UDK: 634.

54 Pregledni rad

PROIZVODNJA LESNIKA
M Korec, S. Oerovic, Jasna Korec, Branislava G., Nink: - Jelena Todorovic"

Izvod U radu je prikazana proizvodnja lesnika u nas i data savremena tehnologija gajenja leske. Date su i skiee sadnje leske na umereno plodnom zernljistu i rasporeda osnovne sorte i dve sorte oprasivaca. Ukazano je na potrebu formiranja eentara za doradu lesnika.
Kljuene reel' leska, lesnik, proizvodnja, cuvanje plodova.

UVOD Plodovi leske (lesnici) su vrlo hranljivi, transportabilni, lako se cuvaju, lome i odvaja jezgra iz ploda. Kvalitetna su sirovina, posebno u konditorskoj industriji. To su prvenstveno razlozi sto su lesnici vrlo trazena sirovina. U Jugoslaviji postoje odlicni edafski uslovi za savremenu proizvodnju lesnika, Zernljista sa povecanirn sadrzajern kreca, posebno odgovaraju podlozi Corylus eolurna (veci dec Vojvodine, obronei Miroca, Povlena i td.), gde je ova vrsta i inace rasprostranjena. I blago nakisela zernljista odgovaraju za ovu proizvodnju (Cerovic i sar. 1998.). Nasa klima takode odgovara za ovakvu proizvodnju. Leska je otpornija na niske temperature od mnogih vocnih vrsta, jer se oplodnja vrsi u zatvorenom pupoljku. Iz rodnih pupoljaka lepih dana, najcesce u februaru, razvijaju se ervenkasti zigovi koji prihvataju polen koji klija i ulazi u pupoljak. Mraz najcesce unistava zigove tucka koji su zavrsili svoju ulogu, mada oni i onako poerne i otpadnu. Potrebno je zimi samo nekoliko lepih dana da se oprasivan]e obavi. Polen leske je lagan pa ga vetar lakse nosi i na vece udaljenosti. Drvo leske rnoze roditi iako na sebi nema ni jedne rese, ako se u blizini nalaze sorte oprasivaci, Oprasivanje vetrom zove se anemofilno oprasivanje.

* Prof dr Mi/ovan Korec, dr S/obodan Oerovic. Jasna Korec, dr Branis/ava Golosin, Dr

Jelena Todorovic-Nlaic, Poljoprivredni fakultet, No vi Sad

19

Oplodnja se vrsi u rodnom pupoljku, obicno u maju, posto on da porast sa vise listova, a najcesce sa vise "zenskih cvetova" koji posle oplodnje daju i vise plodova. Ostale vocke su najosetljivije na niske temperature kada su im cvetovi otvoreni i treba da se izvrsi oprasivanje i oplodnja. Zato leska dosta redovno rada i uspeva i na visokim planinama, iako rano cveta i resa. Leska zahteva puno vode, pa se ekonornicnost njene proizvodnje znacajno povecava navodnjavanjem. U najvecern delu nase zemlje moquce je primeniti navodnjavanje. Vrednost proizvodnje lesnika po jednom ha neuporedivo je veca od vrednosti proizvodnje ratarskih kultura. Pored svega proizvodnjom lesnika ne podmirujemo ni 10% nasih potreba za ovim vocern. Povoljno je sto se to uvida i sto se povrsine pod leskom brzo povecavaju, Leska kalemljena na rnecju lesku, gaji se u vidu stablasica, sto ornoqucuje maksimalnu primenu mehanizacije od obrade do berbe. Cilj naseq rada je bio da ukazerno na stanje proizvodnje i prikaZemo savremenu proizvodnju ovog voca, cime bi pomogli da se stanje sto pre popravi i proizvodnja lesnika unapredi. PROIZVODNJA LESNIKA KOD NAS I U SVETU Godisnia prosecna svetska proizvodnja lesnika je oko 500.000 tona (Germain, 1990.). Ovu proizvodnju ostvaruju uglavnom Turska sa oko 315.000 tona (oko 63,0 %), italija sa oko 115.000 tona (oko 23,0 %) i daleko manjom proizvodnjom u Spaniji sa oko 29.000 tona i sad (uglavnom Oregon) sa oko 17.500 tona (tab. 1). Tab. 1. Proizvodnja lesnika u svetu Godina 1985 1986 1987 1988 1989 Proizvodnja u svetu 385.000 449.600 318.660 562.600 625.000 Proizvodnia u Turskoi 201.000 304.140 249.960 367.100 455.500

