DRAGAN DRA[KOVI]

Narodni muzej Kraqevo

UDK: 94:341.322.5(497.11)1941(093.3) ID: 180059916

NEMA^KA VOJSKA PONOVO PRELAZI PREKO NAS SRBA Kraqeva~ki oktobar 1941. godine
Apstrakt: Najtragi~niji doga|aj u pro{losti Kraqeva kada su Nemci od 1520. oktobra 1941. godine za pretrpqene gubitke u borbama oko Kraqeva streqali za ubijenog Nemca 100 a za rawenog 50 Srba i daqe o~ekuje odgovore, verodostojne i nau~no utemeqene, metodologijom istorijske nauke. Dosada{wi nerealan pristup predstavqawu i tuma~ewu ovog doga|aja, doprineo je prenagla{enoj predstavi o broju streqanih, od oko 6000, zatim da mesto tragedije bude neure|eno i da se se}awe na wu neprimereno obele`ava. Ovaj rad poku{a}e da budu}a istra`ivawa ove teme usmeri, novim dokumentima, podacima i ~iwenicama u pravcu dostojanstvenog i korektnog po{tovawa svake `rtve pale na Kraqeva~kom strati{tu oktobra 1941. godine. Kqu~ne re~i: Kraqeva~ki oktobar, Nemci, odmazda, streqawe, taoci, poruka, pri~a, svedo~anstvo, zapisnik, dnevnik, izve{taj, broj streqanih, obele`avawe Zlo~in koji su Nemci izvr{ili od 15. do 20. oktobra 1941. godine u Kraqevu, streqawem nedu`nih gra|ana, zaslu`uje i zahteva, zbog samih `rtava, ali i postoje}eg odnosa prema pro{losti, realan pristup u predstavqawu, tuma~ewu i obele`avawu se}awa na sam doga|aj i `rtve talaca. Podsetimo se, za gubitke pretrpqene 15. oktobra u borbama oko Kraqeva (14 mrtvih i 10 rawenih), Nemci su izvr{ili odmazdu, uvedeno je vanredno stawe sa prekim sudom i odlukom da se za svakog ubijenog Nemca streqa 100 Srba, a za rawenog 50. I posle toliko decenija od tragedije, po broju `rtava, najve}e u pro{losti Kraqeva, ponavqaju se nepotrebne i neprimerene scene prema palim `rtvama, potomcima streqanih i prema samom gradu stradalniku, i to naj~e{}e prilikom pripreme programa obele`avawa godi{wice. Po`eqno bi bilo da su danas sva pitawa u vezi sa ovim doga|ajem rasvetqena, da je mesto tragedije ure|eno i da je na~in obele`avawa definitivno uobli~en i ustaqen. Me|utim brojna pitawa: razvoj doga|aja tokom blokade Kraqeva oktobranovembra 1941. i me|usobni odnosi u wima zajedni~kih partizansko-~etni~kih snaga, prilike u samom gradu tokom trajawa blokade, broj streqanih, neure|eno mesto tragedije, jo{ uvek bez ograde i kapele, i uporni poku{aji vra}awa na lep{i koncept obele`avawa godi{wice stradawa Oktobarskim sve~anostima, nasuprot prvobitnom i ponovo ustaqenom na~inu obele`avawa parastosom, i daqe o~ekuju odgovore: autenti~ne, verodostojne i nau~no utemeqene, oslobo|ene i o~i{}ene od ideologije, politike, dnevno-politi~kih potreba stran~arewa. Poku{aji istori~ara, kustosa i arhivista da svojim radom doprinesu upotpuwavawu i rasvetqavawu navedenih pitawa: izlo`ba Kraqevo 19411945. i okrugli sto na temu Kraqevo oktobra 1941. u organizaciji Muzeja i Arhiva u Kraqevu 2001. godine, objavqen zbornik radova pod istim nazivom 2003. godine, sa dobrim ocenama u stru~nim krugovima, brojna predavawa i ogla{avawa u elektronskim i {tampanim medijima, u~e{}e u odborima za pripremu programa za obele`avawe 14. oktobra, poku{aji da se uredi, kapelom i ogradom, Spomen-grobqe nailazili su na negodovawa i neargumentovane napade i osude priSrpska kraqevina u doba prvih Nemawi}a

111

stalica i po{tovalaca pobedni~kog, dogovornog, stilizovanog dnevno-politi~kog pisawa istorije. Svaki nau~no utemeqen pomak u rasvetqavawu ovih pitawa i korak u re{avawu o~iglednih problema, posebno broj streqanih i idejni projekat kapele i ograde spomen-grobqa, osporavani su od nekih politi~kih stranaka i potomaka streqanih. Bez obzira na poku{aje omalova`avawa i negirawa nau~no-istra`iva~kih rezultata istori~ara i podizawe nepotrebnih tenzija i napetosti pred svaki 14. oktobar, potrebno je znawe i energiju usmeriti u nova istra`ivawa i prikupqawe podataka kako bismo se dostojanstveno i korektno pona{ali prema svakoj paloj `rtvi. Svako novo ime streqanog do sada je u Muzeju prikupqeno 2190 imena1 svako novo svedo~anstvo o li~noj ili porodi~noj drami oktobra 1941. u Kraqevu, svaki novi dokument i predmet, doprinose {irewu i dokumentovawu istine o najtragi~nijem doga|aju u pro{losti grada. Primeri koji slede su potvrda tome.

Krvava godina, nastaje vreme ru`no Kratke zabele{ke u Crkvenom kalendaru za prostu 1941. godinu upisivane iz meseca u mesec, u prostoru za bele{ke, upe~atqivo i nesvakida{we svedo~e o prvoj godini rata na prostoru Kraqeva i Srbije: Januar: Vreme kako sleduje u ovom mesecu Februar: Vreme obi~no kako sleduje u ovom mesecu Mart: Godina izgleda po sve r|ava April: Krvava godina nastaje vreme ru`no Maj: Nastali su stra{ni dani zgbenije (izgibenije) po dr`avama Juni: Rat biju se dr`ave na sve strane Juli: Pa sve ja~e rat na sve strane Avgust: Rat produ`uje sve vi{e Septembar: (zabele{ka izbrisana) Oktobar: Ki{a vreme opasno Nema~ka vojska ponovo prelazi preko nas Srba Novembar: Krvava godina 26. sneg Mitrov dan rat na sve strane Decembar: Krvava ova 1941. godina sneg ni{ta se zna~ajno ne ~uje Nemci u Kijevskom. Sneg2 Prva vest o mogu}nosti blokade Kraqeva od strane zajedni~kih partizansko-~etni~kih snaga po~etkom oktobra 1941. u samom gradu izazvala je napetost, paniku i strah, poku{aje pojedinaca da napuste grad i nedola`ewe radnika iz okolnih sela na posao. Te{ko stawe u gradu uspostavilo je nove norme gr~evitu borbu za goli `ivot i pre`ivqavawe. Od subote 4. oktobra radwe su bile zatvorene. Grad je ostao bez hrane. Posledwi pazarni dan bio je petak 3. oktobra. Zbog blokade seqacima je bilo nemogu}e da u|u u grad do po~etka decembra. @ivelo se od onoga {to se zateklo u ku}i. Rezerve namirnica bile su vrlo skromne jer je blokada zapo~ela ba{ u jeku najve}eg spremawa zimnice i ogreva. Zbog toga su `ivotne namirnice, ako ih je negde i imalo, bile u`asno skupe.3 Nemci su zapo~eli hap{ewa 4. oktobra 600 radnika Fabrike aviona, nastavili 10. oktobra 800 radnika @elezni~ke radionice (Fabrike vagona), 14. oktobra 360 `elezni~ara zatvoreno u lokomotivsku halu. Do 15. oktobra ukupno je bilo uhap{eno oko 1760 talaca. Odmazda je po~ela 15. oktobra, zavo|ewem vanrednog stawa sa prekim sudom i odlukom da se za svakog poginulog nemca streqa 100 a rawenog 50 Srba. Napetost u Lokomotivskoj hali i gradu je dostizala vrhunac. Pravqeni su razni spiskovi talaca. Nastala je trka za objavama kako bi se napustila hala, izbegli hap{ewe i smrt. Za objave Nemci su uzimali novac navodno kao dobrovoqni prilog namewen: jedna tre}ina za porodice poginulih Nemaca, a dve tre}ine za porodice poginulih Jugoslovena. 112
Dragan Dra{kovi}

1 Od osnivawa Muzeja 1950. godine veliki zna~aj pridavan je prikupqawu spiskova streqanih i podataka o `rtvama oktobra 1941. godine. Istorijski arhiv u Kraqevu i Spomen-park su tako|e dosta vremena posvetili utvr|ivawu broja streqanih. Danas su svi podaci iz ovih ustanova i oni prikupqeni u Muzeju u posledwem periodu objediweni i preto~eni u elektronsku bazu podataka, u kojoj se do sada na{lo 2190 `rtava imenom i prezimenom registrovanih.

Crkveni kalendar za prostu 1941. godinu, Narodni muzej Kraqevo (NMK), Istorijska zbirka arhivalije, inv. br. I-1633.
3

Novo vreme, godina I, br. 189, Beograd 10. decembar 1941. g. 3; Dragan Dra{kovi}, Kraqeva~ki oktobar neka nere{ena pitawa, Poveqa, 12, 1997, 115126; Dragan Dra{kovi}, Stawe u Kraqevu oktobra 1941 poku{aj da se spre~i i prekine streqawe talaca, Kraqevo oktobra 1941, Kraqevo 2003, 83109.

Bele{ke iz crkvenog kalendara za april, oktobar i decembar 1941. godine

Nema~ka vojska ponovo prelazi preko nas Srba. Kraqeva~ki oktobar 1941. godine

113

Kraqevo, avgust 1941. godine

Nema~ki vojnik poginuo u borbama oko Kraqeva, oktobra 1941. godine

114

Dragan Dra{kovi}

Umrlice nema~kih oficira poginulih u borbama oko Kraqeva 1941. godine

Nema~ka vojska ponovo prelazi preko nas Srba. Kraqeva~ki oktobar 1941. godine

115

Poruka Blagoja Kastratovi}a (streqan 20. oktobra 1941) upu}ena iz Lagera supruzi Dari u nedequ 19. oktobra 1941.

