Fakutlet polikih nauka Sarajevo Postdiplomski studij 4+1 Europske integracije

POLITIKA MULTIKULTURALNOSTI I ETNONACIONALNI IDENTITETI: IZAZOVI NA PUTU EVROPSKIH INTEGRACIJA

Predmet : Europsko drutvo i graanske vrline Student Profesor Asad Nuhanovi

Lahira Sejfija

1. UVOD Meu kljunim teorijskim i drutvenim pitanjima u savremenoj evropskoj nauci i politici je i pitanje: Kako unutar evropskih integracionih procesa stvoriti socijalni prostor za suglasje mnotva kultura, jezika i etnikih grupa koje postoje unutar Evropske unije? irenje Evropske unije ka istoku i jugu aktualizuje ovo pitanje i postavlja pred nove lanice zahtjeve u vezi sa uspostavljanjem stabilnih meuetnikih odnosa i ureenjem poloaja etno-kulturnih, odnosno nacionalnih manjina. U tom smislu ustanovljeni su evropski standardi zatite prava manjina koji bi trebalo da doprinesu ostvarivanju pomenutih ciljeva. Politika multikulturalnosti jedna je od kljunih poluga organizacije evropskog socijalnog prostora i u tom smislu oekuje se da e drave koje nastoje da se pridrue EU uklopiti svoje kulturne obrasce u iri kulturni habitus. Ugovorom u Mastrihtu, kojim su utemeljeni principi na kojima poiva Evropska unija, ustavljena je sloboda nacionalnim dravama da stvaraju uslove za ouvanje multikulturalne batine i unapreenje uslova za ouvanje manjinskih identiteta. Iako je u ovom procesu naglasak na autonomiji drava, regiona i lokalnih vlasti da osmisle realne politike multikulturalnosti, trebalo bi pomenuti da je re o sloenom procesu, koji otvara bar dva fundamentalna pitanja: prvo se odnosi na ouvanje manjinskih identiteta u procesu integracije, a drugo proistie iz istorijskih i drugih okolnosti koje su formirale prirodu etnikih identiteta u istonoj, centralnoj i jugoistonoj Evropi. Pored ovih pitanja znaajna su i ona koja se odnose na savremene teorijsko- filozofske liberalne i komunitarne paradigme i konkretne mere i aktivnosti u vezi sa implementacijom politike multikulturalizma. BiH je drava koja, uz sva nerjeena statusna pitanja, nastoji da se ubrzano ukljui u evroatlanske integracije. Jedna od obaveza, koju bi trebalo da uredi u tom periodu, odnosi se na osmiljavanje politike multikulturalnosti. Iako koncept multikulturalnosti poiva na dva fundamentalna principa priznanju razliitosti i priznanju identiteta, koji se odnose na specifinosti mnotva drutvenih grupa, ovdje ostajemo samo na jednom aspektu fenomena multikulturalnosti etnicitetu.

2. ETNINOST I ETNIKA DISTANCA U BiH Etninost je jedan od osnovnih inilaca drutvene stvarnosti u savremenoj BiH. Istraivanja provedena u BiH tokom poratnih godina, s ciljem utvrivanja kvaliteta meuetnikog povjerenja pripadnika triju konstitutivnih naroda u BiH, pokazuju da Hrvati, Bonjaci i Srbi najvie prihvataju odnose s pripadnicima sopstvenog naroda, o kojem imaju i nabolje

miljenje. Kod pripadnika sva tri naroda etnika distanca prema drugim narodima raste, s porastom bliskosti ponuenih odnosa. 1 Istraivanje je pokazalo da se etnika distanca Hrvata prema Srbima donekle smanjila u odnosu na 2002. godinu, dok prema Romima varira u zavisnosti od ponuenog odnosa tj. stepena bliskosti. Bonjaci najvie prihvataju Hrvate, a potom Srbe, dok se etnika distanca Bonjaka prema drugim narodima poveala, u odnosu na 2002. godinu. Srbi najvie prihvaaju ponuene odnose s Hrvatima, a potom s Bonjacima. Etnika distanca Srba prema pripadnicima druga dva naroda se poveala u odnosu na 2002. godinu. Romi su narod koji se najvie odbacuje. Na kraju knjige se istie da se etnika distanca graana Bosne i Hercegovine do 2010. poveala u odnosu na 2002. godinu, to bi prema autoru trebalo da zabrine sve one koji vode i brinu o BiH. Teza "da smo spremni da ivimo jedni pored drugih, a ne jedni s drugima" je jo jedanput potvrena i ovim istraivanjem.