Svetski izvoz je oko 350.000 tona. Dominantni izvoznik je Turska sa oko 75% od ukupnog svetskog izvoza (tab. 2). Tab. 2. Izvoz lesnika (prosek za period 1983 - 86 godina, Germain, 1989.)
Drzava Turska Italija Spanija SAD Ukupno
20

Izvezeno 268.450 67.520 12.630 5.500 354.100

Neizvezeno 77.300 38.600 9.100 10.000 135.000

Prema podaeima (Germain, 1989.) vecina evropskih zemalja su uvozniei lesnika. Najveci uvoznik je Nernacka sa oko 64.000 tona lesnika u Ijusci i 4.500 tona jezgre qodisnje. Austrija uvozi oko 16.000 t, Rusija oko 15.700 t, Franeuska oko 15.500 t, Svajearska oko 11.200 t, Engleska oko 7.900 t itd. Proizvodnja lesnika u Jugoslaviji je izrazito niska. Ne postoje precizne informaeije jer se ne daju statisticki podaei za ovu proizvodnju. Smatra se da mi podmirujemo oko 10 % potreba za ovim vocem. Do 1991. godine lesnik je najvise uvozen iz SAD-a i Turske (Korac i sar. 1996.). Tek pocetkorn osamdesetih godina prislo se intenzivnijem podizanju zasada leske i to prvenstveno italijanskih sorti. Ovu proizvodnju je uglavnom organizovalo "Takovo" za sopstvene potrebe. U naso] zemlji lesnik ce jos dugo biti defieitarno voce. Zato je opredelenje za razvijanje sopstvene proizvodnje ovog voca, gde postoje povoljni uslovi za to, dobro. SAVREMENA TEHNOLOGIJA PROIZVODNJE LESKE Leska se rnoze gajiti u vidu zbuna i stablasice (sI.1.). Novi zasadi leske su u vidu stablasica, odnosno kalemljeni na rnecju lesku sto ornoqucu]e maksimalnu primenu mehanizaeije i ekonornicniju proizvodnju lesnika. Kalemljenje leske je pocelo kasno, kasnije od svih kontinentalnih vocnih vrsta. U nasern Institutu izvrsena je selekcija podloga rnec]e leske (Corylus eolurna). Najbolja svojstva su pokazale selekcije NS A1 i NS 84 (Ninic Todorovic Jelena i sar. 1987, 1990, 1994, 1995, 1996, Korac M. i sar. 1994, 1995.). One imaju dobar afinitet sa vecinorn sorti leske. Imaju rnocan korenov sistem sto je vazno za relativno suvlje terene. Duqovecne suo Ima primeraka rnecje leske visokih i do 30 m sa precnikorn debla preko 3 m. Mecja leska ne razvijaju izdanke, sto je vazno za ekonornicnu proizvodnju lesnika. Na deblu kore imaju puno plutastog tkiva, sto otezava kalemljenje leske na rnecju lesku okulaeijom. Zato se kalemi qrancicorn. Priprema zernljista za podizanje zasada se sastoji od optimalnog dubrenja, podrivanja na 60 - 70 em, dubokog oranja na 40 - 45 em, pri cernu se zaorava stajnjak i osnovna mineralna dubriva. Razmak sadnje je obicno 4,5 x 4,5 m u ravnokraki trougao (skiea 1). Na prosecno plodnom zernljistu stane oko 500 vocki po ha. Leska se najcesce gaji u cistoj kulturi. Za dobar rod leske vazno je da se ostvari dobra oplodnja. Pocetak i tok evetanja zavisi od vremenskih prilika. Neke sorte pojedinih godina evetaju homogamno (istovremeno resaju i razvijaju zigove tuckova), a pojedinih dihogamno (u razlicito vreme resaju i razvijaju zigove tuckova), Najcesce leska resa pre razvoja zigova tuckova, a ovo evetanje se zove protandrija. Zato, da bi se obezbedilo dobro oprasivan]e i oplodnja, a time i dobar rod, u zasadu leske mora biti zastupljeno vise sorti. Obicno se uzimaju pored osnovne sorte jos dva oprasivaca. Zbog razlika u vremenu zrenja, posebno se beru. Oprasivace koristiti samo koliko su neophodni, da dobro obave funkeiju, jer im je najcesce kvalitet ploda slabiji u odnosu na osnovnu sortu. Jedan od relativno dobrih rasporeda dva oprasivaca sa ucescem od samo 7%, dat je na skiei 2.
21