O dramati~nosti poku{aja da se dobije objava svedo~i i primer Blagoja Kastratovi}a. U porukama poslatim iz Lagera 18. i 19. oktobra, neposredno pred streqawe, supruzi Dari, sa kratkim i detaqnim uputstvima kako do}i do objave, Blagoje je opisao i stawe u gradu. Blagoje Kastratovi} je 16. oktobra uhap{en u ku}i u ul. Cara Du{ana, kada su Nemci zbog nedovoqnog broja streqanih zapo~eli nova hap{ewa po ku}ama. Blagoje Kastratovi}, profesor srpskog i francuskog jezika, poznati kwi`evnik, krajem jula sa porodicom je u Kraqevu potra`io spas od {iptarskog terora u Pri{tini. Streqan je u Lageru posledweg dana odmazde 20. oktobra. Prva poruka, poslata u subotu 18. X 1941, upu}ena supruzi: Draga Daro, Po|i kod Teokara na{eg popa nastavnika, u Cara Du{ana, 52 i neka odmah potra`i od Komandature objavu za mene. Da sam je imao (najnoviju od 15.-og ovog), druk~e bi bilo. Po|i kod Bo`a iz Uro{evca, Perovi}a, dra \or|evi}a i kuma i radi za nas odmah. Pazi decu. Budi hrabra. Poz Blagoje.4 Druga poruka: Umoli i gazdu da nam preko tuma~a spasi `ivot, a pare ne `ali. Neka ti pomogne i kafexija Bo`o i wegova kelnerica g-ca Branka. @uri, svaki momenat je va`an. Padni s decom na kolena pred Komandom i u|i kod Komadanta.5 Tre}a poruka, 19. X, nedeqa: Draga Daro, Izbavi{e se dva profesora i direktor pomo}u objava iz Komandanture. Po|i kod oslobo|enog prof. Koste Gini}a Cara Du{ana, 12, kod \or|evi}a, kod Perovi}a, kod kumova ili sama (nek pla~u deca), i za mene izvadi objavu i za Milo{a i neka ih komanda odmah po{aqe. Poz. Blagoje Ovo rano uradi6 ^etvrta poruka, nedeqa, 19. X 1941: Draga `enice, Mnogi se sino} spasi{e pomo}u objava iz Komande, pa i tri profesora. Zato po|i kod pu{tenog prof. Gini}a, (iza sreza Cara Du{ana, 12), i na{eg se116
Dragan Dra{kovi}

Poruka Blagoja Kastratovi}a iz Lagera 18. X 1941, NMK, Ist. zbirka arhivalije, inv. br. I-1616.

Poruka Blagoja Kastratovi}a, NMK, Ist. zbirka arhivalije, presnimqena u Arhivu Jugoslavije (AJ).
6

Poruka Blagoja Kastratovi}a iz Lagera 19. X 1941, NMK, Istorijska zbirka arhivalije, presnimqena u AJ.

Letak o uvo|ewu vanrednog stawa u Kraqevu, 15. oktobar 1941. godine

Lokomotivska hala @elezni~ke radionice u koju su zatvarani taoci pred streqawe

kretara Teokara, (Cara Du{ana 52), i umoli: da me odmah unesu u spisak za objavu, a ti zovi u pomo} za kod Komadanta kuma Zoru, \or|evi}ku, Perovi}a, tuma~e koje gazda poznaje i Bo`a kafexiju i wegovu kelnericu Branku, a pare ne `ali. Milo{ je ovde u~iteq a ima 42. god. a ja 37. god. Klekni s decom na kolena na kaldrmu pred komandom da te puste kod Komadanta. @uri dok nije kasno Posteqa mi ne treba. Poz. Blagoje Ako dobije{ objavu, neka je po{aqu odmah ovamo.7 Sve vreme pre i u toku streqawa pravqeni su spiskovi imu}nih trgovaca i zanatlija, vi|enijih Kraqev~ana a potom naj~e{}e preko tuma~a i kurira pozivani su u Komandu mesta, hotel Beograd, ili su im dolazili ku}i i donosili ili davali objavu dozvolu za unapred odre|en iznos novca. Ovakav na~in dobijawa objava smislili su Nemci, za {ta im je ne{to kasnije, 1942. godine, su|eno. Problematika dobijawa objava dozvola najiscrpnije se sagledava u odgovorima na pitawe postavqeno u~esnicima u ovim doga|ajima pred Sreskim povereni{tvom zemaqske komisije za utvr|ivawe ratnih zlo~ina okupatora i wihovih pomaga~a u wima u Kraqevu marta 1945. godine, a koje je glasilo: Da li Vam je poznato da je neko od uhap{enih i odvedenih u lager pu{ten i na koji na~in? Mirko Lipica je 15. marta odgovorio: Poznato mi je da su qudi pu{tani. Na moju intervenciju pu{teno je 39 qudi. Ove sam qude pustio preko podoficira Temla koji je bio {ef kancelarije u Nema~koj komandi Mesta. Ove qude znam po imenu a pored ovih ~ija imena ne znam pu{tio sam jo{ 216 qudi. Znam da je pop Obu}ina do{ao sa jednim spiskom u Komandu u kome je bilo uvedeno 48 lica i izdejstvovao je dozvolu da se ova lica puste ali kad se oti{lo u lager utvrdilo se da se tamo nalaze samo dva lica Pored ovoga znam da je @upnik i Azabagi}, prvi kao tuma~ a drugi kao kurir obave{tajac Nema~e Komande, nosili objave li~no a neke zvali u Komandu i uz nagradu snabdevali ih ovim objavama te su pomo}u objava spa{eni streqawa Od drugih lica uzimate su pare u Hotel Beogradu. Priznanice za novac nisu davate. Prila`em spisak lica iz Kraqeva koji je tada sastavio @upnik verovatno sa namerom da i od ovih qudi uzme novac. Na ovome spisku vidi se orginalan rukopis @upnikov.8 16. marta Leopold @upnik je odgovorio: Poznato mi je da je izvestan broj od uhap{enih pu{ten. Na intervenciju nekih `ena i qudi, koji su u pratwi Nemaca do{li u Komandu ja sam nekad sa tuma~em Lipicom sastavqao spiskove i davao predloge V. D. komandantu Macieovi}u, da se pojedini qudi odnosno oni za koje je bilo intervencije puste, pa su isti bili i pu{teni pod vidom, da su stru~ni i potrebni. Isto tako na intervenciju op{tine, suda, i sr. Na~elstva pu{teni su oni za koje su ove ustanove intervenisale. Meni je vojni tuma~ [korjanc doneo jedan spisak izvesnih lica, najvi{e iz redova trgovaca i rekao mi da primim ozna~ene sume novca. Ja sam novac primio i predao vojnom blagajniku Kinastu. Iz spiska sam video da se taj novac predaje komandi kao dobrovoqni prilog i to, jedna tre}ina za porodice poginulih Nemaca a dve tre}ine za porodice poginulih Jugoslovena. Znam, da ovaj novac nije dat nikome kako je navodno bio namewen kao pomo}, ve} je isti iskoristio Macijevi}, sa ostalim osobqem. Svi ovi koji su u spisku bili nazna~eni kao prilo`nici dobili su od nema~ke komande objave za slobodno kretawe u kojima je stajalo da su potrebni Nema~koj vojnoj sili i da su kao takvi za{ti}eni od eventualne racije, hap{ewa i streqawa. Docnije se i uvidelo da su ovi zaista bili i za{ti}eni kod nekih lica uzeli su novac kod wihove ku}e [korjanc, Teml i Komarek Nema~ki podoficiri a od ostalih uzeo sam ja jer su mi li~no doneli u komandaturu te sam ja taj novac odmah predavao blagajniku Kinastu. 118
Dragan Dra{kovi}

Poruka Blagoja Kastratovi}a iz Lagera, NMK, Ist. zbirka arhivalije, inv. br. I-1617.

AJ, Fond Dr`avna komisija za utvr|ivawe zlo~ina okupatora i wihovih pomaga~a Fond br. 110, f. 333/7.

Za prvo primqene sume bio sam sastavio potvrde i odneo na podpis Komandantu Macijeovi}u, da bi te potvrde dao strankama koje su novac dale, no Macijeovi} je odbio da potvrde potpi{e navode}i da se za dobrovoqne priloge ne daju potvdre, te daqe nisam potvrde ni izdavao na primqeni novac. Po ovoj stvari bio je proces kod Divizijskog Vojnog Suda te se spisi-rasprave, sa spiskom prilo`nika nalaze kod advokata dr. Lovra Skalijera, koji je tada stanovao u Beogradu Kraqev Trg br. 911. Pored Nema~kih vojnika novac je prikupqao i Azabagi} tada{wi kurir izme|u op{tine i komande.9

Nemci na terenu oko Kraqeva, 1941/44. godine

Ferid Azabagi}, 16. marta je odgovorio: Bilo je slu~ajeva da su izvesni qudi pu{tani iz lagera a to je najvi{e ~iweno na zauzimawe pojedinaca a i za novac. Znam da je u samoj Nema~koj Komandi uzimat novac i qudima davate objave i pu{tani na slobodu. Jednom prilikom ba{ tih dana kada su vr{ena streqawa, pozvat sam u kancelariju Komande Mesta i tu mi je @upnik kao tuma~ u prisustvu Nema~kih oficira naredio u ime komande da pozovem On je novac doneo i u mom prisustvu dao snaji te je ona predala Komandi gde sam ja bio prisutan. Isto tako poslat sam bio da pozovem te je i on doneo i u mom prisustvu Komandi predao 100.000 din. Novac je primio @upnik a predao blagajniku Kinastu. Licima od kojih je uzimat novac re~eno je da se to uzima za postradale. Ko nije mogao da da odre|enu sumu, nastala bi pogodba u samoj Komandi mesta i navodim slu~aj sa , kome je tra`eno 100.000 din. pa je pogodbom uspeo ovu sumu da smawi na ~etiri hiqade dinara, za koju je sumu dobio objavu.10 Dragoslav Obu}ina 17. mart je odgovorio: Ne znam pozitivno, ali sam ~uo, da su: dobili objave za novac i pu{teni preko neke kume tuma~a-Lipice. O ovome podrobnije mo`e dati podatke @upnik Leopold, koji se sada nalazi u zatvoru kod Ozne, kao i pomenuti Lipica koji su po pitawu uzimawa novca i davawa ovih objava odgovarali kod Nema~kog vojnog suda.11 119

AJ, Fond br. 110, f. 333/13. AJ, Fond br. 110, f. 333/16. AJ, Fond br. 110, f. 333/20.

