Laminat

LAMINAT
ta je laminat?
Laminat je podna obloga koja se sastoji od 80 90% drveta. Zbog tako velikog procenta laminat ima mnoge dobre ali i loe osobine drveta. Dobija se presovanjem drvne preraevine na visokoj temperaturi uz dodatak sintetikih smola. Krajnji izgled dobija se lepljenjem etiri osnovna sloja koji se pod veoma velikim pritiskom meusobno stope. Ovako dobijena obloga poseduje izuzetne osobine kao to su otpornost na mehanike (neosetljiva je na udarce i ogrebotine), hemijske (ne menja se pod uticajem ultraljubiastim zracima) i termike (otporna je na temperature i do 180C) uticaje. Laminat se u Evropi poeo koristiti ranih sedamdesetih a pravi proboj na trite je doiveo osamdesetih kada se masovno poeo koristiti u Americi.

Koje su dobre osobine laminata?

1. Otporni su na udarce, svetlost, ogrebotine, umerenu vlagu, habanje, ne izbleuju i otporni su na temperaturu ara od cigarete 2. Laminat je gotova podna obloga i ne zahteva nikakvu konanu obradu 3. Lako se ugrauje, sama ugradnja ne zahteva mnogo vremena 4. Jednom postavljen laminat je lako ukloniti i postaviti ga na drugo mesto. Idealno za iznajmljene stanove i prostore privremenog karaktera 5. Omoguavaju veliki broj dizajnerskih mogunosti 6. Relativno mala cena 7. Laminat je mogue postaviti na bilo koju suvu i ravnu podlogu 8. Zbog svoje male debljine u podruju vrata ne stvara probleme ak i pri polaganju na postojeu podnu oblogu 9. Ukoliko doe do oteenja usled ogrebotina vrlo lako se mogu sanirati utrljavanjem specijalne paste koja se fino ispolira posle stvrdnjavanja. Oteenje nakon toga postaje neprimetno 10. Ne izaziva alergije 11. Zahvaljujui velikoj gustoi materijala laminat je pogodan za postavljanje na instalacije podnog grejanja. 12. Lako odravanje 13. Laminati su otporni na skoro sve hemikalije koje se pojavljuju u kui 14. Laminat se odlikuje velikom postojanou boja 15. U sluaju zapaljenja ne oslobaaju toksine gasove tetne za ljudsko zdravlje 16. Oekivani vek trajanja laminata je od 15 20 godina posle ega se treba menjati

www.mojaradionica.com

Laminat
Koje su loe osobine laminata?
1. Laminatno jezgro se sastoji od drvenih vlakana koja pri vlaenju bubre a pri suenju se uteu. Ovi spoljanji faktori mogu da izazovu deformisanje postavljenog laminata 2. Smole koje se upotrebljavaju kao lepkovi u proizvodnji drvnih materijala sadre formaldehid. To je bezbojan gas otrog mirisa, nadrauje oi, sluznicu i dine puteve. Stroe zakonske odredbe su ograniile broj smola u kojima se nalazi formaldehid a koje se koriste pri proizvodnji laminata. Definisana su tri razreda po koliini emitovanog formaldehida (E1, E2 i E3). Pri kupovini treba obratiti panju da laminat nosi oznaku razreda E1. To je razred sa najmanjom emisijom tetnih isparenja i praktino se smatra da on ne sadre formaldehid. 3. Laminat se mora postavljati na ravnu povrinu. Sve neravnine vee od 4 mm potrebno je ukloniti pre postavljanja laminata. 4. Laminat nije mogue brusiti i ponovo lakirati, tako da ima relativno ogranien vek trajanja.

Od ega se sastoji laminat?

Laminat je sastavljen od etiri, odnosno pet slojeva.

Nosivi sloj, to su razliite vrste ploa napravljene od drvnih preraevina. One nose sve ostale slojeve i daju vrstou laminatu. Pored ovoga moraju da obezbede dobar prihvat na podlogu, stabilnost i otpornost na vlagu. Za proizvodnju laminata, najee se koriste HDF ploe (vlaknaste ploe velike gustoe high density fibreboard). Odlikuje ih homogena struktura, velika vrstoa na savijanje i veoma dobro podnoenje pritiska. U mnogo manjoj meri se koriste MDF ploe (ploe srednje gustoe kao to je perploa medium density fibreboard). One su znatno loije od HDF ploa u pogledu tehnikih karakteristika pa postoji tendencija njihovog dugoronog povlaenja s trita u smislu nosivog materijala. Dekorativni sloj, to je papir na kome je odtampan odgovarajui dezen i laminatu daje lep estetski izgled. Postavlja se sa gornje strane nosive ploe. Na njemu mogu biti odtampane slike razliite vrste drveta, raznog kvaliteta, zatim mogu da budu nanesene slike mramora ili nekog drugog prirodnog 2

