PRVI DEO

1. STRATIFIKACIJA pojam i struktura Potreba za stratifikacijom proizilazi iz injenice da se ljudi meusobno razlikuju po svojim prirodnim sposobnostima i talentu, kao i da drutveni poloaji nemaju podjednak znaaj za odranje drutva. Neki poloaji u drutvu su vaniji od drugih, oni zahtevaju posebno znanje i vetine a broj pojedinaca koji ih imaju je ogranien. Iz tog razloga, jedna od bitnih funkcija stratifikacije je da povee najsposobnije ljude sa funkcionalno najvanijim poloajima. To se postie povezivanjem visokih nagrada sa tim poloajem. elja za takvim nagradama, motivie ljude da se takmie, to podrazumeva dugotrajnu obuku i velike rtve. Pritom se vanost nekog poloaja meri njegovom nezamenljivou (lekar je funkcionalno vaniji od medicinske ststre). Ni u jednom drutvu nije pronaen uspean metod za merenje talenata i sposobnosti, niti je obezbeeno da se svi nadareni pojedinci obue i iskau svoje sposobnosti. Drutvena stratifikacija znai diferencijaciju stanovnitva u hijerarhijski postavljene klase; ogleda se u postojanju viih i niih slojeva. Njena osnova i sama sr problema sastoji se od nejednako rasporeenih prava i privilegija, dunosti i odgovornosti, drutvenih pogodnosti i liavanja, drutvene moi i uticaja meu lanovima drutva. Ako je ekonomski poloaj lanova jednog drutva nejednak, ako meu njima ima i bogatih i siromanih drutvo je ekonomski raslojeno. Ako su drutveni stalei u okviru jedne zajednice hijerarhijski pretpostavljeni u odnosu na svoj autoritet i presti, na svoja odlikovanja i titule, ako postoje upravljai i oni kojima se upravlja, to znai da je ta zajednica politiki raslojena. Ako su pripadnici nekog drutva podeljeni u razne grupe prema zanimanjima, a neka zanimanja se smatraju asnijim od drugih, ako su pripadnici jedne grupe zanimanja podeljeni na efove i na pripadnike koji su podreeni tim efovima ta zajednica je raslojena prema zanimanjima. Stratifikacija je drutveno sankcionisanje nejednakosti, i sva se drutve razlikuju prema nainima kontrole nejednakosti. Civilizacija poinje sa klasnom podelom i ova se podela odraava sve do dananjih dana. Ropstvo je najekstremniji oblik drutvene nejednakosti, u kojem neki pojedinci raspolau drugima kao svojim vlasnitvom. Drutva sa takvom stratifikacijom moraju imati vrlo razvijem sistem prisile i nasilja nad pojedincima kako bi odrali privilegiju vlasnika. Ropstvo (robovlasnitvo ), moe imati raznolike oblike. U staroj Grkoj, ili u Rimu, robovi su bili uglavnom zarobljenici nakon bitaka, i oni su mogli biti osloboeni. Robovi su bili vezani za gospodara, i takav oblik ropstva nazivamo patrijarhalnim. Tipinija robovlasnika drutva, kao to su Egipatsko, ili novovekovno u Severnoj i Junoj Americi, nisu doputala promenu statusa robova, pa se status roba (i gospodara) nasleivao. Kaste i stalei su posebni oblici klasnog diferenciranja u drutvu, koji su postojali u predkapitalistikim formacijama drutva. Kaste su vrlo specifian oblik klasnog raslojavanja drutva, i naroito su karakteristini za Indiju i Hinduistiku religiju. Pripadnost kasti se nasleivala, a meanje meu kastama bilo je strogo zabranjeno i postojala su vrlo vrsta pravila komunikacije meu njima. Nije dozvoljeno ni kretanje od jedne kaste ka drugoj (poljoprivrednici ne mogu postati svetenici ili trgovci ). Odlike kasta su: podela rada, zatvorenost i odravanje religioznim normama. Menaderske kaste u SAD i birokratska kasta u nekim socijalistikim zemljama nisu prave kaste, jer za njih ne vai stroga zatvorenost, niti su one religijom potkrepljene. Ponekad se pojam kasti ire koristi i za druge drutvene grupe, kao na primer aparthejda u kome je zabrenjeno meanje rasa ili posebnih kategorija stanovnitva.