3. ETNICITET I MULTIKULTURALNOST U TEORIJSKOM DISKURSU: KONCEPTI I IZAZOVI Meutim, nesumnjivo je da je etnicitet, kao jedan od znaajnih inilaca fenomena multikulturalnosti, velika nepoznanica samim graanima ali i dobrom delu strune i politike javnosti. ini se da je jedno od kljunih pitanja na koje bi akademska zajednica i ostali akteri zainetresovani za integracijske procese trebalo da odgovore u predintegracionom kako funkcionalno i kompatibilno sa evropskim okruenjem urediti sopstveni multikulturalni prostor? U naim drutvenim naukama teorijska konfuzija u vezi sa eksploracijom fenomena multikulturalnosti je vie slojna i moe se analizirati u odnosu na razliite repere. Jedan od njih predstavlja eklektiki pristup teoriji multikulturalnosti, koji je nastao zbog nekritikog preuzimanja poimanja ovog fenomena u zapadnoj politikoj i filozofskoj teoriji. inilo se da je osnovni problem uoen u dihotomiji nastaloj u jazu izmeu, u osnovi, korporativnog zahtjeva multikulturalista za institucionalnim priznanjem identiteta etno-kulturnih zajednica i fundamentalnog individualizma liberalne demokratije. Naime, teorija liberalne demokratije, onako kako je predstavljena na filozofskom nivou, nije uvek sposobna da ozbiljno uzme u obzir, a kadkad ak i iskljuuje, vrste manjinskih prava koje je potrebno ostvariti na politikom nivou2

Puhalo, Sran: Etnika distanca i (auto) stereotipi graana Bosne i Hercegovine" nudi odgovore na uvijek aktuelna pitanja i probleme meuetnike (ne)trpeljivosti i meusobnog opaanja graana Bosne i Hercegovine; Friedrich Ebert Stiftung, Sarajevo, 2010.,

Kymlicka,Will, Opalski, Magda, eds., Can Liberal Pluralism Be Exported? Western Political Theory and Ethnic Relationships in Eastern Europe, Oxfor University Press, 2001. p. 12.

