Ruski realizam : U francuskoj knjievnosti 50-ih godina nema vie Balzaka i Stendala. Realizam je preovlaujua struja (anfleri...).

Pokreu se asopisi. Realizam se vezuje za iskrenost, za drutvenu kritiku, za pisanje o marginalnim slojevima drutva... nije teorijski konzistentno. Pojava ''Gospoe Bovari'' oznaava transformaciju realistikog pisanja. Pravi realizam prestaje sa Balzakom. Kasnije nadire naturalizam. Sa tom tendencijom francuski roman ulazi u 20.v. Prust saima iskustva i Balzaka i Stendala, i Flobera i Zole. U Engleskoj, zbog ekspirovog uticaja, nije bilo mogue uspostaviti klasicistiku poetiku. Ve u 18.v., na osnovu Fildinga, se moe govoriti o protorealistikom romanu. Krajem 18.v. ''romansa'' postoji potreba da se stvori nov izraz. Dejn Ostin je u osnovi realistina, ali bez otre kritike drutva. Ona se uklapa u realistiki roman, iako hronoloki ne pripada. Analogno pojavi Flobera u Francuskoj, u Engleskoj se pojavljuje Henri Dejms. On oznaava onaj prevrat koji Flober znai u Francuskoj, ali znatno vie teorijski osmiljeno, u dosta teorijskih tekstova i u nekoliko predgovora svojim romanima. U ruskoj knjievnosti se na potpuno nov nain postavlja pitanje kodifikacije realizma. On se prvo pojavljuje pod imenom ''naturalna kola'' po.40-ih god. Pri tom, taj naziv je pogrdan, izjednaen sa nazivom ''blatoljupci''. Ruska kultura je vezana za vizantijsku duhovnost i drugaije se razvija. Odnos prema kulturnim fenomenima je bitno drugaiji. Sve do Pukina, knjievnost je epigonska. Pukin odjednom asimiluje elemente zapadnjake knjievnosti. Ruski pisci izuzetno dobro poznaju svu zapadnoevropsku knjievnost. 30-ih god., ovo je od prvorazrednog znaaja. Svi itaju sve, ak i drugorazredne pisce. Pukin i Ljermontov su pre svega lirski pesnici, ali u to vreme u asopisima se uglavnom raspravljalo o pitanjima proze. Gogolj pie o pripoveci i romanu kao o jo neodreenoj knjievnoj vrsti, ali koja mnogo obeava (koja oznaava neto novo, kolosalno, moda jo u Evropi nevieno-?). Hercen se pita da li je u formi pripovesti mogue izmeati nauku, karikaturu, religiju, filozofiju, realan ivot, mistiku... Dakle, pojam proze, naracije, morao je biti znatno izmenjen. Hercen u pismu iz 1836. se dalje pita : da li je mogue usred grube realnosti nai alhemijsku formulaciju (klju ukrtanja romantiarskih i realistikih zahteva). Re je o novom nivou razmiljanja o prozi. O Fetu(?), Turgenjevu i Nekrasovu teko se moe govoriti kao o velikim pesnicima iz perspektive svetske knjievnosti. Od Pukina i Ljermontova, do pojave simbolista, nema nijednog pesnika u ijem delu se moe uspostaviti sistem (?). Nepostojanje pesnike tradicije u vreme procvata realizma uslovilo je znaajnu komponentu lirskog u romanu (to se na zapadu ne moe nai). U ''Zloinu i kazni'', posle ubistva, Raskoljnikov je prikazan kako odlazi ulicama. Posle toga epizoda koja nema nikakve fabulativne veze (poslastiarnica, vergla, devojica, vlaan sneg...) ta epizoda stoji kao lirska pesma za sebe. Rusija e do ehova ekati da dobije autentinog dramskog pisca. Koncepcija vremena kod Dostojevskog je dramska (katastrofinost, eksplikacija dramskog vremena u romanu u ''Idiotu''). Tolstoj i Dostojevski se sve do Bahtina (pa i kod njega) shvataju kao antipodi 2 tipa proze (epski i dramski). Tolstoju polazi za rukom da celu istoriozofsku studiju ukljui u roman (izdvojeno, ona je na nivou srednjokolskog rada). Ono to je diskurzivno tkivo on je inkorporirao u tekst romana. U ruskom romanu pojavljuje se ''pozitivni junak'' (neto to na zapadu izgleda nemogue). Ako ilijena Sorela uzmemo kao junaka, kao oveka koji se ne odrie svojih ideala, ide na giljotinu... to je sve romantiarska crta kod Stendala. Ve kod Balzaka toga nema. Antropoloki pesimizam je odlika zapadnog romana. Tolstoj, Dostojevski, Turgenjev, uspevaju da postave linost koja ima svest o vrednostima, trai nain da je ostvari. Ali to ne znai da se u ruskom romanu otvara optimistiki horizont. Ideja o preobraaju oveka (koja bi to mogla) sve ih je opsedala. 1

