8 СРПСКА КЉИЖЕВИА ЭАДРYr А 8

~~)~'-l
~" ~

.живот и прикљуqЕНИЈ А

ДИМИТРИЈА
ОБРАДОВИЧА
НАРЕЧЕНОГА У I\'АДУЋЕl'ОТВУ

ДОСИТЕЈА
ЊИИ ИСТЊ'\{ ШИСАТ И иаДА'!'

II

у БЕоrРАДУ

mТА"МПАНО у ШТАМIIАРИЈИ КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ

1898.
 • с

1='6-
\~J8
.O\S"
АЗ .
\~'az.. .
v.'2·
. \,
.1'.12.
-Н~+и'-'
9. -30. 51f
~ i 'ю I
ГАЕ Е trT

СТРЛllЛ

11 АУ еА LЬ !Иј
1. "'ICJlо .
П. 14
" 2
IV. " 3
У. " 43
" 6
VП. " 6
У1II. " i7
" 8,
Х. " 9
XI. " 105
1. " 130
 живот

д_ СЕР А.ДСВ::иЋА._

11.
 ,

ПРЕДУВЕДОМЉЕИИЈЕ.
,
Басна, да сам хотео -више преводити, на­
шао би три и четири крат јОIIIТ ТО.l1ико И.l1И И
веће ЧИС.l10. НО ја, изабравши само оне, које
су :мени најугодније БИ.l1е, проче сам Д~угима
оставио, да с временом преводе и издају. На­
меравајуhи обаче да ови то:м буде најмање
од двадесет и пет И.l1И тридесет .табака, за
. испунити ОВО ЧИС.l10, придодаhу овде нека од
:моји писма, која се касају до :моји прикљу­
ченија.
Раэ.l1ИЧНИ од наше нације и усмено И пи­
сменопоуштавa.l1И су :ме, да предузмем опет

о.ву :материју, и, на моје извиновљеније, да

би ја рад ЩТО боље и ПО.l1езније издати, један'
мој љубезни пријатељ запросио ме,' да му у
наше:м взај:мном' пис:ма. соответствованију на­
значује:м што знања Достојније од :моји дога­
ђаја, које ја ·ОД некО.l1ИКО вре:мена и ИСПО.l1-
њава:м. Имају~и даК.I1е копије при себи 11
'хотеhи, како. са:м повише рекао, да ми ова
књига већа буде, ради две причине нау:мио
сам ПРИ.l10ЖИТИ овде нека од ови :моји писама.
Прво - за испунити. од части вољу СВИМ,а
онима, који су то· исто зактевa.I1И, а друго,
које је мени најважније и срцу мојему по­
же.l1атељнејше и дражајше, за предати вечному
1*
воспоминанију потомков наших имена моји
љубимејши пријатеља. и БАагодетеља,. које је
преБАаги Божији ПРОМИСаА за орудија своја
употребио и мени У мојим странствованијам и
претпријатијам чрез љих помогао.
Природна је ДУШИ чеАовеческој БАаго­
дарност ,како год теАУ диханије; и ово се
одовуд познаје. Кад год ми читамо историје
неки веАИКИ и БАажени Аица, који нам се
чисто чине да ни за што ДРУГО НИСУ на ови
свет ПОСАати БИАИ, РОДИАИ се и поживи,llИ,
разве ва ВеАИКО добро, САадост, радост и ~Aa­
годеј аниј е , свога времена људи, ако СУ они и
ва иљаде година пре нас ЖИВИАИ, и ми И не

познајемо, разве само по имену, а оне, ко­

јима су они добро ЧИНИАИ, ни по имену, ништа
маље они су нами МИЈЈ.И и драги, баш како
да смо ми у њиово време ЖИВИЈЈ.И, и као да

су нами сва она добра УЧИНИАИ, која СУ они,

сам Бог зна коме и коме, СОТВОРИАИ и пока­
ЗаАИ. Ми чувствујемо радост, помињуhи имена
љиова; УСЈЈ.аждавамо се и не можемо се на­
ситити, ГАедајуhи изображенија њиова; чини
нам се као да су до јуче на земљи БИАИ, и
жао нам је, ШТО нису и данас међу нами. Ако
је цар ко од љи био, уздише за њим у пр­
сима вашима срце ваше: зашто такови цар

да нас остави и да не царствује во веки на

земљи!
Откуд се ова чувствованија рађају, разве
из самим Богом у СЈЈ.овесну ДУШУ УЈЈ.ивене б./lа­
годарности? А кад су на~ш туђи БАагодетељи
тако пријатни и драги, КОА ИКО већма морају
 нам бити наши? И зато о тим вами ништ,..
lIије заДОВ.Ilеоотворево ни поможено, да и ми
оами познајемо, помињемо и љубимо; то је
нами веома Мa.IlО; него оћемо, ако је икако
могуће, да и оав овет позва, опомиње' и љуби.
И, будуhи да омо ми ма.llовремеви на земљи
и не можемо и овде до века опомињати, зато

предајемо њиова О.llатка и пречеона имена

прво Богу, који је оам кадар праву доброту
по доотојнооти возмездити и наП.llатити, да им
он учини оно вагражденије, које би МИ ради,
" а не можемо; а по том и будуштим РОДОВОМ,
да и они намеото нао опомињу, да и љубе,
да им б.llагодаре, и имена њиова од заборав­
љења да чувају и да и О.llаве.
Ово на раоуждевије чувотвитељвим и че­
.Il0векољубним орцам дајуhи, уздам ое, да и
они иоти, који ТО.llиконе маре за моја при­
к.ључеВија, оматрајуhи ва причину, која ме
к томе убеждава, неће за безмеоно оудити,
што ћу јоште на веко.llИКО табака о оеби пи­
оати, не могуhи на други начин овештенејшу
б.lшгодарнооти моје ДУЖНООТ показати и ио­
ПО.llВIIТИ.
~ при томе они и онако ви, за ка­
кове ја пишем, неће воује, читајуhи ово, труд
оеби задати, ибо мој воегдашњи у опиоавијам
мојим конац, то јеот ПО.llзу, гди гди И увеое­
љеније читатеља, нећу ја ни овде нима.llО
иопред очију ометнути.
 nРЕ'IЕСНЕЈШИ ГОСПОДИНЕ / -

ЉУБИМЕЈШИ И 4~АJltА~ШИ, МОЈ!

Ви изискујете од мене такову вешт, да

ништа на овом свету мени не може бити ни
радосније ни драже, ко.l1ико то, ШТО Ви же­
.I1ите, не само Вами, него, кад би могуће БИ.l10, .
сви'м земнаго нашего Itpyra садашњим и бу.;.
душтим житељем соопштити и приподати. Ибо,
зактевајући Ви од мене описаније знаменитији
моји прикљученија, чрез то дајете ми повод,
да Вам опише м и изобраэим KpaCHej~a мо­
рына својства добродетељни они народа, које
сам по знао, људи. А шта утешитељније и чув­
ствитељним срцам може бити С.l1ађе и це.l10МУ
че.l10веческоМу роду чесније и С.l1авније, КО.l1ико
познати да света небесна добродетељ по свему
JlИЦУ земному у свим П.l1еменам и језиком има
своје аАтаре и своје верне, у красоту своју
заљубљене ПОК.I10нике и С.l1ужитеље? Шта је
способније, за возбудити у че.l10веческим ср- .
цам љубов R б.l1агим наравом,' к доброти и к
чеJlовекољубију, разве дејствитељно моћи њих
уверити, да праведни и добри ЉУДИ И овде
на земљи БJlагопо.l1УЧНИ су и при ПО.l1аску с
овога света спокојни, и да ће чрез сву бес­
конечну вечност шчастљиви бити и често
многи од њих, ако су и простога состојанија
,
7

и сељани, вечној памети и воспоминанијупре­

дају се и С.4аве? Из овога AaR.lle, љубими мој,
можете ласно познати с коликом· радостију
ја ћу ваше зактева'ње удовољствовати, и н·а':'
место што би Ви 'мени. за то, како Ви велите,
обвезани' били, ја се Вами за таково мени.
радо.Нa.I10женије обвеэан и благодаран при­
знајем и исповедам.

Жеља к ученију била је начa.l1НИ: узрок,

да сам ја сву вољу изгубио, .у оном сремском
рају, то. јест у Фрушкој Гори У 'Опову, дуже
пребивати. ЧитаЈуhи 3латоустове беседе на'
дејанија и на' аПОСТО.llа ПаВАа посланија, чудна
. некакова чувствованија' возбуждаВаАа су се,
и рађыа у мојем МАадом .срцу. 3.11атоусти,
МИС.llИО сам у' себи, да се· није учио, OH~ ако'
би иљаду година деЈiшија и посланија a~o­
CTO.llCKa. читао, он овако прекрасно и C.llaTKO
сверх њи не би' умео беседити. КО.llИКИ су
други беШЧИCJIени то исто ЧИТa.IIИ И наизуст
знa.I1и, но .0 том тако и ТО.llико говорити нису
ЗНa.IIИ ни могли, развесамо они, који су се у
Атини И.llИ У Александрији УЧИ.llи. Од тада не
само на јави но 11 на сну ништа ми већ није
би.llО у уму и на срцу, разве велике биб.llИО~
теке, академије, ШКО.llе, учитељи гди различне
науке предају и трудољубиви, пче.llам подобни,
мед мудрости собирајушти ученици. .
. Но сву ову моју горећу жељу моја ср­
дечна, права синовња, к оној чистој И добро- .
наравној мојега б.llагодетеља Теодора МИ.llУ­
тиновича души, љубов обуздаВa.IIа је на неки
8

начин и у дручаВ8,ЈЈ.а. Он би ми чеото, позна­

јуhи моје уоердије ко ученију, уздишуnи го­
ворио да ЖaJlИ, што ја моју младоот ту воује
тратим. А мени би ое грозило и оамој миоли
к орцу мојему вход допуотити: такова добра
~ б.llага чловека за живота оотавити и никада
га к тому не видити! А по његовом преотав­
љенију веЬ. ништа т:и ту не оотаде, што би
ме задржава.llО и уотавља.llО.

у иото време О.llучи ое да један мана­

стироки ђак, ИМ6нем Атанасије, намери попи
у овој род, у Хорватоку. Но, знајући да његов
,отриц Дионисије, који га је ту довео био, да
га пока.llуђери, не би га за главу пуотио, зато
он науми и без » Оотај С Богом! (( дома попи.
И; будуhи да је оамном лепо живио, каже
ми што је намиO.llИО. То ти ја једва дочекам,
откријем му о подобном повереностију моју
жељу, да би и оам рад' куд . даље попи и у
које 'МУ драго место, гди ое млади људи уче,
доhи, aJl' не знајуhи ни на коју страну пута,
замо.llИМ га, да ме поведе. о ообом до Хор­
ватоке, а оданде, што. Бог да. »3ашто не би?((
одговори он; »У друштву ое много .Ilепше
путује него оамим((
Дам му нешто новаца, .те оде у Ириг и
купи ми ДО.llаму плаветну и чакшире и црвене

ајдучке опанке, пак оутрадан рано, НИМа.40

не ОК.Ilевајуhи, ајде о њим заједно преко ра­
ковачке П.llанине. Спуотимо ое к Раковцу, но
отранпутицом наоколо, јер оам ја ту познат
био, пак ти ове измеђ' Фрушке Горе и Дунава
пут 3е.llенграда. Ударима на Ооек, пређемо у
 9

С.Ilавонију, и, идући к Пакрцу, у јеАНОМ се.llУ

С.llучи нам се нешто, чем се нисмо наАМИ.

Чујемо о у јеАној аВ.Ilији песне и разговор

множества ЉУАИ. »Знаш АИ што је«; рече ми
Атанасије, »и тако сам жеАан; уђимо у аВ.IJ.ију,
за искати ВОАе и виАити шта се ту чини((. У .Ilе­
вемо; каА -0- ми ту свмба и весеље. На наше
искање ВОАе мати женихова рече нам: »Драги
путници, ОВАе се Аанас не пије ВОАа, него
вино; и, ако оћете, ОАите унутра. (( УАевемо:
А каА сватовом о кажемо Аа смо n ОИЗА8..Ilека,
»Хее, сриhа! (( викне кум, »кад на овако ве-
о СеЈЬе из Амека гости АО.llазе ! (( Рече нам сести,
јести, п"ити и веосеАИТИ се. Запитају нас: како
је у Срему жито РОАИ.llО, како винограАИ, и
прочаја. И тако разговарамо се Аепо и људ­
ски, С.llушајуhи музику и ГАеАајуhи весеАУ
МАаАеж, гАи игра. НаА ето ти ОА неКУАа јеАне
ве.llике ђачине, који баш спрама мене сеАне;
ПОПОСАуша неко.llИКО наш разговор, пак ОНАа

окрене реч к мени говореhи: » По твом изго­

вору чини ми се да си ти шизматик. (( »)Нисам
ја шизматик, « ОАГОВОРИМ му ја САоБОАПО, ))него
правос.llавни Христјанин (( и бољи ОА њега, ако
је раА знати. Почнемо на ма по обичају АИШПУТ
о начаАСТВУ папином и о С1'арешинству цркве

греческе и римске. О овом по<му ја сам већ

читао био некога Максима ПеАопонисиотскога
књигу на D.Ilашком језику и знао сам је као
наизуст, и могао сам се о том Аишпутати,

Аа се земља ПОАа мном тресе. Ћак се нађе

у ве.llИКОМ сијасету са мном, пак почне у своје
говорење .Ilатински мешати, ОА кога сам ја
to
o.HAZ:\ као. и про.чи овато.ви чиот био., и уза оваку
.реч »Про.бо мајо.рем, него. мино.рем« 1) виче.
Кум, отари сват и iIро.чи . оо.оеАате.љи , ови
римоке церкве оино.ви, ништа маље мене по.­
чну ови једино.глаоно. похва.љиnати, го.во.реhи
да, што. го,. ја беоедим, то разумеду; а оВо.ме
се ђаку зачну ругати, ко.ји зо.ве у по.мо.h не­
какве мајо.ре и мипо.ре, а ту· реч није ни за·
мајо.ре ни за капетане, него. за Христа, . за
Петра, папу и патријаре. То. о.но.га тако. о.го.р­
чи, да по.чне· претити, да ће ме чинити по.­
С.llати везана у По.жегу. Једва то. изрекне,
кад ти сви ско.че на љега, го.ре жене него.

.људи, зашто. оу сви преста.llИ (}или о.д ·игре и

музике и О.llУШали наш ДИШПУТ, нитко. и ни­
што. наричуhи га. ))Кад ое ти будеш женио.((,
реку му, ))на тво.м весе.љу ПУТНИЈtе и го.сте

вежи, а не у нашо.јкуnи 11 "о нашем ве,ое.љу! «

И. тако. ти га иотерају из куnе. и аВ.Ilије, а
мени реку да се ја нимало. не бо.јим; и пре­
дузмемо. о.пет мирно. и .Ilепо. разговарати се
као. и пре .. Би.llо. је веn пред но.n, и о.ни до.бри
.људи не пусте нао тај дан о.д (јебе. Ту дaК.lle
прено.nимо.; и сутрадан по.часте нао и, како.
да смо. им сро.дни, .љубеnи ое и ГР.llеhи с нама,
.љубезно. о.тпусте нас.
Овако. омо. .Ilепо. до.чекивати бивали не
само. у време свадбе нити на једно.м месту, но.
свуда, прелазеhи преко. С.Ilаво.није и Хо.рват­
ске. Свуда ое о.ни до.бри .људи радују видити
ко.га из да.llека, да истим језико.м беоеди. Ко.

1) о.добраВ&lI већу, побвјак кању. - Ур.

 год има довољно' Х.Ilеба'у дому, радује се, да
му ко на ручак и вечеру дође. Странољубије
љима је природно. својство, и ништа и тако
не раэде,љује и не очуждава, КО.llико цркве
греческа и .Ilатинска. Црква! која бll дужна
БИ.llа, ЉИХ већма присвојавати и у љубови И
доброти соједиљавати! Не би .IlИ AaR.lle БИ.llа
крајље ПО.llэе вешт добрим људма сврх овога
: отворити очи, и казати им да они могу. бити
и једне и друге цркве и ништа маље кумити
се, ~ријатељити, почитавати и љу(5ити!
Из С.Ilавоније пређе~о у Хорватску, и не­
Д8.llеко од Гаревице дођемо к дому и братији
мојега друга; гди љега све сродство љегово:
браћа, сестре и снаје, тако веомо дочекају,
као д~ је 'из некакова ропства утекао. Ово
је у јесен БИ.llО. У то време вођаше се оедмо­
.Ilетна војна међу домом аустријским, Пруси­
јом и Росијом. Браhа Атанасијева, чујући моје
намереније, да би рад у Русију преhи науке
ради, даду ми совет, да с којим регементка­
пе.llЩЮМ пређем у Германију, и, 'будуhи да се
ту наоди множество у росијској C.Ilужби Сер­
баља оФицира, .Ilако ће се који мене примити
и. отправити ме,. куда жмим. Саде, за наhи
такова регементскапе.llана, суди се за нужно

у 3агреб поhи и ту чек&ти, зашто туда хор­

ватске регементе ПРО.llазе. Удрже ме 'ОНИ
љубезни људи дванаест дана, и ни ПО што не
, даду поhи; једва се растанемо, као да смо
МИС.llИ.llИ дО века ЖIIВИТИ скупа.

Мој Атанасије пође, да ме отпрати Ао

Петриње, и дође до 3агреба са мном, гди у
12

предградију при једном купцу узмем једну

собу на месец. Каже нам Домаhин у вече,
кад чује моје намереније, да у граду има би­
скупа ВАашкога КОАеђијум и да, чекајуhи ја
ПРИАИКУ, за попи у армију, могао би међу
тим онде почети дијачки lовако зову Аатпн­
ски) учити се. Ово ми преДАоженије МИАО
буде, и пођем сутрадан с Атанасијем, ВИДИТИ
какав је то ту нашега епископа КОАегиум,
зашто нас зову ВАае.
Дођемо ту. Одведу нас пред начаАника,
који нас учтиво дочека 'И каже мени, чујући
да би се ја ,рад учити, да ће он -тај дан пи­
сати за ме епископу, и 'да се узда, исхода­

тајствовати ми да могу при њима имати квар­

тир и препитаније. По.ьубим му ја руку и за­
ФаАИМ на таковом обештанију. »Но ваља да
знаш, мој синко«, petle ми он, »да, ако оnеш,
можеш овде и неКОАИКО година све потребно
содержаније имати и УЧИТИ' се, аАИ ваља да
будеш унијат, како што смо и ми. « ~A зар сте
ви унијати?« речем му ја УПАашен. »Јесмо«,
одговори, »)и да то нисмо, ми не само не би
КОАегиум наш овде имали, но не би нам даАИ
ни пребивати. « »Над је тако«, речем му ја,
»Ви о мени ништа не пишите епископу, јер
ја унијат неnу бити, да би знао никад ништа,
не научити. « Види он да сам се ја препао, и
ТИХИМ рече нам речма: »Та не бојте се, људи,
нећемо ми вас СИАОМ поунијатити. Останит,е
барем, те ручајте с нами, па~ онда идите с
БОГОl\l, куд оnете. « Опростимо се ми и изи­
ђемо из његове собе. Рече он нешто Аатин-
 13

ски АРУГИМ децама, која изиђу за нама и љу­

безно нас МО.llе, да оотанемо обедовати о љима.
'»Време је РУЧRУ((, ве.llе нам, »не идите г.lla,t'l.ни
од нао. (( Л.II' мени није до ручка, јер ми КО­
.IIена пода мном дрЮiу. Не памтим KaRO смо
се иопричa.llИ; то знам да изиђемо, пак беж'
из града.

И сад, кад помис.llИМ они О.llучај, ужаоа­

вам се, каква је ужаона вешт предраоужде­
није! Они иоти М.IIадиhи, моји вршљаци, које
сам Мa.IIО пре о неиоказаном рa,t'l.Qотију ГАе­
дао, ко.llик' да су ми' МИ.llа браhа и ОРОДНИЦИ,
како чујем да оу унијати, учине ми се дру­
гој~чи и отрашни непријатељи, који погибе.'t
моју же.llе и ишту. ПреБАаги и вечни Боже,
како и откуд то у људма бива, да иста љу­
бов твоја О.llатка и вечна, која би им МОРМ&
С.llужити за оојуз свештенејшеrа ородотва,
вернејшега друштва и оердечнејше преС.llатке
љубови, та иста ЉY~OB твоја, коју људи криво
разумевајуhи и З.llоупотребљавајуhи, С.llужи им
на разде.ъеније и љут"; мрзоот?
Извините, љубими мој, ДО.llГОТУ пиома;
но о оним, кога орце наше љуби и душа наша
почитује, ни уомени ни пиомени разговор ни­
када није дугачак; всегда је кратак.

у ШК.IIову,
1788.
 \

ЉУБИ МИ МОЈ!

Верни мој друг Атанасије пребуде са мном

у 3агребу шест дана, и, видеhи ме 'намештена
при добрим људма, седми дан отпратим га до
преко Ca~e, и ту се с многим сузама раста­
немо. у дому кваРТИР'а мојега наО,ђаше се је­
дан ђак', брат дома госпође, име нем Антун.
Ови при Језуитам CJlушаше Философију, и, кад
год не б~ имао свога дела, всегда би заједно
били. Он МИ поклони своју граматику (читати
сам могао латински ј и зада ми прву милу лек­
цију »b~ec тиэа. « Граматике се туштампају.
с изјашњенијем дијалекта хорватскога; то ми
је помагало. Но судите, колика је радост моја
била, кад нађем у латинском језику велико
подобије с Dлашким, који је мени из детиљ­
ства у Банату како и наш серпски познат
био! Ту ми се сва зима не учини дужа него
један дан. Антун, који ме весма љубљаше,
предаваше ми с велпком радостију осам ча­
сти мова, даваше ми сверх љи окупације
и . ТQлконаше ми неке историјице.
Први дан марта месеца дође у исти дом,
гди сам ја, на квартир један од наши све­
штеника из Хорватске, и у разговору каже ми
да је дошао, куповати нужне ствари за пут
у армију, куд МИСJlИ по воскресенију поhи.
 15

А, кад од·мене чује шта .ја ту чекам, возра­

дује ое веома, и »Бог нао је овде оаставио«
рече. »Ја оам ое«, каже ми, »старао, гди ћу
ђака ваhи, који добро уме читати и при цер­
коввом праВИJlУ и СJlужби по~агати. « Ја му се
обештам, да ћу га за годину дана верно САУ­
жити. А ов мени - да ће ми дати педесет
Форинти и, ако ПРИJlике не нађе' боље, о свом
трошку да ће ме отправити из армије у Ру­
сију. »Ако си што овде дужав, а н'е можеш
ИСПJlатити, до пет ИJlИ десет Форинти, ја ћу
ти дати, и за то ћеш ми помагати ови веJlИI-СИ
. пооту цркви до воскресенија, а по том по­
чеhе се време наше годиве. « БJlагодарим )IY
И,да имам чим ПJlатиtи, кажем. Рече ми да
га пођем у том и том дому у Петрињи че­
кати, и да ће он ту прекооутра бити.
Мој љубезни Антун отпрати ме .У оестре
с.воје КОJlеси до ТуроваПоља. Ту се заГРJlИМО
и ижљубимо, и .он ми даде свога llознаног
човека, који ме доведе у Петрињу. Цри рече­
ном свештенику пре будем до уокроа. Ови на­
мераваше ПО празнику поhи и од епископа
патевту на то узети; кад ва свеТJlИ Фторник
дође вам невесео ГАас, да је други 'свештеник
епископу Грешљики lIеКОJl·ИКО дуката' више
дао, него JlИ је мој обештао био, и патенту
већ узео. Rажу нам к тому да они свештеник
води за ђака свога синовца. Тај исти дан
пригоди ми се и други ОJlучај, који ме здраво
УПJlаши.
у церкви смо на Jlитургији, кад ето ти
УJlеЗ,е МАад момак. ПQAиђу ме мрави; МИOJlИМ
, .

16

у оеби: ко би други баш онде на образу имао

Гавре из Вуковара, ВАадике Партенија ђака,
ве.lЩКИ мадеж? Рад би: ИАИ да је ко други,
пак на чаот му мадеж; ,И.llИ, ако је он, да ме
како не позна. Како ое' O.Ilужба оврши, а он
ти управ к. мени, који му ое као ОТИД.IЬива
невеота и невешт не чиљах. 30вне ме наПО.IЬе,
да ме нешто пита. Одемо наоамо под један
раот. »3ыуду ое ти ПОК.llапаш«, рече ми, »ја
тебе познајем како год и ти мене; u ' ое ти
нимa.IlО мене не бој; зар ои ти заборавио да'
омо ое ми овагда добро паэИАИ? Добро ои
учинио, ДlTO си од Кa.Ilуђера утекао; баш као
да си мене питао! Ти знаш да ко не би рад
свађати се, док је год жив, онде му није ме­
ота. Него кажи ми куд сад МИO.llиш?« Јавим
му ја у каквој оам надежди био, и која је
веn саовим ишчеЗНУ.llа. »Ајде оа мном«, рече
ми, »у Беч; ја тамо идем, -гди O.Ilужбу искати,
јер би рад немецки добро научити. « »Кад
оам пошао, морам куд год иnи; ајде, куд ти
драго«, отвештам ја. Ве.llИ ми. да је чуо да
nе Дании.ll, П.llаmки епископ, попи у Беч; да
је он љему добро познат, и да би о љим до
Беча МОГ.llи доnи; те ти ми сутрадан пут
П.llаmкога.
Кад ту дођемо, нађемо епиокопа, који
нас прими .lЬубезно и принуди, оотати при
љему два три дни. Овај БАажени Божији Ч.llО­
век, као да га оами Бог на то упути, да ми
да совет, који ће б.llаГОПО.llучије це.llога жи­
вота мојега причинити. Представи ми да је
мучна отвар тако да.llеки предузимати пут без
 17

ДОВОЉНО Tpomкa. »3а ГаВРИ.llа је Аакше: он

неИ.t)Ј1ИКО и немачки зна, а O.I1~·жбу оће; то
.IIасно може наћи гди му драго. А за тебе«,
веАИ ми, »најбоље би би.llО да гди ШКОАУ АР­
жиш; за две ИАИ три године можеш стећи
коју стотину Форинта, пак онда реци: идем у
Русију.« Ови совет см~.IIИ ми се сасвим. »ГдИ
би нашао таково место, гди би потребу од
мене имао ко?« запитам га. »Нигде тако као
у ДаАмацији«, одговори ми; »из раз.llИЧНИ
места ондешњи свештеници мо.llИ.llИ су ме, и

често ми пишу, да им ког магистра пошаљем.«

И чини ми се, ПРИ.llожи, »да ћеш у манастиру
Комоговини наЬи једнога свештеника од туда,
с којим можеш тамо поћи.» И само име Aa.ll-
_мација пољу би ми се, аки би пречувствовао
у срцу да ћу ту неко.llИКО весе.llИ и спокојни
провести година.

Дођем с Гавром до Комоговине, и ту се

растанемо. Он оде пут Беча, а ја, не на­
шавши ту ВИПlе поменутога свештеника, п'о­
кажу ми ве.llИКИ друм преко Ве.-iебита, пођем
.исам покрај Светога МИКУ.llе преко. П.llанине
пут Аике и Крбаве. ПРО.llеће, красота време!
Све певајући, да се горе и ДО.llиНе раз.llежу!
Јошт да нисам се гдигди пастирски паса
ПАашио, ЧИНИАО би ми се I~ao да на Пигасу,
Ве..tероФонтову коњу, јашем.
Пети дан пређем Вучијак П.llанину и сиђем
у Крупу манастир, и ту се уставим дан два, за
отпочинути и распитати за каково место, гди
MarncTpa требују. Ту ми кажу за ТОАика ме­
ота; да нас је десеторо би.llО, сви би мог.llИ
ЖИВ. Д. Обр. П.
18

намештени бити. Но игуман Теодосије, будуhи

-особити пријатељ протопопе Јоана HOBaJSo-
Бича у I{нињском По~у И његовога комшије,
попа Марка Бједова с Паhена, пошље ме к
љима. Ови ме добри свештеници једва доче­
.кају, и при.церкви Светога Георгија баш пред
'Градом Rнињем у дому церковном станем
учити децу.

Греческе церкве народ' у венецијанској

Да.ll.мацији, не имајуhи епископа, они од мир­
ски овештеника, који оу познати· за своје
чеоно В.II.адање, за добродете.љ и за природни
здрави разум, ту оу не оамо у својим ~apo­
хијам но и у це.ll.ој провинцији како год пат­
ријарси и епиокопи. Такови оу би.ll.И у време
мојег онде пребивања: Јоан Новакович кни­
њопољски, Авраам Симиh косовски и Rричка
деРНИШКI:I. Њима совершено ПРИ.ll.ичествује
оно· С.ll.ОВО аПООТО.ll.а ПаВ.II.а, да, ко ГОД добро
управља домом и фаМИ.ll.ијом својом, тај ће и
(} церковију, то јест с церкоnним општеством,
. б.llагоразумно управљати. Без науке, јер је
нису имa.ll.И гди ПО.ll.учИти, а.ll.И (то, што је важно
и ве.ll.ИКО у животу) не оамо без никакове
З.ll.обе но и оа оваким наравним чесним овој­
отвом украшени.' А ово је прекраона мудрост!
Природни разум с чистом љубовију К правди
и к чеснооти ооједињен! Они су мене нази­
ва.llИ својим М.II.адим учитељем зато, што сам
ја њиову дечицу обучавао читати, писати, и
некима оам предавао и ТО.ll.коnао катихиоио,

како оам могао; бољег од мене ту није би.ll.О,

зато сам ја морао најбољи бити. А.II.И оам ја,
 19

и не мимеhи тма о том, од ЉИ исти, а на­

В.Ilастито од Новаковича, с којим сам у КОМ­
ШИ.l1уку живио И све празничне ДH~ у љe~o­
ВОМ друштву био и проводио, најнужније и
Нај.llепше у животу .Ilекц~е примао, то јеот
.I1екције непритворност~, чистосердечности,
.lЬубезности и б.l1агонаравија. Каково б.l1ажен­
ство и рај на зем.lЬИ с онаковим светим 11 доб­
.рим .lЬYДMa живити! Оно су прави свеци, а
нити знаду нити МИС.llе да су.

Што nу јоште о љима реhи, 'сваком ће

МИ.llО бити чути. Ови свештеника не само фа­
МИ.l1ије њиове но и парохија.llНИ народ, сви су
то ТРУДО.IЬубиви, добри,' пра~дољубиви и по­
штени ЉУДИ. При опредељецој П.l1аnи. што ми
је свак за своје дете на месец давао, по љи­
овом установљенију и обичају, км би ко до­
вео своје дете, донео би ми две меричице
пшенице и две оке мама и један ве.llИКИ си­
рац. Но мој љубезни протопоп Новакович, поп
МаРIЮ Бједов, Трифун Синобад, Симо Стефа­
нович из града кроме други многи; који ()и
ме радосно дочекива.llИ, никада нс би ми Дa.JlИ
на мојем квартиру З8.l10гај Х.llеба изести. Баш
као да су мс ПОД аренду узе.llИ би.l1И, и, кад
би код једнога ручао, морао би код другога
вечерати, нити је мени надежда избављенија
дозвољена БИ.llа.· Да сам се и ја за љиову
децу трудио, ово је мени нешто од природе;.
како за себе што добро рад сам научити,
тако и што знам другима предавати.

Три године по погодби мојеј проведе~

с оним Божијим људма, три МИ.l1е године, које
2'"
20

всегда с УС.llажденијем срца спомињем, и које

сам за основаније свему С.llедујућему мојему
живљењу ПО.llОЖИО; зашто сам у њима не

само опитом познао и научио него и у је­

стество себи претворио како човек у ниском
состојанију може с малим задовољан, добар
и б.llаГОПО.llучан бити. И кад сам год на не­
КО.llИ ко година по том премудрога Фене.llона
у ље говом Те.llемаху ,описаније б.llаженога- се­
оског живота читао, всегда ми је срце играло
од радости, МИС.llеhи: овако су мој Новакович,
овак о Симиh, овако Кричка ЖИВИ.llИ; и мени
овак о дај, Боже, провести живот!
П о протеченију ове три године нађе се
у :мојој кеси око сто венетски цекина. Чујем
да у Атонској Гори на гласу Евгеније учитељ
предаје на је.llИНСКОМ језику науке. Ајде тамо,
пом ислим, новци су ово. Пођем морем у Боку
од Но тора, да ту нађем корабаљ за Гр-ецију,
по у Т ОМ се месту разбо.IlИМ ОД грознице. На­
мер и се на ме неки игуман из Свете Петке
из Ма ина. Каже ми ОН да је бедна ствар за
ГР03 IJ ичава мореплаваније, како и јест; позове
ме н себи, и наложи ми да за моје пре пита-
11 иј е,
кад би ме грозница пуШТa.IIа, четворој
деци лекције дајем.
Епископи черНОГОрСКlI, стари Сава и Ва­
сн.,шје, имали су и У Маинам своје домове,
Вllпо граде и маслине и ма.llО подаље на Ста­
њеви h и свој манастир и дворове; и тако би
чест о с њима бивa.IIИ. Тресавица како ми
узја ше за врат, ни по што целу јесен и ЗIIМУ
lIеnе да ме се прође, но сваки треhи дан ето
 2!

ти ње. О празнику воокреоенија на Стање­

вићи ОАУЖИМ како дијакон о ВАМИКОМ Ваои­
Аијем и о многим другима Аитургију. Не има­
јући на таки олавни празник нигде никога. да
запопи, »Оhеш да те запопим«, рече ми, »ба-;
рем да знаш да ои у Черној Гори био?« »Штq
Вам драго«, ОДГ9ВОРИМ ја; »мени је ове једно
та ом та ПООАе. « Једва то изречем, он учини
знак старому архидијакону Стефану, а ови ти
са мном »ПовеАИ ! «
Немо.П моја веома ме раСАаби .и принуди
возвратити ое у ДаАмацију. Ужаоне ое мој
..ь убими НоваКОDИЧ, кад ме види тако САаба
и преображена; и, имајУПII у својој парохији не­
кога доброга овештеника Аеонтија из Фрушке
Горе за магистра, советује мене, да се наме-
. отим у .ll.епом месту при здравој и це.ll.ите..ьној
води у б.ll.ижњему сеАУ ГОАубиhу. Овде ое
погодим, за две године учити децу, и за месец

дана совершено оздравим.

У трећем ме.оецу фторе године, будући

ово место БАИЗУ Босне, окуже ое неке .куће
у ГОАубиhу; онда ти, куд који може, бежи,. и
ја пређе м у Косово, гди пребудем у дому попа
Авраама Симића један меоец. Ови имађаше
беоеде 3Аатоуотога на дејанија аПОСТОАска;
ту и отанем опет с ПРИАежанијем читати 11
нека места, која би ми најугоднија БИ.ll.а, пре­
пиоивати. Љегова најотарија кпи Је.ll.ена за­
МО.ll.И ме, да јој што из те књиге просто срп­
оки напишем. Тма ја ове оно, што сам веn
био за се препиоао, преведем на просто, и,
за учинити да оној прекрасној девици читање
 22

тога ,БУАе пријатније, распо.llОЖИМ то на Г.llаве,

почиљуhи сваку по азбуки. Она је то тако
Р8АО читала и томе се то.llико paAoB8.Ila, ко­
Ј1ЙКО да је сву МУАРОСТ СОЈ10МОНОВУ У она два
три табака ИМ8.Ilа. То су ДРУГИ с веАИКОМ
МОАбом од ље ПрОСИ.llИ и преписивали; и тако
се разнесе и расп.llОДИ по свој Да.ilмацији под
именом Доситеове буквице. Ово је први по­
вод и узрок, да ое у мени ве.llика жеља зачне
и роди, да ми само ДОТ.ilе ~oг дарује живот,
док ШТО српски на IIIтампу издам и прекрас­

ним кћерма и СИНОВО~1 рода мојега СООПШТЮI~

МИ.llостиви Бог ИСПО.llнио је жеАаније моје с
.ilихвоју, сподобивши ме, за ово претпријатије
љубов и похва.ilУ избранејших нације наше,
од којих ст'е и Ви, 'дражајши мој, эас.ilУЖИТИ.
Они људи тако су ми Аобри и МИ.llИ би.llИ,
да од ТО.llико година и данас срце ми за љима

тужи, као да сам се с љи~а јуче растао. Љу­

бов к науци MOp8.lla је у мени СИ.llна бити, кад
ме је од љих отргнути МОГ.llа. Без сумљенија
ово С.llатко и б.llагородно својство, тако неот­
.Ilожно и природно срцу и души нашеј, љу­
бов, мора за нешто вечно опредељено uити,
јер би почти З8.llуду би.llО, кад би само за
тако скоро ишчезајеме предмете битије' своје
ПО.llУЧИ.llО.

Из Косова пређем у манастир ДраГОВllћ,

гди сам два це.llа месеца. некога попа Лаэу
чекао, Аа с 'љим у Приморије дођем, зашто,
како сам рекао, будуhи У неки мести КУЖIIII
мор, сам нисам смео путовати; а ови свеште-

'ник држао је једну парохију дан ода ДУГУ,

t-: '
,
 23

гди купа, гди две, а гди пет, поизмешате­

међу римоке церкве људма. Он пође у веАИКИ
поот овоје људе иоповедати и причеОТИ1'lI.
МАад овештеник као, и ја, даКАе заједно ис­
поведамо. Но оне доброте људи нити је гди
чути на овету ни видити! Дође оа отрахом,
да ое иоповеда, а никаква. З.4а у животу није
ни ПОМИОАИО; не има ти ништа казати, разве­

Аа је кад у ореду и петак јео (за хиљаду Г.4ава

не би ко погодио, да му ,ое не каж,еј рака!
Нищта друго; ИАИ пао уља оа зејтином, зашто.
у Приморју зејтина изоБИ.4ије. Ако ,АИ j~ ко,
на ЗАУ времену неотащне јариhе оатеривајуhи,
опоовао, тај '{И је међу њима највеhи греш­
ник. Међу овакови овети грешници проведем
веАИКИ поот и праэнујем воокреоеније. По'
празнику отпрати ме поп Лазо до града Тро­
гира, који је ту БАИ3У; одавде пређем у
СПАИТ, и ту ое ,укрцам у једну 'меоаАОНИТОКУ
тартану за Rорф.

у ШКАОВУ,
178~,

S. S. Ово је шеоти меоец, како ое чека

овде типограФчик; по овој ПРИ.41ЩИ неnе одр­
жати реч. Зато намеравам поhи у ЛИФАан­
Аију, гди nу се на добрам ГООПО'дина генераАа
30рича месец дана бавити. ОдаТ.4е пете од.
мене ОАедујуће примити пиомо.
 ,4РАJI{АЈШИ ГQСПО,4ИНЕ МОЈ!