10

11

Nema~ka vojska ponovo prelazi preko nas Srba. Kraqeva~ki oktobar 1941. godine

Dramati~nost doga|aja u Kraqevu oktobra 1941, koje su svaki pojedinac, svaka porodica, ulica, deo grada na svoj na~in pre`ivqavali, neverovatnim primerom potvr|uje svedo~ewe Olivere ^olovi}-Radojkovi}12, kada je wenog oca @arka ^olovi}a13 iz Lagera spasao nepoznati Nemac. Nemac je u to doba bio nepoznat ~ovek za mene i ja za wega. Jel? On je i{ao ovaj ulicom, to mu je vaqda bilo dodeqeno, da prati tu glavnu ulicu.14 On je tako {etkao po toj ulici i najedanput mu se u~inilo da neko kuka na, glas i dojmilo mu se da je to de~ji glas. On je pokucao na vrata, po{to nije postojalo zvono. Pokucao, niko nije otvorio, pa je ponovio to par puta. On otvori bravu i vidi da su vrata otvorena i u|e unutra i trebalo je sada da pro|e kroz restoran pa da do|e u dvori{te i u na{u ku}u i tu na dvori{tu ugleda jednu devoj~icu koja se dere ko magarac. Kukam iz sveg glasa. I on me prekliwe da mu ka`em za{to pla~em za{to pla~em. Ja ne}u. Quta na Nemce ne}u da razgovaram sa Nemcem. Ubijaju nam qude a ja da pri~am sa wim. I najedanput on ovako krene da mene miluje po kosi. Molim te, ali lepo te molim, ja imam kod ku}e devoj~icu isto staru kao {to si ti. Mo`da ona sada pla~e za svojim tatom. Pa razumi me. Daj samo mi ka`i za{to pla~e{. E sad kad je on pomenuo mo`da ona pla~e za svojim tatom e ja wemu ka`em ja pla~em za svojim tatom. Za{to? [ta se desilo tati? I ja ka`em {ta se desilo, da je tata u logoru. Jel tvoj tata komunista? Ja ka`em nije. Jel tvoj tata partizan? Ja ka`em nije. Jel si sigurna u to? Ja ka`em sigurna sam. E zna{, gleda u sat, zna{ ti gde je nema~ka komanda mesta. Ja ka`em znam. A jel zna{ onu malu ku}icu {to stoji ispred ulaza? Ja ka`em znam. E ja sada idem pravo tamo na du`nost imam dva sata stra`u. Sti`em tamo, zato ne mogu da idem u logor kod tvog tate, zato ~im tamo zavr{im, odmah }u i}i u logor, jel ne znamo mi dal je tata streqan, il nije streqan, mi to nemamo pojma, oni nikoga ne obave{tavaju. Jel? Pa }u, ka`e, posle toga da do|em da ti ka`em {ta je i kako je sa tatom. Ali onda mi je tra`io da mu na nekoj svesci napi{em ovaj moj tata nije komunista i moj tata nije partizan. To je on napisao a ja potpisala. I tek uve~e dolazi neko, a mama ceo dan nije bila kod ku}e jer joj je neko dao ime nekog folksdoj~era koji je radio u nema~koj komadi i koji je spasavao qude ako nisu komunisti i nisu ovaj partizani; spasavao za pare. Zamisli za pare. U`as. Da mami neko dao ime i prezime tog ~oveka i ona oti{la wega da tra`i. Mene ostavila samu kod ku}e sa mojim papagajima. Imala sam dvanaest komada malih ara papagaja. Jao majko kada je do{ao Nemac, kad su oni graknuli na wega! Uglavnom, mame nema da do|e, prolazi dan, prolazi dan. E, tek sada, kad po~iwe malo da pada mrak, mene hvata pani~an strah: ne znam sad {ta je sa mamom a ja pla{qiva ko koza Razume{ i ovaj, vidim ja po~iwe malkice mrak da se javqa. Jao, {ta }u da radim: dal da idem da ska~em u Ibar da se ubijem ili {ta da radim. I, najedanput, dolazi mama. Jao, kao da me sunce ogrejalo. Odmah sam se raspekmezila, rasplakala, i tako jedno pola sata posle dolaska maminog dolazi jedan Nemac, onaj Nemac, mama ga ne zna, ona ga nikad nije videla i ~ovek koji po ne~emu li~i na tatu ali ni ja nisam sigurna nikako da je to tata. Tata nije imao ni jednu sedu vlas u kosi kad je oti{ao a sad tata je beo kao sneg. Razume{, ovako velika brada izrasla i potpuno bela. I kako sad da bude{ siguran da je to tata? Sasvim izmewen li~ni opis. Me|utim, mama je ipak tatu odmah prepoznala. Ja sam bila ta koja ga nisam prepoznala, a mama ga je odmah prepoznala. I tako uvede [vaba, bar u ku}u, razumete nije hteo A da, meni doneo ~okoladu. ^okolada je bila misaona imenica, da, da. Gde ~okolada za vreme okupacije? To nije postojalo uop{te. Mo`da u Beogradu, ali u Kraqevu ne. I ovaj, tata nonstop pla~e, ne mo`e da veruje. Sigurno: [vaba nije hteo da u|e u ku}u. On je u{ao u ku}u samo ono prvo ve~e kad je tra`io taj de~ji pla~. Posle toga svako ve~e je [vaba dolazio i meni donosio, a mi smo bili gladni: blokirano Kraqevo, seqaci ne mogu da unesu svu hranu u grad, nema ulaska, nema izlaska iz grada. Katastrofa jel? Ovaj Svako ve~e kad oni dobiju ve~eru, on odvoji deo od svoje ve~ere i donese meni. Svako ve~e. Ali ne}e da u|e u ku}u, samo do vrata. Zna~i da je on o svemu razmi{qao: da bi mo120
Dragan Dra{kovi}

Ulica u Kraqevu, 1941/44. godina

12

Olivera Radojkovi}-^olovi} ro|ena je 22. maja 1929. godine u Drak~i}ima (srez Kraqevo) od oca @arka ^olovi}a, hotelijera, i majke Milosije Miqe ro|. Ne{ovi}. [ira biografija u leksikonu Poznati srpski lekari, Beograd Toronto, 2005, 715716.

@arko ^olovi} je ro|en 6. maja 1893. godine u Lascu umro 13. februara 1994. u Kraqevu. Nosilac je Albanske spomenice. [ira biografija: Jelena Petrovi}, Milan Gli{ovi}, Branili su zastavu otaxbine, Kraqevo 1982, 7881.
14

13

Glavna ulica, Kraqa Petra br. 28, u kojoj je @arko dr`ao ugostiteqsku radwu Gostionica.

gli mi da imamo neprilike zbog wega koji je dolazio kod nas a okupator, razume{. Zna~i bio je vrlo pa`qiv. I onda, ovaj, dolazi jedne ve~eri i nosi bogami jedan pove}i paketi} da ga tako nazovem. Ka`e: ovo je za tebe. Ja ka`em: pa {ta je to tako veliko. Ka`e: danas je Badwe ve~e, na{e, ja sam dobio paket od ku}e a dobio sam i boqu ve~eru, boqu nego {to normalno dobijamo i ja sam onda odvojio od svega {to je najlep{e, ovaj, po malo za tebe. Ja ne mogu da verujem, ~ove~e. Jao! Tamo pa kola~i, pa ~okoladne bombone, pa nema {ta nema. Sva{ta je bilo. Nisam mogla stvarno da verujem. I, eto, tako je bilo sa tim u Kraqevu Pri~a se nastavqa posle 28. oktobra 1945. u Beogradu u Knez Mihailovoj ulici:15 I zamisli, najedanput, kad sam do{la ba{ mo`da pet-{est metara od Kolarca ogromna kolona nema~kih vojnika. Sprovode ih na rad ili sa rada. Ne znam I najedanput, ja ugledam Nemca koji se zove Fric Or{ovski, koji je spasao smrti moga oca koga nije poznavao, uop{te. To je neverovatna stvar. Videli ste ga u koloni? Da U koloni s kraja ba{ ovako s kraja. Jao kako sam se ja uzbudila pa poletim prema wemu pa se najedanput trgnem da }e ovi, ovaj, da me uhapse, ovi stra`ari ({to ih sprovode) da a ja sam imala `equ da ja wemu priletim, da ga zagrlim, da ga poqubim da razume{. I sigurno bi me strpali u zatvor da je tako bilo. Jel to je tako vreme bilo, znate. Opepelim se ja malo tu ali sad donesem odluku da se ja obratim jednom stra`aru i da ka`em da se tu nalazi jedan Nemac koji je za mene bio potpuno nepoznat ~ovek ali da je on iz logora spasao mog oca, samo na moju re~, {to sam dala re~ da nije ni komunista ni partizan. Samo na tu re~. Da li je to imalo nekog udela ili nije imalo ja samo mogu da pretpostavqam. Jer istinu ne znam, uglavnom on je pu{ten. Sretala sam ja jo{ dva-tri puta takvu kolonu, ali wega nije bilo. A kad ste ga prvo ugledali rekli ste mi da je bio bez ruke, jel tako? A da, da! Nije imao desnu ruku skroz od ramena, skroz. Nema. E sad, vi{e wega nema u toj koloni, sad dal sam ja wemu napravila neku nevoqu sa onom pri~om koju sam rekla stra`aru ili {ta, to je mene mu~ilo, grdno me mu~ilo i nau~i me neko da ja pi{em Me|unarodnom crvenom krstu, ne na{em Crvenom krstu pa sam pisala pa nisam dobila odgovor uop{te.16 Svedo~anstvo Miodraga Mi{e Jovi~i}a17 o vatrogascima Kraqeva i wihovom u~e{}u u sahrawivawu streqanih talaca 17. oktobra 1941. godine omogu}uje sagledavawe ovog tragi~nog doga|aja u, do sada, malo poznatim detaqima. Posle odlaska dela vatrogasne ~ete na Go~ u partizane 27. septembra 1941. godine: Komanda (Nema~ka) mesta je odmah s predsednikom Op{tine naredila u saglasnosti sa Sreskim na~elnikom da se obezbedi 50 gra|ana Kraqeva za obavezne vatrogasce. Novi ~lanovi {taba toga dana do 17 ~asova morali su da se jave u Vatrogasnu ~etu, tu je bio sreski na~elnik, predsednik Op{tine, predsednik nema~ke komande, Mile Budimir i A. Petrovi}. Po dolasku predstavnik nema~ke komande je rekao doslovce: vi ste taoci za one koji su pobegli u {umu, ukoliko neko od vas nestane ili poku{a neku sabota`u bi}e streqan on ili neko od wegove porodice. Objava je {tampana na nema~kom i srpskom jeziku a izdata je svakom ~lanu pored trake koju smo nosili na levoj ruci gde je pisalo na nema~kom vatrogasac i overeno pe~atom nema~ke komande. To je dobijeno 11. oktobra 1941. godine uz potpis. U me|uvremenu Ibar je nado{ao i doneo vodenicu koja se nizvodno na levoj strani drvenog mosta zaglavila. Prema nare|ewu Op{tine vodenica je demontirana i povu~ena ispod mosta i montirana postavqena izme|u gvozdenog i drvenog mosta. Za vodenicu je bio zadu`en Milo{ Risti} a Nemci su iz zatvora pustili vodeni~ara (star ~ovek) koji je bio doveden iz Kaone i zatvoren. Ujam se delio izbeglicama po pismenom nalogu Raka Streli}a, op{tinskog slu`benika. Dok smo izvla~ili vodenicu, nekoliko dana {umski su stalno pucali na nas.
Nema~ka vojska ponovo prelazi preko nas Srba. Kraqeva~ki oktobar 1941. godine

Olivera ^olovi} i Milan Radojkovi}, Beograd Terazije, 15. avgust 1945. godine

Olivera ^olovi} je posle ven~awa sa Milanom Radojkovi}em Mi{om, 28. oktobra 1945, pre{la da `ivi u Beograd.
16

15

Deo razgovora Olivere ^olovi} i Dragana Dra{kovi}a snimqen 29. 12. 2009. godine u Beogradu. Miodrag Mi{a Jovi~i}, ro|en je 31. 3. 1923. godine u Kraqevu, u uglednoj porodici od oca Radomira, trgovca i kafexije, i majke Kosare, doma}ice. Umro je 10. 9. 2008. g. u Beogradu. Sahrawen je na Starom kraqeva~kom grobqu.