Gogolj je planirao da ''Mrtve due'' imaju 3 dela. Nastavak je tebalo da da duhovni preporod ikova. Ako se uspostavlja neka nalogija sa Danteovim spevom, uspostavlja se na tom nivou. Postoji nekoliko komponenata koje zahtevaju specifian pristup ruskoj knjievnosti. 1. - odsustvo knjievno-istorijskog kontinuiteta. Ruska kultura je dobrim delom napustila vizantijske korene i sve se manje epigonski okree ka zapadu. Ruski roman je u znaku pravoslavne religioznosti. Ali, tek uz ruske realiste, mogue je naporedo govoriti i drugm svetskim delima. Kontinuiteta u knjievnosti pre realizma nema mnogo u Rusiji. U 19.v., naroito na poetku, ruski romansijer nema neku znaajnu tradiciju (moda neki putopis). 2. - ubrzan razvoj knjievnosti u zemljama u kojima knjievnost nema tako dugu istoriju, kao na zapadu. (sistem razvoja knjievnosti kao to se dogodio u Francuskoj od renesanse do naturalizma). Tzv. ubrzani razvoj u ruskoj knjievnosti arolik izbor uzora u engleskoj i francuskoj knjievnosti. I Dostojevski i Tolstoj prolaze kroz fazu divljenja zapadnoevropskoj knjievnosti. Ali, Dostojevski ita celog Hofmana, i to u originalu; divi se i '' Jadnicima'' tema ''ponienih i uvreenih''... Ono to je u zapadnoj knjievnosti naeno, u Rusiji je transformisano. Crte romantizma, pa i sentimentalizma. + o poetikoj strani realizma : paratekstualnost, predgovori, komentari. Kod Engleza nema tumaenja ve kod Dikensa mora sa de kopa po privatnim pismima itd. (Dord Henri Luis, teoretiar i filozof, pie sredinom 19.v., ali ga ne sluaju). Realizam doktrinarna knjievnost u Rusiji. + Hercen (pseudonim), jedan od najobrazovanijh ljudi doba, pojava od ogromnog znaaja sa aspekta razumevanja ruske knjievnosti. U vreme dok je iveo u Rusiji, a i posle 1848.g., kad je emigrirao u London, bio je od ogromnog uticaja. Hercen : '' Prolost i razmiljanja'' istovremeno i umetniki letopis, opis epohe, ali i autobiografija sa neobino uvedenim glasom pripovedaa (naratoloki veoma zanimljivo). Podela u ruskom drutvu na ''zapadnjake'' i ''slovenofile'' u to vreme donela je mnogo sukoba i agresivnosti. Hercen je bio ''zapadnjak'' (za prihvatanje zapadnih vrednosti i institucija), ali nain na koji to brani je pun tolerancije prema ''slovenofilima''. Verovatno je Dostojevaski u '' Zlim dusima'' pokuao da osvetli takvu ''hercenovsku'' linost. Potreba da se dostignu uzori sa zapada, u Rusiji i njoj slinim knjievnostima ima ogroman znaaj. O tome se moemo uveriti ve u ''Evgeniju Onjeginu''. Pukin je toga svestan. I u stihovima i u napomenama on stavlja do znanja da pie imajui u vidu modele ostvarene na zapadu. Lik Tanje graen je kao lik nacionalne junakinje. Tanja je vezana za folklor, ali to je samo jedan deo prie Pukin se postarao da junakinju dovede u vezu sa zapadnom tradicijom. On motivie i sam izbor imena (''mi smo navikli na zapadnjaka imena...''). Zahvaljujui dadilji, stasavanju na selu ona je dovedena u vezu sa narodom. Sa druge strane ona je vredan ita. Pukin prvi, pre Stendala, uvodi motivaciju postupaka neke linosti na osnovu literature koju ta linost ita. Tanja se vaspitava na zapadnoevropskom romanu, ita ak i gotski roman. Svest o mogunosti razvoja romana prisutna je kod svih ruskih pisaca 19.v. Sve vreme dok pie ''Rat i mir'', Tolstoj razmilja kako da se odredi prema zapadnoj tradiciji. ''Mi Rusi uopte ne umemo da piemo romane''. Svestan je da su modeli doraeni i da, sledei ih, ovek moe biti samo epigon, ali tu postoji potreba da se modeli modofikuju. On naglaava potrebu novine : ''Ako pisac nema neto novo da kae ne treba ni da pie''. Roman nastaje u socioloki i kulturoloki stabilnoj sredini, gde postoji jedan nivo civilizovanog ponaanja u drutvu. Pisac ima svest o tome kome se obraa. Neki sistem znanja, pozitivistiki duh to je mera zajednitva na civilizacijskom nivou. I Balzak i Stendal i Dikens znaju kome se obraaju. (Stendalovo obraanje buduim itaocima je samo drugaije formulisanje kljunog pojma ''istine'' u romanu). U Rusiji nema ni trunke neeg takvog. Berajev ''Izvor i smisao ruskog komunizma'' istrauje specifinosti ruske kulture u odnosu na zapadnu. 2