у тартани, о којом пођем пут Rорфа, било

је око двадеоет корабљеника, ови Греци до
једнога, а ја гречеоки нигде ништа; раоудите
како ми је мормо бити. А како ови оазнаду
да· ја lЬиова не разумем језика, овима дође
жеља, да оа мном говоре. Добро за ме,
nel1a
што оам при Rнињу неколико талијаноки на­
учио био (ово ми је лаоно било за велико
подобије .овога језика о влашкимј, те оам ое
могао о капетаном корабља и о некима од
корабљеНI1КОВ разговарати; а без тога оам
не .знам што би чинио. Слушао би о вели~им
вниманијем, не би ли најмање што разумео.
Нигде ништа! Никад довека, помиолим у оеби,
не научи ја овог језика. Што је оитно оитно
преко оваке мере и разлога. Прооипљу им
ое речи из уота како оуште прооо; нити ое

могах довољно начудити, како ое они могу

међу ообом разумевати. Но, што Вог да, речем,

утешавајуhи оебе; АОК ово новчиhа имам, гле­
Ааћу, не би ли ое што научити могло, а кад
њи неотане, а ја ћу опет у Далмацију ..
Лепо време, веома поспешан ветар; и тако
треhи дан Аођемо у приотаништс града Rорфа.
Платим капетану за превоз, а он зовие човека
с барком, којему намеото две газете, што би
 25

ме на брег изнео, дам му двадесет с уговором,

да се постара наhи ми квартир, гди се тали­
јански говори. Овај узме новце, извезе ме на
брег, избаци за мном моју торбу, пак отиде
својим путем. Зовем ја, молим. Он ништа; ва­
љада је био сасвим глув. Останем на брегу
предградија, које сам потом сазнао да се
Мандоћ зове, обзируhи се на. десно и на
лово и не знајуhи lIИ КУА ћу ни што ћу. Сат
по подне, сунце припеКЈ10" нити даје ту више
стојати.
Упазим на крају предградија шир оку
ограду зида, унутра зданија и лепа
церков.
Видим врата авлије отворена;. yt)eM и седнем
пред црквом под тороњ У љупком ладу с на­

меренијем, чекати ту, док се пос,пусти сунце

и дан пораЭJlади .. Овде, замишљен и забринут
од мореПЈ1аванија, које ми је први ред тако
Аугачко било, забуњен и чисто као пијан, и
не паДа ми на ум да нисам ручао; седеhи, на­
моним се на ЗИД и задремам. Иза сна чујем
шаптање, отворим очи. Негдер ми сад каже,
ко зна, шта угJle.AaM ? Множество неописане
красоте девојака и међу њима ГАикоја ка­
луђерица поиэређaJIе се по пенџери. Што ће
ово сад биrи од мене, ltO Бога верује! по­
МИСJlИМ; НО Ш"IО сам ја крив, кад је аВJlија
отворена. У тај ма УJlезе у аВЈIИју и приступи
к ·мени с дугачком, беЈ10М као снег, брадом
свештеник, који, кад виАи да ја гречески
НIlшта не разумем, стане беседити таJlијаНСКII,
и напитањо каже ми да је то манастир ка­
луђерица, ГДИ се кhери .господе Rорфа уче и
 26

воспитавају. Отвори церков; ту се ПОКАОНИМ

и цеАујем предивно изображене иконе. Над
ето ти' пречесна вида старица с ДРУГИl'4а двема
господичнама, љубопитне знати ко сам, куд
и зашто идем. Кажем им, и како ме је ови
нитков баркаРУОА оставио на брегу. Сожа­
Ае оне о мени, и рече ми старица: » БАагодари
Бога, што ниси се ва горега намерио, који
би ти и торбу однео.« На њиово питање, имам
АИ трошак на тако дмеки пут и у туђим
странам, одговорим да ја новаца доста имам
на две ИАИ три године. Онда стара госпођа
заповеди своме капеАану (то је био ови све­
штеник) да 'ме узме у свој дом; пробеседи
нешто ,с њим гречеСЕШ, пак онда мени рече:

»Можете стајати у дому попа Марка, ако ~aM

буде по вољи, месец ИАИ два, док што маАО
гречески научите, зашто ћете доhи у такова
ћЈеста, гди се таАијански не говори. И за та
два месеца ја ћу за Вас ПАатитн; Ви нисте
му ДУЖНИ ни новца дати. При том чувајте се,
да му ништа не дате у зајам; то му је сва
мана: узајмљује, пак неће да врати. И, док­
се год добро с ким не познате, чувајте се
свакога. (( 3афаАИМ јој на матерњеј МИАОСТИ и
настављенију, и кажем да највише, ако се ту
уставнм, биhе месец дана, зашто би рад ко­
АИКО пре у Атон доhи.'
Одведе ме поп Марко у свој дом 11 нађе

1"','
ми једног МАадог СОАдата АаАматинца, којll
-,
добро гречески знађаше. Погодим га за цекин
на месец, да ми сваки дан у уречени час
"
ДОАази, 11 почне м писати с џашими САопаМII

"
 21

нужне речи и' разговоре гречещtи. Ови 00.4-

дат учини ме оутра дан познат~ се с једним
поштеним човеком Ерцеговцем, именем Анто­
нијем, који у граду имађаше два своја дућана,.
трговаше с овакојаким воћем и зе.4епима и
ТУ.' ожењен добро стајаше. И ови ми крепко
на.40ЖИ да ни по што мојему домаhину нцшта
~e узајмим и, ако ми што эаиште, да 'речем
да су моји новци у Антонија Шhјавуна на
сохрањенију. '
Пети дан моЈ попо, зар Ba.IЬaдa је пре­
Г.4едао шта ја имам у торби ~ видеhи да ту
ништа не ОТОји, него две три књиге, неки.
рукописни папири и преоб.4аЧИ.4а, запита ме
при ручку гди ја моје цекине ДРЖИМ, гово­
реhи да није »senza rischio», то јест безбедно,
»да и са собом које куда· носиш, но дај да
ти и сачувам. (~ Ја, већ на то ПРИУГОТОВ.lЬен,
кажем му у кога су. Поцрвени. оав као ску­
ват рак и, r .4едајуhи ме накриво,' рече ми:
)) Che maledetta diffidenza хе questa! I . . a та­
dre 'superiora quel, ch'. еl ga detto, поп miga
'1 ga parlato da senno, solamete рег schel'zo. «
То значи.: »Какова ПРОIt.tета неувереност' је
то! Мати игуменија оно, што је реша, није
нима.40 ГОВОРИJlа заисто, оамо за ша.4У. « Ћу­
тим ја, МИО.4еhи: шма И.4И не, ти баш не­
hеш' ништа имати; пак онда ПОГJlедам и ја на
њeг~, баш као и он на ме, показујуhи му да
не марим за њега ни за његову кућу, већ ја
има\\l поштена познаника у граду, а новаца.

у кеои, ·то је 'мени до ота.

 28

По подне дође мој со ..цат;· кажем му

што ми се САУЧИАО с домаћином. ВеАИ ми он:
))Ако ниси рад за ови месец заштедити три
ИАИ четири. цекина, можеш у граду за ТОАИКО
имати квартир и трапезу. « »Нисам ја овде
.дошао, да штедим, но, док имам, да трошим «,
одговорим. »Кад је тако«, шчепа он моју
'торбу, ))а ти ајде са мном. « Прођемо кроз
собу попову, и кажемо му да ми ПО;/lазимО.
-Стане он МОАИТИ, да му ие чинимо те срамоте,
да ће пропасти, ако то. чује стара госпођа;
заКАиње се, да он није о ЗАУ МИСАИО; увати
за торбу, пак 'не пушта. А кад АИ ти га почне
мој СОАдат муштрати, гречеоки ~ њим гово­
рећи, смете се онај, па руке к себи; за љу­
бов Божију МОАИ, да не пођем тужи'ГИ се
,игуменији.
»По томе можеш ти спавати спо­
којан!!, речем му, ))нисам ја овде дошао, про­
цес терати. «
Дођемо у град к нашем Ерцеговцу, који
,смејуhи се рече нам: ))Ја сам добро знао да
ће то тако бити; зао је оно поп. Но стара
госпођа, добра душа, видеhи га, да ПАаче,
кад САУЖИ Аитурђију, вара се, и МИСАИ да није
сасвим опак. « Има у граду Аеп манастирић
Свете Екатерине с петорицом каАуђера. Каже
нам Антоније да они радо примају стране људе
на кост на недељу и на месец, и, будући да
су беСПОСАени, могао би се и од њи ПОАЗО­
вати у разговору.

" .
Пођемо к њима, и ПОГОДИМО се за петнаест
.......... дана цекин и по. ·И ОВИ сви по реду су ме
.~~'
.. исповедаАИ: КОАИКО имам новаца, откуд ми

~,
 29,

и гди оу? А како чују да су у Антонија Шћа­

вуна, то нијеДRОМ није МИ.llО би.llО чути. А"
Аениви трбуси, мишљах у себи, ради би да
беСПОС.llени живу и новаца да имају. Нека би
УЧИ.llИ децу као и ја, пак би ИМаЈЈ.И. ОНИ ма­
настирић има .Il'епе доотие, а.llИ се игумну и
КаЈЈ.уђером ништа у руке не даје, разве што­
је уречено на тр'апезу и одејаније, а с про­
чим мирјани раСПО.llажу и троше на ШКО.llе и
оспита.il гралски, који је ве.llИКИ и прекрасан.
у овом Me~TY пребудем четрдесет и пет
дана, нап,ишем и изучим наизуст много раз­
АИЧНИ разговора. Антоније учини ми познан­
ство с неки капетани и мајори у венецијан­
ској C.ilужби, ДаЈЈ.матинци и Черногорци, који
ме одведу протопопи града, поиажу му и

и сто.ll иују моје свидете.IЬствено писмо и ис­

просе да могу у церкви Свете Екатерине САа­
венски који пут С.llужити. У овом острову
мирски протопоп глава је свега свештенства.
Који му драго епископ и патријарх ту да,
дође, мора њему почињен бити, будући да
је Свети Спиридон патрон Корфа, а ови је
био мирски свештеник, то јест епископ оже­
њен, ибо у његово време монаси јОШТ нису
били сасвим преоблада.ilИ.
у недељу, кад сам хотео први ред САУ­
тити, дође ми мајор с друга два официра и
() Антонијем. , Каже ми да ће протопоп и многа
господа Греци и Латини на моју службу доћи,
него да даду пронети за ме тас, обнадежда­
вајући ме, да ће ми се скупити најмање де­
сет цекина. »Ни по ШТО!« речем му, »нисам
ја дошао овде, срамотити себе и вас . « ))Мајде
калуђеру, светао ти образ!« отвешта мајор,
и пођемо . у цркву.
При поласку одавде нађу ми кораба..ь за
Мореју и спреме ми један велики александриј­
ски сенет пун Фино га венецијащжога биекота,
и збрани маслина и попржене рибе; предму
к ораб..ьа капетану петнаест буте..ьа ШКОПУА­
скога и корФиотскога вина. Допрате ме око
д есеторица њи у кораба..ь, гди су јошт зарана
дали спремити господски ручак. Ту по весе­
л ом обеду IIЗГР.ШМО се, иж..ьуБИI\lО се, срдечно
и ж..ьубимо се, и желеhи да се опет -видимо,
к ако смо се на пет година по том и ВИДАИ
к роме неки од оФицира, који су у Италију
пр ешли били, и тако растанемо се.
у Мореју би други или треhи дан до­
пливали, како смо - лепо време имаАИ, но ка­

п етан кораб..ьа имајуhи дело у 3анту и Це­

Ф алонији, позадржимо се на путу. Девети дан
д ођемо у пристаниште града Патраса у Мо­
р сји. Неде..ьа и рано; пођем с неки кораб..ье­
IIIЩИ на САужбу у церков светога апостола
А ндреја Првозванаго. У време причасне на­
в але око двадесет калуђера с сандучиhи и с
к о стима у њима просити; међу којима, зачу­
Д И М се, кад угледа)f неl-юга древњега Исаију
Д ечанца, којега сам јоште у детињству мојему
у Чакову, гди на светога кра..ьа Дечанскога
п р осаше, познао, и који, да не би мојега тетка
Н иколе, би ме одвео у Дечане; потом, дија­
к о ном у Хопову, по Бачкој просити виђао
са м га. Onaj сушти носи једн)' сребрну кутију
 31

и српски иште, говореhи ~ .Дајте ИИАОСТИЊУ

на ltЮШТИ Свете Ане У манастир Савину,« А
његов дијакон за њим проси на мошти Све­
тога ПантеАејмона. Не знам: ИА' 'МИ је згадније
БИАО старога погрбљена, ГДИ ПО цркви ка­
ш..ъе и циганчи, ГАедати; ИАИ његова' беднога
дијаКQна, здраву момчину, УГАађену, с дугим
пеРЧИНОl\l, који му сва Аеђа покриваше, и с
таковим САободним и бестидним очима, нс
као да џебрачи него баш као да нешто деАИ
и раздаје, тиска се кроз народ и 3~ худим
својим старцем ПР~Ј(~таје и људма мира не да.
ПОАазеhи из корабља, запитам шта сам
Аужан, за превоз ПАатити. Капетан одговори
да 'је све ПАаhено у КорфУ и да ја ништа ни­
са;)1 дужан. КОНЗУА венецијански, на кога сам
имао вру~итељно писмо, прими ме учтиво и

даде ми пасапорт, да ми не би нигде у Тур­

ској арача lюкаАИ. Одавде, всегда наодеhи
друш.тво, ПОђем од места до места ..iaraHO, за
преГ.lедати ови прекрасни и у историји САав­
нејши остров; које кад би хотео све lIOдробно
описи вати , треб8АО би ми неКОАИКО табака
- напунити. Два цела месеца задржим се, хо­
Аајуhи по. раЗАИЧНИ неисказане красоте мести
и кроз ТРИПОАИЦУ, древље зовому МеГ8АОПО­
АИС, отечество ФИАопименово, пређем у Нав­
ПАеон, и ту нађем кораба..ъ за Атонску Гору.
Четверти дан стигнемо под Cbeto-паВАОВ­
ски манастир. Како ИЗИђем на земљу, УАезем
У једну башчу, УСАаждавајуhи се красотом
раЗАJlЧНИ воhни древеса, обремењени ПАОДОМ.
Ту се проодам, за растрсзвити се од морске
 32

несвестице. Не,да.llеко по,д је,дном мас.llИНОМ

учини M~ се ,да ви,дИМ је,дан ,дугачак штап с
верха накривљен, неискаэане красоте; осија­
вајући га сунце, разни цветова шаре чрезви-
, чајно б.llистау се, као,да је сваким ви,дом
·многоцени БРИ.llИјанта испештрен. Чу,дим се,
ко би тако ву вешт ту оставио. Приступам
.Ilar'aHO и, будуЬи о,д М.Ilа,дости краТlюга вида,
,дођем око десетак коракљаји б.IJИЗО, 11 ту сам
-нс знам како се уставим; и, наместо ЩТО би
б.llиже приступио, почнем натрашке,. све на
ту вешт Г.llсдајуhи, уступати. Два И.llИ три ко­
ракљаја измакнем се, и тада познам ,да оно
на врху накривљено, то је :ма змија окреНУ.Ilа
БИ.llа Г.llаву к мени, чекајуhи ме, ,да б.llиже
дођем. А како ви,ди ,да се ја IIзмичем, окрене
од мене Г.llаву и с устремљенијем отиде. Б.Ilа­
годареhи б.llагој ПРОМИС.llа ,десници на избав­
љенију, с ужасом побегнем напоље.
у том манастиру нађем неко.llИКО БО.llгара
монаха, од који је,дан о,две,деме кроз Кареје
у ХИ.llен,дар. Како ми је жао би.llО чути да је
учитељ Евгеније, не могуhи трпити ту које­
какве ка.llуђе}Јске каба.llе, пре четири месеца
то чудновито место оставио, и ученици се сви

Р~ЭИШ.llИ. Како монаси живу у том месту, то

знам ,да сте ЧУ.llИ од други И да знате; ако
.IlИ не знате, јОШТ боље. Нађем неко.llИКО Сер­
бов у ХИАен,дару, који се ва век' века с Бо.ll­
гари инате и не могу да се погоде, чији је
ХИ.llендар. Мој добри и љубими Тео,досије Кар­
.Ilовчанин, и он се ту мора инатити. Ту про­
ведем јесен и зиму, а на ПРО.llеhе пођем опет
 33

на море, за преhи у остров Патмос, чујуhи

да се онде предаје јеАИНСКИ језик. Намери се
корабаљ за Смирну у Азији МаАој, а одаТАе,
кажу МИ' да се сваки дан може пригода имати,

за преhи у Патмос.
Кад дођемо у Смирну, извезу ме у Фран­
KOMaa.llY (тако се' зове част града, гди Евро­
пејци пребивају). При обеду на мојем ква.р­
тиру дође ручати и један архитектон Грек.
Овај, у разговору чујуhи куд намеравам, рече
ми ТаАијански да, ако оћу, Аа ме одведе, да
преГ.4едам греческу ве.4ИКУ ШКОАУ и познам

се' с учитељем Јеротејем.

у три сата ПОСАе подне пођемо, и нађемо
учитеља, ГДИ множеству ученика, од који бјаху
неки свештеници с веАИКИМ брадама, ТОАкује
нешто. Како во би б.4аженство за мене БИАО,
l\1ИСАИМ у себи, кад би и ја међу ове могао
пристати! Кад он сврши предавање, дође'
други ъмађи учитељ, другој КАаси предавати.
Пођемо у љегову собу, и, како му кажем што
сам, куд и зашто путујем, »У Патму<<, рече
ми, »за две ИАИ за три године поарчиhеш све,
што имаш, пак о чем hеш ПОСJlе натраг поhи?
Остани овде«, рече ми, »гди, ако и десет го­
дина УСТОјиш, за квартир и препитаније не­
hеш ни новца потрошити. Ова ШКОАа рани
тридесет ученика, а,из тако даАека места да
сте петорица ДОШАИ, ја би вас радо примио. «
УЧИНИ ми се као да неко божество из њега
говори. Пун радости приступим, да му цеАУ­
јем руку, но он ми рече: »Богу БАагодари,
који те је овде довео, гди hеш ПОАУЧИТИ све,
жив. Д. 06р. 11. з
,f
34

ЦITO жеАИШ.« Призове попа Аптима Атинејца

и рече му Аа ме прими у овоју ообу,. која је
за Аве перооне, а он је у њој оам.
. Ево, љубими мој, почетак, моГу рећи,
мојега БАаГОПОАучија на овоме овету· и .моје·
АаБНО жеАајеме науке. О мојем пребивавиЈУ
и упражњенију при овом БАажеиом Божијем
.ЧАовеку, учитељу и БАаГОАетеЈЬУ мојему, ГОВО­
риhу јоште' у ОАеАујућем пиому.

у СЕСВЕГЕНУ В АИФААНАИЈИ,
ЈУАИЈА 1-ro 1788. .
 ...ъУ:&ими МОЈ!

Ово, што би Вам рад описати у HaCToja~

штеъi писму" ТОЛИRО је за ме знаменито, да,
nе ми невоэможно бити пре.а,ставИти Вам то
тако, како ја у свему животу мојему' то исто
чувствујем. Све OCT&JlO, сиреч: Ш1.'О сам из
Баната изишао, а по том из Хопов&, ИЗ места
у место преходио и опет се враћао и по том
изнова отходио, спрама овом случају толико
ми ое чини, колико обични всеопшти дога-'
ђаји, .који. се сваком повседневно у ж~воту
више просто и случајно ПРИК.IЬучавају, неже
'ли по преАваритељном намеренију и плану
Дe.l1ају и' исполњавају .. А.ш, да сам у Смирну
дошао, о којој нити сам. сањао нити знао ни
мислио, да сам ту., гди ни дан ни два нисам
намеравао стајати, '),'ри године пребивао (и Аа .
се прежња росијска и турска не заче војна,
јОШТ би, може бити, три), и да сам онога бо­
жественога мужа, новога греческога Сократа,
"0 јест учите..ъа Јеротеја -познао, њим мило,,:,
стиво примљен био, његова благодејанија, љу­
бови и науке сподобио' се: у овом видим и
познајем таково лепо плана раСПОЈЈ.оженије,
којега не само ја сам' с детињском мојом па­
мећу, него, и отац мој и дед да' су ми с
својим советом помогЈЈ.и, ве би могао тако
' ..
36

ИЗМИOJlити, раСПОАОЖИТИ и БАаГОПОАучније у

дејствије џроизвести. Овде даКАе очевидно
познао сам невидиму десницу БАагога про­
МИСАа, која ме води и мном управља.
По ПАененију Цариграда, км се сви учени
Греци по ИТаАији и по Францији разбегну и
те земље эачну просвеmтавати, за МаАИМ је
ОСТаАО БИАО, да се јеАИНСКИ језик и наука у
истом отечеству и дому своме, то јест у Гре­
цији, сасвим не забораве и не погибну. У
островом греческим под венецијанским ма­
деuијем једва се јоште гдикоји учен ЧАовек,
да предаје јеАИНСКИ, находио; аАИ, кад Турци
Rандију, Ципар и Мореју од Венецијана заво­
јују, тада и ту и нестане. ПОСАе тога ко је од
Греков хотео свој стари језик знати, прину­
жден је био, у ИТаАпји, У СИЦИ..iији ИАИ У Фран­
цији тражити га ИАИ у ма..iИМ о.стровом 3анту
и RеФаАонији, који су у Венецијана и до да­
нас. При почетку ооамнаесте ототине година
I\Ba монаха Макариј Патмиос и Герасим Ита­
КИОИОО, како у више именоватим оотровом тако

и у ИТаАији, ПОАуче Аепу науку не -оамо је­

..iиноки мудреца него и новији, ~оји оу у Ев­
ропи од тога цвета..iИ времена. Дођу у Пат­
мос, и ту с помоштију царигрмоки, омирнејоки
и хиотоки трговаца не само ВОЗДВИГНУ Аепа

зданија за ШКОАе, но И домове комодне за

пребиваније учеников и каПИТ8А довољан оа­
ставе, од којег доотка да ое могу како учи­
тељи содержавати тако и неко ЧИОЈ10 оокудни

ученика препитавати.
 37

Из ове ШКОЈЈ.е у некоЈЈ.ИКО година изиђу

многи учени свештеници и учитељи, који Ш)
том со отаве УЧИЈЈ.ишта у разЈЈ.ИЧНИ ПОГЈЈ.авити.
мести Азије и Греције, од којих је био један
и вечноБЈЈ.ажене памети Јеротеј, учитељ смир­
нејОКИ. Богочеотив и БЈЈ.агОчеотив без свакога
оујеверија, прост монах, но монашески ЗЈЈ.О­
употребљенија I ЈЈ.ажа и прошјачеља и ИЗМИW­
љени икона и моштију за новце чудотво­
реља заКЈЈ.ет неПРlJјатеЈЬ и изоБЈЈ.ичитељ. Како
би му ко казао, да је та и та икона чудотворна,
он 'би питао: » Стоји ЈЈ.И она еамасобом на
ВОЗАУХУ ИЈЈ.И је приковата, ПРИЈЈ.епљена за зид
ИЈЈ.И о екоер привешена?« И,. како би чуо, да
прво није, него Фторо, »ВИАиш, Аа није чу­
дотворна (( I рекао би. 3а такову овоју ФИЈЈ.О­
оофическу и управ БЈЈ.агочестиву ЈЬубоиоти­
ноот сви КаЈЈ.уђери, Ј ерусаЈЈ.ИМЦИ и Светогорци,
ко жив зна, што би му УЧИНИЈЈ.И, да су МОГ.iИ.
АЈЈ.И је љегова непорочноот и добродетељ тако
позната БИЈЈ.а, да· не само сав народ смирнеј­
оки, Хриотјани, него и иоти Турци више су
га почитоваЈЈ.И·И љубиЈЈ.И него ове КаЈЈ.·уђере на
овету; и зато тешко би оному биЈЈ.О, КО би
У љега дирнуо. МИТРОПОАИТ омирнеј.оки Не­
ОфИТ, иначе БЈЈ.аги чеони и добродетељни муж,
но по нешчастију праВООЈЈ.аван даже до оује­
верија, равно петнаеот година мрзио је на
љега; нити гаје у све то ·време пуштао, у
церкви проповеА говорити; и, Аа је могао и
ВЈЈ.аст имао, би га .не у Сибирију него .у Кам­
чатку у заточеније оправио, ИЈЈ.И, ко зна, ако
не би и горе о љим распоЈЈ.ОЖИО, зашто је
38

CTpa~Ha зверка" ревност за правомавије а без

разума. Да је у овом веку мода била саборе
купити и, ко свашто не верује, ПРОКJlињати:
мој би учитељ много горе" прошао него исти"
Ориген, кога су ПРОItлели и анатеми предаЈЈ.И,
нимало на то не оматрајући, што оу Ваои­
лије Велики и Григориј е Назијанзин о Ориге­
новим опиоанијам цркву и благочеотије зашти-
'штаваЈЈ.И. По протеченију петнаеот ГОДlIна, ви­
дећи речени митрополит Неофит, да мава доб- "
родетељи Јеротеове не TOR!\iO у Смирни него и
по овој Азији, Грецији и Архипелагу раоти, дође
у чувотво; наипаче, како омо веп реКJlИ" бу­
дући добра орца и душе, ужасне се, како је мо-"
гаС? за толико времена на такова Аобродете;'Ыiа
Ч40в~ка мрзити, омири се и о Јеротејем љубов
и друштво учини; и за тим преживили су

ДРУГИ равно петнаеот година у крајњем при­

јатељству. Месец дана пре, него ја дq,ђем у
Смирну, престави c~ Неофит; зато лицем"
нисам га познао. Блажене памети учитељ,
Јеротеј, био је родом из Итаке, Одисеова оте­
чества", који је ЪЈаЈЈ.ен оотров у венецијаНСКОј
Держави. Пре мојега к њему пришествија пре­
давао j~ науке тридеоет година, а после мене
шеснаест. Он, да је љ~тбитељ богатства био,
могао би се у таковом месту и опстојатељствам
веома обогатити; аЈЈ.и онда не би био то, што
је 'био, нити би се овако о њему писаЈЈ.о и
проповедаЈЈ.О.
Кад сам у прекраону Смирну дошао, знао
оам неколико гречеоки проото, наУЧIIВШИ не­

што у Корфу, а нешто у Мореји и Хилендару,

 и могао оам тако говорити, да ми ое не оамо

, деца вего и отари људи омеју; а.llИ оам се 11

ја љима омеј~lO, чудећи ое, чему ое имаду то­
АИКО омејати. На.ко би ое Аекције ОВРШИАе,
ОКУПИ.llа би ое на чопоре ,дечица око мене,
како' иоти врапци ва прооо, ко ће пре' са мном
говорити; ови би ме УЧИ.llИ и наСТ&ВЉаАИ. У
ов&ком МИ.llом друштву У четири пет меоеци
могао сам .Ilаоно беоедити; а како ПО.llучим
.Ilаоност у проотом језику, јеАИНОКИ ми је би.llО
Вр.llО удоб~о. ПОa.llТИР и ове церковне кљиге,
'"о оам ове оа САавенскога оовершено разуме­
вати, м<?гао; и тако на концу једве године
нађем о,е напреднији него ДРУГИ, који оу три
и четири године пре мене поче.llИ. Тада већ
лечица нису ме ПИТa.Ilа као прежде: »Па7rd~
7rOWf; (ЈЕ' {хаЏЕ 7ra7ra Et'f; ХШ(ЈОV, 07rOV с1'ЕУ
i~Ю(ЈЕg '}'(Jaftџa'ra? Попо, ко те је запопио у
~peMe, кад ниои знао кљигу ?(( У дому ШКО.ll­
оком оодержавa.IlО ОС' ОIЮ тридеоет ученика

, из .раз.llични меота Греције И острова; У моје

,три године ту неки су ОДАази.llИ, а неки до­

.IlазИ.llИ; и тако имао сам начин. 'познати И3

, свију отрана гречеока својства. СВИ ШКО.llОКИ
UУМВИОТИ живјаху у крајњем доброхототву и
_љубови; нит' би ту ко узрока имао, на кога
расрдити се и ЭАобити. Учитељ сам будући
како анге.ll небесни и к свима како чадољу­
биви' родитељ, ови смо се стаРаАИ, како ћемо,
таковој доброти већма угодити; а љему иначе
није се МОГ.IlО угодити, разве чреэ ПРИ.llежност
'ко, ученију и добро:гу варава. Љубима гречес­
ка јуност ОКАонитија је и способнија к на-
 tO

уци паче свију народа на, свету. Природно

хитри и остро умни, кад се из М.Ilадости на доб­
ро управе, нејма доброте и вредности над
њиовом; НО из тога самога узрока, ако се

на З.llО упуте, ту се ваља здраво на ум узети;

ибо ве.llика хитрост, кад се на .IIукавство пре­
обрати, ве.llИКО је З.llО; a.IlИ З.llУ, пакосну и
.IIукаву при Јеротеју није би.llО станка НИ при­
станишта.

Фторо .IIето, будуhи кужни помор У Смир­

ни, прове.llИ СМО у ШКОЈЈСКИ прекраСRИ ДОМОВИ

пољски, окружени с предивним баш чама, пре­

ИОПО.llњеним сваким родом воhни Аревеаа, .Ilоз~
и зе.llени, које б.llаГОПО.llучна Азија рађа. Тра­
пезу смо сви има.llИ заједно с учитељем; и
свџ,ки од ученика, који је вина хотео пити,
имао је на обеду и вечери по две чаше при­
јатнејшега вкуса вина. У је.llУ и пиhу никакво
друго раэанствије није би.llО, разве ако би б.llа­
годатни наш учитељ чашу И.llИ две вина више

него прочи попио. Сви од веhи ученика добро­

вољно би и радосно нижњим .IIекцијеязјашња­
ва.llИ и неудоб разумитељна места то.llКОВa.IlИ
тако, да сваки од нас ИМa.IlИ омо не једнога учи­
теља, него десет и двадеоет, који би једва
чекa.IlИ, да нао у чему наставе. Фтори учитељ
за Јеротејем био је Хрисант, од први његови
, ученика, који је и ДОМОСТРОјитељ био. Хриоан­
тос значи З.llатни цвет; но овога Ч.llовека душа

такова је б.llага, ОАатка и добра БИ.llа, да је

достојан био, звати се рајски, небесни, Божији
цвет. Мој камарада, поп Антим Атинејац, био
је мирок~ свештеник; но М.IIадом умре му су-
 41

пруга. Ови човек, да се није на науку за ТИМ

дао, без сумњенија не би живио; на двана­
ест година по смерти супруге своје, . км би
год по случају изрекао реч: »жена МОја((, би
му потекле сузе, као да се тај дан с њоме
растао. Агапије Пелопонисиотски, Rипријан
RРИТСRИ, ~fаксим Ларсиотски, никада нисам
на ове људе погледао, да не ПОМИСJlИМ: »Ова­
кове, вечни Боже, дај Христјанству епископе. ((
Но мучно ве од њи који тамо доhи, јер к
тому они заната lIе знаду, а неће да га уче .
. Овакови су би.ш Јеротејепи ученици; и ласно
је веровати да за четрдесет и пет година
С80јега учитељства много је добра учинио.
А кад су Греци под љутим удрученијем то
кадри ИСПОJlНИТИ, што се може од њи ожи­

давати, кад буде :Qожија воља, да се освободе

и дођу у такова опстојатељства, гди сами це­
сари то изиск~ју и налажу? Мојега првога
познаника, архитектона, посештавао сам и
• ВС6гда сам му благодарио и, док сам год
жив, БJlагодариhу М)', што ме је R Јеротеју
одвео; Бог га је сам на то нас:гавио. На исти
начин доброга мојега БJlагодетеља, господара
Максима Rуртовиhа из Требиња у Ерцеговини,
ту сам најпре ПОЗ8&0; и он ме је псегда радо
виђао и на свом квартиру дочекивао и при
поласку љубезно обдарио.
При окончанију треће године мојега ту
слатко поминајемаго пребиванија почне се го­
ворити, да ћеду Турци Росији војну објавити.
Мене су многи ту називаJlИ папа Сербос, а
многи папа Московитис; љима је то све једно
42

БИЈ10. Rажем.: учите..ьу, да ое ја веома БОЈим,

ЩtО ое војна зачне. »И ми се ови бојимо/
отвешта. ми; »сам Бог зна, щто ое OBД~ може
ОЈ1УЧИТИ!« »ДаКЈ1е бо..ье је мени, « речеЈ4, »УКЈ1О­
нити ое за ~peMeHa?(( .Ја ООЖaJIујем, (( ОДГОВОРИ
ми божествени. и БЈ1ажени отац, »aJIИ у овак,О- .
вим ОПОТОјате..ьотвам не знам ти оовета 'дати. ((
у то времедијакон МаJtОИМ Лариоиотоки,
ФИЈ1000фичеоке lUаои ученик, опрем:аше ое, за

поhи дома; даКЈ1е и ја о љим .,.-- у дРУШТВО.

Нађемо кораба..ь идриотоки за Мореју, цеЈ1У­
је.мо ое 11 опроотимо о оцем, МИЈ100ТИВИМ
БЈ1агодете..ьем и учите..ьем, Јеротејем, о доб­
рим Хриоантом и о прочи ..ьубими ооученици,
и пређемо у кораба..ь.
Света, БЈ1зжена, 60гоугодна, Јеротејева
душе, давно оам ја од БЈ1агога Бога ови чао
жеАИО, да могу за живота р~hи: »Повјем
имја твоје братији мојеј и пооредје МНОГИХ
народов воопоју тја! (( Праведна душе, ,ти се
оад I водвораваш о БЈ1ажени ДУХОВИ у сАми не­
•
беонога оца, за кога ОИ· ЖИВИJlа и којега ои
овету ИОПОJlњаВaJIа вољу. Прими ови. знак'
вечне моје БАагодарнооти и воопоминанија.
Проповедајуhll и ОАавеhи ја добродете..ь и име'
твоје, OJlавим оамога Бога, који j~ извор и
первејше наЧaJIО овакога добра и благодати,

у СЬ:СВЕГЕНУ,
1788.
 АРАJltАЈШИ ....ъУБИМИ МОЈ 1

Ветар омо им.аАИ оцоопешан, но' ОАвећ

крепак, за изиhи из веАикога омирнејокога
приотаништа. Тартана идриотока БИАа је оређ­
не веАичине, н{)воуотројена и здрава, но од­
већ . обремењена, ибо ооим обичнога товара
у вешт'ма наођаомо ое ту ОКОАО педеоет пер­
.оона паоажира, од којих ПОАовина је БИАа
жена и деце, који ови преАазаху у Мореју.
ПОШАИ ОМО. О меота пре подне, око вечерње
доба БИАИ ОМО већ у широком мору, кад ти
ое ПОАигне такова ОИАна бура; . д~ ниомо ое
НИМаАО наАаАИ од потопљеНИЈа избеhи. Такове
вриоке щена и деце не би рад већ у животу
чути! Мој друг' Макоим и ја ниомо о оеби
ни .миоАити МОl'АИ, оматрајућll наотрах и жа­
.II00Т' родитеља о дечици. њиовој, и, да није
"Корабаљ веома јак. био и корабљеници иокуо­
нејши људи, мучно би ое опао.llИ. У зору Пр'е-
.отане дожд и бура, и капетан озгор lIовиче .
нам; веоеАИМ ГАаоом: »КаЛ6х~~Qt, ~EV flvш
1'&ЛfOV XCV~VVQ(;; / Добра орца, није више
бедотвованија ! « Тада ови, један на другога
наО,IJ.оњени, ПООПИМО како ПОАУМРТВИ.

Сутрадан нађемо ое у једном ве,.'lИКОМ

но пуотом приотаништу острова. МИТИАине.
-Сви изиђемо,на брег II срадујемо ое један
другом о БЈIaГОПОJlУЧНОМ избављенију, како
да смо једна једина фаМИJlија. Ко би могао
описати ону чувствитељну срца радост матера

к чадам својим! Рекао би да су из мртви

воскреСНУJlИ. »Не губите времена!« викне
капетан; »ту се Jlепше руча него у тартани;

ручајте, пак ћемо с Богом путовати. ({ Дан је

вел и ки Фторник, но СВИ смо имаJlИ раЗJlИЧНИ

мор с ки п,Осни припаса, попржени сипа, охта­

пода , острија и вина довољно. Ту сви уоп­

ште ручамо и напијемо се, како год да је
воск ресенија дан, и треhи час по подне с ти­
XlfM ветром дигнемо се, и на велики четвртак

сти гнемо у НаВПJlеон, гди нађемо тај исти дан

друштво за Патру . Најмимо и ми две мазге,
и п о суву дођемо у Норинт. Сиђе мо к мору,
нас око петнаест најмимо ВeJlИКУ бар ку, која
нас довезе у Патру на сами дан воскресенија .
Овде отпочинемо сву свеТJlУ седмицу.
Намери се кораба.ь за брегове Епира, куда
мој љубезни друг жеJlаше поhи чрез Јоанину
у Те саJlију, а мени би одатле Jlасно БИJlО преве­
сти се у Корф. Но одавде двадесет цеJlИ дана
има.ll И смо непрестано противне ветрове, и, што

је го ре, разБОJlИ се мој Максим, а на мору бо-

..ювати, сохрани, господи! У све то време ни­
шта није могао у стомаху држати . Дођемо у
Свет е Четрдесет спрама RорФа, 11, како изи- '
1)е . 1O на земљу, Jlакше му буде, и у пет дана
пред игне се; но доhи к крепости, томе се оће
вре ме на. АJlбанези неки из Хормова, ПРОJlа­
эеh и туда и видеhи га такова, сожаJiе о њему
п о б ештају се, повести га до Аргирокастра,
а одаТЈ1е БЈ1ИЗО му је Јоанина. Извеотимо ое ту;
кажу нам да о Хормовици може ко преко
цме AJIбаније проћи, да ое никога· не боји.
АЈ1И га ја тако маба од оебе ни по што и
никако не би могао отпуотити; даКЈ1е нађу
нам две мазге, и пођем и ја о ,љима, прво за
допратити друга мојега .lЬубимога до Аргиро­
каотра, а друго,· ВИДИТИ чаот А.Ј1баније.
Хормовита БИЈ10 је до двадеоет момака,
ови о оружијем пешице како Ј1авови, а ми
два на мазгами. Од Аргирокаотра до Хормова
нема више него три оата. Други дан ода до­
ђемо у речени град. ОдаТЈ1е без најмаљи ком.­
ПЈ1имента проотосердечно зовну нао, да идемо

у љиову' варош, говорећи нам: »Море, Ј1УДИ

оте,· ако не дођете; море, такога места нити
оте видll.И на овету нити ћете видити. Ми имамо
баш украј вароши један манаотириh Светога
НИКО.i1е; деоет калуђера могЈ1И би у љему Ј1епо
живити, а нејмамо него ЦИГЈ10 једнога, јер
ми АЈ1банези нећемо да ое каЈ1уђеримо. Ту
ћемо вао држати, ако оnете, три меоеца ИЈ1И
три године, да ни паре не потрошите. Ако
Ј1И вам ое ОМИЈ1И, оотаните о нами за живота;
нами ће. тако МИЈ10 бити, КОЈ1ИКО да вао је
Бог о неба к наl\lИ ПООЈ1ао. Видите Ј1И какви
смо ми момци (ове нам ово први од љи гре­
чеоки беоеди); овакови нао има, ФaJIа Богу,
у :Х;ормову до две И.IЬаде ооим отари. Видићете
ту од ооамдеоет година старце,' који иду уз
гору под оружијем певајуhи. «
Разиђу ое ови по граду за овоји поми.
Наш квартир БЈ1ИЗУ ШКОЈ1е; одемо пооетити
46

учитељ а, именем ЕАеФтерија, чеонога мирскога

ЧАове_ка о женом и о ФаМИАијом. Кажемо му о
КИМ ОМО ДОШАИ, и како нао позив.ъу к оеби, но
ми ое поБОјавамо, у ВИАајет ДаАеко к непозна-.
ним ЉУДl!fа пуштати ое. И ови нам потврди о
њима то иото; што омо пре '{УАИ. Ајде даКАе
у име Божије, барем -ла оасвим здрава љубез­
нога џојега. видим, и да се здрави раотанемо.
Сутрадан . попнемо ое на високе ХОРМО­
витске ПАанине. Нађемо прекрасну веАИКУ
варош од седам ототина домова, све камена

зданија како кастеАИ. Само· у вароши има

око педесет извора, који накрај вароши оа­
стављају маАену реку; ова баш код мана­
стира опушта се у преужасно Аубоку отр­
мину С таковим хуком; да оам МИСАИО: ту чо­
век никад до века не заспа! А ПО том сам
позвао да ое нигде на свету Аепше не спава:

спавајући, чини ти се да си на небу 11 да ту

пријатнејшу некакву и ЧУДНУ музику с.il·ушаш. -
Ти људи K~O да су нас чак из Смирне
ту ДОЗВаАИ, да нао часте! Прве старешине -
ове по реду. А Аако им је части ти. Ако се мрси,
а он закоље из свога стада овна, ПОАак ио­
пече, -а од друге ПОАовице начини две -три

пите о скорупом И О МАадим сиром; ЈЗина

овак има у подруму,_ јер га нема коме про­

давати~ Ако АИ се пости,. од рибе ту поста
нејма; пошље два момка сат ода у ДОАИНУ,
гди између ПАанина веАика река тече, пуна
паотрва и раЗАИЧНИ други преСАаткога вкуоа
риба. За варење ту нећеду да знаду, нити за
чорбу маре. Зејтина преизрја.Днога имаду до
 (~~)
изоБИЈ1ија, зато и рибу ИЈЈ.И пржену једу ИЈЈ.И
о питама, које у поот ооаl(О праве: обаре
зеље, иоцеде из њега воду, рasЈЈ.оже га о пи­
том у тепоији, уопу зејтина без штедње, пак
онда рasређају рибу озгор, и тако ое иопече
о .ПИТО:М: заједно у предивнога мириоа зејтину;
пак онда нек ое ОЈЈ.ободно пред оваком питом
О:lкрију таЈЈ.ијаноке паштете и ИНГЈЈ.ео~е пу­
дииге! Но би рад знати како ое то КУIl1а, како
ЈЈ.И ое у уоти топи И ItaKoBY ПI>Ијатноот у гop~
тану, туда ПРОЈЈ.азећи, причињава, то неће из
овога опиоанија ни од ототине једну чаот по­
знати. Ко ово прими за веЈЈ.еречије, веома ое
вара, ибо пријатноот, коју ТОЈЈ.ИRО ХВаЈЈ.ИМ, не
ооотоји ое у готовљењу, него у природној 0.1180-
оти ри6f>, зеља и зејтина.
Деоет дана по ~ашем пришеотвију ота­
решине меота опредеЈЈ.е ПОО.llатинекога попа
'Вику у Примет и у друга неКОЈЈ.ика меота к не­
ким аЈЈ.банеоким агама ради општи овоји деЈЈ.а,
ибо Хормовити .имаду овоје договоре и оојузе
о многи погЈЈ.авари и пашама у Епиру и У
АЈЈ.банији: 3апрооим да ми Д03ВОЈЈ.е о попом
Ћиком поћи, за преГЈЈ.едати меота, куда он има
ПРО.llазити. "MO~E "аЛdyЕ(ЈЕ, va1taf;; џа 'E'rfJ ви;),
va
f;CEtf; 'E't {ЈЛЕ1t'!lf; /" То јеот: »Море КаЈЈ.у­
ђеру, да пођеш; тако ми Бога, имаш шта ГЈЈ.е­
дати!« одговори ми Дима Ду ка, један од први
отарешина.