17

121

Objava za slobodno kretawe vatrogasaca izdata 11. oktobra 1941. godine

11. oktobra 1941. godine oko 15 ~asova li~no je A. Petrovi} naredio M. Jovi~i}u da ide u Elektri~nu centralu i sa S. Brku{aninom uzme cisternu Praga da svrati kod Mija Pavlovi}a pekara uzme sav hlebac koji ima, da zatim od Buwaka uzme sve ~varke i da vodu, hleb i ~varke odveze u Fabriku vagona. Negde oko 16 ~asova stigli smo i na kapiji nas je sa~ekao vratar Ivko i rekao da malo sa~ekamo. Posle kra}eg vremena do{ao je jedan nema~ki vojnik sa ma{inkom, stao na prag od kola i naredio da krenemo. Brzo smo do{li do velike hale i imali {ta da vidimo. Hala je bila puna qudi koji su nas dozivali, pitali ili nam poru~ivali {ta da ka`emo wihovim porodicama. Stra{no. Skupili smo ja i Steva prvo {erpe sa ~varcima pa hleba i razvili crevo da im se napune kante za vodu (to su bile kante sa slavinama koje su koristili radnici po halama) tu se na{ao vatrogasac limar koji je svirao u orkestru na dobo{u. Kada smo ispraznili cisternu od {erpi i xakova, nije bilo ni pomena da se vrate, pa smo savili na brzinu crevo i tu se upetqao ovaj vatrogasac limar poku{avaju}i da pobegne uz nas, to je primetio Nemac, povukao ga i pored nas ubio. To je bila prva `rtva u Lageru 11. 10. 1941. godine oko 17 ~asova. Kada smo se vratili u ~etu i to ispri~ali, niko nije mogao da veruje. Moram da napomenem vezano za vatrogasnu ~etu, da su Nemci u septembru jedne nedeqe pre podne, po lepom i sun~anom danu, napravili raciju i pokupqene gra|ane odveli u ovda{we vojne {tale, to je bila proba kako }e narod reagovati ako to zaista moraju da urade. Oni su bili tu zadr`ani jedan sat i pu{teni. 17. oktobra 1941. godine izjutra kod mog oca u hotel Pariz do{ao je jedan nema~ki oficir (iz Prvog Svetskog rata), imao je dva ordena krsta i tra`io Dragana Tilovca da ne{to pazari ba{ kod wega s obzirom na situaciju u Kraqevu sve je bilo zatvoreno. Znaju}i da je Dragan toga dana de`uran, oti{ao sam do ~ete i pozvao ga. Popili smo pi}e i oti{li u radwu (Dragan me moli da i ja po|em za svaki slu~aj) Nemac je brzo pokupovao materijale i rekao da ide na odmor i da mu porodica `ivi u Be~u. Razi{li smo se svako na svoju stranu. 122
Dragan Dra{kovi}

OBAVEZNA VATROGASNA ^ETA U KRAQEVU 19411944. Sleva nadesno gorwi red: Sre}ko Mili}evi} Ke}a, Milorad Tomovi} Milaka, Branko Cveti} Macinac, Branko Popovi} Pop~e, Ratko Radovi} Nosowa, Du{an Bojovi} @abac, Qubi{a Raosavqevi} Xanovac, Miroslav Tomovi} Tirolac, Dragi{a Bogavac, Miodrag Jovi~i} Stevaca, Radomir Josipovi} Skuko, Qubi{a Karovi} Wu{kalo, Velimir Milovanovi}, Vuksan Mihailovi}, Mijat Negojevi}, Miodrag Tomovi} Arga, Miodrag Pavlovi} Tur~in, [piro Budimir, Stojan Vasi} Stole Sredwi red: Du{an Stojakovi} Puf, Dragan Antonijevi} \ule, @ivan ^ubrilovi} @ivo, Slavoqub Milaki} Levi, Milinko Nikoli}, Borivoje Petrovi}, Bora Raki} Iki{, Radomir Lukovi}, Manojlo Obu}ina Ma{o, Novak Lukovi} Novo, Ratko Obradovi} Tutule, Miodrag Andri} \azo, Petar Stanojevi} [valer, Obrad Leki}, \or|e Mili}evi} \oja, Bo`idar Markovi}, Vule Vu~ini} Sede: Branislav Mici} Micko, Vladeta Miti} Tujac, Dragan Tomi}, Pavle [kurenko, Predrag Tomovi} Tilovac, Aleksandar Petrovi}, Kosta Dimitrijevi} Klempo, Qubi{a Radosavqevi} ^arapan, Radomir Buwak, Milo{ Risti} Slon Le`e: Ilija ^ubrilovi}, Du{an Karan, Dragoslav Qubisavqevi} Boco

Nakon kratkog vremena ispred hotela Pariz stajali su vatrogasci u stroju (nisam tada znao broj) i Dragan je u{ao u hotel Pariz i pozvao mene da po|em a Qubi{u Karovi}a vratio u ~etu jer je imao i{ijas. Neznaju}i gde idemo mi smo se u stroju zezali kao i uvek. Kada smo do{li pred nema~ku komandu mesta, bili smo prebrojani, bilo nas je 29 lica. Azabagi} je izdvojio Mi{a Obu}ina i sa wim oti{ao ka spomeniku a nas 28 su dva nema~ka vojnika povela ka `elezni~koj stanici. Ispred ulaza u dvori{te ku}e pok. Laza Kuzmanovi} le`ao je potrbu{ke ubijen ~ovek, do iza stanice `ive du{e, onda preko puta stanice kod velike kapije opet le`ao ubijen ~ovek. Mi smo oti{li preko betonske ograde ka glavnom ulazu u Fabriku vagona. Kada smo tuda prolazili, topovi su stalno pucali u pravcu Sukovog brda. Kada smo u{li u krug Fabrike vagona, Nemci su nas sa ove strane ograde pored topova vodili natrag. Kada smo do{li pored velike kapije, imali smo {ta da vidimo. Gomila le{eva, raka velika i kvadrat iskopani, jedna ~eta na{ih `andarma, nekoliko Nemaca i desetinu crnoko{uqa{a folksdoj~era koji su obezbe|ivali Fabriku aviona, {ef im je ina~e bio Nemac zvan Banazijak, wihova du`nost je od momenta bila da idu od le{a do le{a i ako je neko `iv da ga dotuku. U tom momentu se pojavquje onaj Nemac oficir koji je pre kratkog vremena pazario kod Dragana Tilovca, ja sav sre}an mu prilazim a on ni pet ni {est kundakom me xara po grudima vi~u}i na mene. Uspeo sam nekako da se izvu~em jer je toliko bio pijan da nije mogao na nogama da stoji. U tom momentu su do{li sa dva radnika
Nema~ka vojska ponovo prelazi preko nas Srba. Kraqeva~ki oktobar 1941. godine

123

Drugo odeqewe dobrovoqne vatrogasne ~ete u Kraqevu, na aerodromu 1. jula 1943. godin. Vo|a odeqewa: Pavle [kurenko; vatrogasci: Miodrag Mi{o Jovi~i}, \or|e Mili}evi}, Milaka Tomovi} (voza~), @ivo ^ubrilovi}, Mijat Negojevi}, Novak Lukovi} i Ratko Radovi}

Skica mesta tragedije, Lager, po se}awu Miodraga Mi{e Jovi~i}a, 20. mart 2003. godine

124

Dragan Dra{kovi}

Nema~ki top u dejstvu

Nemci i ocrtali novu raku u`a a du`a od prethodne iskopine. Kada su nam obele`ili dobili smo lopate i pijuke ali zemqa je toliko bila tvrda da smo za tili ~as imali krvave ruke od `uqeva. U tom momentu stigla je vatrogasna cisterna ford i sa wom Milutin Savi}. Nemci nisu dali da se ta voda prospe po delu koji kopamo ve} u inat na drugu stranu, kada su to zavr{ili oni su sa kolima oti{li. Nakon par sati u Lageru se pojavio poru~nik veterinar Nemac Diner Herman, koji je stanovao kod nas u hotelu Pariz, soba 21. Nekoliko dana pre streqawa oko 16,30 ~asova popodne Diner je iza{ao iz sobe do klozeta i kada me je ugledao na drugom delu zgrade hodnika, pri{ao mi je i molio me da mu namestim na{u sobaricu, pozvao sam je i tu smo zapo~eli razgovor. U jednom momentu ~uo se jak udarac u zgradu pa drugi i ogromna pra{ina, pa jedno drugo nismo videli. Kada se malo razbistrilo, imali smo {ta da vidimo, wegova soba je direktno pogo|ena granatom sa Ru`i}a brda a druga granata je pala na ulazu u salu ispred wegove sobe. Stegao mi je ruku i rekao da mi duguje `ivot. Kada me je video u Lageru (bio je ispred Nema~ke komande zadu`en za Lager), pitao me je {ta }u ja tu i pozvao me do kola kojim je do{ao da iza|emo. [ta mi je bilo tog momenta nije mi ni dan-danas jasno. Ka`em mu ili svi vatrogasci ili ne}u ni ja. Pozvao je jednog podoficira i naredio da niko ne sme da nas dira dok on ne do|e. Tako je i bilo. Pao je mrak, on je do{ao, nekoliko puta smo prebrojani i povedeni ali nismo znali gde. Kada smo polazili, ostale su dve grupe koje su radile. Da ne zaboravim, dok smo sahrawivali, od Branka Mici}a smo sakrili oca Uro{a, da ga ne vidi, a od Nikole Naumovi}a oca Sretena. Grupa od dvadesetak radnika Fabrike aviona i{la je ispred nas i wih su zatvorili u velikoj hali. Oko 27 gra|ana su ubili a me|u wima je bio i ~uveni fudbaler Joca (ni{lija) zvani Divqak, koji je uspeo da presko~i betonski zid i pobegne. Imao sam tu sre}u da me jedan Nemac odredi da idem i sakupqam delove tela (glave, ruku, nogu) i bacam u raku. Kada smo do{li do izlizane kapije, tu su nas zaustavili i ponovo prebrojali i preko nadvo`waka kroz Park poveli ka gradu. Kada smo do{li do Cara Du{ana ulice, stajali smo ispred ku}e Rada Stefanovi}a, gde nas je sa~ekao zamenik nema~kog komandanta [korjanec Hans (on
Nema~ka vojska ponovo prelazi preko nas Srba. Kraqeva~ki oktobar 1941. godine

125

je govorio srpski jer je `iveo i radio kao fotograf u Mariboru) i saop{tio da idemo natrag u ~etu i da se niko ne udaqava dok oni ne narede. Kad smo stigli u ~etu, tek smo onda videli kako smo izgledali. Krvavi do gu{e, od straha, to tamo nismo ni videli, ruke krvave a `uq do `uqa. Iza{ao sam napoqe na pumpu oprao ruke i oti{ao u hotel kod roditeqa. Kada su me oni i radnici videli, skamenili su se. Uzeo sam jednu ogromnu {erpu sa jelom i bocom rakije. Rakiju smo popili i ko zna koliko cigara ispu{ili a jelo nam niko nije ni pogledao. Sedeli smo pili i pu{ili, svetlo je u sobi gorelo a mi smo gledali jedan drugog i }utali.18 Krvava ova 1941. godina broj streqanih Do 15. okobra 1941. u Lokomotivskoj hali bilo je oko 1760 uhap{enih radnika. O broju uhap{enih prvu vest su objavile Novosti 16. oktobra: U samom gradu situacija postaje sve te`a. U svom neizmernom strahu od `ivqa, Nemci sve vi{e terori{u stanovni{tvo. Ve}ina mu{karaca nalazi se zatvoreno. Hitlerov strah od radni{tva neizmeran je oko 14001500 kraqeva~kih radnika nalazi se u jednoj fabrici.19 U izve{taju od 16. oktobra Nemci su naveli: Za gubitke od 15. X do sad je streqano 1736 qudi i 19 `ena komunista.20 U izve{taju su istovremeno prijavili nove gubitke u Kraqevu, 2 mrtva i 1 rawenog, {to je uve}alo kvotu za odmazdu za 250 lica i ukupna kvota za odmazdu 16. oktobra iznosila je 2150. U danima streqawa od 15. do 20. oktobra nije bilo novih partizansko-~etni~kih napada, tako da je mogu}nost ve}ih nema~kih gubitaka bila smawena ili ih nije bilo, pa kvota za preduzetu odmazdu nije mogla biti mnogo uve}ana. Osim nema~kog izve{taja od 16. oktobra o broju streqanih prve vesti iz blokiranog Kraqeva objavqene su u Borbi 25. oktobra: Nema~ka komanda zvani~no je objavila da je u Kraqevu streqano 1735 gra|ana, ve}inom radnika, i 28. oktobra: Krvavi okupator putem objave pohvalio se da je u Kraqevu pobio vi{e od 1700 talaca21, kao i u listu Sloboda ili smrt 26. oktobra: Toga dana 16. oktobra po podne Nemci su streqali 1000 radnika i 700 gra|ana me|u kojima je bilo `ena i dece.22 Posle izvr{ene odmazde prve vesti iz Kraqeva o broju streqanih su objavqene u Novom vremenu u vidu procene: Ra~una se da ima oko 4000 `rtava Kraqevo je u crnini. Retka je ku}a u kojoj neko nije poginuo. Na licima gra|ana jasno se ocrtava tragedija koju su pre`iveli.23 126
Dragan Dra{kovi}

18

Miodrag Mi{a Jovi~i}, Rukopis @ivot vatrogastva u Kraqevu, NMK.

