukupnog izvoza, dok je u ovom trenutku neznatan. (...) Investicije koje ova strategija predvia iznose manje-vie 2000 milijardi dolara u energetskom sektoru. Ova suma je prilino velika za 20 godina investiranja. Oko 600 milijardi dolara bi se uloilo i u gasnu i u naftnu industriju, dok bi se do 800 milijardi dolara uloilo u sektor elektrine energije. Takoe, izvoz gasa bi trebalo da se povea za 45-53%, a ukupni izvoz gasa za 350-370 milijardi kubnog metra. Kao to je ve istaknuto, 20% izvoza bie namenjeno regionu Azija - Pacifik. Teni prirodni gas predstavljae oko 14-15% ukupnog izvoza gasa. (...) Planovi su, dakle, prilino veliki i oni ukljuuju treinu trita za 30 godina. (...) Postoje i pozitivne vesti, a to je da je Gazprom poetkom oktobra objavio da je u treem kvartalu nivo prodatog gasa na evropskom tritu dostigao nivo od pre krize 1,35 milijardi kubnog metra svakog dana. U svakom sluaju ova kompanija nee uspeti da ispuni svoje prethodne planove. Ukupna proizvodnja Gazproma e biti moda za 40-45 milijardi kubnog metra manja nego u 2008. godini, dakle, negde oko 490 milijardi m3. A sledee godine e biti oko 540 milijardi m3 . () Treba istai jednu injenicu koja se tie meunarodne trgovine. Situacija u bivoj Jugoslaviji me veoma podsea na situaciju u bivem SSSR-u. U poslednje vreme Rusija ponovo pokuava da uspostavi sve one pokidane veze sa svojim susednim dravama koje su nekad bile lanice SSSR-a. Poslednji primer toga je obnavljanje rusko-turkmenistanskih veza stari gasovod koji je bio uniten sada je popravljen. Moda e i trgovinske veze ponovo biti uspostavljene, a moda i ne. () Kada govorimo o integraciji, ne mogu se sloiti da je meunarodno prisustvo uvek pozitivno. Na primer, tokom pripremanja Belovekog ugovora, kojim je utvren nain dezintegracije SSSR-a, jedno od glavnih pitanja je bilo pravo vlasnitva nad ukrajinskim gasnim sistemom. Dogovoreno je da e se ovo pitanje raspraviti sledee godine, sa naznakama da e svi sovjetski sistemi za transport gasa, ukljuujui i ukrajinski, prei pod rusko vlasnitvo. Ovaj problem je i dalje aktuelan, a uticaj Brisela na njega nije veoma pozitivan. Ukrajinski sistem za transport gasa je postao neka vrsta politikog dokera. Za mene je potpuno negativna odluka EU od prole godine da ponudi Ukrajini rekonstrukciju njenog gasnog sistema bez Rusije. To je, pre svega, tehnika stvar a ne politika. Gazprom se nikad nee sloiti da prodaje gas na rusko-ukrajinskoj granici.
176
Uvodno izlaganje na III okruglom stolu ISAC Fonda posveenom rusko-srpskim odnosima 19. X 2009. godine
Dr. Pavel K. Baev1
() Fokus sledeeg izlaganja bie prevashodno vezan za gas, ne toliko to je to vrsta goriva jedinstvene efikasnosti, nego to je to pre svega veoma ispolitizovana vrsta goriva. () Poetkom ove godine odran je niz seminara, konferencija i samita na ovu temu, da bi ista odjednom nestala iz fokusa javnosti kao da su problemi o kojima je bilo rei nestali. No, nita nije reeno sva pitanja su i dalje otvorena, a sama agenda diskusije je svedena na dve konkurentske opcije: projekte gasovoda Juni tok i Nabuko. U stvari, na stolu su etiri opcije. Jedna od njih je veoma sigurna i definitivno e ostati na stolu bez obzira na sve, a to je ukrajinska opcija, odnosno modernizacija gasovoda koji prolaze kroz Ukrajinu. To naravno nije opcija koja ne podrazumeva velike trokove, ali je definitivno jeftinija nego sve ostale. Druga opcija, Juni tok, podrazumeva da ruski gas obilazi Ukrajinu i ide ispod Crnog mora direktno u EU. Trea opcija ne ukljuuje ruski gas, projektom Nabuko predvieno je da gas dolazi preko Turske u EU. I etvrta opcija, Plavi tok II, na koju u se osvrnuti kasnije, predvia konstrukciju gasovoda koji ide preko Crnog mora u Tursku. Diskusija o svim ovim opcijama je zastala, i to ne zbog slepe ulice do koje se stiglo u pregovorima, nego prvenstveno zbog toga to nijedna strana nije bila u mogunosti da se obavee. Pogotovo to zastoj nema veze sa linim sujetama razlozi su mnogo dublji. Ako pogledamo ta se deava u Rusiji, videemo da je situacija prilino udna. U jednom danu premijer Putin je diskutovao o projektu Juni tok. Nedugo potom odveo je grupu zapadnih zvaninika u Jamal, istiui da prirodni teni gas predstavlja budunost i da je to projekat koji treba da bude glavni cilj. Sledee nedelje on je otiao u Kinu, sada istiui da glavni cilj treba da bude izvoz gasa u Kinu. Sveukupno gledajui, to je veoma lo nain za voenje poslovne politike. Ono to je nuno i to svi oekujemo, to je stabilnost i predvidljivost. Trite gasa mnogo je manje turbulentno, i samim tim mnogo stabilnije od trita nafte. Neki govore da je do odlaganja dolo zbog Bugarske. Nova vlada u Bugarskoj je odluila da joj treba vremena da promisli sve opcije i da se vrednosno odredi prema svim ugovorima koji su bili potpisani. Reakcija svih ostalih uesnika je bila da Bugarska moe i treba da uzme koliko god vremena joj treba, pre svega to takav razvoj situacije moe da se iskoristi kao opravdanje za nedonoenje odluka. () Glavni razlozi za ovu neodlunost su povezani sa novim neizvesnostima na tritu gasa, i pri tom ne mislim na cene. Nepredvidljivost cena je oduvek postojala i ostae faktor na koji se ne moe sa sigurnou raunati. Ukoliko neko pokua da stavi prst na to, opei e ga. S tim u vezi, treba sainiti listu glavnih neizvesnosti. Na strani potranje postoje dve glavne neizvesnosti. Jedna je sigurno povezana sa krizom. Mi nemamo naina da znamo da li je kriza gotova, a po mom miljenju nije. Kakav e oporavak biti, kakve emo lekcije iz toga nauiti i kako e to uticati na potranju, niko ne moe da kae. U toj krizi smo i dalje, i oporavak, ukoliko ga uopte ima, veoma je krhk. Druga neizvesnost na strani potranje vezana je za klimatske promene. U Evropskoj uniji je doneta Direktiva 20-20-20. Inae, ve neko vreme u Evropi postoji veoma snaan zamajac da se smanji potronja fosilnih goriva. Sa ekonomske strane gledita, ovo je potpuna besmislica. S druge strane, ukoliko elite da investirate u neto to bi moglo, a i ne mora nuno, da ima efekat kroz 50 godina, onda ne govorimo o racionalnom izboru. A politika se u sutini ne zasniva na racionalnom izboru, ve pre svega na tenji da se oseamo dobro. Ako je to cilj koji EU eli da se osea dobro, onda taj cilj mora da se uzme za ozbiljno, bez obzira na slabo ekonomsko opravdanje. Na strani ponude ima mnogo vie neizvesnosti nego na strani potranje, mogue je nabrojati najmanje pet. Prva neizvesnost, koja je veoma kompleksna, je Rusija. Postoje pre svega tehnike nepoznanice oko odlaganja ulaganja u Jamal, tokman i druga velika gasna polja. Ove nepoznanice su pre svega vezane za
1) Dr Pavel K. Baev je profesor i istraiva Meunarodnog instituta za istraivanje mira, Oslo, Norveka. Autor se zahvaljuje na podrci u istraivanju ruske politike u oblasti energetike, koju je dobio od Norvekog saveta za istraivanje.
Gazprom, koji je ogromna kompanija, ali neverovatno neefikasna i neekonomina, i koja oigledno nije sposobna da samostalno izvede projekte ove veliine. Tu je i politika strana nepoznanice, zato to je kriza pogodila Rusiju sa izuzetnom otrinom, koja e svakako imati uticaja na njenu politiku budunost. Ne treba odmah povlaiti paralelu sa 1991. godinom, ali nam tadanja deavanja mogu dati neku osnovu za predvianje mogueg obima politike krize. (). Druga neizvesnost na strani ponude je Ukrajina, gde je problem vie vezan za sam tranzit gasa. Ova zemlja se u poslednjih nekoliko godina pokazala kao prilino nestabilna, veoma nepouzdana i teka za saradnju dakle, tu je i neizvesnost. Sledea neizvesnost je Turkmenistan. Niko ne moe sa sigurnou da zna koliko rezervi postoji, kako emo do njih doi i u kom pravcu e sama zemlja da krene. etvrta neizvesnost je Irak. () Poslednja neizvesnost je vezana za Iran. U poslednjih dvadeset godina globalno energetsko trite bilo je ozbiljno ugroeno zato to dva glavna snabdevaa (misli se na Iran i Irak prim. prev.), koji imaju rezerve nafte duplo vee nego u Rusiji, nisu funkcionisala normalno. Ta nestabilnost je izazvala velike turbulencije na globalnom energetskom tritu. Ako Irak ili Iran postanu stabilniji i pouzdaniji, i samim tim pogodniji za eksploataciju, situacija bi se dramatino promenila. Ne samo po pitanju cena, ve i po pitanju dostupnih koliina, to bi omoguilo veu predvidljivost u budunosti. Prethodno smo naveli dve neizvesnosti na strani potranje i pet neizvesnosti na strani ponude. Na osnovu toga, prosta raunica nam kae da postoji najmanje 128 razliitih moguih budunosti. Takav izbor bi bio moda lak za raunar, ali ne i za ljudski um. Lako moemo da izaberemo izmeu tri izbora, moda bi nam bilo malo tee oko etiri, dok bi pet ve predstavljalo problem. Stodvadeset i osam izbora je praktino nemogu zadatak. Uz manji intelektualni napor moemo da smanjimo broj izbora ukoliko predvidimo da e Irak ostati manje-vie kakav jeste, i ako odstranimo Iran, smatrajui da e i on nastaviti da bude u slinom poloaju. Nadalje, ako Turkmenistan ostavimo po strani, ba zbog toga to je potpuna nepoznanica to nas i dalje ostavlja sa 16 razliitih budunosti. I kad njih bolje pogledamo, verovatno jedna od ovih 16 budunosti podrazumeva onu u kojoj bi Juni tok mogao biti izgraen. Takoe, dve opcije bi podrazumevale gradnju Nabuka, poto i Rusija i EU u ovom momentu veoma ozbiljno razmiljaju o tome ta je isplativo. Kriza je doprinela da svaka zemlja preispituje svoje kapacitete i sopstvenu budunost, a Rusija to ini vie od svih. Pre godinu dana ruski zvaninici su izjavili da e dati dve milijarde dolara Islandu. Prole nedelje, Island je dobio vrst negativan odgovor iz Moskve za kredit od pola milijarde. A Ukrajini je dat drugi negativan odgovor na kredit od 5 milijardi. Rusija dakle ozbiljno razmilja o tome ta je isplativo. () Ova diskusija e se nastaviti, i malo je verovatno da e sutranja Medvedevljeva poseta (Srbiji prim.prev.) malo ta promeniti. () Ono to e verovatno uticati na budunost su dva dogaaja koja su pred nama. Prvi su izbori u Ukrajini. Postoji ansa () da e zemlja ponovo postati upravljiva. Naravno, ekonomska situacija se nee udesno popraviti, ali znaajna je i sama mogunost da e se rusko-ukrajinski odnosi razvijati nabolje. No, to ne moemo predvideti u ovom trenutku. Takoe, vedska odluka o projektu Severni tok bi takoe napravila veliki iskorak. Iako ne bi direktno uticala na tok dogaaja na jugu, uticaj ove odluke bi svejedno bio veoma snaan. Premijer Vladimir Putin je investirao mnogo od svog linog kredibiliteta u taj gasovod koji bi iao dnom Baltikog mora. On lino eli da se ovaj projekat realizuje, to stavlja vedsku u veoma nezgodnu poziciju. Ova drava nema nikakav interes da odobri projekat gasovoda. Ipak, ona osea pritisak od strane nekih zemalja Evrope, zato to je projekat veoma vaan za evropsku energetsku sigurnost. () Nije veoma verovatno da e sva jaja biti stavljena u korpu Ukrajine. Razum nalae da je potrebno da postoji druga opcija na jugu, a po nekima najracionalnija opcija je da se ruski gas koji bi stizao u Tursku preko Plavog toka II povee na novi gasovod ka Evropi. Naravno, taj gasovod onda ne bi trebalo nazvati Nabuko, zato to se sva ideologija koja stoji iza ovog projekta pre svega protivi ruskom gasu. (). () Postoji stav da je energija osnova civilizacije. Da, ovo je veoma bitna perspektiva, pogotovo u kontekstu sa evropskom opsesijom za energetskim izvorima koji izgledaju dobro, a to su zeleni energetski izvori vetar i sunce. U sutini, to stvara Evropu nekonkurentnom na civilizacijskom nivou. S tim u vezi, nije taan stav o EU i Rusiji i njihovim filozofijama zasnovanim na postmodernizmu (EU) i geopolitici (Rusija). Tano je da je
178
geopolitika uticajna na odluke u Rusije, ali takoe postoji i mnogo istog komercijalnog rezonovanja koje direktno utie na rusku spoljnu politiku. Takoe, nije tano da je postmodernizam preovlaujui pravac u EU nacionalizam je takoe uticajan. Kako su oba trenda prisutna u obe drave/bloka, mogli bismo da pretpostavimo da u pitanjima energetike postoji perspektiva koja se bazira na ponudi i potranji. Ali, postoji i druga perspektiva, a to je suprotstavljenost tenji zasnovanih na komercijalnim odnosima i tenji zasnovanih na bezbednosti. I nije tano da za Evropu vai jedno, a za Rusiju drugo. Obe dimenzije su prisutne kod oba igraa. Ako govorimo o pitanju transporta gasa i Ukrajine, smatram da bi novi ukrajinsko-ruski gasni rat mogao da vrati Nabuko u iu panje. () U tom sluaju Nabuko bi bio atraktivniji nego ikada ranije.
179
180
Saradnja u oblasti kulture i religije izmeu Srbije i Rusije
181
182
U senci gasa i politike: kulturni i duhovni kontakti, veze i saradnja Srbije i Rusije
Prof. dr. Miroslav Jovanovi1
Kada se danas govori o srpsko-ruskim odnosima, kako prolim, tako i savremenim, akcenat se, gotovo po pravilu, stavlja na politike veze. No, istorija meusobnih odnosa nedvosmisleno pokazuje da su podjednako znaajne, ako ne i znaajnije, bile kulturne, umetnike, duhovne, religiozne i crkvene veze dva naroda (svakako i naune veze, ali one zbog svoje mnogostrane specifinosti, prevazilaze okvire jednog opteg pregleda). U istorijskoj ravni te veze, kontakti i uticaji mogu se pratiti od, Srednjeg veka, kontakta Stefana Nemanje sa ruskim monasima i esto spominjanog, susreta Rastka Nemanjia sa ruskim monahom, koji je srpskog princa sklonio da primi monaki postrig u ruskom manastiru Sv. Pantelejmona, na Svetoj Gori, krajem 12. veka, i, svakako neopravdano zaboravljenog, srpskog monaha Lazara koji je projektovao prvi asovnik u moskovskom Kremlju, poetkom 15. veka. Preko srpskih (junoslovenskih) uticaja na rusku kulturu i pismenost, primera radi tokom 15. veka, odnosno materijalne i kulturne pomoi srpskim manastirima i crkvi, koju su srpski monasi i svetenici dobijali prilikom brojnih poseta Rusiji od 16. do kraja 18. veka, kao i kulturne i prosvetne pomoi koju je poetkom 18. veka srpski narod u Habzburkoj monarhiji dobio od ruskih imperatora. Do, primera radi, meusobnih veza i kontakta i snanog meusobnog proimanja i uoljivog kulturnog, umetnikog, naunog i duhovnog uticaja koji su u srpskoj sredini ostavile brojne ruske izbeglice, naavi poetkom dvadesetih godina 20. veka prijem u srpskoj sredini, nakon izgona i egzila iz Domovine. Najzad, i do brojnih savremenih veza, kontakta i uticaja koje su u dve sredini ostavili veliki umetnici, poput Milorada Pavia, Konstantina Kostjukova, Nikite Mihalkova ili Emira Kusturice. Brojni, raznovrsni i bogati sadraji vievekovnih kontakta, uticaja, saradnje, kulturne i duhovne razmene srpskog i ruskog naroda, Srbije i Rusije, formirali su specifian i prepoznatljiv prostor kulturnog i duhovnog dodira, proimanja i preplitanja. On je prepoznatljiv posebno u srpskoj sredini, mada bi se teko moglo rei da je i u ruskoj zanemarljiv. Na alost, esto se deava da se ak i ti bogati i raznoznani sadraji i aspekti meusobne kulturne i duhovne razmene dva naroda, u javnom diskursu krajnje pojednostavljeno ili apsolutizuju i glorifikuju, ili pak negiraju i odbacuju ime se svode iskljuivo na pojednostavljene crno-bele simbole, pogodne za upotrebu u dnevnopolitikim razmiricama. Iz tog razloga svedoci smo zanimljive pojave. Naime, dok se za sferu politike i politikih odnosa, slobodno moe rei da ima malo strunjaka koji ih dobro razumeju i pouzdano mogu da tumae savremenu politiku Rusije/Srbije, a (pre)mnogo onih koji imaju miljenje, iako nemaju mnogo (ili ak uopte) znanja o savremenom politikom stanju ili meusobnim odnosima, njihovoj istoriji, ali zato imaju snano izraenu ambiciju da ih, uprkos nepoznavanja, javno tumae i svoje miljenje promoviu. Dok se, za ekonomsku (i, jo ue, energetsku) sferu rusko-srpskih odnosa slobodno moe konstatovati da ima srazmerno malo strunjaka koji ta pitanja sutinski razumeju, i da je jo manje njih spremno da se, povodom ekonomskih odnosa ili energetske saradnje, javno oglaava svesno i voljno preputajui javne debate intelektualcima opte prakse, koji imaju miljenje o gotovo svim aktuelnim pitanjima, pa i problemu rusko-srpske ekonomske i energetske saradnje. Nasuprot tome, za sferu duhovnosti i kulture se, sa sigurnou, moe konstatovati da ima dosta strunjaka koji se izuzetno dobro razumeju u pitanja meusobne kulturne i duhovne saradnje, meusobnog (u)poznavanja i afirmacije. Re je o ljudima koji su ne samo posmatrai i pasivni korisnici, ve i aktivni uesnici u navedenim procesima. Koji su decenijama inili i zaista mnogo
1) Prof. dr. Miroslav Jovanovi je profesor na Filozofskom fakultetu u Beogradu i savetnik ISAC fonda na projektu Praenje rusko-srpskih odnosa.