Stalei se javljaju u srednjem veku (u feudalnom drutvu ). Bila su karakteristina tri stalea: Sveteniki stale, plemstvo i trei stale (trgovci i zanatlije ). Stale je izraz drutvenog uspona ( privilegije ). Odlike stalea su: 1) podela rada (ili funkcija) 2) zatvorenost i 3) regulisanje pravnim normama. Stalei su relativno zatvorene grupe (manje zatvorenen od kasta). Stalea ima i danas, ali u drugom znaenju. Maks Veber smatra da je bitna odlika stalea nain potronje, dok je odlika klasa mesto u proizvodnom odnosu. Stratifikacija i klasna struktura razumevaju odreen hijerarhijski poredak. Dok su u stratifikacijskom poretku odnosi izmeu pojedinih slojeva zasnovani na indiferentnosti, klasni su zasnovani na antagonizmu, na suprotstavljenosti, na sukobu. Zato se slojevitost moe ispitivati najbolje u stanjima drutvene stabilnosti, a klasna struktura u uslovima drutvenih kriza, zaotrenih odnosa i otvorenih sukoba izmeu grupa i klasa. Svojina i upravni poloaj nisu kao takvi dovoljni da onome ko ih poseduje prue pouzdan drutveni status, mada oni mogu voditi ka njegovom sticanju. Slino tome, siromatvo kao takvo ne iskljuuje visoki drutveni poloaj. U strukturalnom pogledu prouavanje stratifikacije razlikuje se od prouavanja klasa, i obratno. Drutvena slojevitost je ono to je objektivno dano, to je podjednako pristupano svakom promatrau, bez obzira sa koje take ili pozicije se gleda na nju. Drutvena slojna grupa je sastavljena od mnotva pojedinaca koji, u okviru jedne vee grupe, uivaju posebnu vrstu i stepen ugleda, zahvaljujui svom poloaju i eventualno prisvajaju prava na izvesne naroite povlastice. Elementarne manifestacije statusa u odnosu na drutvenu stratifikaciju jesu konobijum (brak, pravo na brak), komenzalizam (parazitstvo, parazitizam, iveti od tueg rada) i esto monopolistiko prisvajanje povlaenih ekonomskih mogunosti. 1.1. Glavni oblici drutvene stratifikacije i njihov uzajamni odnos Konkretni oblici drutvene stratifikacije su mnogobrojni. Veina ih se moe svesti na tri glavne klase: ekonomsku, politiku i profesionalnu. Uobiajeno je da onima koji zauzimaju vie pozicije u jednom smislu, pripadaju vie vie pozicije i u drugim aspektima. Ljudi koji pripadaju viim ekonomskim slojevima esto su i u viim politikim i profesionalnim slojevima. Siromani, kao po nekom pravilu, lieni su politikih prava i pripadaju niim slojevima profesionalne hijerarhije.To je opte pravilo, mada ipak ima dosta izuzetaka. Nisu uvek bogatai na vrhu politike i profesionalne piramide, a ni siromani nisu uvek na naj niem mestu profesionalnih gradacija. To znai da je uzajmi odnos ta tri aspekta stratifikacije daleko od savrenog. Zbog vee tanosti, svaki od tih oblika mora se posebno prouiti. Stvarna slika drutvene stratifikacije u bilo kom drutvu vrlo je sloena. Kako bi se olakala analiza nekog drutva, moraju se uzeti u obzir samo njegove naj osnovnije karakteristike. Drutvena stratifikacija je permanentna karakteristika bilo koje organizovane drutvene grupe. Bilo koja organizovana drutvena zajednica uvek je slojevito drutveno telo. Nije bilo i nema permanentne drutvene zajednice u kojoj su svi lanovi jednaki. Besklasno drutvo, sa stvarnom ravnopravnou njegovih pripadnika, mit je koji u istoriji oveanstva nikada nije ostvaren. Oblici i odnosi stratifikacije variraju, ali njena sutina je uvek ista. I najprimitivnija plemena koja nisu poznavala pismenost, bila su slojevita drutva. To se ogleda u raznim oblicima. Prvo, u postojanju grupa prema polu i starosti sa potpuno razliitim privilegijama i dunostima. Drugo, u postojanju privilegovanih i uticajnih plemenskih voa. Tree, u postojanju naj uticajnijeg poglavice i poglavara. etvrto, u postojanju unutarplemenske podele rada.