30-50-ih god. formira se sloj ljudi koji su izmeu 2 krajnja sloja spahija i muika - ''raznoinci'' (tu se i raaju knjievne ideje). ernievski i Dobroljubov dovode utilitarnu kritiku do krajnosti, ali njihov uticaj je ogroman. Dostojevski je u stalnom sukobu sa njima (esti likovi studenata kod njega slika su raznoinske inteligencije). Mnogi se bave literaturom da bi mogli da saopte svoje politike ideje, jer drugaije nisu mogli. To je od ogromnog znaaja. Teorije Darvina, O.Konta koje menjaju svest o svetu. Svuda je to, pa i u Rusiji, predmet stalnih rasprava. Roman i pripovetka izbili na elo svih vrsta pesnitva. ''Oni sainjavaju svu lepu knjievnost, tako da svako drugo delo naspram njih izgleda kao neto izuzetno sluajno''. U njima se talenat osea neogranieno slobodan. Odstupanja, rasuivanja, didaktika, u romanu i pripovetci mogu biti sasvim umesna. Defabulizacija (i sami memoari, ako su majstorski napisani, sl. vrhunski roman ulaze u okvir umetnike knjievnosti). Lirska odstupanja u '' Mrtvim duama'' : mogunost drame je u tome da se karakteri primoraju da u sceni progovore. U genezi realistikog romana (znaaj Stendala i Balzaka). Otkriva nove mogunosti Pukin, Hercen otkrivena je i druga mogunost o pravoslavlju. Pukin : Tolstoj posle mnogo neuspelih pokuaja, konano zapoeo ''Anu Karenjinu'' tako to je proitao jednu nedovrenu Pukinovu priu i ''pronaao ton'', kako je govorio. 1825.g. dekabristiki ustanak nema nekog veeg traga na carizam, ali u kulturi je ogroman. Neposredan izraz kod Pukina. Sva zbivanja u knjievnosti do Tolstoja i Dostojevskog nose peat dekabrizma. ak je i ''Rat i mir'' obuhvatio dekabrizam. Tolstoj je prvo zamislio ovo delo kao priu o dekabristima, jer se sredinom 19.v. jedan broj dekabrista vraa iz progonstva iza njih idu porodine kolone prie o enama prognanika pretvaraju se u legende. Bajron sa svojim specifinim romantizmom veoma uticajan (traenje slobode, egzotika, dosada...). Sloboda je jedno od naela Pukinovog dela. Pukin osvetljava kritiki bajronovski romantizam kao vrstu egoizma. On shvata da se moe artikulisati romantizam druge vrste vie nemakog tipa, koji proistie vie iz filozofskog razmatranja (Lenski). Romantizam se sagledava tako da ono to u njemu ima budunost, preivi. Pukin je mogao da prenese to to je bilo ivo. Nain na koji pisac uspostavlja svoj status nije jedinstven : pesnik koji se obraa itaocu, govori o okolnostima u kojima je pisao delo, poznanstvo sa junakom to su mesta sa najvie lirskih kvaliteta, razmiljanja o mladosti; pojavljuju se i elementi autoreferencijalnosti u 3.delu. Pukin tvrdi da je Riardson postao dosadan skree panju na gotski roman. To je za njega beoug koji nastavlja istoriju romana. On uvek unosi etike kategorije u ova razmatranja. Time podsea na Balzaka koji se u '' Predgovoru'' brani pred moguom kritikom da ne obraa panju na moralan uticaj svojih romana, jer ''zlo je interesantnije''. Ista kategorija se moe pronai u ''Evgeniju Onjeginu''. 2 distinktivna obeleja ruske knjievnosti realizma: 1.- U Rusiji se pojavljuju pisci kad je u zapadnoj Evropi ve kanonizovan realizam. Balzak i Takeri su ve dali svoja velika dela. Treba imati u vidu taj odnos prema dovrenom obrascu realistikog romana. U Francuskoj, Balzak i Stendal su mogli da raunaju na romane 18.v. i romantizma. Dakle, ruski pisci rade u jednom drugaijem okruenju. 2.- tie se okolnosti da u zapadno-evropskoj knjievnosti postoje kritiari knjievnosti, ali ne postoji nijedan teoretiar-kritiar koji bi oblikovao misao o romanu. Sami realisti igraju i ulogu teoretiara romana (najvaniji tekst nije delo kritiara : Balzakov '' Predgovor''). amfleri i Diranti kasnije piu o realizmu, ali uglavnom nekonzistentno. 3