Речени овештеник' за четири И.llИ пет дана

могао-је овршити овој пооао и вратити ое; но
мени за атар ХОДИО је ови ЧЈЈ.овек оа мном
равно петнаеот Аана по такови меоти , гди оу
48

хормовитски сојузници И пријатељи. Сиуда од

Турака и Христјана АЈ1банеза једнако смо БИЈ1И
примати и чаmћени и од места до места пра:
ћени. Поп Ћика и два Хормовита с љим БИЈ1И
су како ваља вооружени; но и тако гдигди

биваЈЈ.О је сумљеније, . да се не намеримо на

веће ЧИСЈ10 хормовитс.ки и љиови сојузников
непријатеља; зато у такови мести даВаЈ1И су
нам по неКОЈ1ИКО момака с оружијем за пратљу.
Петнаести дан дођемо дома, И нађем мо­
јега друга весеЈ1а, здрава И румена. Но' он се·
мени почне ругати, да сам од сунца поцрнио.
»Нека сам{{, речем му ја, »кад сам видио што
у мом животу нисам МИСЈ1ИО ВИДИТИ! {( И за­
исто доста сам одао, аЈЈ.И такови веЈ1ИКОЈ1епни

и Божије красоте места нигде нисам видио.

ВЈ1аженство се некаково чувствује, само мис­
Ј1ИТИ за онакова дивна места. I\ако би AaRJ1e
БИЈ10 ту живити, да су нарави они људи пи­
томе, и да међу љима закони, правда и про­
свештен разум царствују и њима управљају.!
Непољатно и ужасно је и iЮМИСЈ1ИТИ: AORJ1e
ће онакови прекрасни, хитри и храбри народи
и у онаки мести само за незнаље и СЈ1епоту
ума у варварству и дивјачеству нарава пре­
бивати и један другога за багатеЈ1У како и­
стог зеца с пушком у чеЈ10 ИЈ1И у срце погађати.
»Мени не би прот'ивно БИЈ10, « рече ми
мој друг, »једну годину овде провести.« »И
ја ћу с тобом, « отвештам ја, »наВЈ1астито да
би чрез тебе к већем совершенству јеЈ1инскога
језика постигао.« »Дај руку!« »На!« А К8.Д
 49

ово нашим Хормовицем обзнанимо, срдечно се

возрадују. Притом кад им јоште кажемо да .
ми БАагодаримо на љиовој .љубови и доброти,
аАИ Зa.llУАУ ХАеб јести, то није праведно, цего
нека ДОАазе к нами десет ИАИ двадесет деце,

да се што од нас поуче, будуhи да ми за

АРУГИ посао ниомо: »Добро!« одговори Дима
Дука, »кад оте ви таки, и ми Пемо знати како
ћемо вас отпуотити, кад од нас пођете.«
у то исто време чује се по свој ААбанији да
је Стефан МаАИ о Черногорци Турке, који су
на њи ПОШАИ БИАИ, разбио; и МНОГО ое о љему
говораше и називаше. Прође то Аето, и ове
се то више о Стефану МаАОМ почну туда г..13.- .
ОО ви раЗIJООИТИ.
Ја сам веП могао доста добро аАбанески
говорити. Њиов је језик проот, и зато Ааоно
ое даје научити; а о нашим САовами пише се,
КОАИКО д3. оу за љега начиљена. И тако оваки
дан би писао ПО који разговор и наизуст изу­
чио. Томе се ААбанези чуђаху и радоваху,
видепи, што никад пре тога нису ВИДАИ, да
се и љиов језик тако Аепо даје пиоати. Ја оам
ва БАИЗО две године ПОСАе тога у Венецији по­
знао некога попа Теодора, учите.ља М:ОСХОПОА­
'окога, који је и на штампу издао био нешто
аАбанески о греческими САовами; аАИ с овима
не може ое ни трећа чаот тако писати као са
О.llавенскима, зашто у Греков нема O.llOBa за
изговарати жа, ча, ша и па, а ово је све не­
ОТАОЖНО за а.llбанеоки како год 11 за О.llавеноки
нужно .. Ово ПРИАажем овде зато, ако се по
ЖИВ. д. Обр. 11.
 50

ОАучају ко нађе, да прорече да ће с временом

. 8.1lбанески како год и В.Ilашки џарод о С.llа­
веНСRИМИ С.llовами кљига на свом имати је­
зику, такови че.llовеческому роду доброже­
'.Ilатељни прорицатељ нека се ни Ma.IlO не бој и,
но нека ОАободно то поже.ll3.тељно опште доб­
ро предсказује и . прориче. Вешт је то та­
кова, која се природно и .Ilасно ИСПО.llнити
може и оће, кад се Бог СМИ.llује на ону ~рабру
нацију и на оне прекрасне земље.' .
Иако је мени МИ.llО би.llО од исти А.Ilба­
неза чути да говоре: )}Ио Сербијом об.llада,
тога ћемо и ми за нашега В.Ilадетеља признати,
зашто серпски краЈЬИ и наши суби.ш. « Не­
да.llено од Хормова наоде се нека прекрасна
поља, која ААбанези не зову другојаче него
Лепа жита. Питам и ја, шта то значи? »Не
знамо; « Rажу ми; »то је име поља. « А кад
им ја то изјасни, каэујуhи им да је серпска
реч, »Море Кa.Ilуђеру«, одговоре ми, »не чуди
се ти томе; ми смо са Сербљи један род и
ПАеме у старо време БИАИ.«
При почеТRУ месеца септемвра . запросе
ме старешине хормовитске, да им оправим

неко деАО недаАеко од RорФа, о којем деАУ

морао сам се бавити најмаље четири месеца.
Пођем драговољно. Допрате ме двојица до
Свети Четрдесет; они се врате дома, а ја
пођем на мој посао с уговором, да, кад им
пишем из Rорфа, да дођу узети ме.
3а једно писмо, љубими мој, МИСАИМ да
је већ доста написато. Ако АИ се Вами више
 51

него до ота учини ~ из тога же.llИМ Аа ништа

АРУГО не закључавате, него да оте Ви орцу
мојему весма драги, кад Вам ја ТО.llИRО пишем.

у Риги,
·з- rо АВГУСТА 1788.
 АРАJI\.АЈШИ ЉУБИМИ МОЈ!

ПОАазеhи ИЗ Хормова казао сам мојему

другу да, кад ми буде писати, да управи пис­
мо на Антонија Шhавуна у RорФ, будуhи
да сам ја 'туда имао и проhи и возвратити
се. По петмесечному отсуствију дођем у RорФ
и нађем ту два писма, која ме весма оскорбе.
Перво - од Максима, гди ми даје на знаље:
да на три месеца по нашем растанку зачну

се веАика смуштенија у ~Абанији између по­

месни паша, у која неОТАОЖНО и Хормовите
МОр~АИ су се замешати; да он, видеhи сву
ПРИАИКУ ЗАИ САедствија, пре него се огаљ
междусобне војне ужеже, отпуштен је био и
отпраhен до Јоанине, за преhи у своје по
свој ПРИАИЦИ У подобним опстојатељствам
отечество. Советује ме и заКАиње верни друг,
да ни по што не преАазим у турску земљу

пре, него се мир закључи и док не ВИДИМ

исте Хормовите у Rорфу, ибо деАФИНСКИ паша,

чрез којега ВАаденије наДАеЖИ'преhи, САОЖIЮ
се је с другима. Фторо писмо БИАО је попа
'Вике од стране Хормовита, који ми ТО исто

•'.
~..
јављају. Назначују ми на кога да им управим
писмо у Јоанину; веАе ми да причекам у
Rорфу који месец, док се види што ће бити
и, ако се по том не би хотео R њима воз-
 53

вратити, да nе ми ПОС.4ати моју торбу с књи­

гама, које су ми онде ОСТаАе БИАе.
Сад ми је веn БИАО у Rорфу, како год
да сам у Банату, нити ми се је гречески језик
чинио одвеn ситан, него баш како ваља, з а
собеседовати с мусами и грацијами. На ма се
позвам с једним око седам година старијим
од мене, но у јеАИНСКОМ језику и HaYKaЪi со­
вершеним учитељ ем , ЗОВОМIIМ Ащрејем Пе­
ТРИЦОПО.40М. Јавим му жељу моју, да би вес­
ма рад био у време мојега ту бављења С.4у­
шати при њему изјашњенија ФИ.40Аогическа
ритора и појета гречески. Ови добри и БАаги '
муж не само с -ВеАИКОМ пријатностију и љубо­
вију то, што ја просим, ДОЗВО.4И ми, него, као,
да смо се от САоженија мира познавuи и љу­
би.4И, МО.4И ме јоште, да дођем узети и квартир
баш при његовој соби у шко.4СКИМ ДОМОВОМ
при церкви Светога Јоана Rреститеља, да смо
всегда заједно и, кад гсд време узима, да ми
и приватне .4екције даје. Учини ме познати
се са својим добрим пријатељем, .4атинскога
и ИТа.4ијанскога језика учитељем, попом Хри­
сантом 3акинтијСRИМ; при којем начнем опет
после 3агреба учити се Аатинској грамаТИRИ,
коју он чрез ТаАијански језик у општеј град­
ској ШRОАИ предаваше и RAасичеСRе Аатинскс
сџисатеље ТО.4Rоваше, Овде даКАе имао сам
се о чем ПО.4езно упражњавати, да ми је С.4або
Л.4банија и на ум ДО.4аЗИ.4а; но више из самога
љубопитств~ распитавао сам, што се тамо
дела; од куда све смутнији и гори долаэау
ГАасови. Таково је бедно состој'аније земље
54

без разумнога Ьрављенија, ГАИ сnаки паша

оће да је цар. Отпишем Хормовитом о АеАУ,
. ШТО су ми наАОЖИАИ БИАИ, и кажем им да
ја већ. у тако ве немирне земље не жеАИ:М
никада доћ.и. .
При мојем добром и сердечном Андреју
пребудем годину и месец, и правда да, K~KO
он тако и учитељ Хрисант, подобне и мој
стари пријатељ Антоније Ерцеговац САабо су
ме ПУШТаАИ, да кад у трактеру ручам, IIОЗИВ­
љући ме к себи на трапезу; но опет КОАИRО
ТОАИКО трошио сам и сам по нешто, и дође,
већ. време, да видим моју кесу готову испраs­
нити се. Но, равмишљавајуhи да сам с помоћју
Бога више по.ilучио, него сам МИС.ilИО и надао
се, ЧИНИ.ilО 'ми се да caltl топрв богат ПОQтао.
Кажем Андреју мојему да намеравам попи
у ДаА:мацију, него да пођемо раСПl1тати за
који корабаљ. » То је најАакше, (( рече ми. По­
ђемо питати, и чујемо да провеДIIТОР цефа­
.ilониотски, БАагородни Венецијан, IIО.ilази ДО1оlа
са својом фаМИ.ilијом. Rорабаљ наПОАак празан.
Погодимо се с капетаном за три цекина, ла
ме одвезе у Венецију. Кад дам ова три, остају
ми јоште само пет. У Венецији потреба ста­
јати на Аазарету двадесет иједан дан; ту се
троши. ОдаТАе до ДаАмацИје требују барем
од све невоље три. Не би рад казивати да
сам у тескоби, а бојим се, да ПОСАе горе не
буде. ААИ шта неће нужда ИЗМИСАИТИ!
ПОАазећ.и из Смирне дао сам био начи­
нити једну горљу аЈЬину од фине ИНГАеске
чое. Мајстор ми је начини одвећ и дугачку
 55

и широку. Ову сам ове потезао оа ообом, а

ниоам је ни један ред обукао. У КОРФУ има
трговаца, ко.ји ноое таке аљине, а. и Андреј
- такове нооаше. Кажем му да онде, куд ја
ПОАазим, није обичај таке аљине носити. Стоји
ме око четрдеоет пијаотра, а ја би је дао за
двадеоет ИАИ за петнаеот. »3а двадеоет, «
рече ми он, »sупићу је ја. (1 Обуче је; таман
како ваља. Радротан, као да му ое нешто
веоеАО МУЧИАО, тај чао изброји ми новце, а
аљину ФаАећи и говореhи да би у КОРФУ пе­
деоет пијаотри коштоваАа, метне у оандук.·
Андреј мој о учитељем Хриоантом и о
чеото поменутим Антонијем у ОАОГИ опреме
ми ТОАИКО прови~она, да би четворици до­
вољно за десет дана БИАО: једаН'ВеАикачак под
АОКОТОМ оандук пун оамо биокота, два веАика
оепета с раЗАИЧНИМ вешт'ма и двадесет бутеља
вина. ДОђе дан раотанка, Лаоно оеби овак може
предотавити како во је раЗАученије, за никаАа
ое веп не видити о таковим ОАатким душама,
с. којима би ое за БАаженотво вмењаваАО оав
живот овде на земљи провеоти.

ААиби тешко мојој души БИЈlО да оам

саовим КОРФ оотавио, не опоменувши матер
Андрејеву и две оеотре ·љегове. Његова роди­
тељница, да ме је РОДИАа, не би ми МОГАа
боља ни МИЈюотивија бити. Она би ми чеото
реКАа: »'0 vt'dg џov {х,н "а; а'Ј..Ј..ооь fjJCl-.ovq,
Oft6Jq titotav d)'d7r7jv, 07t'OV (10V {X,Et, Е)'гЈ o'tv
Ei'"oa u'q т:~p '6J~P џоо! Син мој има и ДРУГИ
пријатеља, но таку љубов, како ву к теби
IЈма, ја ниоам ВИДАа у животу мојем. « Ста-
 56

рија сестра '-- од две године за добрим и

вредним мужем, у кога би морали сваке
. недеље по један ред сви заједно частити се ;
млађа у четрнаестој години воэраста. Имађаше
и два брата најмлађа у' Фамилији. Небесни
ан гели , да се покажу у человеческом виду,

эаисто не би се могли. ни лепши ни бољи

показати од ове миле и прсдраге Фамилије.
Најмлађему у све моје време ту ја сам давао
лекције, зашто АНАреј чреэмерно милујуhи га,
дете не мараше толико эа лекције; а ја, км би
му је задао, само то би му рекао: » Чујеш, Ге­
оргаhи, ако ми до то доба лекцију не научиш,
нити ми више долази у моју собу нити ћу ја It
ваМlI ,доhи. « Ово је претња, коју ја и до данас
мојим учеником чиним. Никада ми то дете
није беэ изучене лекције АОШЛО. Али сам га
и ја умео лепо варати, дајуhи му иэ почетка
мuеие лекције, а кад детешце добије вкус,
научи у два три месеца око пет или шест

листа наизуст; за тим обикне, буде му много

лакше, и само ми почне искати повеhе лекције, '
свако вече Фалеhи се зету~ сестрами и матери,
шта га је научио. Они би се чинили, као да
му не верују, а он би им на ма наиэуст очи­
тао, затим 611 им TO.llKOBaO и које су части
слова и сложеније расказивао. Често би му
се зет и сестре эамињале, да му верују да
зна, само да и се проt)е. Како је ласно и
пријатно учити, кад се лепо и разумно пре­
даје! Нити је муке учитељу нити учеником.

_ .,.
".;....~..
Но сохрани, Боже, од замршена и беспоре­
дачна предавања! Природно је мрско и от-
 57

вратитељно чеАовеческој ДУШII ТО, што је

замршено, Ta14HO и одвећ трудно. Напротив
пријатно јој се чини, МИАО И САатко све, што
је чисто, јасно, удоб враэумите.љно 11 чиновно
раСПОАожено.

Не ваља ни ово, што се RОрФа каса,

_ МОАчанијем преминути: да, како сам ту до­
шао ИЗ' ААбаније, жеАИО сам поhи и усмено
БАагодарити старици игуменији на добр"ОТИ,
покаэаној ми при мојем првом пришествију
у тај остров; ал' се она већ БИАа престаВИАа.
Бог јој дао веЧIlО БАаженство!
Rорабаљ за Венецију БИАа је веАика нава
од Ј!иније. Кроме проведитора, његове ГОСПОђе
и САужитеља наОђаху се ту јоште четири
официра с женами 11 децом, који на исти на­
чин у. Венецију иђаху. Ј еАва смо седамнаести
Аан к Венецији ДОШАИ, имајуhи по вишој
части ИАИ САаб ИАИ противан ветар·; ништа
мање време није се ДУГО ЧИНИАО при таковом
Аепом ДРУШТВУ. У Rорфу познао сам се био с
једним МАадим весе.ll.е и БАаге нарави свеште­
ником, именем ДаНИИАОМ. Мораицем, којему
кад кажем да ћу у ДаJlмацији пребивати ГОДИНУ
ИJlИ две, рече ми да би и он рад за неко
време из Rорфа изиhи. Моје преДАоженије,
да пође са мном у ДаАмацију, једва дочека.
ЖИВИАИ смо у крајњеј љубови всегда за две
године нераЗ.ll.учени.

у венецијанском Аазарету ту се сврши

мој бискот, И на дну сапдука нађем ону исту'
моју аљину, и.оју сам у Rорфу мојему Андреји
продао, и у овој писмо, у којему се извинов-
58

љава и проси проштење, што ме је тако

преварио. Зовем Даниила и речем му да гледа
и ВИДИ, ако не верује. »Шта ћу гледати?«
пита ме. »Мајсторију и хитро ст Андрејевуll,
одговорим; »купио а..ъину и П.llатио, пак је
сакрио надно caНДYK~ под бискот, као да је
украо од некога. Зато међер он мени нару­
чав аше да оандук не остављам отворен, док

год не потрошим сав бискот, зашто мор­

нар и краду како сотоне! (( Ја сам по том по­
СИЈ1 ао неке дарке њему, али то за ништа не

држ им спрама овој хитрости, која се управ

мож е назвати греческе љубови и дружества
хитр ост. Он ни тренуће ока није Шl'удирао
нп м ислио, него, како ја изреко да ми та а..ъина
не т ребује и да би је за полу цене продао,
на ма, аки би З;lДУГО о том домишљапао се:
)IШТО hеш је другом продавати, кад ћу је ја
I"tУП ИТИ? Ево ти новци . (( Блаl'ородна душа! лепо,
пре красно слатко срце Андреје мојега! Да је
богат био, нека би тако поступао; 110 он по­
шге н о и лепо живјаше обаче с својим трудом,
НН1' И имађаше за vазметање . Ја му моју по·
тре бу ни једним словом нисам открио, но паче
дер з новено сам му толико крат казивао да

до Да.,н,fације довољно имам, а онде сам дома.

Iу lюпијам ови писма о штампи ништа не стоји,
но сад, издавајуhи и на тип, гдишто придо­
даје м . ) Или је зар његова С.llачајша небесна
душа предвидила да ће се то дело на двадесет
год и на за тим штампи и вечном воспомина­

IIII.1 Y предавати? Но како је он могао знати да

l1y ја за ТО.llико ЖIJВИТИ, ово блаженство ДО'lе-
 59

кати, ову САатку утеху имати и таково б.Ааго­

РОДНО дружеске љубови деАО, које би у Перси­
jaH~ ИАII у Татарину с САадостију срца на
ве.ll.ИКУ чеАовеческу nOXBa.ll.Y описива.о, од

Андреј е љубимаго мојего мени истом показано

и сотворено описати, проповедати и б.ll.аженој
вечности предати и посветити. .
. Света добродетељи, божсствена верне
дружбе и пријатељства љубови, којега сте ви
рода и П.ll.емена, кад ви такова чувствованија
у нами возбуждавате, тако СИ.ll.НО у прсима
нашима дејствујете ? И КОАИКО већма време
живота нашеrа ПРОАази и ишчезава, ТО.ll.ИКО
се ви боље и већма ПОМЈађујете, процветавате,
раСП.ll.ођавате, у саму вечност корење' своје
уг.II.убљавате и распростирете, и превише сами
небесни висина стаБА а , гране и б.ll.агородне
верхове своје дижете и узвишавате. С.II.асти, те­
.II.еСна угодија и воспријатија богатства, маве
If веАиче('·тва, кад већ премину и ~aд и нестане,
јесу АИ икада кадра, оваке за собом остав­
љати САедове? Ево њиови фаљени С.ll.едови,
јао и уви: сујета,сујета и ништа него сујета!
Сирома и бедни човечак на Божијој земљи
мора онај бити, који, кад се обазре за собом,
нејма ништа видити) него сујету. Ех, камо
пуста M.II.aдOCT, гди су вина, паштете и печења!
»ААа је јадан човек, ништа на свету, него
маГАа, сен и сујета!« мора овако МИСАИТИ и
говорити, који не познаје и не чувствује у
себи МОрa.llНУ и ДУХОВНУ част себе. Може АН
се при читавој памети рећи да је онај живио,
који у све време живота нити је душу своју
 60

нп Бога познао 1· )) Ихже Бог чрево и ОАава в

орамот}е их. (( Никада и нико не би тако Jlепо
.опиоао, као аПООТОJl.

Прекрасни мој Андреј ЛеТРИЦОПОJlОС Нор­

фиот љубеhи Аобродетељ, Маријину је он чаот
избрао, која му се довека неnе узети. Добро
је он знао што је радио. И ако он и није
. предвидио да ће се овако о њему и о њего-
вом деАУ на двадеоет година ПООJlе пиоати'и
штампати, аJlИ је . он добро и предвидио п
претпознавао оно, што је беШЧИОJlенократне
веће и боље од овога, а то јеот оно, Ш'rо је
вечни и БJlажени творац уготовао, обештао и
одредио БJlаГОПОJlУЧНИМ од синовчеJlовечео­
ких, који љубе Бога и добродетељ. СJlавеnи
ја Андреја мојега, добродетељ СJlавим, које
ос похваJlа, чест и ОАава к самому оцу пе­

беоному отноои, зашто је он оам по јеотеотву

корен, начаJlО и извор овако га добра и оваке
чиоте и верне љубови.
Из Венеције пређем о ДаНИИJlОМ, АРУГОМ
мојим, у Задар, први и ПОГJlавити град у ДаА­
мацији. Мени је познато БИJlО да овде има
довољно Сербоs официра и трговаца и, да
оам ое о којим год од њих познавао, може
. бити да би ме ту эадржаJlИ. АJlИ ја, ПРИРОАНО
страшив и отидљив, никада нисам могао оебе
препоручивати и у познанотво других ути 0-

/ Rивати ое и наметати. Зато ти ја поитим у

! она моја БJlажена оеАа и поља, гди оам ја
I~-. веn добро познат и гди без најмањи ни с
r
~'.:..
,
једне ни с друге отране церемониоања, КОМ-

".
 61

ПЈIИментираља и у МИЈЈ.ОСТ препоручиваља једва

ћемо се доЧекати. .
у Котари негде око Надина намера ме
нам~ри на неког Спиридона Торбицу Драго­
виhанина. »Ајде, крашани,« рече ми, »оа
МНОМ у П.llавно. Ти знаш како је оно ЈЈ.епо
и здраво место; онде сам ти ја ,о нашим
МеЈЈ.етијем протосинђе.юм на капеЈЈ.анији. Кућа
црковна има за ШКО.llУ. Тако ми' ЈЈ.еба и СОЈЈ.И,
што смо заједно јеЈЈ.И, оћемо стајати онде
како паше !« »Добро, « рече м му, »док сте
ви двојица онде. АЈЈ.И ти добро знаш да се
ви чеото промељујете, пак ако ПОСЈЈ.е дођу.
какве кавгаџије на ваше место и узишту да
ми игуманишу и заповедају, 'а мени тога није,
фаЈЈ.а Богу, нужде трпити?« »Шта? Ми отиhи,
док си T~ онде! Ни по што.« Обештам се и"
дам руку.

ПРОЈЈ.азеhи пођем на Косово, поздравити

попа Авраама СИ~fИћа с Ф8.МИ.llијом, које с Be~
.IlИRОМ радоотију нађем ове у здрављу. У I\нињ­
оком lIољу нисам те радости имао, јер мој
љуБИl\IИ протопоп Новакович тешко БОЈЈ.оваше.
На некоЈЈ.ИКО недеља зовне ме из ПЈЈ.авна син
љегов, поп Лазар, да му дођем на погребе­
није, гди сам му иаговорио, како сам ЈЈ.епше
могао, похваЈЈ.НО на погребеније СЈЈ.ОВО. Она­
ковом добродете.IЬНОМ мужу ЈЈ.асно је биЈЈ.О
венац похваЈЈ.е саставити, ибо сав пут живота
љегова био је покривен с цвећем БЈЈ.агонара­
вија и добродетељи.
Стојећи у ПЈЈ.авну, у сва три ДаЈЈ.мације
манастира и у друга ра3ЈЈ.ична оеЈЈ.а и вароши
62

на церRовне празнике позива.ли су ме, пропо­

веди говорити . То је мени вр ..ю· .ласно ' би.ло,

је р сам AOBOJЬHQ на то потребни кљига иако
н а греческом тако и на та.лијанском језикам
IHlao. На друго .лето оно исто, што сам ја
п р едрекао, збуде се; дигну из П.лавна ре­
ч е не капе.лане~ а на ЊИОIЮ место дођу неки,
с ftOјима ми није би.ло мирно . Једва то Скра­
д ињани дочекају, и зовну ме к себи за про­
п о ведника. Овоме сам радији био ради 'Мојега
др уга. Дании.ла, зашто он де.ликатнијега сто­
маха него ја и у се.лу није научен био живити,
а у граду, нав.ластито· при мору, како што

је Скрадин, .лепше се живи.

Кад онде дођем, нађем нечајана препјат­
ст вија. БИСltуп .латински, б.лагородни Венеци­
ја н ин , сопротиви се мојему ту под тим име­
не м пребиванију зато, што нисам венецијан­
c K и поданик, нити оћу на то да се потпишем.
О давде опет у Венецију к Аhиму Жарковиhу,
п рвому од наши трговаца у СКР<lДИНУ, који
је пре мене отишао био, за искати од сената
Д о звољеније, да ми је с.лободно коју годвну
ту пребивати под реченим именем и као ка­
в е .лан. У Венецији се де.ла брзо не свршавају;
о д ем у Задар, чекати конац.
Овде. су већ би.ли чу.ли за моје проповеди
п о Да.лмацији и за моје де.ло у Венецији.
3 апросе ме, да им у недељу проповед речем,
11, кад учиним, сми.ли се то неким официрем

Ч ерногорцем и Сарај.лијам трговцем. Учине

м и пред.ложеније, да се обештам, остати при
љ има, ако не дуже, за годину. Ја се тога не
 63

одречем но с изјатијем, ако Скрадињани не

ПОАуче дозво.љеније, да, ме могу имати; и,
будући да се оно не допусти, тако останем
у 3адру, гди дође к мене и мој ДаНИИА, и
пребудемо ту цеАУ годину. У СкрадиЈЈ.У нај­
ЖаАије ми је БИАО растати се с једним
по­
штеним трговцем Марко м Параскевом, који
ми је веАИКУ .љубов и доброту показивао, и
с прекрасне науке доктором у медецини гос­

ПОДИНОМ Леонардом ВОРДОНИ, родом Греком

из Rорфа, Ови двојица БИАИ су наЧаАна при­
чина, да сам у Скрадину жеАИО· коју годину
проџести, наипаче. зато, што ми се речени

доктор обештао био, Аекције у математики

.предавати. У 3адру КОАонеА MajH~, капетан
Јово Грб..ъанин, конте 30РЗИ Габо из Кандије,
госпођа Ана Рапсоманиhи и мој .љубими Ла­
зар САавујепић Мостаранин с својим ДРУГОМ
Симатом и прочи купци СарајАије, сви су ми
ови тако добри и МИАИ БИАИ, да МИ није мо­
гуће САОВОМ њиову БАагост и доброту описати.
По ИСПОАњенију године предраги мој Да­
НИИА МораитCIШ возврати се у RорФ, отече­
ство своје; а ја пређем у ТIшјесте, и одавде
у наш CJlавни царствујушти град Беч. Што
сам овде радио, то ћу Вам у САедујућем ја­
вити писму.

у НААСЕНУ В l\УРААНДИЈИ,
АВГУСТА 28-ro 1788.
 ПРЕЉУБИМИ И дРАiI\.АЈШИ
. ГОСПОДИНЕ!

RaA у Беч дођем, нигде никога не по­

знајуhи, немецки НИМа.40 не зцајуhи, пођем к
греческом кареJlану, попу Антиму. Искажем од
куд идем и за чим, и да би жеJlИО, ако би
се МОГJlО, коју годину у Бечу пребивати и
чему ПОJlеЗ80М поучити се, док сам јошт. МJlад.
Ови ме. љубезно прими, поведајуhи ми да
је и сам у МJlадости, без родитеља и убог
будуhи, доста странствовао и намучио ое, за
поотигнути јеJlИНОКИ спиоатеља и језика по­
знанство. Он имађаше спој квартир у дому
једнога од први у Бечу међу Греци трговаца,
именем НИКОJlаја Димитрија Стојчо, K~jeгa
эапроси, ДОЗВОJlИТИ му да ме прими при себи
на ·квартир. »Не само обитаJlиште«, одrовори
б ..шги и добри господар, » него и трапезу с
нами нек има, док се овде позна и намести. «
Обнадежди ме поп Анти м, да не токмо
коју годину него и сав живот могу у Бечу
провести:, ако узимам вољу и усердије, Jlек­
ције јеJlИНСКИ предавати. Тада се ту наођаше
један искусан у томе учитељ но преко раЗJlога
винопија и спавач. »СJlедов:}тељно дошао си«,
веJlИ ми, » У најбоље време, баш како да си
знао. (, При том обзнани ми да се у Бечу наоди
 65

наш' архиепископ Јоан, 11 да је нужно, пре

него се у каково упусти:\! Ae.ll.o, да му се јавим.
~ То је нај.ll.акшеt<, отвештам, и тај исти дан
OTlJAeM и прикажем се љеговим М.II.ађим.
Ови, за изиграти своју комедију, сутрадан
равно у дванаести час, кад знаду да је мит­
РОПОАИТ ОД СВИ прочи двадесет и три часа

нај.ьуhи на свакога, за кога не мари, да му

у то време дође, и, IЏTO је најгоре, реку ми
да га дочекам баш у саАИ, гди је трапеза
намештс;ша. Удари дванаест сати; чујем гди
заповеди МИТРОПОАИТ »Је ..ю на aCTa.ll. !« и иаиђе
_ у саАУ. А кад и :\IeHe ту опази, чисто се
упропасти .. и ужасне. »Ко је оно опет сад
овде? :Ко га је звао 1« Каже му протосинђеА
љегов ко сам, откуд сам дошао If да би рад
у Бечу пребивати. Таке вике и псовке у мо­
јем животу нисам поднео ни претрпио. »Иди,
куд ти драго, 11 чини, шта ти драго. 3ар ТII
МИСАпшда ја немам другога ПОСАа у Бечу,
него да сам тебе ради овде дошао?t< И тако
ти ме отера.

Иэиђем IIЗ саАе п пз МариеНХИАфа без

обзира. УАезем у град 11 нађем моје Домаhине
јоште при ручку, који се здраво исмеју, чујуhи
:\юје прик.ьученије. »То је доброt<, рече ми гос­
подар Стојчо, » сад си без бриге и ти и ми. «
По обеду одведе ме и прикаже КОНЗИАијару
ФИАИПlfДУ, даде ме записати, гди наДАежи,
ко сам, да ћу ту и ради чеса пребивати.
3а два три месеца сакупи се к мени
ОКОАО дванаест ученика. Од свакога имао. сам ,
, на месец по дукат ј то је мени довољно БИАО.
ЖИВ. д. Обр. п. 5
· ii6

Узмем и за се два учитеља: јеАнога за Фран­

цески, а другога за Аатински језик. У овим
мени драгим и САатким упражњенијам прове­
дe~1 у Бечу око седам година. Треће rOAUHe
и ЈЈ.екције сам на Француском предавао језику,
наодеhи се трговаца, који су 'претпоч:итава.... и
мене другим бољим од мене зато, што сам
ШI ја могао греческим предавати дијaJlектом
и књиге ТОАковати, које Французи не. би
МОГ.-lИ; подобне и таАијански раЗЈЈ.ичне сам
обучавао. И ова предавања веА ике су ми IIОАзе
БИВаАа не само за ПАМУ, коју сам за то
ПОАучавао, но много БО.l.bше, што сам себе
у све то веће искуство и совершенство у ре­
ченим језикам доводио. Мој ПОСАедњи у Фран­
ЦУСRОМ јеЗИRУ учитељ био је (на ВeJIИКУ моју
ПОАЗУ) ЧАовеR преизрјаднаго у чтенију књига
BRyca и познанства. Овај ми Дме познати
избранејше не само ФранцеСRе но и с ИНГАес­
Rora на ови језик преведене књиге. У' исто
време САушајући од Аатинскога учитеља АО-
о гику и метаФисику, од тога времена чтеније
књига стаАО МИ је бивати и много пријатније
и ПОАезније, будући у состојанију о предмети
чтенија мојега СУАИТИ, нити свашто тако, како
је написано, примати. Чрез опхожденије и
разговоре с Достојнејшим прекрасни наука;
нространејшаго искуства и веже-ства, чеснеј­
шаго житија и непорочнејши нарава, у IIСТО
време доброхотна и љубезна . срца, мужем
ГОСПОДИНОМ Атанасијем Секерешом :много сам
се ПОАзовао, будући ово и до данас моја
начаАна и ВАмичествујушта страст и похот,
 67

боље и ученије од мене с крајњим у<ыажде­

пијем и вниманијем мушатии од њих се
ПО.llзовати. Са С.llавним у нацији нашеј гене­
рыом Микашиновичем и с његовом госпођом,
с којима· сам и једно путешествије у Хор- .
ватску· и С.IIавовију к ТОП.llИМ недыеко од
Пакрца водама учинио, многе сам весе.llе и
б.llажене дне провео, дајући при њима двема
прекрасним господичнама, Мартици Продано­
вича и Екатерини СаП.llанц~, на Француском
језику .IIекције. Могу С.llободно реnи ово, које
знам да ће ми свако чувствитељно и б.llаго­
рођено срце посведочити и потвердити, да
неисказано б.llаГОПОАучије и чувствитељнејше
умажденије живота мојего у овоме се состо­
јыо: ко ми се је год показивао, да ме радо
има, ја већ НИМa.IlО не сумњајући, да он мене
савршено не љуби, умирао сам за њим, и
чини ми се да живот мој престао би ми
пријатан и мадак бити, кад би ја икада могао
престати оне, који су ме радо ИМаЈ1И, љубити.
Нити би ја две крајцаре за мој живот дао,
кад не би више имао, о ком МИС.llеhи, радовати
се и УС.llаждавати. У овом пункту нека ми
нико не дође зановетати да сам ја простак
био и да сам се варао по тому, ШТО хитри
људи вредни су покази вати да радо имаАУ

онога баш, за кога не маре, и притварати се,

Аа мрзе на онога, кога у срцу весма љубе.
Ове су речи ништа и за ништа! Чине се као
да на нешто звече, а сасвим ни најмање што
не значе, зато, што је ово изван и против
ватуре, и од стотине једва ће се у једном
а·
 ,

68

С.llучити С.llучају, 11 кад се мучи, мора бити,.

Бог вест за какова опотојатељотва, за невољу
и ОИ.l1Oм. А то, што не иде од орца, него из·
)'ОИ.llовенија и притворнооти, то ће овак .IIаоно·
познати, ван да Је оаовим цепани ца ; а такови,
фаJlа Богу, међу људма једва ће ое наhи од
десет иљада један. Умерене УМНООТII и ра&ума.
Ч.llовек природно већма мрзи и отвраштава.
се од они, који се чине, да га љубе, не љу­
беhи га. НаДJlежи знати да је моје овде ГОВО­
рење за такове људе, који Jlепа и мирна ORJIO-

. њенија имаду и добро како себи тако и дру­

гима же.llе. А о противнима, то јест JlУIШВ­
отвом и ЗJlобом ПОltвареЦИМ,а, овде није ни'
О.llова, и ОА овакови сам ое ја на оваки начин'
К.IIонио и очуждавао.

Ласно 1\10>1\ е' ко ПОМИС.llити, какав оам ја.

секрет имао, множество овако ви добри људи
наодити и себе у њиово б.iJаговољеиије унед­
рити? Никакав секрет на свету! но ПРОСТIIМ
природним путем ту сам ДО.llазщ). Људи добри'
и б.llаги овуда има множество, оамо да човек.
са своје . стране ГАеда да је поштен, неко­
ристољубив, добар If разуман, и, О.llедујуhи
овим качеотвам, да се с људма В.IIада, пак

онда умерено добри њему ће бити сасвим

добри. Како сам ја у оеби уверен био, да
моји пријате~ьи ниоу ме ради ни у чем увре­
дити, тако оам ое и сам од тога всегда оотре­

гавао; а ово ми је Ааоно б И.ll О , зашто оам

познавао да ми је најПОJlезније. За њиове и
њиови други пријатеља .тајне НИМaJlО ниоам
)Iарио знати, и ово није ми ни Д.llаке мучио.
 69

би... о, ибо, спокојствр срца и вн.утрењу духа

тишину весма же... еhи и љубеhи, на љубопит­
ства, подозритељства и на интриге мрзио сам

како год на отров. У зајЮI што искати ни­

када нисам потребе имао, разве пре две про­
шедше године, кад сам се из Инг",итере воз­
вратио, прво, што нисам имао с чимпредиз­

дату књижицу сасвим исп ... атити, второ, нисам

имао с чим до Беча доhи. И ово, што сам

узајмио, пре сам с веАИКИМ као на ве"'ИКОltl
дару б ... агодаренијем возвратити могао,. него
АН сам обештао.· Ником Ж·ИВУ нисам се на­
метао, нити сам могао ни BpeftleHa имао, онде

долазити, гди ме не же ... е. У ДУЖНОСТИ преко

СlJле моје ниса~ се увозио; а, што сам могао
и подватио се, то сцм радо и верно ИСПОАњапао.

Шеот по ... езни и радощш година прођу

мн у Бечу како шест дана. Умерено живеhи,
ннсам никада узрока имао бо",ов3оТИ. Непре­
стано у пријатном упражњенију, ИАИ другима
лекције предавајуhи IМИ своје учеhи, само у
недеље и на празник€> учини",и би ми се днн
као да су подугачки. По мојем.у можеRију
и начину миmљења морао сам у таковом пре­

красном граду, као што је Беч, БА~ГОПОАучан

бити. ДеАа моја и ДУЖНООТИ радо и весеАО
ИСПОАњавајyhи, чини",о ми се да сам у совер­
шенејшеј независимости и свободи, нит' сам
кому есап давао нит' од кога· узимао. Сав
град Беч чинио ми се мој, јер сам могао по
њему шпацирати, КОАИКО сам год хотео. Ау­
гартен, Прадер, све шуме наОКОАО и Аиваде
поизмеђу њи БИАе су у ыоојj власти; сваке
70

неде.ъе и празника могао оам по њима на

ове четири отране ходити, колико ми драго.

Сви славуји у Аугартену у пролеhе, и кад

би ја оам ту био, певали би, колико да оу
највећа гоопода у ~eMY. Шенбрун, наши бого­
прослављени и велики цеоара и цеоарица

предивна летња обитuишта и. у њему .IIави­

ринтовидне неиоказане краооте башчеи рајеви,
Белведере, беомертнога принца Евгенија дво­
рови и оади, ове је то било мени OT~opeHO.
Пр"едградија ова око Беча и вертогради, би.ш
велике гооподе, или граждана, 'гди је год сло­
бодно БИ40 'улазити, ту ми нико није омео
отати на пут. За она пак места, гди није
Аозвољено било улазити, нимало ниоам марио,
КО.ШКО да и нема на свету, нити би ја ту ушао,
да ме ко куми, ,код то.llИКИ други лепши места.

Нека ми нико не баца преко носа да

сам по вишој части пешице одио, зашто ово
је много боље за ме било ради многи узрока;
но ова два, која ћу казати, стотине вреде.
Прво -:: ШТО је за здравље МНОГО полезније
пешице одити него у коли; а шта је боље на
свету од здравља? Друго, ко је у колеси,
ако ће бити пр а, да се загуши, он мора оним
путем иhи, куд остала' кола иду, ако му се и
неће. Другда се поизређају по сто једна за
другима, да се не виде од пра; који оу год
онда у колеЩI 1 пуне им ое не оамо очи, уши

и аљине праом него и нооови и уста, зашто

морају дисати и одиоати; пак ако најпређна
кола стадоше, сва за њима, ако ће и иљада
бити, ту ваља да стоје, гди оу се нашла, 11 не
 7f

знајуnи ни зашто ни за КО.4ико nе ту стајати.