uinili na uspostavljanju i odravanju kulturnih i duhovnih kontakta, na afirmaciji kulturnih i duhovnih vrednosti jedne sredine u drugoj i na afirmaciji kulturnih i duhovnih vrednosti vlastite sredine van granica svoje zemlje. Ali, da paradoks bude potpun, oni, za razliku od intelektualaca opte prakse, veoma retko dobijaju priliku da u javnoj sferi govore o savremenim rusko-srpskim odnosima, pa ak i o problemima sa kojima se suoavaju. A, to je posebno vano, podjednako retko mogu raunati na sistemsku institucionalnu podrku svom radu. Sferu rusko-srpskih kulturnih i duhovnih veza, karakterie jo jedna, specifina pojava. U javnosti se esto mogu uti krajnje pojednostavljeni stavovi, ispunjeni specifinom vrstom emotivnog naboja: da savremene srpsko-ruske kulturne i duhovne veze nisu na nivou tradicionalnih, istorijskih kontakta i veza dva naroda; da je uenje ruskog jezika, i generalni interes za ruski jezik, meu srpskom decom i roditeljima, u dramatinom opadanju; da je neophodno uiniti dodatne napore da se dva naroda istorijski, sudbinski i duhovno upuena jedna na drugi detaljnije i sveobuhvatnije upoznaju; da je neophodno da se kulturna dostignua jedne sredine promoviu u drugoj... Posledino, stie se utisak da su meusobni kulturni i duhovni odnosi i razmena gotovo u potpunosti zamrli, da su nedovoljni i neuoljivi, i da je, stoga, neizostavno potrebno uiniti napor da se proire i prodube veze, kontakti i neguje meusobno (u)poznavanje... Povrno posmatrano na nivou dnevne impresije medijskih prostora zakljuak da su meusobne veze, kontakti i meusobna recepcija prilino slabi i nerazvijeni (u svakom sluaju nedovoljni u odnosu na bogatu istoriju meusobnih odnosa i saradnje i na visoke domete ruske, odnosno srpske kulture), moda bi se mogao i razumeti. No, veoma esto nije najjasnije na kakvim osnovama se zasniva ta svedena, iskljuiva, crno-bela impresija o nedovoljnosti savremenih srpsko-ruskih kulturnih i duhovnih veza, kontakta, preplitanja i proimanja. Da li je re o nasleu tradicionalne, emotivne percepcije meusobnih veza i kontakta (olienim u rusofilstvu / srbofilstvu ako se o takvom neem moe govoriti u ruskoj sredini?). Da li se radi o oseaju politike bliskosti, utkanom u kolektivni mentalitet, izgraivanom tokom 20. veka na veoma razliitim i difuznim osnovama (na, stereotipnog tumaenim, vezama dve drave i naroda u vreme Prvog svetskog rata, odnosno politikoj i ideolokoj bliskosti vladajuih reima u vremenu Hladnog rata). Najzad, da li je re o refleksiji savremenih politikih projekcija o saveznicima i neprijateljima, o nama i njima, o istoku i zapadu, duhovnoj jednovernosti, srodnosti... Ili je, ipak, re o realnoj projekciji savremenih mogunosti, kulturnih potreba i budueg razvoja u obe sredine? Navedene dileme su jo izraenije, ukoliko se ima u vidu injenica da i savremeno srpsko, podjednako koliko i rusko drutvo, ive u vremenu opte politike, privredne, ali i kulturne globalizacije to dodatno podvlai dilemu ime je potkrepljen taj emotivni al, ali i kakvi su stvarni sadraji i perspektive savremene srpsko-ruske duhovne i kulturne saradnje. Pokuajmo, u tom pravcu, da postavimo nekoliko pitanja i ponudimo nekoliko moguih okvira za razmiljanje.
Prostor kulture
Ukoliko elimo da se racionalno odnosimo prema stvarnosti u kojoj ivimo, da je sutinski razumemo a ne da je tumaimo emotivno, ili na nivou svedenih dnevnopolitikih simbola ako elimo da problemski analiziramo i kontekstualizujemo savremene kulturne odnose i veze, percepciju ruske kulture u srpskoj sredini, i srpske u ruskoj, moramo imati u vidu nekoliko injenica. Na prvom mestu, neophodno je tano razgraniiti ta se sve moe podrazumevati pod pojmovima kultura, kulturna saradnja, razmena, percepcija i sl. Jer upravo od tog odreenja umnogome i zavisi generalno razumevanje savremenih srpsko-ruskih kulturnih odnosa i saradnje. Da li je re o generalnoj percepciji kulture, shvaene (pojednostavljeno reeno) u diskursu kulture remekdela (elitne kulture). Ili je pak re o znatno irem diskursu, koji obuhvata i masovnu kulturu, podjednako koliko i kulturu remek-dela. Zatim, da li je re o kontekstu u kome se kulturni kontakt svodi iskljuivo
na percepciju elitne kulture, ili je re o znatno irem okviru razumevanja kulture shvaene kao mree znaenja koja odreuje jedno drutvo i na okupu dri sve njegove lanove, kao proizvodnja, irenje, prostor, usvajanje... Najzad, da li se razmilja iskljuivo o percepciji kulture u kulturnim institucijama tzv. visoke kulture, ili je pak re o prisustvu ruske kulture u srpskim (odnosno srpske u ruskim) medijima i javnosti uopte. Neophodno je imati jasan i uravnoteen odnos prema svim navedenim pojmovima, da bi se razmatranje savremenih srpsko-ruskih kulturnih veza i odnosa izmestilo iz isto impresionistikog diskursa. Naime, svako ko prati napore na promovisanju ruske kulture u srpskoj sredini (ili, obratno, srpske u ruskoj) mora konstatovati da veze, i to ne tako slabe, ve izuzetno sadrajne, zapravo postoje. Za paljivog, zainteresovanog i objektivnog posmatraa, vie je nego uoljivo da se ako se analizira srpsko-ruska kulturna razmena sadraja elitne kulture teko mogu nai utemeljene osnove za izraeno nezadovoljstvo karakterom i kvalitetom odnosa i saradnje. Naprotiv. Slobodno se moe konstatovati da je savremena ruska kulturna produkcija prisutna i jasno uoljiva u srpskoj sredini. Za to je dovoljno navesti tek nekoliko upeatljivih primera. U poslednjih nekoliko godina, pa i tokom proteklih par decenija, srpski itaoci mogli su se upoznati sa prevodima dela gotovo svih najznaajnijih savremenih ruskih pisaca Viktor Peljevin, Ljudmila Ulicka, Boris Akunjin, Viktor Jerofejev, Vladimir Sorokin... U isto vreme, jasno je uoljivo stalno prisustvo klasinih ostvarenja ruske kulture u srpskoj kulturnoj sredini: dela Dostojevskog, Tolstoja, Bulgakova, ehova, Pukina i dr., stalno se, i iznova, objavljuju. U prevodu su postala dostupna i dela niza znaajnih stvaralaca, poput Konstantina Leontjeva, Nine Berberove, Gajta Gazdanova, Sergeja Dovlatova, Venedikta Jerofejeva (da spomenem samo neke). Objavljen je i niz vanih dela istaknutih ruskih mislilaca, iz perioda tzv. ruskog srebrnog veka - Berajeva, Vl. Solovjeva, Danilevskog, Trubeckog, Tihomirova, Franka, Uspenskog, Vieslavceva, Fjodorova... Sa druge strane, srpski gledaoci su imali priliku da se na festivalima (ree u bioskopskoj distribuciji ili posredstvom televizije), upoznaju sa najznaajnijim filmskim ostvarenjima ruske kinematografije Nikita Mihalkov, Aleksej Balabanov, Karen ahnazarov, Stanislav Govoruhin i dr. Takoe, srpska publika mogla je da uje niz najistaknutijih svetskih muzikih virtuoza i dirigenata, poteklih iz ruske muzike tradicije i kole, da vidi veliki broj najistaknutijih baletskih zvezda Baljog teatra, da uje uvene ruske horove... Najzad, srpski gledaoci imali su prilike da vide neke od najvrednijih ostvarenja u domenu TV serija, poput Moskovske sage ili tienice (Favoritka), kao i niz kvalitetnih savremenih ruskih dokumentarnih serijala u okviru projekta Kriminalna Rusija. Zakljuak o tome da se teko moe iskazati nezadovoljstvo, kada je re o prisustvu elitne ruske kulture u srpskoj sredini, jasno potvruje ak i povrna kvantitativna analiza. Na osnovu nekoliko pokazatelja (izraunatih ad hoc, za potrebe ovog priloga), jasno se moe ilustrovati i potkrepiti tvrdnja da poloaj i percepcija ruske elitne kulture u savremenoj Srbiji, nije ni u kakvom podreenom ili diskriminisanom poloaju u odnosu na druge velike svetske kulture. Primera radi, analiza ukupne izdavake produkcije knjiga u Srbiji tokom 2009. godine, pokazuje da je od ukupno 23.034 naslova monografskih izdanja objavljenih tokom godine knjiga prevedenih sa nekog od svetskih jezika ukupno bilo 4.697 (20%)2. Meu prevodima, najvei broj je sa engleskog jezika (amerikih, britanskih, australijskih, ali i autora iz drugih zemalja) 1.741 knjiga (37%). Dok su prevodi sa ostalih jezika znatno rei sa francuskog 335 knjiga (7,1%), sa ruskog 237 knjiga (5% ukupne produkcije prevoda), sa italijanskog 205 (4,4%), sa nemakog 192 knjige (4,1%), sa panskog 82 knjige (1,7%), i sa svih ostalih jezika po manje od jednog procenta primera radi, sa japanskog 30 knjiga (0,6%), maarskog 29, norvekog 23 (0,5%), rumunskog 14, kineskog 9 knjiga (0,2%) itd. Takoe, ako se analizira program Beogradske filharmonije u sezoni 2009/2010, lako se moe uoiti da je meu 26 gostujuih dirigenata sa svih kontinenata, troje (12%) poreklom iz Rusije/SSSR, i da je steklo
2) Analiza izvrena na osnovu podataka dobijenih preko sistema za pretragu baza podataka COBISS, Narodne biblioteke Srbije. Dobijeni podaci, iz kojih su iskljuena periodina izdanja, ne predstavljaju apsolutne, ve pribline vrednosti kako zbog karaktera samog pretraivaa COBISS, tako i zbog sistema unosa i prezentacije unetih podataka. Ali kako podaci ne pretenduju na iscrpnost, ve su u funkciji ilustracije iznetih stavova i zakljuaka, dobijene vrednosti se mogu koristiti kao okvirni pokazatelji .
obrazovanje u vodeim ruskim konzervatorijima. Odnosno da je od 30 gostujuih solista u istoj sezoni 7 (23%) poreklom iz Rusije ili sa prostora biveg SSSR, poteklih iz ruske muzike tradicije i kole. U isto vreme, analiza programa dva poslednja beogradska filmska festivala FEST-a, za 2009. i 2010. godinu, jasno pokazuje da ruska kinematografija nije bila ni najmanje diskriminisana ili zapostavljena. Naprotiv. Od ukupno 132 filma nove produkcije prikazanih u 2009. i 2010. godine, u zvaninim programima FEST-a, 85 su inili filmovi nacionalnih produkcija a 47 koprodukcijska ostvarenja dve ili vie zemalja. Meu filmovima zasebnih nacionalnih kinematografija, najvie je prikazano iz nacionalne produkcije SAD, ukupno za dve godine 14 filmova (16%), to se moglo i predvideti (ali ni priblino u meri u kojoj se to moglo oekivati). Na drugom mestu po zastupljenosti su bili filmovi francuske nacionalne kinematografije, ukupno 8 (9%), a na treem iz ruske kinematografije, ukupno 6 filmova (7%), Odnosno, isto onoliko filmova sa koliko je bila predstavljena i srpska kinematografija (6). A zatim sledi junokorejska produkcija sa 5 filmova, italijanska 4, austrijska 4, indijska 4, japanska 3, hrvatska 3, odnosno, ukrajinska, grka, brazilska, iranska, eka, vedska, poljska, meksika, albanska, jermenska ili gruzijska, koje su u ove dve godine bile zastupljene sa jednim filmom. Najzad, kurioziteta radi, treba navesti i injenicu da je u itanci za Prvi razred osnovne kole, jednog od ovlaenih izdavaa (Kreativni centar), od ukupno 31 autora, na ijim tekstovima deca u Srbiji stiu prva (sa)znanja o srpskom jeziku i knjievnosti, 26 domaih i 5 stranih. Od stranih autora, re je o tekstovima jednog Danca, Hansa-Kristijana Andersena i ak etvorice ruskih knjievnika: Lava Tolstoja, Vladimira Sutejeva, Korneja ukovskog i Semjona Kogana (ak 80% od stranih autora, odnosno 13% od ukupnog broja autora). Imajui pred sobom ove podatke, teko je odbraniti tezu da su prisustvo, percepcija i promocija ruskih kulturnih vrednosti u srpskoj sredini zanemarljivi, u opadanju ili marginalizovani. Pogotovo ako se tome doda i produkcija specijalizovanog asopisa za rusku knjievnost i kulturu, Ruskog almanaha, koji ve 14 godina opstaje u srpskoj kulturi zahvaljujui samopregornom radu brae Paunkovi ili delatnost male izdavake kue Logos, Vladimira Medenice, sa impozantnom produkcijom nekih od najznaajnijih mislilaca i autora ruske kulture 19. i 20. veka. Zatim delatnost niza kulturnih ustanova, poput Jugoslovenske kinoteke, ili pojedinih pozorinih kua, koje razvijaju svestranu saradnju sa ruskim kulturnim delatnicima i institucijama. U tom pogledu znaajan prostor za prezentaciju kulturnih sadraja otvaraju i sajt Rastko (Projekat Rastko-Rusija)3, u internet prostoru, odnosno, u najavi, novopokrenuti, izuzetno luksuzni (najblae reeno), specijalizovani asopis Rusija danas, u sferi tampanih medija. Svakako, navedene ilustrativne analize odmah se moemo saglasiti akcenat stavljaju pre svega na spoljanji, vie formalni, kvantifikativni okvir itavog problema. Sveobuhvatnija, sadrinska analiza, bez sumnje, bitno bi proirila analitike okvire i mogunosti, razumevanja i tumaenja itavog problema. No, teko da bi i ona bitno promenila zakljuke o generalnim trendovima prezentacije i mogue percepcije ruske kulture remek-dela u srpskoj sredini. Sa druge strane zamiljene linije razmene kada je re o prisustvu, percepciji i promociji srpskih kulturnih vrednosti u ruskoj kulturnoj sredini mora se konstatovati da je srpska kultura u mnogo manjem stepenu prisutna u savremenoj Rusiji, no to je to ruska u Srbiji. No, to je i logino s obzirom na odnos veliine dve zemlje i kvantitet dve kulturne produkcije. Ipak, moe se slobodno konstatovati da je u savremenoj ruskoj kulturi uoljivo prisustvo i percepcija najistaknutijih dometa srpske elitne kulture, poput dela Milorada Pavia, u knjievnosti ili Emira Kusturice, u kinematografiji. Sasvim je, meutim, drugaija situacija kada je re o promociji kulture remek-dela u srpskoj javnosti i medijima, odnosno o prezentaciji produkcije i sadraja ruske masovne kulture u srpskom medijskom prostoru i srpskoj masovnoj kulturi, i obratno, srpske u ruskom medijskom prostoru. Jednostavno, prosean srpski konzument masovne kulture nikada nije uo za neku od savremenih ruskih estradnih zvezda, poput Filipa Kirkorova, Anelike Varum, Timatija, Zemfire, Dime Bilana i dr., podjednako kao to ni ranije nije imao nikakvog pojma o uvenim ruskim estradnim umetnicima, poput Ale Pugaove ili Josifa Kobzona, ili pak o bardovima Visockom, Okudavi, Galiu i drugima. A mladi u Srbiji, u svoje vreme, nisu
3) http://www.rastko.rs/rastko-ru/
imali nikakve, ni pribline predstave, o uvenim ruskim rok grupama i izvoaima poput Akvarijuma, Nautilus Pompilusa, Alise, DDT, Aleksandra Balaova, Nolja, Gradanskaje oborone, Janke Djagiljeve, Instrukcije po viivaniju... Posmatrano iz tog diskursa, zaista se mora konstatovati da je prisustvo ruske kulture u srpskoj sredini jedva vidljivo (ako je uopte uoljivo), a srpske u ruskoj praktino i ne postoji (uprkos slavnoj tradiciji i urbanim legendama o uvenim, gotovo mitolokim, gostovanjima naih estradnih umetnika, ora Marijanovia, Radmile Karaklaji, 7. mladih i dr. u SSSR, 60-tih i 70-tih godina 20. veka). A upravo taj aspekt, svakodnevne percepcije kulturnih sadraja u hiper-realnosti medija masovne komunikacije preplavljenih popularnom kulturom i njenim brojnim i razliitim supkulturnim derivatima ini moguom i realnom impresiju o nedovoljnoj zastupljenosti (u nekim tumaenjima, ak i diskriminaciji) ruske kulture u srpskoj sredini. Naime, impresija o nedovoljnoj zastupljenosti ruske kulture u srpskoj pribliava se, ili se ak i podudara, sa egzaktnim podacima do kojih se moe doi, ak i povrnom ad hoc analizom televizijskog prostora. Istina, analiza televizijskog programa kao osnovnog medijskog prostora prezentacije i percepcije sadraja masovne kulture, odnosno filmova i TV serijala (telenovele, sapunske opere...), kao osnovnih formi prezentacije i recepcije sadraja masovne kulture moe se dovesti u pitanje kao prilino pojednostavljen pristup, imajui u vidu sve vei znaaj interneta, upravo kao prostora prezentacije i razmene sadraja masovne kulture. Ali takva vrsta analize ipak daje najpogodnije parametre za tumaenje itavog fenomena, iz nekoliko razloga. Prvo, upravo televizijski program (pogotovo kada je re o ubedljivo najveem broju pripadnika srednje i starije generacije) ini apsolutno dominantan medij percepcije sadraja masovne kulture. Drugo, s obzirom na niz karakteristika televizije kao medija, mogue je i dalje je posmatrati kao najpogodnije sredstvo za prenoenje odreenog kulturnog koda, u smislu niza semantikih znaenja koja odreuju jedan drutveni i kulturni model. Jer, upravo televizijski program iako se moemo sloiti sa davnanjom ocenom Entoni Gidensa da je televizija stalni tok, ali je televizijski program - zbrka odlino reprezentuje upravo mreu znaenja koja se prenose i promoviu, prostor irenja, usvajanja i proimanja kulturnih kodova i obrazaca. I kako izgleda taj prostor? Za potrebe ovog pregleda analiziran je program jednog kablovskog operatora u Beogradu (SBB), koji u osnovnoj ponudi ima 75 kanala, tokom jednog dana (24 asa). Za analizu je svesno izabran jedan sasvim obian radni dan, etvrtak 11. mart 2010. godine4. Analiza je bila fokusirana na program 32 televizijska kanala koji emituju filmove i TV serije na srpskom jeziku (od kojih je, realno, mogao biti analiziran program 29 televizijskih kanala5). Preostala 43 kanala imaju dominantno drugaije sadraje emituju ili kolane programe iskljuivo na stranim jezicima (4), na nemakom, francuskom, panskom i italijanskom to ih ini gotovo apsolutno nedostupnim prosenom srpskom gledaocu; ili predstavljaju iskljuivo informativne kanale (4), ili su programski profilisani iskljuivo u odnosu na jednoobrazan sadraj: sport (9), muzika (5), putovanja i ivotinje (3), dokumentarni (8), deji (7), moda i det-set (2) ili propagandni program (1). I evo ime su ispunjeni vreme i prostor, kada je re o produkciji masovne kulture u prostoru srpskih medija masovne komunikacije (imajui u vidu pre svega filmska ostvarenja i televizijske serije). Srpski gledaoci su na 32 analizirana kanala, tokom 24 asa, 11. marta, mogli gledati 47 filmova (ne raunajui njihove reprizne termine, uglavnom tokom noi), ili priblino 70 sati filmskog programa. Meu filmovima prikazanim toga dana, 39 su bili savremene ili starije amerike produkcije