[tab Narodnooslobodila~kog odreda dr Dragi{a Mi{ovi}, Novosti, br. 2, ^a~ak, 16. oktobar 1941, 3. Zbornik dokumenata i podataka o Narodnooslobodila~kom ratu Jugoslovenskih naroda, tom I, Beograd 1949, 540, 667.
21 20

19

Borba Organ Komunisti~ke partije Jugoslavije, br. 4, 26. oktobar 1941, 1; br. 5, 28. oktobar 1941, 3.

22

Sloboda ili smrt, br. 3, 25. oktobar 1941, 2.

Novo vreme, 10. decembar 1941 (br. 189, godina I) Beograd.

23

Najiscrpniji dokument koji donosi podatke o broju streqanih je Spisak lica sa teritorije sreza @i~kog, koja su izginula za vreme komunisti~kih nereda, sastavqen po nare|ewu Okru`nog na~elstva okruga Kraqeva~kog 28. maja 1942. godine, na osnovu dobijenih spiskova od op{tinskih uprava sreza @i~kog. Ovaj spisak streqanih, sa svim osnovnim podacima o `rtvama: ime i prezime, starost, mesto ro|ewa, zanimawe, razlog tj. obrazlo`ewe {ta se sa doti~nim licem desilo, zavr{ava se rednim brojem 1971. Ako se saberu podaci iz rubrika razlog ili obrazlo`ewe smrti i broj streqanih od komunista, streqanih od nepoznatih lica, streqanih kod ku}e od Nemca, streqanih u Lageru u Kragujevcu, pa stradalih u borbi protiv partizana, od avionske bombe, ubijenih na mostu itd, dobija se broj poginulih van Lagera, 258. Kada se zatim ovaj broj oduzme od ukupnog broja `rtava u spisku, 1971, dobija se broj streqanih u samom Lageru oko 1713.24 Tokom rata o samom doga|aju i broju streqanih u wemu }utalo se i nije pisano. Potomci su prikupqali potvrde i potrebnu dokumentaciju o streqanim radi regulisawa porodi~nih prinadle`nosti i pravno-imovinskih potreba. Tek posle oslobo|ewa, radom Komisije za utvr|ivawe ratnih zlo~ina okupatora i wihovih pomaga~a u Srbiji, pojavquju se novi podaci o oktobru 1941. u Kraqevu i o broju streqanih, prikupqeni od svedoka, u~esnika i o{te}enih. Ve} citirani svedoci/u~esnici u doga|ajima masovnog streqawa u Kraqevu, pred Sreskim povereni{tvom Zemaqske komisije za utvr|ivawe ratnih zlo~ina u Kraqevu, na postavqeno pitawe: Da li vam je poznato koliki je broj streqanih u vreme ovog masovnog streqawa?, odgovorili su: Mirko Lipica 15. aprila: Ta~no ne znam, ali prema jednoj kwizi, koju sam jednom prilikom video u komandi mesta, pretpostavqam da je tada streqano oko 2.300 do 2.500 qudi. Ovo znam jer sam ovaj broj video u kwizi streqanih, a taj broj iznosio je 2.300 qudi, a znam da su u tu kwigu uneti samo oni kod kojih je na|ena legitimacija, te pretpostavqam da je jo{ do 200 ostalo neupisanih zbog nedostatka legitimacije. Bilo je poubijanih po ku}ama i na periferiji grada kao i u samom gradu, ali neznam koliko.25 Ferid Azabagi} 16. aprila: Ta~no neznam ali kako sam video kwigu u kojoj su Nemci upisali streqane krajwi zbir streqanih je bio u toj kwizi 3700.26

Odvo|ewe talaca i prizori posle streqawa, Kraqevo 1420. oktobar 1941. godine

24

NMK, Istorijska zbirka arhivalija, inv. br. I-89. AJ, Fond br. 110, f. 333/7. AJ, Fond br. 110, f. 333/16.

25

26

Nema~ka vojska ponovo prelazi preko nas Srba. Kraqeva~ki oktobar 1941. godine

127

27

AJ, Fond br. 110, f. 333/20.

Dragoslav Obu}ina 17. aprila: Ta~an broj nije mi poznat. Sve {to po ovome mogu da ka`em to je samo na osnovu podataka sa kojima crkva raspola`e. Iz ovog podatka, prikupqenih od svih ustanova grada Kraqeva i okoline, kao i na osnovu prijava podnetih od pojedinih gra|ana, vidi se da je u protokole streqanih upisano oko 2.700, {to se u ostalom ta~no mo`e videti pregledom ovih protokola.27 Pred Komisijom se 7. aprila 1945. godine pojavio Marko Slomovi}, bravar u @elezni~koj radionici u Kraqevu, star 37 godina, koji je pre`iveo streqawe i za rane, pretrpqen strah i bolove okrivio okupatora, Nemce koji su tada nare|ivali streqawe i one koji su naredbe izvr{avali. Wegovo svedo~ewe govori, pored drugih pojedinosti o strati{tu, i o broju `rtava izvedenih na streqawe u grupama od po 100, kojih je bilo 20, {to ukupno iznosi 2000 streqanih: U sredu popodne jedna grupa od 100 qudi izvedena je iz hale i oti{la je na rad nekuda, docnije sam saznao da je ta grupa qudi pripremala rake za one koji treba da budu streqani. U toj partiji bio je Sokolovi} Mile, bravar @elez. radionice u Kraqevu. Po izvr{enom kopawu rake ta grupa je streqana, ali je neko od wih pukim slu~ajem ostao u `ivotu, kao na primer Sokolovi} Mile, Aleksi} @ivko, ma{inovo|a i td. Posle streqawa partije koja je kopala rake izvedene su na streqawe jo{ dve partije od po stotinu qudi, a izvedena je i tre}a, ali je vra}ena jer je ve} bio pao mrak. Ta partija, videv{i one dve partije prethodno streqane, smatrala je da je pomilovana, te su qudi radosni vra}eni nazad u halu. Od wih smo saznali da su one tri partije streqane. Sutradan oko 11 ~asova pre podne po~eli su ponovo da nas ure|uju po ~etvoro u redu i da izvode iz hale grupe od po sto qudi. Ali, da bi nas umirili, tvrdili su nam da }emo svi i}i na rad. Jedni pre a jedni posle. Kako je bila pucwava iz topova, mi nismo mogli ta~no da znamo da su oni pucwi koje smo mi ~uli napoqu pucwi iz mitraqeza koji su streqali na{e drugove kada su izvedeni iz hale. Na dan 16. oktobra izvedeno je ~etrnajest partija od po sto qudi i streqano, a u petnajestoj partiji bio sam ja. Kada su me sa grupom od sto qudi izveli, videli smo u dvori{tu pored vagona kuda smo prolazili i sa jedne i sa druge strane mitraqeze, kao i Nema~ke vojnike pod oru`jem i {lemovima i to jedne koji su nas pratili i druge koji su stajali sa strane, da bi nas pobili ako bi poku{ali da be`imo, {to nam je prethodno i re~eno. Tako smo i{li kroz dvori{te radionice ka mestu gde se sad grobqe nalazi. Kada smo do{li u blizinu sada{weg grobqa, videli smo mnogo le{eva i tada nam je bilo jasno da }emo i mi biti streqani. Videv{i to po~eli smo da se opra{tamo i me|usobno i sa svojim porodicama i milim i dragim. U tom momentu mitraqez je po~eo da puca i svi qudi iz grupe po~eli su kao snopqe da padaju na zemqu. Dok smo mi padali na zemqu, Nemci su snimali taj prizor. Po{to su svi iz grupe popadali na zemqu, prilazili su nema~ki vojnici i svakom ~oveku koji je streqan iz mitraqeza pucali jo{ po jedan metak u glavu. Za vreme ovog streqawa ja sam iz mitraqeza dobio sedam rana i to: tri u desnu ruku, dve odnosno tri u desni kuk, i jednu ranu u desnu nogu. Pored toga nema~ki vojnik pri{ao mi je i ispalio mi jedan metak u glavu, tako da mi je metak u{ao u glavu s desne strane ispod slepo~nice a iza{ao s leve strane pored nosa. No i pored tih rana ja sam, eto, ostao `iv i to na slede}i na~in: Kada je streqawe toga dana prestalo, a streqane su jo{ dve partije posle mene, po~eo je da pada mrak, i nema~ki vojnici po~eli su nekuda da se razilaze, sem dvojice koji su ~uvali stra`u i ubijali one koji su pokazivali znake `ivota. Kada sam se osvestio doneo sam odluku da se, na neki na~in, izvu~em i sklonim sa mesta gde sam pao, ali kako je u to vreme kod lo`ionice bilo upaqeno osvetqewe i na mestu gde sam ja bio dobro se videlo, nisam smeo da ustanem i da idem da ne bi nema~ki vojnici primetili i dotukli, ve} sam se puze}i po zemqi i preko le{eva mojih drugova dovukao u blizini jedne vrzine, ali sam se tu onesvestio i ostao, izvesno vreme. Kada sam do{ao k svesti, u{ao sam u jednu vrzi128
Dragan Dra{kovi}