U ruskoj knjievnosti, sa druge strane, na samom poetku realizma, pojavljuje se Bjelinski. On artikulie kanon, ne teoretie naknadno. On iz svog pojma realistike knjievnosti izvlai kritiku normu kojom prosuuje dela. On kodifikuje realizam naporedo sa njegovim razvojem. Velek daje veliki znaaj ruskoj teoretskoj misli posle Bjelinskog. ernievski, Dobroljubov, Pisarev radikalna kritika sa stanovita socijalne funkcije knjievnosti. Imaju snaan uticaj. Ruski pisci vode rauna o njihovom miljenju. Pored ovih kritiara, A.Grigorjev, kojeg Dostojevski ima uz sebe, zastupa organicistiku teoriju, suprotnu Bjelinskom. Dostojevski na poetku ''Zabeleaka iz podzemlja'' u fusnoti objanjava svog junaka kao socioloki reprezentativnu pojavu. On to radi i sa Raskoljnikom. Pozna dela Dostojevskog optereena politikim deavanjima. Za ''Zle duhe'' Dostojevski kae da se sprema da pie ''roman-pamflet'', kasnije ideja se iri. Bjelinski uloga, uticaj Hegela, protivrenosti; tekst ''Pogled na rusku knjievnost 1847.''. Osnovni zadatak kritike, godinjih ogleda, je ukazati na pravac koji preovlauje i propratiti misao koja se pokree. Gogolju je dato mesto osnivaa, prvaka naturalne kole. Kad kae podraavanje Bjelinski misli na podraavanje stranih uzora, ne na odnos umetnosti i stvarnosti. Ve kod Pukina je taj momenat epigonstva prevazien, ali podraavanje nije uvek epigonstvo. Ali postoji i kriterijum novine. Iskoraenje (priroda, talenat, fantazija) iz realistike matrice blisko je romantizmu. Bjelinski se osvre na napade, na naturalnu kolu sa stanovita estetike kritike. ''Umetnost mora biti umetnost, pre svega''. Treba pojave stvarnosti propustiti kroz svoju fantaziju, dati im novi ivot. +++ Naturalna kola : - vano obeleje ruskog realizma : doktrinarnost. - Bjelinski hvali Dostojevskog kao tvorca ''Bednih ljudi'' (ubrzo pie ''Dvojnici'' trag Hofmana). - Visarion Strani (?) ukida ivu misao o knjievnosti. Dobroljubov uskogrudo tumaenje knjievnosti; ernievski i Pisarev i sl. bi dali ekspira za par kobasica tzv. revolucionarne demokrate. - Apolon Grigorjev razvija organistiki pristup to je bilo dragoceno; gotovo ravnotea Dobroljubovu, Pisarevu kod njih odsustvo brige za linu dobrobit; tenja : apsolutna socijalna pravda. - crta apokaliptinosti, smak sveta kod ruskih pisaca; pitanja ima li ili nema boga to je tad normalno radikalizam u ovom pogledu. - anrovi : putopis (ili specifina vrsta putopisa) daje jednu od anrovskih matrica. - u Rusiji, inteligencija je podseala na religioznu sektu ona je pre svega bila orjentisana ideoloki (raznoinci socijalno neutemeljeni). Odvojenost od tradicije, odsustvo tla. U 19.v. bila je onemoguena bilo kakva politika delatnost. Knjievni kritiar je taj koji je bio u prilici da ifrovanim jezikom govori i o politici to se od njega oekivalo. - Gogolj : ''Ko je ako pisac nije duan da prikae istinu?''. Nepostojanje drutvene pravde zato je pisac duan da bude istinit. Pesnici zatitnici istine. Pismo Bjelinskog Gogolju. - stvara se tip oveka kome je jedini cilj bila revolucionarnost. Dogmatski odnos prema biolokim, sociolokim teorijama. - ''Apologija ludaka'' pie pod pseudonimom Peorin. (?) - 30-ih god. 19.v. podela na Hristonofile (?) zapadnjake, i Slovenofile narodnjake. Ruski nihilizam. U osnovi nihilizma lei pravoslavno odricanje sveta Berajev. ''Grena rasko''. Nihilizam sa jedne strane pobuna protiv nepravde, ali sa druge na svako stvaralatvo gleda kao na greh. - ali (svetlije odrednice) : objektivno prikazivanje stvarnosti (drutvene). - pojam stvarnosti se kod Bjelinskog proiruje 30-ih g. on obuhvata i duhovnu stvarnost ovek kao integralno bie. - 1842. Bjelinski pie povodom ''Mrtvih dua'' : Gogolj je prvi smelo i pravo pogledao u oi stvarnosti. Potom kao da je polemiki rekao protiv realizma : duboka, sveobuhvatna subjektivnost... mora pesnik da bude u delu, da ivo osea. (Bjelinski ak nemake filozofije). - tek ovakav pristup Bjelinskog doputa da se Gogolj smatra tvorcem realizma. 4