Они су све то .принуждени трпити, а ја не; за­
што ја и проче моје друштво пешаци, којега.
нас има доста, ф8.4а Богу, нами је .4акше и
ОПКОАИТИ и преко препи и гди год видимо­
.4ад и.!и од купа ИАИ од древеса И.4И, ако ne~
11 од ПАотова, а ми на ма у Аад, пак идемо·

dепо ГОСПОДСКИ по ладу. Ко не види да је ово-

11 ПО.4езније и .4епше? А.4И, реnи nеш МИ, кад
је блато и киша? А зар ја тебll не могу реhи :.
а кад се у твоји ко.4и осовина С.40мије? Ја
те МО.4ИМ, нека свашта не СПО}Цlњемо! Ко
се кише и б.4ата боји, нек се не рађа на ови
свет; то му се пре каже, нек не рече ПОС.4&

да није знао.
Имао би се јошт с многима веШТ'l\Iа Фа­
АИТИ, као на пример, да сам САободно могао­
у СВII вишеречеяи мести прве 11 нај.4епше бечке
госпође, КО.4ико сам год хотео, ГАедати, 11
нико за обадва овој а уа за то не би ми смео
реч репи; аА' ово нек стоји. Само ћу јошт'
једно казати, пак ћу ови период закључити.
Редут беЧRИ, који је ОГАашен на свету, KO~fe­
дије, опере та.4ијанске, музике, царске биб.шо­
теке, све ове веое.4е и ПО.4езне забаве и на­
ОАажденија могао сам уживати и уживао оам
како год један од веАике господе.
Сад реци, љ~тбими мој, но по души Il
совести реЦII: нисам АИ ја у оно шеот ГОДИllа
у Бечу БАагОПО.4учап бllО? Но како све овога.
овета тече и ПРО.4ази, тако и њима дође BpeMe~
те прођу. ААН и ја не жыим за две причине.
Прво - што и до данао, опомињуnи И, paAyjel\1.
 ~e и всоеАИМ, пбо » Ноо est, vivere Ыэ, vita
posse priore frui. «То значи: »)Ј,ва.ред живи­
ТИ, кад КО може и преЖЊИ)I УОАаждавати ос
. животом. « А ФТОРО, што је јОШТ Jlепше, бо..ье
и ОАађе, да У то nреме, што сам знао, другима
сам предавао, што пак ниоам звао, од други
сам примао и учио. А ово је воегда БИJlО
верховнејше намереније и nоегдаШЊII ншпан
мојега по овету ходања, које неки из њиове
виооке МИ.lOСТII окитањем називати УДООТО­

јавају. Што оам ја крив, што они неће овако

"а суде: да без ПОО.llа одити то се зове
скитање, ако ће бити само по једном сеАУ;
л с ПОСJlО:М ОДИТИ то људи паметни другојаче
зову. Ако .IlИ су ти исти, дома седсhи, себе
и друге бо"ье ПОJlЗ0ва.IJИ, ја ШI то честитам
11 заисто не завидим; но и ја с моје стране
имам за што БJlагому небеснога 'оца ПРОМИСJlУ,
.ДОК сам год жив, БJlагодарити, ШТО ме је
сироту без очина и lt1атерина соnета 11 nри­
старања довде наставио и довео, и знам да

:ће ме и до Itонца nрем:енога водити живота,

II помоhи ЪШ, да всегда вечним, љеговом пре­
мудростију преТlIисаним, праВИJlам СJlед~1уhи,
поступам и живим.

Седме године у Бечу пребивања УСУДИl\1

се веn и ~T немецкога јеЗlша ~твести учење,
кад у треhи овога мојега претпријатија месец
дође у Беч наш архиепископ, Викентије Јо­
анович Видак. Овај господин не само с МИJlО­
С1'ИВII1\I но паче с ..ьубезним к мени начином
сасвим ме присвоји к себи. Учини ми пре,«\­
..Ilоженијс, да пођем у МО,4ру к његовим двома
синовцем, Томи и Пав.4У, предавати им Фран­
цуски и тuијаноки за годину, обештавајуhи
ми: за то да ће ме на годину И.4И најдаље
на две за тим о њима заједно о овој ем ТРОШltУ
у Германију у Rојунибуд университет поо.iати,
а по том и пут један у Францију, ИНГ.4итеру
и Итuију учинити. Кад ја чујем за Германију
Jf прочаја, обештао би' ое О.4ужити му не
годину И.4И две но то.4ико година, Itо.4ИКО је
овети патријарх Јаков за прекраону Pax~ыy
Лавану таоту овоме СJlУЖИО.
Дођем у Модру, и ту oa~1 не само М.4адим
Вlцаком но и прочим МIIТРОПО.4ИТОВИМ питом­
цем .4екције на више поменути,м језикам пре­
давао и о њима заједно у ШКОАУ, Баумај­
отерову .фи.юоофију ОАушати, ОД.4аRИО, а од
конректора на немецком приватне уроке узи­

мао. У дому једнога б.4агороднога гооподина,

првога у граду, зовома Такача, весма сам
љубезно примљен бивао и чеото у .4епом
друштву о официри и о гооподом частио се.

И при њему оам се с прељубезним мојим

ритмајотером БеШИIlеом познао, о којим сам
у се.4У близу Модре, гди је он на штацији био,
чеото по неко.4ИКО дaI~a пррводио.

По оовершенију овде године пређем о

моји МJlадиhи У НаРАовце. Одавде поt)ем по
двадеоет година отоутотвија у Банат, пооетити
сроднике моје, ПОRAОНИТИ се гробовом роди­
теља моји и цеJlовати мени овету земљу, у
којима њиове почивају кооти. У Бечкереку
по CJlучају дођем у ДОМ једнога б.4агообраз­
нога господара, И~lенем ФИ.4ипа Сељаковиhа,
74

моји ми ое каже, да је б.шжњи ородник оца

родитељнице моје Круне. Овај пречеони отари,
који би и туђина радо причекао, како је
мене примио и УГООТИО; т,о овак Сер бин може
оеби ЈЈ.аоно предотавити. У Итебеју пођем ио­
кати оеотру матере моје, Јевру; но не нађем
је, јер ое давно БИJlа преотаВИЈЈ.а. Поп Давид,
уј ац мој, пође оа мном у друштво.
у МИЈЈ.ОМ Семартону, предрагом оеЈЈ.У и
меоту рожденија матке родитеЈЬнице моје,
отидем на ма к цркви о попом 'РадУАОМ, па­
рохом оеЈЈ.а, којега оам јоште у детињотву
ту познавао. Овај ми покаже гроб матере
моје и МИ..iе JY..ie оеотрице. Мати, мати и
рођена щютрица! како ва оу то чудна I1мена!
И оад ми, ово пишуhи, из оамога срца из­
виру оузе и, наводњавајуhи очи 'моје, једва
ми дају пиоати. Паднем на ону пречеону земљу,
IIжљуби:м ју 11 оузами орооим. Мо.шм овеште­
ника, да зове кога, да ми помогне, раокопаТII

земљу, да ВИДИМ кооти богиње MQje, чрез коју

ме је Бог на овет произвео. Но он 'МИ каже:
да ја всује то же..iИМ., да за ТОЈЈ.ико година
ту оу и ДРУГИ многи ООПЈ1емешщи, отари и

МJlади, погребени, и ко ће кооти од коотију

разазнати? Кад ово чујем и чрез ИЗЈЈ.Итије
суза оебе оБЈЈ.ахчам, дођеы
У ое и ПОМИОЈ1ИМ:
Боже мој, како омо ми ЉУДИ воегда к земљи
ПРИЈЈ.епљени ! Намеото што би ВОЗВОДИЈЈ.I1 у}{
наш к беомертним љубезних наших душам, ми
иштемо кооти њиове, које ое морају о ДРУГИМ
подобним коотима помешати, изгубити 11 нај­
ПООJlе чрез ототине година у ништа обратити.
 75

Ево Н3. који оу начин ПООТaJlа ова обо­

женпја и пок..юњенија моштију, коотију И
икона. Гореnа и ордечна љубов и виооко­
почитаније само један коракљај потребује, за
преобратити се у љубимаго и виоокопочитаје­
маго. предмета обоженије. Овим природним
и кратким путем ,.t,ОАаз.иАИ оу људи к идо.ll.О­

О.ll.уженију и к gвим оуј евериј ам, кад год про­

овештен разум о њима није управљао. 3ато
ТО.ll.ика староот и вика за гробље и гробнице.
Шта је че.ll.овеческО теАО без САовесне и
разумне душе, која ra оживљава и у IЬeMY
МИСАИ? Ништа него омрадна аљина, опреде­
љена за црве, за ТРУ.ll.ООТ и за унuчтоженије
би.ll.О на који му драго начин. Ова размишље­
нија таАа ми се топрв предотаве, кад сву
надежду изгубим, останке Круне МОје и ЈУ.ll.е
наnи. Онда ми падне на ум и разговор пре­
МУАРОГ Сократа пре смерти своје. Ови добро­
Аетељни и божествен{! човек, од своји грађана
неправедно осуђец, да отровом убијен буде,
запита га његов Јъубими Rритон, како и гди
Жe.ll.И да га погребу. Тада се он окрене к
прочима, који ту бијаху, и рече: »Како худо
мој Критон О мени умотвује, МИО.ll.еhи да почем
ја отров иопијем и остане ово те.ll.О ту пру­
жено -и бездушно, да ћу и тада ја овај иоти
бити, који оад о вама беоедим. Неће веn оно,
Rритоне мој, Сократ бити, но оамо а..ъина
његова ИЗ.ll.ишња и ни Н3. што непотребна. 3а­
копај је, гди оnеш, и предај земљу земљи;
закопај је оамо дубоко у земљу, да тамо
иотруне и да воздух омрадом својим не трује.
-Сократа T~I укопати неhеш. (( Проотите, сам
у оеби, ПОГJlедавши к ·небу )lИолеhи речем,
-о ви, мојему орцу овете, божеотвене и О.llатке
душе; проотите олабоот и неразу~ије моје,
зашто вао иштем ја у земљи, знајуhи да оу
праведне душе у рукама Божијима.
Једва принуди м чеонога овештеника Ра­
..Аула, да узме неку багат6.IIУ од мене, за
-споменути и на олужби. )уЈа би љи- и без
тога опоменуо, (( рече ми добри овештеник,
))аАИ да Бог да да и моја душа буде, ГАИ су
њиове!» Преноhим у ДОМУ ујака МОји, ПаВoIIa
:и Ћуке, и оутрадан пођем к Чакову .
.tЬубими АРУГ мој, ја ое не би уоудио
ком ДРУГОМ кроме теби овако дугачко пиоати
'IПIО1dО. Нежноот твоја к l\lени позната ми је,
и уверен оам, да hеш ти баш тако радо ово
читати, како је мном радо напиоано. А уздам
-се, да ое не варам, МИОАеhи да и ДРУГИ ко
-само нека предотави оеби овоје родитеље,
пак онда, читајуhи ово, неће за безмеоно
-судити, што ја овако миОАИМ, чувотвујеы 11
пишем о оној, која је пооле Бога, творца
мојега, оветејша, чеонејша и С.llачајша ДУШИ
:и орцу мојему.

у !-\ЕНИГЭБЕРГУ,
СЕПТЕМБРА 14. 1788 ..
 ЉУБИМИ П~Е4РАГИ МОЈ!

» OV8EV ЕV dv.f}~cJ7tOt(1t ftEV~t x~~џ' ЕЏЯс"

00'1'; ol~ :r~~ gJVЛЛCr>V ')'~V~~ 'rOt~8~ хај aVO~6JP!
Никако ва в ЧСАовецех нс стоји вешТ посто­
јана; какав је год Аишhа род, таки је и
.ьуди!« Истину овога Омирова стиха никада.
п нигде у животу нисам тако ПОЧУВСТDовао,

К1ЩО км на ТОАИltо година ПОСАе' дo~eM у

1\IИАО место рожденија мојега. Упутим се управ.
к родите.ьском дому, пред којим нађем у ГАУ­
бокој старости стрица мојега Грују. Познамо·
се и поцеАујемо. Кпи стричева, коју сам при
сиси оставио, она сад домаhица и с сином
ве.шкачким. Питам за једнога комшију, чи чу
МијаИАа. Нејма га; давно се преставио. 3а
другога с друге стране, чичу Лазу. И он тако­
ђер. Децу у нско време и моје врснике по-­
изнаАазим, прве у вароши, једне с синови на.
женидбу, а друге с кћерма на удају. Дечица,
којима сам бабиње чувао и по том у наручи
носио, сад су оци и матере. Ето ти га, по­
МИСАи.м у себи, иди см те се каАуђери, пак
пеш и ти бити човек на спету. ЛА I оће па­
метно ~Iомче да се посвети и да твори чудеса.

_по Срему,! Но већ што му драго; што је·

учињено, то се не очини. Ја сам већ био и.
прошао, и свак ће Аасно lJОГОДИТИ да ја ово·
 78

више за друге него за себе говорим. Пре

тридесет година нека се нико за гАаву не

КаАуђери .. А кад му буде ТОАИКО, опет нек

не наГАИ; нек причека јоште десетак. Нуд
је ПРОШАО тридесет, нек прође и ово десет;
. и нек се не боји, да неће проhи; ПРОШАО би,
\\да и Је
" ЈОШТ ТОАИКО. R о се год опари, а не
~аже друштву да чорба жеже, није добар
$а друштво; а кад он каже, ПОСАе' други нек
чине, што им драго.

Две вешти, што сам познао баш У комши­

АУКУ С једне и друге стране родитеЈЬскога
дома, ТОАИКО СУ знамените и тако се касају
интереса цеАога чеАовеческога, рода, да би
заисто смертии грех био, да и овде не спо­
менем; зашто кад се ово МОГАО САУЧИТИ баш
У мојем КОМШИАУКУ, не даље него У IIpBa
два Аома, аАа шта нејма. Ааље и Ааље У
ВИАајету. Зато преДАажем ово на расужденије
Богу If цару и свим паметним људма, који
маре и којима је све то -важно и веАИКО, што
се чеАовеческога каса РОАа. Реч је ОВАе о
двема женами, о којима ника,.t,а не могу по­
МИСАИТИ, да чу~ствитеЈЬНО моје о њима не
соБОАезиује срце.
Једна је Јованка, ми чиче Лазе. Ова се
уда за некога, који роди с њом (не памтим
доброј једно ИАИ двоје Аеце, пак је ОНАа
остави, оде неКУА и степе се, и за неКОАИRО
година нејма му ни гАаса ни трага. Жена

~,
"
;' јоште здрава и МАада, САедовате.ьно за рађање
ЈЬуди. Питам је, зар не може АРУГОГ мужа
f. .
наhи? Rаже ми сирота уздишуhи: ))НаШАа
 79

би ја Аавно себи мужа, а.Ш веАе Аа црква

не допушта. « О ЉУАИ, што вас је год на
свету, ДОКАе ће се . којекакви пустињика 11
монаха закони за цркву држати? У Цари­
граду и у Смирни очима сам мојима гледао
Аа црква и патријарси за много мањи узрок
Аозвољавају женам за Аругога поћи мужа.
Није АИ ово управ против Божије Boљe~
САеАоватељно против свакога паметнога за­

кона, возбрањавати да се људи на Божији

свет плоде и рађају, и Бога САаве и познају.
ААИ ако први муж дође? Ако дође, томе
Аасно . има Аекарство: нек 'узме себи другу,
lIaIt нек је боље чува. Ал', ако не Аође, какво
hеш онда лекарство наћи?
С друге стране Марија, чича-Мијаилова
кпи, ОКОАО тридесете' године возраста, но
ГАедајуhи на њу, би се заклео ко, да јој нема
више него двадесет. МА ада, здрава теАОМ и
разумом, прекрасна до удивљенија, поштена
11 БАагонаравна. И овој будуhи и трећи умрео
МУЖ, више- се УАати не може. За правду
Божију, што је жеltа крива, ако се C.ilучи да
јој три мужа умру; ШТО АИ муж, ако му три
жене не живу? Јесу АИ они ВАадетељи живота
и смерти, и могу АИ друг друга од смерти

избавити? ААИ су свети оци тако узаКОНИАИ.

Ти исти свети оци, који су 'то устаНОВИАИ,
БИАИ су пустињици И каАуђери, заКАети не­
пријатељи брака и чадородија; зато, Аа се
они у туђе ПОСАе нису мешa.llИ, иљаАУ би
пута паметније УЧИНИАИ. Ово је посао мирски
ЉУАИ, старешина и ПОГАавара, који су не
80

·оамо О.l10ВОМ него оамим делом прави овети

оци: :Ко је мени за Богом највеhи овети отац
разве онај, који ме је родио и одранио? Да
ое он, оачувај Боже, није оженио и мене о
мојом ОЈ1атком родитељницом да није заче о,
мене не би на овету БИЈ10, нити би МИ МИЈ1ИОН
овети отаца помогао. То је ове ЗaJIУДУ: пост
и МОЈ1итве децу не рађају, него чеони и овети
закони брак, јер тако оће Бог п тако мора
бити во веки веков, а не иначе.
у почетку овога Пlюма рекао сам да
смо ми ЉУДИ као ЈlИшhе: у ПРО.l1еhе се рађамо,
а у јеоен зре.l100ТИ опадамо. Ово ое даКЈ1е не
говори толико за Марију и Јованку; II оне ће
у ма.l10 времена увенути и преминути, алИ је
праведно поотарати ое за будуште родове.
Ово иото О.l1учаваhе ое и у напредак многима
и многима, пак, ЉУДИ браhо, зашто да синови
~ кhери 11 унуци ваши с.тра.дају, да уздишу
и да су ЗЈ101I0.l1УЧНИ, У чему НИl\Щ.l10 ниоу

криви?
Ја оам о овом ПОС.l1У, како r.OA овде ПII­
шем, покојном МИТРОПОЈ1ИТУ Викентију гово­
рио. Ево што ми је одговорио: ))Ја. знам да
је то тако; аЈ1И нена они ответ Богу дају, који
су то тако узаКОНИЈ1И; МИ оад морамо О.l1епо
држати. « ~ која ће ПОЈ1за бити онима, ЩТО
страдају, од тога, што ћеду ДРУГИ ответ Богу
давати? И зашто? 3а који узрок и НУЖДУ
СЈ1епо држати једну ствар, кад се већ позна
да је без раЗЈ10га.1I О.l1епа? 3нам да ће МII
на ма који намргођеНII .меЈ1аНХОЈ1ИКУО 11 тврдо",:
уот реhи: то ое тако код пао наШ.l10, пак тако
 81

народ оће да то- отоји. Но зна ое и ово: да

тешко оном о~штеотву, гди ое никакво ис­

праВЈЬеније не уведе, док год не СОИЗВОАе и не

усхоћеду и касапи и баКаАИ и Аончари и про­
чаја. 3ашто свако ОDштество има своје ПОГАа­
варе и управитеЈЬе, разве да и САуша 1\ да им се

повинује? Но не зна, право је, да се да уп~':'

тити и научити'ОД онога, који зна; а гди ово
не бива, ту морају· ствари 'ићи наопако. На
пример, стара баба, која већ није за рађање
деце, нек се не удаје ни први ред, некамо
АИ треhи и четврти; а ЧАовек и жена јоште
при М.d3ДОСТИ и снаги, који MQГY чада рађати
и ранити, а несрећни су БИАИ у три брака
без сваке њиове кривице, зашто да не могу
у четверти и, ако по несрећи буде потреба,
и у пети уступити? Намереније и конац брака
мора бити 'чадородије и воспитаније и, кад
год за ови конац бива, он је по Божијем за­
кону и уредби. БеСПОСАен и АУД остави .щену
своју, МАаду и здраву, оде, изгуби се, и нејма
му ни ГАаса ни трага! 3ашто да жена стоји
шест година заАУДУ? Она би Аасно за ТОАИКО
времена троје дечице ИМаАа, и рада и је имати,
дојити и ранити. 3ашто даме ова створења
свет Божији да не виде? Човек паметан ни
овцу ни краву јаАОВУ за ТОАИКО неnе држати,
некамо АИ жену своју. Но сохрани, Боже,
ропства' ИАИ немошти! Ово има свој узрок.
Из Чакова вратим се у КаРАовце, за че­
кати пришествије МИТРОПОАИТОВО из Беча, гди
је позват био ради вершачке смутње, у на­
дежди, како дође, да ће нас оnpавити у Гер-
Жвв. д. Обр. II: 6

...... I
82.

манију. Дође архиепископ, и ја пођем с ђра­

том његовим, ГОСПОДИНОМ инспектором Три­
Фуном, у Даљ к њему. Али се наш пут опет
ОТ.ilожи за смуштеније, које сс у Германијп
тада Баварије ради догоди. И тако проведсм
другу годину у Rар.ilОВЦИ.
По берби винограда отправе нас у По­
шун, ГДИ заједно. с М.ilади Видаци десет месеци
пребудем. Они постигну доста добро Францес­
ки и Тa.ilијански, а ја већ умерено могах не­
мецки говорити. Мешду тим постане совер­
шени мир у Гсрманији; ништа мање о више
реченом путу ни.ко не мими. Пишем митро­
ПО.ilИТУ о .том, И најПОС.ilе јавим му да је nеп
доста три године и да више нећу чекати. Ни
одговора! Чудна је вешт, кад С.ilаби има с
јаким погодбу, зашто један чини што оће, а
ДРУГИ Прllнужден је трпити. Ове 'три године
БИ.ilе су ми најнепријатније у животу; и срећа
моја, што су мој Тома и Паве.il сасвим добри
би.ilИ, које сам совершено љубио, како и они
мене, а без тога јошт би ми горе БИ.ilе. При­
том добро за ме, што сам како у Модри тако
И у Пожуну гдиког ученика имао, те нисам
сасвим остао био без новца. Тада сам весм.а
Жa.ilИО на архиепископа; но на неколико ме­

сеци за тим познао сам да је много боље

учинио, не исполнивши обсштаније, ибо бу­
дуhи наумио скоро преставити се, да нас је.
послао био тамо, би се у ве.ilикој зап.ilСТКИ
наш.ilИ, не Иl\1ајући од кога ВСКССАе чекати.
Моја надсжда, за поћи у Германију и даље,
за сад воспети се и утиши, но не искорени.
 83

Ја сам већ дугим опитом познао да ваља да

се добро чувам, да не наумим куд поћи; јер,
ако науми, одо, сам не знам како.

'Пређем у Тресте. Овде господа конти

ВОјиновићи и прочи господари трговци запи­
тају ме, би .IIИ хотео ту за коју ГОДИIlУ децу
учити. Радо и весе.llО за пет стотина Форинти
на ГОДИНУ, одговорим. Више, ако оћеду, могу
ми дати, КО.llИКО Иl\f драго, узсhу; ади не мање
за Г.ll&ВУ! Обнадежде ме, да ТО.llИКО могу имати.
Между тим за неки ПО.llитически узрок реку ми
да се пођем проодати по Венецији и у петнаест
- .дана да се вратим, и да ће све бити готово.
Одем; а кад се вратим, нађем посао горе,
него кад сам пошао. Наже ми мој Хара.llампије,
будући да се није могао успех у HeRoM надеје-·
мом претпријатију имати, више ми се не може
.дати од триста ФОРИЦТИ. То значи: пет сто­
тина мање двеста. 3аФаЈЈ.ИМ и откажем. Ја
добро знам да има такови места гди могу имати
500 с plus 200; зашто би даК.IIе узимао с minus?
А.IIИ, ево невоље, нема се с ~им ДОТЈЈ.е доhи.
Од кад је год Тријесте на свом месту,
у боље време за ме није у љега могао доћIl
господин ВаРЈЈ.аам, росијски архимандрит, с
намеренијем, за попи у ИТa.llију. Обештава
ми П.llатити, да пођем· с љим и да га ПОУЧИ)l
Тa.llијански. Не иштем никаRве П.llаhе; обешта \1
се бити с љим сву зиму, само из Аиворна да
ме отправи на ПРО.llеће у Цариград, гди знам
да се Францески и та.llијански језици, наВ.IIа:­
стито кад и ко с греческим уме предавати

језиком, добро П.llаhају. Не знам од нас ДВО-

6"
84

јице ко је оеби за веПе шчаотије вмењавао:

он ли, што ме је ту нашао, или ја, што ое
он ту у таковим мојим замршеним опотојате.ъ­
Ствам на ме намерио. 3аиото, да омо ое за­
дуго раопитивали' и тражили, бо.ъе не би ое
могли напитати и наПи. Влашки је знао како
прави Молдован, зашто је у тОј провинцији
из детињотва до оовершеиога возраота живио,

и ту је у прошеотој војни Рооији лепе учинио

заOJlуге, п за то од Велике Екатарине много­
цени на плаветној пант.ъики креот и гоопод­
оку пензију за живота получио. Што кажем
да је влашки знао, чрез то дајем знати да
је у талијаноком језику на по пута био. На
ма у Тријеоту почнемо: он мене чаотити, а
ја њега учити. У оваком лепом поолу прове­
демо ту цели божипни поот, и таков леп поот
ие би ое човеку за дуга живота омразио.
По божипу у Венецији карнавм. Луди би
били, кад би у Тријеоту отајaJlИ. Ајде у Вене­
циЈу! Да нам ј,е и ry лепо било, то овак зна,
да му ое и не каже.

Четвртак прве неде.ъе поота укрцамо ое

у књигоношњу лађу за Бо ..юњу. Сила Божија
музиканта и комедијанта мужеокога и жен­
окога рода и племена! Преко дан лепо време;
тако ве муЗliке и појања - ван да опет ту.
Око неко доба нопи пођемо кроз широки
канаJl; кад ти ту нападне на нао такова отрао­

вита бура, да нико није веn миOJlИО главе на

оуво изнети. Те музике опет и тога завијања
ко није чуо, нек не жели чути. Да нао оре­
пом јака не одржа лађа, миш..ъаомо ое ови
 85

заједно утопити нао ми:.шеви. С ованим дру­

штвом утеnи, то се зове Харону реnи мац!
свиы
a СЮl СУТР3Аан рекао: »Чујте, браhо и
сестрице, над овде шкаПУJlасмо, заиото оnемо
јОШТ ноји дан поживљети. « Одавде ове из
наныа у каны на Ферару до БОJlоње. У овом
предивном меоту и граду задржимо се до
- воокресенија Jlатиноког; што је год доотојно
БИJlО виденија како у граду тако и наОКО.l10,
све смо ВИДИJlИ.

Кад би ове хотео описивати, какови смо

се неисказани и неописани краоота наГJlедa.llИ

у БОJlОЊИ, у Ф.I10ренцији, у Пистоји, у Луки,

У Пизи и проото У свем оном земном у Ита­
Аији рају, ве.l1ика би ое књига XOTeJla. Преко
високи апенински гора и кроз именоватс

градове предивне тосканске державе друге

недеље на наше воскресеније дођемо у J.lи­

ворно, гди отпразнујемо не три дни него
равно три недеље дана. Веn ПРО.l1еnе тихо и
Аепо, за мореПJlаваније нај.l1епше, но нами се
мучно растати. АJlИ што мора бити, то ваља
да буде. Нађе се корабаљ за остров Хиос.
Мој љубими архимандрит ВаР.l1аам П.l1ати за
ме капетану за превоз и препитаније до тога
острова и, баш ИЗ.l1азеnи из корабља, гди ме
је допратио био, метне ми у џеп ПРОС.l1ука
сам својом руком дванаест венетски цекина.
Капетан кораб.ъа Дубровничаниц поштено
ме је и господски содержавао. Овај, имајуhи
своји дела, у рas.l1ична се меота навраћао,
како: у Короику, у по том земљетреоенијем
разорени град Мисину у СИЦИ.l1ији; прођемо
86

и покрај горе Етне, гди цеАУ једну ноћ нисам

хотео Jlеhи, за наГJlедати се онога чудеснога
виденија. Двадесеl'ПРВИ дан од Ливорна УГАе­
дамо остров Хиос, 11 тај дан У.iеземо У при­
станиште града .

Да сам хотео, могао би тај час. У други

кораба..ъ преhи за Цариград; но, уверавајуhи
м е капетан, да се ту сваки дан може пригода

з а то место наhи, наМИСJlИМ остановити се

о вде који дан, за преГJlедати тај предивни
о стров. И будуhи да против свакога намере­
I-I иј а и чајанија наместо десетак дана мучи
м и се пребивати ту равно ТОJlИКО месеци, а
:I ашто се то СJlУЧИJlО и што сам у то време

чи нио, наодеhи достојно Вашега ..ъубопитства

11 подугачкога описанија, зак..ъучавам ово
п и смо, пребивајј'hи и прочаја.

у БЕРJlИНУ,
СЕПТЕМВРА 30. 1788 .
 ЉУБИМЕЈШИ И АРАjI\.АЈШИ МОЈ!

у граду Хију узмем па деоет дана под

кирију једну оо бу у јеруоаАИМO'RОМ метоху
баш при мору и најмим оутрадан 'момка, да
ме води по оотрову. Овде, како ое изиђе и~
града, на ма почињу ве.шке башче, пуне АИ­
муна и помаранџи, о прекраОНII оозидати ка­

мени и раЗАичне боје мармара украшени до­

мови. Рекао би ко, наодећи ое овде, не да
је у турокога ВАадепија оотрову него уоред
Тоокане. Грађани Хиоци, који оу почти ови
купци богати, имаду овоје башце и у њима
Аепше домове него у граду. RаЗИВаАИ оу МИ
да оамо од Аимуна и поморанџи ПОА' МИАИ­
она пјаотри има ови ООТРОВ доотка, које овуда
(} кораБЈЬИ, а највише у Цариград, рашиЈЬУ.
ЦеАИ оотров AaRAe кроме оа отране виооки
камснити ПАанина предотавља ое као чрсзви­

чајllе шири не град, пун о веАИКИ камени зи­

ДОВII окружени оадова и у љима каотеАа, у

којЮfа од Me~eцa марта до новембра ФаМИАије

живу. Овде је највећа зима као код нао у
Банату другда у октомвру. У Аето ту за шеот
меоеци нема кише, и вруhина би БИАа ВрАО
веАика, да оваки дан мороки ветрови не раэ­

Aal)yjyвоздух. На они Ј\имона и поморанџа

Аревеои чрез ову годину види ое цвеће о зе-
 88

Jl.евим и оа ЗРеЈЈ.ИМ ПJl.одом. Свана башча има

овој бунар о преизоби.IIВОМ водом; рекао би
да у овој тој земљи на некоJl.ИКО фати дуб­
љине ништа није него вода, коју овако јутро
и вече чрез МаЈЈ.ене канаJl.иhе кроз ову башчу
навраћају, и древеоа напојавају. Воду ИЗВЈЈаче
на чекрк: вежу мазги очи, да не види што

чини, запрегну је и потерају; ова, како ТИ

пође, ове иде и путује, МИОJl.сhи ко зна куда,
а не зна да ое ове на једном меоту оно бу­
нара онреће. Свак може оеби Jl.аоно вообра­
зити како је од марта до конца новембра по
овом оотрову·ходити. Мирио такови плода и
цвећа, да би чиото ПОМИОЈЈИО ке Аа је у рају.
у почетку јунија дошао оам овде; пети
дан за 1'ИМ дођу ГJl.аоови, да у Цариграду куга
мори. Иди га оад у Цариград, помиолим у оеби;
Но ништа не марим, у добром оам меоту; овуда
Греци, наипаче имуhи, љубе муое и отране
језике, оамо ваља дати им ое познати. Питам
домаhина, архимандрита ЈеРУОаЈЈ.имца, какове
ое ШКОJl.е и учитељи у меоту наоде. Овај ми
каже да оу ту две ШКОJl.е, у којима ое јеJl.ИН­
оки предаје, и да у ЈЈето учитељи предају у
овоји домови оадовними, од којих је један
БJl.ИЗУ града.
Сутрадан пођем к ближљему. Предотавим
му у каквој ое ометљи наодим, не омејући
1 у Цариград на кугу наортати, и да би радо,

,.\~.'
док она тамо преотане", таJl.ијаноки и Фран­
цуоки Jl.екције, кад би имао коме, предавао,
.. оамо да могу овој трошак добивати. ))Не
оамо трошак но и прибитак можеш имати, «
"", .
 89

отвешта ми учитељ; »мени hеш ПРВОl\1 Фран­

цеоки предавати, а знам да и од моји ученика
имаhеш неКОАИКО за ТаАи;јаноки језик, који
је трговцем веома нуждан. « Рече ми да оота­
нем о њим обедовати и между тим, док ОН
оврши предавање Аекција. да ое I1АИ о којом
књигом забављам ИАИ пођем по башчи одати.
Нађем при њему једног овештеника из вароши,
у јеАИНОКОМ веома иокуона; о овим пођем у
оад, гди ходајуhи, и разговарајуhи ое, покаже
ми ое ЧАовек љубезан и БАагопријатан. 30ВНУ
на обед. Мој нови познаник, поп Агапије пође
у КОМШИАУК к једном од први трговаца на
обед, а ја оотанем о учитељем. При ручку
оазнам да ови оАовеони муж доота добро
Аатиноки разумева и у овојој бибАиотеки из­
бранејше на овом језику опиоатеље има. Об­
радује ое, кад га уверим, да, разумевајуhи
Аатиноки, у шеот меоеци ПОАучиhе оовершено
разуменије Францеокога, будуhи ОВИ дијuект
онога. »3а ТОАИКО времена, « рече ми, ))извеоно
ти hеш морати овде пребивати, ибо кад год
КУЖНII мор каоно у Аето у Цариграду почне,
чрез ову зиму иногда не преотаје. « Док ое
ми .овде разговарамо, повише именовати поп
Агапије оправи ми други Аеп пооао. Он је о
таковим уоердијем о мени овом купцу беое­
дио, да човек обешта не оамо, за овога нај­
МАађега од оедам оинова ПАаhати ми, но оа­
виш~ у ОВОјем ДОМУ у саду и у граду, док сам
год у Хију, квартир и трапезу давати.
30ВНУ нао на кафу; и ту ое познам о
мојим будуштим Домаhином, чеОНИl\l отарцеl\1
90

од оедамдесет и четири године јоште при

снаги и здрављу, зовомим мисе МаНОАИ Страти­
петрококино. Пренесем моје вешти из ме­
тОха. САедујуhи дан преда ми учитељ, зовоми
НИКОАај Аргентиос своји дванаест ученика,
за обучавати и у таАијанском, и он почне
Францески.

у овом предивном острову пребудем ДО

конца идуhег Февруарија у веАИКОМ задовољ­
ству; преГАедам цеАН остров и богати царски
манастир зовоми Неа Мови и у њему древљу
гречески рукописни кљига бибАиотеку. Моји
ученици ПОАуче од мене све, што су жеАИАIf,

а ја добијем око шездесет дуката. Јоште, у

децембру ПОАУЧИМ известије, да је куга у
Цариграду престаАа; обаче, за већу ПОАЗУ
моји ученика и за дочекати Аепши за море­
ПАаваније пут, изостанем повише. ПОСАедњи
Февруарија поздравим моје добре пријатеље:
ученога медика господина СКИАИЦИ, старога
ИНГАеза СамуеАа Брецбриџ који од МНОГО
година ту живљаше, љубимога попа Агапија,
учитеља господина НИКОАаја Аргентиа, и први
марта пређем у корабаљ за Цариград. Не
ваља преМОАчати да Хиоци имаду на најАеп­
шем месту предградија при мору преизрјадно
устројени оспитаА с широким садом за педе­
сет БОАНИ, страни IIАИ домаhи, подаље од
града веАика зданија за Ааэарет и око по
миља даље други оспитаА, зовоми Светога
Лазара, за прокажене.
Путујуhп к Цариграду, био сам у .ilепом
ДРУШТВУ трговаца ХIIОТСКИ. Спрама острова
 91

Мархаре дупе ja~ нама противан ветар и за­

држи нао у једном MaJleHOM приотаништу овога
оотрова пе1'наеот дана; једва ое одавде отис­
немо'И о веЈЈИКОМ муком дођемо у Rонстантинов
град. Rвартир оам у ВаЈЈеде-хану с хиотоки тр­
говци имао, недаЈЈеко од Свете СС'Фије и цареви
дворова. Mojll Хиоци ВОДИЈЈИ оу ме овуда по
Цариграду по мору и ПО оуву; аЈЈИ ко ће ту
ужасну веЈЈIIЧИНУ града обиhи! Познам се у
патријаршији. ПротосингеА патријаршески рече
ми да причекам, док прође цветна и веЈЈика
не,{l.еља, и да ће ме по воскреС'ЗНйју с таКОВИl\l
двема ИАИ трима ФаМИ.llијама упознати и при
љима. наместити,да ћу моhи на годину нај­
маље иљаду пјастри имати. У Перу и faJlaTY
. маЈЈО који дан нисам пре.llазио, и ту сам се
приказао цесарскому МИНIIСТРУ. Кад ти ве.llике
недеље почне се по граду раЗГ.llашавати: куга!
Смуте се моји Хиоци, и неки IIОЧНУ се спре­
мати, да беже у Хиос, а ја ти онда бежи у
Перу. Но и овде што ћу? Сви се дворови
еЈЈчијски позатварају; куд се год окренеш,
страх и ужас! Аратос, речем, Цариграда и
КОЈЈИКО је год у њему иљада пара, пијастара
II руспија! Ако ме гди куга заквачи и шчепа,
што ће ми онда пијастре помоhи? Она ни­
MaJlO за ша.llУ не зна, нити ће марити, што
ја јошт нисам Париз ни .дондон видио.
Најмим момка, да ми понесе моје вешти
до мора; ту узмем барку, да ме одвезе у
lюји му драго корабаљ за Црно Море. Иде
ЈЈИ у Rрим И.llи У Трапезонт И.llИ, ако ће, и
у ћавкас, и ја ћу с њим, само нек нисам
92

онде, гди је куга, јер о њo~ за г.лаву не б'и

оо рад пријатељити ни пачати. Први корабаљ
гди запитамо куд иде, кажу нам: у Га.лац
у Мо.!давију. 3апитам управитеља, оhе.ли ме
повеоти и шта ће иокати дот.ле. »Пењи ое
овамо, не питај, « рече ми; »ако даш највише
за превоз и за рану, Ааhеш пет и.ли шеот
пијастара. Rорабаљ је празан; оамо једног
пасажира имам, који је закупио ову ве.лику
ообу и добро ми п.лаhа. А.ли ево невоље, не
зна човек ни туроки ни грчки ни ВЈЈ.ашки, а

ми ови, што нао је год у ~ораб.ъу, не знамо

оно, што он зна, ако што зна. « Наме ото деоет
пара по погодби дам моме баркаруоЈЈ.У, што
ме је тако .лепо довезао, тридеоет.
УАезем; нађем ту великог некаква пре­
.лата пољокога, који IIМаду Фермане, да OTlty-
пују из Туроке оваке године робље Хриотјане
од Турака. Овом кад кажем, ЈЈ.атиноки о њим
говореhи, да и гречеоки и в.лашки знам: »Ах
карисиме«, рече ми, »Бог и моје мо.литве оу
те овде доне.ле. Ништа ти не дам потрошити
до Га.лаца и до Јаша, оамо да ми помаже ш о
овим људма беоедити. « Овај је МЈЈ.ађега овога
попа о откупљени робови оправио био по
оуву, И, за убеhи веЈЈ.ИКОГ труда, вознамеРl1
до МОЈЈ.давије морем доhи.
Противни ветри задрже нао између Дар­
данеЈЈ.а двадеоет дана. Овде ое мучи да омо
пред капетан-пашу из.лази.ли и о њим чрез

Мавројени, драгомана његова, беоеди.ли. Ту

нам је добро биЈЈ.О: од куге омо утек.ли.; јеоти
и питп до изоби.лија, што нам ГОД орце заиште;
 93

на једној и на другој страни брегова прекрасне

башче и домови цариградске господе; мавуја
СИАа неИШЧИСАима, који нам неусипно певаху.
Дође и наш ветар; изиђемо двадесетпети дан
аПРИАа ујутру. Тај дан .I1ети.l1И смо како на
Ор.l10ВИ КРИАИ; кад на ноn чисто се помами
ветар, и море сасвим побеСНII. Ту сам нај­
боље почувствовао што ће рећи З.l10 море и
непостојанство ВОАна и ветров.а, који кад нас
почну дизати у висину, рекао би одосмо живи
нn. небо; а кад ти нас почну низ брдо ТО­
рати, тога опет .I1етења и оијасета нит' сам
чуо ни видио. Шта је бездна и пропаст? Ни­
шта спрама оном, куд СМО ми пропада.l1И I Ни­
шта није јадније С.l1ушати, него гди даске око
нас шкрипе и ба.l1вани испод нас јече. Чудо
дивно како се не раЗГ.l1аве, те би нас БИ.l10
дО ушију ПОRвашени I Ништа се ту то.l1ИКО
не же~lИ, него да се о какав камен у мору

не .I1упи, јер не би нам оста.l10 ни ноге.

Кад би се год пеЊ3.ЈIИ уз брдо, онда ти
мој пре.l1ат чита брзо, брзо, баш као да се
с морем утркује ; а кад би ДО.l1е ПОАети.l1И,
ODАа би заборавио читање, и отаја.l10 би га
вика: »Карисиме, ОДООМО, пропадосмо!« Већ
ми је досадно био, питајуnи: ))Што го­
воре они озгор?« »Шта ће говорити? Псују
ое, ето ти га! (t )) О, impii Ьотinеэ!« 2) рекао
би, пак опет почне читати. Правда да је БИ.I10
отраовпто, но ништа мање морао оам се неко­

АИКО реди мојега ПРС.l1ата вики и П.l1ашњи ОМО-

2) О, безбожни ЈЬУАИ! - 'Ур.

