Merion Cimer Bredli, MAGLE AVALONA (II) Prevela Zvezdana [elmi} Knjiga druga UZVI[ENA KRALJICA 1.

Daleko na severu, gde je Lot bio kralj, sneg je debelo pokrivao pustare, i ~ak i u podne ~esto je bilo magle. U retkim danima kada je sijalo sunce mu{karci su mogli da iza|u u lov, ali `ene su bile zarobljene u zamku. Morgoza, dokono okre}u}i preslicu - mrzela je predenje kao i uvek, ali u sobi je bilo suvi{e mra~no za neki finiji posao - osetila je ledenu promaju sa otvorenih vrata i podigla pogled. Progovorila je sa blagim prebacivanjem. "Suvi{e je hladno za to, Morgana, a ~itavog dana si se `alila da ti je zima; ho}e{ da nas sve pretvori{ u ledenice?" "Nisam se `alila", rekla je Morgana. "Jesam li rekla i re~? Soba je pretrpana i smrdi na dim. Htela sam samo da se nadi{em - ni{ta vi{e!" Zatvorila je vrata i vratila se do vatre, trljaju}i {ake i stresaju}i se. "Nije mi bilo toplo jo{ od ravnodnevice." "Nimalo ne sumnjam u to", rekla je Morgoza. "Tvoj mali putnik, tamo unutra, otima ti svu toplotu iz kostiju - njemu je toplo i udobno, a majka mu se smrzava. Uvek je tako." "Barem je ravnodnevica pro{la, ranije svi}e i kasnije se smrkava", rekla je jedna od Morgozinih `ena. "A za nedelju ili dve, mo`da }e va{a beba biti sa vama..." Morgana nije odgovorila, nego je ostala kraj vatre, drhte}i i trljaju}i {ake kao da je bole. Morgoza je pomislila da devojka izgleda kao sopstvena senka, lica smr{alog i o{trog, ruku ko{~atih kao u kostura u pore|enju sa ispup~enim stomakom trudnice. Pod o~ima je imala velike tamne podo~njake, a kapci su joj bili crveni kao da neprestano pla~e; ali tokom svih meseci koje je Morgana provela u njenoj ku}i, Morgoza je nije videla da proliva ni suzu. Ute{ila bih je, ali kako, kada ne pla~e? Morgana je nosila Morgozinu staru haljinu, nekada tamnoplavu, sada izbledelu i iskrzanu, i sme{no preduga~ku. Delovala je neuredno, gotovo zapu{teno, i Morgozi se ~inilo da njena ro|aka uop{te ne mari za to da se lati igle i konca i malo upristoji ode}u. I ~lanci na nogama toliko su joj otekli da su se prelivali preko cipela; to je bilo stoga {to je u ovo doba godine mogla da jede samo usoljenu ribu i staro povr}e. Svima je bila potrebna sve`a hrana, ali po ovakvom vremenu bilo ju je te{ko nabaviti. Pa, mo`da }e mu{karci imati sre}e u lovu, pa }e mo}i da iznese pred Morganu malo sve`eg mesa; posle ~etiri svoje trudno}e, Morgoza je poznavala ve~itu glad pred poro|aj. Jednom, setila se, kada je bila trudna sa Gavenom, oti{la je u mlekarnik i pojela {aku gline koju su ~uvali radi zatvaranja posuda. Jedna stara babica rekla joj je da, kada trudnica ose}a nezadr`ivu potrebu da jede ~udne stvari, to zna~i da su ba{ one detetu potrebne i da treba da mu ih pru`i. Mo`da }e sutra imati sve`e bilje iz planinskog potoka - za tim `udi svaka trudnica, naro~ito krajem zime. Morganina divna tamna kosa bila je zamr{ena - izgledala je kao da se nije o~e{ljala va} nedeljama. Sada se okrenula od vatre, uzela ~e{alj sa police i po~ela da ~e{lja jednog od Morgozinih pasa. Bolje bi ti bilo da malo uredi{ svoju kosu, pomislila je Morgoza, ali o}utala je; Morgana je u poslednje vreme bila toliko nervozna da je bolje bilo ni ne obra}ati joj se. To je sasvim prirodno pred sam poro|aj, pomislila je, gledaju}i devoj~ine mr{ave ruke kako provla~e ~e{alj kroz pse}u dlaku; ku~ence je kevtalo i cvilelo, a Morgana ga je umirivala glasom bla`im nego kad se obra}ala ljudima. "Ne mo`e jo{ dugo trajati, Morgana", ne`no je rekla Morgoza. "Do praznika sve}a svakako }e{ se poroditi." "Jedva ~ekam." Morgana je jo{ jednom pomilovala psa i spustila ga na pod. "Eto, sad si dovoljno pristojan da sedi{ me|u damama, maleni... kako si sad lep, tako o~e{ljan!" "Podlo`i}u vatru", rekla je jedna od `ena, po imenu Bet, spustiv{i preslicu i ubaciv{i klup~e u kotaricu sa vunom. "Mu{karci }e uskoro sti}i ku}i - ve} se smra~ilo." Pri{la je vatri, saplela se o komad drveta i gotovo pala na ognji{te. "Garete, {teto~ino mala, ho}e{ li skloniti ovo sme}e?" Bacila je {tap u vatru, a petogodi{nji Garet, koji je gurkao {tapi}e okolo i poluglasno im pri~ao, ispustio je krik besa - {tapovi su mu bili vojska! "E, Garete, sad je mrak, i tvoja vojska mora pod {atore", brzo je rekla Morgoza. De~ko je, gun|aju}i, odgurao {tapi}e u ugao, ali dva je pa`ljivo smestio pod tuniku - ti su bili deblji, a Morgana ih je pre nekoliko meseci izdeljala tako da li~e na mu{karce u {lemovima i oklopima, i obojila im tunike sokom od bobica. "Ho}e{ li mi napraviti jo{ jednog rimskog viteza, Morgana?"

"Ne sada, Garete", odgovorila mu je. "Ruke me bole od zime. Mo`da sutra." Pri{ao joj je i namr{tio se, stoje}i joj tik uz koleno. "Kada }u biti dovoljno veliki da idem u lov sa ocem i Agravenom?" "Tek kroz nekoliko godina, mislim", rekla je Morgana, sme{e}i se. "Tek kada bude{ dovoljno visok da se ne izgubi{ u smetovima!" "Ali ja sam velik!" odgovorio je, malo se propev{i na prste. "Vidi, kad sedi{, vi{i sam od tebe!" Ljutito je {utno stolicu. "Ovde nemam {ta da radim!" Pa", rekla je Morgana, "uvek mogu da te nau~im da prede{, i onda ti ne}e biti dosadno." Podigla je Betinu preslicu i pru`ila mu je, ali on je ustuknuo i iskrivio lice. "Ja }u biti vitez! Vitezovi ne moraju da predu!" "Ba{ {teta", mra~no je rekla Bet. "Mo`da ne bi nosili toliko tunika i pla{teva kada bi znali koliko je te{ko ispresti ih!" "Ali postojao je vitez koji je umeo da prede, bar tako ka`e pri~a", rekla je Morgana, pru`iv{i ruke ka de~aku. "Hodi ovamo. Ne, sedi na klupu, Garete, sada si prete`ak da bih te dr`ala u krilu kao bebu. U davna vremena, pre nego {to su do{li Rimljani, `iveo je vitez po imenu Ahil, i bio je pod kletvom; stara ~arobnica rekla je njegovoj majci da }e on poginuti u boju, i zato ga je majka obukla u suknje i sakrila ga me|u `ene, pa je nau~io da prede i tka i radi sve {to rade devojke." "I, je li poginuo u boju?" "Jeste, jer kada je grad Troja bio opsednut, pozvali su sve vitezove i ratnike da do|u i zauzmu ga, a Ahil je po{ao sa ostalima, i bio je najbolji od svih vitezova. Pri~a se da je mogao da bira, ho}e li dugo po`iveti u miru, umreti kao starac u svom krevetu i biti zaboravljen, ili }e `iveti kratko, umreti mlad i postati slavan, i on je odabrao slavu; tako mu{karci pri~aju. Borio se sa vitezom iz Troje po imenu Hektor - mi bismo rekli Ektorijus..." "Je li to isti ser Ektorijus koji je odgajio na{eg kralja Artura?" upitao je de~ak razroga~enih o~iju. "Sigurno nije, jer ovo se desilo pre mnogo stotina godina, ali mo`da mu je to bio neki predak." "Kada ja budem na dvoru i kada postanem Arturov saputnik", po~eo je Garet, o~iju okruglih kao tanjiri}i, "bi}u najbolji ratnik i osvoji}u sve trofeje na turnirima. [ta je bilo sa Ahilom?" "Ne se}am se - pri~u sam ~ula veoma davno, jo{ na Uterovom dvoru", odgovorila je Morgana, trljaju}i krsta kao da je bole. "Pri~aj mi o Arturovim vitezovima, Morgana. Ti si zaista videla Lanseleta, zar ne? I ja sam ga video, na kraljevom krunisanju - je li on ubio nekog zmaja? Pri~aj mi, Morgana..." "Ne gnjavi je, Garete, vidi{ da joj nije dobro", prekinula ga je Morgoza. "Otr~i u kuhinju i tra`i da ti daju komad hleba." De~ko je izgledao naduren, ali ipak je izvadio ispod tunike izdeljanog viteza i oti{ao, poluglasno mu govore}i. "Pa, ser Lanselete, idemo da pobijemo sve zmajeve iz Jezera..." "Zna da pri~a samo o ratu i ratovanju", nestrpljivo je rekla Morgoza, "i o svom dragom Lanseletu, kao da nije dosta to {to je Gaven ve} oti{ao u rat sa Arturom! Nadam se da }e, kad Garet odraste, u zemlji vladati mir!" "Bi}e mir", odustno je rekla Morgana, "ali to ne}e biti va`no, jer }e umreti od ruke svog najboljeg prijatelja..." "[ta?" uzviknula je Morgoza, ali devoj~ine o~i bile su prazne i rastrojene; Morgoza ju je blago protresla. "Morgana!" povikala je. "Morgana, jesi li bolesna?" Morgana je za`mirkala i odmahnula glavom. "Izvini - {ta si mi rekla?" "[ta sam ti rekla? Bolje ponovi {ta si ti rekla meni!" uzviknula je Morgoza, ali kad je srela Morganin uznemireni pogled, sva se naje`ila. Pogladila ju je po ruci, zaklju~iv{i da je malo~as bila u bunilu. "Izgleda da si zaspala otvorenih o~iju." Nije `elela da pomisli kako je Morgana imala trenutak Vida. "Mora{ bolje paziti na sebe, Morgana, jedva jede{, ne spava{..." "Od hrane mi je muka", uzdahnula je Morgana. "Da je bar leto, mogla bih da jedem vo}e... no}as sam sanjala da jedem jabuke iz Avalona..." Glas joj je zadrhtao i brzo je spustila glavu kako Morgoza ne bi videla suze kako joj se otkidaju sa trepavica; ali stegla je pesnice i nije zaplakala. "Svima nam je dosadila usoljena riba i dimljena slanina", rekla je Morgoza, "ali ako je Lot imao dobar lov, mora{ jesti malo sve`eg mesa." Morgana je, pomislila je, u Avalonu nau~ila da ne obra}a pa`nju na glad, `e| i zamor; sada, ovako trudna, kada bi mogla malo da se opusti, odlu~ila je da sve trpi ne `ale}i se. "Ti si u~ila za sve{tenicu, Morgana, i nau~ila si da posti{, ali tvoje dete ne mo`e da trpi glad i `e|, a ti si suvi{e mr{ava..." "Ne zavitlavaj me!" ljutito je rekla Morgana, pokazav{i svoj ogroman trbuh.

"Ali ruke i lice su ti sama kost i ko`a", rekla je Morgoza. "Ne sme{ tako da se izgladnjuje{, ima}e{ dete i mora{ da misli{ na njegovo dobro!" "Misli}u na njegovo dobro kada ono bude mislilo na moje!" obrecnula se Morgana, ustaju}i, ali Morgoza ju je uhvatila za ruke i primorala da ponovo sedne. "Drago dete, znam kroz {ta prolazi{, ja sam rodila ~etvoro dece. Ovih nekoliko poslednjih dana gori su od svih prethodnih meseci!" "Trebalo je da budem pametna i da ga se oslobodim dok je bilo vreme!" Morgoza je zaustila da o{tro odgovori, ali ipak je samo uzdahnula. "Prekasno je da se kaje{ {to nisi u~inila ovako ili onako; jo{ deset dana, i sve }e se zavr{iti." Izvukla je svoj ~e{alj ispod tunike i po~ela da ~e{lja Morganinu zamr{enu kosu. "Pusti", otresla se Morgana, sklanjaju}i glavu od ~e{lja. "Sama }u se o~e{ljati sutra. Bila sam preumorna da mislim na to. Ali ako ti je muka da me gleda{ ovako zapu{tenu - pa, daj mi taj ~e{alj!" "Mirno sedi, lenavan", rekla je Morgoza. "Zar se ne se}a{, kad si bila devoj~ica u Tintagelu, plakala si da te ja ~e{ljam jer je tvoja dadilja - kako li se ono zvala... setila sam se, Gvenis, tako je - jako ti je ~upala kosu, a ti si govorila: 'Neka me ~e{lja tetka Morgoza'?" Provla~ila je ~e{alj kroz ~vorove, glade}i pramen po pramen, ne`no miluju}i Morganu. "Ima{ divnu kosu." "Tamna je i gruba kao konjska dlaka usred zime!" "Ne, meka je kao vuna crne ovce i sjajna kao svila", odgovorila je Morgoza, jo{ glade}i tamno pramenje. "Mirno sedi, da ti je upletem... Oduvek sam `elela devoj~icu, da je lepo obla~im i upli}em joj kosu... ali Boginja mi je poslala same sinove, i zato ti mora{ da mi bude{ k}erka sad, kad sam ti potrebna..." Privila je takmnokosu glavu na grudi, i Morgana je ostala tako, drhte}i od neprolivenih suza. "Oh, mirno, mirno, malena, ne pla~i, ne}e jo{ dugo trajati, mir, mir... nisi se dovoljno pazila, treba ti maj~inska briga, malena moja..." "Samo je... ovde tako mra~no... `eljna sam sunca..." "Preko leta imamo i previ{e svetla, vidno je sve do pono}i", rekla je Morgoza, "i zato je zimi ovako." Morgana se jo{ tresla od nekontorlisanih jecaja, a Morgoza ju je ~vr{}e zagrlila i po~ela blago da je nji{e. "Mir, malena, lenavan, mir, znam kako ti je... nosila sam Gavena u najmra~nije doba zime. Bilo je mra~no i olujno kao i sada, a ja sam imala samo {esnaest godina i bila sam stra{no upla{ena, tako sam malo znala o deci, `alila sam {to nisam ostala kao sve{tenica u Avalonu, ili na Uterovom dvoru, ili bilo gde drugde samo da nisam ovde. Lot je stalno bio u ratovima, mrzela sam sebe {to sam ogromna, stalno mi je bilo muka, bolela su me le|a i bila sam ostavljena sama sa nepoznatim `enama. Mo`e{ li da poveruje{, ~itave te zime krila sam u krevetu svoju staru lutku i svake no}i je grlila i plakala nad njom dok ne bih zaspala. Kakvo sam dete bila! Ti si barem odrasla `ena, Morgana." "Prestara sam da se ovako pona{am", zagrcnula se Morgana, ali i dalje je grlila Morgozu, a ona ju je milovala po kosi. "A sada je to dete koje sam rodila pre nego {to sam odrasla oti{lo u rat oprotiv Saksonaca", rekla je, "a ti, koju sam dr`ala u krilu kao lutkicu, ti }e{ roditi svoje dete. Ah, da, znala sam da ima ne{to {to `elim da ti ka`em: kuvareva `ena, Marged, rodila je dete - sigurno je zato jutros ka{a bila puna grudvica - pa }emo imati dojilju pri ruci. Mada, mo`da, kada bude{ videla bebu, svakako }e{ po`eleti da sama doji{ svoje dete." Morgana je na~inila pokret pun ga|enja, i Morgoza je morala da se nasme{i. "To sam i ja mislila, pre nego {to bih rodila svako dete, ali kad bi ih jednom pogledala u lice, ose}ala sam da nisam u stanju da ih ispustim iz zagrljaja." Osetila je da se Morgana trgla. "[ta je bilo, Morgana?" "Bole me le|a; predugo sam sedela", odgovorila je Morgana, naglo ustav{i i pre{av{i preko sobe, trljaju}i krsta. Morgoza je zami{ljeno za~kiljila; da, stomak joj se u poslednjih par dana primetno spustio, sada ne}e jo{ dugo trajati. Treba da se postara da se kreveti u `enskoj sobi ispune sve`om slamom i da babice budu pri ruci. Lotovi ljudi na{li su jelena u bregovima; kad je bio oderan i o~i{}en, miris pe~enja nad velikom vatrom ispunio je ~itav zamak; ~ak ni Morgana nije odbila komad presne d`igerice sa koje je kapala krv - to je po obi~aju bilo odvajano za `ene koje nose dete. Morgoza je videla kako joj se lice gr~i od ga|enja, kao i njoj kad su joj tokom trudno}a davali sli~ne stvari, ali Morgana je, kao i Morgoza nekada, gladno `vakala zalogaj, jer telo joj je zahtevalo hranu, iako joj se um bunio. No, kasnije, kad je meso bilo gotovo i kad ga je posluga sekla i raznosila, odbila je da ga uzme. Morgoza je uzela komad mesa i stavila ga Morgani u tanjir. "Pojedi ga", naredila je. "Ne, Morgana, poslu{a}e{ me, ne mo`e{ tako izgladnjivati i sebe i dete." "Ne mogu", poluglasno je rekla Morgana. "Pozli}e mi - skloni ga na stranu i poku{a}u kasnije da ga pojedem."