Meutim, uprkos brojnim radovima koji nastoje da premoste jaz izmeu liberala i komunitaraca i da apostrofiraju ovaj problem kao crnu taku u implementaciji politike priznanja razliitosti, ini se da bi uzroke spora trebalo traiti u injenici da je moderna liberalna teorija arogantno prenebregla injenicu da multikulturalizam nije tekovina zapadnog svijeta, kao i to da je postojee stanje rezultat istorijskog kontinuuma. U vezi sa tim trebalo bi tematizovati miljenja, preteno evropskih autora, da multikulturalizam ne spada u preovlaujue kulturne vrednosti u drutvenim naukama u centralno evropskim zemljama, a naroito ne u susjednom jugoistonom delu. Za razliku od centralne Evrope gdje je multikulturalizam, kako tako prihvaen konstrukcija ureenja drutvenih odnosa, ali ipak prihvaen, u jugoistonoj Evropi, a naroito u konfliktnim i postkonfliktnim drutvima, uticaj ovog fenomena, kako teorijski, tako i real politiki se potcjenjuje i zanemaruje. Najee je miljenje da je multikulturalizam drutveno stanje koje je nastalo zbog delovanja istorijskih, demografskih, politikih i ekonomskih faktora u duem periodu, ali da u krajnjem sluaju zbog toga niko nije previe srean. Saglasnost postoji u tome da bi trebalo, poto je situacija ve takva, pronai reenje koje e kako tako uspostaviti drutvenu stabilnost. U vezi sa problemom odnosa liberalnog individualizma i zahtjeva multikulturalista za njegovim izvjesnim teorijskim i politikim korekcijama koje proizilaze iz komunitarnog teorijskog diskursa, mogli bismo se saglasiti sa Volzerovim poimanjem liberalizma koji smatra da se ova drutvena, politika i filozofska paradigma moe shvatati dvojako. U prvom sluaju re je o doktrini koja je izriito posveena individualnim pravima i neutralnoj dravi koja je rigorozno dedukovana od korporativnih identiteta, odnosno re je o dravi bez religijskih ili kulturnih projekata, ili bilo kakvih vrsta kolektivnih ciljeva izvan line slobode i fizike sigurnosti, dobrobiti i bezbijednosti graana.3 Korigovano shvatanje liberalizma dravi daje vie prostora u drutvenom, civilnom habitusu u kojem ona moe intervenisati kako bi obezbijedila uslove za opstanak ili napredak neke zajednice, kulture ili religije, ali pod uslovom da su zatiena osnovna prava graana koji su se posvetili drugim ciljevima ili koji nemaju nikakve posveenosti te vrste. Multikulturalizam je neosporno viestruko sloen i vieslojan fenomen koji je teko teorijski, metodoloki i pojmovno omeiti i definisati. Naprimjer, i tokom rada na ovoj temi, nastojei da objasnimo teorijske i praktine probleme u vezi sa identitetom etnokulturnih zajednica isputamo iz vida druge identitete koji su predmet multikulturalne paradigme. Prirodu jedne multikulturalne zajednice ne ini samo skup jezikih i etnikih diverziteta njenih graana ve i njihovih identiteta na osnovu kojih oni grade razliite drutvene planove. U multikulturalnoj koari su i feministkinje i pripadnici marginalnih pokreta i lica sa posebnim potrebama. U takvoj konstelaciji etniki diverziteti su tek jedan od segmenata multikulturalne stvarnosti. Drugo, veina poznatih teorijskih konstrukcija multikulturalnosti i pored toga to se ovaj pojam smatra tekovinom moderne, za njegovo prirodno ishodite smatra nacionalnu dravu u kojoj je predominantno determinisana uloga veinske nacije. Ako se okrenemo samo ka politikoj teoriji dolazimo do zakljuka da je multikulturalizam priljean normativni okvir za izgradnju dobro ureenog poretka, ali i da nije postao sastavni dio vodeih principa savremenih politikih poredaka. Joef Rac smatra da multikulturalizam ulazi gotovo na jedan jeretiki nain u evropsku (liberalnu) politiku kulturu i da on u tom smislu ne pripada redu tradicionalnih principa. 4 Meutim, iskustvo savremenih politikih
3

Walzer, Michael, Comment, u Amy Gutmann, ed., Multiculturalism and the Politics of Recognition, Princeton University Press, Princeton, 1992. 4 Rac,Joef : Multikulturalizam, liberalizam i komunitarno naslijee u Jugoistonoj Everopi, Tranzicija, br. 4. 2008.;

poredaka pokazuje da se imperativi mira i stabiliteta postiu njegovanjem zajednike kulture. Isto tako, analiza i razumijevanje modernizacijskih procesa na kojima poiva savremena evropska drava (emancipacija, legitimnost, teritorijalizacija) i priroda principa koji prate ove procese (graanstvo, nacionalitet, suverenitet), potvruju da najveu cijenu ovih procesa plaaju manjinske grupacije.5 Tragajui za odgovorom na pitanje kako postii bazini konsenzus u sloenim drutvima, kakva su po svim karakteristikama multikulturalna drutva, Milan Podunavac ukazuje da su sporovi izmeu raznih struja unutar liberalne teorije o strategiji (politici) multikulturalizma smjeteni u diskurs rasprava i prakse o normativnim zahtjevima za priznavanjem razliitosti i etnokulturne heterogenosti i traganja za uspostavom konstitucionalnog aranmana, koji omoguava svakom uivanje i razvoj sopstvenog kulturnog identiteta. 4. KRAH MULTIKULTURALNOG DRUTVA EKSKURS POLITIKOJ SCENI NA NJEMAKOJ