94

јати. ОКО.IIО ПО ноnи ПОс.4аби ма.IIО ветар И

ПОУТlfша море; онда ти се ми почнемо ин а­

тити. Виче пре.IIат· на ие, зашто се и ја рогу

не МО.IIим, него се јоште смејем. »Чекај« ре­
чем му, »нек дође само .I1епо време; ако се
и сам својој П.l1ашљи и пики не будеш смејао,
нек сам ДРУГИ. А У ()паким опстојате..ъствам
ја за друге МО.l1итве нећу да знам, разве:
»Б.Ilаги премудри создате..ъу Боже, буди света
твоја воља! Ако допустиш да се утопим, прими
у МИ.l10СТ И У отечеока твоја H~дpa душу моју!« «
»Ниси ни то говорио« ве.IIИ ми. МО.l1им га, да
ме се прође: »Што ћу ја с Богом говорити?
зар је Бог као човек? Он боље види и по­
янаје што је у орцу моме, него ја исти.«
lIрелат: »А није .I1И ти жао, да те рибе
изеду?«
Ја: »Шта га сам и ја риба изео, које
чудо, да и оне мене један пут изеду!«
Прелат: »А.lIИ оу рибе за човека ство­
рене, а човек није за рибе. «
Ја: » Ако се овде утопимо, онда ћемо
бити баш за рибе и за морске раке. Душа
моја :знам да није' за љи, ТО ми је до ота
знати; а за те.IIО, та га црви изе.llИ та рибе,
мени је то све једно. «
lIpe,;taT: »Накав ои човек! ДаК.lIе ти ове
ово за Шa.llУ ДРЖИШ ?«
Ја: »Нећу ти .lIагати: и ја се и П.IIашим
и бојим, а.IIИ, да ми је могуће да се баш ни
Мa.lIО не бојим, много би бољи и паметнији
био и сам би себе ИЈЬаду пута више почито­
вао. Није .lIИ паметније и поштеније онде не
 95

страшити ое, гди отрах ни најмање мрве НИТИ

ПОАзује нити помаже?«
ПрвА-ат: »3ар ти за смерт нимаАО не
мариш?«
Ја: »Марим те веома! А да зашто сам
из Цариграда побегао? А.ш овде моја марња
ништа ми не помаже. Но ое просто смерти
боји, у горем страху ваља да живи него зец,
и ништа да не чини Ht;}rO да се ПАаши, за·

што се сваЮI Вожи дан умрети може. «

Прмат: »Нарйоиме, ти ИАИ си дуд ИАИ
си прави светац, тако МИОАеhи. «
Ја: »Да ме опроотиш, гооподине, светац
знам да ниоам, ~ АУД не би рад бити; a.IIИ
овако МИОАИТИ ЖtМИО би срцем .. и ДУШОМ.
Сваки не. caNO поштен официр него и нај­
ПООАедњи ООАдат овако ваља да МИСАИ, ако

жеАИ да је свога званија доотојан. А то, што

је њима поштено, зашто и нами не би БИАО?«
Поhути маАО добри преАат, пак онда ми
рече: »Dulcissime amice, beata illа hora, qua
tu ad те venisti! САачајши друже, БАажен
онај чао, кад си ти к мени дошао! « 3аМОАИ
ме, да ако се како могу до канавета привуhи
и стаКАО с ракијом извадити. »Могу то, како
не би могао! « Рече ми да најпре нагнем. И
у овом. га радо послуrnам, видеhи да ми ордечно
допушта. Прекраона цариградска ракија с хиот­
ском мастихом! Напије се и он, и ја опремим
стаКАО. Чисто двојином оживим од прија'Ј'неј­
шег AIfКBopa, за који нима.Ю не марим, разве
кад оам на мору. »Не бојмо се, гооподине, «
речем му; »ја моју ГАаву ПОАажем, да ое не-
96

ћемо утопити. « 3ак.шње мс, да му кажем како

ја то знам. »Искуством, « одговорим му; »по­
знао сам да је море .IIаж.ьиво, већ. ме је до
сад више од десет реди УП.llаши.llО, пак после

престане и буде .IIепо, зато га се већ. не бојим

нити верујем ни његовој доброти ни З.llоhи.
При .IIепом времену чекам ружно, а ПОС.llе
овога чекам опет .IIепо . « Ветар јоште здраво
дуваше, ми онога првога З.llа - . ни полак.

Овако разговарајуhи се и ша.llеhи, заспимо.

А кад се пробудимо по десетом часу, ВИДИМО
lIрекрасни дан и уг.IIедамо бе.llО море од сме­
шенија с водом дунавском, у који ПОС.llе по­
дне и У.llеземо.

. у з Дунав путУћ'hи, иде се .IIагано но.

мирно и безбрижно, нити је другога страа
разве од комараца, а њих тада јоште не
бијаше; С.llедоватељно дође:\fO мирно, све ча­
стеhи се и разговарајуhи, до Га.llаца. Овде по
обичају пођемо се приказати управитељу ва­
роши, једном М.IIадом господину од први Фа­
МИ.llија бојарски у МО.llдавији, зовомом Бмса.
Овај господин прими нас с ве.llИКОМ учтивостију.
Прелат нађе .IIепо друштво Руса и По­
.ь а ка, за преh.и во своја. И овде се с њим с
ве.llИКОМ љубовију растанем, ибо треhи дан
п о ђе с Богом. А мене речени господин оправи
к брату својему у Фокшане, нервом СQатарију
Т е одору Балси, који ту староста бијаше и
по требу од учитеља за сина свога имађаше.
О вде се најпре познам с епископом романским,
господином Аеоном Ћиуком, који ми је по том
ве.ll ИКII пријатељ био .
 97

По неКОJlИКО дана пођем. с .мојим учени­

ком у Јаш у дом веJlИКОГ принципс,ког BeOTII-
арија, господина Георгија БаJlСИ. Од ове БJlаго~
родне фаМИJlије прекрасно сам содержават
био и Jlепо награжденије имао. Архиепископа
молдавскога, господин.а ГаВРИИJlа КaJIимахи,
синовцем Jlекције на Францеском језику пре­
дaB~O сам, и од љега сам добру ПJlаhу И:\lао.
Мој љубими романски еШЈщtоп дође зимовати
у Јаш, и, ·како би Jlекције испредавао, све
сам прочеје с њим време проводио.·
На друго ПРОJlеhе пређем с уч-еници моји
к њему у Роман. К.ако сам овде оно БJlажено
ПР0-!lеhе и лето провео, Опиоати није ми воз­
можно. К јесени ПОJlазе трговци за Аајпсик,
а ја имам БJlИЗУ .триста дуката! Ево даме
оно жеJlајемо време за Германију и даље.
Советују ме моји добри пријатељи, да останем
јошт годину И да стечем више. Не, ни по
што, јер се бојим, да ое не УСJlаАим у новце
.и у спокојство, пак оста .ту до гроба.
Како сам даље путовао и. у пожељена
места· дошао и што сам ту радио, за ово
видите сами, љубими мој, да се опе особито
писмо. Зато, љубеhи Вас срдечно, пребивам.

у ВИТЕМБЕРГУ,
·ОКТОМБРЛ 8. 1788.

ЖИВ. д. Обр. п. 7
 дрлJltЛЈШИ СЕРАЕЧНИ ДРУЖЕ!

Оотављајуhи Мо.4Д;авију,·ј мој добри при­

јатељ, романоки епиокоп, на.llОЖИ ми, кад до­
ђем у Саксонију, да примим у моје НаАзира­
тељство његова два М.Ilадиhа А.Ilекоандра Ћи­
уку, синовца његова, и :r:ерасима дијакона,
које је БИQ пре мене тамо ПОС.llао. Пут нам
је био кроз Аемберг, Пољоку и С.Ilезију. У
ВреO.llавији, трговци имај.уhи де.llа овога, за­
ДРЖИМО се седам дана, и чрез Аајпсик пређем
,у Ха.llУ и прими м вишере,чене М.Ilалиhе к оеби.
Овде се преобучем у оветске грешне аљине,
ка и ООТ8.IlИ људи че.llовечеокога чина, дам

ое записати у ката.llОГ университета, и пођем

С.llушати ФИ.llософију, естетику 11 натур8.llНУ
теО.llогију у O.Ilавнејшсга у Германији ФИ.Ilософа,
профеоора Еберхарда.
Сматрајуhи у овом муса и оваки боже­
отвени наука седа.llИШТУ: како ое више од
ХИЉаАе М.Ilади људи уче, како непрестано И3

једнога у ДРУГИ КО.llегиум трче, иако се сва

прекрасна и б.llагородна душевна спосопствија
размршавају, просвештавају и у многообраз­
ним знанијам раширавају и распростиру I и
сравњивајуhи ова места И људе с прекраоном
но бедном варварском А.Ilбанијом, с КО.llико
Аражим и МИ.llијим ТО.llиио већег сожаљепија
 99

достојнијим земљама, Сербијом, Босном и

Ерцеговином: уздисао ,сам и често горке про­
Аивао сузе, сам с собом говореhи: »Кад ће
у оним прекрасним з'емљама овака УЧИАишта

бити? кад ће се и она МАадеж с оваКОВИ)1 нау­

кам ,напојавати? МИАИОНИ народа!, Јадни Турци
чекају да што· паметно чују од дервиша, а
бедни И удручени Христјани од КаАуђера. Но
шта ће им ови казати, кад нигде ништа друго
под небом не ::шаду, него: дај МИАОСТИЊУ, дај
све, што год имаш, а ти· умири од глади, и

мрзи И ПРОКАИЊИ GBe људе на свету, који твоје

вере И закона нису! « r ледајуhи какве се овде
књиге сваки дан састављају, :пишу И' на свет
издају, жалост нападаmе на мене, кад' би
год ПОМИСАИО како код нас вичу: »Дај носи
RЊИге из Русије. « А какве књиге? 3а оне,
које се ту преводе с учени језика, састављају
и издају на САавенском, ни каталога нејма,
барем да им ое имена знаду.
Размит.IЬавајући непреотано о овима вешт'­
ма, споменем ое јоште у ДаАмацији зачетога
желанија и намеренија, да је крајње потребе
и нужде дело на опmтем народњем језику
што написати и издати. Ја оам чиото пред
очима имао какву оу ,буру и мета вицу на
оебе ови они привлачили, који оу ое усудили
најпре и најпре подобна предотављенија народу
чинити. Но мора се кадгод ко један пут наhи.
Ајде у име Божије, нек ,ое почне! СИАа ое
ником никаква не чини; Н,ека каже ко што '
наоди за Аобро И ПОАезно, а разумни људи
и' оад и после о том пека су де. 3нам да ће
7·
 100
I •
нераоудни и невеже поовати и ружити;· не-
разумни ревнитељи UРОR.IIиљаhе и претити.
А.IIИ о друге отране знам и ово, да разумни
богољубитељи, иотино:.ъубитељи и опIiIтега
. добра и ПО.llзе Же.llатељи, б.llаге душе и по:­
iптена орца људи, церковни и мироки, ПQчеhе
ое разбуђивати и оверх ови вешти о' већим
проницатељотвом разговарати и раоуждавати; .
а ово је почет~к к и.оправљенију, и то, што ое
заоад же.llИ. »Пак шта ће из тога O.IIеДовати ?((
реhи' ће ко. Да ое опредељеним на овештен­
отво без оваког даљег ок.rеваља и закошње­
нија и такове кљиге, дају, које читајући уче­
нији Аа поотају, и да оу кадри оебе 11 ,народ
овој учити, на добро наотављати и проове­
штавати: ево шта ће у име Божије О.llедова-ти.
Наумивши даКАе ШТОГОД издаТИ,на про­
.IIеће пређем заједно о моји М.IIадићи у .АајIЮИК,
будући да ту и штампа О.llавенока ИЪiаде, ГДИ
ое и за иоту Рооију неке кљиге штампају, и
универоитет како и у Ха.llИ. ОВАе на.иоти начин
запишем ое у катa.lЮГ универоитета, пођем у
профеоора Борна O.IIушати физику и почнем
издавати ма.llО сочиљеније о мојим прикљу­
чевијам, у којему оам два пог .IIавита намере-·
нија имао: прво -. показати беопо.~езноот ма­
наотира у општеотву, а, ФТQРО ве.llИКУ нужду

вауке, оамога опоообнејшега оредотва, за из­

бавити људе од оујеверија и привеоти их К
правом богопочитанију, к разумном б.llагоче­
стију и к проовеmтеној добродетељи, чрез коју
О.llовеови Ч.llовек на прави пут овој ега време­
нога и вечнога б.llагоооотојанотва ДО.llази. Чреэ
 101

Совете Разума хотео сам накратко и вооБЦIте

само почетак lIаравоучите.ъне ФИАософије дати.
О овом забав.ъајуhи се, . прођу ми ..кQје
.' уХаАИ које у ла.јпсику равно две годин~.
Рад оам био ради МАа,Аи МОАдована.И tpehy
ГОДИНУ у Лајпсику заостати; но предзидеhи
да, ако то учиним, остаћу без новца, пак ПОСАе
како. бll У Париз и Лондов пошао? Воегда
о ОВИ' градови чиrати и САушати, ови проове­

штени народа књиге у рукама им~ти, а њих 'во­

опште не познавати и њиова преОАовута места
и градове не видити, то би за ме ТОАИКО зна­
ЧlldО као у мраку живити. Не остаје ми више
него педеоет дy~aTa. 380 такова . места мало
и I~ишта; аАИ, што му драго, ПОМИСАИМ у себи,
нећу ја .ни први ни ПОСАедњи .бити, који је
по Францији и по ИНГАитери пешице одио.
Мојега БАагороднога и .ъубимога романскога
епископа. већ сам о· мојем намеренију преду­
ведомио био .. Он ми пише-да љегове питомце
с' трговци отправим у МОАДавију, и мени на.
дар пошаље тридеоет и пет дуката .. Триста
у друго време не би ме тако обраДОВаАИ,
како су ме ови оад.·

Предам МАадиhе купц~м из Јаша и на.ђем

преизрјадна КОАеоа, што оу довеЗАа трговце
у Лајпсик. на П8:зар.И која празна у ФранкФурт
ва Мајну . назад ОААазаху; у овима јоште с
једним живописцем ТаАијаном' О малој цени
пођем. Пређемо кроз раЗАична ВАаденија, гра­
дове и Аепа места Германије, које кад би
хотео подробно описивати, одвећ· би дуго
БИАО. У ДИВНОМ граду ФранкФурту задржим
· 102

се с реченим ТаАијанцем, који и сам у Пi:'РИ3

иђаше, четири дан'а, .ходајуhи по граду и
· наОКОАО. Манхајм у Пuатинату и он нас за­
АРЖИ два Ани у себи. По том чрез А.Асацију
стигнемо у Стразбург, гди преГАедамо универ­
ситет и катеДРаАНУ веАИКУ церков, за коју
кажу да је прављена сто и двадесет година;
и, ако ћемо право реhи, више од триста иљада
светаца, анђеАа и разАИЧНИ свакојаки образа
11 виденија О""'. кам'ена, као да су од воока
изрезана, и од њи сва црква као град некакав

од дна до вра сазlџ,ата, чудо да су је И за

ТОАИКО докнаДИАИ и оаВРШИАИ.

Овде погодимо кочијаша с каруцама баш

као интов (у таки се КОА И овуда путујеl до
Париза с уговором, да се оврати у неке гра­
дове изван друма, како: у ЉунеВИА, Нанои и
Мец, да И видимо. Кочијаш наш кад дође да
се погодимо, ја сам МIIОАИО да је господар,
који САуге своје с КОАесама шаље; тако Аепо
· бијаше обучен. А кад пођемо, међер 011 иоти
с перуком. Кад би другда покрај коња касао,
све би му кеса паруке по Аеђи скакаАа. Смејао
сам се, МИСАеhи да ОВИ ВИАИ нашег бачког
кочијаша, ко би се од њи другом већма
чудио? То зна)!, да би му Бачванин на ма
опоовао кесу.

Из Меца пође с нами у ДРУШТВО једна

госпођа адвокаткиња, која У цеАОМ свом жи­
ВОТУ ништа не пије, то јест, што се пије, ни
воде, а совершено здрава И прекрасне крви

и вида. Кад би гди по Аепи мести пешице

ОДИАИ, ИШАа би ова жена, као да је ветар
 103

. носи.
Но наместо пиhа je.la чорбовита, зеље
и воће јеђаше. Мој Та.l1ијан и ја ни ми нисмо ..
ХОТ8.I1и ништа друго пити него шампањско
вино; овуда је изоби.l1НО и јефтино.
Пари.з ме је задржао три недеље равно.
Да сам се могао у кесу поуздати, би и три­
пут три месеца. И ово је ништа: триста го­
дина да живиш, имаш туда шта Г.I1едати. Пет
дуката сам дао само момку, који ме је свуда
водио. Сваки Божији Аан од јутра до ноhи
ту се све ОДИ.l10; . РУЧa.l1И би онде, гди нас
подне затеч~, а ПИ.l10 би се, гди се год ожедни.
Ко би рад био знати шта сам овде ВИДИО,
ево ПОГ_laВИТИ узрок, зашто га у томе не

могу поC.l1УЖИТИ. Табак један наштампати

коштује ме дванаест Тa.I1ира; а за ови посао
хоте.llО би се најмање десетак табака. ДaК.l1e
ко оће то да зна, а да.l1еко му се чини поhи
и ВИАИТИ, а он, ако не зна Француски, нека

научи, пак нека купи књигу, зовому Описаније

Париза и Версаља са свима знаменитима
веШТ'l\fа у њима и наОКО.l10. Ова књига ако
ускоштује два Форинта, неће више; то је ни­
шта; и ту ће све наhи, што сам год ја видио.
Краља Францескога Аудо~ика Шеснаестога и
предивну краљицу, б.l1аженејшега воспомива­
нија наше преС.l1авне цесарице и матере, Ма­
рије Терезије, кћер и њу сам видио у Версаљу.
Ово не ваља преМО.l1чати: нови Аувр, дворови
краљева Француски, који је МИ.l1ионе коштовао
и може се назвати једно од седам чудеса на
свету. ПО.l10вина овога зданија опредељена је
за биб.l1иотеку и за академије високи знања.
 104

Ево, ЉУ,4И; на овету, гди цареви овоје днорове

кљигама, мудрооти и наукам дају ИIIОQвеhуј~r
и оеби за виооку вмељавају ОАаву, о муоама
, заједно обитавати. Н,ек изиђе оад 'ко, да ми.
каже JlIта ја ниоам видио.
Иако ми је мучноБИАО из Париза попи!
ЛАИ JlIТО'Пу? нужда је тврђа од чеАика. Какви
би прекраони књига ту могао накуповати!
Чини ми ое да оам ту први ред за живота,
,на оне књиге ГАедајуhи, СОЖ~.I1ИО ,JlIТО HejMa~1
новаца. Од Jlајпоика о ове' три недеље у Па:­
розу оде четрдеоет дуката; камо гди је Лон­
ДОН? Није до отајања; напред!
Намере ое. два ПОJlIтена ,трговца управ
за КаАео, с којима о МаАОМ трошку до ин­
ГАеокога канаАа могах допи. У Rамбреју по­
оетим гроб БАаженога и оветога архиепиокопа
ФенеАс:ща, Те.llемахова опиоатеља. Разговара­
јупи ое путем о трговци, кажем им: да ја
нпоам ништа друго, него гречеокога и та./Ј.ијан­
скога језика учитељ; да идем у АНГАију, за
поучити ое, КОАИКО будем могао, ~HГAeOKO~y
језику, и, предвидеhи да ћу ту оаовим оотати
без новаца, оам ое чудим, што ће од мене бити.
Притом - да ја нити оам кад имао другога
каПИТаАа нити сад имам, разве, учеhи децу,'
Аобивао оаы гди што и о тим од меота до
меота пре.l1а8ИО и, што оам могао, научио оам.
»Кураж, МОН ами! ((
3) одговори ми један о"'"
њи; »промиоаА небеони, који те Ао оад није
оотавио, непе ни од оад.' Кад ове потрошиш,

31 Храбро, прнјате.ьу! - ~'p.

 105

што ГОД имаш до ПОС.llедњег новца, ако между

тим не нађеш начин, да можеш ту дуље

пребивати, ОТIIТИ ћеш« томе и томе »купцу,
мојему кореспонденту, на кога ћу ти ја дати'
писмо,И он ће те ОТС.llати о мојем трошку
у Ra.IIec. Овде ћеш годину дана у мојем пре­
бивати дому и мојим двома соновом на' та.llИ­
јанском јеЗИItу .IIекције давати. ,Ја nу ти дати
за годину педесет дуката и трапезу, а јошт
ТО.llИКО можеш од други заСАУЖИТИ, ја ти за
то стојим добар; пак на ,концу 'године имаћеш
ДОВОЉНО, за попи куд оћеш: « 3афа.llИМ му
сердечно на овом утешитељномсовету, и

тако без сваке бриге и МИС.llИ превеэем се

чрез канa.II и децембра 1. 1'7 8 ~. дођем, у први
ИНГ.IIитере град Довер.
Ово би писмо МОГ.llО И ПОАуже бити; обаче
и у кратком доста сам протрчао: од МО.llда­
вије', до ИНГ.llитере подоста је проћи; време
је веnотпочинути. Же.llеnи Вам даК.IIе, .ьубими
мој, свако ;lJ,обро, остајем.

у ЛАЈПсiIRУ,
ОКТОМВРА 20. 1788.
 ~УБИМИ ЛРЕАРАГИ APY~E!

Ево M~ већ, ФаЈЈ.а Богу, У одавно чувеној

и задуго пожељеној ИнгАитери у граду Ao~
веру. По Францији одеhи и ПРОАазеhи, чиљаше
ми се на неки начин и земља и људи познати,

јер ј~зик ЉИОВ знађах и оа сваким могах го­

ВОРИТИ, а овде нигде ни САОва! Старо и МАадо,
жена и дете, све ти 'то ингАески говори, НИТИ
им можеш разабрати шта ти ЉУДИ МИСАе,
шта АИ оће. r Аедам жене И девојке: Аепа су
то створеља, да ништа Аепшега на овету нити

је могуће ВИДИТИ ни ПОМИСАИТИ. Иљаду очију

да сам имао, и за иљаду година не би и се
могао наГАедати. I{ОАИКО и више ГАедаш, то­
~iИко ти се Аепше чине. Оhеш АИ да СИ чи­
тав, ИДИ својим путем, нити и ГАедај, јер, ако
диже ОЧИ и погАеда, већ не оде даље; ТУ hеш
остати до века. Та и по другим земљама има
Аепота, аАИ су свуда по вишој части Аепе·
поносите, пак, како И човек види да се горде
И чудеса о себи МИСАе, не мари за ЉИ - нек
иду својим путем. АА' ево чуда овде, гди ре­
као би да оне НИТИ маре, НИТИ миме, нити
знаду да СУ прекрасне, него гАедају на сва­
кога с таковим ПРИРОДНИМ и простосердечниl'tf
очима, а у исто време с отвореним пријатељ-
 107

оким И БАагохотним Аицем, баш као да га

одавно познају.
См нека предотави и вообрази оеби, ко
може, како је мени МОрa.llО бити, кад оам се
међ.у оваковим Божијим. прекраоним створе­
њем нашао, не могуhи с љима ни речи про­
говорити. МИАОСТИВ~ БАаги Боже, миш..ъах у
себи, тешко АИ су ти људи сагреШИАИ БИАИ,
кад си им ТОАике и тако разАичне језике дао!
То ти је њима њиов тороњ донео и пре вре­
мена на небо пењаље, као да им је маАО земље
БИАО, да по њојЗII oд~. А кад се већ здраво
на оце прве исрдим људе, онда топрв почнем

се сам на себе СРАиrи, гАи ТОАИКИ живише

и живу и Аанас без ИНГАеског језика и књига,
ао :мени се не може живити, ако пе сазнам
шта МИСАе ови ЉУДИ, како живу, шта АИ се

и у њиовим наОАИ књигама. Оhеш ИНГАитеру?

Ево ти је; ајАе сад говори с ЉУАма.
Душа чеАовеческа има ово у себи ,11,0-
бро .ОВОјство: како је о чем ниБУА оскорб­
љена, она природно брже боље тражи спо­
собно среАСТВО, како ће себе утешити. Из
овога зар узрока и :мени Аођу на памет неки
Аепи Аатински стихови, но ни ПО што' не пам­
тим ни ГДИ сам и читао НИТИ ко је њиов спи­
сатељ; Аоста - они мене утеше. Ово су:
»Non quisquam fl'uitul' veris udoribus,
Hyblreos latebris nec spoliat favos,
Si fronti caveat, si timeat rubos;
Armat spina rosas, теНа tegunt ареа.
Нико не ужива прv...tеhне мирисе,
Из хиБАејоки пеhина не' ИЗВАачи сате,
 108

Ако че.llО чува и боји ое купине,;

Вооружава трн ружицу, мед бране пче.llе. «
О нева.ымо Ма.llОАушије, ПОМИO.llим у себи. Ако
не знам ИНГ.llеоки, а Ја са'м баш ОНАе, гди ваља,
за ваучити., Многоцене веш!и не купују ое 8а
ма.llУ цену. " "
ЈеАан М.Ilад овештеник РИ~IOкато.llИК И8
ИР.Ilандије ; који се'је у Францији уч;ио, оад
и~аше натраг у CB~je 01'еч;ество, и пут му би­
јаше' на Аондон; с овим пођем у друштво.
ПР,ед вече остановимо 'се у древнејшем Ин:"
г.Ilитере на предивном високом ·ПО.llожевију
ГРЗ:ДУ, 8~)80MOM Канторбери, 8а преНО,hити о,
. овде. Има,llИ, смо пре ноhи два чаоа времена, за
обиhи ве.llика зданија архиепиокопије и ве.llИ­
К~.Ilепну старинску церков;' подобне, и по бе­
дени града ХОlJ,еhи, не могах се довољно на­
t .Ilедати, сматрајуhи ра8.ШЧНО уотројено и од
оаме природе ве.llичествепо ПО.llоженије ОКО.llО-
, стојеhи места. И тако, преИСПО.llњЕш внутре­
њејшаго чувствованија и )' дивљенија Аив~аго
D де.llех щюјих творца, у O~MY ноћ дођемо на
квартир.

Како ми је пак БИ.llО оутрадан с ВИСОКИ

места на ужаоне ве.llич;ине непреГ.llедатог про­

странотва краснејши. и С.llавнејши на свету

град Аондон Г.llедајуhи., о овом не знам ни
речи реhи. Свештеник ИР.llандез и ја има.llИ
смо' прво седа.llиште У ве.шком ин Г.llе ском , ин­
тову; но, ПО.llазеhи И8 Канторбера, дао сам
моје меото другом, а пошао сам сеоти на по- '
кров интова lи ТУ ое на .IlеЩН4 времену ко­
модно оеди), 8а моnи боље свуда Г.Ilедати. И
 109

сам сам се себи крстио и ЧУДИО, у какав ме

је б.l1ажен час МИ.l1а MaT~ моја satJe.l1a. ди r
сам ја ово сад? ко .I1Н сам ја? Чињаше ми
се као да с.ам се изнова у некакав нови свет

родио. Необично представљаше ·ми се постиг­

нути јесам .I1И ја онај исти, кој.и пре неко.l1ИКО.
дана с мојим Rомшијом, Ником Путиним; из'
Баната све покрај Бегеја У Срем, а' одавде у
црвени ајдучки опанци с Атанасијем покрај
Дунава у Хорватску у ве.l1икој итошти иђах?
Сад на покрову тако вог интова, у који за
.У.l1ести ваља се пењати по мердевинам, седим

, као неки римски диктатор, и, победивши oЪyry

скудост и оуровог.мучитеЉа убожеQтво,аки
у победонос:Ном .трИУМФУ У.l1азим у (мавнији и
.I1епши град, него је икэдаРим' био, вмења- (
. јуh:и себе тако б.l1аГОПО.l1учна зато, што га
видим и у њега У.l1азим, аки би сав мој био
прекрасџи ЛондОн.
Љуби ми Moj~ .I1асно је предвидити да сар-'
данапа.l1скаго· духа и мудрованија љубите.ъи
и почитате.ъи, који све б.l1аженство у на­
С.l1ажденију гортана и у пријатном и изоби.l1-
,ном преИСПОЈЈњенију црева ПО.l1ажу и који по
теготи кесе и З.l18та цену душе И' достоИН­

ство ума ~epe и цене, такови ће се без сум·

љенија овом мојем хва.ъењу и дичењу не само
као детињском и простачком него као без­
умном посмејавати. Но с друге стране ОНII,
који. познају небесно и божествено б.l1аГОРОk
ОТВО С..iJOвесне и разумне душе, коЈи, умеду
'распознати несравњено ОТ.I1ичије бесмертнога
И' вечнога богатства разума, срца и нарава
 110

. ОА' привременога И земнога; они, би.ll.И Ин­

Г.ll.ези би.ll.И АРУГИ, који ~пи~анија ААизонова,
Свифтова, Попе и овима ПОАобних без ~BaKoгa
~рављенија више него ~Ba ЗАанија АОНАона
ГР8Аа почитују и цене, . заи~то неће ~e по~ме-'
јати, но Be~Ma Ье ПОХВa.ll.ИТИ и АаЬе ми право.
Ево овоме про~то If осјазате..ъно Аоказате..ъ­
ство, које и ~ыеп, ако не ВИАИТИ, а он опипати
може. Нека свак примети и нека не заборав..ъа,
Аа ~e ОВАе ~aMO у онима богатство и Te.ll.e~Ha
У~.II.аЖАенија опорочавају, који за преимуште­
~TBa Ауше и разума нима.ll.О не маре. Ко је
био и каАа веhи и богатији ОА царева пер~иј~.
~ки, ма~еАОН~КИ'и рим~ки? Ко ~e је вевма
у ~.II.а~ти ва..ъао ОА СаРА8напuа, Кри~а и раз­
.ll.ични АРУГИ с.У.ll.тана, хана и ~атрапа? Пак гАи
је то све ~aA? НИГАе. He~Ta.ll.O, пропа.ll.О и иш­
чез.ll.О, Аа му ни трага нема, како ГОА .ll.a~Ta­

ВИЦИ, која кроз ВОЗАУХ .ll.ети. А ~пи~анија про-

. ~вештени H~YKOM умова? Нећу ни Омирова ни
Ари~тоте.ll.ева ~пом~љати, зашто љиови ИМ8Ае'
ОАвећ много, него ~aMO нек().IJ.ИКО ~тихова.Симо­
НИАОВИ, ФОЦИ.ll.ИАОВИ, СО.ll.ОНОВИ И МенаНАРОВИ,
којих је Вр.ll.О Мa.ll.О, а.llИ ~y ~BeTY ПО.llезнији и.
наРОАУ ови речени ..ъУАИ ~.Ilавнији него ~Be
они више поменути ~.II.а~ти, богат~тва и ~yjeTHe
по.мпе. Из и~тога овога уврока АаR.II.е и на ови
~ами про~ти и ПрИРОАНИ начин вева ће ПО.llза
нашим Серб..ъем бити, АОК.Ilе и ГОА Вог на ~BeTY .
БУАе Аржати, ако им на пример ја ~ помоhју
преМУАРИ боже~твени ИНГ.Ilе~ки кљига ~aMO
Ae~eTaK вр~ти што IЈО.Ilезно и разумно ПО~.Ilе

себе о~тавим, него Аа ~aM ја ~aB АОНАОН и

 111

као СОJlОМОН и.љаду најАепши жена имао и с

њима се весеJlИО и у САасти до преко ушију
ПАивао. Но »0 сем до здје«) што 'во реч. Ајдемо
опет онде, од куд смо ИЗИШАИ, У мавнејши •
света град Аондон.
Свештеник ИРАандез учини ми љубов И
позна ме с ј~дним магистром деце ИНГАезом,
цоји умеђаше кој6како фравцески. С овим се
ПОГОДИ м, да ми даје ..iеКцИје, квартир и рану
за три гинее на месец; то чини око двадесет

и пет ФОРИНТИ. Rупити нужне· књиге, и за '1'0

се оће неКОАИКО. Кад учиним мој есап, !lађеи
да имам трошити за три меоеца.

ПАаше ме, да ,1е изговарање ;ИНГАеоког

језика веома мучно, а њега разуменије за
једнога, ко зна немецки и Француоки, при том
и Аатиноки, да је веома Аасно. Што Вог да,
МИСАИМ; кад је мени разуменије језика готово,
његовом изговору преОДОАећу ја, ако ће он
бити оедамдесеТОГJlавна идра. А кад АИ ме
почну учити, чиото ми се кожа узме јежити
и ДJlаке на мени уз гору дизати. 3агазио оам,
ајде напред! Трудољубије у друштву с .по­
СТОјанством многом ПОСJlУ дође на крај. Ови
се узао не да пресеnи као Гордијев. Сам ААек­
сандер овде да дође, морао би га раэмрши­
вати; мач његов не би му ништа помогао. И
да сам самога учитеља имао, о једном оату
на дан ништа не би учинио; но веАИКО добро
за ме, што оам по ваздан у купи за оваку
реч и по много реди за исту реч имао кога

питати. Старица мати ~'читељева, жена ње­

гова, сестра, брат, онаа и ко би год У кућу
 112

из 1tОМШИАУ1tа ДОШQ.О, СВИ су то бл.llИ моји

предраги и МИАИ учитељи, ·и же.llИМ им срдечно

б.llаГОПО.IJ.учан од Бога Живот. Љубезно су fale

• и радо н~став.љаАИ и учiыи, и често би' ое
отима.llИ, ко пе ми што боље и лакше казати.
Кад би год Jiепи дни БИВаАИ, и Домаhин мој,
мастер Лаард ЗОВОми, кад не би .Ilекције да­
вао, всегда би M~ водио кад по једној страци
града кад по другој.
у КОМШИ.llУКУ поsнам се с једним купцем,
зовомим Јанзоном, . који не оамо .Ilатински
Аепо говораше но доста добро и 'јеАИНСКИ и
чисто изговараше; и ОВИ ми је у мојим лекци,
јам помагао и' често частио. Чрез овога по­
знам се с једним БАаГОРQДНИМ ГРе'ком, родом
из ЦИJIра од древне ФаМИАије, Лузиниана зо­
воме; која је у неко време с тим островом ~Aa­
да..4а. Ови господин од много година у Лондону
живљаще, којега познанство би.llО ми је веома
. ПОАезно. На ови. начин дан по дан прођу три
месеца, и ја потрошим почти све, што сам имао.
ПОСАедње' тримесечија недеље одем по­
здравити господина Лузиниана и јавим му да
намеравам возвратити се у На.llес, представља­
јуhи му да сам изговор језика од части по­
стигао, а што' ми јоште недостаје, могу и на
другом месту наnи учитеља. ))Један мој добар
пријатељ, « говори ми господин Луэиниан,
))КОМУ сам о теби казивао, просио ме, да те
поведем сутра к њему на ручак; же.llИ да

те позна. Он је ИНГ.llеске ПОРЦО.llане трговац,

но учен Ч.llовек и ве.llИКИ љубитељ је.llинскога
језика и кљига, како он тако и госпођа ње-
 113

гова. У ЗАам се, Аа се неnеш ОАреnи, попи

сутра к њима на ручак. « .» Ћути, Бога ти, «
ОАГОВОРИМ му; »та ЛУА би био, каА би се к
Аобрим ЉУАма на ручак OApe~ao попи, к ко­
јима би 11 без ручка раАостан пошао. « На­
смеје се он на мој ОАГОВОР, и тако проведемо
то ПОСЈЈ.е ПОАпе најпре с тејом а за тим с ПОН­
чом, разговарајуnи се о Грецији . и о њејзиним
ПРИК.IЬученијам. На концу уверавајуnи ме он,
Аа nе ми драго сутрашње познанство бити,
у само вече пођем Аома. ПОАаЈЈ.еко ми је би,/ЈО
иnи, аЈЈ.' се виАи лепо од беШЧИСАени Фењера,
а пут ми је познат. Пре него опише м ово, о
којем је реч, за ме знаменито познанотво,
оnу слеАујуnе примечаније претположити.
Они људи, који не имаАУ за своју потребу
нужни новаца, а не умеАУ или за који му
драго узрок нису кц.рИ стеnи, би,/ЈИ. учени
философи И,/ЈИ неучени простаци, КОЈИ оде
ИЗАрпати и измрљати, .леж~ на крпетинама
и ЖИВУ у непочиштеном месту, пак наместо

што би се 'зато СТИДИЛИ и скорбили, јошт <1е

тим поносе, воображавајуnи себи из тога
некаково АОСТОИНСТВО, сеАе и као од некакви

велики и дубоки наука намргођеним лицем

чине различна примечанија сверх сујете богат­
ства и новаца, јоште су к тому такове делије,
Аа се ругају онима, који су кадри стеnи и
не само спокојно но и лепо живити: таковима,
свак ласно може видити, Аа мозак није на
најправијем месту. Али, кад ВИАИМО праведнога
Аристида, који је све богатство побежденога
и прогнатога персијскога цара у руку имао
ЖnВ. Д. Обр. 11. R
114

и иајолавнијим у овоје време на oBery· владе­

нијем управљао, да оирома умире и да ое
нејма о чим ПО ОВОМ доотоинотву погрепоти;
Itaд ВИДИМО божеотвеног Сократа, да дарове
мавољубивога А.щибиада шаље натраг; и на
конац, .кад упазимо олавног Фоциона, да оам
из бунара воду черпе и оеби ноге пере, док
му .при том жена његова хлеб меои и вечеру
ГОТОВИ, а у иото време пооланици Велико~
Александра од јутра до мрака за љим при­
отају, моле га и заклињу, да не чини Алек­
оандру такопе обиде, не примајући ото иљада
та.l1ира, што му он на дар шаље: о овим у

оамој вешти и иотини ве.l1ИКИМ људма, ко има

само зрно памети, саовим другојаче ваља да
миоли; а ко и год о онима првима почне ме­

.шати, нек нимало не чека да га воде у оопи­

тал луди, него нека оам иде, јер му је онде

право меото. »Јеот начин у пешт'ма! « Ово ни у
чему не ваља зз:борављати, и по овом правИАУ
у овачем оудити и изреченија чинити.
Од каА је год град Лондон онде, гди је,
не знам је ли ико у њему оамо зато, што
новаца није имао, тако благополучан био,
како што ое. је мени олуtlИЛО бити. Какав је
то галиматијао (замршено говорељеј? рећи
ће ми који усекнута нооа оштроумац. Раоу­
димо оамо, пак ћемо ВИДИТИ да није гаАимати­
јао, него оу чиоте и поњатне речи. Да оам
имао нужни новаца, за опотајати јоште три
меоеца ту, и тако може бити да би ое с ОВИМ
људма, о којима ће медовати реч, познао,
али би и oa~o мимогред и олабо познао, за-
 11!)

што, не имајући никак()ве потребе од њи,

не би ни по што био у СОСТОјапију,. доброту
и БАагост срца љиова и прекрасно БАагород­
ство душе њиове искусити и познати. Остао
би при мојем учите.љу, док би оправио свој
посао, пак би се вратио својим путем; и тако
611 за вавек душа моја Аишена ОСТаАа мачаЈ..
. шег познанства, којега сам у животу имао
и многоценејшег сокровишта чесности, добро­
дете.љи и пријате.љства ови БАаги и боже­
ствени у АНГАији .љУДИ.
ОКОАО једанаестог. часа дође к мени
господин Лузиниан: » Оћем:о АИ поћи?« пита
ме .• Ја сам већ давно готов, (( одговорим му,
» И све сам се бојао, да Ви ве одете без
меве.. .. Наомеје ое он, говореhи ~ » 3а добра
смо Bpe)leHa; имаћемо цеАИ сат одити, но 11
тако ћемо за рава доhи; познато ТИ је да
ИНГАези у два и у три сата по подне обедују.«
Прођемо покрај Аондонске Фортеце, зо­
воме Тауер, јошт Бог га знао куд, док једва
и једва дођемо у страну града, именујему
Хермитеџ, у дом, нарицајеми Чајне Хауз, то
јест Хинеска Кућа. Овде кад УАеземо, нађемо
·дома госпођу, гди нешто од Финога беза шије.
По обичном поздрав.љенију рече нам да се­
Аеио; и она седне. Шијући као и пре, почне
• разговарати се с господином Лузиљаном о
том, што је читаАа у новинам, које С1'ајаху
јоште на астаАУ, о деАам паРАамента, о Ин­
дија-компанији, о новопришедшим од туда
кораб.љем, о купечеству, пак најПОСАе и о
новоиздатим књигама: које оу, какови су
8*
116

људи ови књига спи:с~тељи и о чему пишу.

Све то она каже просто, ласно и чисто. Да

је нисам гледао мојим очима да шије. би за­
исто мислио да она чита нешто из књиге. Све
нисам могао разумевати, аЈЈ.И за чисто и јасно
њејзино говорење мало ми је што утицало.
у овом разговору прођу два сата, колико
да и није ни било. Над би што господин
Аузиниан почео говорити, једва'би чекао да
он престане и да пути, а да она говори. ЦеАИ
Божији дан но би марио за ручак, кад би
само она бесеДИАа, да не престаје. Могао сам
је САободно у све то време ГАедати, јер она
мало би куд гледала кроме у свој шав. Она
не б'јаше оно. што се својствено зове ин­
глеска лепота; аЈЈ.И С друге стране, кад би
који АпеЈ1е~ или Рафаил хотео невиност, до­
броту и оно блажено СПОRојство срца и чисту
душе непорочност изобразити, нигде заисто
таковог ОРИГИНаЈЈ.а не би нашао, KaRo у образу
и у погледу ове ИнгЈ1ескиње.
По фтором часу поставе трапезу, и дође
господар дома, мој нови пријатеЈЬ, мистер
Јоан Ливи. С њим се поздравим и почне м
разговарати латински, коЈим језиком он бесе­
ђаше с предивним красноречијсм и исправно­
стију. Од кад сам из Молдавије изишао,
нисам био тако весео, као у ови дан. Нисам
нимало знао, а баш као да је и кроме мојега
знања душа у мени предвидла 'да NС се од
овога дневи почсти тримесечнојс моје благо­
получије у Лондону. Но како не би био весео,
видеnи на ..пщу и у очима ови блажени људи
 117

такову чистосердечност и доброхотстnо? Нао

да су ми рођени брат и сестра и као да се
надуси..ъују, ко ће ме од њи двоје љубезније,
ми.лостивије и с.лађе г.ледати, г.ласом душе и
срца свога чрез ..ъупки очију своји пог.лед
казујуhи ми како су ради и задовољни, што·
омо се по тако давном растанку наш.ли, са­

СТaJlИ и вид.ли, да се опет један другога на­

г.ледамо.