4) Prilikom analize akcenat je stavljen iskljuivo na analizu filmske i produkcije TV serija, i to samo prvog prikazivanja, a ne i njihovog repriziranja, mahom u nonim i ranim jutarnjim terminima, to je gotovo pravilo na svim televizijama. Analizom nisu bili obuhvaeni deiji kanali i produkcija animiranih filmova iako su vrlo znakoviti iz razloga to informacije o programima nisu lako, a esto uopte dostupne (izvestan broj televizija uopte nema svoje internet sajtove, a veliki broj televizija na svojim internet sajtovima, podjednako kao i u tampanim medijima, ne daje ak ni najosnovnije podatke o emitovanom programu naslov filma u originalu, ime reditelja, zemlju produkcije i sl.). Sadraj muzikih kanala bilo je fiziki nemogue analizirati sinhrono, u realnom vremenu, a u programskim emama nema preciznijih, niti bilo kakvih podataka o sadrini reprodukovane muzike. Iz slinih razloga nisu analizirani kanali koji se bave modom i det-setom. Mada se upravo sadraji ovih kanala (animirani filmovi, popularna muzika, moda i svet slavnih) umnogome predstavljaju obrasce irenja i prenoenja odreenih kulturnih kodova karakteristinih za globalnu masovnu kulturu. 5) U tri navedena sluaja ( jedan je ART TV), program nije mogao biti analiziran, poto bilo kakvi precizniji podaci o sadraju programa, jednostavno uopte nisu dostupni u bilo kom obliku, na samoj televiziji, u tampi ili na internetu.
(83%), 4 su bila domaa (starija SFRJ, i novija srpska produkcija), 2 britanska i po jedan italijanski i kineski. Istoga dana bile su prikazane 102 epizode razliitih TV serija, to je, ne raunajui reprizne termine, inilo dodatnih 68 sati programa. Od tog broja bilo je prikazano 60 amerikih serija (59%), 14 latinoamerikih meksikih, kolumbijskih i dr. (14%), 7 britanskih (7%), 5 domaih SFRJ/Srbija (5%), 5 hrvatskih mada se jedna od njih prikazivala paralelno na dve ili tri televizije (5%), 3 italijanske i 3 australijske, 2 panske i po jedna turska, nemaka i kineska. Da bi stekla potpunija slika o karakteru ukupnog programa, trebalo bi dodati da preostali program popunjava ogromna koliina animiranih filmova (minimum 40 epizoda bez repriznih termina preteno amerikih i dalekoistonih), brojnih rijaliti-ou-a (uostalom uraenih gotovo iskljuivo prema preuzetom zapadnom modelu i obrascu), zatim prenosa i odloenih snimaka sportskih dogaaja (najmanje 15 fudbalskih utakmica, 5 koarkakih, 3 hokejake, 10-tak automobilskih trka itd.), i nesaglediva koliina spotova popularne muzike i priloga iz sveta mode i det-seta. Naravno, u tako uoblienom medijskom hiper-realnom vremenu nije se nalo mesta ni za jedan ruski film, ili TV serijal. Dakle, od analiziranih 768 sati emitovanog programa na 32 kanala (od ukupno preko 1.700 sati, na 75 televizijskih kanala tokom 24 asa) gotovo 300 sati programa, 11. marta 2010. godine, iskljuivo se, pojednostavljeno posmatrano, svodilo na promociju / irenje jednog, u veoj ili manjoj meri unifikovanog, kulturnog koda popularne, masovne kulture amerikog, sa supkulturnim supstratima u vidu latinoamerikih i dalekoistonih sapunica. Kakvi se zakljuci, na osnovu iznetih injenica mogu doneti? Na prvom mestu, kada se radi o sferi masovne kulture, sasvim je razumljivo da se teko moe oekivati ikakva radikalna promena. Jednostavno, mora se imati u vidu da ivimo u eri globalizacije, eri kokakolonizacije (kako je slikovito definisao Reinhold Wagnleitner6), holivudizacije..., kulturnog prostora i drutvenog ivota u celini. Da ivimo u vremenu snanog i neshvatljivo masovnog nagomilavanja u vis svih vrsta informacija (T.H. Eriksen7), pa i sadraja masovne kulture, kakav nije zapamen u istoriji oveanstva. Da se danas, tokom samo 24 sata, savremeni ovek suoi sa vie informacija, no to su ih ljudi 8. ili 9. veka percipirali za itav vek. Da ivimo u eri u kojoj, kako je briljantno definisao A. Bartoevi, umetnost predstavlja tek preludijum za koktel i PR. U takvoj globalnoj hiper-realnosti masovnih medija, apsolutnu prevlast imaju sadraji amerike masovne kulture. Iz jednostavnog razloga jer se radi o produktima najvee svetske industrije masovne kulture (u doslovnom znaenju tog pojma). Industrije kojoj po kvantitetu ne moe parirati niti jedna druga produkcija masovne kulture (ni dalekoistone, ni latinoamerike, ni kineska, ni indijska). Pojednostavljeno reeno, niti jedna kultura u svetu, izuzev amerike industrije masovne kulture, nije u stanju da proizvede takvu koliinu filmova da bi se popunila dnevna norma jednog kablovskog operatora u Srbiji od, proseno, 70 sati filmskog programa emitovanog tokom 24 asa. Tako posmatrano, celokupna godinja ruska savremena filmska produkcija, bila bi iscrpljena za manje od sedam dana. Imajui sve to u vidu, jasno je zato ni jedan od velikih ruskih filmskih hitova poslednjih godina, tzv. blockbuster-a, poput filmova 9 , , , , i dr., ili sve brojnijih ruskih telenovela, koje se snimaju vie sezona, kakve su primera radi , , , , p , , , p , , i sl., nemaju realnu mogunost da se izbore za svoje mesto u srpskom medijskom prostoru, u konkurenciji amerikih, pa ak ni latinoamerikih teleserijala. Posebno pitanje moe se otvoriti kada je re o samim sadrajima ovih filmova i telenovela, koje su iako u izvesnoj meri ponavljaju opte kliee i obrasce amerikih uzora u velikoj meri namenjene gotovo iskljuivo ruskom (i postsovjetskom) gledaocu, i u tom smislu sadre jedan prilino zatvoren kulturni kod, prilino udaljen od ovdanjih konzumenata sadraja masovne kulture. Koliko je bitno otvoreniji kulturni kod vaan za percepciju ponuenih sadraja, potvruje i primer deijeg animiranog serijala , uraenog u dovoljno univerzalnom kulturnom obrascu, da je mogao biti iroko prihvaen meu mlaom populacijom u Srbiji. No, to otvara sasvim drugu dimenziju problema.
6) R.Wagnleitner, Coca-Colonization and the Cold War: The Cultural Mission of the United States in Austria After the Second World War, North Carolina 1994. 7) Tomas Hiland Eriksen, Tiranija trenutka: Brzo i sporo vreme u informacionom drutvu, Beograd 2003.
U slinom kontekstu moe se, sa druge strane, razmiljati i o produkciji srpske masovne kulture i nemogunosti da ona nae svoje mesto u ruskom medijskom prostoru. S tom razlikom to je, kvantitativno posmatrano, srpska produkcija neuporedivo manja ak i od ruske (da se o amerikoj ili latinoamerikim i ne govori), te je na tritu masovne kulture u neuporedivo loijem poloaju u odnosu na ponude razvijenijih industrija masovne kulture. A kada je re o sadraju srpske produkcije, tek za njega se moe konstatovati da je zatvoren u kulturni kod koji moe biti prepoznat, gotovo iskljuivo, u srpskoj sredini, i ree na postjugoslovenskom prostoru. Kulturni kod snano obeleen dominantnom kvazi-ruralnom samorecepcijom srpske masovne kulture i drutva, koje se neretko dii injenicom da su turbo-folk i kvazi-ruralni sadraji (festival trube u Gui, odnosno brojni teleserijali o selu i ruralnom mentalitetu: Stiu dolari, Selo gori a baba se elja, Moj roak sa sela, Bela laa i sl.) glavni kulturni eksportni brendovi Srbije. To se moda moe razumeti ako se eksport odnosi iskljuivo na postjugoslovenski prostor, i retko na prostor Balkana ali o mogunosti neke ire, evropske ili svetske percepcije tih sadraja teko da moe biti i pomisli. U tom smislu al za veim prisustvom ruske kulture u prostoru srpske masovne kulture, odnosno srpske u ruskoj, gotovo da je deplasiran. Naravno, moe se diskutovati o tome koliko su procesi globalizacije ili koka-kolonizacije dobri, a koliko loi (ak se veoma lako moemo saglasiti o njihovim, nesumnjivo, loim stranama) ali mi ih ne moemo niti spreiti, niti preokrenuti. Oni su, jednostavno, stvarnost u kojoj ive dananji narataji, i u okviru koje e, po svemu sudei, iveti budui narataji. Njihovo odbacivanje, igosanje i anatemisanje, svakako ne moe pomoi njihovom razumevanju, a upravo je njihovo razumevanje potrebno da bi se promiljali okviri i realne mogunosti savremene i pretpostavljene budue rusko-srpske duhovne i kulturne saradnje. U slinom diskursu moe se razmiljati i o gubljenju / poveanju interesa za uenje ruskog jezika u srpskoj sredini. Jednostavno, interes za uenje jezika prirodno opada u meri u kojoj meusobni kontakti dve drave i dve ekonomije slabe. A ti kontakti su, u vremenu tranzicije, bitno manji u odnosu na razdoblje socijalizma. Jednostavno, kada (i ako) bude vie Rusa u srpskoj sredini, kada (i ako) Rusi budu imali interes (privredni, turistiki ili lini npr. ako im se omogui da kupuju zemljite i kue), prirodno e se poveati interes za uenje ruskog jezika. Bez tog impulsa teko je oekivati neko dramatinije poboljanje. Najzad, kada je re o kulturi remek-dela, o elitnoj kulturi teko bi se moglo rei da je situacija loa. Pre bi se moglo konstatovati da je zadovoljavajua. No, prilino je sloeno proceniti da li je u meri u kojoj kulturna razmena postoji, i u kojoj se odrava iscrpljen sav potencijal rusko-srpske kulturne saradnje. No, ono to je oigledno, i to se ve i povrnom analizom moe uoiti, da je vei deo ove razmene ostvaren (i da se kontakati odravaju), ili u potpunosti van, ili uz minimalnu institucionalnu podrku. ini se kao da u institucijama koje se bave ovim pitanjima, ne postoji previe izraen interes za uspostavljanje, odravanje i negovanje kulturnih veza i kontakta. I ini se da je upravo to segment meusobnih rusko-srpskih veza, u okviru koga se moe razmiljati o proirivanju i produbljivanju meusobne kulturne saradnje.
Prostor duhovnosti
Pitanje duhovnih, religioznih i crkvenih srpsko-ruskih veza i kontakta u velikoj meri je meuzavisno i proeto sa kompleksom pitanja vezanih za srpsko-rusku kulturnu saradnju i razmenu. Duhovne veze ruskog i srpskog naroda takoe imaju dugu istoriju one uostalom i predstavljaju prve ozbiljnije rusko-srpske kontakte, jo u Srednjem veku. Naroito bliske i razgranate bile su u periodu od 16. do kraja dugog 19. veka. Dok su tokom 20. veka duhovne veze dva naroda i dve crkve prolazile kroz razliite turbulencije (u velikoj meri povezane sa dva autoritarna, ateistika reima koji su vladali u Rusiji i Srbiji tokom veeg dela tog veka), ali su i pored toga bile ispunjene brojnim kontaktima, meusobnim proimanjima i uticajima. To se pre svega odnosi na period izmeu dva svetska rata, kada je u Srbiji boravio veliki broj ruskih izbeglica, kada je sa blagoslovom SPC, na njenim teritorijama delovala RPZC, vreme koje su obeleili bliski i brojni kontakti ruskih i srpskih duhovnika, svetenika, monaha i vernika (i kada su, primera radi, uticaji ruskih monaha i monahinja bili kljuni za obnovu ugaene tradicije enskog monatva u okrilju SPC).
No, kada se govori o savremenim odnosima, na prvom mestu treba imati u vidu njihovu kompleksnost, i to je jo znaajnije vieznanost i slojevitost same simbolike meusobnih veza dva pravoslavna naroda i dve pravoslavne, sestrinske crkve. Naravno da se u tim odnosima, i jo vie simbolici, snano odraavaju tradicije meusobnih veza i proimanja ali, uprkos tome, ona ne ini jedini sadraj savremenih veza i odnosa. Naprotiv. Pitanja duhovnosti i religioznosti, koje se tako snano nametnulo i u Rusiji i u Srbiji nakon sloma komunistikih reima u dve zemlje, poetkom devedesetih godina 20. veka, ne iscrpljuje se, niti se moe iscrpsti samo pitanjem poloaja crkve (RPC i SPC) u drutvu, odnosno meusobnim odnosima crkava. Mada meusobni odnosi dve crkve ine znaajan, u institucionalnom pogledu moda i kljuan, aspekt meusobnih odnosa u optem kontekstu duhovnih veza dva naroda, veoma su znaajna i pitanja religioznosti, vere, poklonikog potovanja svetinja, opte verske samorecepcije stanovnitva, kao vane sastavnice identiteta u oba drutva... Naravno, uvek postoji opasnost da se te sloene i vieznane veze emotivno, pojednostavljeno percipiraju i tumae. Takav pristup neretko u sebi krije opasnost da se zapadne u prilino mistina (ponekad i mistifikatorska) tumaenja prema kojima jednovernost i jednoplemenost u jednoj metafizikoj, vanvremenskoj ravni prilino pojednostavljeno, preobraaju u zakljuke o istovrsnosti vere, religioznosti i duhovnosti. Da bi se, na tako svedenoj osnovi, izvodili dalekoseni zakljuci. Poput zakljuka akona Andreja Savostikog: [Evropa] je mrtva. Evropa je materijalni raj a duhovni ad (...) Evropa je napravila svoj izbor, Evropa ne ide sa Gospodom i ka Gospodu, ona ivi bez Boga, a Srbija je sa Bogom (...)8... U takvim sluajevima, nikada nije izlino podsetiti na jedno izuzetno slikovito poreenje dve verske prakse, koje je jo 1928. godine na osnovu iskustva meusobnog kontakta zabeleila Zinaida Hipijus: Srpsko pravoslavlje nije u potpunosti identino sa ruskim pravoslavljem. Nie ili vie, loije ili bolje - to je sad drugo pitanje, ali nije isto: ivotnije je i narodnije, prostije i to je najvanije - veselije je9. Dakle, kada je re o percepciji savremenih rusko srpskih duhovnih veza, i njih karakterie gotovo identian krug pitanja, dilema, problema i generalnih trendova koji se nameu i kada se analiziraju savremeni kulturni odnosi. Naime, evidentno je da veze, kontakti, proimanja i saradnja, nesumnjivo postoje, da su izuzetno sadrajni i bogati. Poev od samih crkvenih veza, preko razgranate delatnosti ruskog podvorja u Beogradu (Srbiji), odnosno srpskog podvorja u Moskvi (Rusiji). Zatim kolovanja buduih srpskih svetenika i teologa u ruskim duhovnim seminarijama i akademijama. Do veoma razvijenih palomnikih putovanja srpskih vernika u Rusiju i posete ruskih svetinja10, ali i estih poseta i obilazaka monaha i ruskih vernika svetinjama SPC, poput palomnikih tura (koje se organizuju od 2006. godine sa blagoslovom mitropolita Vjatskog i Slobodskog Hrisanfa11. Odnosno pomoi koju savremena ruska drava daje, primera radi obnovi srpskih crkvenih i duhovnih svetinja na Kosovu i Metohiji12.
8) PORT ARTURSKA IKONA MAJKE BOIJE U SRBIJI (http://www.manastir-lepavina.org/novosti/index.php/weblog/detaljnije/port_arturska_ikona_majke_boije_u_srbiji/) 9) .., , : , , ( , 14386, 2541.) 10) Primera radi, jedno takvo 12-dnevno palomniko putovanje i obilazak svetinja Rusije, koje u organizaciji Eparhije Bake treba da se odri u maju 2010. godine, podrazumeva obilazak: 09.05 Moskva. Obilazak Trojice-Sergijeve Lavre. Poklonjenje motima Sv. Sergija Radonjekog; 10.05 Murom-Divjejev. Obilazak Svjato-Trojickog i Blagovetanskog manastira i hrama Sv. Nikolaja. Dolazak u Serafimo- Divjejevski manastir. Poklonjenje motima Sv. Serafima Sarovskog i udotvornoj ikoni Umilenije; 11.05 DivjejevVladimir-Moskva. Obilazak Uspenskog sabora (estice motiju Sv. Aleksandra Nevskog, moti Sv. Kneza Andreja Bogoljubskog, udotvorne ikone Vladimirska, Bogoljubska, freske prep. Andreja Rubljova). Manastiri Svjato-Uspenski Kneginjin, Svjato Bogoljubov. Hram Pokrova na Nerli, itd. (http://www.eparhija-backa.rs/putovanja/svetinje-rusije-0) 11) Uporedi: (http://www.rusk.ru/analitika/2009/12/17/palomnichestvo_v_serbiyu/); (http://www.svyatky.ru/vpechatleniya/vpp2/); 12) Re je o projektu, definisanom tokom 2008. godine, prema kome je Rusija, na inicijativu tadanjeg predsednika Vladimira Putina, izrazila spremnost da uestvuje sa oko 2 miliona dolara, i razliitim drugim vidovima tehnike i ekspertske pomoi, u obnovi i zatiti srpskih duhovnih svetinja na Kosovu Peke patrijarije Graanice, Visokih Deana, Bogorodice Ljevike... (http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/ Dru%C5%A1tvo/465371/Rusija+obnavlja+srpske+svetinje+na+Kosmetu; http://www.rtv.co.rs/sr_lat/drustvo/rusija-obnavljasvetinje-na-kosovu_60096.html, takoe i: http://zabelezi.com/category/Vesti/rusija-obnavlja-srpske-svetinje-na-kosmetu/)
No, kada je re o generalnoj percepciji duhovne saradnje, mora se kao i u sluaju kulture konstatovati da je ona slabo (praktino nikako) zastupljena u hiper-realnosti medija masovne kulture. To, posledino, itavo polje duhovnosti, kao uostalom i kulture (ukljuujui i gotovo sve napore za produbljivanje, proirenje i odravanje visokog nivoa kontakta, saradnje i proimanja) u velikoj meri ostavlja na marginama javnog diskursa. Najzad, kada je re o duhovnosti, takoe se moe postaviti pitanje institucionalne podrke. Ali svakako na drugaiji nain poto sama crkva, kao institucija, u velikoj meri pokriva i reava niz najvanijih organizaciona pitanja. *** Najzad, bilo da je re o kulturnim ili duhovnim (uostalom, podjednako koliko i naunim) srpsko-ruskim vezama i kontaktima, meusobnim uticajima i proimanjima mogao bi se izvesti jedan, generalan zakljuak. Veze i kontakti, nesumnjivo, postoje. Obeleene su relativno bogatom razmenom i brojnim, razliitim sadrajima. No, realnost i rezultati te kulturne, duhovne (ili naune) razmene, saradnje i proimanja, gotovo po pravilu teko su vidljivi u javnom diskursu, u prostoru hiper-realnosti masovnih medija. U toj hiper-realnosti, kojom dominiraju produkti industrijalizovane masovne kulture, nema previe (a esto nema uopte) mesta za prezentaciju za drugaije sadraje. Pri tom, taj hiper-realni prostor mas-medija je, po prirodi, takav da e bilo kakva politika izjava, stav ili gest, odnosno realizovan, ili tek nagoveten ekonomski projekat potisnuti u duboku senku bilo koje kulturno, duhovno ili nauno pregnue (bez obzira na njihov realan znaaj).
191
192
Ruski/sovjetski kulturni uticaj u Srbiji/Jugoslaviji u XX i XXI veku