nu koja je bila u blizini tog mesta. Tu sam u vrzini preno}io i sa~ekao zoru, 17. oktobar 1941. godine. ^im je zora po~ela da svi}e, do{li su nema~ki vojnici i ubijali one koji su pokazivali znake `ivota. U tom ubijawu jedan nema~ki vojnik do{ao je i do mene na jedno metar dva. Videv{i opasnost ja sam brzo uvukao se u jedno ve}e trwe tako da me ne bi mogli da primete. Tu sam u trwu na hladno}i i ki{i bez vode i hleba proveo ceo dan u petak, 17. oktobra. Dok sam bio u trwu, dovedena je jedna grupa koja je vr{ila sahrawivawe qudi koji su pobijeni 15. i 16. oktobra. Qudi koji su vr{ili sahrawivawe morali su najve}om brzinom da tr~e do le{eva i da ih vuku do rake. Kako je le{eva bilo mnogo jedan de~ko je posustao i nije mogao da tr~i sa le{evima onom brzinom kojom su Nemci zahtevali, te su ga zbog toga Nemci ubili. To se dogodilo i sa jednim starcem preko 50 godina. U toj grupi koja je sahrawivala bio je i PEZI] FRAWA, bravar `elez. Radionice, onda{wi radnik fabr. avijona, koji je sada u `ivotu, te bi on mogao o tome posvedo~iti. Po{to je izvr{eno sahrawivawe, Nemci su naredili da se iz grupe qudi koja je vr{ila sahrawivawe izdvoje radnici Fabrike avijona a posebno da ostanu ostali koji su dovedeni iz varo{i radi sahrawivawa. ^im su se radnici Fabrike avijona izdvojili na ostalu grupu qudi pucano je iz mitraqeza, te su tako i oni pobijeni, a radnici Fabrike avijona odvedeni nekuda. U ovoj posledwoj grupi koja je pobijena jedan je po~eo da be`i i to ba{ u pravcu trwa u kome sam ja bio, do{ao na dva metra do mene i tu su stigla dva Nemca i ubila ga, a ja sam ostao neprime}en. Videv{i to, ja sam doneo odluku da be`im iz kruga radionice28 U odnosu na podatke iz 1941. i 1942. godine, broj streqanih u Lageru oktobra 1941. od 1945. vremenom po~iwe da se uve}ava. Pored toga, primetno je zao{travawe odnosa izme|u onih koji su do{li do objava, koje su ih spasle streqawa, a to su naj~e{}e bili starosedeoci Kraqeva, trgovaci i imu}niji gra|ani koji su, u tom momentu obele`eni kao neprijateq radni~ke klase, temeqa, oslonca novouspostavqene komunisti~ke vlasti. Sve ove tvrdwe se dokumentuju slede}im primerima. Na prikupqawu dokaza za podizawe optu`nice za ratne zlo~ince i wihove pomaga~e okrivqene za masovno streqawe oktobra 1941. godine u Kraqevu, radili su istovremeno Sresko povereni{tvo u Kraqevu i Okru`no povereni{tvo u ^a~ku, upu}uju}i prikupqene dokaze u Beograd Zemaqskoj komisiji za utvr|ivawe zlo~ina okupatora i wihovih pomaga~a. Iz iskaza prikupqenih od onih koji su pre`iveli streqawe, iz saslu{awa i istraga u~esnika doga|aja, iz svedo~ewa o{te}enih i mnogih zapisnika nastalih u tim procesima uo~ava se jedna matrica koja je tok prikupqawa dokaza postepeno usmeravala ka uve}avawu broja streqanih. Sumiraju}i prikupqene dokaze Sreskog povereni{tva iz Kraqeva, Okru`no povereni{tvo iz ^a~ka je Zemaqskoj komisiji upu}ivalo izve{taje u kojima su kori{}eni podaci sa najve}im mogu}im brojem streqanih. U ve} navedenim izjavama, kako Azibagi} tvrdi, taj broj iznosi 3700, iako su odgovori svih ispitanika na postavqeno pitawe po~iwali sa ta~no ne znam i nije mi poznato.29 Prvi primer je izve{taj od 5. aprila 1945. godine, u kome stoji: Po{to je postupak isle|ewa zlo~ina u toku, to do danas jo{ nisu mogli biti utvr|eni svi izvr{ioci zlo~ina, sau~esnici, direktni i indirektni pomaga~i. Tako|e ni broj `rtava do sada se nije mogao ta~no utvrditi. U svojoj izjavi Ferid Azibagi} (u ovom predmetu) tvrdi da je streqano 3700 lica, {to je video u nema~koj kwizi, u kojoj su bele`ili broj streqanih lica. Ima razloga da se veruje, da je ovaj broj pribli`no ta~an.30 Kasnije, 10. aprila 1945, Okru`no povereni{tvo iz ^a~ka, u aktu br. 1033, predla`e Zemaqskoj komisiji da se za ratni zlo~in masovnog streqawa u Kraqevu oglase krivim: I) oficiri i vojnici pripadnici nema~ke oru`ne sile 749. pe{adijskog puka i 717. divizije;
Nema~ka vojska ponovo prelazi preko nas Srba. Kraqeva~ki oktobar 1941. godine

Zapisnik o saslu{awu o{te}enog Slomovi} Marka, april 1945, NMK, Ist. zbirka arhivalije (presnimqeno u AJ).
29

28

Vidi napomene 24, 25, 26. AJ, Fond br. 110, f. 333/2425.

30

129

31

AJ, Fond br. 110, f. 333/2829.

II) pripadnici jugoslovenskih i drugih narodnosti i u~esnici u izvr{ewu masovnog streqawa u Kraqevu, me|u kojima su bili: Mirko Lipica, Ferid Azabagi}, Leopold @upnik, Dragoslav Obu}ina i Du{an Krsti}, sa, pored pojedina~nih osnovnih biografskih podataka, i zajedni~kim podatkom: Streqan po presudi ~a~anskog ve}a Vojnog suda od 22. aprila 1945. godine kao aktivni pomaga~ i sau~esnik u masovnom ubijawu u Kraqevu. U nastavku akta se navodi: Postupak isle|ewa zlo~ina masovnih streqawa u Kraqevu jo{ je u toku. Do danas jo{ nisu utvr|eni svi krivci, sau~esnici i direktni i indirektni pomaga~i ovog masovnog ubijawa, te wihov spisak u ovom aktu nije definitivan. Tako|e ni broj `rtava do sada nije se mogao ta~no utvrditi. U koliko je izjava Ferida Azabagi}a (u predmetu br. 1032) ta~na, streqano je 3700 lica. On tvrdi da je video kwigu u kojoj su Nemci upisivali streqane i da je u istoj bio taj broj.31 Slede}i dokaz koji je u najve}oj meri do sada slu`io kao odlu~uju}i i najpouzdaniji u odre|ivawu broja streqanih oktobra 1941. nalazi se u Odluci Zemaqske komisije Srbije za utvr|ivawe zlo~ina majora De{a, komandanta 749. puka 717. divizije, koja ga tereti za odmazdu 4000 do 5000 streqanih gra|ana u Kraqevu i on se do sada koristio kao podatak iz Vagnerovog dnevnika: Do sada se nije moglo ta~no utvrditi koliko je gra|ana ovom prilikom streqano u Kraqevu, jer porodice svih `rtava, nisu podnele prijave s obzirom na to, da je u to vreme u Kraqevu bilo streqano mnogo izbeglica iz raznih krajeva Jugoslavije: Bosne, Hercegovine, Like, Makedonije i drugih krajeva, koje su izbeglice bile ve}inom zaposlene kao radnici i name{tajci Fabrike vagona i Fabrike aviona u Kraqevu, tako da wihove porodice, u koliko takve i postoje nisu znale gde se oni nalaze te nisu mogli saznati ni o wihovoj smrti. Me|utim mnogi od svedoka u svojim iskazima navode da je, prema wihovoj oceni ovom prilikom u Kraqevu streqano izme|u 4000 i 5000 lica. Po ovoj ~iwenici naro~ito je interesantan dokaz Dragutina Mi{i}a potpukovnika u penziji iz Kraqeva i `ene mu Zlate koji su u svojim iskazima na Zap. (Zapisnik) od 18. IX 1945. g. naveli, da je neposredno iza streqawa u jednom odeqewu wihovog stana stanovao neki nema~ki poru~nik po imenu Karlo Vagner, koji je jednom prilikom u stanu zaboravio svoj dnevnik i iz koga je svedokiwa Zlata, koja zna nema~ki, koriste}i wegovo odsustvo pro~itala da je ovih dana u Kraqevu streqano 5606 lica, prila`u}i ovakvome svom iskazu i izvod iz pomenutog dnevnika nema~kog oficira za koji svedokiwa Zlata tvrdi da u potpunosti odgovara onome {to je u pomenutom dnevniku u pogledu ove ~iwenice bilo napisano na nema~kom jeziku. Pored gra|ana koje su Nemci ovih dana po Kraqevu iz ku}a pokupili i izveli na streli{te ovom prilikom streqani su i mnogi gra|ani koje su Nemci jo{ ranije iz raznih mesta bili pohapsili i zatvorili u lager Fabrike vagona kao taoce, a osim toga ovom prilikom streqan je i veliki broj gra|ana, koji su kao izbeglice sa Kosova i drugih krajeva na jugu tih dana u tri transporta dovo`eni na `elezni~ku stanicu Kraqevo i koje su Nemci tako|e pokupili iz vagona i zajedno sa ostalim gra|anima izveli na streli{te i streqali ih, sa ostalim gra|anima.32 Podatak o broju streqanih iz Vagnerovog dnevnika je zasnovan na slede}im izjavama svedoka sa~uvanim u zapisnicima o ispitu saslu{awu svedoka uzetim 18. IX 1945. god. u Kraqevu pred Sreskim povereni{tvom Zemaqske komisije. Svedok Dragutin Mi{i} iz Kraqeva, vazduhoplovni potpukovnik u penziji neosu|ivan, za davawe izjava pred vlastima sposoban, opomenut na du`nost kazivawa istine i posledice la`nog kazivawa, po{to mu je prethodno obja{weno o ~emu ima da svedo~i, izjavio je: Za vreme masovnog streqawa Srba u Kraqevu, oktobra 1941. g. kod mene u stanu u ulici Cara Lazara br. 43. stanovao je jedan Nema~ki oficir VAGNER, rodom iz Hamburga, star 40 g. On je vodio dnevnik i jednoga dana kada je oti{ao iz stana zaboravio je u svojoj sobi svoj bu|elar u kome je bila jedna kwi`ica u kojoj je on zapisivao neke svoje stvari, u vidu dnevnika. Videv{i to moja `ena Zlata pokazala mi je taj bu|elar i tu kwi`icu i ja, kako nisam znao Nema~ki nalo`io sam svojoj 130
Dragan Dra{kovi}

AJ, Fond br. 110, f. br. 9278/14858 do 82. Odluka o utvr|ivawu zlo~ina majoru De{u pored kratkog opisa i kvalifikacije zlo~ina i pojedinosti o zlo~inu sadr`i i dva priloga: 1. Spisak `rtava zlo~ina od broja 1 do broja 1133 i 2. Spisak dokaza od broja 1 do broja 1264.