При ручку господинЛузин~ан почне не­

што казивати тако, да не имађаше времена
јести. Госпођа често опомињаше га, да руча,
да г.ладан не остане. Онда ја речем домаhину :
»Мени госпођа јошт ни један пут није рек.ла
да једем, јер виАи да ја не чекам да ме нуде. «
Да се то овом човеку на смеј, да се неко.IJИКО
минути морао смејати. Пита доиаћица: ) Уат о оо
ис дат? Уај ду ју .лааф со? Шта је то? 3а­
што се ви смејете тако?о. А кад јој каже,
учини се всеопшти смеј. Но би нас видио;
не би рекао да смо ту дош.ли ручати но сме­
јати се. Над ово престане, ве.ли ми госпожа
Ливи да ме је господин Лузиниан весма фа.лио
и да је похва.ла 'његова не.ложна. »Praesertim, «
речем ја ~ужу њеном, »иЫ de prandio ви­
mendo agitur, nemini cedo. « То јест: нав.ла­
стито гди је о ручању посао, ником не усту­
пам. 3а.луду и ја уверавам, да без сваке ша.ле
то кажем, они о све удри у смеј.
Но све ово ништа није би.ло. Над топрв
по пријатнејшем пиву бургундско вино донесу,
и почнем им ја нешто инг.лески казивати И,
за не чинити и дуго чекати, гди што не би:
118

могао погодити, то би 'на ма о немецким или

о Францеоким надокрпио, - овога чуда опет r
Сви би ме јошт о толиким ушима ОАушыи, и
по том би се они међу собом инатили, ко ће
боље мој нови језик изјаонити. Овде би па ме
ред дошао смејати се, видеhи да нико од њи
управ не зна, што OёtM ја казивао. Накратко
. казати, ови је дан био дан совершеног весеља.
По обеду запитају ме, да. им прави узрuк
откријем, зашто, будуhи таков љубитељ њи­
ова језика, тако окоро из Анг.4ије полазим.
С оваковим .људма чистооердечну не 'бити,
ово би точно светотатство било. »Rоји пете
правији узрок од овога,« одговорим, »него
прво, што нејмам новаца, а друго, ни од кога
на овету није ми векоела чекати. « »Ако је то
оамо, « рече ми мистер Ливи, »није нужда да
одлазиш: ја ћу ти сваки дан по ручку лекције
давати, а ручати и вечерати можеш о нами. «
По неКОЈ1ИКО дана нађу ми и квартир .
баш у овом КОМШИЈ1УКУ. Ово је доказате.,ьство
онога, што сам повише рекао, да јединотвено
за недоотатак трошка ПОЈ1УЧИО сам познанство

ови неописане доброте људи. Знак оовершене

доброте у томе се оостоји, да, КО-!1ИКО више
добар човек коме добра твори, ТОЈ1ИКО му
је тај исти милији. И дражи, како год што су
чада родитељем овојим.
Одлазио би у дом мојега гооподина Ливи
сваки дан у деоети ИЈ1И у једанаести чао
пред подне, и о помоhу и наотављенијем ње­
гове пречеоне оупруге читао би изговора
ради, ,а потом преводио би коју Езопову бао-·
 1t 9 .

• . НУ С греческога језика на ингАески;. И' она

би сваки дан по један са'Ј' што гречески чи­
таАа, који језик она како и MY~_ њен весма
".lЬуб.IЬаху. И тако би се провОДИАСЛ.. време до
обеда. то јест до два часа по поJiудне. 3а
тим до саме вечере господин Ливи, кад не
би куд за деАОМ својим изишао, би ме. учио.
На месец дана по овако вом мени ПОАСЗ­
ном и радосном упражњенију отиде у Харвич
са. супругом својом, посетити таста свога (у
ово време сваке године обичаваху посешта"­
вати гај, и пребуду у њега петнаест дана;
који град отстоји од Лондона двадеоет не­
мецки МИ.IЬа. Мене препоруче својему каАФ.И,
доброму и Аепе науке МАадиhу. С овим би У
дому ручавао, и по ручку до вечере он би
ме учио; који ме тако радо имађаше и сер­
дечно .lЬуб.,ьаше како год и господар љегов.
Трапеза би се всегда господски даВаАа, како
да су исти Домаhини дома, и мистер ltAaapK,
да могаше~ би ме у своји недри носио; но
са СВИМ' тим како ја тако и он једва доче­
камо да наши МИАИ домаhини стигну. Они
исти за своју веАИКУ доброту к мени испросе
се од старога господина, и пет дана пре дођу,
неже АИ би ДОЩАИ. Не знам у животу. мојему,
разве ако, кад сам дететом био, да сам кога
с таковом чувствите.IЬНОМ же.IЬОМ и чезнућем
чекао, и једва и дочекам.
На неКОАИКО недеља за тим дође из Хар­
вича госпође Ливи сестра, мистрис ТеАар, и
брат љејзин, мистер Коок, на посештеније.
Већ ПОСАе тога сваки дан биваАе су како у
120

ЊИОRОМ дому тако и I-tОА други· њиови при-' •

јатеља части и весеља и проођањ.а по нај­
лепши мести града и наоколо,· куда сам и ја
почти свуда морао одити. Ово би ме неко­
лико чинило данryби'rИ; но· с друге стране
би ..ю ми је МИАО и полезно, дајуhи ми начин
боље познати љубведостојнејша својства и не­
преухиштрена но проста и чисто сердечна

опхожденија Инглезов .. И кроме ови гостију

~oj пријатељ ГОСПОДИН Jlиви свакога Фторника
частио би неке своје пријатеље ОД учени људи,
а свакога петка БИВаАИ би у довољном Содру­
жеству на части у господина Гу.4иелма Фор­
дајц, медика и златнога руна кавыера, ко­
јему је краљ ово ДОСТОИНСТВО дао за његову
отменост у медическом знању. Ови дОСТОјнејши
ГОСПОдин б'јаше срдечни пријатељ мојега благо­
детеља Jlиви, и, како ме чрез њега позна,
постане и мој особити патрон, НаАоживmи
својему љубимому, док год будем у Лондону,
да ми даје на његов конат, што ми год буде
Од потребе за књиге ИАИ за аљине и за прочи
ситни трошак.

Све ово БАагородно веАикодушије и веч­

нога воспоминанија достојну доброту ИНГАеэов
не би могао искусити и познати, да се нисам
у потреби нашао, Од мене је сад заВИСИАО,
да сам хотео за живота остати у ИНГАитеРII,
зашто, како ја радо Аекције предајем, како
би језик места совершено постигао, могао би
весма лепо ту живИти. Човек Од колевке до
гроба мора имати какову нибуд ПОГАавиту
жељу, која њимсовершено ВАада. Дете ни
 121

за што тако не мари, као за игру; јуноша же.llИ

науку И.llИ другу коју забаву: како се ко на
што да и окрене. Добро за онога, ко избере
то, што је чесно, похва.llНО и ПО.llезно. Моја
је жеља у ово време сва у том состојa.llа се,
да јошт који .Ilист на мојем матерљем језику
издам. Сам сам по себи СУДИО како би мени
. у мојеј М.Ilадости не токмо ПО.llезно но и МИ.llО
би.llО ШТО паметно на мојем познатом дија.llекту
читати. Како би ја б.llаГОАаран био ономе од·
реда мојега, који се је за то постарао, и ШТО
је сам с довољним трудом и позадуго времена
постигао, то исто уму tI ДУШИ мојеј без труда
и у кратко време приподаје! Ово· исто ,IlаК.Ilе,
ШТО би ја о другима МИС.llИО и чувствовао, то
ћсду природно други о мени. Наково .Ilаска­
тељно преДC.llуhиваље! какова С.llатка бес­
мертна.го живота надежда! С Богом даКЈЈе
нек остане не само Лондон и Париз него
које му ДрЮ'О на све1'У место, гди ја· ову
моју верховнејшу жељу ИСПО.llНИТИ не би мо­
гао. Зато, како и Аруга три месеца прођу,
познам изговор језика ИНГ.llескога и ВИДИМ
себе у состојапију, да могу и оам о себи у
напредак напредовати, јавим мојим пријате­
тељем и б.llагодетељем да морам иhи. Бог
сам зна како ми је жао би.llО, ове преС.llатке
људе оотавити! Већ оам ту рекао да ћу ое
од сад крепко чувати, да ое с никим живим

тако не пријатељим, кад се морам растати и

Жa.llити, ШТО С њима нисам до гроба.
Господин ГУ.Ilие.llМ Фордајо на.llОЖИ мистср
Ливи да ми купи кљига .Ilепи, и да ое извести,
 122

. КОАИКОсе оће трошка по мору до Хамбурга

и одавде до Аајпсика, и да ми то да. Један
трактат на .lШтинском језику, зовоми »Frag-
menta hirurgica et medica«, у којему он своје
својствене важнејmе 'опите опиоује, и који
је у моје време ту на штампу издао, за осо­
бито и всегдашње воспоминаније ,даде ми. У
овој књижици овако се обојица потпиmу:
»Dositheo Obradovics, S'erbiano, viro Hn.;.
. guis уагНв erudito, sanctissimis тогшив morato,
Anglis, apud quos рег вех теnsев diversatus
est, perquam dilecto, Fragmenta ћооссе, parvu-
lum quidem at amoris sincerissimi et amicitire
pignus, libentissime merito obtulerunt
Londoni,
'УПI. kal. junii MDCCLXXXV.
Gulielmus Fordyoe
Ј oannes Livie (1 &)
Друга два М.I1ада господина, Хенрикуо Торн:"
БОА И ГУАиеАМ ВаАИОТ, и ови ми дарују неке
преизрјадне књиге. ,
Намери се корабаљ веАИКИ трговачки за
Хамбург, у који 27. маија У.l1езем; и пођемо
реном Темсом к мору. При Гравезанту, гди

"') Доситеју ОбрlЏ,овиhу, Србиву, човеку развим језицима

вештому, вајсветијим В.4lЏ,ањем ОAolичвому, ИНГ.l6Зима, коА којих
се шест месеца бавио, преМВ.40МУ, ОА.40мке ове, Ma.leB UИ вај­
искревије љубави и пријаТе.Фстuа зuог, најАраговољније по за­
С.4узи принесоше
у Аощову,
Н.I~З. м.ја 178f1.
ГУ.lие.lМ ФОРАајс
Јоан Аиви
Ур.
 ,
123

је ве.llИКО пристаниште и гди ое ве.llИКО.llепна

pe~a Темо у море опушта, отигне нао и ка­
петан кораб..ъа у барки; и тако о споопешним
ветром УП.llивамо у море.

у .Ilеши у кораб.ьену ообу, капетан вручи

ми једно потешко пиомо, које кад отворим,
нађем у њему пет гинеа о овим врот'ма:
»1 do аэвиге уои, ту dear 8јг, it has Ьееп •
matter of 80те oonsideration with те, in what
way (tlle least to hurt уоиг деНсасуј 1 should
oontribute ту mite towards alleviating, those
peouniary wants, which have deprived иэ of
уои and whioh уои ougћt not to know. Do
not вогирlе, 1 beg of уои, to aooept of the
inolosed этаll вит, and Ье persuaded it is of-
fered Ьу а тап who esteems ~пд loves· уои.
Farewell. Consider те аэ опе of the friends
уои have made in England, who holds уои деаг
јп Ыэ гететЬгапсе апд to whom nothing will
Ье тоге welcome than aooounts of yout' ргоэ­
perity and happiness.
London,
•
27. тау 1785.
Непгу Тигnbиll.«
Превод овога иис.ма..
»Ја уверавам 6ао, мој драги гооподине, да
да оам ја. о том у себи размиш.ьавао, на који
би начин (без најмањега поврежденија Ваше
нежности) могао употребити моју ма.llену по­
моћ к об.llакшенију они новчани недоотатака,
који оу нас .IlИШИ.llИ Вас и које недоотатке
не би потреба би.llО да Ви познајете. Не буди
Вам противно, ја Вао МО.llим, примити овде
 124

за~ључену малену оуму, и будите УВ,ерени, да

Вам ое поmиље 'од ЧЈ10века, који Вао почи­
тује и љуби. 3дравотвујте. Сматрајте на ме
како на једнога од пријатеља, које сте Ви
УЧИНИЈ1И у АНГЈ1l1ји, који Вас содержава драга
у својем воспоминанију и којему ништа Heћ~
бити пријатније од известијах о Вашем mча­
стију и БЈ1аГОПОЈ1учију. '
Хенрик ТорнБОЈ1.«
Е,ВО ти ми опет други Андреј IIетрицополос
из Rорфа! Овај б'јаше МЈ1ад човек ОКОЈ10
двадесет и пет ГОАина возраста, званијем
секретар при неком гооподину, пријате.,ь ми­
стер-Ливин, к којему често ДОЈ1азаше, и ту
сам ое о њим познао. Из његова пиома видити
је да је он жеЈ1ИО мени по возможности
овојеј помоhи, и оам не будуhи богат, но није
ое уоудио, за не повредити, како пише, моју
нежност, ибо поштена и БЈ1агороДва срца оуде
по оеби да вије сваком Ј1аоно дарове при­

• мати; и ТО, што ое у присутотвију није уоу­

дио учинити, није ое могао победити ни уздер­
жати, да у отоуотвију не исполни. На ови
деЈ1икатни начин дати, то у очима оних, који
пристојно о вешт'ма оуде, возвишава његови
пет гинеа цену оверх пед~оет реди толико.

Четверти дан дођемо у Хамбург. Овде

зауотавим се који дан: прво, за писати мојим
пријатељем у Лондон, јавити им да сам БЈ1аго­
ПОЛ~'чно море прешао и благодарити на њиовој
доброти; ФТОРО, за ПРОГЈ1едати ови знаменити
купечеоки град И Ј1епа наОКОЈ10 меота. Одавде
сам овим мојим пријатељем пиоао: ГОСПОДИНУ
 12:'

Лузиниану је.llИНСКИ, господину кава.llеру Фор­

дајц и мојему предрагому мистер Ливи, мистер
ЈаНЗ0НУ, Н.Ilарку и ГОСПОДИflУ ГУ.llие.llМУ Выиоту
JlатинClШ; која писма, кад би Вам хотео сва
сприопштити, . би.llО би Вам, може бити, много
читати. Два обаче,' што сам ИНГ.llески писао,
једно учите..ьници и БJlагодете..ьници мојој,
госпођи Ливи, а друго ГОСПОДИНУ ТорнБОJlУ,
морам превести и сприопштити Вам, зашто
пете из њи најбо..ье моnи познати моја досто­
ДО.llжна чувствованија к оним БJlаженим ве.llИКО­
душним 11 Божијим на .Ilицу земному .људма.
»БJlагодетс.љна госпоже!
Како ГОД остаJlа чувствованија срца тако
и б.llагодарвост не може се совершено' речма
представити. Кад год МИ с пристојним вни­
мавијем о МИJlОСТИ и ..ьубвепо.llНИМ наши б.llаго­
дете.ља деJlам размиш..ьавамо, душа наша

осеnа нешто таково у себи, за које језик не

може равномерна иэјашњенија наnи. Често и
то, што би се MO~.lJO реnи, није вам C.Ilободно,
бојеhи се да се веnма неб.llагодарни не пока­
жемо, што се усиљујемо с простим речма за
показана· б.IJагодејанија награжденије чинити.
3ато нити ја намеравам нити Ви, госпоже моја,
немојте МИСJl.ИТИ да ја чрез ово БJl.агодарствено
писмо Ваше БJl.агодејаније наПJl.атити иштем.
Ја сам сад пода.llеко од Вашега пребиванија;.
широко море разде..ьује ме од Вас, и беэ
сумњенија у ЖИВОТУ мојем неnу Вас к тому
видити. 3ато се не бојим, да ћеду моје речи
ни ПО видимому најмањем .Ilаскате..ьству. под­
Jlожне бити. Мени већ не остаје, што би од
126

Вас же.llИО; ибо оно, што ми је на свету

пuже.llатеЈЬнејше и дражајше би.llО,. то сам
Вашом МИ.llостиВом помоhу ПО.llучио и У 0001'0-
јаНllју се, фа.~а Богу и Вами, наодим, Адизо­
нова и други Ваше просвеmтене нације спиоа­
теља . књиге разумевати. По тому Ви сама,
б.llагодетеЈЬнице моја, видите да овде .Ilаска­
нија и какове нибуд користи же.llанија никакво
подозреније места имати не може. Но се год
ничему неЈма надати нити има шта већ ожи­
давати, он ПРИРОДНО неће .Ilаскати, С.llедова­
теЈЬНО његове речи морају неот.IlОЖНО из
другога кога извирати и происходити извора.

Док сам ја при Ваr.1И био у Лондону, за то­

.Ilику Вашу аки МИ.llостиве матере и .Il.убиме
оестрице доброту мени није дозвољено било
ни с једном речју Ва~fИ зафa.llИТИ. Ваша б.llаго­
родна душа, наодеhи све своје награжденије
у својеј врожденој доброти, нити је КОГ.llа ни
хоте.llа о че~ ДРУГОМ чути. Овде обаче, гди
сам ја сад, не можете ми више заповедати
да Вам не б.llагvдарим; сад ми је С.llоБОАНО
чинити, што год оћу, и могу ва.м б.llагодарити,
КО.llико ми срце же.llИ. У све време мојега
при Вами пребиванија како Ви тalю и ЈЬубими
господин Ливи, супруг Ваш, ви обоје нисте
вашеј к мени доброти НИltакова преде.llа по­
.~агати х оте.ll и , НI1ТИ је вами ДОВОЈЬНО би.llО
да ми ви сами ТО.llику љубов поrtазујете, него
сте ме сверх тога и вашим достојнејШllМ
пријатеЈЬем препоручавa.IlИ, који су МИ МОрa.llИ
вами за атар добри бити; зашто ко не би
оном, кога ви двоје фа.llите, који сте иста на
 127

. земљи доброта, добар био? Право је даКАе

. да и на ме ред дође, да и ја Вао оеотром,
матером и Минервом мојом МИJlоотивејlllОМ
и БJlагодатнејшом зовем и наричем и како
такову ла Вао ОJlавим и проповедам. МОJlИМ
Вао, иокарајте здраво господина ТорнБОJlа.
ГАсдајте оамо љегов пооао: као да мени
није доста жао БИJlО, о· такови qердеЧRИ
раотати ое пријатељи, оедне и напише ми
некаково прељубезно пиомо, метнс у љега
неКОJlИКО гинеа, пак га пошљс у Гравезант
за ·мном у потеру. Гооподину каВаАеру Фор­
дајц, мојему патрону, и ја ћу Ilиоати и БJlаго­
Аарити, но Ви о Вашим ЈЬубимим супругом
најбоље ~eTe му умети за ме зафаЈ1ИТИ, који
сте ме љему и преПОРУЧИJlIl. Прекраоној гос­
пођи 'Ге..шр, МИJlој оеОТРИЦlI Вашој, како и
господ(шу Нооку, брату Вашему, моје всег­
дашље виоокопочитаније, М ()Jlи М, назначите.
И уверена будите, мојему срцу прсчесна и
предрага двојllце, да, док се год ово у пер­
сима мојима двизати буде, ваше ће CJlaTKf)
ВОСПОl\1инаније имена и доброта како драго­
ценејши заJlОГ вашег анђеАСКОГ пријатељства
к м~ни у њему сохрањена бити. И пребивају
ваш· и прочаја.
Писмо госаодику Хекрику Тор ндОАУ.
»Дражајши господине!
Ви сте саовим особити ЧJlовек! Од кога
Ви научисте, кажите ми, просим Вас, ударати
на људе с ЗJlатним оружијем и изненада та­
ково нападеније с гинеама умишљавати и чи­
нити? Је JlИ се икад чуло да је ко у овом под-
 128

месечном овету таковом оружију против стати

возмогао? Та Ви добро знате да оу такове.
стреАе кадре БИJlе непобедимога АгеСИJlаја из
Азије изагнати. Сверх тога јоште, за учинити
Ваше гинее сасвим победоносне, ПОСJlаJlИ сте и
на ме у неи(жазане .lЬубови и пријатељотва пре­
ИОПОJlљеном Вашем писму! Но не би ПОМИСАио
да Ви чрез то ништа друго ниоте науми.ш
БИJlИ, разве убедити ме, да се опет у Лондон
повратим? И кроме тога, дражајши мој, Ви
сте мени .lЬубве достојнејша својства срца
Вашего ДOBO.IЬHO показаJlИ, како и сви прочи,
које сам имао чест, у Лондону познати. Уве­
рени будите, пре.IЬубими господине, да .lЬубов
Ваша и пријате.IЬСТВО, које Ви на такови
БJlагородни начин к мени показујете, неће се
никада из моје памети ИЗГJlадити. Ја ћу тада
себе за БАаГОПОАучнејша на свету држати,
кад Вам будем могао деАОМ засведочити да
пристојно умем ценити какову ПQхваАУ и
неэабвено на свету ПРОСА8.В.lЬеније таков Ваш
благородни ИНГАески характер заСАужује. Оста­
јем« и ·прочаја.
Из свега овога видите, .lЬубими друже
)юј, кэкови су непостижими пути небеснаго
промима! Онде, гди сам се МИСАИО у нај-
. пећем недоуменију у животу мојем наhи,
непознан у дыеком месту, језика не знајући,
без новаца, ту сам најБАаГОПОАучнији био.
Језик сам постигао, ве само за ра:зумевати
кљиге него и говорити љим :могао сам; с до­

ВО.IЬНЮI кљигама провиt)ен и с више трошка,

него }1И је до Лајпсика потребовыо. Из
 129

.Хамбурга шеоти дан пођ.ем чреэ Хановер и

ВРУНОВИХ, И дођем БАаГОПОАУЧНО при концу
. "Јунија меоеца у .I1ајпоик, баш одаКАе по ОАУ­
чају и сад Вам ово пиомо пищем; које, будуhи
ое доота претеГАО, ·опомиње ме, да преотанем,
наричуhи ое Ваш оердечни· -;hубите.ъ.

у .I1A.rnСИКУ,
НОВЕМБРА 15 .. 1788.

~... А. 06ре п. 9
 ЉУБИМЕЈШИ МОЈ I

Ово ће 'БИТИ ПООАедње пиомо о мојим

путешествијам, ибо причина. ове године чрез
ПОАонију у БеАУ Руоију, а OTYAI'4 чреs ЛИФАан­
дију, КУРАандију и .прочаја у Лајпсик путо­
вања, јоште не имајуhи свога окончанија,
ОТАожиhе ое на друго време. Премда и· мени
оамом ови ПОСАедњи дигађај сасвим особити
ми се показује, рекао би као да оам се за
путовање на ови свет р()дио по тоиу, што
ове исте године, кад нисам МИОАио ни пет

миља правом Аинијом учинити, више од пет

ототина немецки прешао сам миља.-

Кад У Лајпоик дођем, нађем при господину

БрајткопФу једно писмо из ШКАова на мс,
у којему' господин Стратинович НаАаже ми
од стране генеРаАа 30рича да дам ва знање
гди се наодИм. НемеДАено отпишем да ћу
овде чекати друштва, с којима поhи у ШКАов.
~eceцa Септемвра дођу трговци отуда, аАИ
меви буде заАУДУ чекање. Кажу ми да се до
БеАе Русије оће најмање четрдесет дуката,
које ја нисам имао из узрока, што, надајуЬи
се да ће ми на јесен откуд год новци доhи,
ходао сам по најАепши градови у Саксонији:
Дрезди, ААтенбургу, Цајцу и прочим. И тако
 131

ОТИАУ ИНГАеске гинее у ветар, а ја останем

опет као и пре без ништа.
Пођем даКАе у Беч. Овде опет по мојем
обичају почнем Аекције давати. Ови оам први
ред У' ЖIfВОТУ у тешкох дугу био. Типограф-.
чика јошт ниоам био саовим ИОП,lатио,' неке
кљиге немецке накупооао и трошак до ~еча .....;.
натрпа ое које о чим до двеота Форинти. Не
оумљам нимаАО,' видеhи како ми моји ученици
поштено ПАаhају, да до деоетак меоеци мени
ћо Ааоно претеhи ТОАИКО новаца, да ое оаорим
одужим и чиот 06танем; &АИ ми је иуqно да
људи тако дуго чекају. На оваку pyКf миоАеhи,
лође ми на ум Ј,а пишем у МОАдавију и да
иштем у зајам од МОЈега доброга пријатеља,
епиокопа романокога, ову су.му, Он знам да
има и 'радо у зајам даје; од куд. зна да ће
му ое вратити. Једно ме ПАаIttаше:' бојим ое да
ми и не ПОКАони, а ОА онакова љубезна чо­
века паКАО н одреhи ое примити, то је невоз­
можно. Нево.ъа је јача од отида. Што му
драго, ПОМИОАим, та узајмио та ПОКАОНИО, ово
ое мора иокати. Седнем и напишем пиомо,
И, ако не верујете, ево Вам га; читајте.
»Љубими и предраги мој
гооподинеепиокопе!
llITO рекоомо, то фаАа Богу и учиниомо:
ја Францију и ИНГАитеру БАаrОПОАуqно обиђо,
и оад Вам' пишем ~opeд Беча. У ови чао би
Вах ое могао заКАети, ,да" оам већ наумио
примирити ое на једном мео-ту, ако ме моја
куд ОИАОИ не одвуче оудбина. Ово јошт ако
ми доота не буде, ни оам већ не знам шта
••
· 132

би· 'ми ое:· хотеАО. Но, премда ми почти не

оотаје шта ~и жеАИО, ништа мање ТОАИКО оам
се реди преварио,: да К тому не би омео оеби
· ·веровати,
баш да ое. жив пооветим. Сад за
оад ни . за' што· ТОАИIЩ ве марим, него 'Да ми

Је- четрдеоет. И. два дуката у готову новцу.

· Ако моји ДА3НОВ", тако пра~опогађају као
попа МауКа. воо, без· оумњенија неће година
проhи 1 ' '3· ја ћу В}iше, него ми је од потребе,
н()Ваца :имати, јер ме ове оврби кад десни
кад.АСВИ' ДАВВ. Може [{о Ааоно ПОМИОАИТИ да
. оам· j~ сад баш као Омиров витез од СЦИАе
утекао, а .упао у ХаРИВА);, то јеот, да оам ое
ЈеАва .отраоти ПУ1'овања избавио, и на ма за:"
тим у недуг ореброљубија запао, и да оам .У
овом ПООАУ праQ отац Маук, којега ноо не
би тако· оврбио, д.аму вино није МИАО БИАО,
које како би му наум :паАО, а често би па­
Да.40, тај чао би га и оирома нос за невољу
почео оврбити. Правда, подобан је одвећ по
нвсрећи приКJIВД, и знац.. ое више, него би
и оам рад био, показуЈу једнаки; 8.А' нека ми
каже, ко зна, може АИ ми Аругојаче бити,
кад сам ое задужио. Ако ми је ко' неприја­
тељ, оад ое има чему веоеАИТИ, јер никада у
животу ниоам имао ни деоету чаот овога дуга

на врату. Верујте ми, драги господине, да о

веАИКИМ отрахом идем којекуд Аекције да--
о вати, као да· оам авему Бечу дужан, и ове
ПОГАедам· кад на десно .кад на Аево, да ме ко
за врат ве шчепа и не викне: дај ПАати, што
ои дужан. Пак да ие ДЈЈанови не оврбу? чудим
. ое, Ш'Ј о ми кожа о миром на АеђИ отоји!
 133

Одисеј заисто Нllје се могао у већој сметњи

Нёlhи, км су му ветрови из мешине утеКА.И,
него АИ сам ја ом. Мучно ћете. оеби вообра­
ЗНТИ K~KBO би ми веАИI{О добро учинио онај,
ко би ми узајмио ОВОАИКО .новаца, да ми Qe
ОДУЖИТИ. Но може ко доhи овде, да ми овако
му ДРОСАОВИ: Д~бро,' ако ти ко то сад узајми,
каlЩ h~ш ое О.Ј.ужИти;·~ад ћет опет ПОА,дУГОМ
остати оном, који ТИ узајми? Нек hути, веАИ
.. му се. Illто је потреба о·свачеМ спомињати?
То ја и сам добро знам; да ми нико и не
каже; аАИ у овом ПОСАУ сирома ДУЖНИК .по ..
добан је бедну . бсмеснику, који се с једне
на ДРУГУ окреће страну у надежди, да ће му
што боље бити. И ово је већа,·него ко МИСАИ,
срсћаАа човек може од једнога уэајМИ1'И,. за
ОДУЖИТИ се другому,_ и тако даље, ДОК умре

и утече, пак· онда Helt трчи. за њим, :ко сме.

Обаче ја се заисто· у ово ве' уздам: та шат
. ве умрем Ао десет месеци ; нисам ја сам на
. свету; то би пра-ви оијасет био! А онда, ако·
ве . и пре) моhи ћу се сасвим ОАУЖИТИ, пак
тада, што Бог да. Ј3ећ Ви сами сад, љубими
)lojA.eoHe, можете погодити на што ово писмо
САУТИ; више речи БИ.II.е би сасвим ИЗАишње. Пи­
шите ком овде од Ваши познати трговаца да ми
узајми од Ваше стране четрдесет и два дуката;
би.ш, какви му драго, само нек оу прави ду­
кати. Извините моје дерзвовеније и будите
уверени, д~ ја овако не би МОАИО, разве кога
весма љубим и riОЧlIтујем .. Остајем« и пр очаја.
»У Бечу,
ј октомбра t 785, « .
134

Ово пиомо напишем у једну недељу по

ручку о намеренијем, да га оутрадан на пошту
дам, к8А ето ти два моја ученика дођу звати
ме, да ИАем о њима у предградија ПРООДQТИ
ое. Један је Цариграђанин Григорије Мавро­
кордатоо, а други из ТеОa.llонике Тома Папаз­
ОГАУО. Запитају ме, о чем је пиомо и кому? А
кад чују, почну жаАИТИ ое' на ме, э-ашто да
нооим оујетно .попеченије:ј а не кажем љима
овоју потребу. Сутрадан ДаАУ ми банкоцеДУАе
од двеота Форин1'И, и· одужим ое. И тако
ово пиомо оотане.
Чињаше ми ое да ниоам из Беча ви ИЗАа­
зио, као да оам ое ту родио 11 наумио живот
провеоти. На идуће Аето имао оам неиока­
зану радоот, видити у Бечу љубимога госпо­
дина Лузиниана, који се тада возвраштаваше
из Цариграда за Лондон.
Друге године зовне ме мој предраги гос'"
подар Макоим Куртович, да и љеговим кћерма,
Марији и Христини, на Францеском и Ta.Ill{-
јанском језикам Аекције предајем, што ја једва
са овим орцем дочекам. ОпредеАИМО оат од
једанаеот до дванаест. Како се Аекције сврше,
носи се јеАО на трапезу: морам остати fla
ручку. Речем једном чеСНQј и разумној госпођи
Куртщшћа, МОАећи ју, да ми ДОЗВОАИ у други
који сат пре ИА"И ПОСАе подне ДОАазити и мојим
ученицам АеКЦllје давати. )) Сваке недеље код
вас, кад нисам гди позват, ручати, то може
бити; аАИ сваки дан не; разве ако оћете да
сваки дан о вами ручам, . о .другој ПАаћи за
Аекције нек нејма речи.» Докаже она то
 135

својему супругу, и сутрадан ОАГОВОРИ ми:

;ll,а се мене ради веhи ручак не ГОТОВИ, да се
љиова деца и при ручку У разговору ПОАзују;
r но БУАуhи Аа сам ја ОАвећ scrupoloso (сове­
стан), а оно нек БУАе, како ја оћу,. то јест
наука за рану. СаА управ позна). да ми са
свим срцем обеА Аају, и тако цеАУ Фтору г.о­
АИНУ никаА нисам ПОМИСАИО ГАИ ћу ручати.
А.I,IИ ко би се надао ОА овакови АоБР'ОАетељни
љубезни и Божији ЉУАИ и Ауша, Аа ·су они
наУМИАИ БИАИ мене преварити. НИСУ ми хотеАИ
као прочи на месец ПАаhати; а ка,А се сврши
ГОАина и мени се изненада намери пут, а они

ми ОНАа за сву ГОАИНУ ПАате, КОАИКО Аа ии

се нисам у куhи ни ВОАе напио. А ја сам тако
ЗЏ,овољав и раАостан био, што сам при њима
трапезу имао, Аа не сат но три на Аан да сам
ту преАавао Аекције, јошт би ми се ЧИНИАО Аа
им довољно не ОАСАужујем и Аа им дужан.
остајем. ЈЬубими АРУГ мој, није јеАО и пиhе,
што се цени и похвзљује; ако ће не знам
КОАИК& и KaKo~a деАикатна ькушенија и Dића
данас човек уживати, сутра је опет r Аадан и
жеАан, и ономаднашња ј е ... а нимаАО нам Аа­
нас не помажу. Hkje ~aКAe част и вино, што
мене чини овде писати, него начин СРАечни,

љубезни, БАаГОРОАНИ и САатки, с којим нам АО­

бродетељни ЉУАИ свој ХАеб и напитак Аају; које
нам тако љубезно и МИАОСТИВО Аају, Аа, ГАе-.
Аајуhи и, рекао би као Аа нам срце c~oje
сприопштавају. Ово је, -што ја ОВАе хваАИМ
11 ПРОСАављам. Чистосердечије, Аоброта и
·божествена чиста љубов, ово је рана срца.
·н напитак Ауше, Itoje се никад заборавити
не могу, нити ,у ГАад и жеђ преобратити.
Ево ДакАе' онај тајпи прејестествени начин
МеАхиседеков и самога преБАаГОСАовенога спа­
оотеЈЬа нашега, чрез који ХАеби вино все­
вишњему ~oгy на чисту приношава, се жер­
тву, кад се с .љубовију даје и прима. Јошт у ,
једном пис~у ја сам Вам напоменуо, да је
мене господин Максим Куртовиh и у Смирни
-овоју доброту и БАагодејаније показао. Но на- .
,ВАастито c~, ГАедајуhи да ја с возможним
.усеРАије~ и реВНОСl'ију ПОАезне Аекције,чадам
њeГOB~M предајем, како он тако и чесна и
.Аобродеl'е.љна супруга његова госпођа Је­
..IleHa, родом И ДУШОМ БАагородна, описати. не
.могу како оу ми добри И' .љубезни' БИАИ.
ПОАобне јОШТ један од први наши трго­
ваца, господар Константин AaMqO, којега сам
~ћepMa неКОАИКО месеЦИ'на таАијанском језику
Аекције Aaallo, како он тако и БАагонаравнејше
.и свете душе госпођа lЬeГOBa у веАикој .љу­
бави и М(IАОСТИ су ме имаАИ. Један МАад трго­
вац из ФИАипопо.ља, зово:ми Диамандис, цеАУ
МИ је годину ПАаhао за уроке, као и про ч",
.и квартир. при себи без . ПАаhе давао СВИ
:моји ученици, да су МОГАИ, у недри би ме'
НОСПАИ. По овому може1'е СУДИТИ како је мени
Аепоу оном. прекрасно)! царствујУШl'ем граду.
Ја би пред Богом неБАагодаран човек' био,
ЕаА не би себе за БАаГОПОАучпа у овом жи­
воту }I у СОСl'ојанију, у којем се наодим, Аме­
њавао. Један добри јуноша БО.llгарин почео
је ПАакати, кад сам му казао Аано да ћу поhи,
 137

него да' тражи себи ДРУГОГ учитеља. И ја

сам тешко сожаАИО. Но непреодољена жеља,
да јоште што за живота на штампу издам, све
је побеДИАа; зашто у Бечу и Аокције предавати
и о овом .деАУ радити није ми могуће БИАQ.
у ШКАОВУ чекао сам равно шест месеци
. ТИПОl'раФа и, како ~a:м сасвим познао да он

не МИСАИ своју реч одржати, поитио сам у .

.tlајпсик доhи. Мој БАагодетељ генеры 30РИЧ
дао ми је за Ово шест месеци ,КОАИКО је·
обештао био за цеJlУ годину, то' јест четири
СТО,тине рубљи; даровао ми је и једну АИСИ­
чину,. што вреди' .СТО рубљи. Ту сам распро­
дао, за не ЈlOтезати бреме са собом, све моје
кљиге немецке и Францеске, Аатинске и тыи­
јан(Же' кроме оци ИНГАески, које сам наАар
у АОНАОНУ ПОАУЧИО; немецке узео је генераА
за "Своју бибАиотеку.

I
Ове зиме у .tlајпсику, будуhи да у типо­
граФији није. с ПОСАОМ навые, издати ћ~ Ао
.двадесет и осам та-бака. Један добри господин
од наши СОПАеменика сам својевољно и у
ШКАОВ И овде писао. ми је да ће ми у овом.
претпријатију по)iоhи, које уздам (је да ће
до воскресенскога пазара учинити; на којега
надежду ПОАагајуhи, обештао сам се на Аето
историје неки знаменити људи и~дати, за
представити нацији нашеј у примеру САавви
и веАИКИ Аица ОНУ' исту науку, коју сам у
Наравоученијам изјашњавао. Ова' помоh ако
MII дође, ИСПОА.ниhу МОЈе обештаније; .ако АИ
пак не дође, које Вог ·вест каковим СА.учајем
може се догодити, зашто поодавно већ ни

I
138

'дисма отуда не имам, а термин; кад је речено

БИАО ПОO.l1ати, прошао, на ови наЧИII против
намеренија мојега мораћу САаl'ати, ие смејуhи
упуштати се У . АУГ, на којега мрзим како
на црну смерт.

Ако МИ ко за маану припише, што ор­

тографију нисам пазио, нека ИЭВОАИ расудити
Аа МИ дО сад на нашем дијаАекту С наШlп.1
САовами граматике нисмо ИМаАИ. Ја у мојем
списанију само сам на наш ЧИСТ изговор
сматрао. Ь веАИКИ и МаАИ то је мени све
једно БИАО, добро знајуhи ла Сербљи сви,
што И је год, »путъ« не изговаР&.јf »пуh«. А
IIзреченија, које би звеЧаАО на И, у нас нејма.
Но. што се овога тиче, ако се с временом
праВИАа за ово даАУ и установе, које· не
сумњам, онда ће се моћи исправниЈе писати;
а мене ће Аобри и разумни ЉУАИ извинити,
знајући да никаково мајсторско АеАО у свом
почетку не може савршено и сасвим исправно­
бити. 3а ове ПОСАе оће се стотине ГОАина 1-1
више РОАова ЉУАИ, који јСАан за АРУГИМ до­
.I1азе·; не ваља ни они да Аођу овде са)ю да.
жваhу. .
Што ми Ви у Вашем ПОСАедњем писму
опомиљете Аа ће се ГДИ ко наћи, који и.ш
IIЗ простоте своје ИАИ, што је горе, из .I1укаве
11 просвеш~енију разума че.l10веческога саСВЮI
противне ПО.l1итике под изветом ревности к
светопочитајемим сујеверијам неће 'свога ТРУА&
поштедити, и све, што може, ГОВОРИТII и
творити, за воспетпти IIЛИ, nко ништа, а оно
барем за каснити опште добро и ПОАЗУ, 'која
 Ј39'

би се чрез ова 'tOBa списанија причи нити

М6ГАа, то је мени 'добро познато. ААИ с друге
стране ово ме теши и оБН8Аеждава, штq сад
већа част анаменитији у нацији нашој, како
свештенство тако и мирјани, имају очи отво­
рене, и нећеду већ ни кроз наочари јОШТ
маље КРОЗ туђе очи да ГАедају, но сами
својима богоданим зевицама проницате ..ыlO
и скроз c.laTpajy шта је што.
Ево нас, дражајши мој, за ови ред при
концу мојега путовања, у којега описанију,
како сам у почетку рекао, хотео сам про­
CJlавити имена моји пријатеља и БАагодетеља.
Ја им воздајем, како могу, а прanедни и
МИАОСТИВИ Бог воздати ће им, како он може.
При том уздам се да ће ово јоште ПОСАУЖИТИ, •
за возбудити богољубиве и добра срца људе
у нацији нашеј, ако к8А виде кога сиромашка
и оскудна, како ШТО сам и сам био, који
управ науку же.llИ, тражи И к' lЬојзи као же­
А,ан јеАен к водним источником тежи, да се
не одреку помоhи му. Науке љубитељ пак
МАадиh, којп чувствује у себи СК.IlОњеније, спо­
собност и дар ко ученију, нек се .Ilасно не
предаје очајанију, ако се к8А у тесноти нађе.
На конац, нек је препоручено ово деАО свим
БАагородноумним обmтего ""обра жеАатељем,
кад се нађе јошт IЮ, да с учени језика на,
наш што Аепо и ПОАезво IIреводити предузме,

нека не пренебрегу py(~y помоhи дати му,

НИМаАО не сумњајуhи се, да ће с временом
ово претпријаТlfје пречесном општеству ве,сма
ПОАезно бити. Зашто ово се чисто виАи као
 ао

оунце, да, ДОК год један народ иа овој ем

матерљем језику кљига нејма, принужден је
у тамнооти ума и у варваротву Аежати и ове

на горе преуоIiевати. Сверх озега и најПООАе

-. што оам год говорио и напиоао, из праве
љубови к добродетељи, к чеАовечеотву и к
ородним мојим И г()ворио оам и пиоао. »Inest, «
веАИ .олавни и веАИКИ у науци ИНl'Аез Бак.о
Веру ламиуо, » inest fngenio humano motus quidащ
aroanus' et taoita inolinatio. in аmогеm аНогиm,
qui si поп insumatu.r in ·unum vel раиоов natu-
raliter ве diffundit in plures..Јеот у јеотеотву
чеАовечеоком движеније неко тајно и мучеhе
оклољеније и љубови других, која, ако ое не
упразни у једнога И.l1И у мме, ПРИРОАНО изли-
• јава ое на' многе. «
ЈЬубеhи . те, љуБИ)IИ мој, И чеотитајући
ти иови год, пребивам, оав твој

у .lJ.АЈПСИКУ,
ЈА8УАРИЈА 1. 1789.