"[ta ne valja?" Morgana je oborila glavu. "Ne mogu da jedem... meso jelena", promrmljala je, "jela sam ga za Beltan kada... i sada mi je muka od tog mirisa..." A dete je za~eto kraj obrednih vatri Beltana. [ta je toliko mu~i? To bi trebalo da bude prijatno se}anje, pomislila je Morgoza, sme{e}i se pri se}anju na slobode Beltana. Upitala se da nije devojka pala u ruke nekog posebno grubog mu{karca, pa je pretrpela ne{to nalik na silovanje - to bi objasnilo njen gnev i o~aj zbog trudno}e. Ipak, {to je u~injeno u~injeno je, a Morgana je dovoljno odrasla da zna kako nisu svi mu{karci grubijani, makar da je slu~ajno nai{la na takvog koji nije ni ne`an ni ve{t sa `enama. Morgoza je uzela komad ra`anog hleba i natopila ga u sok od pe~enja u tanjiru. "Onda pojedi ovo - i to je korisno koliko i meso", rekla je, "a ja sam ti spremila ~aj od ru`inih plodova; gorak je i prija}e ti. Se}am se koliko sam u trudno}i `elela kisele stvari." Morgana je poslu{no jela, i Morgozi se u~inilo da joj se lice malo zarumenelo. Napravila je grimasu od gorkog napitka, ali ga je ipak `edno ispila. "Ne svi|a mi se", rekla je, "ali ~udno, ne mogu da prestanem da ga pijem." "Tvoje dete ga `eli", ozbiljno je rekla Morgoza. "Bebe u materici znaju {ta je dobro za njih i zahtevaju da to jedemo i pijemo." Lot, koji je sedeo izme|u dvojice svojih lovaca, prijateljski se nasme{io svojoj svastiki. "Stara i mr{ava `ivotinja, ali dobra ve~era za poznu zimu", rekao je. "Drago mi je {to nismo nai{li na nose}u ko{utu. Videli smo ih tri, ali rekao sam ljudima da ih ostave na miru, i ~ak smo vratili i pse - ho}u da se jeleni razmno`avaju na miru, a vidim da im je vreme, jer mnoge ko{ute su te{ke." Zevnuo je i uzeo u krilo malog Gareta, lica masnog i sjajnog od mesa. "Uskoro }e{ biti dovoljno veliki da po|e{ sa nama u lov", rekao je. "Svakako zajedno sa malim vojvodom od Kornvola." "Ko je vojvoda od Kornvola, o~e?" upitao je Garet. "Pa, beba koju Morgana nosi", odgovorio je Lot, sme{e}i se, a Garet se zagledao u Morganu. "Ne vidim nikakvu bebu. Gde je tvoja beba, Morgana?" Morgana se nelagodno nasmejala. "Idu}eg meseca }u ti je pokazati." "Ho}e li ti je doneti prole}na vila?" "Moglo bi se re}i", odgovorila je Morgana, nehotice se osmehnuv{i. "Kako mo`e beba da bude vojvoda?" "Moj otac je bio vojvoda od Kornvola. Ja sam njegovo jedino bra~no dete. Kada je Artur do{ao na presto, vratio je Tintagel Igreni; od nje }u ga naslediti ja, a od mene moji sinovi, ako ih budem imala." Morgoza se zagledala u mladu `enu. Njen sin bli`i je prestolu od mog Gavena, pomislila je. Ja sam Igrenina ro|ena sestra, a Vivijen joj je samo polusestra, pa je Gaven bli`i ro|ak od Lanseleta. Ali Morganin sin bi}e Arturov ne}ak. Pitam se je li Morgana pomislila na to? "Zna~i, Morgana, tvoj sin je vojvoda od Kornvola..." "Ili vojvotkinja", opet se nasme{ila Morgana. "Ne, vidim po tvom stomaku, nizak je i {irok, vidi se da }e biti sin", rekla je Morgoza. "Rodila sam ~etvoro i gledala sam moje `ene tokom trudno}e..." Zlobno se nasme{ila Lotu. "Moj mu` veoma ozbiljno shvata onu staru izreku po kojoj je kralj otac svog naroda!" Lot se dobro}udno nasme{io. "Mislim da je po{teno da moji zakoniti sinovi, deca moje kraljice, imaju dosta polubra}e; le|a su neza{ti}ena bez bra}e, ka`e se, a ja imam mnogo sinova... Hajde, ro|ako, ho}e{ li da uzme{ harfu i da nam malo peva{?" Morgana je odgurnula od sebe ostatak natopljenopg hleba. "Suvi{e sam jela da bih sad pevala", rekla je, mr{te}i se, i po~ela ponovo da hoda salom, a Morgoza je primetila da opet pritiska krsta. Garet je po{ao za njom i povukao je za suknju. "Pevaj mi. Pevaj mi onu pesmu o zmaju. Morgana." "Suvi{e je duga za ve~eras - ti uskoro mora{ u krevet", odgovorila mu je, ali je oti{la u ugao, uzela malu harfu koja je tamo stajala i sela na klupu. Dodirnula je nekoliko struna, sagnula se da podesi jednu od njih, a onda je zapevala vojni~ku vinsku pesmu. Lot se pridru`io horu, kao i njegovi ljudi, i njihovi grubi glasovi podigli su se do zadimljenih greda pod tavanicom: Saksonci dolaze no}u, dok sav po{ten narod spava,

ubijaju i sve `ene, za krevet im je bolja krava! "Tu pesmu svakako nisi nau~ila u Avalonu, ro|ako", iscerio se Lot, kad je Morgana ustala da odlo`i harfu. "Pevaj jo{", molio je Garet, ali ona je odmahnula glavom. "Nemam daha za pevanje", rekla je. Spustila je harfu i uzela preslicu, ali trenutak kasnije spustila ju je i opet po~ela da {etka salom. "[ta te mu~i, devojko?" upitao je Lot. "Nemirna si kao medved u kavezu!" "Le|a me bole od sedenja", rekla je, "a od tog mesa {to me je tetka naterala da pojedem sada me boli stomak." Prinela je ruke le|ima i iznenada se previla kao da ju je uhvatio gr~; potom je prestra{eno kriknula, a Morgoza, koja ju je pa`ljivo gledala, videla je kako preduga~ka haljina postaje tamna i vla`na, natopljena te~no{}u sve do kolena. "Oh, Morgana, upi{kila si se!" povikao je Garet. "Ti si suvi{e odrasla da se tako upi{ki{ - mene bi dadilja istukla da sam to uradio!" "Pst, Garete!" o{tro je rekla Morgoza i `urno pri{la Morgani, koja je stajala presami}ena, lica crvenog od iznena|enja i stida. "U redu je, Morgana", rekla je, uhvativ{i je pod ruku. "Da li te boli ovde - i ovde? Znala sam. Po~ela si da se pora|a{, zar nisi znala?" A kako bi i znala? Ovo joj je prvo dete, a Morgana nikada nije volela da slu{a `enske pri~e, pa nije prepoznala znake. Mora da je ~itavog dana ose}ala prve bolove. Pozvala je Bet. "Povedi vojvotkinju od Kornvola u `ensku sobu i pozovi Megan i Branven. I raspustite joj kosu; ne sme imati na sebi ni{ta vezano ni savijeno." Pogladila je Morganu po kosi. "Volela bih da sam znala za ovo kad sam ti jutros uplela kosu - brzo }u do}i i osta}u sa tobom, Morgana." Gledala je devojku kako izlazi, te{ko oslonjena o dadiljinu ruku. Potom se obratila Lotu. "Moram da odem kod nje. To joj je prvo dete, i bi}e prepadnuta, sirotica." "Nema razloga za `urbu", mirno je odgovorio Lot. "Po{to joj je prvi put, potraja}e ~itavu no}, i ima}e{ vremena da je dr`i{ za ruku." Dobro}udno se nasme{io svojoj `eni. "Ba{ ti se `uri da na ovaj svet donese{ suparnika na{em Gavenu!" "Kako to misli{?" tiho ga je upitala. "Sasvim jednostavno - Artur i Morgana ro|eni su iz jedne materice, i njen sin je bli`i prestolu od na{eg." "Artur je mlad", hladno je rekla Morgoza, "i ima dovoljno vremena da za~ne deset sinova. Za{to misli{ da mu ve} sad treba naslednik?" Lot je slegnuo ramenima. "Sudbina je nepredvidiva", rekao je. "Artura kao da u bitkama {titi ~arolija - i ne sumnjam da Gospa od Jezera ima ne{to sa tim, neka je prokleta - a Gaven je stra{no odan svome kralju. Ali sudbina mo`e da okrene le|a Arturu, i ako taj dan do|e, voleo bih da Gaven bude najbli`i prestolu. Razmisli dobro, Morgoza; `ivot novoro|en~eta je nesiguran. Mo`da bi valjalo da zamoli{ svoju Boginju da mali vojvoda od Kornvola ne udahne drugi dah." "Kako bih mogla to da u~inim Morgani? Pa ona mi je kao k}er!" Lot je ne`no zagolicao `enu pod bradom. "Ti si majka puna ljubavi, Morgoza, ina~e te ne bih voleo. Ali ne verujem da Morgana jako `eli to dete. ^uo sam je kako govori da `ali {to ga nije pobacila..." "Bila je bolesna i umorna", ljutito je rekla Morgoza. "Zar misli{ da ja nisam govorila takve stvari, kad god bi mi dosadilo da guram okolo ogromnu stoma~inu? Sve `ene to govore u poslednjim mesecima trudno}e." "Ipak, ako se Morganino dete rodi mrtvo, mislim da ne bi previ{e `alila za njim. A ne bi trebala ni ti." Morgoza je po~ela da brani ro|aku: "Ona je dobra prema na{em Garetu, pravi mu igra~ke i pri~a mu pri~e. Sigurna sam da }e biti dobra majka i svome detetu." "Ipak, nama nije u interesu da Morgana shvati kako je njen sin Arturov nasledinik." Lot je zagrlio Morgozu. "Slu{aj, mila, ti i ja imamo ~etvoricu sinova, i kada svi budu odrasli, svakako }e se zavaditi - Lotija nije dovoljno veliko kraljevstvo za sve njih! Ali ako Gaven postane Vrhovni kralj, onda }e se na}i kraljevstvo za svakog od njih." Polako je klimala glavom. Lot nije voleo Artura, kao {to nije ni Utera; ali nikada ne bi pomislila da je toliko nemilosrdan. "Zna~i, tra`i{ da ubijem njeno dete ~im se rodi?" "Ona je na{a ro|aka i moj gost", rekao je Lot, "i stoga nam je svetinja. Ne bih `eleo da na mene padne kletva ~edomora. Ka`em ti samo ovo - `ivot novoro|en~eta je krhak, osim ako se o njemu vrlo pa`ljivo stara, a ako Morgani bude te{ko, valjalo bi da niko nema vremena da se stara o bebi." Morgoza je stegnula zube i okrenula mu le|a. "Moram da idem kod nje." Lot se iza nje sme{io. "Dobro razmisli {ta sam ti rekao, `eno."

U maloj odaji bila je spremljena vatra za `ene; nad ognji{tem se kr~kao kotao ka{e, jer no} }e biti duga. Bila je spremljena sve`a slama. Morgoza je zaboravila, kao i sve `ene zadovoljne svojom decom, u`ase poro|aja, ali od pogleda na sve`u slamu zacvokotala je i stresla se. Morgani su obukli komotnu haljunu, a kosa joj je visila niz le|a, raspu{tena; hodala je sobom gore-dole, oslonjena o Meganinu ruku. Sve je imalo prizvuk sve~anosti, i zaista je i bilo sve~anost za druge `ene. Morgoza je pri{la ro|aci i uzela je pod ruku. "Hodi, malo }e{ hodati sa mnom, a Megan }e po}i da spremi pelene za bebu", rekla je. Morgana ju je pogledala, i Morgoza je pomislila da devoj~ine o~i izgledaju kao kod `ivotinje u klopci, koja ~eka lov~evu ruku da joj prere`e grlo. "Ho}e li dugo trajati, tetka?" "Hajde, hajde, ne sme{ da misli{ mnogo unapred", ne`no je rekla Morgoza. "Ako ve} mora{, pomisli da si se, zapravo, pora|ala ~itavog dana, pa }e sada i}i sve br`e." Ali u sebi je mislila druga~ije. Ne}e joj biti lako, tako je sitna, a nije `elela da rodi dete; svakako je ~eka duga i te{ka no}... Potom se setila da Morgana ima Vid i da je ne vredi lagati. Potap{ala ju je po bledom obrazu. "Nije va`no, dete, dobro }emo te paziti. Uvek dugo traje s prvim detetom - niko ne voli da napusti udobno gnezdo - ali u~ini}emo sve {to mo`emo. Je li neko doneo ma~ku?" "Ma~ku? Jeste, tu je, ali za{to, tetka?" upitala je Morgana. "Zato, malena, {to ako si ikada videla ma~ku kako se maci, zna{ da ona za to vreme prede, a ne vri{ti od bola, i mo`da }e ti njeno zadovoljstvo pri ra|anju pomo}i da manje ose}a{ bolove", rekla je Morgoza, glade}i malo, ~upavo stvorenje. "Ovu magiju za poro|aj mo`da u Avalonu nisi videla. Da, sada mo`e{ da sedne{ i malo se odmori{; i dr`i ma~ku u krilu." Gledala je Morganu kako za trenutak mirno miluje ma~ku, ali potom se opet previla od o{trog bola, i Morgoza ju je brzo naterala da ustane i nastavi da hoda. "Sve dok bude{ mogla - tako ide br`e", rekla je. "Umorna sam, tako sam umorna..." mrmljala je Morgana, privijaju}i se uz Morgozu, lica izobli~enog kao da }e zaplakati. "Volela bih da je majka ovde..." i brzo se ujela za usnu, kao da je po`alila zbog trenutka slabosti, a onda je po~ela da polako kora~a, gore-dole po pretrpanoj sobi. Sati su se polako vukli. Neke `ene su spavale, ali bilo ih je dovoljno da se stalno smenjuju u hodanju uz Morganu, koja je vremenom postajala sve upla{enija i ble|a. Izi{lo je sunce, a babice jo{ nisu dozvolile Morgani da legne u slamu, mada je bila toliko umorna da se spoticala i jedva je kora~ala. U jednom trenutku rekla bi da joj je hladno i umotala bi se u krzneni ogrta~; slede}eg ~asa bi ga zbacila, tvrde}i da sva gori. Neprekidno je povra}ala, tako da je na kraju izbacivala samo zelenu `u~; nikako nije mogla da se zaustavi, mada su je terali da pije tople biljne napitke koje je `edno iskapljivala. Ali potom bi ponovo po~injala da povra}a, a Morgoza, koja ju je posmatrala, neprekidno misle}i na Lotove re~i, pitala se ima li potrebe da razmi{lja ho}e li ga poslu{ati ili ne}e... moglo se desiti da Morgana ne pre`ivi ovakav poro|aj. Na kraju vi{e nije mogla da hoda, pa su je pustili da legne, dah}u}i i grizu}i usne od sve ja~ih bolova; Morgoza je kleknula kraj nje, dr`e}i je za ruku dok su se sati vukli. Podne je ve} davno prevalilo kad ju je Morgoza tiho upitala: "Da li je on - otac deteta - mnogo krupniji od tebe? Ponekad, kad se beba tako dugo ra|a, to zna~i da se umetnula na oca i da je prevelika za majku." Upitala se, kao i vi{e puta ranije, ko je otac tog deteta. Videla je kako je na Arturovom krunisanju Morgana gledala Lanseleta; ako je dete njegovo, to bi moglo da objasni za{to je Vivijen bila toliko besna, pa je sirota Morgana morala da pobegne iz Avalona... Tokom svih ovih meseci Morgana nije ni pomenula razloge zbog kojih je napustila hram, a za dete je rekla samo to da je za~eto kraj Beltanskih vatri. Vivijen je bila toliko ne`na prema Morgani da joj ne bi dozvolila da zatrudni sa bilo kim... Ali ako se Morgana pobunila protiv sudbine koja joj je odre|ena, ako je uzela Lanseleta za ljubavnika, ili ga je zavela za vreme Beltana, to bi objasnilo za{to je Vivijenina sve{tenica, odabrana za narednu Gospu od Jezera, pobegla iz Avalona. Ali Morgana je opet izvrdala. "Nisam mu videla lice; do{ao mi je kao Rogati", rekla je, i Morgoza je znala, sa ono malo Vida {to je imala, da je mlada `ena la`e. Za{to? Sati su se vukli. Morgoza je jednom izi{la u glavnu salu, gde su se Lotovi ljudi kockali. Lot je sedeo i gledao ih, dr`e}i u krilu jednu od Morgozinih mladih slu{kinja i poigravaju}i se njenim grudima; kad je Morgoza u{la, devojka je upla{eno podigla pogled i poku{ala da ustane, ali Morgoza je slegnula ramenima. "Ostani gde si; nisi nam potrebna kao babica, a barem ve~eras }u ostati kraj svoje ro|ake i ne}u imati vremena da se sva|am sa tobom oko mesta u njegovom krevetu. Sutra }e mo`da biti druga~ije." Devojka je pognula glavu, pocrvenev{i. "Kako ide Morgani, mila?" upitao je Lot.