Savremena tehnologija gajenja leske podrazumeva redovnu zastitu, rezidbu dubrenje, obradu zernljista i navodnjavanje. Leska je kalijumofilna biljka, a trosi i puno azota. Kolicina dubriva se odreduje na osnovu folijarne analize, analize hraniva u zernljistu i opsteq izgleda vocke, Ukoliko je zemljiste prilikom podizanja obezbedeno optimalnim kolicinarna hranljivih elemenata onda je za normalan razvoj i rodnost leske potrebno po 1 ha svake godine unositi oko 120 kg N, 30 kg P20 S i 100 kg K2 0 . Od mikroelemenata leska na primer traii magnezijuma 4 - 5 puta manje nego kajsija. Navodnjavanje je najbolje vrsiti mikrorasprskivacima koji se postavljaju u redu ispod krune. Nekalemljenu lesku navodnjavamo sistemom kap po kap jer je nesto manji razmak sadnje. Pre tresenja ispod krune leske se postavljaju folije i tresen]e se vrsi tresacirna za sljive. Takve tresace proizvode u okolini Valjeva. Na deblo iii u osnovu krune se postavljaju gumeni kaisevi koji ne ostecuju koru vocke, Ekscentar dobija pogon od kardana traktora. Tresac radi odiicno, manji je i lakse pokretljiv, a i preko 100 puta jeftiniji od npr. danskog Shaumann-a, najpoznatijeg tresaca. Zatim se vrsi susen]e plodova, odvajanje sturih plodova pomocu vakum uredaja, klasiranje, pa lomljenje Ijuske plodova i izdvajanje jezgre. Cuvanje lesnlka kao i jezgre je dosta lako. Cuva se na 1 - 4C. Jezgru je bolje cuvati u tami, mada retko uzeqne. ZAKWUCAK Lesku treba puno vise gajiti jer je najdeficitarnija od svih vocnih vrsta, a nasi ekoloski uslovi odgovaraju za njeno intezivno gajenje. Gajenje leske je vrlo ekonomicno, Po 1 ha qodisnja vrednost proizvodnje je 15 - 20.000 OEM, sto se ne rnoze postici gajenjem ni jedne ratarske kulture. Heseni su glavni problemi oko tehnologije njenog gajenja. Vrsi se selekcija, a i izvrsena je i introdukcija najboljih svetskih sorti koje se ispituju u nasirn uslovima, pa su stvoreni potrebni preduslovi za njeno uspesno gajenje. Sada u naso] zemlji nema doradnih centara za lesnike. Trebalo bi ih sto pre formirati. L1TERATURA

1.

2. 3.

4.

Cerovic S., Nimo - Todorovic Je/ena, Golosin Branis/ava, Korec M.: Stanje, prespektiva i nacin proizvodnje lesnika u Vojvodini. Savremena poljoprivreda, vanredni broj, 51 - 55, Novi Sad, 1998. )urovic,Lj., Cerovic.S: Gajenje leske (Cory/us ave/ena L.). Zbornik sa savetovanja 0 unapredenju proizvodnje voca u Vojvodini. Kula- Lipar, 1985. Korac M., Mitrovic M, Cerovic Todorovic-Ninic J. i Krgovic Lj.: Novi jugoslovenskoi sortiment leske. Jugoslovnsko vocarstvo 93-94, 87-91. Cacak, 1993. Korac,M, cerovic.s: Ninic-Todorovid Je/ena i Goloftn Branis/ava. Izbor sorti jezgrastog voca za pojedine rejone Vojvodine. Savremena poljoprivreda, 34-42, Novi Sad, 1994.