Ako ne moemo nai neslojevito drutvo meu najprimitivnijim zajednicama, beskorisno je traiti ga meu naprednijim, veim i sloenijim drutvima. Tu je bez ijednog izuzetka, stratifikacija univerzalna. Ni moderne demokracije nisu izuzetak od tog pravila, iako se u njihovim ustavima navodi da su svi ljudi jednaki i jedino sasvim naivna osoba moe smatrati da u tim drutvima ne postoji stratifikacija. Dovoljno je navesti gradacije od Henrija Forda do prosjaka, od pomonog radnika do rektora univerziteta, od vrhovnog komandanta neke vojske do vojnika, od predsednika upravnog odbora do obinog radnika, od glavnog urednika nekih novina do obinog reportera. Dovoljno je navesti sve ove gradacije pa da se shvati kako je drutvena stratifikacija u najboljim demokratijama jedva neto manja nego u nedemokratskim drutvima. Ono to treba naglasiti jeste da ne samo velike drutvene grupe, ve i bilo kakva organizovana drutvena zajednica, kada je jednom organizovana, neizbeno je u odreenoj meri slojevita. Gradacije, hijerarhije,istaknute voe, sve se to pojavljuje spontano kad god se ljudi okupe, bilo radi zabave, uzajamne pomoi ili dobrovoljnog udruivanja. Kae se da svaki Englez eli da postane lord i da svaki Amerikanac eli da se domogne titule. Porodica, crkva, politika partija, poslovna organizacija, banda razbojnika, radniki sindikat, bilo koja organizovana grupa mora biti slojevita ako eli da se uvrsti i potraje. Hrianstvo je zapoelo svoju istoriju pokuajem stvaranja ravnopravnog drutva, ali 313. godine posle Hrista, ono je ve imalo sloenu hijerarhiju i sve se zavrilo stvaranjem velike piramide mnogobrojnih stalea i titula, na ijem vrhu je svemoni papa, a na dnu jeretici izvab zakona. Ako se mnogi oblici stratifikacije za trenutak razore, oni se redovno opet pojavljuju u starom ili modifikovanom obliku, a esto izgraeni rukama samih pristalica jednakosti. 1.2. Socijalne nejednakosti i drutvena stratifikacija Problem socijalnih nejednakosti verovatno su naj bitnije socioloke teme, posebno u situacijama kada razliitost pojedinaca postaje deo odreenog drutvenog sastava,kao na primer kada steeni status ili rang postaju deo naslednog sastava oblikovanog pravnim normama ( dobar primer za to je preobraaj revolucionara u neprikosnovenog vladara kome se i posle smrti titi lik i delo. Na ljudske nejednakosti mogu uticati brojne sluajnosti: talenti, sposobnost, pol, rasa, izgled, pripadnosti odreenom narodu, sluajnosti u nasleenoj imovini... ali sve te nejednakosti postaju prava socioloka tema tek kada ih poreamo prema odreenom modelu drutvenih vrednosti, kao na primer, kada se na obrazovni stepen upisuje u radnu knjiicu, i kada od toga zavisi stopa izdvajanja u sluaju nezaposlenosti. Neki su sociolozi, kao npr. Michael Haralambos, razlikovali drutvenu nejednakost kojom se jednostavno utvruje da postoje razni oblici drutvene nejednakosti, i drutvenu stratifikaciju odnosno posebni oblik drutvene nejednakosti koji se tiu uoljivih drutvenih grupa koje se rangiraju jedna iznad druge prema faktorima kao to su presti ili bogatstvo. Oni koji pripadaju odreenoj grupi ili sloju ima e odreenu svest o zajednikim interesima i zajednikom identitetu. Ima e slian ivotni stil koji e ih razlikovati od lanova drugih drutvenih grupa. Drutvena nejednakost opisuje uslove nejednake distribucije dobara, prestia i moi, a kada se sastav drutvene nejednakosti temelji na hijerarhiji grupa, sociolozi govore o stratifikaciji.