Goran Miloradovi1
U ovoj kratkoj analizi ruskog kulturnog uticaja u Jugoslaviji/Srbiji polazi se od pretpostavke da je sfera kulture usko povezana sa sferom politike i ideologije. Iz toga proistie znaaj prouavanja kulturnih relacija: one mogu biti pokazatelj odnosa meu dravama i narodima jer su odreene politikim potrebama i ideolokim modelima. Da bi se skicirali rusko-srpski odnosi ovde e biti koriena tri indikatora: gledanost sovjetskog/ruskog filma u Jugoslaviji/Srbiji, prevoenje ruske literature na srpski jezik, i uenje ruskog jezika u Jugoslaviji/Srbiji. Akcenat e biti na dananjoj situaciji. Prvo pitanje koje bi trebalo postaviti jeste da li je uopte mogue govoriti o rusko-srpskim kulturnim odnosima u dvadesetom veku, tj. od 1918. do 1991. godine.2 U tom periodu paralelno postoje sovjetska i jugoslovenska drava, a njihove meunarodne uloge se ne poklapaju sa prethodnim i kasnijim ulogama Rusije i Srbije. S obzirom da je kulturna saradnja povezana i uslovljena politikim odnosima, treba imati u vidu da su politika i ideologija Sovjetskog Saveza i Jugoslavije razliite od politika i ideologija Rusije i Srbije. Utoliko su rusko-srpski kulturni odnosi, s jedne strane, pojam iz dublje prolosti i mogu se pratiti poev od XVI veka do kraja Prvog svetskog rata, a s druge strane su sasvim nov fenomen i mogu se pratiti tek tokom poslednje dve decenije.3 Jugoslavija je formirana na mirovnoj konferenciji u Parizu, voljom sila pobednica. Njena uloga bila je da spreava reviziju posleratnog ureenja Evrope i da bude prepreka moguem irenju sovjetske drave i njene ideologije na Zapad. To je bitno drugaija funkcija od uloge koju je do 1918. godine imala Srbija kao prijateljska drava i, povremeno, tienik Ruske Carevine. Prvi svetski rat i Oktobarska revolucija izazvali su prekid kulturne saradnje nove drave Jugoslavije sa Sovjetskom Rusijom. Dotadanji odnosi preneti su na predstavnike ruske emigracije, usled nemirenja jugoslovenskih vlasti sa novim stanjem. Ruski emigranti bili su svojevrsni nastavljai tradicionalnih veza. To potvruje injenica da su ruski knjievnici, likovni umetnici i arhitekte, koji su nali pribeite u Jugoslaviji, bili su uglavnom okrenuti tradicionalnim umetnikim formama, dok su jedino pozorini umetnici bili skloni da prate moderne tokove u pozoritu.4 Odnos jugoslovenskih vlasti, a pre svega srpske politike elite, prema ruskim izbeglicama predstavlja indikator dubine razlika u odnosu na vrednosti koje je pretstavljala sovjetska drava, pa i na njenu kulturu. Nasuprot vrlo razvijenoj kulturnoj delatnosti ruske emigracije, kulturna razmena sa Sovjetskim Savezom je u Kraljevini Jugoslaviji smatrana za mogui kanal neprijateljske propagande, pa je energino suzbijana i kontrolisana. Takav odnos proizlazio je, osim iz ideolokih razlika u odnosu na sovjetsku vlast, i iz meunarodne politike funkcije Jugoslavije kao dela francuskog sistema bezbednosti u Evropi. Prvi znaci poputanja cenzure javili su se sredinom tridesetih godina. Tada je u Jugoslaviji prvi put doputeno prikazivanje sovjetskih filmova zabavnog karaktera, u kojima je cenzurisana svaka ideoloka poruka. Uzrok promene odnosa prema sovjetskom filmu je pojava nacistike pretnje u Evropi. Za sezonu 1934/35. godine otkupljeno je osam sovjetskih filmova, od kojih je cenzura dozvolila da se prikazuje
1) Dr Goran Miloradovi je istoriar i saradnik Instituta za savremenu istoriju u Beogradu. 2) Navedeni vremenski okvir se u istorijskoj nauci smatra zaokruenom celinom za koju se uobiajio izraz kratki dvadeseti vek i ne poklapa se sa kalendarskim dvadesetim vekom. 3) O poecima te saradnje vidi: MoskvaSrbija, BeogradRusija: dokumenta i materijali, Tom I, Drutvene i politike veze (grupa autora), Beograd/Moskva 2009. 4) Jovanovi, Miroslav, Ruska emigracija na Balkanu 19201940, Beograd 2006, str. 409442.
est5, a za sezonu 1935/36. godina narueno je jo sedam filmova u kojima nije bilo politikog sadraja.6 Tome su naruku ili i sami Sovjeti, koji su snimali gotovo iskljuivo vesele i zabavne filmove, bez ikakve propagande.7 Poslednja je distribuirana komedija Volga-Volga (Grigorij Aleksandrov, 1938), septembra 1940. godine.8 Tome je prethodilo hitno uspostavljanje diplomatskih odnosa sa SSSR-om usled pogoranja meunarodnih okolnosti, a posebno zbog pada Francuske maja 1940 godine.9 Sredinom 1940. godine grupa jugoslovenskih intelektualaca je pokuala da osnuje Drutvo prijatelja Sovjetskog Saveza. Verovatno su smatrali da klima pogoduje poboljanju odnosa sa SSSR-om. Inicijator je bio dr Ivan Ribar iz Demokratske stranke. Meutim, taj predlog su jugoslovenske vlasti odbile. Trend porasta kulturne saradnje potpuno je prekinut 1941. godine, kada je Jugoslavija okupirana od sila Osovine, a Sovjetski Savez napadnut i delimino okupiran. Obnova saradnje je poela jo pre zavretka Drugog svetskog rata. Prva muzika priredba u osloboenom Beogradu oktobra 1944. organizovana je u Narodnom pozoritu, od strane pripadnika Crvene armije. Sledila su brojna gostovanja sovjetskih umetnika i drugih intelektualaca u Jugoslaviji kao i jugoslovenskih u SSSR-u. Ve 14. januara 1945. godine u Beogradu je konstituisano Drutvo za kulturnu saradnju Jugoslavije sa SSSR-om. Meu 59 osnivaa nali su se brojni poznati intelektualci, komunisti i rusofili.10 Do kraja 1946. godine Drutvo je ukljuivalo preko 15.000 lanova, imalo 80 lokalnih odbora i izdavalo luksuzni asopis Jugoslavija-SSSR.11 Meutim, usled izbijanja sukoba izmeu Jugoslavije i SSSR-a 1948. godine ve tokom prolea 1949. godine aktivnosti Drutva su u celoj zemlji svedene na nulu. Razlog zaokreta lei u tome to je socijalistika Jugoslavija posle Drugog svetskog rata imala istu meunarodno-politiku funkciju koju je imala i Kraljevina Jugoslavija u meuratnom periodu. Iako je poredak u obnovljenoj dravi bio staljinistiki, ona je postala prepreka irenju sovjetskog uticaja na Zapad i katalizator nezadovoljstva u Istonoj Evropi. Privlana slika uspenog socijalizma sa viim ivotnim standardom, koju je Jugoslavija nudila, ugroavala je lojalnost lanica socijalistikog lagera. Glavni kanal uticaja Jugoslavije na druge socijalistike drave bila je kultura. Film kao izuzetno popularan i sugestivan medij ujedno je i pouzdan indikator politikog uticaja. Sovjetski filmovi su 1945. inili 62%, a od 1946. do 1950. godine vie od polovine repertoara jugoslovenskih bioskopa, ali su 1951. usled sukoba sa SSSR-om, potpuno uklonjeni. Ponovo se pojavljuju 1955. godine, ali samo kao margina filmskog programa (2,32%), a primat preuzimaju holivudska i zapadnoevropska produkcija. Ipak, sa popravljanjem politikih odnosa i sovjetski film se postepeno oporavljao, tako da je do 1964. godine inio oko 14% filmskog repertoara u Jugoslaviji.12 Ali sredinom 1960-ih godina znaaj filmskog medija i u Jugoslaviji poinje da opada, ustupajui glavnu re televiziji, tako da je i taj oporavak sovjetske kinematografije na jugoslovenskom tritu krajnje relativan.
5) krabalo, Ivo, 101 godina filma u Hrvatskoj 1896.1997:Pregled povijesti hrvatske kinematografije, Zagreb 1998, str. 101; Mikac, Marijan, Ruski filmovi kod nas, u: Nova Evropa, , knj. XXVIII, br. 3, marta 1935, str. 8889 ; Ostoji, Stevo, Rat, revolucija, ekran, Zagreb 1977, str. 12. 6) Ostoji, Stevo, Rat, revolucija, ekran, Zagreb 1977, str. 1314. 7) Mikac, Marijan, Novi ruski filmovi, u: Nova Evropa, knj. XXVIII, br. 8, avgusta 1935, str. 267. U vreme prve petoletke, kada se masovno gladovalo (193233. godine) i kada su posle ubistva Kirova (1934) vrene sistemske pripreme za period terora, sovjetska filmska produkcija je apolitinim i veselim temama nastojala da ublai nezadovoljstvo stanovnitva i prikrije stvarno stanje u zemlji. Geler, Mihail; Nekri, Aleksandar, Utopija na vlasti. Istorija Sovjetskog Saveza, Podgorica 2000, str. 243, 247249. 8) Vidi: Dnevnik Online, 2. II 2002. http://www.dnevnik.co.yu/arhiva/02-09-2002/Strane/servisi.htm, (29.09.2008). 9) Jugoslavija je i pre toga menjala odnos prema SSSR-u. Vidi knjigu u izdanju Nolita, zavrenu maja 1940: Dragovi, Vuk, SSSR. Savez Sovjetskih Socijalistikih Republika, Beograd 1940. 10) Najpoznatiji su: Antun Augustini, Isidora Sekuli, Raa Plaovi, Rado Novakovi, Lojze Dolinar, dr Ivan Ribar, dr Sinia Stankovi, Sreten Stojanovi, dr Pavle Savi, Milovan ilas, Rodoljub olakovi, Radovan Zogovi, Marko Risti, Boidar Maslari, dr Vladislav Ribnikar, uro Salaj, Oskar Danon, Rato Dugonji, Boris Ziherl, Bane Andreev, Jara Ribnikar, Moa Pijade i Leposava Nei-Pijade. GARF, fond R-5283 (VOKS), op.17, d. 530, l. 15. Kopije Zapisnika sa sastanka osnivaa i Smernica utvrenih na sastanku Akcionog odbora 1. februara 1945, koje je Poverenitvo unutranjih poslova NKOJ-a potvrdilo svojim reenjem br. 212/45, od 10. II 1945. godine. 11) Rad Drutva za kulturnu saradnju Jugoslavije sa SSSR, u: JugoslavijaSSSR, 14, decembar 1946, str. 39 (iz izvetaja sa Prve skuptine drutva). 12) Jugoslavija 19451964. Statistiki pregled, Beograd 1965, . 328.
Krajem XX i poetkom XXI veka ruski film predstavlja zanemarljiv deo filmskog repertoara u Srbiji. Analizom ponude nekoliko najbolje snabdevenih mrea video klubova u Beogradu i Srbiji (abac, 7200 naslova; Moro, 6300 naslova; Lav, 10800 naslova), utvreno je da se njihova ponuda sovjetskih/ruskih filmova svodi na vrlo uzak repertoar od 20-ak filmova, raunajui tu i koprodukcije. Pri tom, ni jedan video klub nije imao sve te filmove: abac 10; Moro 13; Lav 16. Ti filmovi se po vremenu nastanka mogu podeliti u tri kategorije: 1. Sovjetska produkcija iz 1950-ih i 1960-ih godina 2. Ruska produkcija iz 1990-ih 3. Ruska produkcija iz 2000-ih Odgovor na pitanje zato je tako malo ruskih/sovjetskih filmova na repertoaru u Srbiji i zbog ega su u pitanju upravo ti filmovi moe se dati posle analize strukture tih filmova. Sovjetsko filmovi uglavnom su ekranizacija klasinih dela ruske knjievnosti. Javlja se ukupno est takvih naslova: Ana Karenjina i Rat i mir Lava Tolstoja Idiot, Braa Karamazovi i Zloin i kazna Fjodora Dostojevskog Tihi Don Mihaila olohova Razlog interesovanja za te filmove lei u tome to se knjievna dela po kojima su nastali nalaze u sastavu obavezne lektire za srednje kole u Srbiji. Zbog njihove obimnosti i niske italake kulture veeg dela omladine u Srbiji ustalio se obiaj da se umesto itanja pogledaju sovjetski filmovi, koji za razliku od amerike prerade istih dela vrlo verno prenose sadraj knjiga. Izuzetak predstavlja film Aleksa Dundi iz 1958. godine koji je jo uvek aktuelan jer je u pitanju koprodukcija sa Jugoslavijom, u kojoj igraju i brojni srpski glumci, a tema je vezana delimino i za srpsku istoriju.13 Najzad, tri sasvim razliita filma iz tog vremena nalaze se na tritu usled nesumnjivog kvaliteta koji je izdrao probu vremena: Rubljov, Moskva suzama ne veruje i Pokajanje. Filmovi iz devedesetih specifini su pre svega zato to su u pitanju skoro iskljuivo koprodukcije Rusije sa jednom ili vie Evropskih drava. Tri su filmovi Nikite Mihalkova (Urga, Varljivo sunce i Sibirski berberin), a jedan Rei Varne-a (Istok-Zapad). Izuzetak je jedino Brat (1997), koji najavljuje blage promene iz naredne decenije. Oito je da su, osim politike volje, bogata produkcija i reklama presudni faktori koji utiu na gledanost filma svuda gde su gledaoci naviknuti na holivudski standard, pa je tako i u Srbiji. Posledica toga je da je ameriki film na jugoslovenskom tritu bio prisutan sa 4,66% 1945. godine, sa preko 39,65% 55 i 20,20% 1964. godine14, da bi na poetku XXI veka dosegao uticaj od oko 80%. Takvo stanje uporedivo je sa situacijom izmeu dva svetska rata, kada je ameriki film skoro potpuno dominirao u Jugoslaviji. Da i ruski film, kada je uraen u bogatijoj produkciji i malo bolje reklamiran, moe da nae publiku u Srbiji, pokazuje nekoliko filmova sa poetka XXI veka: Brat 2, Nona straa, Dnevna straa, Borba sa senkama, Povratak, Mongol.
13) Druga sovjetsko-jugoslovenska koprodukcija je film U planinama Jugoslavije (Abram Rom, 1946). 14) Jugoslavija 19451964. Statistiki pregled, Beograd 1965, str. 328.
Tabela 1: Sovjetski/ruski filmovi u video klubovima u Srbiji