"Nije dobro", reklaje Morgoza. "Meni nikada nije bilo tako te{ko." Potom je besno povikala: "Jesi li urekao moju ro|aku da se ne bi podigla iz porodiljske postelje?" Lot je odmahnuo glavom. "Ti su zadu`ena za magiju u ovom kraljevstvu, gospo. Ne `elim Morgani nikakvo zlo. Sam Bog zna da bi bilo {teta izgubiti jednu lepu `enu - a Morgana je sasvim lepa, uprkos o{trom jeziku! Ona je, uostalom, tvoja ro|aka, mila, a to samo ~ini stvari nezgodnije..." Morgoza se osmehnula mu`u. Ma kakve lepe igra~ke birao za krevet - a devojka koju je dr`ao u krilu bila je upravo to - znala je da se njih dvoje dobro sla`u. "Gde je Morgana, majko?" upitao je Garet. "Rekla je da }e mi danas izdeljati jo{ jednog viteza za igranje!" "Bolesna je, sine." Morgoza je duboko uzdahnula, jer ponovo ju je obuzela te{ka strepnja. "Uskoro }e ozdraviti", rekao je Lot, "a onda }e{ imati malog ro|aka da se igra sa tobom. Bi}e ti usvojeni brat i prijatelj - imamo izreku koja ke`e da ro|a~ke veze traju tri kolena, a usvojeni~ke sedam, a po{to }e ti Moganin sin biti ovoje, bi}e ti mnogo vi{e od brata." "Bi}e mi drago da imam druga", rekao je Garet. "Agraven me zavitlava i naziva me glupom bebom, i ka`e da sam suvi{e veliki za drvene vitezove!" "Pa, Morganin sin bi}e ti drug, kada malo odraste", rekla je Morgoza. "Prvo }e li~iti na ku~ence, dok ne otvori o~i, ali za godinu ili dve bi}e dovoljno velik da se igrate zajedno. Ali Boginja slu{a molitve male dece, sine, i zato treba da se moli{ Boginji da te ~uje i podari Morgani jakog i zdravog sina, a ne da joj se prika`e kao Smrt..." i tu je po~ela da pla~e. Garet je za~u|eno gledao maj~ine suze. "Je li tako lo{e, mila?" upitao je Lot. Morgoza je klimnula glavom. No, nije bilo potrebe da pla{i dete. Obrisala je o~i krajem suknje. Garet je podigao pogled. "Molim te, draga Boginjo, podari mojoj ro|aci Morgani sna`nog sina, pa da odsrastemo i zajedno budemo vitezovi." Morgoza je morala da se nasmeje i pogladi ga po bucmastom obrazu. "Takvu molitvu Boginja }e sigurno usli{iti. Sada moram da se vratim Morgani." Ali dok je izlazila iz sale, ose}ala je na sebi Lotov pogled, i setila se {ta joj je ranije rekao - da bi za sve njih bilo bolje da Morganin sin ne ostane u `ivotu. Bila bih zadovoljna i da Morgana pre`ivi sve ovo, pomislila je i prvi put je po`alila {to tako malo zna o magiji Avalona, sada, kada joj je potrebna neka ~arolija kojom bi olak{ala muke Morgani. Devojci je tako te{ko, tako stra{no, nijedan njen poro|aj nije se mogao porediti sa ovim... Vratila se u `ensku sobu. Babice su sada naterale Morganu da kle~i u slami, kako bi pomogla detetu da isklizne iz materice; ali ona je visila izme|u njih potpuno be`ivotno, pa su dve `ene morale da je pridr`avaju. Sada je isprekidano vri{tala, povremeno grizu}i usne kako bi savladala krike, poku{avaju}i da bude hrabra. Morgoza je pri{la i kleknula kraj Morgane u okrvavljenu slamu; pru`ila je ruke, i Morgana ih je zgrabila, gledaju}i u Morgozu gotovo bez prepoznavanja. "Majko!" uzviknula je. "Majko, znala sam da }e{ do}i..." Potom joj se lice ponovo zgr~ilo i zabacila je glavu, usta izobli~enih od bezglasnog vriska. Oglasila se Megan. "Dr`ite je, gospo - ne, nego iza le|a, tako, dr`ite je uspravno..." i Morgoza je uhvatila Morganu ispod ruku, ose}aju}i kako devojka drhti, gr~i se i jeca dok se borila i otimala, slepo, da ih se oslobodi. Vi{e nije bila u stanju da im poma`e, ~ak ni da ih pusti da u~ine {to god mogu, nego je glasno vri{tala kad god bi je dodirnule. Morgoza je za`murila, ne `ele}i da gleda dok je svom snagom dr`ala Morganino krhko telo koje se gr~ilo. Ponovo je vrisnula: "Majko! Majko!", ali Morgoza nije znala da li priziva Igrenu ili Boginju. Potom se skljokala u Morgozino naru~je, gotovo onesve{}ena; u sobi se osetio o{tar zadah krvi, i Megan je podigla ne{to tamno i naborano. "Pogledajte, gospo Morgana", rekla je, "imate divnog sina...", a potom se nagnula nad njim, duvaju}i u malena usta. Za~uo se o{tar, besan zvuk, krik novoro|en~eta besnog {to se na{lo u hladnom svetu van majke. Ali Morgana je le`ala u Morgozinom naru~ju, potpuno iscrpljena, i nije imala snage ni da otvori o~i i pogleda svoje dete. Beba je bila oprana i povijena; Morgana je popila {olju vrelog mleka sa medom i sa travama protiv krvarenja, i sada je le`ala dremaju}i, umorna, i nije se ~ak ni prome{kojila kada se Morgoza sagnula da je poljubi u ~elo. Pre`ive}e i ozdravi}e, mada Morgoza nikada nije videla tako te`ak poro|aj, i bilo je neobi~no {to }e i majka i dete ostati `ivi. A babica je rekla da je, posle ovolikih te{ko}a, malo verovatno da }e Morgana ikada vi{e za~eti. [to je sasvim dobro, pomislila je Morgoza. Sada je shvatila da su njeni poro|aji, koji nisu bili nimalo laki, bili sitnica u pore|enju sa ovim.

Podigla je povijeno dete i zagledala se u maleno lice. Izgleda da je lepo disao, mada ponekad, kada dete ne zapla~e odmah nego mu treba disati u usta, kasnije ponovo prestane da di{e i umre. Ali de~a~i} je imao zdravu ru`i~astu boju, ~ak su mu i nokti}i bili ru`i~asti. Tamna kosa, potpuno ravna, fine tamne maljice na rukama i nogama - da, ovo je dete vilinske loze, kao i Morgana. Mo`da je zaista Lanseletov sin, i stoga dvostruko bli`i Arturovom prestolu. Dete bi smesta trebalo predati dojilji... i tu je Morgoza po~ela da okleva. Nesumnjivo }e, kad se malo odmori, Morgana `eleti da uzme i podoji svoje dete; uvek tako biva, ma koliko poro|aj bio te`ak. A {to je bio te`i, to vi{e majka u`iva u negovanju svoje bebe; {to se vi{e mu~ila, vi{e ose}a ljubav i divljenje kada joj se beba kona~no na|e na grudima. A potom je i nehotice pomislila na Lotove re~i: Ako `elim da vidim Gavena na prestolu, to dete mu stoji na putu. Nije `elela da ga slu{a dok je to govorio, ali sada, dok je zaista dr`ala dete u rukama, nije mogla da potisne misao da ne bi bilo lo{e ako bi dadilja slu~ajno suvi{e pritisnula dete ili ako bi bilo preslabo da sisa. A ako ga Morgana uop{te ne uzme u ruke niti ga podoji, ne}e joj biti suvi{e `ao; ispa{}e da je bila volja Boginje da ne pre`ivi... @elim samo da je po{tedim tuge... Morganino dete, verovatno i Lanseletovo, sa dvostrukim nasle|em kraljevske loze Avalona... ako se Arturu ne{to desi, narod }e prihvatiti ovo dete za vladara. Ali nije bila sigurna da je to Lanseletovo dete. I mada je Morgoza rodila ~etiri sina, Morgana je bila ona devoj~ica koju je mazila i pazila kao lutku, i nosila je u naru~ju; ~e{ljala ju je, umivala i donosila joj poklone. Mo`e li to da u~ini Morganinom detetu? Ko mo`e re}i da Artur ne}e imati deset sinova od svoje kraljice, ko god da ona bila? Ali Lanseletov sin... da, Lanseletovog sina bi bez kajanja mogla da prepusti smrti. Lanselet nije bio bli`i ro|ak Arturu nego Gaven, ali Artur ga je ipak vi{e voleo i stalno se savetovao sa njim. Ba{ kao {to je ona uvek bila u Vivijeninoj senci, zanemarena sestra, presko~ena u korist Vrhovne kraljice - nikada nije oprostila Vivijeni {to je za Utera odabrala Igrenu - isto tako }e odani Gaven uvek biti u senci prodornijeg Lanseleta. Ako se Lanselet poigrao sa Morganom ili je obe{~astio, to je samo razlog vi{e da ga mrzi. Jer nije bilo razloga da Morgana nosi Lanseletovo kopile u tajnosti i tuzi. Zar Vivijen misli da je njen dragi sin mo`da suvi{e dobar za Morganu? Morgoza je znala da je devojka kri{om preplakala sve ove duge mesece; je li bila bolesna od ljubavi i napu{tena? Vivijen, prokleta bila, koristi `ivote kao kockice za igru! Bacila je Igrenu Uteru u naru~je, ni ne pomisliv{i na Gorloasa, uzela je Morganu za Avalon; ho}e li upropastiti i Morganin `ivot? Kad bi samo mogla da bude sigurna da je ovo Lanseletovo dete! Kao {to je `alila, dok se Morgana pora|ala, {to ne poznaje dovoljno magije da joj olak{a muke, tako je sada za`alila {to ne zna odgovaraju}e ~arolije. Dok je `ivela u Avalonu, nije je zanimalo niti je imala upornosti da prou~ava druidsku mudrost. No ipak, po{to ju je odgajala Vivijen, nau~ila je pone{to od sve{tenica koje su je mazile i razmazile; usput i ne razmi{ljaju}i, da bi udovoljile detetu, pokazale su joj neke jednostavije ~arolije i magije. Pa, sada bi mogla da ih upotrebi. Zatvorila je vrata sobe i potpalila novu vatru; odsekla je tri vlasi meke de~ije kose, a potom se sagnula nad usnulom Morganom da i njoj odre`e nekoliko vlasi. Ubola je detetu prst svojim makazicama, brzo ga uljuljkav{i da uti{a ljutitu dreku; potom je ubacila tajne trave u vatru zajedno sa kosom i krvlju, {apnula re~ koju je znala i zagledala se u plamen. I ostala bez daha kada se plamen uskovitlao, pa zamro, i kada se u nju za trenutak zagledalo lice - mlado lice, okru`eno plavom kosom i poluzaklonjeno rogovljem koje je bacalo senku preko plavih o~iju tako nalik na Uterove... Morgana je govorila istinu kada je rekla da joj je do{ao kao Rogati Bog; a ipak je lagala... Morgana je morala da zna; uprili~ili su Sveti Brak za Artura, pre nego {to je krunisan. Je li Vivijen planirala i ovo, dete koje }e biti ro|eno sa dvostrukim nasle|em kraljevske loze? Za~ula je tihi zvuk iza sebe i podigla pogled, pravo u Morganu koja se nekako podigla na noge i sada je stajala kraj kreveta, gr~evito se pridr`avaju}i, bleda kao smrt. Usne su joj se jedva micale; samo tamne o~i, duboko upale od patnje, blistale su od plamena, zagledane u magi~ne predmete spu{tene na pod pred ognji{tem. "Morgoza", rekla je, "zakuni mi se - ako me voli{, zakuni mi se - da ne}e{ ovo re}i ni Lotu ni ikome drugom! Zakuni se, ili }u te prokleti svim kletvama koje znam!" Morgoza je spustila dete u kolevku i okrenula se Morgani, uhvativ{i je za ruku da je povede nazad u krevet.

"Hodi, lezi, odmori se, malena - moramo da razgovaramo o ovom. Artur! Za{to? Je li to Vivijenino delo?" Morgana je ponovila, jo{ uznemirenija. "Zakuni se da ne}e{ ni{ta re}i! Zakuni se da ne}e{ vi{e govoriti! Zakuni se! Zakuni se!" O~i su joj divlje blistale. Morgoza se zagledala u nju, upla{ena da }e pasti u groznicu. "Morgana, dete..." "Zakuni se! Ili }u te prokleti vetrom i vatrom, morem i kamenom..." "Ne!" Morgoza ju je prekinula, uhvativ{i je za ruke u poku{aju da je smiri. "Evo, kunem se, kunem se." A nije `elela da se zakune. Trebalo je da odbijem, pomislila je, trebalo da da razgovaram sa Lotom... ali bilo je prekasno, sad se ve} zaklela... a nije nimalo `elela da je prokune sve{tenica iz Avalona. "A sad mirno lezi", tiho je rekla. "Mora{ da spava{, Morgana." Devojka je sklopila o~i, a Morgoza je sedela kraj nje i zami{ljeno joj gladila ruku. Gaven je Arturov ~ovek, ma {ta se desilo, razmi{ljala je. Lot se ne}e okoristiti ako on dospe na presto. Ovo - ma koliko Artur imao sinova, ovo mu je prvenac. Artur je odgajen kao hri{}anin i stalo mu je da vlada hri{}anima; smatra}e dete plodom rodoskrvnu}a i stoga sramotom. Dobro je znati neku ru`nu tajnu o kralju. Uostalom, mada volim Lota, postarala sam se da doznam odre|ene pojedinosti o njegovim gresima i podlostima. Dete se probudilo u kolevci i zaplakalo. Morgana, kao i sve majke kada se dete oglasi, otvorila je o~i na taj zvuk. Bila je preslaba i da se pomeri, ali je {apnula: "Moja beba - je li to moja beba? Morgoza, `elim da uzmem moju bebu u ruke." Morgoza se sagnula da podigne mali zave`ljaj iz kolevke, ali je zastala; ako Morgana jednom uzme dete, po`ele}e da ga podoji, zavole}e ga, po~e}e da se brine za njegovo dobro. Ali ako dete bude predato dojilji pre nego {to ga majka i vidi... pa, onda ne}e ose}ati prema njemu gotovo ni{ta, i mali }e zaista postati pravi sin svojih usvojenih roditelja. Bilo je sasvim dobro gajiti Arturovog prvoro|enog sina, sina koga se ne usu|uje da prizna, tako da ose}a najdublju odanost prema Lotu i Morgozi kao prema pravim roditeljima; tako }e mu bra}a biti Lotovi sinovi, a ne deca koju }e Artur mo`da imati kad se o`eni. Niz Morganino lice su tekle suze. "Daj mi moju bebu, Morgoza", preklinjala je, "daj mi da je uzmem u ruke, `elim da ga vidim..." Morgoza je odgovorila ne`no ali nepokolebljivo. "Ne, Morgana; nisi dovoljno sna`na da ga dr`i{, a kamoli da ga doji{. Osim toga", brzo je smi{ljala la` za devojku koja nema pojma o gajenju dece, "ako ga uzme{ makar jednom, ne}e pristati na dojiljine grudi, i zato joj ga moramo odmah odneti. Mo`e{ ga uzeti kada bude{ malo sna`nija i kada po~ne dobro da sisa." I, mada je Morgana zaplakala i pru`ila ruke, jecaju}i, Morgoza je iznela dete iz sobe. A sad, pomislila je, ovo }e biti Lotov posinak i uvek }emo imati oru`je protiv Vrhovnog kralja. A udesila sam i da Morgana, kada prezdravi, ne mari mnogo za njega i da bude zadovoljna da mi ga prepusti. 2. Gvenvir, k}er kralja Leodegranca, sedela je na visokom zidu oko ba{te, dr`e}i se obema rukama za kamenje, i gledala konje u dvori{tu {tale, duboko pod sobom. Iza sebe je ose}ala slatki miris kuhinjskog bilja, za~ina i mirisnih trava koje je `ena njenog oca koristila za spravljanje lekova i napitaka. Ba{ta joj je bila jedno od omiljenih mesta, mo`da i jedini otvoreni prostor koji joj se zaista dopadao. Ose}ala se sigurnije me|u ~etiri zida, po pravilu, ili kada bi bila bezbedno okru`ena - zidovi oko kuhinjske ba{te ~inili su je gotovo jednako bezbednu kao zamak. Odavde odozgo, sa vrha zida, mogla je da gleda preko ~itave doline, a dolina je bila velika i protezala se dokle god pogled dopire... Gvenvir je za trenutak ponovo pogledala u bezbednost ba{te, jer ruke su opet po~ele da joj podrhtavaju od utrnulosti, a grlo joj se steglo. Tu, na zidu koji je okru`avao njenu ba{tu, bila je bezbedna; ako bi po~ela da ose}a paniku, mogla bi da se okrene i sklizne niz zid, pa }e opet biti bezbedna u ba{ti. @ena njenog oca, Alienor, jednom ju je zapanjeno upitala dok je govorila o tome: "Bezbedna od ~ega, dete? Saksonci nikada ne dopiru ovoliko na zapad. Po{to se nalazimo na brdu, mo`emo da ih primetimo miljama pre nego {to dospeju dovde - upravo vidik nas ~ini bezbedne, pobogu!" Gvenvir nije umela da objasni. Bar ne re~ima koje bi razumno zvu~ale. Kako da ka`e razumnoj, prakti~noj Alienor da je upravo te`ina neba i {irina zemlje pla{e? Nije imala ~ega da se pla{i, i bilo je glupo {to se pla{i. Ali i dalje bi se zadihala od straha i osetila kako joj se utrnulost penje iz trbuha u grlo i kako joj se {ake znoje i gube svaki ose}aj dodira. Svi su bili o~ajni zbog nje - ku}ni sve{tenik ponavljao joj je da su napolju samo zeleni Bo`ji predeli, otac je vikao da ne}e trpeti u svojoj ku}i te `enske gluposti - i stoga se nau~ila da to nikada ne pominje. Samo u manastiru su je razumeli. Oh, dragi manastir gde se ose}ala udobno kao mi{ u rupi, i gde