Nedavno je njemaka kancelarka Angela Merkel izjavila je da je pokuaj pravljenja multikulturalnog drutva u Nemakoj potpuno propao. Merkelova je na skupu mladih Hriansko-demokratske unije, na ijem je elu, rekla da takozvani multikulturalni koncept prema kojem ljudi sreno "ive jedni pored drugih", jednostavno nije uspio. Kancelarka Merkel podsjetila je da je Njemaka 1960-ih godina "pozivala radnike iz inostranstva da dou", ali da su oni ostali da ive u Nemakoj. "Zavaravali smo se kada smo govorili: 'Nee oni ostati, u jednom trenutku e otii', ali to se nije dogodilo", rekla je njemaka kancelarka. Merkelova se posebno osvrnula na rijei njemakog predsednika Kristijana Vulfa koji je nedavno izjavio da je islam dio Njemake, jednako kao i hrianstvo i judaizam. Merkel je navela da to jeste tano, ali da imigranti moraju da uine vie da se integriu u njemako drutvo. "Svako ko u startu ne zna njemaki jezik nije dobro doao", poruila je njemaka kancelarka. Prethodno je i lider bavarske Hriansko-socijalna unije, Horst Zehofer, stranke koja je po stavovima najblia Merkelovoj CDU, takoe je izjavio da je koncept multikulturalnosti u Njemakoj mrtav. Zehofer je naveo da je oigledno "da imigranti iz razliitih kultura, poput onih iz Turske i arapskih drava, imaju potekoa".Nedavno objavljeno istraivanje Fondacije "Fridrih Ebert" pokazalo je da vie od 30 odsto Nijemaca smatra da stranci upravljaju dravom i da dre kljune pozicije u drutvu.6 5. MULTIKULTURALNOST - ANSE I PERSPEKTIVE U INTEGRISANOJ EVROPI Sumirajui navedeno, imajui u vidu i navedena iskustva BiH i Njemake, ipak se ne moe prenebrei injenica da multikulturalnost jeste evropska stvarnost. Generalno, jasno je da multikulturna zajednica prua uslove za razvoj posebnih kolektivnih i individualnih identiteta ukoliko obezbjeuje mogunosti za slobodan razvoj svih svojih konstitutivnih dijelova. Takva zajednica ne postavlja prepreke za postojee razlike, nego podstie produktivne razliitosti koje se razvijaju putem kontinuirane kulturne interakcije. Ali, smo postojanje multikulturne zajednice, kao koegzistencije razliitih kultura, ne podrazumijeva nuno i produktivnu interkulturnu komunikaciju. Ovakva komunikacija postoji samo onda kada razliite kulture prenose svoj meuuticaj jedne na druge, kada dolazi do difuzije kulturnih elemenata i stilova. U tom smislu, multikulturalnost predstavlja ivotni prostor za kulturnu interakciju, posebno u mnogonacionalnim dravama. Ukoliko, pak, ne dolazi do takve interkulturne komunikacije,
5

Podunavac, Milan, Liberalizam i multikulturalizam, Filozofija i drutvo No. XVII, IFDT, Beograd, 2000. str.77. 6 Multukulturalnost je mrtva, Veernji list, 27.10.2010.;