АОСИТЕЈ овр А.АОВИЧ.

 ИСПРАВЦИ.

у 1. AU1/: С. ба. в. 7. ,4. ~ Ј1ешв.1ЩИ 'I'~a .Iешккцк;

С. 76. В.12• .. .к. Be'lepaC '1'. Be'lepa;' с 84: 11.12. а• .к. ац 2'. а.а';
с. 10б. в. 1б. Ао ... преllJАР~ 2'. ПР8JIУАре и. '

у L Ао (""ую "',4аш) : со 9б. ,В. 2; а• .к. B1IЦJ. ака '1'.

'впа...а ка; с. 98. в. 9. А • ... цак '1'. јеА&И.

у IL 'Ао: с. 17. '-,19... .к. И пкк П се, '1'• ..,И '1к" П

се,· ; со 112. в. 16. а. ... Аревке 'I'.~Аревље; с. 120. в. 8. 1.,.к. п­
сто cePAeua '1'. uстосеРА8Чва.
 о ОВОМ ИЗДАЊУ.

Као што сам преАI'ОВОРУ5а овом ИЗАаљу овога

с Ilиса Обрадовпћ.еВ& наПОllен)'о, ја сам се ТРУДИО,
,1,& садашљи. правописом што верније изнесем иаговор
овога, што је 1opвrиВ&4}' наnп.cаво. АРуявје, IIВC­
.IИII, рисам ни могао РЦВТИ, им:ајућ.в на УМУ већ.и Аео
читаАачке пубвке, којој је ово ИЗА&ље намељено. ААВ
бојИII се, Аа IIИ ТРЈА због IIногобројних и разноврсних
тешкоћа, ва које сам у току овога ПОСАа п~ готову
ва сваКОII АИСТУ И&ВА&8ИО, вије lIогао постић.и же.љеНIi
успеха.

ЈеАва 0,1, већ.их тешкоћа бuа је та, што СУ у

оригиваАУ ОАвећ. ветачво и BeC'l'UHO озвачввави OBll
ГАасови,· . за које нека варочитих иова. Тако:
6
1.) ГАас беАежи се У ОРИГПВilАУ СА овом R., које
Иllа и вредвост ГАаС& t;, в. п. жеR.и (жеђи 1. с. 86. :в.
15. г.),· cpeR.He (сре6не П. с. 43. B~ 4. г.);
2.) за ГАас 9 САУЖИ час САОВО Ж, које САУЖИ
и 8а ГАас :НС, а час САОВО Ч, које опет САужи и за
ГАас ч, и. п. tcаrzа.мaжiи (KarzaACa9uju 1. с. 89. в. 12.
А·), че"" (~" П. С. 85. в. 7. А.);
8.) ГАасове "'" 11 f6 ВрАО чеето ие обеАеzује
орвгивu викаио, н. п. народни (нapOAf6tA 1. С. 113.
в. 2. А.), tcopa6a.n (tcорабаљ П. с. 42. в. ц. г.) ;
Г.4ас ј, каА је с почетка какве речи НАИ lIеђу
4.)
АваМа вокаАика, не озвачује се обичво нuчим, В.П.
Еврu (Јеври 1. с. 75. в. 14:. А). стаати (стајати П.
с. 61. в. 10. г.). .
 п
,
30. тии, друга ие иаља тешкоћа БИАа је у тои,
што оригинаА, особито' љегов ПРВИ део, кипи, тако
ре.ћи, штам:парскии погрешкаиа. То и саи Обрадо­
вић у својеи "обзваљевију· (1. 16.) истиче, .говорећи:
"Погреmке пIт~ипе ваља .проститИ, јер ОВН. који штам:­
najy, ве ШlЦу СРJlСки, И· КОАИRО год исправљам:; мора
вешто ,остати.· А.&и је 'апак о"СтаАО иИОi'О веисправље­
вога B~ сако У lI.огрешвом: sаие,љиваљу једвих С.ll.ова
другвм:а, вего в у састављаљу више речи у једну н
о(Јратво у растављаљу једве речи У' више, па и' 'у
употребљиваљу ве.ll.ИКИХ почетвuх C.II.ова. ПlUlJlери
за ОЏсО, да овде не BaBOA!lK варочите, )lОГУ се, иаћи
у оним: двама О)l.ељцива, ШТО су у предговору (с. XI.'
и ХII.) верио оригиваАУ ·приказани.
Надам: се, да ии је, понајвише поређељеи јед­
HIX м:еста са другима у овои ИАИ У овои И другом
којеи спису Обрадовићеву, ПОШАО' за рукои испра­
вити доста погрёшака uом:енутих врста. При евеи
, .
тои иорам изнети пред читаоце неКО.ll.пка иеста,
" која саи 'Исправка ради' променио, а.II.И коД којих се
,џ С,аи Ј ДВОУJlИЦИ находии. Тахо ставио 'саи: вика
и. 8Ufte (1. с. 67. В; 11. г.), uоштен и м. uоЩенu (1. с
106. в. 14. д.), у ФАоренцuјu и. ФАОренцiu (11. с. 85.
в. НЈ.г.). uota-gajy м. uotaR.ay (11. с. 132. в. 7. г.).
Даље, одвећ j~ тешко погодити к&хо да се при
превођељу оригинаАнога правописа на садаШЉll заие- ,
љују цова 11 и щ. Ја саи се ПОC.II.е дугога RОАебаља
ОД.ll.учио, да увек S&JIељујем: САОВО 11 са е (а ве саје),
а С.ll.ОВО щ' сашт (а ве са шч). Чини ии се да саи за
овакав поступаR могао ваћи довољно раЗ.ll.ога у ~вим:
ОКОАвостима у оригиваАУ:

1.) з& 11. Реч ХАеб, која у тексту ВрАО често до­
Аази, ОбрадОВllћ редовно пише са е, а не са 11, 09
 IП

што би ПО еТПОЈ.огији требаЈ.О. А.4и, ако се ОбраАО­

вић.у и дешава код по које речи омашк& у том ПОГЈ.еду,
не би му се јамlI.ЧНО деСИЈ.а код ове тако обичпе, која
и у оченашу ДОАази. Не може се даЕАе' веровати да
ИЗГОВОР по црквеном језику хљеб (ако је у оно време
ТlШав био) не би опоменуо ОбраАовића, да му треба
ставити 1Ј веЪ и ради тога, да означи ГЈ.ас Љ.
2.) за щ. У речи башча, која. се такође ВрАО
често у тексту јавља, ОбрадовиЪ ставља реАОВНО СЈ.ова
шч (а не щ). Међу тим нема ниједнога примера ва
обратно б~Ј.ежеlЬе, т. ј. да шт стоји :место щ. Мора
се Д8JUe ваЕЈЬУЧИТП да је ОбрадовиЪ, пиmум у овој
речи шч место Щ ив жеље, да се чита башча. а не
башта, употребљивао САОВО Щ само Bzt. овначиваље'
ГЈ.асова шт.

ДржеЪи да и довде побројене тешкоће могу

правдати пред читаоци.ма )(огуl1е неАостаТЕе у ово:м
.нЈ.И овом ПОГАеду, спо:менуl1у још нехоЈ.ИКО мојих
ПОСТУПlШа, Rоји се тичу фор:маАне стране. Тако:
1.) ОбраАовић веliино:м није претварао ИАП ив­
бацивао јеАан Еонсонант другога ради, као ШТО фОНО"
Ј.огија прописује. Међу тим има примера, где је ив­
вршио ту промену; а има их, где је отишао и Ааље,
него што се Аанас допушта. Ја сам све такве СЈ.учаје
вратио Vмеће садашљих правописних праВИАа, ставља­
јући н. П. српски М. србски, оци м. отци, с tЬиM м.
Ш нимъ, apeAcтaвuти м. ареставити, АО" гОА м. АО гОАЪ.

2.) Од слова ва туђе ГЈ.асове употребљује ориги­

наЈ. у неким речима, премда и у љима не стаЈ.но,

СЈ.ова ... и Ј,'. Ја сам :место првога СЈ.ова' стављао

увек СЈ.ОВО Т, а место другога - и, н. п. ОРТОАокси

М. ОР"'ОАокси (1. С. 97. В. 9. А.), "Ара м. "Ара (11. С.

111. В. Н • .11,.).
ЖИВ, А. Обр. П. 10
 IV

3.) Интерпункција је у ОбраДО8ИЪа., особито у

употреБЈЬиваљу неких између знакова за иитонацију,
посве погрешва. Ја самстаВЈЬао интерпунка,ију јачу
од данас. уобичајене, жеАеhlt тим принети БОЈЬему
разумеваљу. ААИ овде треба имаТIJ на уму, да је на
нише места у тексту према рasАИЧНО схваћеном СМ:ИСАУ
МОГУhаи друкчија интерпункција.
4.) Ни аАинејii. нема у ОРИГИНаАУ, КОАИКО је за
добар преГАед потребно; а међу означеним има их,
које се АОГИЧRИ не могу оправдати. Ја сам из исте
жеЈЬе, из које стављах јачу пнтерпункцtIју, ЈМНОЖИО
аАПlЈеје и укинуо нераЗАОЖИО C'raBJЬeHe.
5.) Обрадоввћ често' скраћује поједине речи
тиме, што их ИАН не исписује потпуно ИАН, ако су
. бројне, замељује цифрама. Ја сам место таквих скраЪе­
них оБАика ставЈЬ&О цеАе, нашавши ове на ДРУI'ОМ
хом месту у спису. Само сам пустио да. скраћене
ВАИ цифрама означене оста.ну оне речи, које се·п данас
обично тако пишу, као Ш'fО бива н. п. у дијаАозииа,
у датумима и т. д.

~. новембра t 893.
У Београ.tУ

ЈК· Ј10ПОВИЋ.
 р F 11 ~ И r
ко ра не еч не н ме у у р ду, отражите је у
напоменама ва крају речник&, н то: нод 1.) ечи у КОЈИМ је
(м то ; 2.) еч а в ме о во) • - . на ск . ме о -
ски, ски, ки, и т. д.); - 4.) речи у кој 11. И а стоји ер (место саМОГА. р)'
-.) ко ма щ (М то ); 6. ?/сд ме о. .) и
. uје (иесrо је ИАИ како друкчије); - 8.) ва тељ (место ач, љац и
А кч'); 9. а щ (ме о ј- - О.) а (и то .ив
ДРУКЧИЈе) ; - 11.) речи САожеве С преДilОГОИ воз (место уз) и БОС
(М то с) - .} HP АО)! I О (и ОД) - 3.) 11 М. О
С НАИ са); - 14.) с преДАОГОМ ире: - 15.) с речју бљаю; - 16.)
с 30; - .) в; - 18. др н би о ож е чи.

па, ис п, скуп; архиЈе­

рејски а О, - бискупски
А ам м. ра пр М др т, .- ре оп
авнјаТИ'lески, а, 0,3)- ааијски. архитекток неииар зида
а ти, IКВ а АИ а. Ат ка ж. А не
вки - као, као да.
А 18 Ја ж. А ан '11,.
А .... сlщВЈ 8, ж. - ЕАсас. .
а ар м. о р, та ба, - та
а.1фавит, М. - уквица,' азБУК8, багатсла, ж. - ситница, ништа­
и6еа6ед х'и ри'
- цр на њ баккоцедула,18) ж. - иовчани-
&JIфа, вита гама, елта, .еп- ца бан от ;
с ок - , ,в" д, е бар м, - дај6уди, па (да је) и.
(грчка САова). барка ж. - Jlађица ске ,
а ми ст И. уч иlt у ,. Н­ иа (за рибу.
штежитију" (који у ШКОАИ, баркаруол и. - .Аађар, веСАа
за дн сд ги , ас н бе тв ва је, . - 6е
41: храну), питоиац. невоља.

а те в, - ро етс о. бе м тн
.Авглија, ж. - ИНГАеска. беомесво, - неуиесно .
А л и - пе бе r с , а - еог дс .
ар.амија, ж. - разбојник, пу­ бесвовечав, чва, чко 1 ) - бес-
ст иј кр н.

ареКАа, ж. - закуп, наЈам: бесловесаи, . сва, сво - не-

а иј еј - кв И С ре и- св ав не зу н.
vi
Оеоиерт.и, тва, тио,4) - бес­ боzествеив а, 0,')- божаис1tИ.
. кртав. ВО.4rарија, а. - Буrарск;Ј. .
беополеввост, а. - векорис­ Во",rарвв, 11. - Буrарин.
вост. БОЈЬmе - више.
беовореАач.в, ЧИВ, чво - бреr, в. - оба.аа.
веуредак. ВРЈВоввх, К. - Брауиmвајr.
беспрвотрасвв, а, о - пра­ БУАуmтв, а, 8,5) - будуъ.и, по-
ведав, који ие ДРЖИ страву . тољи.
јеДВОllУ. бура, а. - јаки северни ветар.
беmчио.аев, а, о - бввбројаи; ва Јадравскок ]dopy.
бешЧUCJllJtЮКратне - JIJIoro буЏ8В, В. - yrao, RYТ.
пута.
бвевот, К. - двопек.
бв.твје, с. - биt.е, &Ивот. в
блаrовревевство,16) с. - зrод- в (обв.'1ИО У C.lоа8ИИК ре'lИJIа) у.
ио време, прuика. ва - у; I1/ЈВIЖ -увек.
б",вrОАарав, риа, рио - за­ Васвлвје, в. - Баси.аиј.
хва.аав веасество, с. - аиаље.
б.4arодејоввје, с. - добро­ вевсел, и. - кевица, ИОВ'Iаи&
ЧИНСТ80. упутиица.
б.i.аrОАетеЈЬ,8) м. - А06ротиор ; велеречије, с. - претериваље,
- НЩЏI, Ж. - АО6ротворка. преуве.All1Jаваље.
блаrоиараввје, с. - IIИТОМОСТ. вел.волеоав, пва, пво - пре­
б.4arоваравиејmи, 8, е,9) - красаи.
најПИТОllији. BeBeT~BB,8, о - иета'lRИ.
БЛ8rооБРRвав, вва, вво верхоаве~шв, а, е - врхов-
CJlepBa .аика. ни, В8Јr.ааВВИЈL
б.4аrОПО.4учав, чиа, чио весна - вр.ао, веока.
среъ.аи, Аобар. вест, (Боr -) - зиа.
б.аarОDолучије, с. - среъ.а, вестиарај е, В. - чувар (ивд-
добро. зориик) о,де.аа.
б.аarОРОАав, АВа, дио - п.ае­ вечера Ауховва - ЦРКRеи&
кеиит. 'кљиrа.
блarосоотојввство, с..- ИJlyt..­ вешт, а. - ствар.
ност, б.аarостаље. ваајивв, а, о - уsај8.ll1lИ.
б.4аrохотав, тва, тио - ,до­ ввор, К. - поr.ае,д.
броъ.у,даи, добре воље. ВИАИИ, а, 0,10) - вид.I>ИВ, који
б.4аrоухвввје, с. - б.4arовоље се впди.
(кирис). ввушеввј е, с. - ј 8.10.
б.481'0чествје, С. - побоаност, вц В. - иаr.аед, об.4ик.
б.4аrост, КИАосрђе. ВИЛ8ј ет, К. - ве...а, вавичај;
б.4аrочвв, а, о - схераи, свет.
смирев. ввсовоуиије, с. - ОХO.Iост, за-
боrатац, боrаца - боrаташ. Mв.m.љaљe своје Вe.lИuне.
боrОDОАОбав, бва, бво,1') - виши, а, е - веъ.и.
Боrу C.lичаи.
ВВУО, В. - укус.
боrоупраВЈЬај еи, а, о - управ­
љаи БоrОIl. В.4аАетеЈЬ,8) В. - lI.Iaдap ј 11AtJ-
боrочеотвје, с. - поштоваље АerмlИЩa - В.lвдapaa.

Боrа. В.48АЈ11Еа, 11. - rосподар, rосподив.

 VП

В.II.8двчество-ватв - lI.!I.&Аати, веспитавати - rајити (те.lесно

rосuодарити. , и Аушевно), васпитавати.
BBeJЬaBiiTB - замишљати, при­ воспоју (од 80ca;eтu - запевати)
писи вати , узивати што за - певаt.у.
што. воспеввваввје, с. - cet.aљe,
вивванаје, с. - пажља. успомена. .
ввутрењи, а, е - уиутрamљи. веспрвј атаЈ е, с. - примаље.
ве (у С40жевим речива)

ве
.,
ве вев вева
ве.в .-
- } ~,
-
"век АО ве-
у• враzба, ж. -
врвжда.
вредав, диа,
непријатељство,

дво - штетав,
ве на вевев _ ка, ва веси. ШКОA.IЬИВ.
веJl,вераВI\ТИ c~ - бавити се, вредвти - бити ОА штете, шко­
становати. АНти.
ве&.ъубљеви, а, е - Араrи, BpeAIIBBT, а, о - mтeтaB, шкоk
JUI.IИ. љив.
веабраЉ8ватв,l1) -'- браЮЈТИ. вревеви, а, о - привремени.
веабуzдаватв - буАНТИ, иза­ вравуввтељио - разумљиво.
зивати; - се, кретати се, BpezдeB, а, о - урођен.
рађати се. вручвтељав, љва, љио - с
ве8ввштаватв - јав.ъати, об­ преIIOРУКОМ.
јав.ъпвати.
веаведити - ПОА1I3ати, УЗВОАИТИ. BcerAa,i1) - свагда, ваца, увек.

вездаватв - враt.ати (зајам), все.онечан, чиа, чно, - 110-

с.аеАЊИ, крајљи, викакав.
ОАуz:ивати се.
воаД811l'ИfТИ - ПОАНt.и, УВАиr­ всељенсвн, а, е - васиони,
пути. васељенски.

веавецитв - наКН&АИТИ. всује - уза.lУА.

веавеzаи, zиа; zие - КО­ ВХОJl" ж. - у.аазак.

ryt.aв.
веавуштавати се
узмуt.ивати се,
- мутитп се,
бунити се.
r
веаответствоватв - ...
уво го­ raвeTa, ж. - та.аијански .новац,
варати. ОА ПРВАике давашње 10 пара
воврцоватв се - обра.\ова­ ИАИ 5 новчиt.а.
ти се. ,rвиеа, Ж. -: ИПГАе'ски новац, у
воврите (ОА 80Э-ЭРeтu) - nor.le- вредности 26 Аинара (21 ши­
Аајте. .lиur).
ве.ll.иа, ж. - в8.4, Т8.4ас. r.ll.уБОВ, а, о -:- Ау60&.
ве.ll.вовати се - 1!0.lебати се repAecT, ж. - ОХ:ОАОСТ.
тuасати се. тед, ж. - rо.\Ииа, rОАиште.

в оебр ... авати - замишљати

re реЈав, а, е - ватреви, врyt.и.
repTaH, м. - rрк.љаи, Гр.lО.
веобравитв - sаИИC.lIIТИ, по­ rеспоzа, Ж. - госпођа.
иис.аити нешто, што вије у rpaвe8aaт, И. - Гревз'ещ.
истини. TpazдaвCBB, а, о - rрађаиС&и.
ВООРЈжев, а, е - наоружан. трацlljе, ж. - божице љуп&ости.
во своја - куt.и, АОllа. rрецlljа, ж. - rp'lca.
восвреееввје,н) - ускрс, вас- rреш"ика, Ж. - сита.н вовац.
крс, вазак. rриrервје, и. - rpryp.
BOCDfTBTB - спреч:ити. rреши!"., м. - новац, по вре)l;-
VIII
НОСТИ (у Обрадовићево доба) АоеТОАОJl.ав, .на, .во-ду­
)lаlЬИ од крајцарЕ'. жаи, ду.востан.
rp)'BT, М. - веи ... а, ИlI'аље. ДОСТОВВСТВО, С. - достојан,
ство, ВеАИIИ чин.
А),8вна, Ж. - дванест, туце.
А Дувнв, )1. - Дунаво, Дунај.
ДaBBВJI, В. - ДаНИеЈ1, Давио. Аурак, )1. - .IУАа, БУАuа.
АаекаА, ')1. - учитељ. АУРОТВ - трајати.
Авв.еввј е, с. - кретаље, по- . Араа:ајшв, и, е - најдражи,
крет. нај:МВ.II.ији.
Авв.вв - кретан, покрет.lЬИВ. Аревееа, с. - Арвета.
Авоје)'ввје, с. - предоииш...а­ Аревљв, а, с - стари.
ље, СУllља. АР8вовев, а, о }ВР.lО C.lободав,
АвоЈвтв - СУ)lљати. ДР80етан, ева Сllео дрзак
Аевство, С. - Аевојаштво, де­ ево,- ' ..•
вичавство. APyrAa - каТК&А, понеквд.
АеЈавије, с. (аПОСТOJIска ДlJја-- Дубровнвчаввв, 11. - Дубров­
нија) - посао, "е.lО. чаRИВ.
Аеј ствите.љВО-8аиста, стварно.
АеАати - радити, ПОCJI.овати. Е
АеАвкаТАВ, тва, тво - нежан, Европа, .Ж. - Јевропа.
ФИНИ.
еАенскв, а, о - рајски.
АеАО, С. - посао, рыља. еJlчвј еки, а, о - nOCJI.апичItИ,
Аерввовеввј е, С. - ве.lика CJl.О- ПОК.IИсарски.
бода, дрскост. ерствкос, 11. - отпадник (од
АВвјачеетв0 1), с. - див.љаштво. вере), јеретик.
АиЈаков, в. - ђакон. есап, 11. - llа1ЈУН.
АИЈ ал.ект, )1. - - говор, језик. естетика, ж. - наука о .Iепоти
АВЕтатор, 11. - неограничеви (о .IеПИII У)iетвостииа). .
ааповедник.
АВВАвје, ж. - широке чакши­ ж
ре (raLe).
Аиmпттатк се - препирати се.
.ееточ, а, е - жесток, оштар.
.втије, с. - живот (обично све­
АОБРОАете.љ, Ж. - Вp.lина, кре­
тих отаца).
пост; отуда и добродf!J1'еЈЬ-
.вте.љ, 11. - становник.
ни, а, О. •
АоБРUХОТRН, тв а, тво - до­
бар, добре во... е. 3'
АОброхотство, С. - Hau.oHOCТ, ва - због, да, да би (обичоо с Г.lа­
.Iепо раСПО.lожеље. ГOJlпа у неодр. начину: ва
Довер, М. - Довр. Г.ll.обити, ва познати, ва по­
АО.А, М. - даад, киша. крити, ва осушити, итд.)
АОВВОАВТВ - допустити, одо- ваrIJ08ИТИ се - згрозити се.
брити. В8АОВJlееоетвореи, 8, о - ва­
Аоксат, М. - ВАтан, диваиана. Аово ...ен.
AOArOTO, Ж. - дужина. воков,11. - вера.
AOBOCTPoJBT8.I., :М. - доваћпи, BaKomљeBвj е (ЗlI.косиЋнiе), с.
управник куће. - задоцљеље, заК&mњеље.
Аовошеввје, С. - достава, по­ ваБJl)'.Аевије,6), ') ж. - заб.lУ­
твараље. да, 8UYTUOCТ.
 IX
аВВЈЬУ'Iавати - изводити, су­ В8јатиј ... , со - изузетак, IIЗ­
дити. ' НИIIК&.'
аакључев, В, 4) - став..ъев у ввјасиитв - објаснити; изјаш-
што, додан. њaвaтu - Објamљавати.
8RLЪучевије, с. - завршетак, В8.4ија1lати - ИЗЈ1ивати.
крај. В8.4втије, с. - И3Ј1ИВ.
ааВЈЬfЧВТИ - завршити, свр­ И8.4ВШЉП, а, е - сувишан, ие-
шити. потребан.
8аверати-забавити (коме што), вввељаватв - И8)1ељивати.
узети 8а 3.10. И8ившљеввј е, ввввшљеље,
ВВП.4еТRа, Ж. - заП4ет. с. - АОllиш... ај, што је из­
вапроситв - заМQAИТИ, завс­ мишљено.
кати. ВВОбрazаватв - СЈ1икати (у
ватутв.ат. - з&тутљити. истини и у памети).
вашт.штаввти 5 ) - бранити, В80БРО8ВТВ -. ВlЮfJIкати; us-
штитити. обра:нсеп, а, о, - наСЈ1паи ;
вашто - јер: UJобра:нсеКttје, с. - CoIИкlI..
8ачињавата - ПО'lиљати. певвје, с. - имаље.
вБОРВ.8, М. - црквева Kљв:ra. ивператрвца, ж. - царица
BraдaB, два, дво - raдaB. rp- ВЈ1адарка.
добан. Ивr.4втера, ж. - ИнrЈ1еска.
вдје - овде. BBorAa - понекад.
ВАравствујте- с Вогом, ВАраво! всватв - тражити.
веивљац, М. - зем ... а&, сува- ВСВЈЬучавата - изузимати.
родник. всвусвејши, а, е 9) - вајвештији.
В.4ав, )1. - трава. . ВСВУСТАО, с. - ДОЖИВЈЬај.
8латво руио - највеЪи ордев вспеmтрев, В, о - ишаран.
(ОAAJIчје) у Шпаяији и Ау­ всполввтв, - извршити; ис-
стрији. 1I0.~њaвaTи - ВрШИТ8; ис-
8.40ПО.4учав, чиа, чио - ве­ 1I0.llшкије - извршеље.
среЪап. всправитв се - поправити се;
8АОПО.4учвје, с. - весреЪа, 3.Iа иcllpaвљaтu се - поправ­
среЬа. љати 'се.
вововв, а, о - звани. вспрвчаватв се - изговарати
се, праВАати се; UСIlPUчатu
се - одговорити се, оправ­
и дати се.
В - љllX. вспроситв - ИЗМОЈ1ИТИ.
вбо - јер. ВСРДВТВ се - ижљутити се.
иуваи, иувев, 11.- опат, rBap- встиви, а, о - истинит.
дијап. всточвив, м. - извор.
вrуваиисати - бити игумаи. иступљеввј е, С,, - испад, по-
ВАра, ж. - морска ЖИ\fотиља. rрешка.
ВАРИОТСВИ, а, о - щријски. ВСХОАатајствовати - изради­
В8вет, )1. - изговор, И3.1па. ти, заузети се и учинити ,да
118ВВВВТИ - опростити. буде што.
И8ВИИОRљаватв се - правдати втошта, ж. - хитља, хитост.
се, одговарати се ; usвиНQ8љг­ вхже - љихов.
није, С.- оправдаље, OArOBOp. вшче8вј ев, а, о - који се губи,
вадвханије, с. - дах, издис&ј. ишчезава.
х

Ј васте.4, и. - заиак, тврђавица.

јављати - објављивати, кази­

BIITUOt', JI. - списак.
вати, помиљати.
B8TeApUBa (церков) -- сабор-
на, rJ1aBHa (цpua).
Јавио - јасно.
квартвр, и. - стан.
ЈеАИОАВевви, а, о - од јед­
ве.4вј сви, а, о - IIIТО припа-
Hora дана.
да ъ.8.llI.iи (ханастирској).
једииошемеиик, К. - суна-
Кијев, JI. - Кијево.
роднив:.
В.II.aca, ж. - ред, раареА.
ј ефтвво - цене, уиерене цене.
вљиrовоЈПЉВ, а, е - поштаи-
естество, с. - природа.
сп.
Јоаи, М. -- Јован, Иван.
во - к, ка.
Јо., JI. - Јоб.
во.аеrвfИ, ВО.llеЈ,lIfI, и. - 1ПIt0-
ј
ок - не. .
Аа с опmтежитијеJl (пан­
ЈИОСТ, ж. - п&Дост, оп&ДИна.
сионат).
уиоша, ж. - падиъ..
КО.4еса, с. - КО,Ја.

ВО.40ие.4, и. - ПУКОВIIП.
к
воведвјаит, и. - који 8бија.
каБU8, ж. - ПОДJlУII.II.О непрп­ ша.ау, Аuрдијаш, rJ1YJlaц.
јатмство, раздор, свађа; вомодав, АВа, дво - yrOдaH,
BaBra, ж. - свађа; "аl1шm св ПОАесан.
- сваЈјати·се. вомuл.ивентираље, с. - YARIi-
канал.ер, JI. - витез. , раље.
кадар, др., дРО, - у стаљу,
вомш ....ув, и. - суседство.
иоь.ан, мастан.
кававвј е, с. - ПРИ'lа. воват, К. - ра'lУН.

валабалук, 11. -- Jl.ножнна, ra- вовац, JI. - крај, свршетак,

Аоа, нава.аIL· смер, ноера; на "онац -
кал.авритски, а, о - ка.аа­ најПОСАе.
вријсв:и. ВОВ8В.4вј ар, и. - саветнив:,
вал}\ер, и. - ДУХОВIIП, Фратар. веъ.ник, одборник.
кал.П8rџиј8, К. - мајстор који вовревтор, и. - сауправнив:,
прави Kalle (lt&Aпаке). најстарији учитм до управ­
камарада, ж. - Apyrap. ника.
камеи вери - црквена ltIЬиrа. ВОНТ,JI. - иастетн кнеа, rроФ.
Ba.В.IlaвK8, ж. - поповска капа. ковфетв (ин.), JI. - ПОСАасти­
каиџија, ж. - би'!. це, &O.Iа'lИ.
каиаве, с. - бочљав:. вораба.љ, JI. - Аађа, брод; "о­
вавои, и. - црквени зав:он. раб.љвнwc, и.- Аађарсв:и ста­
ваиоиив, и. - најстарији све- новнив:, путиик ва Аађв.
штеник (у ваПIЏ. Хришъ..). воресповдеит, JI.. - ДОПИСНИК,
вапамаџвја, JI. - јорrанџија. повереник, менат.
вапел.8В, и. - свештеник по­ Корф, JI. - КРФ.
JlОъ.пик парохов. ворфвотсвв, а, о, - с остр-
харисиие - најдражи, нај­ ва КрФа.
JIИ.Iији. кост, и. - храна.
BapBaBU, и. - беАа неде... а, воштоватв - стајати (о цени).
Jlе сој еђе. крајљи, а, е - највећв; по-
васати се - тицати се. САедљи.
 Хl

крајцара, ж.
'0
4
и ,у О ра.,.. ВИ
паре
- НОПЧUh У вре
во доба}
-
љубвепо.4ИИ, а, о пун .љ •
-.
а,воуба.
р и иди и, а, о, - .4епа из­
љубеаио - лепо .
.4е ; ак и Р"IIQ ча
у еа к,-ца} - који је нама
"расно'1шраван.
и ме м 1ш у зн
р н е је - но 11'1 В
ШТИRа, ре'lИТОСТ.
љу ими,а, о - .љуб.љеНII, драl'И.
у ит с IL! И е, оп
р п; а; "О "О -, но
дати се.
"рат - КО.4ИКО, много пута.
р а н, о - ра и, еп
у ОИ и с - ст о.љ б.љ

крепак, ика, нко - оштар јак љубопитаи, тиа, тио - ра-

р к - . ак, рд. ом,
03 ао ЈЪ о тност Р
дозналост.
врло, оштро
Р о , .- ја на, С)lага.
Ьу ев л, . - .ilL ев
:sр.вои ти а, .- тр П ИЦ
Р с, - Rрез. м
. р ча в а .
курталисати се - ОПРОСТИТИ
а .4а, Мала, ж. - подграђе
се, сл бо ти е. а шв рс ,
кроме - осим, сем, ван.
ма - ми.
а, и. м а а о а
у Ц т ов Ц.
маrистер, 11. - учите.љ.
купечески, а, о трговачки.

Jtавириитовидии, а, 018) -
, као
а ет м,
иајАе - заиста, право!
аЈ р - в .ћ.и
ма.аОАушије, с. -- слабост {д
п ИВ чп с а.

-
а ри т ,не ка гр да ов а), .J.i1а--ъи с.
многих у&рштеВИI( ходници­ иарrарит, •. - Ц кве к иг
а а е у љо е о .ћ.и., ..
ар аш, м. - новац, у вредно-
лавсаик, 1( - црквена кљига. сти (у Обр д. б \ 17 по
а ре, .- онтухац . чиIJ.а, око 35 пара t').
.II.а.t псик, ди ко Ла' ци
- а ер И. м' ст р, сп ди
е y~e. с. - .4акоиислеиост. иастиха, ж. - врста раКИЈе .
.II.е а: та '.4е ж та' - с а рl '8, ." пр ди ,с а
у Арбанији. ' ивАИК, м. - .4екар (.4ечпик); ме­
и (ји ка ав ) r UЧ скu - It ск

JtИКВОР, 11. - слатка ракија, меАОТОЧаи, чиа, чио - lIеде­

и р. ю ре :.
.Iитурrиjа, ж. - Божја с.аужба ие.4авхо.4ИКУС И. - човек сет­
и е , ур бн Ј прав ,
.4ихва, ж. - ИН1'ерес, ве.ћ.ина. иемори'l\JI И. - с и иц з
ИЈ. М И - дв ич О, Р ис а.
творно ер ев ве ж. - ту •
И М риј , .- претворство, иесеЦОС.40В, и. - црквена кљи­
ВО"IЧ ст а '8./1 да).
иш.ти - узе1'И, оставити Kora метав.ца, ж. - преиетање
ез er ик
.40кај, И. - c.1lyra, лаке,ј. метафиаика, ж. - део ФИ.40СО-
r а ж. .11 а, да љ иј СП ке о у иа,
хп

иетох, М. -- иа"астар, која при­ вава.llИЦ8, ж. --·нава.љиваiье (да

ПIЦа ДРУ1'Ю,' (већем) мана­ се што брзо уради).
стиру, манаст. аиаљl!. ваВО,II,IЬеи.ј с , с. -- ПОП.ll.ава,
JlеЧТ8ивј'е, с. -- Jlаштаље, са­ ИВ.II.ив реке.

ЈЬаље. НаВПАСОН, М. - НаУП.ll.ија.

Jlештер, м. -- учитељ, иагистар. ваr.llеАатв, "'7 KIЦГ.ll.eдaTa, по­
MILIЬa, Ж. -- (геограФска) 7 и ПО ГАедати.
КИ.ll.ОИ., (морса) око 2 км. иаrp88Дсиијс, с. о -- дар, УВ-
JlВИОР -- иаљи. дарје, нагрма;
шmU!l (минус) -- MlIse. ' иаде8,о\а, ж. - BIЦ, нада.
мир, И. - свет; мирјанин, м. :- ваАејем., а, о -- коме И.ll.8..'Iе1llУ
свеТОВЈЬа& (не свештеник); се ко
HilAa.
JIIирски, а, (1 -- световни, иа,џс.и -- треба.
светс&и. ваииа.сноваввЈе, с. -- H8:lHa-
МИСОА, Ж. -- мисао. чеље, намена.
мистер, и. -- господин. о иаипачс -- особито, нарочито.
Jlитаl'СТВО' с. -- пре.ll.8В (CTa~e) вај -- одвећ, сувише, баш (.нај
душе по сирти '10веКОВОЈ. 110 ЪудиС).
миими, а, о -тобожљи, привидни. HajBet..e -- uајвише.
миоrОВО.llнуЈеми, а, о -- који иајреввввијв, а, е - кајжу­
се миого тыаса. страји. најмар.љивиј>l.
мвоrообра8НИ, а, о -- ивого­ ВnВllианије, с. -- осуда, К83на;
стручан. naКа3uватu -- осуђивати, ка­
мвоrОЧИC.llев, а, о -' JlНОГО- знити.
бројав. вавава, Ж. -- намер'а; накаЊlJ1f,
мио.сств0 2), с. ~ мно.ина. о а, о, - наиеран, кауиак.
м О..IIЧIlвиј С, с.·...,· Ъ~Taљe, мучаље. иаваљввати - предузимати,
мовах, и. -- кыуђер, духовник, смерати.
Фратар. о ваJlо.сивје,с.-варедба, пыог.
мовашесвв~ а, -- духовнич-
о ва.llО.ВТИ -- з&Поведити.
ки, KUY.ljepcKB. иапајавати -- каоајати.
мор, и. - помор. наПllстсЈ {стари 2. п. ин.) --
мораитсв. а, 0-- моријс&И. наоасти.
М:ореја •. - Морија. нарав, м. -- вавика.
моска (2.11. од мозак) -- мозга. варавоучсиије, с. -- иорuва
:М:освовитие, И. -- Москов, Рус. поука; naравоучurвЉНоl~, а, о,
ј -- мудровати '- JIrIОРЫНО поу'lИИ.
МУАарствовати (где и каво није варицати (вариче.) .- кази-
МУАРОC.IIОВИТВ I допуштено). вати; нареЧIJ1f, а, о -- казвак.
мусе, ж. -- музе, божице ЈЈепвх ваС.ll&8,о\еивје, с. -- наC.II.l\да,
уиетности (нарочито песни­ уживаље.
штва). вастапитв -- поучити, упути­
м,.штратв -- окретати кога (по ти; од тога а: nacтaвuTВЉ­
својој ВОЈЬи) као Dојника на ница, naCТa8Љ1J1fиje.
вежбаљу (егаерциру). иастоЈаmти, а, е -- СIЦашљи.
ватура, Ж.- природа,
н ваТ}'ралвв, а, о -- природои,
вава (од .ll.ИОllје), ж. -- ратна na~paљнo -- природно, на­
.ll.ађа. равно.
 ХIП

вација, ж.- иарод, наРОАНОСТ. весу.љево - весумљиво.

~JlЧa.tО, с.- почетак, начело (?). 8еудоб - неугодно, нејасно.
вача..IВВ, 8, о - врховни, г.аав- веусипво - неуморно.
ни, први ј наЧaJIНUК, 11. - ва­ печаЈав, а, о - неочекИвав.
че.авик, старешина. веmчастије, с. - несрећ:Ј..
ваЧ8.4СТВО, с. - првенС'Ј'ВО. вибуд (који, какови -) - год,
вачотв - почети. буАИ.
веБАаrОАарпост, ж. - веза- впzљи, а, е - дољи llAа.ђи.
XВI1l.BOCТ . виље - саАа.
вовосоље, с. - вемаље весе­ вичеса - ничега.
лости. во - &.аИ, ну.
певе.а, ж. -. невП&.аица ј неве­ Bor (стари 2. l,аА. ив.) - вОгУ.
жество - незнаље. воввиа, ж. - вовост, г.аас о
BOB03.08ll0 - вемогућво. че)! новом.

недоу.евије, с. - сумља, ве- вовоустројеи, а, о - начи­

Аоумица (Р). . љен вов, новосаграђеи.
подуr, М. - быест. Иf8Aа, ж. _. нево ... а, велика по­
ве.еват, а, - о нежељен. треба.
ве.е АИ - Bero лн. Иf8A&:В, .па, zвo - потребан.
возабвев, а, о - веsабора.в.љев.
ве3.40биви, а, о - без мобе,
немобав. њ
ве8вавство, с. - незнаље. љеј8ИН, а, о љев, љезин.
иеИ8веетије - Heoдpeђ~HOCT,
нејасност, вСизвесвост.
. вевmчвс.4ВИ, а, о - небројен, о
. веиsбројан. оба.4еа• ..ъ8ватн - балсаиои
ве.а.о .4И ' - а Kallo ли, то опрематв.
ли, Bl.'fO .аи. обаС'I'атв - остати, опстати.
воволико (по -) - неио време. обаче - ми, и((ак ј )le~y тим ј
ве.тар, м. - божанско пиће. при свеи тои.
ве.40.ав, .ва, 8110 - исти- обед дfХОВВИ - црквева кљига
нит, виажав. (у источвих Хрвшћана).
ве.еЦЕИ, а, о - немачки. ОбештаВRје, с. - обеt.аље ј
во.ошт6) - HeMOt., С.&абост. тако и: обештатu, обешта­
BOOT.lo.aB, .ва, .во - не- ти се.
ИЗ0стаВlAН, неМИlIован, IIреко обвда, ж. - увреАа.
нотребан: Обнsвовоље, с. - наиика.
веПОАоаав, 8ва, зво - неко­ оБНТ8лиmте, с. - стан, бо-
ристан. равиште.
вецољатво - непој."'иво·, не­ обпчавати - навикавати.
раауи"'ИВО. Об.4аrОllоt,авати - у"'уђивати,
вопоредав, и. -- вереА. чинити П.&еменитии.
вепорочав, чва, чво без об.4екчати ~ о.аакшатИ. .
порока. об.4ичавати - коритн; оБАи­
верцив, а, о _. вера.дан. чemtjе - прекор.
верасудав, дио, АВО -' не­ образ, и. - .аице, нзг.аеДј с'&ИК&ј
сииm.ъен, без сииС.&а. начин.
весрављев, а, о - особит. Bp.lO обратити - претворити.
Р8Аак, ни с чим неупоређен. Обре.ељен 8, О - oIlTepet.eH.
XIV
Обрвиев, и. ~ врховни (r.iа8НИ) отачник, и. - животи светих
кнеа. отаца, патериlt.
оrраисати - uuепити, иаrра- отввт, м ..- oдrOBOp; отв8Шraтu
исати. - одrоворнти.