NASLOV FILMA Aleksa Dundi Idiot Tihi Don 13 Ana Karenjina 12 Rat i mir 14 (samo prva tri dela u opticaju) Zloin i kazna 12 Braa Karamazovi 13 Rubljov 12 Moskva suzama ne veruje Pokajanje Urga Varljivo sunce Sibirski berberin Istok-Zapad Brat Brat 2 Povratak Nona straa Borba sa senkama Dnevna straa Mongol REISER Leonid Lukov Ivan Pirjev Sergej Gerasimov Aleksandar Zarhi Sergej Bondaruk PRODUKCIJA SSSR, Jugoslavija SSSR SSSR SSSR SSSR GOD. 1958 1958 1958 1967 1968
Lav Kulidanov Ivan Pirjev Andrej Tarkovski Vladimir Menjov Tengiz Abuladze Nikita Mihalkov Nikita Mihalkov Nikita Mihalkov Rei Varne Aleksej Balabanov Aleksej Balabanov Andrej Zvjagincev Timur Bekmanbetov Aleksej Sidorov Timur Bekmambetov Sergej Bodrov st.
SSSR SSSR SSSR SSSR SSSR Rusija, Francuska Rusija, Francuska Rusija, Francuska, Italija, eka Francuska, Rusija, Bugarska, panija, Ukrajina Rusija Rusija, SAD Rusija Rusija Rusija Rusija Rusija, Nemaka, Kazahstan, Mongolija
1969 1969 1969 1979 1984 1992 1994 1999 1999 1997 2000 2003 2004 2005 2006 2007
Sledei pokazatelj ruskog kulturnog uticaja u Srbiji je prevoenje literature. Analizom prevoda sa pet najrasprostranjenijih evropskih jezika na srpski jezik tokom 90-ih i 2000-ih u uzajamnom katalogu biblioteka Srbije (COBISS)15, dobija se sledea slika: Tabela 2: Uestalost prevoenja sa pet najrasprostranjenijih jezika na srpski
JEZIK italijanski engleski francuski nemaki ruski 1990/1999 709 9440 2412 2039 2573 2000/2009 1728 17126 3500 2519 2908 + 1019 7686 1088 480 335 % 143,72 81,42 45,11 23,54 13,02
15) U pitanju je aktivna baza podataka u kojoj se podaci svakodnevno auriraju, te se stoga navedeni podaci postepeno menjaju i treba ih uzeti sa dozom rezerve.
Tokom poslednje decenije XX veka (19901999. godine) u katalogu Narodne biblioteke Srbije (NBS) nalo se 926 naslova prevoda sa ruskog.16 Izdvajaju se dve posebno brojne i jasno definisane celine: Beletristika 380 naslova ili 41%. Teologija, mistika, konzervativna filozofija, crkvena literatura 112 naslova ili 12,10%. Tabela 3: Beletristika objavljena tokom 1990-ih
AUTOR Fjodor Dostojevski Aleksandar Pukin Nikolaj Gogolj Lav Tolstoj Anton ehov Mihail olohov Mihail Bulgakov Sergej Jesenjin Vladimir Nabokov Danil Harms Marina Cvetajeva Aleksandar Beljajev Eduard Limonov Aleksandar Solenjicin BROJ NASLOVA 51 23 16 14 10 8 7 7 7 7 7 6 6 5 RASPON TIRAA 1.00010.000 1.00015.000 (Bajka o ribaru i ribici) 5005.000 5005.000 1.0003.000 2.5005.000 1.0001.500 (5 H Majstor i Margarita) 5006.000 1.000 5005.000 5003.000 10.00020.000 (5 H Zvezda kec) 2.000 5002.000
Po broju prevednih naslova pribliila si im se i dva naunika:

Pavel Rovinski (etnograf ) Lav Vigotski (psiholog) 7 6 nepoznati tirai 1.500
Tabela 4: Teologija, mistika, konzervativna filozofija, crkvena literatura objavljena tokom 1990-ih
autor
Nikolaj Berajev Mihail Eptejn Pavel Florenski Vladimir Solovjov Sergej Bulgakov Nikolaj Fjodorov Georgije Florovski
broj naslova
22 7 6 6 5 3 1
raspon tiraa
5001.000 1.000 5002.500 300500 300700 500600 1.000
16) Uzeta su u obzir i pretampavanja ranijih prevoda. Pobrojane su sve bibliografske jedinice, od vietomnih monografija do pojedinanih kratkih tekstova tampanih u asopisima. Podaci u katalogu NBS takoe se auriraju i postepeno dopunjuju.
Takvi sadraji se objavljuju vrlo esto u asopisu za veru i kulturu Istonik. Tokom prve decenije XXI veka u katalogu Narodne biblioteke Srbije (NBS) nalo se 2176 naslova prevoda sa ruskog.17 Dve prethodno definisane celine ponovo su jasno uoljive, i obe su doivele drastian porast: Beletristika 1070 naslova ili 49,20%. Teologija, mistika, konzervativna filozofija, crkvena literatura 516 naslova ili 23,71%. Tabela 5 Beletristika objavljena tokom 2000-ih
AUTOR Fjodor Dostojevski Lav Tolstoj Aleksandar Pukin Anton ehov Nikolaj Gogolj Aleksandar Genis Sergej Jesenjin Boris Akunjin (Grigori hartivili) Mihail Bulgakov Mihail olohov Viktor Peljevin Ljudmila Ulicka Vladimir Sutejev Josif Brodski Boris Pasternak Ivan Bunjin Aleksandar Solenjicin Danil Harms Aleksandar Zinovjev Nina Berberova Ivan Turgenjev ingiz Ajtmatov Nikolaj Afanasjev Gajto Gazdanov Vladimir Nabokov Vladimir Vojnovi Vladimir Sorokin Jurij Poljakov Valentin ernih BROJ NASLOVA 98 45 40 37 32 27 25 22 19 18 15 12 12 11 11 10 10 9 9 8 7 7 7 7 7 6 6 5 1 RASPON TIRAA 5001000 (Veni mu, Braa Karamazovi 50.000) 5005.000 (Ana Karenjina 130.000) 5005.000 (Bajka o caru Saltanu15.000) 5002.000 5001.000 (Mrtve due 50.000) 1.000 5002.000 10002.000 (4 H Azazel ) 5001.000 10007.000 (samo Tihi Don) 7001.000 5002.000 (Providne prie 15.000!) 2.000 (12 H Bajke i sliice) 500 (mahom u asopisima) 1.0005.000 (Doktor ivago 35.000) 1.0008.000 10003.000 5001.000 5001.000 2.000 1.0002.000 500 1.000 1.000 5001.000 1.000 5001.000 5001.000 5001.000 Moskva suzama ne veruje (1980) 7 izdanja za 4 godine 2006-2009
17) Uzeta su u obzir i pretampavanja ranijih prevoda. Pobrojane su sve bibliografske jedinice, od vietomnih monografija do pojedinanih pesama tampanih u asopisima.
Tabela 6: Teologija, mistika, konzervativna filozofija, crkvena literatura objavljena tokom 2000-ih
AUTOR Nikolaj Berajev Ignatij Brjananinov Teofan Zatvornik Jovan Krontatski (sveti) Vladimir Solovjov Pavel Florenski Georgije Florovski Aleksandar meman Boris Vieslavcev Georgije Gurijev Sergej Bulgakov Averkije (dordanvilski arhiepiskop) BROJ NASLOVA 23 12 10 10 9 8 8 8 7 7 5 5 RASPON TIRAA 5001.000 500 5002.000 500 5001.000 5001.000 5001.000 5003.000 500 5001.000 500 5001.000
Novi fenomen je pojava literature iz oblasti alternativne medicine:

Genadij Malahov nadrilekar, TV voditelj Alternativna medicina Bioenergija 37 24 17 500 5001.000 5001.000
Specifikum za sebe je renesansa ahovske literature, slabo izraene 90-ih: tokom 2000-ih tampano je ak 66 naslova. Treba pomenutu i da u izdanju Knjievnog drutva Pismo iz Zemuna od 1992. godine izlazi specijalizovani asopis Ruski almanah koji u prevodu na srpski objavljuje izbor iz savremene ruske literature. Za 19 godina izalo je etrnaest brojeva, a glavni urednik je Zorislav Paunkovi. Uglavnom je re o prvom pojavljivanju dela ruskih autora na srpskom jeziku. itav niz ruskih pisaca i intelektualaca postao je dostupan srpskom itaocu zahvaljujui tom asopisu: Dovlatov, Peljevin, Dobiin, Bakirceva, Vaclav Niinski, Gazdanov, Danil Andrejev, Arsenij Tarkovski, Solenjicin, Averincev, a od starijih Konstantin Leontjev, Leonid Andrejev, Vasilij Rozanov, Aleksej Losev, Mihail Bakunjin i niz drugih. Ukupno vie od stotinu najistaknutijih ruskih stvaralaca, ukljuujui i za srpskog itaoca tako izuzetne i retke sadraje kao to je ruska rok-poezija Jegora Ljetova i Romana Neumojeva. Poslednji indikator ruskog/sovjetskog uticaja u Jugoslaviji/Srbiji u HH veku je uenje ruskog jezika. Ruski je kao obavezan strani jezik u osnovne i srednje kole u Srbiji uveden 1946. godine, ali je ukinut po izbijanju sukoba sa SSSR-om 1948. godine. Vraen je u nastavu nekoliko godina kasnije, ali mu je popularnost naglo opala i sredinom pedesetih bio je gotovo na izdisaju.18 Prema jednoj sovjetskoj analizi, prvih godina posle rata u Jugoslaviji se u svim srednjim kolama i na fakultetima predavao ruski jezik, ponekad kao drugi, a ponekad kao jedini ivi strani jezik. Meutim,
18) Uenje ruskog jezika - nekad i sad, RTV sreda, 10. decembar 2008. Naslovi.net http://www.naslovi.net/2008-12-10/rtv/ucenje-ruskog-jezika-nekad-i-sad/951860 Intervju sa predsednikom Slavistikog drutva Srbije prof. dr Bogoljubom Stankoviem; Beta, Raste interesovanje za uenje ruskog jezika u Srbiji, u: Blic, 13. 10. 2008, http:// www.blic.rs/Vesti/Drustvo/60777/Raste-interesovanje-za-ucenje-ruskog-jezika-u-Srbiji. Intervju sa Jelenom Gini, sekretarem Slavistikog drutva Srbije.
utvreno je da na fakultetima na [...] jednog predavaa [...] dolazi 150200 studenata. Jasno je da je znaaj nastave ruskog jezika na taj nain sveden na nulu. Posebno su se tokom 194849. godine univerzitetske vlasti trudile da raznim manevrima oteaju predavanje ruskog jezika u visokom kolstvu. [...] U beogradskim gimnazijama tri etvrtine predavaa je prolo samo ubrzane kurseve ruskog jezika i esto znaju manje od svojih uenika. Nije redak sluaj da na molbu samog uitelja na asu ita, prevodi i ak tumai uenik ruskog porekla. Predavai te kategorije [...] piu na tabli primere na nekakvom fantastinom rusko-srpskom jeziku. [...]19 Nije to bila osobenost samo kole. Na tek neto malo manje fantastinom srpsko-ruskom jeziku bili su tampani i neki tekstovi prevedeni sa ruskog u asopisu JugoslavijaSSSR, glasilu Drutva za kulturnu saradnju Jugoslavije sa Sovjetskim Savezom.20 Jasno je da ranije nezamisliva masovnost uenja ruskog jezika pod ovakvim okolnostima nije mogla da ostavi dublji trag u kulturi, iako je takvu politiku obrazovanja forsirala vlast. Promena meunarodne pozicije zemlje poetkom pedesetih godina dovela je i do preorijentacije u uenju stranih jezika. Do poetka sedamdesetih godina u 7080% kola u Beogradu roditelji su za svoju decu kao nastavni predmet birala pre svega engleski jezik, zapostavljajui ruski, nemaki i francuski. Jedan paljivi i obaveteni posmatra je konstatovao da [...] Apsolutna dominacija engleskog ravna je nekadanjoj apsolutnoj dominaciji ruskog, a u oba sluaja pokazivala se apsolutna zavisnost reima od jednog ili drugog politikog (ideolokog) sistema, sa ekonomskim, kulturnim i drugim izvorima. [...]21 Obe jednostranosti u ponudi uenja stranih jezika, i one u korist ruskog i one u korist engleskog, bile su posledica odluke drave i odraz njene meunarodne pozicije. Neformalni otpor ruskom jeziku posle rata vodili su stari, predratni kadrovi u obrazovanju, koji su time izraavali svoj stav prema komunistikoj ideologiji, a masovno prihvatanje engleskog godina otkriva stav ljudi roenih u socijalizmu prema polovima koje su inile dve ideologije. Meutim, poetkom sedamdesetih godina XX veka, zbog razvoja sovjetske nauke i tehnologije, ruski jezik je ponovo postao popularan. Tada je prijemni ispit za uenje ruskog jezika na Filolokom fakultetu u Beogradu polagalo po 300 studenata godinje. Krajem 90-ih i poetkom 2000-ih za prijemni ispit za studije ruskog se prijavljivalo dvadesetak studenata (15 puta manje!), a taj broj se u septembru poveavao jedino zahvaljujui onima koji nisu uspeli da upiu studije drugih stranih jezika. Tek 2008. godine prvi put je, posle vie od jedne decenije, interesovanje studenata za ruski jezik na Filolokom fakultetu u Beogradu bilo toliko da je broj prijavljenih (106) gotovo dvostruko premaio broj slobodnih mesta na katedri (59). Meutim, u privatnim kolama i na institutima za strane jezike ruski se i dalje veoma retko predaje. Prema podacima Slavistikog drutva Srbije, danas se ruskim u odreenoj meri slui oko 15 odsto populacije u Srbiji, ali su to, najee, pripadnici starijih generacija.22 Poetkom 2000-ih znatan broj profesora ruskog jezika je izgubio radno mesto, ali se u poslednjih godinudve deo profesora ruskog vraa u uionice, tako da je 2008. godine u Srbiji bilo oko 500 aktivnih nastavnika i profesora ruskog jezika, nasuprot sedamdesetih i osamdesetih godina kada ih je u Srbiji bilo oko 2.000.23
19) , 5283, .17, .556, . 75. (), 20. IV 1949, . N 1. U pitanju je detaljna analiza celokupnog obrazovnog sistema u Jugoslaviji na 46 gusto kucanih stranica. 20) Tako se moe roiai, nr: Poeo je da daje lodove gibrid od ukravanja jabuke i kruke dobijen naunom saradnicom T. A. Gorkovom, i sl. Vidi: Novi radovi miurinaca, u: JugoslavijaSSSR br. 1, novembar 1945, sr. 44. 21) Krsi, Dragan, Psiholoke beleke 19741975, Beograd 1992, sr. 368369. Krsi je bio lan dravne komisije za uvoenje sranih jezika u osnovne kole, ako da je imao uvid u saisike odake, onaanje redsavnika reima i onaanje rodielja. 22) Uenje ruskog jezika - nekad i sad, RTV sreda, 10. decembar 2008. Naslovi.net http://www.naslovi.net/2008-12-10/rtv/ucenje-ruskog-jezika-nekad-i-sad/951860 Intervju sa predsednikom Slavistikog drutva Srbije prof. dr Bogoljubom Stankoviem; Beta, Raste interesovanje za uenje ruskog jezika u Srbiji, u: Blic, 13. 10. 2008, http:// www.blic.rs/Vesti/Drustvo/60777/Raste-interesovanje-za-ucenje-ruskog-jezika-u-Srbiji. Intervju sa Jelenom Gini, sekretarem Slavistikog drutva Srbije. 23) Uenje ruskog jezika - nekad i sad, RTV sreda, 10. decembar 2008. Naslovi.net http://www.naslovi.net/2008-12-10/rtv/ucenje-ruskog-jezika-nekad-i-sad/951860 Intervju sa predsednikom Slavistikog drutva Srbije prof. dr Bogoljubom Stankoviem; Beta, Raste interesovanje za uenje ruskog jezika u Srbiji, u: Blic, 13. 10. 2008, http:// www.blic.rs/Vesti/Drustvo/60777/Raste-interesovanje-za-ucenje-ruskog-jezika-u-Srbiji. Intervju sa Jelenom Gini, sekretarem Slavistikog drutva Srbije.
Zakljuak
Ruski/sovjetski kulturni uticaj u Srbiji/Jugoslaviji tokom XX veka bio je tesno vezan sa zbivanjima na meunarodnoj politikoj sceni, a posebno sa meusobnim odnosima dveju drava. Generalno, bolji su bili odnosi Rusije i Srbije nego Sovjetskog Saveza i Jugoslavije. Periodi porasta sovjetskog kulturnog uticaja u Jugoslaviji bili su kratkotrajni, politiki uslovljeni, i bez dubljih i dalekosenijih efekata. Sovjetski uticaj za vreme socijalistike Jugoslavije pre bi se mogao svrstati u sferu modernog mita nego injenica. U Jugoslaviji su dominirali zapadni uticaji, pre svega ameriki. Sfera kultirnih odnosa bila je, osim politikom, odreena i ideologijom. I najnii i najvii stepen ruskog/ sovjetskog kulturnog uticaja u Srbiji/Jugoslaviji bio je odreen pre svega politikim trenutkom i ideolokim potrebama. Prekid svih odnosa Jugoslavije sa sovjetskom Rusijom posle Prvog svetskog rata, pa i kulturnih, bio je izraz ideolokog neprihvatanja komunizma. Nagli i masivni porast sovjetskog uticaja posle Drugog svetskog rata bio je posledica promene ideolokog modela u Jugoslaviji, a prekid tog uticaja je posledica politikog zaokreta Jugoslavije ka Zapadu, poetkom 1950-ih godina. Nestanak socijalistikih federacija, SSSR-a i Jugoslavije, doneo je i promenu ideologije u Rusiji i Srbiji, tj. okretanje tradicionalnim vrednostima, konzervativizmu i religioznosti. Utoliko se moe govoriti o poetku obnove kulturne saradnje, odnosno ruskog kulturnog uticaja u Srbiji.
201
CIP - , 327(497.11:470)19/20(082) 327.56:351.88(4+5)(082) 351.824.11(470)(082) ODNOSI Srbije i Rusije na poetku XXI veka : [zbornik radova] / [priredio arko N. Petrovi]. - Beograd : #ISAC fond - International and Security Affairs Centre = Centar za meunarodne i bezbednosne poslove, 2010 (Beograd : Colorgrafx). - 201 str. : graf. prikazi ; 21 cm Tira 500. - Napomene i bibliografske reference uz tekst. ISBN 978-86-86383-12-9 a) () - - b) - - 20-21 - c) - - COBISS.SR-ID 179363084
202