Naturalna kola (iz Istorije knjievnosti V.Vuletia) : 40-ih g.19.v. zbile su se 2 znaajne stvari u ruskoj knjievnosti : 1.- konana afirmacija novog pravca, realizma, 2.- skoro potpuno slivanje ruske knjievnosti sa najnaprednijim idejama vremena. Izlazak ''Mrtvih dua'' 1842.g. pokazao je svu snagu novog knjievnog postupka i zadao udarac romantiarskoj prozi. Mlada ruska inteligencija, okupljena u studentskim kruoocima u 30-im g., polako je sazrevala. Zatim, Bjelinski 40-ih g. daje svoj knjievni maksimum. Pisci 40-ih g. (kojima su prethodili Pukin i Ljermontov) u ivotu plemstva su videli parazitizam starali su se da pokau sutinu odnosa plemstva i kmetstva kao centralni problem u daljem razvoju Rusije. Najprogresivniji pisci 40-ih g. ili su za Gogoljem. Jedna od osnovnih faza u umetnikom stvaranju za Gogolja i njegove sledbenike jeste posmatranje kretanja ivota. Umetnik u toku posmatranja zapaa najbitnije crte materijalnog i drutvenog ivota. Realistika knjievnost 40-ih g. je poznata kao naturalna kola, iji je voa i teoretski osniva bio Bjelinski. Tada je on preao sa pozicija Hegelove filozofije na pozicije materijalizma, pod neposrednim uticajem A.I.Hercena. Proklamovao je princip : merilo vrednosti knjievnog dela je u njegovoj vernosti stvarnosti. On istie da je talentovani pisac obavezan da o svetu i ivotu zna isto koliko i naunik da bi mogao da shvati njihovu sutinu. Traio je od pisca da ne bude daleko od realnog sveta, ve u njegovom centru, da se njime bavi itavim svojim biem (''razlika izmeu nauke i umetnosti nije u sadraju ve u nainu na koji se obrauje odreeni sadraj''). On, zapravo, stvara teorijski .... realizma. Smatra da je umetnik duan da prodre duboko u unutranju, psiholoku dinamiku karaktera, i u isto vreme da na irokom planu umetniki ostvari veze karaktera sa sredinom koja ga okruuje, da otkrije drutvene impulse koji deluju na njegov razvoj. U toku 40-ih g. u ruskoj knjievnosti se nije upotrebljavao termin realizam, ve naturalna kola, kao sinonim. Naziv pravca ne treba meati sa naturalizmom u francuskoj knjievnosti u drugoj pol.19.v., ve ga treba shvatiti kao realizam jer je itavoj koli dato ime prema lat.Natura to je oznaavalo da umetnici ove kole nastoje da u svojim delima budu to je mogue blii prirodi. ''Nova kola'' se oformila 1844-45. kada su se oformili, i pribliili Bjelinskom, mladi pisci poput Njekrasova, Grigorovia, Dostojevskog. Skupljeni su radovi mladih pisaca i izdati u 3 zbornika : ''Filozofija Petrograda'' (dve knjige) i ''Petrogradski zbornik''. Ovi zbornici su bili neka vrsta manifesta i programa novog knjievnog pravca. Pisci nove kole (izabrali za temu svojih radova ivot najniih slojeva Rusije) nastojali su da paljivim posmatranjem socijalne fiziologije velegrada proue sve, pa i najskrivenije tajne malog sveta i da ga umetniki uoblie. Poto se naturalna kola orjentisala na opis ivota ruskog drutva, u poetku je metod opisa dominirao nad metodom pripovedanja to je izazvalo pojavu nove prozne strukture : ''oerk''. Oerk je kraa pria u kojoj se daju slike iz ivota odreene socijalne sredine, bez dubljeg poniranja u kretanje drutva u celini. Te slike su meu sobom povezane jedinstvom ideje, a ne radnje. 1846.g. Panajev i Njekrasov otkupili su asopis ''Savremenik'', koji je 1836.g. pokrenuo Pukin. Od januara 1847.g. ''Savremenik'' je poeo da izlazi svakog meseca pod novom redakcijom i od tada postaje vodei ruski asopis. Dve struje : 1.- plemiko-revolucionarna : Hercen, Ogarov, Pleejev, Durov zalae se za osloboenje seljaka i stvaranje graanskih drutvenih odnosa; 2.- revolucionarno-demokratska na elu sa Bjelinskom. Prva povest Dostojevskog ''Bedni ljudi'' napisana je 40-ih g. Dostojevski je najizrazitiji predstavnik naturalne kole i najneposredniji nastavlja Gogoljeve tradicije. Gonarov je duboko shvatao prirodu Rusije u prelazu od feudalnih drutvenih odnosa ka kapitalistikim. On je jedan od najizrazitijih predstavnika realistike knjievnosti. 5