DRUGI DEO
2. DRUTVENA MO I DRUTVENE NEJEDNAKOSTI Multa desunt pauperi, avaro omnia = Siromahu nedostaje mnogo, a lakomu sve (latinska poslovica). Drutvena mo i drutvene nejednakosti spadaju u najznaajnija i omiljena podruja sociolokih istraivanja. Meutim, uprkos tako irokoj upotrebi, ovi pojmovi nisu laki za definisanje, niti u tom pogledu postoji dovoljna saglasnost meu sociolozima raznih orijentacija. Za Maksa Vebera, mo predstavlja izglede da se u okviru jednog drutvenog odnosa sprovede sopstvena volja uprkos otporu. Nju treba razlikovati od vlasti, koja oznaava izglede da e se odreene osobe pokoravati naredbi odreenog sadraja a isto tako i od discipline, koja podrazumeva, izglede da se odreeni veliki broj ljudi, zahvaljujui ustaljenoj navici, brzo, automatski i ematski pokoravati jednoj naredbi. Rajt Mils, odreuje mo kao mogunost ostvarivanja svoje volje, ak i onda kada se drugi ljudi tome opiru. Ona se moe shvatitii kao verovatnoa da e ljudi delovati kako neko drugi eli, pa je zato poslunost njen korelat. ovekova spremnost da se povinuje tuoj moi i da bude posluan, moe da se zasniva na strahu, poslunosti, nedostatku energije da se deluje drugaije, lojalnoj odanosti ili nizu drugih linih motiva. Legitimnu mo koja podrazumeva dobrovoljnu poslunost zasnovanu na nekoj predstavi koju poslunik ima o moniku ili njegovom poloaju, Mils naziva autoritetom On smatra da je savremeno doba karakteristina koncentracija mehanizama moi, tako da politika aktivnost nije nita drugo do borba za mo i presti i zato je mo kljuna kategorija za analizu drutvene strukture. Drutvena mo je mogunost kontrole nad stvaranjem i korienjem materijalnih, duhovnih i ljudskih resursa, odnosno mogunost uticaja na donoenje bitnih drutvenih odluka i kontrolu njihovog sprovoenja. Mo se vezuje za glavna podruja globalnog drutva i zato se deli na: ekonomsku (materijalno bogatstvo), politiku (politika vlast), ili duhovnu mo (drutveni ugled). Osnov moi takoe moe biti trovrstan: nasledstvo, line osobine i mesto u institucionalizovaNoj hijerarhijskoj strukturi. Nasledstvo se shvata kao pravo raspolaganja materijalnim i duhovnim dobrima po osnovu roenja. Ono se obino pokazuje kroz status porodice u kojoj je neki pojedinac roen ili odgajan, a to moe bitno uticati na njegov aktuelni i budui poloaj u drutvu. Dva glavna oblika naslea moi su materijalna dobra i statusne titule. Kod nasleenog bogatstva vano je razlikovati njegove srodnike i nesrodnike varijante, a isto tako je bitno da se razmotri odnos izmeu njegovih materijalnih i duhovnih aspekata. Kod steenog bogatstva naj vanije je raspoznati da li je ono legalno ili nelegalno,tj. Ono koje drutvo opravdava, ili ono koje drutvo osuuje i zabranjuje. Line osobine su oduvek bile jedan od glavnih osnova moi. One uglavnom mogu biti fizike (lepota, snaga, vetina) ili duhovne (znanje, vrline, sposobnosti...). Kada je re o nainima na koje se mo ispoljava i pokazuje, oni mogu biti razliiti, ali se u principu svode na dva glavna: nagradu i kaznu. Nagrada moe biti materijalna i duhovna, veeg ili manjeg intenziteta i javnosti u ispoljavanju Kazna moe imati razne oblike od malo obavezujue i blage opomene, do grubog i otvorenog duhovnog i fizikog nasilja. Sa sociolokog stanovita, veoma je vano da se jednako ima na umu kako su sve pobrojane vrste, osnove i oblici ispoljavanja moi meusobno povezani (npr. ko ima ekonomsku mo,

obino vri i politiki uticaj i uz pomo novca pribavlja i uveava svoj ugled); ali i razliiti (npr. neko moe da ima veliku institucionalnu mo a da po svojim linim kvalitetima to ne zavreuje). Materijalno bogatstvo, politika mo i autoritet, mada su povezani, esto se i bitno razlikuju. Neko recimo, moe da bude bogat, a da nema ni politiku mo ni ugled (npr. materijalno dobrostojei skorojevii); drugi moe da ima politiku vlast ali da nije bogat i ugledan (npr. nesposobni pojedinac kome je voljom politikog vrha dodeljeno visoko mesto u dravnoj hijerarhiji); trei moe da ima visok ugled a veoma nizak status u pogledu materijalnog bogatstva ili politike moi (npr. penzionisani profesor univerziteta). Iz svega do sada reenog jasno proizilazi da se drutvene nejednakosti moraju posmatrati u tesnoj vezi sa drutvenom moi, a one se definiu kao drutveno relativne razlike koje postoje izmeu pojedinaca i drutvenih grupa u pogledu nejednake distribucije drutvene moi. U sociologiji su se esto javljali jednostrani pokuaji da se objasni problem drutvene nejednakosti. Nije se dovoljno uvaavala injenica da se ovde radi o veoma sloenom problemu koji ima vie svojih dimenzija i manifestacija, a koji se moe objasniti samo ukljuivanjem u posmatranje vie inilaca, ije se dejstvo mora konkretno istraivati. Naelno govorei, drutvene nejednakosti potiu iz razliitih vrsta, izvora i oblika ispoljavanja drutvene moi, a svoj najpotpuniji obilk dobijaju kroz razliite oblike grupisanja ljudi i protivrenosti i sukoba to iz toga nastaje.