www.mojaradionica.com

Lamina at
kamena, a naprosto mogu k m se odtampati i raznobojn ni tonovi sa a odreenim m d dekoracijam ma. Mogunosti n su neo ograniene. V Vezni sloj se s nalazi iz zmeu nosi ivog i dekorativnog slo oja. To je le epak na bazi m melamina i poliuretana a a slui da dobro spoj ji ova dva s sloja. Z Zatitni slo oj (overlay y) Ovaj sloj j se nanosi preko dek korativnog sloja. Ulog ga m je da ob mu bezbedi po otrebne oso obine laminatu kao to o su tvrdoa, otpornos st n habanje, svetlost, vlagu, na v prlja avtinu i slino. On se e obino sastoji od lak ke p prozirne pa apirne folije koja je natopljena a vetako om smolom m (najee m melaminska a smola). Dodavanje em jo nek kih primesa a, kao to o je korund d, p pove ava se s njegova a postojano ost na gre ebanje. Por red ovoga u njega je j m mogu e utisnuti, pomo ou elino og valjka, fine f kanale i nabore koji k se mog gu o opipati na prirodnom p d drvetu. Kako o se ta udib bljenja na p providnoj foliji poklapaj ju s bojama i arama na sa a papiru, im mitacija drve eta je potpu una. B Balansni sloj, ovaj slo oj se nanos si sa donje strane laminatne ploe. Slui, pr re s svega, za postizanje ravnotee napetosti u odnosu na slojeve sa gornj je s strane nosiv vog sloja, ta akoe titi od vlage iz z podloge. O Ovo spreava a uleknue la aminata usled upijan nja vlage. Sloj se sastoji s od papira im mpregnirano og s smolom. N Natronski papir, pose ebne vrste laminata imaju jo je edan sloj koji k se nalazi iz zmeu nos sivog sloja i dekorativn nog sloja. Taj T sloj se s sastoji iz je ednog ili vi e n natornskih ati imaju iz zuzetno otp pornu povr inu i korist te papira. Ovakvi lamina s uglavno se, om, za po odove javn nih ustanov va gde po ostoje velik ki zahtevi u p pogledu otp pornosti na a habanje. Ovi lamina ati su pozn nati pod oz znakom HP PL ( (High Press sure Lamina ate).

Kako se s pravi la aminat?

Postoje dva proces sa proizvodnje kojima se dobijaju u dve vrste l laminata. DPL L (Direct Pr ressed Lam minate) Toko om proces sa proizvod dnje svi sl lojevi (izuz zev sloja s sa natron papirom m) se pod velikim prit tiskom i te emperaturom m ktino sjedinjuju. Kada a se tako d dobijene ploe ohlade e, prak reu u se u odgo ovarajue dimenzije i profiliraju. p HP PL (High Pr ressure Laminate) Pre esovanje sv vih slojeva se vri u dve faze. U prvoj fazi pod d velikim pritiskom i temper raturom sj jedinjuju s se nat tronski papir, dekora ativni sloj i zatitni sloj. Tak ko sjedinjene kom mponente ine zaseban sloj koji se u drugo oj zi lepi na no osivu plou. . Na kraju s se na poleini element ta faz nan nosi jo i o obavezni ba alansni sloj. . Nakon hla aenja ploe pro olaze kroz liniju za profilisanje, p , a zatim se reu na n elj jenu veliin nu.

www.mo ojaradionica a.com

Laminat
Koje vrste laminata postoje?
Laminat se klasifikuje u nekoliko vrsta u odnosu na sastav, vrste sintetikih smola koje su upotrebljene, upotrebljeni pritisak i temperaturu pri presovanju. 1. HPL (high pressure laminates) jako presovani laminat 2. LPH (low pressure laminates) slabo presovani laminat 3. LPL melamin, u proizvodnji koriene samo melaminske smole 4. LPL poliester, u njegovom sastavu dominiraju poliesterske smole 5. LPL melamin akril, hemijska meavina keselinsko akrilnih i akrilno melaminskih smola Pored ove podele, postojala je potreba da se laminat klasifikuje u odnosu na uslove njegove eksplatacije. Tako je standard EN 685 definisao dve grupe laminata. Jedna je za upotrebu u privatnim kuama i stanovima a druga za korienje u poslovnim propisima. Svaka od njih se deli na jo tri podgrupe ili razreda u odnosu na frekventnost prostora. Laminati koji nose oznake 21, 22, 23 namenjeni su za kunu upotrebu, dok se laminati sa oznakama 31, 32, 33 koriste za javne prostore gde odreene osobine, kao to su tvrdoa i otpornost na habanje, moraju posebno biti izraene.

Koju vrstu laminatnog poda odabrati?