U to vreme, na suprotnom polu ruskog drutva i knjievnog ivota bila je struja slavjanofila. Oni su proglaavali princip moralnog jedinstva svih ruskih drutvenih slojeva u borbi protiv svih koji su se zalagali za razvitak Rusije na principima reformi Petra I. Oni su veliali rusku originalnu kulturu dopetrovskih vremena, zalagali su se za patrijarhalni ideal razvoja Rusije. Osnova budunosti Rusije, po njihovom miljenju, jeste patrijarhalna starina kojoj se treba vratiti. Sve to je dolazilo iz Evrope za njih je bilo tetno i negativno. Ideolog slavjanofila bio je A.S.Homjakov. 1845.g. pokuavali su da preuzmu asopis ''Moskovljanin''. Bavili su se skupljanjem, prouavanjem i publikovanjem narodnog usmenog stvaralatva. Dvojica od njih (tradicionalna struja) F.Tjuev i A.Fot razvili su poeziju ''iste umetnosti'' do vrhunca i bili su zaetnici moderne ruske poezije, one koja e nai svoj najpotpuniji izraz u simbolizmu. U estetici su zastupali etiko-filozofske pozicije : knjievnost i umetnost nemaju ta da trae u huci ivota i dramama drutva, njihov cilj je da u svemu pronalaze praosnove ovekovog postojanja. 1848.g. potresi u Parizu, Beu, Maarskoj Nikolaj I se angaovao u unitavanju revolucije. Pripadnici mlade inteligencije su se formirali u kruooke. Jedan od najzapaenijih kruooka bio je onaj kome je na elu stajao Butaevi-Peteevski. Oni su raspravljali o razliitim socijallistikim teorijama, o stanju u Rusiji. Policija je pohapsila sve lanove ovog kruooka i neke osudila na smrt. Meu njima je bio i Dostojevski. Smrtna kazna im je meutim, zamenjena robijom i progonstvom u Sibir. ''Junak naeg doba'' : Bjelinski osnovni problem je problem prirode Peorinovog lika. eling i Hegel oslonci Bjelinskog. Bjelinski voli Hofmana, zato on uvodi imaginaciju u korpus termina o ''naturalnoj koli''. Nabokov : sluajnosti u ''Knjeginici Meri'' odreuju sva kljuna mesta u prii. etiri narativne instance : autor, putnik, M.Maksimi, Peorin (dnevnik). Tu Ljermontov ispoljava veliki knjievni dar u uspostavljanju narativnih instanci. Rei koje prividno ekspliciraju junakovu prirodu, nisu njegove rei, ve rei M.Maksimia (koji je ocrtan kao grubi oficir, ograniene pameti). Pripoveda, dakle, predstavlja pripovedaa. Tu je zapravo ocrtan Onjegin (dosada...), u vreme kad je Pukin ve slavan. Ono to se ovde dodaje vidi se sa samog kraja. Posle Beline smrti, Peorin se nasmeje (kad mu se M.M. obrati) to vie ne moe da se dovede pod stereotip koji se oslanja na Pukinovog Onjegina. Predgovor : ''zaista je portret ... gorka istina''. to je slika savremenog oveka. Kasnije, sredinom romana, pre dnevnika, sree se izjava ''istorija najsitnije due korisnija je od...'' ovo je slino Stendalu, ali ovde punu teinu izjava dobija ako se ita kroz tekst Bjelinskog iz 1835. ''ljudska dua je tajnovita'' namera cele knjige i nije da objasni Peorinovu prirodu. Sve narativne instance podrazumevaju promenu tipa pripovedanja. U I delu, o Peorinu se saznaje samo ono to je moglo ui u svest M.Maksimia. M.Maksimi je veoma emotivno privren Peorinu, i iz te perspektive se predstavlja Peorin. U 2.epizodi Peorin izaziva potpuno suprotan efekat. italac se ne moe oteti neprijatnom utisku. Peorin je oholo, neumesno bie, koje ignorie sve svoje prijateljske obaveze ... on je sve pre nego tajanstven. Ali, kasnije kad ovek koji tako predoava Peorina iznosi svoj sistem vrednosti ''da sam mu bar prijatelj...'' to je vrsta cinizma koja se lako moe preneti u Peorinov dnevnik. Odjednom, Ljermontov, predstavljajui njegov dnevnik, iznosi stavove tog naratora. Onda mu mi ne moemo verovati, ovo podstie nepoverenje u iznete stavove. ''Najvei deo dnevnika nije objavljen ...'' znai da je prireiva dao ono to je sam eleo - to nije objektivnost. ''Ostala je jo jedna sveska u kojoj Peorin opisuje svoj ivot'' ovo samo ukazuje da u delu nije namera bila da rei enigmu takvog oveka, ve da je predoi. Ljermontov iznosi takve narativne procedure da se lik pojavi kao enigma i ostane enigma. Veoma je vano da se na poetku veka Dostojevskog pojavila ovakva knjiga. Bjelinski ''Pogled na rusku knjievnost u 1847.g.'' (1848.) :