s.,

22

Korsc M., Nintc-Todorovic Je/ena, cerovic S. i Golosin Branis/ava: Tehnologija proizvodnje sadnica leske kalemljene na rnecjo] leski. Jugoslovensko vocarstvo, 109-110. Cacak, 1995. 6. Korec M., Cerovic S; Golosin Branis/ava, Nink: - Todorovic Je/ena: Karakteristike i perspektiva proizvodnje oraha i lesnika u Jugoslaviji. Jugoslovensko vocarstvo, 30, 115-116, 349-357. Cacak, 1996. 7. Niaic-Todorovic, Je/ena. i Cerovic S: Upotrebna vrednost plodova rnecje leske (Corylus colurna L.). Jugoslovensko vocarstvo, 81, 723-26, Cacak, 1987. 8. Ninic-Todorovic Je/ena: lstarzivanja uticajnih cinilaca i utvrdivanje optimalnih tehnoloskih metoda za proizvodnju visokokvalitetnih sadnica rnec]e leske Corylus colurna L. Sumarski fakultet, Dokrorska disertacija, Beograd, 1990. 9. Ninic - Todorovic Je/ena, Korac,M. i Oerovic.S: Ispitivanje rnecie leske (Corylus colurna L. ) kao podloge za dornacu lesku (Corylus avellana L.). Jugoslovensko vocarstvo, 105-109, 35-39. Cacak, 1994. 10. Ninic - Todorovic Je/ena, Oerovic.S; Korec.M: Mirovanje semena mecje leske (Corylus colurna L.) Jugoslovensko vocarstvo, 111-112, 33-36. Cacak, 1995/a. 11. Nink: - Todorovic Je/ena, Cerovic.S; Korac,M.: Cuvanje semena rnecje leske (Corylus colurna L.) Jugoslovensko vocarstvo, 111-112, 77-80. Cacak, 1995/b. 12. Ninki - Todorovic Je/ena: Selection of Turkish tree Hazel (Corylus colurna L.) in Yugoslavia. Acta Horticulturae, 445, Ordu, Turkey, 1996.

5.

UDC: 634.54 Review paper FILBERT PRODUCTION

M Korsc, S. cerovic, Jasna Korec, Branis/ava Gotusin, Je/ena Todorovic-Ntntcr

SUMMARY The paper presents filbert production and technology in Yugoslavia. Planting schemes are giving of mean variety and pollinators on medium fertile soils. The contribution indicates the need for establishment of hazelnut finishing centers.
Key words: filbert, hazelnut, produstion, fruit preservation.

* Milovan Korec, Ph. D., Siobodan Cerovic, Ph. D., Jasna ore Branislava Golusin,
Ph. D., Jelena Todorovtc-Nmic, Ph. D., Faculty ofAgriculture, Novi Sad, Jugoslavia.

23

Skiea 1. Sadnja leskenaumereno plodnom zemljitu (493/ha)

45m

45,m

24

Skica 2. Raspored osnovne sorte leske i dva oprasivaea

e e e e e e e e e e e e e e e e e ee e e e e e e e Q 0 e e e 0 Q e e e. e e e e 8 e e e e 8 e e e e e e e e e e e e e e e 9 e e e e e e e e e e e e e e ee e e e e e e 6 G e 6.e e e G ~ e e e e e e e e e e e e e e e e e e e 8'S e 6 e e e
e

e e
e

e e e e e, e e e e e e e e e ea,e e e e e e e

e e ~ e e e e e ~ e e e e e e e e e e e e e e e e e e e e 8 -8 a e e e e e ae a e 8.e e 8 e e.s e e a e e e 8 e e e e e e e e Q Gee e e Q e e e e e e e e e e e e e e e e e e e e e e e" e e e 8 e e

e

Osnovna sorta 93%

Sorta oprasivac 3,5% Sorta oprasivac 3,5%

25

81. 1. Leska kalemljena na rnecijoj leski u drugoj godini po sadnji

26