multikulturna zajednica ne prevazilazi stanje proste koegzistencije. Tada mogu nastati tenzije izmedju kultura razliitih naroda sa jaanjem konflikata, umjesto stvaranja zajednikog kulturnog obrasca na osnovu kojeg se stvara kreativna integracija delova drustva (ali ne i unifikacija). Treba, dakle, razrjeavati postojee protivrjenosti i dvosmislenosti, da bi multikulturna zajednica bila pozitivna osnova za konstituisanje kako zajednikog tako i partikularnih identiteta unutar nje. Formirani kulturni obrazac predstavlja koherentan referentni okvir koji omoguuje uspostavljanje multikulturne zajednice sa zajednikim simbolima, vrijednostima i normama kao kriterijumima za gradnju socijalnog identiteta. Ako se partikularni kulturni identiteti apsolutizuju, dolazi do njihove ideoloke/politike reinterpretacije, koja unitava osnovu multikulturalizma i nadnacionalnog identiteta. Tada se zapada u provincijalizam, a ljudska prava i slobode se ograniavaju i svode na partikularne manifestacije, bilo kao dravni razlog, ili kao nacionalni interes, ili kao konfesionalna iskljuivost, gubei osnovu za iri socijalni identitet i za meuljudsku povezanost. Ova sfera proimanja identiteta oblikuje se u okviru multikulturnih uslova reciprociteta, gde se partikularna i opta solidarnost dopunjuju. To je mogue u posttradicionalnim drutvima u kojima se razvija komplementarnost izmeu struktura linosti (posttradicionalni samoizbor) i struktura kulture (grupni identitet), koja omoguuje nerepresivnu socijalnu i kulturnu integraciju. U takvim drustvima (koje Habermas naziva radikalnom republikom) individue se integriu pomou konstitucionalnog patriotizma, a ne homogenizujueg ili ksenofobinog nacionalizma. 6. ZAKLJUCI I DILEME Da li tekua integracija Evrope obezbjeuje zadovoljavajuu batinu da bi proizvela nadnacionalni identitet? Sudei prema nerijeenim problemima i neslaganjima u okviru Evropske unije i ponovnom bueenju nacionalistikih i separatistikih pokreta meu lanovima Unije (u Engleskoj, Francuskoj, Italiji i u Balkanskom regionu), moe se konstatovati da jo nisu sazreli svi potrebni uslovi za konstituisanje evropskog identiteta. Poseban je problem razaranje demokratije (ili postavljanje prepreka za demokratiju) to ga proizvodi etnonacionalizam, na ta upozorava Julie Mostov. Kada se politiki konflikti svedu na zahtjeve etnikih grupa, kao to pie Mostov, mo se strukturira na takav nain da koi demokratski razvoj, budui da suava politiko polje, ograniava broj i vrstu politikih aktera i blokira rjeenja. Kada se drava interpretira kao dom nacionalnim grupama, nastavlja isti autor, takav nacionalni identitet je nespojiv sa demokratijom, jer demokratija zahtijeva da politika participacija bude otvorena za sve graane, bez diskriminacije, i da svim graanima budu obezbjeene politike slobode i jednako graanstvo, dok u politici nacionalnog identiteta individue nisu priznate kao politiki subjekti, ve samo kao lanovi etnikog 7 kolektiviteta. Demokratija i multikulturalnost su povezane. Interkulturna komunikacija u okviru multikulturne zajednice prua mnogo ire mogunosti individuama i socijalnim grupama za uspostavljanje modernog (posttradicionalnog) identiteta, koji se oslobaa izolovanosti, zatvorenosti i monolitnosti. Ali, treba imati u vidu da jo nisu rijeeni problemi usaglaavanja procesa globalizacije i regionalizacije (u tom kontekstu je i pitanje kako shvatiti potrebu za samoodreenjem) i izmeu potrebe za nadnacionalnom integracijom i potrebe za nacionalnim identitetom. ini se da klju lei u komplementarnosti procesa socijalizacije koji izvire iz ireg socijalnog i kulturnog konteksta i individualizacije, koji potencira posebnost, svojevrsnost, samobitnost. Integracija Evrope predstavlja, u tom smislu, znaajan izazov koji e otkriti do kojeg stepena se moe ii u identifikaciji sa Evropskom unijom a da se ne izgubi
7

Mostov, Julie: Etnonazionalismus und Pluralismus der Identiteten, SOEMZ, Sofia, 2004.,

individualnost naroda i pojedinaca kao politikih subjekata. Nesumnjivo, BiH moe iz ovih procesa i sama izvui iskustva i pouke koje e joj pomoi u razrjeenju ovdanje meuetnike paradigme. LITERATURA:
Kymlicka,Will, Opalski, Magda, eds., Can Liberal Pluralism Be Exported? Western Political Theory and Ethnic Relationships in Eastern Europe, Oxfor University Press, 2001. p. 12. Multukulturalnost je mrtva, Veernji list, 27.10.2010.; Mostov, Julie: Etnonazionalismus und Pluralismus der Identiteten, SOEMZ, Sofia, 2004., Puhalo, Sran: Etnika distanca i (auto) stereotipi graana Bosne i Hercegovine" nudi odgovore na uvijek aktuelna pitanja i probleme meuetnike (ne)trpeljivosti i meusobnog opaanja graana Bosne i Hercegovine; Friedrich Ebert Stiftung, Sarajevo, 2010., Podunavac, Milan, Liberalizam i multikulturalizam, Filozofija i drutvo No. XVII, IFDT, Beograd, 2000. str.77. Rac,Joef : Multikulturalizam, liberalizam i komunitarno naslijee u Jugoistonoj Everopi, Tranzicija, br. 4. 2008.; Walzer, Michael, Comment, u Amy Gutmann, ed., Multiculturalism and the Politics of Recognition, Princeton University Press, Princeton, 1992.