Najpre, treba razmisliti gde e te postaviti laminatni pod. Kada se to zna potrebno je samo slediti piktograme na pakovanju i odabrati proizvod pogodan za odreenu namenu. Naime, nije svejedno da li e se laminat koristiti u dnevnom boravku, spavaoj sobi ili u hodniku. Podovi u dnevnoj sobi se vie koriste nego oni u spavaoj sobi, dok je laminat na stepenicama vie izloen habanju nego onaj u dnevnoj sobi. Dakle treba odabrati tip laminata koji e biti otporan na odreeni nivo habanja a opet da se ne kupuje izuzetno otporan laminat za kojim nema potrebe i time utedi odreena finansijska sredstva. Odreene vrste laminata, piktogrami, podruje primene i slino, nalazi se u tabeli. Na osnovu nje je lako odrediti vrstu laminata koji odgovara odreenim uslovima.

www.mojaradionica.com

Laminat
Intenzitet korienja

Piktogram

Podruje primene

Primenjuju se u...

Stan - kua

Umeren

Spavaa soba

Stan - kua

Normalan

Dnevna soba, trpezarija, unutranji hodnici Kuhinje, stepenita, ulazni hodnici Hotelske sobe, konferencijske sale Deiji vrtii, ekaonice, butici Prolazi, robne kue, uionice

Stan - kua

Intenzivan

Poslovni prostor javne ustanove Poslovni prostor javne ustanove Poslovni prostor javne ustanove

Umeren

Normalan

Intenzivan

Laminatne obloge koje su predviene za polaganje na pogove sa ugraenim podnim grejanjem imaju posebnu oznaku. One koje nisu namenjene za to imaju istu oznaku ali precrtanu sa dve kose crvene linije. Ovo je posebno vano, jer ako ne postoji podno grejanje nema potrebe kupovati ovakve podne obloge poto su one znatno skuplje od obinih. Naravno, obine laminatne ne mogu se postavljati preko podova sa podnim grejanjem.

www.mojaradionica.com

Laminat

Kako se odreuje postojanost poda u odnosu na troenje?

Ovo se, praktino, odnosi na procenu tvrdoe gornjeg sloja. U raznim zemljama su postojale razliite metode odreivanja kvaliteta. Proizvoai su koristili tu injenicu i birali metode koje su im najvie odgovarale. Ovo je za posledicu imalo da kupac nije nikada mogao da uporedi kvalitet laminata razliitih proizvoaa. Ovo je esto kupce dovodilo u zabludu da pomisle kako dve vrste laminata imaju isti kvalitet a znaajno su se razlikovale u ceni. Zbog toga je postojala potraba da se ustanovi referentan kvalitet i metode za testiranje kvaliteta laminata. Evropskim proizvoaima je bilo naloeno da koriste taber test u odreivanju kvaliteta laminata. Kako postoji mnogo proizvoaa laminata irom sveta, na evropskom tritu od 1998. godine moe da se prodaje samo laminat koji podlee jedinstvenom oznaavanju i na kojem postoji oznaka EPLF.

Ureaj koji se koristi prilikom taber testiranja je u osnovi brusilica sa brusnim valjcima. Brusni valjci su standardizovani i brusni papir na njima je tano definisane finoe.

Brusni valjci preko uzorka laminata prelaze 1000 puta a posle toga se meri istroenost povrinskog sloja. Uzorak kojem je bruenjem skinuto manje materijala smatra se kvalitetnijim.

www.mojaradionica.com

Laminat
Kako odravati laminat?
Idealni uslovi za laminat su temperatura izmeu 18 do 20C, sa relativnom vlanou od 40 do 70C. U uslovima poveane vlanosti u zimskom periodu neophodno je pojaati grejanje jer prevelika vlanost moe da izazove bubrenje laminata. Obrnuto, pri smanjenoj vlanosti, koja moe biti izazvana podnim grejanjem, predlae se korienje osveivaa vazduha. Smanjena vlanost moe izazvati skupljanje laminata i razdvajanje letvica. Novi laminat ima tvrdu i nepropusnu povrinu i prljavtina slabo prijanja na nju. Za povremeno ienje treba koristiti neko od namenskih sredstava koja se mogu nai na tritu. Povrinu je dovoljno prebrisati oceenom, tek vlanom krpom. Ni pod kojim uslovima ne treba koristiti vosak ili sredstvo za poliranje. Takoe, mirglanje i lakiranje nije dozvoljeno. Pored ovoga, izbegavati korienje istaa na paru.

Severni bor

Brest

Bukva akcente

www.mojaradionica.com

Laminat

Bukva bez

Bukva konfort

Bukva staromodna mat

Hrast klasik

Jabuka mat

Jasen akcente

www.mojaradionica.com

Laminat

Java tik mat

Javor akcent

Javor beli

Javor klasik mat

Kifer

Kruka divlja

www.mojaradionica.com

Laminat

Mahagoni

Orah

Pekan

Ruino drvo

Trenja divlja

Trenja tobaco

www.mojaradionica.com

10

Laminat

Trenja

www.mojaradionica.com

11