Govori o progresu u ruskoj knjievnosti lagvort za osudu puristike borbe protiv uplivanja stranih rei u ruski, i preteranog korienja stranih rei. Progres je re koja se odomaila, jer nema adekvatna ruska. Taj upliv stranih rei ima veze i sa primanjem saznanja (naunih, umetnikih...) iz Evrope, irenjem vidika, i to je dobro. Jezik ima svog uvara, kontrolora, svoj logiki zakon, sadran u njemu samom. 1814.g. umetniki vrlo neplodna u Rusiji. Didaktiki spevovi koje Bjelinski osuuje, kao antipesniku vrstu. O pisanju godinjih knjievnih pregleda kao nunom. Poplava romana Dime i ostalih Francuza, koji spadaju u ukus koji se zadovoljava cigarama, krckanjem lenika. 1847.g. ne istie se novinama u knjievnosti. Malo pre toga, prvi put je izgovorena re ''naturalna kola'', i to pogrdno, od strane protivnika Bulgarina da bi se to vie posramio Gogolj i njegova kola. Gogolj je osniva naturalne kole. Mnogi ga napadaju, pre svega zato to je ''pisao iz potrebe duhovnog ienja''. Ali, protivnici ne uspevaju da napiu nijedno znaajno delo. Sve to valja u knjievnoj Rusiji, potie od naturalne kole. Prvi veliki ''naturalist'' basnopisac Krilov, ija satira postaje umetnika. Klasici 18.v. oslonjeni na Francuze, koji su se zalagali za pristojnost (retorska kola). Retorska kola preuveliavanje, melodrama, buni elementi. Naturalna kola zauzima sada prvo mesto u knjievnosti Rusije. Najuticajnija kritika (i najvei deo publike) se zalae za : naturalnu protiv retorske kole. Naturalisti vode rusku knjievnost u pravcu pravde i istine, ona se okrenula istinskim izvorima nadahnua i ideala, pa je tako postala i savremena i ruska. Odlika nove (naturalne) umetnosti : prevaga sadrine nad formom, a odlika klasine : ravnotea sadraja i forme. Bura koja se podigla u knjievnosti kada se pojavio Pukin. I pored preteno idealnog i lirskog karaktera prvih Pukinovih spevova, u njima ima ve elemenata stvarnog ivota (to vie nisu panski razbojnici, ve ruski). ''EvgenijeOnjegin'' ideali su jo vie uzmakli pod stvarnou, ili se bar slili i dali neto na sredini jednog i drugog, zato je on udario temelje naturalnom pravcu. Tu se naturalnost javlja kao : verno prikazivanje stvarnosti, sa svim onim to je u njoj dobro i zlo, sa svim njenim ivotnim intrigama; oko 2-3 lica koja su poetizovana ili donekle idealizovana, izvedeni su obini ljudi, ali ne za porugu, kao nakaze, kao izuzetak iz opteg pravila, ve kao lica koja ine veinu drutva. I sve to u romanu u stihovima ! Gogolj ''Mirgorod'' i ''Arabeske'' (1835.), i ''Revizor'' (1836.) poinju snaan uticaj : originalnost i samoniklost, nezavisnost od svih kolskih pravila i predanja. Pukin je imao za inicijatore ruske pesnike, ali i Bajrona, a Gogolj nije imao prethodnika ni u stranoj knjievnosti. Sva Gogoljeva dela posveena su iskljuivo prikazivanju ruskog sveta i ruskog ivota. Ruska knjievnost je poela podraavanjem, ali nije se tu zaustavila. Nastavila je sa originalnou, sa narodnim, postala prirodna, tj. naturalna. Reprodukcija stvarnosti u svoj njenoj istinitosti Gogolj. Sada postoji samo Gogoljev pravac. Mnoge optube za negativno prikazivanje inovnika, to uzima za junake najnii stale... Tipovi izbegao uticaj bilo koje teorije. Naturalna kola to vea slinost lica sa obrascima iz stvarnog ivota ali, to je samo 1 zahtev. Umetnost ima svojih zakona, ne moe se dobro pisati ako se oni ne potuju. Ali, oni pre svega iziskuju da pisac bude veran svojoj prirodi, svom talentu i svojoj fantaziji. Knjievnost je oduvek bila izraz drutva. Ne postoji ista umetnost (l'art pour l'art), to je nemaka izmiljotina. Druga rava krajnost : didaktika umetnost (pouna, hladna, suvoparna). Nemogua je iskljuivo estetska kritika. Umetnost mora biti umetnost pre svega, a tek onda izraz duha i drutvenih shvatanja, tenji izvesne epohe. Pisac mora da pojave stvarnosti propusti kroz svoju fantaziju, da im da novi ivot. Mora da prodre u unutranju sutinu stvari. Vetina vernog slikanja prirode nije sama sebi dovoljna, nuan je i talenat. Verno prikazivanje stvarnosti, koje nosi ig talenta. Umetnost je reprodukcija stvarnosti ponovljeni, kao iznova stvoreni svet. Nikad vie ruska knjievnost nee prestati da bude verna slika stvarnosti i prirode. Pisac mora ii za svojim instinktom, koji je odlika njegovog genija. 7