nikada, nikada nije morala da izlazi napolje, osim u ozidanu manastirsku ba{tu. Rado bi se vratila tamo, ali sada je bila odrasla `ena, a njena ma}eha imala je malu decu i bila joj je potrebna Gvenvirina pomo}. Pla{ila ju je i pomisao na brak, ali tada }e bar imati svoju sopstvenu ku}u gde }e mo}i da radi {ta joj je volja i gde }e biti gospodarica; niko se ne}e usu|ivati da je ismeva! Dole u dvori{tu {tale konji su galopirali, ali Gvenvirine o~i bile su uperene u vitkog mladi}a u crvenom, sa tamnim kovrd`ama iznad preplanulog ~ela, koji se kretao me|u njima. Bio je brz koliko i sami konji; razumela je za{to su mu Saksonci dali ime Vilinska Strela. Neko joj je do{apnuo da on u sebi ima vilinske krvi. Voleo je da ga zovu Lanselet od Jezera, i zaista ga je i videla na magi~nom Jezeru, onog u`asnog dana kada se izgubila, bio je u dru{tvu one stra{ne vilinske `ene. Lanselet je uhvatio konja koga je `eleo; nekoliko o~evih ljudi dovikivalo mu je upozorenja, a Gvenvir je u`asnuto jeknula, i sama po`elev{i da uzvikne od straha; tog konja nije jahao ~ak ni kralj, nego samo jedan ili dva najbolja konju{ara. Lanselet je, smeju}i se, odmahnuo rukom na njihova upozorenja; pozvao je konju{ara da do|e i dr`i konja dok mu on stavlja sedlo. ^ula je njegov nasmejani glas. "Kakva korist od jahanja damskog ponija, koga svako mo`e uzjahati sa uzdom od upletene slame? Ho}u da vidite - sa ovako name{tenim sedlom, mogu da kontroli{em va{eg najdivljijeg konja i da ga pretvorim u pastuva za bitku! Evo, ovako..." Zategnuo je ne{to ispod konja, a onda ga uzjahao, dr`e}i se samo jednom rukom. Konj se propeo; Gvenvir je otvorenih usta gledala kako se Lanselet naginje nad njega, primoravaju}i ga da se spusti i povinuje, da mirno kora~a. @ivotinja je pognula glavu i po{la postrance, a Lanselet je deo znak jednom od kraljevih vojnika da mu doda duga~ko koplje. "A sad gledajte", povikao je. "Zamislite da je ona bala slame tamo Saksonac koji me napada onim njihovim velikim ma~em..." Pri tom je oslobodio konja, koji je po{ao galopom preko dvori{ta; ostali konji su se razbe`ali kada je jurnuo na balu slame i probo je duga~kim kopljem, a onda izvukao ma~ iz kanija, zaustavio konja usred galopa i po~eo da vitla ma~em oko sebe u {irokim krugovima. ^ak i kralj je ustuknuo kad je konj jurnuo ka njemu. Lanselet je zaustavio `ivotinju pred kraljem, sjahao i naklonio se. "Gospodaru! Molim vas za dozvolu da obu~im konje i vojnike, kako biste mogli da ih povedete u boj kada Saksonci ponovo do|u, da ih porazite kao u Selidonskoj {umi pro{log leta. Imali smo mnogo pobeda, ali jednog dana odigra}e se ogromna bitka koja }e za sva vremena odlu~iti ho}e li Saksonci ili Rimljani vladati ovom zemljom. Obu~avamo sve konje do kojih mo`emo da do|emo, ali va{i su bolji od svih koje mo`emo da kupimo ili uzgajimo." "Nisam se zakleo na odanost Arturu", odgovorio je njen otac. "Uter je bio ne{to drugo; bio je proveren vojnik i Ambrozijev ~ovek. Artur je samo de~ak..." "I dalje verujete u to, posle svih bitaka koje je dobio?" upitao je Lanselet. "On je na prestolu ve} vi{e od godinu dana, on je va{ Vrhovni kralj, gospodaru. Bez obzira na to jeste li mu se zakleli ili ne, svaka bitka koju on povede protiv Saksonaca {titi i vas. Konji i vojnici - to je sasvim mali zahtev." Leodegranc je klimao glavom. "Ovo nije mesto za razgovor o upravljanju kraljevstvom, ser Lanselete. Video sam {ta ume{ sa konjem. On je tvoj." Lanselet se duboko poklonio i u~tivo se zahvalio kralju Leodegrancu, ali Gvenvir je u videla da mu o~i blistaju kao u odu{evljenog de~aka. Upitala se koliko mu je godina. "U|imo u zamak", rekao je njen otac. "Pi}emo zajedno, i izne}u ti svoju ponudu." Gvenvir je skliznula sa zida i potr~ala kroz ba{tu do kuhinje, gde je `ena njenog oca nadgledala me{enje. "Madam, moj otac }e do}i sa izaslanikom Vrhovnog kralja, Lanseletom; tra`i}e hranu i pi}e." Alienor ju je iznena|eno pogledala. "Hvala ti, Gvenvir. Idi i uredi se, pa mo`e{ da poslu`i{ vino. Ja sam suvi{e zauzeta." Gvenvir je otr~ala u svoju sobu i navukla najlep{u haljinu preko ko{ulje koju je nosila, i stavila oko vrata korale. Rasplela je kosu i ostavila je raspu{tenu, talasavu od ~vrstog splitanja. Potom je stavila tanki zlatni krug u kosu i si{la, paze}i da lako i morno kora~a; znala je da joj plava haljina pristaje najlep{e od svih, ma koliko skupe bile. Uzela je bronzanu posudu, napunila je toplom vodom iz kotla koji je visio blizu vatre, i posula odozgo ru`ine latice; u{la je u glavnu salu ba{ kad i njen otac i Lanselet. Spustila je posudu, prihvatila njihove ogrta~e i oka~ila ih o zid, a onda im je pri{la i ponudila toplu, mirisnu vodu za pranje ruku. Lanselet se nasme{io, i znala je da ju je prepoznao. "Jesmo li se mi sreli na Ostrvu sve{tenika, gospo?" "Poznaje{ moju k}er, ser Lanselete?"

Lanselet je klimnuo glavom, a Gvenvir je objasnila svojim najsla|im i najstidljivijim glasom - odavno je nau~ila da njen otac ne voli kad odva`no govori: "O~e, pokazao mi je put do manastira kada sam se jednom izgubila." Leodegranc joj se ne`no nasme{io. "Moja mala praznoglavica, izgubi se ~im ode na tri koraka od kapije. Pa, ser Lanselete, {ta misli{ o mojim konjima?" "Rekao sam vam - bolji su od svega {to bismo mogli da kupimo ili odgajimo", odgovorio je on. "Nabavili smo nekoliko iz mavarskih zemalja, dole u [paniji, i ukrstili smo ih sa ponijima sa visoravni, tako da smo dobii konje otporne i prilago|ene na{oj klimi, ali ipak brze i hrabre. Ali treba nam jo{. Ne mo`emo da ih odgajimo u dovoljnom broju. Vi ih imate mnogo, a mogu vam pokazati kako da ih obu~ite kako biste mogli da ih povedete u bitku..." "Ne", prekinuo ga je kralj. "Ja sam star ~ovek. Ne `elim da u~im nove na~ine vojevanja. @enio sam se ~etiri puta, ali sve moje ranije `ene ra|ale su mi samo bole{ljive devoj~ice koje su umirale ve} prve godine, ponekad i pre kr{tenja. Imam k}eri; kada se najstarija uda, njen mu` }e voditi moje ljude u bitke, i mo`e da ih obu~ava kako bude `eleo. Reci svom Vrhovnom kralju da do|e ovamo, pa }emo razgovarati o tome." Lanselet se malo ukrutio. "Ja sam ro|ak i kapetan svog gospodara Artura, ser, ali ni ja ne mogu da mu nare|ujem da dolazi i odlazi." "Onda ga zamoli da poseti starca koji ne `eli da se udaljava od svog ognji{ta", rekao je kralj, pomalo gorko. "Ako ne `eli da do|e mene radi, mo`a }e do}i da bi saznao kako nameravam da raspola`em svojim konjima i vojskom koja ih ja{e." Lanselet se naklonio. "Svakako }e do}i." "Onda dosta o tome; sipaj nam vina, k}eri", rekao je kralj, i Gvenvir je stidljivo pri{la da im naspe vina u pehare. "A sad, be`i, dete, da bismo moj gost i ja mogli da razgovaramo." Gvenvir je ~ekala u ba{ti sve dok nije izi{ao sluga i zatra`io ser Lanseletovog konja i oru`je. Konj na kome je do{ao i konj koga je dobio od njenog oca dovedeni su do vrata, a ona je iz senke zida gledala i ~ekala da Lanselet krene; potom je izi{la na otvoreno i zastala, ~ekaju}i. Srce joj je tuklo - ho}e li on misliti da je drska? Ali primetio ju je i nasme{io se, i od tog osmeha srce joj se razigralo. "Zar se ne boji{ tog velikog, divljeg konja?" Lanselet je odmahnuo glavom. "Gospo, ne verujem da se o`drebio konj koga ne bih mogao da ja{em." Gotovo je {aputala. "Je li istina da koristi{ magiju kako bi upravljao konjima?" On je zabacio glavu i zvonko se nasmejao. "Ni slu~ajno, gospo; ja ne posedujem magiju. Volim konje i razumem njihovo pona{anje i znam kako misle - to je sve. Zar ti izgledam kao ~arobnjak?" "Ali - ka`u da ima{ vilinske krvi", rekla je, a njegov smeh postao je ozbiljan. "Moja majka zaista pripada starom narodu koji je vlado ovom zemljom pre nego {to su stigli Rimljani, pa ~ak i pre Plemena sa severa", rekao je. "Ona je sve{tenica na ostrvu Avalon i veoma je mudra `ena." "Vidim da ne `eli{ da lo{e govori{ o svojoj majci", rekla je Gvenvir, "ali sestre na Inis Vitrinu ka`u da su `ene Avalona zle ve{tice i da slu`e |avolima..." On je odmahnuo glavom, jo{ mra~an. "Nije tako", rekao je. "Ne poznajem dobro svoju majku; odrastao sam daleko od nje. Bojim je se, jednako koliko je i volim. Ali siguran sam da nije zla. Dovela je mog gospodara Artura na presto i dala mu ma~ da se bori protiv Saksonaca - zar ti se to ~ini zlo? A {to se ti~e njene magije - samo neznalice tvrde da je ona ~arobnica. Mislim da je dobro kada je `ena mudra." Gvenvir je oborila glavu. "Ja nisam mudra; veoma sam glupa. ^ak i me|u sestrama, nau~ila sam da ~itam samo koliko je potrebno da se razume misa, i potom su rekle da mi je to dosta u~enja, pa su me upu}ivale u ono {to `ena treba da zna - kuvanje, biljke, napici i vidanje rana..." "Za mene je sve to ve}a misterija nego obu~avanje konja, koje se tebi ~ini kao magija", rekao je Lanselet uz {iroki osmeh. Potom se nagnuo u sedlu i dodirnuo joj obraz. "Ako Bog bude dobar i Saksonci ostanu jo{ nekoliko meseci dalje od na{ih obala, vide}u te ponovo, kada do|em ovamo u pratnji Vrhovnog kralja. Moli se za mene, gospo." Odjahao je, a Gvenvir ga je pratila pogledom, uzdrhtalog srca, ali ovog puta to ose}anje bilo je gotovo prijatno. Do}i }e ponovo, `eli da do|e ponovo. A njen otac je rekao da }e se ona udati za nekoga ko }e voditi konje i vojsku u bitkama; ko bi bio bolji za to od kapetana Vrhovnog kralja i njegovog ro|aka? Zna~i, namerava da je uda za Lanseleta? Osetila je da crveni od odu{evljenja i sre}e. Prvi put u `ivotu osetila se lepa, smela i hrabra. Ali u dvorcu joj je otac rekao: "Privla~an momak, taj Vilinska Strela, i dobar je sa konjima, ali suvi{e je lep da bi mu se priznalo i{ta vi{e od toga."

Gvenvir je progovorila, iznena|ena sopstvenom odva`no{}u. "Ako ga je Vrhovni kralj u~inio kapetanom, mora da je najbolji borac!" Leodegranc je slegnuo ramenima. "Kraljev je ro|ak, svakako nije mogao ostati bez neke va`ne vojne titule. Je li poku{ao da ti osvoji srce ili", tu se namr{tio tako da ju je prepao, "tvoje devoja{tvo?" Osetila je da ponovo crveni i stra{no se naljutila na sebe. "Ne, on je ~astan ~ovek, i ono {to mi je rekao mogao je da mi ka`e i u tvom prisustvu, o~e." "Pa, nemoj samo da uvrti{ ne{to u tu tvoju praznu glavicu", gun|ao je Leodegranc. "Ti mo`e{ da dobije{ ne{to ve}e od njega. On je samo jedno od kopiladi kralja Bana, sa Bog zna kakvom `enskom iz Avalona!" "Njegova majka je Gospa od Avalona, vrhovna sve{tenica Starog naroda - a on je kraljevski sin..." "Sin Bana od Benvika! Ban ima {est bra~nih sinova", rekao je njen otac. "Za{to da se uda{ za kraljevog vojnika? Ako sve pro|e kako sam isplanirao, uda}e{ se za samog Vrhovnog kralja!" Gvenvir je ustuknula. "Bojala bih se da budem Vrhovna kraljica!" "Ti se ionako svega boji{", grubo je rekao otac. "Zato ti i treba mu{karac, da se stara o tebi, a bolje da to bude kralj nego neki kraljev vojnik!" Video je da su joj usne zahdrhtale i opet je postao ne`an. "Hajde, hajde, mala moja, nemoj plakati. Mora{ mi verovati da znam {ta je najbolje za tebe. Zato sam tu, da pazim na tebe i da ti udesim dobar brak sa ~ovekom koji }e paziti na moju lepu praznoglavicu." Da je besneo na nju, Gvenvir bi mogla da ostane pri svome. Ali kako, o~ajno je pomislila, kako da se `alim na najboljeg od svih o~eva, koji ima na umu samo moje dobro? 3. Jednog ranog prole}nog dana, u godini posle Arturovog krunisanja, gospa Igrena sedela je u svom manastiru, pognuta nad kompletom vezenih prostirki za oltar. ^itavog `ivota volela je fini ru~ni rad, ali kao devojka i kasnije, udata za Gorloasa, stalno je bila zauzeta kao i sve `ene - predenjem, tkanjem i {ivenjem ode}e za svoje doma}instvo. Kao Uterova kraljica, sa punom ku}om slugu, mogla je da se posveti finom vezu i tkanju traka i poruba od svile; a ovde, u manastiru, mogla je dobro da upotrebi svoju ve{tinu. Ina~e, pomislila je pomalo kao krivac, sa njom bi bilo kao i sa ve}inom monahinja - tkala bi samo obi~ne, tamne, vunene haljine kakve su sve nosile, pa i ona, ili fino, mada dosadno, belo tkanje za velove, rukave i prostirke za oltar. Svega dve ili tri sestre umele su da tkaju od svile ili da fino vezu, a od njih je Igrena bila najve{tija. Bila je pomalo uznemirena. Jutros, kad je sela za svoj |er|ef, ponovo joj se u~inilo da ~uje krik; trgla se, okrenuv{i se pre no {to je uspela da se savlada; ~inilo joj se da je odnekud Morgana kriknula "Majko!", a krik je bio pun agonije i o~ajanja. Ali manastir je oko nje bio tih i prazan, i trenutak kasnije Igrena se prekrstila i ponovo se posvetila poslu. Pa ipak... odlu~no je odbila od sebe isku{enje. Odavno je odbila da koristi Vid kao |avolovo delo; nije htela da ima veze sa ~arolijama. Nije verovala da je Vivijen sama po sebi zla, ali Stari Bogovi Avalona svakako su saveznici |avola, ina~e ne bi mogli da sa~uvaju snagu u hri{}anskoj zemlji. A ona je prepustila svoju k}er tim Starim bogovima. Pred kraj pro{log leta Vivijen joj je poslala poruku: Ako je Morgana sa tobom, reci joj da je sve u redu. Uznemirena, Igrena joj je odgovorila da nije videla Morganu od Arturovog krunisanja; mislila je da je devojka jo{ bezbedna u Avalonu. Igumanica manastira bila je nezadovoljna {to jedna od njenih monahinja prima glasnika iz Avalona; ~ak i kada je Igrena objasnila da je u pitanju poruka od njene sestre, gospa je i dalje bila nezadovoljna i odlu~no je rekla da vi{e ne sme biti nikakvih dodira, ~ak ni preko glasnika, sa tim paganskim mestom. Igrena je u to vreme bila veoma uznemirena - ako je Morgana oti{la iz Avalona, mora da se posva|ala sa Vivijen. Bilo je ne~uveno da sve{tenica koja je polo`ila zakletvu i stekla najvi{i rang napusti Ostrvo, osim ako su to zahtevali poslovi Avalona. Da Morgana ode bez znanja i dozvole Gospe bilo je tako neverovatno da se Igrena je`ila od te pomisli. Kuda li je mogla oti}i? Je li odbegla sa nekim ljubavnikom, ho}e li `iveti u grehu bez ikakvog obreda, ni crkvenog ni onog iz Avalona? Je li oti{la kod Morgoze? Da li ve} negde le`i mrtva? Ipak, iako se neprekidno molila za k}er, Igrena je odlu~no odbijala stalno isku{enje da upotrebi Vid. No, ve}im delom zime ~inilo joj se da je Morgana stalno negde u blizini; ne bleda, ozbiljna sve{tenica kakvu je videla na krunisanju, nego devoj~ica koja joj je bila jedina uteha tokom o~ajni~kih, usamljeni~kih godina u Kornvolu, kada je i sama bila tek ne{to vi{e od deteta, a istovremeno i supruga i majka. Mala Morgana, u haljini boje {afrana ukra{enoj {arenim trakama, ozbiljno dete, tamnih o~iju, zaogrnuta purpurnim pla{tom; Morgana sa malim bratom u naru~ju - njeno dvoje usnule dece, crna i zlatna kosa jedna kraj druge na jastuku. Koliko je samo, upitala se, zanemarivala Morganu po{to je pripala svom voljenom Uteru i rodila mu sina koji }e ga naslediti?