Odnosi Rusije I Srbije Na Pocetku XXI Veka

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Odnosi Rusije I Srbije Na Pocetku XXI Veka

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Odnosi Rusije i Srbije na poetku XXI veka

Odnosi Rusije i Srbije na poetku XXI veka

Odnosi Rusije i Srbije na poetku XXI veka

Odnosi Rusije i Srbije na poetku XXI veka

Odnosi Rusije i Srbije na poetku XXI veka................................................................................................................. 5

ISTORIJSKI I POLITIKI ASPEKTI ODNOSA RUSIJE I SRBIJE...................................................................... 9

Dve Rusije: o dva dominantna diskursa Rusije u srpskoj javnosti.............................................................................................11

Mitovi o Rusiji i dinamika razvoja ruskih spoljnopolitikih interesa na Zapadnom Balkanu......................................................19

Rusko-srpsko strateko partnerstvo: sadrina i domaaj ........................................................................................................25

NEKOLIKO POGLEDA NA SAVREMENU RUSIJU..................................................................................... 41

Ekonomska kriza u Rusiji i njeni efekti na unutranju i spoljnu politiku...................................................................................43

Vlast u Rusiji: Sistem donoenja odluka i drutveni kontekst..................................................................................................49

BEZBEDNOSNI OKVIR U EVROAZIJI.................................................................................................... 81

Rusija i Zapad: revizionizam ili status quo..............................................................................................................................83

Rusija, Srbija i NATO..............................................................................................................................................................95

Ruska vizija bezbednosti u Evropi i Srbija ............................................................................................................................101

ULOGA RUSIJE U OBEZBEENJU ODRIVE ENERGETSKE BEZBEDNOSTI REGIONA JUGOISTONE EVROPE...115

Procena posveenosti Rusije izgradnji Junog toka do 2015. godine.....................................................................................131

Ruski energetski interesi u Jugoistonoj Evropi....................................................................................................................139

Ruska energetska politika i Balkan .....................................................................................................................................147

Energetski sporazum Srbije i Rusije, dve strane jedne medalje.............................................................................................163

Energetska bezbednost zemalja u svetlu ruske energetske politike.....................................................................................167

SARADNJA U OBLASTI KULTURE I RELIGIJE IZMEU RUSIJE I SRBIJE....................................................181

Ruski/sovjetski kulturni uticaj u Srbiji/Jugoslaviji u XX i XXI veku..........................................................................................193

Odnosi Rusije i Srbije na poetku XXI veka

Odnosi izmeu Srbije i Rusije: trogodinji bilans

Razlozi i nain pribliavanja izmeu Rusije i Srbije

Odnosi Rusije i Srbije na poetku XXI veka

Istorijski i politiki aspekti odnosa Rusije i Srbije

Odnosi Rusije i Srbije na poetku XXI veka

Odnosi Rusije i Srbije na poetku XXI veka

Dve Rusije: o dva dominantna diskursa Rusije u srpskoj javnosti

Dva diskursa Rusije

Istorijski okvir rusko-srpskih odnosa i percepcije Rusije

Odnosi Rusije i Srbije na poetku XXI veka

Savremena dilema: Srbija EU vs. Srbija Rusija?

Odnosi Rusije i Srbije na poetku XXI veka

Mitovi o Rusiji i dinamika razvoja ruskih spoljnopolitikih odnosa na Zapadnom Balkanu

Odnosi Rusije i Srbije na poetku XXI veka

Odnosi Rusije i Srbije na poetku XXI veka

Odnosi Rusije i Srbije na poetku XXI veka

Rusko-srpsko strateko partnerstvo: sadrina i domaaj

Kvalitativni pomak u rusko-srpskim odnosima poetkom 2009. godine

Pitanje statusa Kosova: ruska pozicija

Ruska inicijativa za zakljuenje novog Ugovora o bezbednosti u Evropi

Srbija i ruska inicijativa

Nesmetana realizacija stratekih ekonomskih projekata

Odnosi Rusije i Srbije na poetku XXI veka

Odnosi Rusije i Srbije na poetku XXI veka

Nekoliko pogleda na savremenu Rusiju

Odnosi Rusije i Srbije na poetku XXI veka

Odnosi Rusije i Srbije na poetku XXI veka

Ekonomska kriza u Rusiji i njeni efekti na unutranju i spoljnu politiku

Politika dimenzija krize

Osnove previe upravljane demokratije

Kako se vlasti nose sa krizom?

Ko moe da profitira od krize?

Kriza i spoljna politika

Odnosi Rusije i Srbije na poetku XXI veka

Vlast u Rusiji: Sistem donoenja odluka i drutveni kontekst

Uloga javnih institucija

1) Mihkail Vinogradov je Predsednik fonda Peterburgska politika iz Moskve.

Odnos Predsednik Premijer