Grka umetnost bila je blia idealu iste (apsolutne) umetnosti nego bilo koja druga, jer je lepota element koji je preovladavao u ivotu tog naroda. Roman i pripovetka postaju vodee knjievne vrste na elu svekolike lepe umetnosti. U njima se najbolje od svih pesnikih vrsta spaja izmiljeno sa stvarnim, umetnika zamisao preplie se sa prostim ali vernim slikanjem prirode. Sveobuhvatna vrsta pesnitva, u kojoj se spajaju sve druge (lirika, drama...). Ne samo erudicija, ve i fantazija. Naunik dokazuje, umetnik pokazuje. Istorijski roman zblienje umetnosti sa ivotom, uobrazilje sa stvarnou. O romantiarima : preterana nervna osetljivost bolesna razdraljivost; tananost u shvatanju neodreenih oseaja i oseanja; uobrazilja i fantazija, ali ona koja primorava pesnika da vie uiva u snovima o srei, nego u stvarnoj srei; preziranje prostakog zdravog razuma; visoko miljenje o sebi, samoljublje; slava, prijateljstvo, ljubav; najneprijatniji im je rad; lude, postaju melanholiari, ''raskona tuga''; glupi ideal ljubavi, koji nema veze sa stvarnou. O Dostojevskom i pripovetki ''Gazdarica'' maionarstvo, kabalistika, vradbine glupost. Elektricitet, galvanizam, magnetizam pomirenje Maslinskog i Hofmana. + Realizam u Rusiji : Rusija 30-ih g. godine previranja. Vodee figure su Pukin i Ljermontov, ali i Gogolj kao Pukinov uenik. Tih godina se oglasio i Visarion Bjelinski, kritiar i teoretiar (njegov znaaj istie i Velek). Bjelinski 30-ih i 40-ih g. ne koristi termin realizam, ali on naglaava mogunost razlikovanja od romantiarske poetike. Tolstoj - posle preloma 80-ih g. doveo jednu misao do jednog ekstrema o utilitarnosti knjievnosti. Aleksandar Veselovski osnovao je disciplinu istorijsku poetiku. Ceo rani 19.v. u Rusiji preovlauje istorijski i socioloki pristup knjievnosti. Revolucionarne demokrate ernievski i Dobroljubov nije re o misliocima malog formata; naprotiv, oni su ostavili traga u svoj dubini misli, ali njih se odriu radi drutveno-politikih imperativa. ernievski je jo 1856.g. definisao kategoriju unutranjeg monologa. Apolon Grigorjev blizak Dostojevskom, teoretiar organicistikog shvatanja. Bjeljinski po Veleku, on je najznaajniji kritiar ruske knjievnosti - pre svega nastavlja romantiarske misli. Hrabar u odbacivanju drugorazrednih pisaca; nagovestio veliinu Dostojevskog, Njekrasova i Gonareva. On je 1834. prvi znaajan tekst : ''Knjievne matarije'' gde u mnogo emu ponavlja teoretske stavove nemakih romantiara. Esej ''Poetika''. Roman po Bjelinskom postaje najizrazitija forma. 1835. ogled o ruskoj noveli i esej ''O pripovestima Gogolja'' Bjelinski je, po Veleku, od romantiara (od legela) preuzeo razliku idealne i realne poezije. U ovom ogledu kategorije realnosti, imaginacija, stvaralaka mata (o njima realisti ne govore). ekspir veliki kao nesvesni stvaralac. Za Bjelinskog je vano pitanje drutvene pravde; ali ''zlo i naopako'' ako bi ovek svesno prihvatio takve ciljeve. On uvek brani postavku da umetnost nema cilja (van nje same) atipino za realizam. Njegova gledita imaju dva pravca : 1.- umetniko delo je jedinstvo oblika i sadrine; tumai delo kao ulni izraz ideje. 2.- 40-ih g. sve vie naglaava istorijski izraz knjievnosti. Realnost u irem smislu jedinstvo duha i materije. O umetnosti ona je karakteristina za svaku epohu. Realna poezija poezija stvarnosti, istinska; ne odstupa od stvarnosti koja ivot reprodukuje. Okretanje narodnom duhu. Pisac da bude veran svojoj prirodi. Priroda je veiti obrazac umetnosti. Uvodi i temu umetnosti radi umetnosti uvodi potom i temu o fantaziji. Radikalizacija shvatanja Bjelinskog pred kraj ivota (iveo 37.godina).