Morgana nije bila sre}na na Uterovom dvoru i nikada nije volela Utera. I ba{ zato, kao i zbog Vivijenine mo}i ube|ivanja, pristala je da Morgana bude odgajena u Avalonu. Tek sada se osetila kriva; da nije prenaglila {to je poslala k}er daleko od sebe, kako bi mogla da se u potpunosti posveti Uteru i njegovoj deci? Nehotice se prisetila stare avalonske izreke: Boginja ne zasipa svojim darovima one koji ih odbacuju... Poslav{i svoju decu od sebe, jedno na usvajanje (radi njegove bezbednosti, podsetila je samu sebe, setiv{i se Artura kako le`i samrtni~ki bled posle pada sa konja), a drugo u Avalon poslav{i ih od sebe, da nije posejala seme gubitka? Da li je Boginja odbila da joj podari jo{ jedno dete zato {to se ovih tako lako odrekla? Raspravljala je o tome sa svojim ispovednikom, vi{e puta, a on ju je uveravao da je bila u pravu {to je poslala Artura, jer svaki de~ak ranije ili kasnije mora oti}i u drugu ku}u; no, rekao je da nije smela da {alje Morganu u Avalon. Ako je dete bilo nesre}no na Uterovom dsvoru, trebalo ju je poslati u neku manastirsku {kolu. Po{to je saznala da Morgana vi{e nije u Avalonu, pomislila je da po{alje glasnika na dvor kralja Lota, kako bi saznala da nije mo`da tamo; ali tada je nai{la rana zima, i svaki dan se vodila bitka protiv hladno}e, mraza, sveprisutne vlage; ~ak i sestre su tokom zime gladovale, dele}i ono malo svoje hrane sa prosjacima i seljacima. A jednom tokom te te{ke zime, u~inilo joj se da ~uje Morganin glas kako je bolno doziva: "Majko! Majko!" Morgana, sama i prepla{ena - Morgana na samrti? Gde, oh, Bo`e, gde je? Stegla je krst koji je, kao i sve sestre u manastiru, nosila oko pojasa. Isuse Hriste, ~uvaj je i pazi na nju, Marijo, Majko Bo`ja, makar da je gre{nica i ~arobnica... sa`ali se nad njom, Isuse, kao {to si se sa`alio na `enu iz Magdale koja je bila gora od nje... Trgla se kad je shvatila da joj je suza kapnula na fino platno koje je vezla; mo`e da ostavi mrlju. Pa`ljivo je obrisala o~i i malo odmakla |er|ef, za~kiljiv{i da bolje vidi - eto, polako stari, vid joj se ponekad zamagljuje; ili je to ovog puta bilo zbog suza? Odlu~no se ponovo nagnula nad vez, ali stalno je pred sobom videla Morganino lice i u mislima je neprekidno ~ula onaj o~ajni~ki vrisak, kao da joj se du{a odvaja od tela. I ona je tako vri{tala, za majkom koje se jedva se}ala, kada je ra|ala Morganu... da li sve `ene na poro|aju dozivaju majku? Obuzeo ju je u`as. Morgana se negde pora|a po toj stra{noj zimi... Morgoza je ne{to nagove{tavala na krunisanju, govorila je da Morgana probira hranu kao trudnica. Igrena je nehotice po~ela da ra~una na prste; da, ako je to bilo ta~no, Morana }e roditi dete usred zime. A sada, ~ak i usred prole}a, kao da je ponovo ~ula taj krik; o~ajni~ki je `elela da ode do k}eri, ali kuda, kuda? Za~ula je iza le|a korake i u~tivo naka{ljavanje, a potom glas jedne od devojaka koje su rasle u manastiru: "Gospo, u spolja{njoj sobi ~ekaju vas posetioci; jedan od njih je sve{tenik, nadbiskup li~no!" Igrena je spustila vez. Barem nije bio umrljan; sve suze koje `ene proliju ne ostavljaju traga na svetu, gorko je pomislila. "Za{to bi nadbiskup `eleo da vidi ba{ mene?" "Nije mi rekao, gospo, a mislim da nije rekao ni majci nadzornici", rekla je devoj~ica, sasvim spremna da malo ogovara, "ali zar niste poslali darove tamo{njoj crkvi u vreme krunisanja Vrhovnog kralja?" To je bilo ta~no, ali Igrena nije mislila da bi nadbiskup do{ao ~ak ovamo da govori o davnom dobro~instvu. Mo`da je `eleo jo{ ne{to. Sve{tenici su retko pohlepni na li~no bogatstvo, ali su ~esto, naro~ito ako su im crkve bogate, pohlepni na srebro i zlato za oltar. "Ko su ostali?" upitala je, znaju}i da }e devoj~ica rado odgovoriti. "Ne znam, gospo, ali znam da je majka nadzornica `elela da zabrani pristup jednom od njih, zato {to", ra{irila je o~i, "zato {to je ~arobnjak, tako je rekla, i {to je druid!" Igrena je ustala. "To je Merlin od Britanije, jer on mi je otac, i nije nikakav ~arobnjak, dete, nego u~en ~ovek vi~an mnogim mudrostima. ^ak i crkveni oci ka`u da su druidi dobri i plemeniti ljudi, i pristaju da slu`e Bogu zajedno sa njima, po{to priznaju Boga u svim stvarima, a Hrista priznaju za jednog od Bo`jih proroka." Devoj~ica se lako naklonila, prihvativ{i ispravku, a Igdena je sklonila vez i pa`ljivo namestila veo preko lica. Kada je u{la u spolja{nju sobu, u njoj je zatekla ne samo Merlina i nepoznatog, mr{avog ~oveka u tamnim haljinama koje su sve{tenici po~eli da nose u poslednje vreme kako bi se razlikovali od svetovnjaka, nego i tre}eg mu{karca, koga je jedva prepoznala, ~ak i kada se okrenuo; za trenutak joj se u~inilo da gleda Uterovo lice. "Gvideone!" uzvinula je i brzo se popravila. "Arture. Oprosti mi; zaboravila sam." Po{la je da klekne pred Vrhovnim kraljem, ali on je brzo pru`io ruke da je spre~i. "Majko, nemoj nikada kle~ati preda mnom. Zabranjujem ti." Igrena se naklonila Merlinu i mra~nom, mr{avom nadbiskupu.

"Ovo je moja majka, Uterova kraljica", rekao je Artur, a nadbiskup je na to razvukao usne u ne{to {to je verovatno trebalo da predstavlja osmeh. "Ali sada je na mnogo vi{em polo`aju od kraljevskog, po{to je nevesta Hristova." Te{ko da sam nevesta, pomislila je Igrena. Pre }e biti da sam udovica koja je na{la skloni{te u njegovom domu. Ali o}utala je i pognula glavu. "Gospo", nastavio je Artur, "ovo je Patricije, nadbiskup Ostrva sve{tenika, sada nazvanog Glastonberi, koji je tamo tek postavljen." "Da, Bo`jom voljom", rekao je nadbiskup, "po{to sam nedavno prognao sve zle ~arobnjake iz Irske, do{ao sam da ih oteram i iz svih hri{~anskih zemalja. U Glastonberiju sam na{ao mnogo popustljivih sve{tenika, spremnih da podnose da obi~an svet obo`ava druide, na {ta bi na{ Gospod, koji je umro radi nas, plakao krvavim suzama!" Talesin, Merlin, pogovorio je svojim najbla`im glasom. "Pa za{to onda da bude{ stro`iji od Hrista, brate? Jer je on, koliko se se}am, bio ~esto kritikovan {to ga vi|aju sa izgnanicima i gre{nicima, pa ~ak i sa sakuplja~ima poreza, i gospama kao {to je Magdalena, mada su mu lako mogli na}i nazaretsku gospu kao Jovanu Krstitelju. I na kraju, ~ak i kada je umirao na krstu, zar nije obe}ao lopovu da }e se jo{ te ve~eri videti u raju?" "Mislim da previ{e ljudi uzima slobodu da i{~itava Sveto Pismo i pada u takve gre{ke", strogo je rekao Patricije. "Oni koji `ele da ne{to nau~e treba da slu{aju svoje sve{tenike koji }e im ve} re}i {ta zaista pi{e u Svetim knjigama." Merlin se blago nasme{io. "Ne mogu ti se pridru`iti u toj `elji, brate. Ja verujem da je Bo`ja volja da svi ljudi sami tra`e mudrost, a ne da je o~ekuju od drugih. Bebe, mo`da, moraju da dobijaju hranu koju je prvo sa`vakala dadilja, ali odrasli treba sami da jedu i piju na izvoru mudrosti." "Hajde, hajde!" prekinuo ih je Artur uz osmeh. "Ne `elim rasprave izme|u dvojice svojih najdra`ih savetnika. Mudrost gospodara Merlina mi je dragocena; on me je doveo na presto." "Gospodaru", rekao je nadbiskup, "doveo vas je Bog." "Uz Merlinovu pomo}", rekao je Artur, "i obe}ao sam mu da }u uvek saslu{ati njegove savete. Zar `elite da prekr{im zavet, o~e Patricije?" Izgovorio je ime sa severnja~kim naglaskom, naglaskom zelje u kojoj je odrastao. "Hodi, majko, sedi da razgovaramo." "Prvo dozvoli da po{aljem po vino da se osve`ite posle dugog jahanja dovde." "Hvala, majko, i budi ljubazna pa po{alji vina i Kaju i Gavenu, koji su jahali sa mnom. Nisu hteli da me puste samog. Zahtevaju da mi slu`e kao komornici i pa`evi, kao da bez njih ne bih umeo sam da se sna|em. Umem da se staram o sebi kao svaki vojnik, uz pomo} samo jednog ili dvojice obi~nih slugu, ali oni ne pristaju na to..." "Tvoji saputnici dobi}e sve najbolje", rekla je Igrena i izi{la da naredi da se poslu`i hrana i pi}e posetiocima i njihovoj pratnji. Doneseno je vino za goste, i Igrena ga je sama sipala. "Kako si, sine moj?" Pa`ljivo ga je pogledala. Izgledao je deset godina stariji od mr{avog de~aka koji je krunisan pro{log leta. Porastao je, ~inilo joj se, za ~itav pedalj, i ramena su mu bila {ira. Na licu je imao crveni o`iljak; lepo je zaceljivao, hvala Bogu... pa, nijedan vojnik ne mo`e da izbegne ranjavanje. "Kao {to vidi{, majko, ratovao sam, ali Bog me je ~uvao", odgovorio je. "A sada sam do{ao ovamo zbog mirnodopskog pitanja. Ali kako je tebi ovde?" Nasme{ila se. "Oh, ovde se ni{ta ne de{ava", rekla je. "Ali dobila sam iz Avalona vest da je Morgana oti{la sa Ostrva. Da li je mo`da na tvom dvoru?" Odmhanuo je glavom. "Nije, majko. Osim toga, te{ko bi se moglo re}i da ja imam dvor", rekao je. "Kaj mi odr`ava zamak - morao sam da ga nateram na to, vi{e je `eleo da ja{e sa mnom u rat, ali naredio sam mu da ostane i ~uva mi ku}u. A nekoliko o~evih starih vitezova, prestarih za jahanje, ostali su tamo sa svojim `enama i najmla|im sinovima. Morgana je na Lotovom dvoru - to mi je rekao Gaven kada je njegov brat, mladi Agraven, do{ao na jug da se bori u mojoj vojsci. Rekao je da je Morgana do{la da poma`e njegovoj majci; video ju je svega dva puta, ali bila je dobro i ~inila mu se raspolo`ena; svira Morgozi na harfi i ~uva klju~eve ormana sa biljem. Pretpostavljam da je malo op~inila Agravena." Licem mu je preleteo izraz bola, i Igrena se za~udila, ali nije ni{ta rekla. "Hvala Bogu da je Morgana bezbedna me|u rodbinom. Pla{ila sam se za nju." Nije bio trenutak, pogotovo pred sve{tenikom, da pita je li Morgana rodila dete. "Kada je Agraven do{ao na jug?" "U ranu jesen, zar ne, gospodaru Merline?" "Mislim da je tako."

Zna~i, Agraven ne bi ni znao ni{ta; i ona je tada videla Morganu i ni{ta nije primetila. Ako je sa Morganom zaista tako, ako to nije samo plod maj~inske uobrazilje. "Pa, majko, do{ao sam da pri~am sa tobom o `enskim poslovima - izgleda da }u se o`eniti. Nemam naslednika izuzev Gavena..." "To mi se ne dopada", rekla je Igrena. "Lot godinama ~eka svoju priliku. Ne veruj njegovom sinu." Arturove o~i planule su od gneva. "^ak ni ti ne sme{ tako da govori{ o mom ro|aku Gavenu, majko! On se zakleo da mi bude saputnik, i volim ga kao brata koga nikada nisam imao, kao {to volim i Lanseleta! Da Gaven `eli moj presto, trebalo je samo da ne pazi pet minuta, i zavr{io bih prerezanog vrata, a ne sa obi~nim o`iljkom na licu, i Gaven bi postao Vrhovni kralj! Spreman sam da mu verujem, svojim `ivotom i ~a{}u!" Igrenu je iznenadila njegova `estina. "Onda mi je drago {to ima{ tako odanog i poverljivog pratioca, sine." Dodala je uz oprezan osmeh. "To mora da veoma boli Lota, {to te njegovi sinovi toliko vole!" "Ne znam {ta sam u~inio da me toliko vole, ali vole me, i smatram da je to veliki blagoslov." "Tako je", rekao je Talesin, "Gaven }e ti biti odan do smrti, Arture, a i posle toga, ako Bog dopusti." Nadbiskup se strogo oglasio. "^ovek ne sme pomisliti da poznaje Bo`ju volju..." Talesin ga je prenebregao. "Poverljiviji je od Lanseleta, Arture, mada me `alosti {to to moram da ka`em." Artur se nasme{io, i Igrena je pomislila, sa bolom u srcu, da je isti Uter i po tome, jer ume da izazove ogromnu odanost svojih sledbenika. Koliko li~i na oca! "Hajde, gospodaru Merline, grdi}u ~ak i vas ako tako govorite o mom najboljem prijatelju. I Lanseletu sam spreman da poverim svoj `ivot i svoju ~ast." Merlin je uzdahnuo. "Oh, da, `ivot mu mo`e{ poveriti, u to sam siguran... nisam siguran da ne}e pokleknuti na kona~noj probi, ali svakako te veoma voli i dao bi `ivot da te za{titi." "Gaven je svakako dobar hri{}anin", rekao je Patricije, "ali u Lanseleta nisam toliko siguran. Verujem da }e do}i vreme kada }e svi oni koji sebe nazivaju hri{}anima, a nisu to, biti otkriveni kao poklonici demona, {to i jesu. Ko god ne prihvata vlast svete Crkve kao volju Bo`ju bi}e, kao {to Hrist ka`e, 'Oni koji nisu sa mnom, ti su protiv mene'. Ipak, {irom Britanije mnogo je onih koji su jedva bolji od pagana. U Tari sam se obra~unao sa takvima, kada sam zapalio vatre Pashe na Uskrs na jednom od njihovih neznabo`a~kih brda, a kraljevi druidi nisu mogli da mi se suprostave. Pa ~ak i na ostrvu Glastonberi, kuda je hodio sveti Josif iz Arimateje, na{ao sam sve{tenike koji obo`avaju nekakav sveti izvor! Zatvori}u ga, makar morao da se obratim samom rimskom biskupu!" Artur se nasme{io. "Ne mogu da zamislim da rimski biskup ima ikakvu predstavu o onome {to se de{ava u Britaniji." "O~e Patricije", rekao je blago Talesin, "zatvaranjem svetog kladenca veoma biste na{kodili narodu ove zemlje. To je dar od Boga..." "To je deo neznabo`a~kih obreda." Nadbiskupov pogled blistao je od fanatizma. "On poti~e od Boga", tvrdio je stari druid, "jer nema ni~ega u ovoj Vaseljeni {to ne poti~e od Boga, a prostom svetu potrebni su jednostavni znaci i simboli. Ako obo`avaju Boga u vodi koja te~e iz njegovog tla, kako to mo`e biti zlo?" "Bog se ne mo`e po{tovati u simbolima koje je na~inio ~ovek..." "Tu se potpuno sla`emo, brate", rekao je Merlin, "jer deo druidske mudrosti le`i u izreci da se Bog, koji je iznad svega, ne mo`e {tovati u zgradi na~injenoj ljudskim rukama, nego samo pod njegovim prostranim nebom. A vi ipak gradite crkve i punite ih zlatom i srebrom. Za{to je onda zlo piti iz svetog izvora koji je Bog na~inio i blagoslovio ga vidom i isceljenjem?" "\avo vam daje znanje o takvim stvarima", strogo je rekao Patricije, a Talesin se nasmejao. "Ah, ali sumnje pru`aju i Bog i |avo, a na kraju vremena svi }e sti}i do njega i pokori}e se njegovoj volji." Artur ih je prekinuo pre nego {to je Patricije stigao da odgovori. "Dobri o~evi, nismo do{li ovamo radi teolo{kih rasprava!" "Tako je", sa olak{anjem je rekla Igrena. "Govorili smo o Gavenu, i o drugom Morgozinom sinu - be{e li Agraven? I o tvojoj `enidbi." "[teta", rekao je Artur, "po{to me Lotovi sinovi toliko vole, a Lot - u to ne sumnjam - Lot je spreman da svoju decu pusti u blizinu Vrhovnog kralja, {teta je {to Morgoza nema k}er, kako bih mogao da im budem zet, pa bi bili mirni {to je njihov unuk moj naslednik." "To bi bilo pogodno", rekao je Talesin, "jer oboje poti~ete od kraljevske loze Avalona." Patricije se namr{tio. "Zar nije Morgoza sestra tvoje majke, gospodaru Arture? Ven~ati se sa njenom k}eri bilo bi jedva bolje nego le}i sa ro|enom sestrom!" Artura je ovo zbunilo. "Sla`em se", rekla je Igrena. "^ak i da Morgoza ima k}er, na to ne bi smeo ni da pomisli{."