32

`eni Zlati da ona pregleda tu kwi`icu dnevnik i vidi da li u istom ima {ta {to se odnosilo na nas Srbe u Kraqevu, a ja sam za to vreme bio na ulici paze}i da Vagner ne nai|e za svoj bu|elar. Pregledaju}i dnevnik VAGNERA moja `ena Zlata koja zna nema~ki, nai{la je na jednom mestu na zabele{ku o streqawu u Kraqevu i drugim mestima. Nalo`io sam svojoj `eni da tu zabele{ku sa Nema~kog prevede i prepi{e i ona je to u~inila i taj wen prevod zabele{ke o streqawu podnosim Sreskom povereni{tvu u Kraqevu na upotrebu kao sastavni deo moga saslu{awa.33 Mi{i} Zlata, doma}ica iz Kraqeva, izjavila je: Za vreme okupacije Nema~ka komanda mesta od stana moga i mu`a mi Mi{i}a Dragutina uzela je jednu sobu u kojoj je smestila jednog nema~kog oficira Oberlajtnata Karla Vagnera, rodom iz Hamburga. Vagner je stanovao u stanu kod nas ba{ za vreme masovnog streqawa Srba u Kraqevu oktobra 1941. g. tj. u na{ stan je do{ao odmah posle streqawa u Kraqevu. Jednoga dana Vagner je oti{ao iz svoje sobe i kada sam ja u{la u wegovu sobu na stolu primetila sam wegov bu|elar. U bu|elaru bila je jedna kwi`ica u kojoj je Vagner stavqao zabele{ke u vidu dnevnika. Pregledaju}i tu kwi`icu na jednom mestu bilo je zapisano o akciji Nema~kih trupa u Kraqevu i okolini gde se govorilo i o streqawu u Kragujevcu i Kraqevu. Kako je to bio va`an podatak za nas Srbe u Kraqevu, moj mu` Dragutin Mi{i}, vazd p. potpuk, u penz. nalo`io mi je da sa nema~kog to prevedem na srpski i prepi{em, {to sam ja i u~inila i predala mome mu`u a on taj prevod i izvod iz dnevnika Vagnera predao sreskom povereni{tvu u Kraqevu. Izvod koji mi je pokazan od strane povereni{tva to je onaj izvod koji sam ja izvadila iz dnevnika Vagnera Karla ozna~enom prilikom. Izvod je potpuno veran orginalu. To je sve {to imam da izjavim a na kazano mogu se i zakleti.34 Prilo`en izvod glasi: Izvod Iz dnevnika Nema~kog oficira poru~nika Vagnera rodom iz Hamburga 6. Oktobar Milanovac 8. Oktobar Natalinci 9. Oktobar Kragujevac 15. Oktobar spaqivawe Milanovca 17. Oktobar natrag Kragujevac 19. Oktobar Markovac 200 ubijenih 20. Oktobar Kragujevac racijom uhva}eni 4000 a ubijeno 2400 od I Odel. bataqon 737 31. Oktobar akcija na Man. @i~u 1014 Oktobar Gledaj naro~iti izve{taj a to je za Kraqevo. Ubijeno: I 996 `elezni~ara II 2400 gra|ana i radnika III 1860 gra|ana i radnika a 6 dana pre toga 350 gra|ana.35
33

AJ, Fond br. 110, f. 333/31. AJ, Fond br. 110, f. 333/32. AJ, Fond br. 110, f. 333/33.

Prvo pomiwawe broja streqanih od oko 6.000 hiqada vezano je za hap{ewe generala Dragoquba Dra`e Mihailovi}a, komandanta Jugoslovenske vojske u otaxbini, 13. marta 1946. godine. Ovo hap{ewe izazvalo je pravu pobedni~ku euforiju tek 24. marta, kada je pred Narodnom skup{tinom FNRJ Aleksandar Rankovi} javnosti saop{tio: Ja sam danas u mogu}nosti, drugovi poslanici, da pred vama izjavim da je izdajnik Dra`a Mihajlovi} od 13. ovog meseca (marta) u rukama organa narodne vlasti.36 Ovom izjavom izazvao je burne pozdrave i odu{evqewe, ustajawe svih prisutnih u skup{tini i uzvike: @iveo rukovodilac javne bezbednosti, duge aplauze i nove uzvike: @iveo! Tom prilikom Rankovi} je, pored veli~awa i
Nema~ka vojska ponovo prelazi preko nas Srba. Kraqeva~ki oktobar 1941. godine

34

35

36

Svedo~anstva naroda o izdaji i zlo~inima Dra`e Mihailovi}a. Telegrami zahvalnosti drugu Aleksandru Rankovi}u, Narodni front Jugoslavije, Beograd 1946. g, 7.

131

Izvod iz dnevnika nema~kog oficira Karla Vagnera Na osnovu izjava bra~nog para Zlate i Dragutina Mi{i}, 18. septembar 1945.

132

Dragan Dra{kovi}

slavqewa uspeha organa narodne vlasti zbog poraza izdajnika i predstavnika reakcije, i nepokolebqivih principa narodne vlasti, izneo: Mi tra`imo ove zlo~ince koji su pune ~etiri godine te{ke okupacije pusto{ili po na{oj zemqi, koji su odgovorni za masovna ubistva na{eg stanovni{tva putem kaznenih ekspedicija ili putem masovnih ubistava i umorstava kroz poznate logore smrti u na{oj zemqi ili one u Nema~koj37 U trenutku euforije zbog hap{ewa Dra`e Mihailovi}a, 12. aprila 1946, ministar pravde Milo{ Carevi}, pred Prezidijumom Narodne skup{tine Narodne republike Srbije, tra`io je veliko priznawe za rukovodioce javne bezbednosti koji su hvatawem Dra`e Mihailovi}a omogu}ili i postigli uspeh od velikog zna~aja: da bi se razbila legenda o gorskom caru, da bi se razbila legenda o nekom juna{tvu i da bi se u svoj svojoj golotiwi taj degeneralisani tip mogao izvesti pred lice pravde i pokazao u svoj svojoj niskosti i bedi u kojoj je kroz ceo svoj `ivot bio38. Od dana kada je hap{ewe obelodaweno, 24. marta, do 10. juna, kada je po~elo su|ewe Dra`i Mihailovi}u, Aleksandar Rankovi} i slu`ba dobili su veliki broj telegrama i pisama. U tim telegramima i pismima zahvalnosti i podr{ke primetno je op{tenarodno odu{evqewe i sre}a izazvani hap{ewem Dra`e Mihailovi}a. Ovo je izra`eno i potkrepqeno primerima na hiqade `rtava, monstruoznostima i fantazijom nepoznatom u istoriografiji. U osudama i op{tu`bama predwa~ila je radni~ka klasa, {to ilustruje telegram `elezni~ara iz Kraqeva, u kome se izme|u ostalih nepotkrepqenih navoda, prvi put pojavquje i broj od oko 6.000 streqanih u Kraqevu: @ELEZNI^ARI IZ KRAQEVA, ^IJIH JE DRUGOVA HIQADE POBIJENO: ZLO^INI SU VR[ENI PO NARE\EWU DRA@E, A U IME KRAQA PETRA. @elezni~ari iz Kraqeva sa svoje op{te sindikalne konferencije u ime 2.300 ~lanova sindikalno organizovanih uputili su pozdrave drugu Rankovi}u: Pridru`ujemo se ~estitkama koji ti {aqu narodi Republike Jugoslavije prilikom likvidacije bandita. Pomo}u organizacije Dra`e Mihajlovi}a samo u Kraqevu nema~ki osvaja~i i doma}i izdajnici streqali su oko 6.000 na{ih nevinih drugova radnika. ^etnici su kroz sve ~etiri godine te{ke okupacije nemilosrdno tiranisali na{ narod a naro~ito radnike. Dra`ini komadanti koqa{i u ovoj okolini, naro~ito Vasi}, organizovanim pokoqem i slovom Z napravili su kosturnicu od hiqade Srba i qudi ostalih narodnosti u pe}inama Gledi}kih planina, i po Kopaoniku, na Stolovima, po Go~u. Mi to pamtimo i znamo da je vr{eno po nare|ewu Dra`e, a u ime kraqa Petra drugog. Solidari{emo se protivqewu sva~ijoj intervenciji i za{titi ovih bandita od zaslu`ene kazne.39 I radnici i name{tenici Vojno-tehni~kog zavoda 21. oktobar u Kragujevcu na svojoj konferenciji, zadovoqstvo zbog hap{ewa Dra`e Mihailovi}a, i podr{ku Aleksandru Rankovi}u, izrazili su podse}awem na masovno streqawe 1941: Kragujevac i okolina, a naro~ito radni~ka klasa, dobro su upamtili zlo~ina~ki rad Dra`e Mihajlovi}a i wegovih bandi sve od dana masovnog streqawa 1941. godine pa do oslobo|ewa.40 Pomiwawe broja od oko 6.000 streqanih u Lageru oktobra 1941. godine, pored pitawa autenti~nosti i verodostojnosti, name}e i pitawe {ta je sve ovaj podatak kasnije izazvao, nepo{tuju}i i zaboravqaju}i pojedina~nu `rtvu, sa vlastitim imenom i prezimenom. Na osnovu navedenog, mo`e se zakqu~iti da su za ovu priliku, u su|ewu Dra`i Mihailovi}u, a zarad stvarawa op{te klime i u~vr{}ivawa novoustoli~ene komunisti~ke vlasti, kori{}ena sva sredstva, od la`i i falsifikata do dobro izre`iranog toka su|ewa. Tako su streqani oktobra 1941. u Kraqevu prvi put neargumentovano zloupotrebqeni i iskori{}eni u ideolo{ke svrhe za formirawe optu`nice u procesu su|ewa Dra`i Mihailovi}u. O kakvoj se re`iji radi najupe~atqivije dokumentuje ulaznica za su|ewe.41
Nema~ka vojska ponovo prelazi preko nas Srba. Kraqeva~ki oktobar 1941. godine

37

Isto, 79. Isto, 14. Isto, 5859. Isto, 8990.

38

39

40

41

Ulaznica za su|ewe okrivqenom D. Mihailovi}u i grupi, NMK, Ist. zbirka arhivalije, inv. br. I-1441.

133

Ulaznica za su|ewe Dragoqubu Dra`i Mihailovi}u i grupi, odr`ano u Beogradu 1015. juna 1946. godine

42 Izdajnik i ratni zlo~inac Dra`a Mihailovi} pred sudom, stenografske bele{ke i dokumenta sa su|ewa Dragoqubu Dra`i Mihailovi}u, Beograd, 1946, 8.

Za su|ewe okrivqenom Dra`i Mihailovi}u i grupi Vojno ve}e Vrhovnog suda FNRJ pripremilo je ulaznice sa iscrpnim podacima: datum, ime i prezime, zanimawe, mesto, broj li~ne legitimacije, mesto u sali (red, broj sedi{ta), vreme po~etka su|ewa. Ulaznica je va`ila samo za jedan dan, a pe~atom i potpisom overavao ju je sekretar Vojnog ve}a Todor Popadi}. Tako je oko 30.000 probrane publike, prete`no skojevaca iz Beograda i svih krajeva Srbije, u`ivalo u predstavi su|ewa Dra`i Mihailovi}u i grupi, koja je trajala od 10. do 15. juna 1946. godine i odr`avala se u letwoj dvorani pe{adijskog u~ili{ta u Top~ideru.42 Jedino je sudija imao veliki problem da re~ima Ti{ina, isprazni}u salu, kontroli{e i umiruje publiku prilikom negodovawa ili apladurawa. U utvr|ivawu broja streqanih mogu nam pomo}i i odgovori na slede}a pitawa: 1. Koliko radnika i za koje vreme (sa a{ovom i budakom) mo`e da iskopa raku (kojih dimenzija) za sahrawivawe 6.000 streqanih? 2. Koliko je vremena potrebno da se izvede jedna grupa od sto talaca iz Lokomotivske hale do strati{ta, streqa, pregleda i da se ubiju oni koji su davali znake `ivota? 3. Da li je mogu}e da su, posle toliko vremena, potomci streqanih zaboravili da prijave i ubele`e u neki spisak oko 4.000 imena (u spisku Muzeja do sada ima 2190 imena)? Iz navedenog vidi se kako je uve}an broj streqanih i dokumentuje wegova nepouzdanost. Oktobarskih dana 1941. u Kraqevu su pravqeni razli~iti spiskovi: spisak onih koji su u{li u Lokomotivsku halu, onih koji su izvedeni uz objavu van Lagera, zatim onih koji su izvedeni na streqawe. Kako su lica ~esto ulazila u halu i izlazila iz we, na spiskovima su nastajale stalne izmene, pa je navo|ewe krajweg broja ~esto nepouzdano. Lako je pokazati nepouzdanost broja vi|enog u nekom spisku. @arko ^olovi} je bio upisan u odre|eni spisak, ali posle izvo|ewa nije brisan iz wega ili je samo ubele`ena napomena pored imena, tako da se krajwi broj u spisku nije 134
Dragan Dra{kovi}

