MIZ Prevod: Milica Anti

IIW

NEKE KLOPKE PRI ZAVARIVANJU DUPLEKS NERAJUIH ELIKA SOME PITFALLS IN WELDING DUPLEX STAINLESS STEELS
Damian J. Kotecki, Damian Kotecki Welding Consultants, Inc., Mentor, Ohio USA. Kljune rei: dupleks nerajui elici; ravnotea feritaustenit; zona stapanja; zona uticaja toplote; uneta toplota; termika obrada; azot; taloenje; zavarivanje PREGLED Dupleks nerajui elici (DSS, ukljuujui i super dupleks nerajue elike, SDSS) su dokazano vrlo upotrebljivi inenjerski materijali, iako ponekad sa razliitim zahtevima pri zavarivanju u odnosu na mnogo poznatije, austenitne nerajue elike. Uprkos generalno dobrim iskustvima pri zavarivanju dupleks nerajuih elika, ponekad se pojavljuju klopke sa kojima se dovoljno esto susreemo, tako da je opravdano da se one obrade na nain preglednog rada. Metalurko iskustvo kod sve tri klopke bie prikazano kasnije. Neodgovarajua specifikacija osnovnog materijala esto dovodi do nepoeljnih osobina zone uticaja toplote (ZUT-), to je uglavnom vezano za granini sadraj azota. s najee javlja kod sastava legure DSS 2205, prema UNS S 31803. Ova specifikacija, koja se esto citira kod zavarivanja 2205, daje sadraj azota do maksimalno 0,08%. Mali sadraj azota usporava stvaranje austenita u ZUT-u, to ima za posledicu previe ferita, taloenje hrom nitrida, lou ilavost i lou otpornost na koroziju. Mnogo povoljniji sastav je, prema UNS 32205, za DSS 2205, gde se zahteva minimalno 0,14% azota. Drugi primeri su: specifikacije za tip DSS 329 prema UNS S 32900, (neodgovarajua, ne postoji zahtev za sadrajem azota) umesto S32950 (odgovarajua 0,15 do 0,35% azota) i za odlivke legure 255 oznake CD 4MCu (neodgovarajui, nema zahteva za sadraj azota). Neodgovarajua koliina toplote pri zavarivanju najee se pojavljuje zbog zahteva veeg unosa toplote, a najvie kod SDSS. Dok je 0,5 do 1,5 kJ/mm normalna preporuena koliina unete toplote za SDSS, bilo kroz koreni prolaz ili mnogo malih zavara, koji su na donjem kraju ovog preporuenog opsega, moe se kao rezultat, pojaviti talog hrom nitrida i/ili stvoriti sekundarni austenit i/ili se mogu taloiti intermetalna jedinjenja u metalu ava, izloenom ponovljenim termikim ciklusima pri vieslojnom zavarivanju. Opet je rezultat loa ilavost i loa koroziona otpornost. Neodgovarajua termika obrada posle zavarivanja-TOPZ javlja se pri korienju dodatnog materijala sa veim sadrajem nikla (tipino 9% Ni). Uobiajeno se kod DSS ne zahteva TOPZ, ali kod, na primer, kapa koje se dobijaju uz veliki stepen deformacije, ili pri reparaturnom zavarivanju odlivaka, moe se zahtevati TOPZ. Specifikacije kao to su ASTM A 790 i A 890 zahtevaju arenje na minimalno 10400C, i proizvoai nastoje da koriste temperature bliske tom minimumu. Meutim, dodatni materijal sa vikom nikla zahteva vie temperature da bi se rastvorila sigma faza, koja nastaje tokom zagrevanja do temperature arenja. Rezultat moe biti vrlo krt av sa loom korozionom otpornou. UVOD Dupleks feritno-austenitni nerajui elici postoje skoro 80 godina. Ove legure karakterie sledee: ovravaju kao 100% feritne, dok austenit nastaje i raste u vrstom stanju. Rane legure, kao to je legura za deformaciju 329 i legura za livenje CD4MCu, sadre vie ferita nego austenita. Dodatno, znaaj azota nije bio dovoljno shvaen, tako da mnoge legure sadre nedovoljno azota [1]. Nukleacija i rast austenita su esto previe spori u takvim uslovima hlaenja ava, kojim treba postii priblino istu koliinu austenita u metalu ava i ZUT-u bez naknadnog arenja. Dok dodatni materijal moe biti previe legiran niklom, radi poveanja stvaranja austenita u zoni stapanja, ZUT-ovi takvih legura mogu da budu krti sa loom korozionom otpornou. I sam metal ava ima iste nedostatke. Tokom 1980-e, znaaj dodatka azota u osnovni materijal DSS potpuno je prihvaen i postaje normalno da se specificira zahtev za minimalnom koliinom azota. Uz odgovarajui sadraj azota u osnovnom materijalu i vei sadraj nikla u dodatnom materijalu, zavareni elementi su sa skoro jednakim udelima austenita i ferita, to rezultuje dobrim mehanikim osobinama i dobrom korozionom otpornou. Glavno ogranienje postupka zavarivanja tada postaje odgovarajui unos toplote zbog odravanja odgovarajueg balansa austenita i ferita u ZUT-u, preko odgovarajue brzine hlaenja. Mala uneta koliina toplote moe da uzrokuje viak ferita a prevelika koliina toplote, taloenje intermetalne faze. Preporuuje se koliina unete toplote od 0,5 do 2,5 kJ/mm za 22%Cr DSS [2], i od 0,5 do 1,5 kJ/mm za 25% Cr DSS [3]. Keywords: duplex stainless steel; ferrite-austenite balance; fusion zone; heat affected zone; heat input; heat treatment; nitrogen; precipitation; welding

ZAVARIVANJE I ZAVARENE KONSTRUKCIJE, 2/2011, str. 63-69

63