"Lako bih zavoleo Gavenovu sestru", rekao je Artur. "Pomisao na `enidbu nepoznatom devojkom nimalo mi se ne dopada, a mislim da ni ona ne bi bila presre}na!" "Tako je sa svim `enama", rekla je Igrena, i za~udila se sopstvenim re~ima - zar je jo{ puna gor~ine zbog tih davnih doga|aja? "Brakove moraju da ugovaraju ljudi mudriji od mladih devojaka." Artur je uzdahnuo. "Kralj Leodegranc ponudio mi je svoju k}er... zaboravio sam kako se zove... a tako|e je ponudio da njen miraz bude njegovih stotinu najboljih vojnika, potpuno naoru`anih i - slu{aj ovo, majko - isto toliko dobrih konja koje on gaji, kako bi Lanselet mogao da ih obu~i. To je jedna od tajni imperatora: njihove najbolje kohorte bile su konjica; pre njih, samo su Skiti koristili konje za borbu, a ne za transport zaliha i za glasnike. Kad bih imao ~etiri stotine ljudi u konjici - pa, majko, mogao bih da oteram Saksonce nazad na njihove obale, i ski~ali bi celim putem kao i njihovi psi!" Igrena se nasmejala. "To mi se ne ~ini kao razlog za `enidbu, sine. Konji se mogu kupiti, a vojnici unajmiti." "Da, ali Leodegranc ne}e da ih prodaje. Mislim da smatra kako u naknadu za takav miraz - a to je svakako miraz dostojan kralja - mo`e lepo da se pove`e krvnim vezama sa Vrhovnim kraljem. Nije jedini do{ao na tu pomisao, ali ponudio je vi{e od bio koga drugog. Ono {to `elim da te zamolim majko... ne `elim da po{aljem obi~nog glasnika kako bih javio kralju da prihvatam njegovu k}er i da treba da je spakuje i po{alje mi je. Da li bi htela da po|e{ i prenese{ moj odgovor kralju, i da je doprati{ na moj dvor?" Igrena umalo da klimne glavom, ali onda se setila da se ovde zavetovala. "Zar ne mo`e{ da po{alje{ nekoga kome toliko veruje{, Gavena ili Lanseleta?" "Gaven je `enskaro{. Nisam siguran da bi bilo dobro da se mota oko moje neveste", nasmejao se Artur. "Neka onda bude Lanselet." "Igrena, mislim da bi trebalo da po|e{", ozbiljno je rekao Merlin. "Za{to, deda?" upitao je Artur "Zar Lanselet ima neke ma|ije zbog kojih }e devojka zavoleti njega umesto mene?" Talesin je uzdahnuo, a Igrena je po`urila da odgovori. "Po}i }u, ako me opatica pusti." Majka nadzornica, pomislila je, svakako mi ne mo`e zabraniti da odem na sinovljevo ven~anje. Shvatila je da je, posle godina kada je bila kraljica, vrlo te{ko tiho sedeti iza zidova i ~ekati plime velikih doga|aja koje zapljuskuju zemlju. Takav je mo`da usud svake `ene, ali ona }e ga izbegavati sve dok bude mogla. 4. Gvenvir je osetila poznatu mu~ninu u dubini stomaka; po~ela je da se pita ho}e li morati da `uri u toalet pre poslaska. [ta da uradi ako je potreba sustigne po{to uzja{e i izi|e? Pogledala je Igrenu, koja je stajala, visoka i smirena, vrlo nalik na majku nadzornicu njenog nekada{njeg manastira. Igrena je delovala prijateljski i puna maj~inske ljubavi u onoj prvoj poseti, pre godinu dana, kada je brak ugovoren. Sada, kada je do{la da otprati Gvenvir do novog doma, delovala je strogo i puna zahteva, bez ikakvog traga onog u`asa koji je polako zahvatao Gvenvir. Kako mo`e da bude tako mirna? Gvenvir se usudila da je upita, vrlo tiho, pla{ljivo gledaju}i konje i kola koji su ~ekali. "Zar se ne bojite? Toliko je daleko..." "Da se bojim? Ne, za{to?" odgovorila je Igrena. "Mnogo puta sam bila u Karleonu, a malo je verovatno da }e Saksonci sada po}i u rat. Putovanje po zimi je neprijatno, zbog blata i ki{e, ali je bolje nego pasti u ruke varvarima." Gvenvir je osetila da je obuzimaju {ok i krivica, pa je stegla pesnice, zagledana u svoje ~vrste, ru`ne cipele za putovanje. Igrena ju je uhvatila za ruku i ispravila joj tanke prste. "Zaboravila sam, ti nikada ranije nisi odlazila od ku}e, osim do manastira i nazad. Bila si u Glastonberiju, zar ne?" Gvenvir je klimnula glavom. "Volela bih da se vratim tamo..." Osetila je na trenutak na sebi Igrenin o{tar pogled i zgr~ila se; mo`da }e gospa shvatiti koliko je nesre}na {to se udaje za njenog sina, pa }e je omrznuti... ali Igrena ju je samo ~vr{}e stegla za ruku. "Ni ja nisam bila sre}na kada sam po{la da se udam za vojvodu od Kornvola. Nisam bila sre}na sve dok nisam uzela u naru~je svoju k}er. Ali ja nisam imala ni punih petnaest godina; ti si ve} napunila osamnaest, zar ne?" Gvenvir je stegla Igreninu ruku, ose}aju}i da panika pomalo jenjava, ali svejedno, ~im je izi{la kroz kapiju, u~inilo joj se da ~itavo nebo predstavlja ogromnu pretnju, onako nisko i puno sivih ki{nih oblaka. Put pred ku}om predstavljao je more blata po kome su gacali konji. Sada su se spojili u jaha~ku kolonu sa jo{ vojnika.

Gvenvir se ~inilo da ih ima vi{e nego {to ih je ikada u `ivotu videla, i svi su se dovikivali, a konji su nji{tali i dvori{te je bilo puno zbrke. Ali Igrena ju je ~vrsto dr`ala za ruku i Gvenvir je, zgr~ena, morala za njom. "Zahvalna sam vam {to ste do{li da me pratite, gospo..." Igrena se nasme{ila. "Ja sam bila koristoljubiva - dopala mi se prilika da izi|em iz manastirskih zidova." Na~inila je duga~ak korak kako bi presko~ila hrpu konjske balege koja se pu{ila u blatu. "Pazi kuda ide{, dobro je, dete - gle, tvoj otac je za nas odvojio ova dva lepa ponija. Da li voli{ da ja{e{?" Gvenvir je odmahnula glavom. "Mislila sam da }u mo}i da se vozim u ko~iji..." {apnula je. "Pa, mo`e{, ako `eli{", rekla je Igrena, zbunjeno je gledaju}i, "ali brzo }e{ se umoriti od toga, ~ini mi se. Kada moja sestra Vivijen ide na putovanja, obi~no obla~i mu{ke pantalone. Trebalo je da ti na|em par, mada u mojim godinama meni ne bi pristajale." Gvenvir je pocrvenela. "Na bih mogla to", rekla je, drhte}i, "zabranjeno je `eni da obla~i mu{ku ode}u, tako pi{e u Svetom..." Igrena se nasmejala. "Apostol je, izgleda, vrlo malo znao o severnim zemljama. Tamo gde je on `iveo uvek je toplo", rekla je, "a ~ula sam da u krajevima gde je `iveo na{ Gospod ni ne znaju za pantalone, nego mu{karci nose duga~ke haljine, kao Rimljani. Mislim da je hteo da ka`e samo kako `ene ne smeju da nose ode}u nekog odre|enog mu{karca, a ne da ne smeju da nose ode}u krojenu na mu{ki na~in. A moja sestra Vivijen svakako spada u najpristojnije `ene; ona je sve{tenica u Avalonu." Gvenvir je razroga~ila o~i. "Ona je ve{tica, madam?" "Ne, ne, ona je `ena-mudrac, poznaje bilje i lekove, i ima Vid, ali se zarekla da nikada ne naudi ni ~oveku ni `ivotinji. ^ak ne jede ni meso", rekla je Igrena. "@ivi skromno kao opatica. Gledaj", pokazala je, "eno Lanseleta, Arturovog prvog sapunika. Do{ao je da nas prati i da vrati konje i vojnike..." Gvenvir se nasme{ila, ose}aju}i kako rumeni. "Poznajem Lanseleta", rekla je, "do{ao je jednom da poka`e mom ocu {ta sve ume sa konjima." "Tako je", rekla je Igrena. "On ja{e kao neki od onih kentaura o kojima govore drevne pri~e, koji su bili pola ljudi, a pola konji!" Lanselet je skliznuo sa konja. Obrazi su mu bili crveni koliko i rimljanski ogrta~ koji je nosio; okovratnik mu je bio podignut visoko oko lica. Poklonio se pred gospama. "Madam", rekao je Igreni, "jeste li srpemni za put?" "Mislim da jesmo. Kneginjin prtljag ve} je sme{ten u ona kola tamo, ~ini mi se." Igrena je pokazala kabasta, pretovarena kola, pokrivena ko`ama; krevetski okvir i posteljina, veliki izrezbareni sanduk, veliki i mali razboj, lonci i tepsije. "Da. Nadam se da se ne}emo zaglibiti u ovom blatu", rekao je Lanselet, gledaju}i par upregnutih volova. "Ne brinem se zbog tih kola, nego zbog onih drugih - zbog kraljevog ven~anog poklona Arturu", dodao je, bez odu{evljenja, gledaju}i druga, mnogo ve}a kola. "Ja bih pre uredio da se sto na~ini tek u Karleonu, da Uter nije ostavio dovoljno stolova i ostalog name{taja - ne nameravam da zamerim gospi zbog njenog name{taja", dodao je, brzo se osmehnuv{i Gvenvir, koja je na to porumenela, "ali sto, kao da moj gospodar Artur nema dovoljno stolova u dvorcu?" "Da, ali taj sto je jedna od o~evih najve}ih dragocenosti", rekla je Gvenvir. "To je ratni plen od jednog od kraljeva Tare, koga je moj deda porazio i odneo mu najve}i sto za salu... okrugao je, zna{, pa bard mo`e da sedne u sredinu i da peva svima, a sluge da slobodno prolaze okolo i dolivaju vino i pivo. A kada ugo{}ava druge kraljeve, ne mora da brine ko sedi bli`e ~elu a ko dalje... zato je moj otac i pomislio da }e odgovarati Vrhovnom kralju, koji tako|e mora da smesti svoje plemenite saputnike tako da ne izgleda da nekoga vi{e ceni od drugih." "To je zaista kraljevski dar", u~tivo je rekao Lanselet, "ali potrebna su tri para volova da ga vuku, a sam Bog zna koliko }e drvodelja morati da ga sastavlja kada stignemo; uz to, mi }emo, umesto da mirno putujemo kao konjanici, morati da tapkamo brzinom najsporijeg vola. No, dobro, ven~anje ne mo`e po~eti dok bez nas, gospo." Nakrivio je glavu, oslu{nuo i povikao: "Dolazim za minut, ~ove~e! Ne mogu svuda da stignem odjednom!" Naklonio se. "Gospe, moram da pokrenem ovu vojsku! Da vam pomognem da uzja{ete?" "Mislim da bi Gvenvir volela da putuje u kolima", rekla je Igrena. Laneselet se nasme{io. "Pa, to je kao da je sunce za{lo iza oblaka - ali bi}e kako `elite, gospo. Nadam se da }ete nam uskoro opet zasijati." Gvenvir je osetila prijatnu zbunjenost, kao i uvek kada bi joj se Lanselet obratio tako biranim re~ima. Nikada nije znala misli li ozbiljno ili je zavitlava. Sad, kad je odjahao, opet je osetila strah. Konji su se motali oko nje, masa ljudi dolazila je i odlazila - kao da su stvarno vojska, kako ih je Lanselet nazvao, a ona se ose}ala kao

zanemareni deo prtljaga, kao ratni plen. ]utke je pustila da joj Igrena pomogne da se popne u kola, puna jastuka i krzna, i sklup~ala se u uglu. "Da ostavim zavese otvorene kako bismo imali svetla i vazduha?" upitala je Igrena, gnezde}i se na jastucima. "Ne!" zadihano je odvratila Gvenvir. "Ja... bolje }u se ose}ati ako budu navu~ene." Igrena je slegnula ramenima i navukla zavese. Gledala je kroz pukotinu kako prvi konjanici kre}u, a za njima kolona kola. Kraljevski miraz, zaista, tolika vojska. Naoru`ani konjanici, sa oklopima i opremom, da se priklju~e Arturovim vojskama - gotovo da je li~ilo na ono kako je zami{ljala rimljanske legije. Gvenvir je spustila glavu na jastuke, bleda, sklopljenih o~iju. "Je li ti muka?" zbunjeno je upitala Igrena. Gvenvir je odmahnula glavom. "Samo je... tako veliko..." rekla je. "Ja... bojim se", dodala je {apatom. "Boji{ se? Ali, drago dete..." Igrena je prekinula zapo~etu re~enicu. "Pa, uskoro }e ti biti bolje." Gvenvir je prebacila ruke preko o~iju i jedva je osetila kada su se kola pokrenula; namerno je zapala u polusan u kome je mogla da savladava paniku. Kuda je to po{la, pod tim ogromnim nebom, preko prostranih mo~vara i brojnih bregova? ^vor panike u trbuhu sve joj se ja~e stezao. Svuda oko sebe ~ula je zvuke konja i jaha~a, vojske u mar{u. Bila je samo deo name{taja, kao konji, vojnici, oprema i ogromni sto. Bila je samo nevesta sa onim {to joj pripada, ode}om, draguljima, posu|em i priborom za tkanje. Nije vi{e bila ono {to jeste, nije joj ostalo ni{ta, bila je samo deo imovine Vrhovnog kralja koji se nije potrudio ni da do|e i vidi `enu koju }e mu poslati u koloni sa konjima i spremom. Bila je samo jo{ jedna kobila, priplodna kobila za Vrhovnog kralja, koja treba da mu podari kraljevskog sina. Gvenvir je mislila da }e savladati gnev koji ju je gu{io. Ne, ne sme biti besna, to nije pristojno; majka nadzornica rekla joj je u manastiru da je `enina du`nost da se uda i da ra|a decu. @elela je da postane monahinja i da ostane u manastiru, da nau~i da ~ita i da ispisuje lepa slova ~etkicom i za{iljenim perom, ali to nije bilo prikladno za kneginju; mora da se pokori o~evoj volji koja je isto {to i volja Bo`ija. @ene moraju posebno da se staraju da ispunjavaju volju Bo`iju, jer preko `ene je ~ove~anstvo zapalo u Prvobitni greh, i svaka `ena mora biti svesna du`nosti da se iskupi za greh po~injen u rajskim vrtovima Edena. Nijedna `ena ne mo`e biti zaista dobra, osim Majke Bo`ije; sve ostale `ene su zle i nikada ne}e mo}i da budu druga~ije. Ovo joj je kazna {to se rodila kao Evina k}er, gre{na, puna gneva i pobune protiv volje Bo`ije. [aputala je molitvu i ponovo nametnula sebi polusan. Igrena, koja se pomirila sa vo`njom iza navu~enih zavesa uprkos `elji za sve`im vazduhom, pitala se {ta je devojci. Nije rekla ni re~ protiv udaje - pa, ni Igrena se nije bunila protiv udaje za Gorloasa; setila se koliko je bila besna i u`asnuta, i saose}ala je sa Gvenvir. Ali za{to da se krije iza zavesa kad mo`e da po|e uzdignute glave u susret novom `ivotu? ^ega se toliko pla{i? Zar joj se ~ini da je Artur nekakvo ~udovi{te? Ne udaje se za starca, triput starijeg od sebe; Artur je mlad i sasvim je spreman da joj pru`i po~asti i po{tovanje. Te no}i spavale su u {atoru razapetom na pa`ljivo odabranom suvom mestu, oslu{kuju}i vetar i ki{u. Igrena se tokom no}i probudila i ~ula Gvenvir kako cvili. "[ta je bilo, dete? Jesi li bolesna?" "Ne... gospo, mislite li da }u se dopasti Arturu?" "Nema razloga da mu se ne dopadne{" ne`no je rekla Igrena. "Svakako zna{ da si veoma lepa." "Jesam li?" Rekla je to sasvim tiho i zvu~ala je samo naivno, a ne kao da `eli da izmami jo{ koji kompliment. "Gospa Alienor ka`e da mi je nos prevelik i da imam pege kao pastirica." "Gospa Alienor..." Igrena se setila da treba da bude uvi|avna; Alienor nije bila mnogo starija od Gvenvir, a za {est godina je rodila ~etvoro dece. "Mislim da je ona mo`da malo kratkovida. Ti si zaista ljupka. Ima{ najlep{u kosu koju sam ikada videla." "Ja mislim da Arturu nije stalo do lepote", rekla je Gvenvir. "^ak se nije postarao ni da sazna da nisam zrikava ili {epava, klempava ili sa ze~jom usnom." "Gvenvir", ne`no je rekla Igrena, "svaka `ena se udaje ve} prema mirazu, ali Vrhovni kralj mora da se `eni onako kako mu nalo`e savetnici. Zar misli{ da on ne le`i budan no}u, pitaju}i se {ta mu je sre}a udelila, i zar misli{ da te ne}e do~ekati pun zahvalnosti i radosti zato {to mu donosi{ lepotu, lepo vaspitanje i u~enost? On se pomirio da prihvati sve {to mora, ali bi}e utoliko sre}niji kada otkrije da nisi - kako si ono rekla? - ro{ava, zrikava ili sa ze~jom usnom. On je mlad i nema mnogo iskustva sa `enama. A Lanselet mu je, sigurna sam, ve} rekao da si lepa i puna vrlina." Gvenvir je uzdahnula. "Lanselet je Arturov ro|ak, zar ne?" "Ta~no. On je sin Bana od Benvika i moje sestre, koja je velika sve{tenica Avalona. Ro|en je u Velikom Braku - zna{ li i{ta o tome? U Donjoj Britaniji ima dosta sveta koji po{tuje drevne paganske obrede", pri~ala je