promenio. Bo`idar \uri} je bio zatvoren 15. oktobra u Lokomotivsku halu, sigurno je bio uveden u spisak onih koji su u{li u halu. Me|utim, posle streqawa, on se pojavio ku}i neobrijan, izmu~en, sa vidqivim tragovima fizi~kih i duhovnih muka, a spasao se smrti tako {to je sve vreme streqawa proveo na krovu.43 Oni koji su se na neobi~an na~in spasli smrti, kao i oni koji su na strati{tu izbegli posledwi metak umawuju broj od 3700. Posle drugog dana streqawa, 16. oktobra, Lokomotivska hala je bila ispra`wena, pa su Nemci preduzeli nova hap{ewa za nastavak odmazde i popunu kvote od 2150 lica. Tvrdwa o tri kompozicije izbeglica na @elezni~koj stanici koje su streqane u Lageru je neutemeqena iz slede}ih razloga: Izbeglice u Kraqevu registrovane su i zbriwavane od 15. maja 1941, kada je na osnovu nare|ewa Banske uprave Moravske banovine, po saglasnosti nema~kih vojnih vlasti, formiran Odbor za zbriwavawe izbeglica u Kraqevu.44 U Kraqevu ih je, prema evidencijama, u septembru bilo 3650.45 Posle odmazde koju su Nemaci izvr{ili u Kraqevu i deblokade grada po~etkom novembra 1941. godine broj sirotiwe u Kraqevu znatno je uve}an. Nakon smene Du{ana Krsti}a, predsednika op{tine u vreme streqawa, nova op{tinska uprava, postavqena 2. januara 1942. godine, imala je zadatak da re{i problem snabdevawa Kraqeva `ivotnim namirnicama. Uvo|ewem naplate od po dva dinara na svako paklo duvana i cigareta op{tina je do 2. januara 1942. godine prikupila za sirotiwu 300.000 dinara. Kraqeva~ka op{tina za Bo`i}ne praznike od industrijalaca, trgovaca i drugih imu}nijih Kraqev~ana prikupila je znatan iznos, a od bogatijih gra|ana uzela zajam od 1.650.000 dinara za snabdevawe stanovni{tva `ivotnim namirnicama. Radi deqewa namirnica, op{tinska uprava je ustanovila spisak sirotiwe. Za zbriwavawe izbeglica u februaru 1942. godine u akciji zimska pomo} u srezu @i~kom u spisku se na{lo 2.230 izbeglica a prijavqivawe Sreskom odboru nastavqeno je i tokom aprila. Zbog novonastalih prilika, veliki broj izbeglica razme{ten je iz Kraqeva u druge, bogatije krajeve. Odnos vlasti prema izbeglicama, od wihove pojave u Kraqevu do kraja rata, bio je poseban i organizovan.46 U vreme trajawa blokade grada, bilo je te{ko da tri kompozicije sa izbeglicama stignu neprime}ene, nezabele`ene, neregistrovane od strane ustanika. Potrebu nove vlasti i stalnu tendenciju da se uve}a broj streqanih pokazuje kori{}ewe podataka iz nepostoje}eg Vagnerovog dnevnika (u tkz. Izvodu iz dnevnika sabrani su izvesni brojevi koji su davali zbir 5606), kao i ponavqawe broja od 6000 streqanih u telegramu `elezni~ara koji je upu}en iz Kraqeva kao podr{ka i ~estitka Aleksandru Rankovi}u za dobro obavqen posao hap{ewe Dra`e. Probleme u prikupqawu dokaza o u~iwenim zlo~inima okupatora i wihovih pomaga~a za potrebe Zemaqske komisije imali su i lokalni organi predvo|eni Sreskim i Okru`nim povereni{tvom u Kraqevu. Tako su i izve{taji iz oktobra 1945. bili nesigurni: ni broj `rtava do sada se nije mogao ta~no utvrditi. U koliko je izjava Ferida Azabagi}a u predmetu br. 1032 ta~na streqano je 3700 lica Sa spisima koji se dostavqaju do sada je Zemaqskoj komisiji Srbije za utvr|ivawe zlo~ina dostavqeno ukupno 1209 spisa masovnog ubijawa izvr{enog u Kraqevu47, a odluka o utvr|ivawu zlo~ina za odmazdu u Kraqevu 1941. majora De{a komandanta 749. puka 717. divizije dokumentovana je prilogom broj 1: Spisak `rtava zlo~ina (11133) koje su ovom prilikom streqane u Kraqevu i za koje je zasada prilo`ena prijava i prilogom broj 2: Spisak dokaza (11264) sa prijavama streqanih i zahtevima za od{tetu.48 Telegram podr{ka `elezni~ara iz Kraqeva Aleksandru Rankovi}u, upu}en izme|u 24. marta i 5. maja 1946. godine, vremenom je doprineo promeni predstave o samom doga|aju: promena broja streqnih, uticaj na izgled grobqa i na~in obele`avawa tragedije izvo|ewem programa pod nazivom Oktobarske sve~anosti. Najkra}a geneza Oktobarskih sve~anosti u prilogu, pod nazivom Od pomena do poruke miru, name}e neverovatan zakqu~ak: onoga ~ega se pla{io nema~ki general Beme, obi~aja i tradicije srpskog naroda u vidu stvarawa novog
Nema~ka vojska ponovo prelazi preko nas Srba. Kraqeva~ki oktobar 1941. godine

43

AJ, Fond 110, f. 338/56.

44

Odbor za zbriwavawe izbeglica u Kraqevu prikupqa pomo}, jun 1941. g, NMK, Istorijska zbirka arhivalije, inv. br. I-1096.

45 Novo vreme, godina I, br. 107, Beograd, 6. septembar 1941, 4.

46

Novo vreme, godina II, br. 210, 3. januar 1942, 4; br. 245, 18. februar 1942, 5; br. 304, 30. april 1942, 4. AJ, Fond 110, f. 333/34.

47

48

AJ, Fond 110, f. 9278/14860 do 82.

135

Plakat za najavu pomena `rtvama kraqeva~kog oktobra 1946. godine

Plakat za najavu Oktobarskih sve~anosti 1969. godine

Rade Joveti}, Od pomena do poruke miru, Kraqeva~ki oktobar 76, Kraqevo 1976, 2425. Dragan Dra{kovi}, Oktobarske sve~anosti u Kraqevu, Ibarske novosti, br. 2411, 15. 10. 1999, 9.
50

49

svetili{ta na grobqu streqanih, pla{ili su se i tvorci programa Oktobarske sve~anosti i poruke mira: Nemci su se pla{ili tradicija i obi~aja srpskog narod pa je nema~ki general Beme izdao slede}u naredbu: Prilikom zakopavawa streqanih treba paziti da se tamo ne stvaraju srpska svetili{ta (hodo~a{}a). Stavqawe krstova na grobove, ukra{avawe istih, itd. treba spre~iti. Zato treba sahrawivawe vr{iti namerno na usamqenim mestima ,Prvi organizovani izlazak na grobqe streqanih bio je oktobra meseca 1942. godine: najverovatnije 14. oktobra, kad su majke i supruge streqanih drugova u nevelikom broju po dozvoli tada{weg komandanta mesta nema~kog kapeta Dimela organizovale prvi pomen. Na prvom pomenu, pored majki i supruga streqanih u~estvovalo je i nekoliko sve{tenika U godinama posle oslobo|ewa zemqe, svakog 14. oktobra odr`avaju se organizovani pomeni i uskoro su dobili ustaqeni oblik: sve{tenici nisu na wemu u~estvovali Treba napomenuti da je oko 1950. godine centralni deo spomen-grobqa ure|en: posa|ene su topole, po{to su prethodno pova|eni krstovi sa humki Zna~ajne izmene u obele`avawu 14. oktobra odigrale su se 1965. godine. Prvi put, je tada na plakatima koji najavquju ovu manifestaciju i re~ pomen zamewena novim izrazom Oktobarske sve~anosti. Do tog vremena ~ak su svi plakati koji najavquju pomen, {tampani iskqu~ivo crnom bojom.49 Proterivawe tradicije i narodnih obi~aja sa kraqeva~kog strati{ta: prvo sve{tenika, zatim krstova, crne boje i kona~no zamena re~i pomen novim izrazom Oktobarske sve~anosti vr{eno je u korist novih oblika obele`avawa ~ime je stvarana i profilisana nova manifestacija na kojoj su: umesto obreda sve{tenika pored humki, dru{tveno-politi~ki radnici i borci evocirali uspomene na dane revolucije, umesto krstova su izrasle topole, umesto crnih plakata za najavu pomena usledili su {areni plakati koji su najavqivali oktobarske sve~anosti. Kulturno-umetni~ki sadr`aji na sve~anosti slu`ili su u odre|enim prilikama za ideologizaciju, politizaciju i kori{}ewe tragedije u dnevno-politi~ke svrhe.50 Primera neprimerenog i neodgovornog odnosa prema kraqeva~kom oktobru 1941. godine ima dosta. Posle toliko vremena i izmewenih okolnosti nepotrebno je baviti se wima jer samo ~iweni~no i argumentovano, na istorijskim izvorima zasnovano tuma~ewe i predstavqawe doga|aja najboqe doprinose rasvetqavawu i saznavawu istine, a istina je najve}i spomenik. Kraqeva~ki oktobar 1941. sa do sada, imenom i prezimenom, utvr|enih 2190 `rtava, dovoqan je dokaz ne samo ratnog zlo~ina ve} i genocidne radwe nema~kog okupatora nad jednim gradom, Srbima, Srbijom, za razliku od neargumentovanog ponavqawa broja od oko 6000 streqanih. 136 Dragan Dra{kovi}

Dragan Dra{kovi} THE GERMAN ARMY AGAIN PASSES OVER US, THE SERBS Kraljevo October 1941 Summary
The Kraljevo October 1941 is a synonym of the most tragic event in the past of Kraljevo when Germans, from 15 to 20 October, as a punishment for the losses suffered in the battles around Kraljevo, took a reprisal by shooting 100 Serbs for one killed, and 50 Serbs for one wounded German soldier. A lot of material was written about that event, but still not enough, without the approximately established truth about what was going on those days in Kraljevo, about the number of those killed and about the way of commemorating the victims and regulation of the place of tragedy. Predominantly out of ideological needs, after liberation in 1944, wrong presentation, interpretation and commemoration of the event and victims of October 1941 started, which contributed to increasing the number of victims from about 1,700 to about 6,000, then to the change of the way of commemoration - instead of memorial service as the anniversary of massacre was marked in 1942 for the first time, the October Ceremonies were later introduced and still not completed regulation of the place of tragedy by means of a gate and a chapel with the engraved names of those killed. For the purpose of concrete and true writing about this event in the future, it is necessary to direct research towards finding and using new documentation with the facts and data which will, by scientificresearch results, free this significant topic from unnecessary ideology, politics, daily political arguing, and all that aiming at dignified and concrete relationship toward each victim. Names and surnames of 2,190 victims have so far been collected by the museum.

Nema~ka vojska ponovo prelazi preko nas Srba. Kraqeva~ki oktobar 1941. godine

137