0.0\ - о. отвратитеmни, а, о -- одвра­

одејаиије, с. - оде.ll.О, одећа. тан, ДОСАДан.
одморица, ж. - одиор. ОТ4ичије,l!) с. -- оџиltоваље,
одреда - наиеиа, одредба. почаст.
одредитв - иаредити. отпymтај вши - ОСАобађаш.
ОЖИД8ВfIoТИ - очекивати. отсустввје, с. - изостаиак.
овлобити - УЧ1lВити 3.11.0 (кохе). охтаПОА, К. - ахтаllOД, обод-
ОВОRЧllиије, с. - крај, свр- ница (иорска животиља).
шетак. очарати - ОJlЧИНИТИ, аанети.
овтав, и. - осмина (фориат JtЉи­ ОЧИlIВтв (од-чинити) - поква­
re од осаи Аистова у таба- рити што је уч.иљено.
ку). . ОЧУЖАавати се - туђити се.
овупациј а, ж. - ваНlDlаље.
Оииров витеа - Одисеј.
опера, ж. - поаориште, у КОЈ(
п
се све представља певаљеJl.. паrубан, бва, био - штетаu.
опит, и.- orAeA, искуство. павар, К. - сајак; вашар, па-
оправити - извршити, урадити. иађур.
определити -- одредити, иа- памет, ж. - спомен, успомена.
менити; olJpeAe.љeн - одре­ паВТЈЬика, ж. - трака.
ђен, утврђен. папа, ж. - отац.
опстојатеЈЬСТВО, с. - прИАИ' пара, а. - Иa.l.Н иовац (у 06ра­
ка, ОJtОЈЈ.ИШ. дов. доба веће вреди. од сад.).
опходвти се - поиашати се, параlUВсара, ж. - JlАађи цр­
JI.Iадати се. . Itвељак.
општедружесви, а, о '), 18) - парасити се - отltанити 'се,
АрyrарсltИ, аајеДИJl:ЧКИ. одустати.
општество, с. - ваједиица; Парнас, )[. - ПАанипа (у Грч­
опmтина ј друштво. кој), сеДИlDте Mycua (пес­
ортодовс - правоверан. ништву).
освојити - присвојити. парох, м. - жупииlt, свештеиик
оспјата - обасјати. (у ИСТ. Хришћ.) с парохијо••
осј аВ8теЈЬИО - опиwьиво. парука, перува - ж. ВАасуља,
осворбити - растужити, увре- барока.
д~ти. . паРУСIЈја, ж. - Rајвећи дар )[а­
осмвјаваље, с. - смешеље. настиру, да се за нас .ОЈЈ.И
основавати - о~ииватв. Боrу.
основаниј е, с. - основа; поука. парче - деАић, комад.
ОСПИТ&JI, и. -- БОАиица. пасаввр, м. - путниJt.
остановити се - зауставити се. пасапорат, •. - путии АИСТ, па-
остреrавати се - чувати се. сош.
острија, ж. - острица (морска патента, ж. - повеља. потврђеље.
животиља). Патио, К. - Датмос.
остров, м. - острво, оток. Патра" ж. - Патрас.
остроуман, мна, мио - оштро­ патрон, м. - заштитниJt, браlПl'l
умаи, бистре памети. (светац)•

•
 xv
паштета, Ж.- Ко.Аа1Ј с кесок. ПОАUТВВ, И. - којн ВО,ll,И ОО.l1И-
певиј е, с. - певаље. тику, ПО.l1ИТИ1Јар.
персова, ж. - .АИ1ЈНОСТ, 1Јовек. ПОАожепвје,1) с. - По.Аожај.
песав, песна, ж. - пес](а. По",оввја, ж. - Пољска.
пвјастар, пјастар, JI. - rpош. П9Аустав, М. - црквева RЊиrа.
nBтarop, И. - Питаrора. ПОАУЧВТВ - ,ll,Обвтп, ПРИJIити.
П.4евеввјеt. с. - оТииаље. поивваје., а, о - спомињав.
рl08 (П.4УС), - више. повпа, ж. - сјај, вe.iИка па-
поарчвтв, - потрошвти, учи- ра,ll,П.
нити арач (хара1Ј), трошак. Jlовашвре - ооширвије, про­
побо..ъшаватв - чивити бо...и)(, стравије.
nоправ ... ати. повеже - јер; почем.
побо..ъшеввје, с. - поправка. поввр..ъвв, а, о - потајап, ПО,ll,­
повеАатв - ПРИ1Јати, казиваТIf. IIУК.I1И.
повест, ж. - приповеТltа, ис- повч, И. - ипr.l1еско ше (пупч).
торија. пољатав, 'lва, тво - појм­
повеАН (0,11, IJOIIмeтu) - аапо-. "'ив, разух.љив.
ве,ll,И! пољатије, с. - појах, разу­
поввше - ](8.10 више (rope). меваље.
повјев - казује](, ПРlшоае,ll,аи. попечеввје, с. - стараље,бри-
ПОВОА, М. - a60r 1Jera ШТО бива. ra, скрб. .
попбеА, Ж.- поrибао, опасвост. ПОПОlllВ('АВТВ - 118.10 ПОIIИС-
поrАаввтв, а, о - оБИ1ЈИИ, који АИТИ.
веt.1Ј:иом (К&ХО](, повајВllше) ПОРЦОАава, ж. - порцу.аав.
бива. посетвтв - походити, обиt.и.
ПОАавв, а, о - ПО,ll,аНИI. посештенвје, с. -- ПОХО,ll,а,
ПОАбоцаватв - подбцати, боц­ посе,ll,.
кати. ПОСНАатв - с.аати.
подивжан, 8иа 1 жво, - кре­ ПОО.lаввје, с. - nвcllo, ПОСАа­
тап, вреЈ,ан, папре,ll,ан. ница.
ПОАОбав, бва, бво - С.АИ1Јан, ПОс ... Уm..ъвв, а, о - :IОСАушан.
ваJlИК ј lJодобијв, с. - САИ1Ј­ поспешав, шва, шво - по­
ност. десав, пово ...ан.
ПО,ll,обве - исто тако. посредје - посре,ll" посреди.
ПОА08реивје, с. - } поступак, и. - поступаље, ва­
ПОА08рвте..ъство, с. _ су](ља. чив рца.
ПОАРОбво - опширно, ва ситно. потај ев, а, о - тајни, скри­
ПОАстрекuатв - ОО,ll,стицати, веви.
взавивати (Kora на што). поташтвтв се - потрудити се,
пожелав, а, о - же...ев. постарати се.
ПОЖI.'.4ате..ъвеј ШИ, а, е·- Kora воуввјатвтв '- ,чивити Kora
(И.АИ што) вајвише Жe.l.И1IО. уиијатом.
П089р, ](. - пажља. поymтаватв - ваrовара~и, све-
ПОјета, ж. - песник. товати.
покојав, јиа, јво - иврав. похот, ж. - жудља.
ПОКРОВ, К. - кров. похyt,аватв - КУ-,II,НТИ.
ПО.4е8ав, ана, 8ВО - користан. ПОЦ8.40ватв се - пољубити се.
ПО.48а, ж. - корист. поцрввтв се - обуь.и се у црво,
ПО.480ватв (в - св) - кори- В&К8.Iуђерити се.
стнти. почерпао - поцроао.
ХУI

почитајени, а, 0 - поштовави, преАаетити - преварити, иа­

ва поштоваље; од исте су rоворити; отуда и Ilрмаштен
основе и речи: 1I0чuтатвљ, и uре.!ШштенuJе. .
11. ~ ПОШТОВ8.l8Ц; 1I0чuтова:­ прељуби••, а, о - Ilредраrи.
- поштовати..
ти преве6реrвутв - ПРОIIУСТИТИ,
ПО'IТВ - ro:rOBO, .1LI10 ве. заборавити, занемарити.
ПОlПтеље, с. - пошта, пошто­ преобравити - претворити,
ваље. предруrоја'lИl'И.
праца, ж.. - истива; истина! преобратити - преокренути,
ваиста. претворити, прометнути.
пребивати - баввтв се, ста­ препитавати - хранити; отуд
иовати. и uреllитанuје.
пребити (преБУАен) - проба­ препјатетввје, с. - препрев.а.
вити. преповетва, Ж. - приповетв.а.
превиЈаи (преви.нути) - при- препоштев, а, о - и сувише
вПи. . поштев.
превоеХОАНТИ,·') - превазИАа­ џpeMoBfТВ, а, о - САII.IIВИ,
зити. чувеви.

преАВ!iрвтељвв, а, о - пре­ преставqтв се - у.реТII; -аре­

.те'lВИ, претходпи. . стављенuје, с. - смрт .
преАе.. , к. ~ међа, rраница; претвориост, Ж.- претвараље.
покрајина. преТIIО"ОZИТII - напред ста­
пре.ив&, Ж. - поука у цркви. вити.
DреАимовије, с. - npeдrOBop. преТпочИ .... аВатИ - више це­
преАllетак, м. - предмет. вити, прстпостаuати.
преАраеУЖАеииј е, с. - Ilред- претпријатије, с. - предузеt.е.
расуда, заблуда. пречеевеЈши, а, е - вај'lа­
преАет/l.ВИТИ - показати; за­ свнји.
.Ис.!ити; IIреАстављен.uје с. пречуствовати - Со!УТП1'н, ПВ-
- Ilре.џОI·, напомена. пред осеl1l1ТИ.
прllАетате.ъ, ко - представник, преухиmтрев, В, 0,-- AYKall.
З&СТУIIИИК, ПОГАавар. прибеZИlПте, с. - утециште.
преАувеАОIIИТВ - иапред ја­ прибитав, и. - добитак, корист.
вити (известити); "РеАувеАО­ привеlПеи, В, о - обешев.
Alљенujе, с. - нltпоиенв. приuаА, •. ~ nРlПlер. .
предувети - освојити, 06Аадати. прив.ъучавати се - доrађати
пре.\уепевати - иапредовати. се, ,\8lDавати се.
преzаЫЈ, &, е - пре~ашљи. ПРИ8ључевије, С. - А.огађа,ј.
превиитер, м. - свештевиlt.. ПРИ.lеzан, ана, аво - иар­
ПРСIIВllја.\ви, а, о - изврстав, ....ИlI; тако и llptмe.нca"uje.
особити. прuичав, чиа, ЧRО - који
преllНУПlтеетво, с. - пад.оt.- (чеиу и коке) АН'IИ.
ност. . прuичествовати - ,,!.ОАИКО-
преиепо ...еи, а, о - upепуи. вати.
прејествеетвен, а, о - нат­ принетити - ииати ва у.у.
прирnдав. ПР8l11еЧ8није, с. - напом:ева.
пре.. аеви, а, о - заво,џ,нв. привципсви, а, о - ПОЈ'Аа-
пре .. ат, JI.
- В8.4ИКИ црв.в. чи­ вврскв:.
RОВВИК (у запа,\них Хришt..) ПРlПIfzдеи - ПРИllуђен, ПРИ­
са судско. В.4ашt..у. Jlорав.
 ХVП

приоас, к. - је.lО, брamвевица. сивђе.l (ДУХО9ннч1tи чин, .а­

приоетствије, с. - препрека. љи од аРХИllаНАрита).
ПРИО08иаиство, с. -- при- процес -- пар вица.
8иаље. прочаја -- OCT&.IOj IIрОЧU, а, е
• рис.отрити - ооазити. -- друrи, ОСТ8.1И .
пристараље, с. - стараље. прошеАШИ, а, е - прошасти.
ПРRстојав, јва, јво - који пса.lТИР, 111. -- С&.lтир, С&.lтијер.
ДО.lиltује, ПРИ.lИllИ, треба. пуб.lИЧНО -- јавно.
пристрастије, с. -- држаље 'ПУАИВГ, м.
_. ивr.lеско је.lО (..о-
једне страве, заузетост (не­ .Iа'lИ}. "
праведна) ва што. пуввт, м. -- тачка, реченица.
прис]'ствије, с. - иазочвост. путешествпје, с. -- путоваље.
ПрlIJготовљеи, а, о -- сореll- "
љев.
р
причасиа, Ж.-- део Божје иуж­
бе (у И(:Т. цркви). " Равво.ераи, риа, рио -- под-
причива, ж. - узрок ј ОТУА и " једнак.
IEРU1ШНUТU. раа8Иствије, с. -- раЗ.lика.
пришелац, И. - ПРИДОШ.lица, рааве, -- осе.ll, ван, разlllа.
дошљак. раа.lучевије, с. -- растанак.
ПРllшествиј е, с. - ДО.lазаlt. Р&амаzивати -- .азити (Аецу).
проведитор, )1.- об.lасви упра­ расвааиватв -- причати.
витељ. располо.ити - разАе.lИТИ, на-
прови~ен, а, о -- ПОДllирен, ре.\нти.
сваБЈ.епен. растити сс -- П.lодити се.
провиаиов, 11.- Аобит, ивтерес. РафllВЛ, и. -- Рафае.l.
проиаводити - стварати. ревввтељ, И. -- човек Вр.lО мар-
ПрОИСХОAJIТИ - И"јЈ.ази·rи, по- љив, СDојски заузет за ШТО.
тацати. реввост, ж. -- )lapJЬBBOCT, жу­
проваzев, а, о -- rубав. стрина.
про.lОГ, 11. -- кљиrа краткох жи­ реАУТ, и. - забава (6&.1) с )[8С­
вотописа светвх отаца. RaMa.
про.исu, м. и /к. - IIромисао, реч, ж; -- беседа, rOBop.
провиђење. рвтмај СТОР, 11. -- кољички ка­
проиицатељство, с. - разу­ петан.
меваље, бистрива Y)la. ритор, и.
- бесеАНИК, rовор-ник.
просвештавати -- просвеhи­ poZAecTBo,l) С.-- рођеље (Хри­
"'\ти, просоетљивати. стово), ГЈожи!;..
просвештеи, а, 05) - просвећеНј Росија. ж. -- Русија; POCUjCKt',
отуд и rl]юсвештенuје. а, о -- руски.
ПРI)СИТИ -- МО.lитн.
PYBoBo~eљe, с. -..,.. упраВ.IЬоље.
проскомидиЈа, /к. -- жртвсна
1I01итва (Аео С.lужбе Божје).
руспија, ж. -- рушпа (новац},
петачки дуват.
проеТОСРАачав, чиа, чво
беаIlВ.lек.
протечевије, с. -- истек. с
противречити -- Ilорицати, ro- савршен, а, о - I'отпун ј савр­
ворити противно. UШlО - IIОТПУВО, са свп.
протосив~е.l, •. -- "рхопни СВА, К. -- rрадива, врт, башта.
XVIII
С8АРашввтв - одраавати; и­ СВJIпатвја, ж. - осоtiита на­
lIати у себи. KJlOHOCT.
CUB, Ж. - о АВорница, соба (ве­ СUОИВТВ се примао се,
.llИЕа) ва дочеЕ. приllи .
С8АаВАВР, :Н. - lllUостиља ка­ сuољеиије, с. - CUOBOCT,
Jlуђерика о sцушницака. HauOHOCТ.
свво.вввц, )[.-човек усак ...ен, с.орбвти - аIl.llИТИ.
изваи друштва. своро - брао.
сIlМОвО .....ВЦ8, сВМово .... ство, С. scropO]080 (С.Р1ПО.ll080)
0- paAlЬa по својој во"'и. cyвкme обазрав.
саиО .....1бвје, с. - себе.IЬуб.ље, СВ1АОСТ, ж. - неllllШтива, ОСКУ­
еrоисllИо дпца.
СВВА1-, :Но - ковчеr, Сltриља. М8Дошt.а, ж. - CJlaAOCT, CJlaCT.
сатрап, 11. - Qшасви управи- МRТКОС.!.ШRВ, шва, ШИО
те... IУ Персији). ' пријl1тав за CJlушаље.
сверх ). -
4 О, сврху. СААчај шв, а, е - иајCJIађи.
свет, 11: CBeTJlOCT, ВИАеJlО. меА, м. - Tpar.
Светв r8pa, а. - Атос. СJlеАоваље, с. - што д ....е до­
светвтв се - посвеt.ивати се. .4I\8И, наставак; ПОCJIедица.
Светв ЧеТРАесет - lIесто у сАеАоваТе .....во - Aaue, преllа
Арбавији. то)[.

светотатство, с. - крађа све­ меАствије, с. - ПОCJIе.uца.

тих ствари. а, е
CI.IeA1j1t.B, - потољи. ДОЦ­
СвВАете ....., 11. - сведок ј од нсте иији.
ОС80ве и cвtf,4eтв.љCТB8Н. МОВО, с. -- реч ј беседа; језик.
сввреп, 8, о - ~eCTOK, "'ут, мовесив, а, о - разумии ; оту­
суров. да и СЈЮ8ectIOСТ.
своIIОАВВ, Ава, АКО - CJlO- мо.евије (~""Ja), с. - ство­
БОДIl8. реље (света); састав ј саи­
еВОјствев, а, о - свој, ВАа­ такса.
стит. сватрати - fАедати.
својствево - упра80. еВВАВТИ се - допасти се.
сеАuвште, с. - сеА.ште, пре- евотреввје, С.- обзир, DorAeA
стоница. смтштавати се - вбуљивarв се
севрет 11. -- тај ва. еВ1штеввје,I), ') с. - смутља.
сеАИИ (цвет) - 1I.рав. буиа. .
се.....авсвв, 8, о - Сe.l.aчки. СОбесеАоватв ( 3)- разrоваратв.
семо - овllИО. соБJl8:IEЉвватв - аавадвти, на­
сеи, ж. - севка, иц. водити Kora иа мо.

('ерБОВ - Србi.. соБОJlе8воватв - бити БОАеt.,

СерБОС, 11. - Србив. жuити. ~

сијасет, 11. - нево...а, бuај. совершево,'),13) - са СВИII, ПОТ­

пуио.
CВJIBТВ се - УПИЉА.ти се, иа-
еОАерашватв - држати ј - се
презати се.
- ВВАржавати се.
('.ИОВС", а, о - саиоми. СОАера:аввј е, с. - ицржаље.
свпа, ж. - сепија (lIорска жи­ eOAP1seeTBO, с. - ДРУШТВО.
. вотиља). СОЖ8JIоватв - бити бо.аеt., аа-
свреч - то јест, ,.ова рече, JlИТИ.

што ово реч. еОВ8ВОАВТВ - пристати.

г

XIX
соЈуа, м. - савез, веза. сумљавати - сумљати.
сокровиште, с.\ - ЧУВIЏ.иште, СЦИ.llа, ж. - морски гребен на
остава. R.&.II.aUplljCKoj об&.ll.И (у СИ'lИ­
ооопштити - доставити. лији) преко пута ввра Ха­
соопетствоваи.је, е. - од­ рнвде; 110 старом веровању
говар~ље (у:щјмкчно). :111. .1ађе врло Оllасно .есто.
ooceAaTe.IЬ, м. - АРУГ IlpK се- тавав - баш, управо.

. сос'::!"~Ије; с. стаље.
Такишвар, 11. - Те.ишвар.
- тавкшварски, а, о - темиш-
оостоЈати се - uитк ка чега , варски.
састављен. тартаиа, ж. -- lI&.II.a .II.ађа (на
cocтpaCТJfj е, со - особита на­ Средоземном Мору).
ионост, симпатија. тас, в. - мет&.II.НИ таљир (у
сохраљеIПIjе, с. - ч)'Ваље, 0- цркви). .
држаље. таштити се - хитати, жури­
опатарије, •. - чувар (Пi\д80Р­ ти се.
иик) оружја. ПРАоrJlавица, ж. - упорност.
списавије ,с. - спис, де.lО. теrотаи, тиа, тио, - тежак,
СПОАобити - учииити кога по­ тегобан, досадан.
добним за што, употребити, TeOJlOrвja, Ж. -_. БОГОСЈ10В.IЬе.
удостојвти; СU;ОАОtЩтu се _. тераија, ж. - кројач једне вр­
.УДОСТОЈИТИ се. сте 1I0ШНОГ одела (.ушког н
СПОС06, м. - начин. женског); 'l'epS'lМ'!/" - тер­
опособав, бв&, био - подесан, зијски ванат.
310дан, подобан. тер_в, •. - рок.

ј
ОПОООБВОСТ ж. -} подобност, тефтер, •• - списак, трговачltа
СDОООПОТВИ е, с. - дар. кљига рачуна.
споспешав, шва, шио -- по- течеиије, с. - ток, течај.
вољан. тwп, •. - штампа.
спрпопштити - доставити. тивограф, м. -, .
среАств·вје, среАСТВО,с. - па­ типоrрафчив, м. - f штам[[ар.
чин. оно чиме се што ради. ТО.llковавије t с. - тумачеље.
старост, ж. - стараље, брига. токво (не -) - (ве) само.
староста, ж. - градски на- топрв - тек, управо .сад.
чe.llник. торољ, м. - ку",а.
стојеt.и - бавеliв се. трактат, •. - расправа, кљига.
сто.ах, М. - же.ll.УДа.ц. трактер, JI. - гостиопица, прч-
стра.љ., а, е - последљи. варнпца.
страв, а, 0- туђilнскн,туђинац. травеаа, ж. - ручаоница; сто;
страВО.IЬубвје, С.- гостољубље. храна. .
страст, ж. - Вр.ll.О ве.ll.ика на- требвик; м. - црквена КЉИl'а,
К.II.OHOCT It чему (особи'го у P8TY&.ll.·
рђаву смислу) .. треС8вица, ж. - ['розвица. .
етРОПТ8В, а, о -- YllOpaH, не- Трвјесте, м. - Трст, Тријешftе.
поt'.Aymап. . ТРИПОJlИЦВИ, а, O-ТрИПОЛИ'lки.
суј еВClриј е, с.
- } прasновер- ТрЈАО.IЬЈБИВ, а, О - вредан,
o~ еверица, ж. - ство. радан. •
С1. ета, ж. - таштива. ТрЈJJ.IIО - тешко, с .уком ..
су ета., 'l'Вa, тио - } празан, три]'мф, •. - с1ава у част по­
е eTOfJl&B, ииа, ПО- ташт. бедиоцу.

Жив. д. 06р. 11. 11

 хх

у уп••ввап - опваати.
у6едвтв - уверити (KOr& о '(еlll); tnавитв - опазити.,
УПОАО6втв се - У'IИИИТИ се
. отуда је и убв:нсАаваm.
C.llиuu.
у6еt.и - 1J0бећи.
УПОАОБЈЬавап се - иах8ШТа-
у60жество, с. - сиромаштво, ' ти се.
убоштво.
упро - усправо, право.
}'виl ..:.. јао!
УПР.ВЈЬаје., а, 4) - упрaв.r.aи.
увовип се - ПJlести се, утр­
fПрazЈЬ..атвс~ - веабати се.
II&Вати се.
)'прazв.еВllj е, со - вежбање,
раmавап - rасити.
занимаље, посао.
yr.ly6JЬaBau (и - се) - удуб­
уреZ,l,еввје, с. - уредба.
љивати (и - се), УJlазити ду-
УРОА, м. - какав&, rРАоба, .IIу­
боко.
роАВј е, \ с. - уrодиост, yra- AaL
УРОАИВ, а, о - ,-уд. ,
ljaљe.
У'р082 м. - ва.дат&к, .IIекџја,
РОТОВ8П - спремити. час.'
УА06 - yrOAHO, .Iаво. усер,."вје, с. - усрдиост, .r.уб~,
УАОВОЈЬствоватв -з&Дово.љитв.
добра воља.
УАрfЧоатв - ТJlа'lИТИ, притис-
),СВЈЬеи, а, О - ивиуЈ)еи, ка соу
кивати, rњечити.
створеи, извештачек.
УАр;чеи, а, о - притисиут,
Ус.&&Z,I,Uати се 8) - иас.ааЈјива­
притеши.ен, приrљеч:ен, по­
ти се.
ТJlачен.
),с.ааацеВВЈе,'), ') с. - иас.аада,
УАручеиије, с. - притисак, ја­
• рам. уживаље .
у:васавети се - АОJlli.зити у ве­
устанОВИТИ - поставити, уре­
дити, осиовати.
АИКИ страх.
устаИОВЈЬеивје, с. - уредба.
УJlбувтоватв се - побунити се.
),стреМЈЬеввј е, с. - теаеље,
уј едвљев, а, о - усuљеи, од-
брзина, .iуришеЉ8.
војен од света. ' устројеи, а, о - уреЈ)ен, уде­
уј едвљеииј е, с. - осам&, са­
шен.
Jloil&.
уВРЦ8ТИ се - вавести се, ући утеmеиије, с. - утеха; yтeшv­
твљан, ЉIШ, NЮ - утешии.
у JlаЈ)у.
)'.Iе18И (од умэ'ШU) - ушавши. УТВI8ВТИ - утишати.
уВВlПJЬавати - СJlиш.љати. УТО.lИТВ се - утишати се; о­
УВВЈЬеивј е, с. - lПLIииа. ту Д и утоЈЬавfИ'tl, се.
у:м:овеииј е, с. - уииваље, праље. уЧИЛИl8те, с. -учиоквца, ШIЮA&.
уиеАРИТИ - уrне3АИТИ.
уииверсвтет, ж. - В8JlИRa ШIЮ-
Аа, свеУЧИJlИште. ф
уивјат, м. - хришilаиин источ:­ Фабрика, ж. - подrРaJfe та­
Hora обреда сједиљен са за­ пшварско.
падком црквом. фабула, ж. - басиа, II8JIвш.r.е-
упчтоzеивје, с. - уииmтеље. иа ПРИ'lа.

УВИlВТоzaвати - укиштавати. фавв. а, О - веаав, .ВИИ.

),ив., ж. - бреау:r.ак, Iyпа. ф.ј,."., ж. - добит, корист.
fВJЬив, а, О - ДОJЮ,l&К, беспо- фавтавиратв - '-УАовати, за-
мек. иишљати lЮјеПIТ&.
 ххј

феРII&JI, JI. - ПИСJlеиа заповест, цepeKOBвJ~, Ж.- обl!ед, обичај

. повe.r.а.
у кахВОЈ свечавОЈ проици.
феру.u, Ж. - даШЧJIЦа (Аељир) цереко ••
саље, С. свебива­ --
иа врху СПАоmтеиа и ши­ ље, иаllештаље.
рока, којОJl су У стаРИJl шко­ цесарвца, Ж. - царвц".
Ааха бои децу (ва !Шкву по­ цефв.аоввтсвн, а, о - кефа-
грешку) по A.iaвoBBJla (пацкеј. Аовијсп. .
ФILIJIПОDО.ъ, Х. - ПАОВАИВ.
Ф.4040rвчесп, ., о - ФИ.lО­
.Аогијсп, по иауци о језику. ч
фврru (ОА Аат. вupza), JI. - чцо, С. - дете, чедо ј чаАО.ll (11.
пa.uща ИВ свопић таикога П. IIН.) - деци ј таltO су по­
пруЬа, којИJl су У стари. СТ&.Iе и САожеае рми: ча­
шltO.lаха ТУIAИ ученике,К8Д ,40ЈЬУfhю и чаАоро,4'Ujе.
што cKplIВe. чајаввје, С. - чекаље, оче­
фОРХУ4" ж. - варе&&, образац. киваље.

фортеца, ж. - тврђаваца. чамовац, 11. - цpltВeaa кљи­

фОРТJllа, ж. - судбина, среЬа га, у којој су IIО.IИТве рас­
(8.Iа), иевo.r.а. поређене по часогшш, horo-
фтора (втори), а, о - друrи по logium.
реАУ. част, Ж. - део ј 0,4 части .:... у
фторвак, 11. - 'други дав у сед­ неКОАИКОј части С/Ю8а - вр­

мици, уториик.
сте говора (у граматаци).
чамица, Ж. - Д8АИЋ, честица.
че40вев, К. - човек ј тако 11:
х САожене: чеЈЮ8ettољубац, че·
ха., JI. - ИапАата, иarрма. ЈЮ8ettоЈЬУ6tш, а, о - човечви
хав, ]Ј. - персијсп ВАадар. (ХУJlави).
ХаРВВАа, ж. - вир '1 К&.Iабр; черпе - црпе (од ирlZсти). '
затоиу у СИ'lИ.I.ИЈИ ј види че са - чега ј чеса .IШбo - 'lera
ГОД.
Oцwsa.
Хвотац (Хв:оца) - Хиоћавин, чеснн, а, о - частав ј тако и

с острва Хва. поређено: ЧIJСНuju, чеснејшu.

харотоцасатв ~ РУКОПОАОЖИ-
чест, Ж. - пошта, поштоваље,

ТИ, вапопити.
част ј чвС2'ан~ сна, сно - час­
хвтрост ж. - АУкавство.
о' тан, поштеи ј чесноС2', Ж. -
часиост, честитост.
XO.aJlBla, 11. - брежу...ак, ХУIIИЪ.
Хор.оввт, Хорковвтац (Хор- ЧИН, К. - ступаљ у САужбеНОII
реду.
lIовица), 11. - човек ва Хор­
хова.
чвповао - како треба.
хујвтв - хучатв. ЧВС40, С. - број.
ЧoIовек, •. - човек I тако и ЧЈЮ-
8ett0I1.
ц uовево.ъубвје,,,) С. - ... уб8.В
прекаљуди.а, човечност, ху­
цаРC'l'Вујуштв, а, е - 8.lMap-
ски, који царује.
каност ..
Ч40вечесвн, В, о - чове'lаи­
це.авте.ъа., .ъва, .ъво - Ае­
ски, ЉУДСП.
ХОВИТ.
човечав, Х. - II&.IИ 'l,OBe&.
целоватв - по...убити. чрево, С. - црево, утроба.

11*
XXIi
.рца, ж. - ред (која сВеште­
вици ~y&e у цркви) ;tOТYAa
w
и: чреАНи, а, о.
шат -
ваЈЪда, еда.
IDВliваТВВј )1. - отпадник; који
чреа .- збоr, па, с ПОIIОt.у.
припада шизJIИ (расцепу), т.ј.
Чр8вввчајви; а; о -,- осоБИl'Иј
другои х.ришt.аВСКО)l обреду.
ваиредви.
чревј 8cТeCTBflB, а; О ~ иат- lDв&пу.. атв - избавити.
природан .. IDВОПУ"СU, а, о - СItOП6.4СКИ.
ЧреiВflРВВ, а; о - преКОllераи, IDП8Цвратв - х.одати, шета-

: претеран. ти се.

Чрва ropa - Црна Гора. IDТDпатор, 11. - штаипар, ти­

чувстввств8.l.ав, љва, љво - пограф. .
осетљив.
JIIТУАВратв - ра'о!JlИш..ъати, у­
чувство, С. - ocet.aљe; до"и
чити.
у чувt:fво - оевеститн се,
IDУlDчеље, С. - myштаље.
доt.и к себи. .
чуствоватв - осеt.ати; отуда mчаствј е, С. - среЪа; !ЈЈ,част­
и чувствоваllЦ;е. JЬUВ - среt.аи.
чтеввје, С. - читаље.

1) Овако ИJlају е (Jlесто а) и речи: божество; - ВеАичество;

- ЈЬубеэни; - lIIудрец; - отечество; - IIрошеcтu; - РОЖДеС7'во;
- суu;ружество, сердечки, йрдечки; - .tUCТойрдечан, чucтосрдечujе.
2) Овако икају ество (Jlесто штво) и речи: дру:ж;ество, IIIНlI­
жество, u;устињичество, убо:нсество.
3) Овако ески, (lIеето обичнога ски, чки, ки, ански) ИJlају и ове
речи: ареческu; - ucтopи'Iecки; - APY:lICecкu; - lIIу.?цски; - ота­
чески, O'l'ечеcкu; - ФWЮсщlJuчеСliи.
40) Овако ииају ер (1IIеето р) и речи: беСlllертuје, вер,/;овки;­
:нсертва; - Оербија, cepдe'lНи, СЈАерт, совершекu; - YC~PAНи; -
чucтосеР,4ечност.

6). Овако ИJlају шт (.еето t;) и речи: 1IeIllОШТ; - O'l'враll).та­

вати; - u;ештера, 1I0.мОШТ, u;peOCBellJ,TeHU; - свештекu, собuрајушти.
8) Овако ж,4 (иесто ~) имају и речи: lIIе:lIC,4усобни; - на­
араJIC,4екujе, надe3lC,4n, нaCAaJIC,4aвaтu се; - ou;,/;o.IIC,4eкNje, ОСУJIC,4а­
вати, ОСУЖ,4IJlIије; - u;обеЈ/С,4ек, 1I0вреЖ,4екије, 1I0ТВРЖДUВUТU, IIр"'"
"УJlCдек; - раСУJICАавати, pacy.lIC,4eкиje, po.IICДlJNuje; - убе.1IC,II,авuтu.
') Овако се иа ије евршују и ове речи: беэобра3ц;е, беЭУlllujе,
беС.'IOвеcujе, беCltlертц;е, б.llUW,ll,uрекuје, б.Jiatос.'Ювекujе, БОWЈЬуБujе;
- ВI~,4eкиje, в.Ш,4екuје; - ZОСТОЈЬубuје; - AU.J;alluje, ,ll,оэвомнujе,
А}Јэновeкujе; - 3/Ce.11alluje; - аваlIujе; - шјашњгније, UЭ.lluтuје,
UЭАСењекujе, UЭlllшa.љerщiе, uзоБUJIujе, uэречекujе, ucкyшeКujе, UClZD-
 ·XXJiI
IiманuЈв, ucriОJlњвiшјв, ucftpaвљeпuJв; - љубљвнujв; - мњеније, "'у­
Арованujв; - ua8Начвнujв, НfUepвнu;e; насМЈАujв, нвбuтuје, Н/Ш3IJвстuјf",
нвр(.зу~ujе, нePacYA1AQe; - ОJU:O:НСАвнuје, ОРУАијв, ocтpoy~,-иjв; ОСУ:Ј/С­
Авнијв, . очајанuјв ; - "исаnujе, lIобољшвнujе, lIо:ребвнuјв, 1l0ру:анuјв,
1l0мушанujв, 1l0учвнuје, Iре,4:р.аАијв, llPIJAJlOlНI!cнujs" 11iРОТШ1речuјв;
- расхајlЖuје, ра:Uluш.ъвнujе, Pacy:НCAвнujв, РО:НСАвнијв; - само­
љубujе, со:нсаљепuјв, cojlЏињвнujв, C1lUCaHuje, среброљуfЖје, cplЏcтвuje,
cтpaAawиje, cтpaнcтвoвaнujв, сумњвнuје; - увервнuје, УАШ1љвнujе,
у'корењвrщiе, уltJНо.женujе, уruлребљенuје, уирављенијв, учвwијв; -
ЧUCТОСРАечuје, ЧУАотворенuјв. .
8) Овако су наставко. твљ начнљене и речи: вО,4Wrвљ, вo~
сиитатељ, воСlIuтuтељнuца; - Аобро.ЖIJJIaТвљ; - :НСlJJIaтвљ, 3ICUтељ;
.- љубuтељ; - РОАuтвљнtЩa; - ХУJlитвљ,. чuтатвљ.
9) Овако су наставкох ејшu (место С.предхеткои нај) на'ЈИљенп
и придеви: б.IШженвјши; - вернеј1.ии, вф.rовнејши, внутрењејшu; - ,

I
Аостојнвјшu; - :нсеJIIJтељнвјш~; - uaбранејшu, искуснејши; - кра­
снвјши ; - љубе3нејшu, љубимејшu; - не1l0ро.nreјши ; - 1l0.Ј/С/ЈJlатељ-
: нвјшu, 'llречеснејшu, llрuјатнејшu, u;ространвјшu; - .сввШТе1ЏЈјШI~,
свРАечнвјшu, совершвнејшu, С1l0СО~ШU;. - чвенеј1"":t, "УfJCl'вuтељ­
нвјши.
1~) Овахо им (место љив ИАН друкчије) имају и речц: вОАим;
- нввиАим, нвIlОХО.)I(Jбu.lI, нellpoxoj,UAI. .'
11) Овако воз (весто уз И.lИ друкчије) и вос (место уз ив вас
имају и речи: возбуAUТU, возвucuтu, вОЗ8Uшаватu, возврaтuти се,
вОЗАУХ, воЗЈАО3ICНQСТ, воз.1I0hu, 8ОЗНfUерuтu, возотвстствовaтu, воэраст,
- воскресвнски, воскреснути, воскрвшаватu,вОClJuтаватu, восиита­

Jlи1ите, BoclIUTaHuje, вOClluтaTeЉHицa.

12) Ихају 0'1' (место 0,1,) и речи: OTJI03ICUTU, oтнocuтu св, oт~
cтojaтu.
13) Овако со (место с И.lИ са) имају н ре'lИ: собupатu, со­
бор, совесТ, совст, советовање, совстовати, совршење, CO:НCaJIUTU,
со:нсалuтu св, со:нсаљенијв, СОЗАатвљ, coџaтu, cojeAUњueaTU, соје­
Аињвнujе, COIl.)I(JltJ(JНиX, COIlPOТuвuтu ,св, со ставити, СОСУА, COTBDpUТI',

I СОУЧвник, coxpawитu;

је о и. а и у речн: љубов.
-, OAcoвcтoвaтu; - нвсовршвнство;

.
-

Но) Овако Ilре имају и речи: IIреБJIIJZОCJlOвен, Ilрввuшe, IIреuз­

",uшњu, IIрвљубвэwи, "рекрасни, Ilрвосввштвнu, Ilречвснu, "реусиввати.
16) Овако су с БJIIJЮ CJl.о;кеае н речи: БJIIJWАарвнujе, БJlаzо­
тако

Аарност, БJllJЮнaравlЖ, БJIIJЮllOтрвБ.ан, БJIIJ'Оllрuјатан, БJlаюраэУЈАНО ,

БJIIJWРОАство, БJlaЮCffA(Ж, БJIIJWCJIOввнujе.
XXIV
.') овако су е fJoю мо.еве и речи: fJoJO-"1Ј6иw, fJoJo-"1Јбмј~,
(ЈоWfI()Эtlaж:rfЮ~ 6оюуW,4IШ.
1') Все (.вето све) Иllају и речи: 8ceвvA81fu, 8ШАtJtIИ6u, 8е8-
o.ttпМ, 8cecp,48l1НU •
•') Овно су по Аве речи мо.еве у јеАВУ и ове: 6АШОрОАIЮ­
У.lCми, 6раrОЈ6Убrtu; - 8tCf...408V,4IШ, /ItCCOКOfl()WТUНllje; - ,48а,48С8Т­
IJ8,4WДUШЊU, .406poнaPII8a1f; - 3.I1OW80'pJ6U8, a.llOНapa8НII; - UC7't(-

tЮЈ61/6иrеЈ6 ; - ;е.l.UflO1.IJlВIШIUК ; - срасно..wчан, КРаснонараван, крor­

"O/JUТO.ICи; - Aa3IC~ ; - ~6вв,40t:rojнејшu, ~6oucncfWСТ;
- ~, .IItIOfOf48Н, AIOp8lZJI48aнuj8; - 1.I06ВA0н0CНfJ, /ЈОА06о­
СЈЮ6, /Jpaв,40J6y6tиl, rsРatЮt:y,4IШ, /JpO'EU8cтOciaru, /Jporuвyaaкoнo'J6a­
,wru; - C882'01.1OWJ'ajв.мtf, свАа.м,48С8Тома"..., славеноср.скu, СJШ'l'1(Q-·
ЙР,48ICfШ; - rtla;OCAaAIJ«; - .,aAO-"1Јбшm, WC'J'Ойр,48чан; - "1/AOТIQ­
peltUje; - 1J:IfJ6tIA1JW,4UШЊU.

. ' Застаре.п.... неправ",,, об.аици у ОБРа.Аовића су: в.еве...

(- ох), љубaвuj1/ (- љу), .0нuo.... нараво,к, ваРОАО.IC, POAOBO.lll, си-
80ВO.lll, ТуРВОJl, YВYВO.lll, Чll'1'ате.ы.к (- па); lIеета.м, ведра.м, ио­
IIJ.III ( - па); чаша.м 1I1О'П1I4IIV (- аха); .ecтu (-па); -- .....Ц;t1
(- .п); 8Дpaвaw (- ~ra); .рајв.е,;, 1I0јвЈ, (-ој); бо.а1/;- . .ву (- е);
paeтelfu (- ући); ће",; - ПС.ll8в.е (-ш.. -); ХриC'ljавин (- шћ' -);
заltТевати (-х'1'---); уо (-х-), И '1'. А•

....