Igrena. "^ak i Uter, kada je progla{en za Vrhovnog kralja, morao je da ode na Ostrvo zmaja i da se tamo kruni{e po starim obredima, mada nisu zahtevali od njega da se o`eni zemljom; u Britaniji to ~ini Merlin, kako bi se `rtvovao za kralja ukoliko iskrsne potreba..." "Nisam znala da ti obredi jo{ postoje u Britaniji", rekla je Gvenvir. "Da li je... da li je i Artur tako krunisan?" "Ako i jeste", odgovorila je Igrena, "meni nije pri~ao. Mo`da su se sada stvari promenile, pa je dovoljno da mu Merlin bude jedan od glavnih savetnika." "Poznajete li Merlina, gospo?" "On mi je otac." "Zaista?" Gvenvir se kroz tamu zagledala u nju. "Gospo, je li istina da je Uter Pendragon do{ao do vas pre nego {to ste se ven~ali, da vam je pri{ao uz pomo} Merlinovih ve{tina, ~arobnja~ki preru{en u Gorloasa, pa ste legli sa njim misle}i da je on vojvoda od Kornvola i da ste i dalje verna supruga?" Igrena je za`mirkala; ~ula je nagove{taje pri~a o tome kako je neobi~no brzo rodila Uteru sina, ali ovu pri~u nikada nije ~ula. "Tako se pri~a?" "Ponekad, gospo. Bardovi pevaju o tome." "Pa, to nije ta~no", rekla je Igrena. "Nosio je Gorloasov ogrta~ i imao je Gorloasov prsten, jer mu ga je oteo u borbi - Gorloas je izdao Vrhovnog kralja i time izgubio pravo na `ivot. Ali ma {ta pri~e pri~ale, ja sam sasvim dobro znala da je u pitanju Uter i niko drugi." Grlo joj se steglo: ~ak i sada joj se ~inilo da je Uter jo{ `iv, u nekoj dalekoj bici. "Voleli ste Utera? Zna~i, to nije bila Merlinova magija?" "Ne", rekla je Igrena. "Veoma sam ga volela, mada mislim da je on isprva re{io da se o`eni sa mnom zato {to poti~em od kraljevske loze Avalona. I tako, vidi{, brak sklopljen radi dobrobiti kraljevstva tako|e mo`e ispasti sre}an. Volela sam Utera; mogu samo da po`elim tu sre}u i tebi, da se i ti i moj sin tako zavolite." "I ja se tome nadam." Gvenvir je opet stegla Igreninu ruku. Igreni su se njeni prsti u~inili mali i meki, lomni, za razliku od njenih sna`nih i sposobnih. Ovo nije ruka za staranje o bebama ili ranjenicima, nego za fini vez i molitve. Leodegranc je trebalo da ostavi ovo dete u njenom manastiru, a Artur je trebalo da potra`i drugu nevestu. Stvari }e se zbivati onako kako je Bog uredio; bilo joj je `ao upla{ene Gvenvir, ali i Artura koji }e dobiti ovako detinjastu i nespremnu nevestu. No, ni ona sama nije bila ni{ta bolja kada je po{la za Gorloasa; mo`da }e devoj~ina snaga vremenom porasti. Sa prvim zracima sunca, logor se probudio i po~ele su pripreme za celodnevno putovanje koje }e ih dovesti u Karleon. Gvenvir je bila bleda i slaba, i kada je poku{ala da ustane, okrenula se na bok i povratila. Igrena je na trenutak osetila nedostojno podozrenje, a onda ga je odbacila; devojka, zatvorena i mirna, bila je bolesna od straha, to je bilo sve. "Rekla sam ti da }e ti biti lo{e zbog zatvorenih kola. Danas mora{ jahati kako bi se nadisala vazduha ili }e{ se na ven~anju pojaviti bleda, a ne rumena. Pri tom je mislila: A i ja }u poludeti ako budem morala da provedem jo{ jedan dan iza navu~enih zavesa; takvo ven~anje bilo bi za pri~u, sa bolesnom i bledom nevestom i besnom mlado`enjinom majkom. "Hajde, ako pristane{ da ja{e{, Lanselet }e jahati sa tobom, pa }e te razvedriti svojim pri~ama." Gvenvir je uplela kosu, i ~ak se potrudila da lepo namesti veo; malo je jela, ali je popila ne{to piva i strpala komad hleba u d`ep, tvrde}i da }e ga pojesti kasnije, dok budu jahali. Lanselet je bio na nogama od praskozorja. Kad mu je Igrena rekla da treba da ja{e sa Gvenvir, zato {to je devojka upla{ena {to nikada ranije nije odlazila od ku}e, o~i su mu sinule. "To }e mi biti zadovoljstvo, gospo." Igrena je jahala sama iza dvoje mladih, zadovoljna {to ima vremena da se usami i posveti svojim mislima. Kako su lepi - Lanselet tamnokos i odva`an, a Gvenvir plava i beloputa. Artur je tako|e plav, i deca }e im biti divna. Pomalo se iznenadila kad je ustanovila da jedva ~eka da postane baka. Bi}e prijatno imati oko sebe malu decu i maziti ih, ali takvu decu koja nisu njena, pa ne}e morati da se brine i strepi zbog njih. Jahala je obuzeta prijatnim sanjarenjem; u manastiru je navikla da sanjari. Zagledana u dvoje mladih koji su jahali rame uz rame, primetila je da se devojka uspravila u sedlu, da je rumena i da se sme{i. Dobro je u~inila {to ju je naterala da izi|e na vazduh. A onda je primetila kako se gledaju. Blagi Bo`e! Tako me je Uter gledao dok sam bila Gorloasova `ena - kao da je mrtav gladan, i kao da sam ja hrana koju ne mo`e da dosegne... [ta }e biti ako se njih dvoje vole? Lanselet je ~astan, a Gvenvir, mogla bih se zakleti, svakako je ~edna, i {ta ih o~ekuje sem jada? Potom se pokajala zbog takvih sumnji; jahali su pristojno udaljeni jedno od drugog, nisu poku{avali da se dodirnu, sme{ili su se zato {to su mladi i {to je dan lep;

Gvenvir je i{la na svoje ven~anje, a Lanselet je vodio konje i vojnike svom kralju, svom ro|aku i prijatelju. Za{to ne bi bili sre}ni i veselo razgovarali izme|u sebe? Ja sam samo matora zloslutnica. Ali i dalje je bila uznemirena. [ta }e ispasti od ovoga? Blagi Bo`e, da li je izdaja prema Tebi ako se pomolim za trenutak Vida? Potom se upitala postoji li ~astan na~in da se Artur izvu~e od ovog ven~anja. Jer ako se Vrhovni kralj o`eni devojkom koja je ve} poklonila svoje srce drugom, to bi bila tragedija. Britanija je puna devojaka spremnih da ga vole i udaju se za njega. Ali miraz je spremljen, devojka je napustila o~evu ku}u, podre|eni kraljevi i plemi}i se okupljaju da vide ven~anje svog mladog kralja. Igrena je odlu~ila da razgovara sa Merlinom. Kao Arturov glavni savetnik, mo`da on mo`e da spre~i taj brak - ali mo`e li, ~ak i on, to da u~ini ne izazivaju}i rat i uni{tenje? A bila bi {teta i za Gvenvir da bude tako javno odba~ena, pred o~ima ~itave Britanije. Ne, prekasno je, ven~anje se mora obaviti kako je ugovoreno. Igrena je uzahnula i jahala dalje, oborene glave, i dan je za nju izgubio svu lepotu. Ljutito je ponavljala u sebi da su svi strahovi i sumnje besmisleni, samo plod ma{te dokone `ene; i da joj je to poslao |avo kako bi je naveo da upotrebi Vid koga se odrekla, i tako da ponovo postane plen ~aranja. No, dok je jahala, stalno je ponovo pogledala Gvenvir i Lanseleta, i gotovo vidljivu izmaglicu koja je lebdela izme|u njih, kao oreol gladi, `elje i ~e`nje. Stigli su u Karleon ne{to pre zalaska sunca. Zamak se nalazio na brdu, gde je nekada bila rimljansko utvr|enje, i neki od zidova koje su izgradili Rimljani jo{ su se dr`ali - izgleda, pomislila je Igrena, verovatno sasvim isto kao i u vreme Rimljana. Na trenutak, kad je ugledala padine prekrivene ljudima i {atorima, upitala se nije li u pitanju opsada. Ali onda je shvatila da je to narod koji se sakupio zbog kraljevog ven~anja. Kad je videla toliku masu, Gvenvir je prebledela i ponovo se prepala; Lanselet je poku{avao da uredi duga~ku, razvu~enu kolonu kako bi dobila makar privid dostojanstva, a Gvenvir je spustila veo preko lica i }utke jahala kraj Igrene. "[teta {to moraju da te vide umornu od puta", priznala je Igrena, "ali, gle, eno Artura, po{ao nam je u susret." Devojka je bila toliko umorna da je jedva podigla glavu. Artur, u duga~koj, plavoj tunici, sa opasanim ma~em u skupocenim kanijama, zaustavio se na trenutak da razgovara sa Laneseletom, koji je bio na ~elu kolone; potom je, dok su se vojnici i jaha~i razdvajali pred njim, uputio ka Igreni i Gvenvir. Naklonio se pred majkom. "Jeste li dobro putovali, madam?" Ali gledao je Gvenvir; Igrena je videla kako {iri o~i pred njenom lepotom i naprosto je pro~itala devoj~ine misli. Da, ja sam lepa, Lanselet misli da sam lepa, ho}e li moj gospodar Artur biti zadovoljan mnome? Artur je pru`io ruku da joj pomogne da sja{e; malo se zateturala, a on joj je pru`io i drugu ruku. "Gospo i `eno moja, dobro do{la u svoj dom i u moju ku}u. Nadam se da }e{ biti sre}na ovde, i neka ovaj dan bude pun radosti za tebe i mene." Gvenvir je osetila da crveni. Da, Artur je lep, rekla je u sebi, sa tom zlatnom kosom i ozbiljnim, mirnim, sivim o~ima. Koliko je druga~iji od mangupski nasme{enog Lanseleta! I kako je druga~ije gleda - Lanselet ju je gledao kao da gleda kip Device u crkvi, ali Artur je ozbiljno, procenjiva~ki posmatra, kao da mu je potpuno nepoznata, pa ne zna je li mu prijatelj ili neprijatelj. "Hvala, gospodaru i mu`u moj", odgovorila je. "Kao {to vidi{, donela sam ti obe}ani miraz u ljudima i konjima..." "Koliko konja?" brzo je upitao on. Gvenvir se zbunila. [ta ona zna o tim dragocenim konjima? Je li ba{ morao da joj stavi do znanja da je pristao na brak zbog konja, a ne zbog nje? Uspravila se u punoj visini - bila je veoma visoka za `enu, vi{a od nekih mu{karaca - i dostojanstveno odgovorila. "Ne znam, gospodaru Arture, nisam ih brojala. Mora}e{ da pita{ svog kapetana. Sigurna sam da }e ti Lanselet re}i njihov broj, do poslednje kobile i `drebeta." Pametno, pametno, pomislila je Igrena kad je primetila da Artur crveni zbog ovog prebacivanja. Nasme{io se kao krivac. "Oprosti mi, gospo, niko ne o~ekuje od tebe da se bavi{ takvim stvarima. Siguran sam da }e mi Lanselet re}i sve {to treba kada do|e vreme. Mislio sam i na ljude koji su do{li sa tobom - ~ini mi se da bi trebalo da ih pozdravim kao nove podanike, ba{ kao {to sam pozdravio njihovu i moju kraljicu." Na trenutak je izgledao onoliko mlad koliko je i bio. Osvrnuo se po masi ljudi, kola, volova, konja, i bespomo}no ra{irio ruke. "U ovakvoj zbrci, mislim da me ionako ne bi ~uli. Dozvoli da te otpratim do kapija zamka." Uhvatio ju je za ruku i poveo je stazom, tra`e}i najsuvlja mesta. "Bojim se da je ovo staro i mra~no mesto. To je bilo upori{te mog oca, ali ja nisam `iveo ovde dovoljno dugo da se toga se}am. Mo`da }emo jedne godine, ako nas Saksonci neko vreme ostave na miru, mo}i da potra`imo neko mesto pogodnije za dom, ali u ovom trenutku moramo se zadovoljiti ovim." Dok ju je vodio kroz kapiju, Gvenvir je pru`ila ruku da dodirne zid. Bio je debeo, od ~vrstog rimskog kamena, nagomilanog i stamenog, kao da se tu nalazi od po~etka sveta; ovde je sve bezbedno. Gotovo sa

ljubavlju povukla je prstom preko zida. "Mislim da je ovde lepo. Sigurna sam da }u biti bezbedna - mislim, da }u biti sre}na u ovom zamku." "Nadam se, gospo - Gvenvir", rekao je, prvi put izgovoriv{i njeno ime, i to sa neobi~nim naglaskom. Iznenada se upitala gde li je odrastao. "Suvi{e sam mlad da vladam svim ovim - svim tim ljudima i kraljevstvima. Bi}e mi drago da imam pomo}." Primetila je da mu glas drhti kao da se pla{i - ali ~ega bi, za ime sveta, mu{karac trebalo da se pla{i? "Moj te~a Lot, kralj Orknija - on je o`enjen mojom tetkom po majci, Morgozom - rekao je da njegova `ena vlada jednako dobro kao i on kada je on odsutan zbog rata ili ve}anja. Spreman sam da ti omogu}im isto to, gospo, i da te pustim da vlada{ uz mene." Gvenvir je ponovo obuzela panika. Kako mo`e to da o~ekuje od nje? Otkuda `ena da vlada? [ta se nje ti~u divlji varvari, pripadnici severnja~kih Plemena i njihove varvarske `ene? Odgovorila je drhtavim glasi}em. "Nikada to ne bih zahtevala, gospodaru i kralju moj." "Arture, sine", strogo je rekla Igrena, "pa na {ta ti misli{? Devojka je jahala dva dana i premorena je! Ovo nije trenutak za razgovore o upravljanju kraljevstvom, dok su nam cipele jo{ blatnjave od puta! Molim te, predaj nas svojim komornicima, a sutra }e biti dovoljno vremena da se upozna{ sa svojom nevestom!" Gvenvir je upravo pomislila kako je Arturova ko`a jo{ belja od njene; ve} drugi put ga je videla da crveni na grdnju kao dete. "Izvini, majko; i ti, gospo." Podigao je ruku, daju}i znak, i ka njima je, blago {epaju}i, po{ao vitak, tamnokos mladi} sa o`iljkom na licu. "Moj usvojeni brat, Kaj, i moj komornik", predstavio ga je Artur. "Kaje, ovo je Gvenvir, moja gospa i kraljica." Kaj se duboko naklonio, sme{e}i se. "Vama na usluzi." "Kao {to vidi{", rekao je Artur, "moja gospa je donela svoj name{taj i ostale stvari. Gospo, neka si dobro do{la u svoju ku}u. Nalo`i Kaju sve {to smatra{ da treba, pogotovo kako misli{ da je najbolje da smesti tvoje stvari. Za sada, moram te zamoliti za dopu{tenje da se udaljim; moram se postarati za ljude, konje i opremu." Ponovo se duboko naklonio, i Gvenvir se u~inilo da mu je na licu primetila olak{anje. Upitala se da se nije razo~arao u nju, ili se zaista o`enio smo zbog miraza u konjima i vojsci, kao {to je ve} pomislila. Pa, bila je spremna na to; ali ipak, bilo bi prijatno da je obratio malo pa`nje na nju li~no. Shvatila je da je visoki, tamnokosi Kaj gleda, o~ekuju}i da progovori. Bio je pa`ljiv i miran - ne}e morati da ga se pla{i. Uzdahnula je i poonovo pru`ila ruku da dodirne ~vrste zidove oko sebe, kao da }e time mo}i da umiri glas. Kada je progovorila, zvu~ala je kao prava kraljica. "U najve}im kolima, ser Kaje, nalazi se veliki irski sto. To je ven~ani poklon mog oca gospodaru Arturu. To je ratni plen i veoma je vredan. Postarajte se da bude sastavljen u Arturovoj najve}oj dvorani. Ali pre toga, molim vas, postarajte se da se pripremi soba za gospu Igrenu i da je neko slu`i no}as." Pomalo se iznenadila - ~inilo joj se da zvu~i ba{ kao prava kraljica. Ni Kaju, izgleda, nije bilo te{ko da je prihvati kao takvu. Naklonio se veoma duboko. "Bi}e smesta izvr{eno, gospo i kraljice", rekao je. 5. Tokom ~itave no}i grupe putnika okupljale su se pred dvorcem; tek je svanulo kada je Gvenvir pogledala napolje i utvrdila da je ~itava padina brda, sve do samog zamka, prekrivena konjima, {atorima i masom mu{karaca i `ena. "Izgleda kao svetkovina", rekla je Igreni, koja je delila krevet sa njom njene poslednje devoja~ke no}i, i starija `ena se nasme{ila. "Kada se Vrhovni kralj `eni, to je svetkovina ve}a od svega {to se mo`e desiti u zemlji. Vidi, oni ljudi su podanici kralja od Orknija." Mo`da je Morgana sa njima, pomislila je, ali je o}utala. Kao mlada `ena, govorila je sve {to bi pomislila, ali to je davno prestala. Kako je to ~udno, pomislila je Igrena; tokom godina kada ra|a decu, `ena prvo i pre svega mora da misli na sinove. Ako uop{te i pomisli na k}eri, onda misli samo kako }e odrasti i pripasti nekom drugom, postati deo druge porodice. Je li ona bila druga~ija samo zato {to joj je Morgana bila prven~e, te stoga najbli`a srcu? Artur se fizi~ki vratio posle dugog odsustva, ali, kao i svi mu{karci, odavno ju je nadrastao i vi{e nije bilo na~ina da se premosti jaz. Ali za Morganu - to je otkrila na Arturovom krunisanju - ostala je vezana vezom du{e koja se ne mo`e prekinuti. Je li to zato {to Morgana, kao i ona, poti~e sa Avalona? Da li zato svaka sve{tenica `eli da rodi k}er koja }e po}i njenim stopama i koju nikada ne}e izgubiti? "Toliko je sveta", rekla je Gvenvir. "Nisam znala da u ~itavoj Britaniji ima toliko ljudi." "A ti }e{ im svima biti kraljica - to je zastra{uju}e, znam", rekla je Igrena. "I ja sam se tako ose}ala kad sam se udavala za Utera."

Na trenutak joj se u~inilo da je Artur lo{e odabrao svoju kraljicu. Gvenvir je bila lepa, to da, i pitoma i u~ena, ali kraljica mora biti sposobna da zauzme mesto na ~elu dvora. Mo`da je Gvenvir suvi{e stidljiva i povu~ena za to. Najjednostavnije re~eno, kraljica je kraljeva gospa; ne samo njegova doma}ica i gospodarica ku}e - to mo`e da radi svaki komornik ili sluga - nego, kao i sve{tenice Avalona, simbol `ivota, podsetnik na to da `ivot nije samo ratovanje i vladanje. Kralj, kada se sve ka`e i u~ini, bori se za za{titu onih koji ne mogu da se sami bore, `ena u plodnim godinama, male dece i staraca. Me|u Plemenima, sna`ne `ene se bore rame uz rame sa mu{karcima - oni su imali ~ak i {kolu ratovanja koju su vodile `ene - ali od po~etka civilizacije postalo je mu{ki posao da se lovi i brani ognji{te, gde su sklonjene trudne `ene, deca i starci; a `enski posao jeste da se ognji{te odr`ava, njih radi. Kao {to se kralj spaja sa vrhovnom sve{tenicom u simboli~nom braku sa zemljom, u znak da }e doneti snagu svom kraljevstvu, tako i kraljica, spajaju}i se sa kraljem, stvara simbol sredi{nje sile iza svih vojski i ratova - doma kao sredi{ta iz koga }e mu{karci crpsti snagu... Igrena je nestrpljivo odmahnula glavom. Svi ti simboli i unutra{nje istine su prikladni, mo`da, za Avalon, ali ona, Igrena, bila je dovoljno dobra kraljica i bez takvih misli, a Gvenvir }e imati dovoljno vremena da misli na to kada ostari i kada joj vi{e ne budu potrebne! U ova civilizovana vremena, kraljica nije seoska sve{tenica koja nare|uje kako }e se starati o njivama, kao {to ni kralj nije najbolji lovac na jelene! "Hodi, Gvenvir, Kaj je ostavio slu`avku da ti pomogne, ali po{to sam ti ja svekrva, treba ja da te spremim za ven~anje, po{to tvoja majka nije tu da te pripremi za ovaj veliki dan." Devojka je, obu~ena, izgledala kao an|eo; ne`na kosa lebdela joj je oko glave kao Sun~evi zraci, gotovo skrivaju}i sjaj zlatne trake koju je nosila. Haljina joj je bila od bele tkanine, tanke gotovo kao pau~ina; Gvenvir je rekla Igreni, sa stidljivim ponosom, da je tkanina doneta iz daleke zemlje, dalje ~ak i od Rima, i da je skuplja od zlata. Otac je kupio jednu balu za crkveni oltar, i dao je deo i njoj, da sa{ije ven~anicu. Ostalo je i za sve~anu tuniku za Artura - to je mu je bio ven~ani poklon od nje. Do{ao je Lanselet da ih otprati na ranu misu koja }e prethoditi ven~anju; potom }e ~itav dan biti posve}en gozbi i veselju. Blistao je u purpurnom ogrta~u koji je nosio i ranije, ali bio je obu~en za jahanje. "Da li nas napu{ta{, Lanselete?" "Ne", ozbiljno je odgovorio, ali gledao je samo Gvenvir. "Kao jedna od zabava za danas, novi konjanici - i Arturova konjica - prikaza}e {ta mogu da u~ine; ja sam jedan od konjanika koji }e vam po podne prirediti igre. Artur smatra da je vreme da objavi narodu svoje planove." Igrena je ponovo primetila onaj beznade`ni, opijeni pogled u njegovim o~ima kada je pogledao Gvenvir, i sjaj devoj~inog osmeha kada mu je uzvratila pogled. Nije mogla da ~uje {ta govore jedno drugom - nije nimalo sumnjala u to da je razgovor sasvim nedu`an. Ali re~i im nisu bile potrebne. Igrena je opet osetila o~ajni~ku svest da ovo ne}e izi}i na dobro, nego }e svima doneti jad. Po{li su kroz hodnike, a uz put su im se pridru`ivali posluga, plemi}i i svi koji su se uputili na jutarnju misu. Na stepeni{tu kapele pri{la su im dvojica mladi}a koji su nosili, kao i Lanselet, duga~ka, crna pera na kapama; Kaj, setila se, tako|e je imao takvo. Je li to nekakva oznaka Arturovih saputnika? "Gde je Kaj, brate?" upitao je Lanselet. "Zar ne bi trebalo da do|e da isprati gospu u crkvu?" Jedan od prido{lica, visok i krupan ~vek - Gvenvir je pomislila kako nimalo ne li~i na Lanseleta odgovorio je: "Kaj i Gaven obla~e Artura za ven~anje. Zapravo sam mislio da }e{ biti sa njima, vas trojica ste Arturu kao bra}a. Poslao me je da ih odmenim, kao ro|ak gospe Igrene. Gospo", obratio se Igreni, nakloniv{i se, "je li mogu}e da me ne prepoznajete? Ja sam sin Gospe od Jezera. Ime mi je Balan, a ovo je na{ usvojeni brat, Balin." Gvenvir im je u~tivo klimnla glavom. Je li mogu}e, pomislila je, da je ovaj krupni, grubi Balan zaista Lanseletov brat? Kao kad bi se bik proglasio za brata najboljeg ju`nja~kog pastuva! Balin, njegov usvojeni brat, bio je onizak i crvenog lica, sa kosom `utom kao u Saksonaca, i nosio je bradu kao Saksonci. "Lanselete", rekla je, "ako je tvoja volja da bude{ sa mojim gospodarem i kraljem..." "Mislim da bi trebalo da ode{ kod njega, Lanselete", nasmejao se Balan. "Kao i sve mlado`enje, Artur je poludeo od nervoze. Na{ gospodar je na bojnom polju pravi Pendragon, ali ovog jutra, dok se priprema za svoju nevestu, postao je samo de~ak, {to zapravo i jeste!" Siroti Artur, pomislila je Gvenvir, ovaj brak za njega je ve}i posao nego za mene - ja barem ne treba da radim ni{ta do da se pokoravam svom ocu i svom kralju! Obuzeo ju je talas veselja, ali ga je brzo prigu{ila; siroti Artur, morao bi da je uzme radi dobrobiti svog kraljevstva, ~ak i da je zaista stara, ru`na ili ro{ava. To mu je samo jo{ jedna bolna du`nost, kao kad vodi vojsku u boj protiv Saksonaca. Od Saksonaca barem zna {ta da o~ekuje! "Gospodaru Lanselete", blago je rekla, "da li biste radije bili uz mog gospodara Artura?"

U njegovim o~ima jasno je videla da ne `eli da je napusti; postala je, za dan ili dva, ve{ta u ~itanju neizgovorenih poruka. Nikada nije razmenila sa Lanseletom nijednu jedinu re~ koju ne bi mogla da glasno uzvikne pred Igrenom, ili ocem, ili skupom svih biskupa Britanije. Ali prvi put joj se ~inio rastrzan suprotnim `eljama. "Poslednje {to bih `eleo jeste da vas napustim, madam, ali Artur mi je prijatelj i ro|ak..." "Bo`e sa~uvaj da ikada stanem izme|u vas dvojice", rekla je i pru`ila mu svoju malu ruku da je poljubi. "Ovim brakom postajete i moj odani ro|ak. Idite kod mog gospodara i kralja i recite mu..." oklevala je, prepadnuta od sopstvene smelosti; da li je pristojno da to ka`e? Neka im je svima Bog na pomo}i, kroz jedan sat posta}e Arturova `ena, zar je va`no ako bude zvu~ala suvi{e smelo, kada }e poruka sadr`ati samo pristojnu brigu za njenog mu`a? "Recite mu da mu rado vra}am najodanijeg kapetana i da ga ~ekam sa ljubavlju i pokorno{}u, ser." Lanselet se nasem{io. Taj osmeh kao da je dodirnuo neku strunu duboko u njoj, i osetila je da i sama po~inje da se sme{i. Kako mo`e da se ose}a delom njega? ^itav `ivot kao da joj se sveo na dodir njegovih usana na nadlanici. Progutala je knedlu i odjednom je shvatila {ta to ose}a. Uprkos pristojnoj poruci o ljubavi i pokornosti Arturu, ~inilo joj se da bi rado prodala du{u kad bi vreme moglo da se vrati unazad, pa bi mogla da ka`e ocu kako se ne}e udati ni za koga sem za Lanseleta. To je bilo ne{to stvarno, kao sunce oko nje i trava pod njenim nogama, stvarno - ponovo je progutala knedlu - stvarno kao Artur koji se upravo sprema za ven~anje, zbog koga i ona mora na misu kako bi se pripremila. Je li to neka okrutna Bo`ja {ala {to nisam znala {ta ose}am sve dok nije postalo prekasno? Ili je to neki pokvareni trik neprijatelja, kako bi me odmamio od du`nosti prema ocu i mu`u? Nije ~ula {ta joj Lanselet govori; bila je svesna samo njegove {ake koja je pustila njenu, kao i toga da joj je okrenuo le|a i da odlazi. Jedva je ~ula u~tive re~i one dvojice usvojene bra}e, Balina i Balana - koji je od njih, zapravo, sin sve{tenice sa Jezera? Balan; Lanseletov brat, ali ni nalik njemu, kao {to gavran ne li~i na velikog orla. Postala je svesna da joj Igrena ne{to govori. "Ostavljam te saputnicima, mila. Ho}u da pre mise porazgovaram sa Merlinom." Gvenvir je sa zaka{njenjem sinulo da to Igrena ~eka njenu dozvolu da se udalji. Njen polo`aj Vrhovne kraljice ve} je bio stvarnost. Jedva je ~ula {ta je rekla Igreni pre nego {to se ova povukla. Igrena je pre{la preko dvori{ta, mrmljaju}i izvinjenja ljudima koje je morala da gurne, poku{avaju}i da stigne do Talesina. Svi su bili obu~eni u jarku sve~anu ode}u, ali on je nosio svoj uobi~ajeni sivi ogrta~. "O~e..." "Igrena, dete." Talesin je pogledao nani`e u nju, i Igreni se u~inilo neobi~no ute{no to {to joj se stari druid obratio isto kao i kada je imala ~etrnaest godina. "Mislio sam da }e{ lebdeti oko neveste. Kako je lepa! Artur je na{ao sebi blago. ^uo sam da je pametna i u~ena, ba{ kao i pobo`na, {to }e se dopasti biskupu." "O~e", obratila mu se Igrena, spustiv{i glas kako je niko unaokolo ne bi ~uo, "moram da te pitam ne{to postoji li ikakav ~astan na~in da Artur izbegne ovaj brak?" Talesin je zbunjeno za`mirkao. "Ne, mislim da ne postoji. Ne sad, kad je sve spremno da se ven~aju posle mise. Bo`e pomozi nam, zar smo svi bili prevareni, je li ona jalova, ili iskori{}ena, ili..." Merlin je odmahnuo glavom. "Osim ako je gubava, ili ako nosi dete drugog mu{karca, nema na~ina da se prekine; a ~ak i tada, opet }e izbiti skandal, i od Leodegranca }emo napraviti neprijatelja. Za{to me to pita{, Igrena?" "Verujem da je ona ~edna. Ali videla sam je kako gleda Lanseleta, a i on nju. Zar mo`e i{ta dobro ispasti ako je nevesta zaljubljena u drugoga, a taj drugi je mlado`enjin najbolji prijatelj?" Merlin ju je o{tro pogledao; njegove stare o~i bile su svevide}e kao i uvek. "Oh, tako zna~i, je li? Uvek sam smatrao da je na{ Lanselet suvi{e lep i {armantan za svoje dobro. Pa ipak, mislim da je on ~astan momak; mo`da je to samo mladala~ka zanesenost, i kada mladenci budu ven~ani i legli zajedno, zaboravi}e na to, ili }e se se}ati samo sa malo tuge, kao na ne{to {to se mo`da moglo desiti." "U devet slu~ajeva od deset kazala bih da si u pravu", rekla je Igrena, "ali ti ih nisi video, a ja jesam." Merlin je ponovo uzdahnuo. "Igrena, Igrena, ne ka`em da gre{i{, ali kada je sve gotovo, {ta mo`emo da u~inimo? Leodegranc }e biti stra{no uvre|en i krenu}e u rat protiv Artura, a Artur ve} ima dovoljno izaziva~a - ili mo`da nisi ~ula za onog malog severnja~kog kralja koji je poslao Arturu poruku kako je odrao brade jedanaest kraljeva da bi na~inio sebi pla{t, i kako Artur mora da mu po{alje danak ili }e do}i i po Arturovu bradu?" "[ta je Artur u~inio?" "Pa, poslao je tom kralju poruku da {to se ti~e njegove brade, tek je po~ela da mu raste, i ne bi mu korisitla za pla{t; ali ako je ipak `eli, neka do|e i poku{a da je uzme, ako bude mogao da na|e put kroz le{eve Saksonaca. I poslao mu je glavu jednog Saksonca - upravo se vratio iz nekog pohoda - i rekao da je njegova brada bolja za postavljanje pla{ta od brade prijatelja uz ~iji bok bi trebalo da se bori. I na kraju je rekao da }e

poslati kolegi kralju poklon, ali da on od svojih prijatelja ne uzima danak, pa ga nikome ni ne pla}a. I tako nije bilo ni{ta; ali, kao {to vidi{, Artur ne mo`e dozvoliti sebi da stekne nove neprijatelje, a Leodegranc bi bio ba{ gadan. Bolje da se o`eni devojkom, a mislim da bih isto rekao i da smo je zatekli u krevetu sa Lanseletom - {to se nije desilo, a svakako ni ne}e." Igrena je otkrila da kr{i ruke. "[ta da radimo?" Merlin ju je blago dodirnuo po obrazu. "U~ini}emo ono {to smo oduvek ~inili, Igrena - ono {to moramo, ono {to Bogovi narede. U~ini}emo najbolje {to mo`emo. Niko od nas nije po{ao ovim putem svoje sre}e radi, dete moje. Ti, koja si odrasla u Avalonu, ti to zna{. [ta god poku{ali da u~inimo kako bismo izmenili svoju sudbinu, kraj je u rukama Bogova - ili, kako bi biskup svakako vi{e voleo da ka`em, u rukama Boga. [to sam stariji, sve sam sigurniji da nije va`no kakvim re~ima uobli~avamo istu istinu." "Gospa ne bi bila zadovoljna da vas ~uje kako govorite", rekao je tamnoput, mr{av ~ovek iza njega, u tamnim haljinama kakve bi odgovarale sve{teniku ili druidu. Talesin se upola okrenuo i nasme{io se. "Svejedno, Vivijen zna da je to istina, ba{ kao i ja... Igrena, mislim da ne poznaje{ na{eg najnovijeg i najve}eg barda - doveo sam ga da peva i svira na Arturovom ven~anju. Kevin, gospo." Kevin se duboko naklonio. Igrena je primetila da hoda oslanjaju}i se na izrezbareni {tap; njegovu harfu je, u kutiji, nosio de~ko od dvanaest-trinaest godina. Mnogi bardovi i harfisti koji nisu druidi ~esto su slepi ili hromi retko koji zdrav momak ima dovoljno vremena i dokolice da se posveti umetnosti, u ovim ratnim vremenima - ali druidi se obi~no biraju izme|u onih koji imaju zdravo telo, a ne samo o{tar um. Retko je da mu{karac sa bilo kakvom telesnom manom bude posve}en u druidske mudrosti - smatralo se da to Bog obele`ava njihove unutra{nje mane. Ali bilo bi neoprostivo grubo pomenuti to; mogla je samo da zamisli da je Kevin toliko nadaren da je prihva}en uprkos svemu ostalom. On joj je zakratko odvratio misli od problema, ali kada je ponovo razmislila, Talesin je bio u pravu. Nije bilo na~ina da se ven~anje spre~i bez skandala, a najverovatnije i rata. U zgradici koja je predstavljala crkvu blistala su svetla i oglasilo se zvono. Igrena je u{la u crkvu. Talesin je kruto kleknuo; to je u~inio i de~ko koji je nosio Kevinovu harfu, ali Kevin nije kleknuo - Igrena se na trenutak upitala da li, po{to nije hri{}anin, time omalova`ava slu`bu, kao {to je nekada izgledalo da ~ini Uter. A onda je, primetiv{i kako se neobi~no dr`i, zaklju~ila da mu je noga verovanto uko~ena i da uop{te ne mo`e da klekne. Primetila je da biskup gleda u njega, mr{te}i se. "Slu{jte re~i Isusa Hrista, Gospoda na{eg", po~eo je biskup. "Gle, gde god se skupe dvoje ili troje u moje ime, ja sam me|u vama, i sve {to zatra`ite u moje ime, da}e vam se..." Igrena je kleknula, navla~e}i veo preko lica, ali ipak je bila svesna Artura, koji je u{ao u crkvu sa Kajem, Lanseletom i Gavenom, obu~en u tanku, belu tuniku i plavi pla{t, bez ukrasa osim tanke, zlatne krune, i purpura i dragulja na kanijama velikog ma~a. Izgleda da je, i bez pogleda, mogla da oseti Gvenvir, u onoj krhkoj beloj haljini, belu i zlatnu kako i Artur, kako kle~i izme|u Balina i Balana. Lot, sed i mr{av, kle~ao je izme|u Morgoze i jednog od svojih mla|ih sinova; a iza njega - kao da je harfa ispusitla neki visok, nedozvoljen ton usred sve{teni~kog pevanja. Podigla je glavu, oprezno, i poku{ala da vidi, znaju}i ko to tamo kle~i. Morganino lice i telo krili su se iza Morgoze. Pa ipak, kao da je mogla da oseti njeno prisustvo, kao pogre{nu notu u harmoniji mise. Posle ovoliko godina, zar ponovo ~itam misli? U svakom slu~aju, {ta jedna sve{tenica Avalona radi u crkvi? Kada je Vivijen pose}ivala nju i Utera dok su bili u braku, ili nije prisustvovala slu`bi Bo`joj, ili je dolazila da slu{a i gleda sa u~tivom, ozbiljnom pa`njom kakvu bi posvetila detetu {to se igra gozbe sa lutkama. No, sada je mogla da vidi Morganu - promenila se, mr{avija je, lep{a, obu~ena u jednostavnu haljinu od tamne vune, sa odgovaraju}im belim velom preko glave. Nije ni{ta radila; kle~ala je, pognute glave i oborenog pogleda, slika i prilika pa`ljivog po{tovanja. Ali ~ak je i sve{tenik, izgleda, osetio uznemirenost i nestrpljenje koji su zra~ili iz nje; dva puta je zastao i pogledao je, mada nije mogao da je optu`i ni za {ta {to ne bi bilo potpuno ozbiljno i pristojno, i zato je trenutak kasnije nastavio sa slu`bom. Ali ni Igrena sada nije mogla da se usmeri na slu`bu. Poku{avala je, mrmljala je odgovore, ali nije mogla da razmi{lja o sve{tenikovim re~ima, niti o svom sinu koji }e se sada o`eniti, niti o Gvenvir koja je - osetila je to, ne vide}i je - ispod vela gledala Lanseleta koji je stajao kraj Artura. Mogla je da misli samo na svoju k}er. Kada se slu`ba zavr{i, kao i ven~anje posle nje, mo}i }e da je vidi i sazna}e kuda je oti{la i {ta joj se desilo. Tog ~asa, podigav{i pogled na trenutak, dok je |akon naglas ~itao pri~u o svadbi u Kani, pogledala je Artura; i primetila je da je i njegov pogled uperen u Morganu. 6.

Sme{tena me|u Morgozine gospe, Morgana je tiho slu{ala slu`bu, pognute glave i sa izrazom u~tivog po{tovanja. Iznutra se sva tresla od nestrpljenja. Kakva glupost - kao da zgrada sagra|ena ljudskim rukama mo`e biti re~ima nekog sve{tenika pretvorena u obitavali{te Duha koji uop{te nije ljudsko delo. Misli su joj lutale. Bila je umorna od Morgozinog dvora; sada se vratila u glavni tok doga|aja i ose}ala se kao da je iz mrtvaje ba~ena u korito divlje reke. Opet se ose}ala `iva. ^ak i u Avalonu, onako tihom i zaklonjenom, imala je utisak da je u dodiru sa tokom `iota; ali me|u Morgozinim `enama ose}ala se prazno, nepokretno, beskorisno. Sada se ponovo kretala, jer od kako je rodila sina, stajala je u mestu. Na trenutak je pomislila na svog sin~i}a, malog Gvideona. On ju je jedva poznavao; kada bi ga podigla da ga pomazi, otimao se da se vrati usvojenoj majci. ^ak i sada, od se}anja na njegove ru~ice oko vrata osetila se slaba i `alosna, ali je oterala tu pomisao. On ~ak nije ni znao da je njen sin, odra{}e misle}i da je Morgozin. Morgana je bila zadovoljna time, samo nije uspevala da prigu{i povremenu tugu. Pa, pretpostavljala je da sve `ene ose}aju takvo `aljenje kada moraju da napuste svoje dete; ali sve `ene to moraju da do`ive, osim onih doma}ica koje su sre}ne da ~ine za svoju bebu ono {to mo`e da uradi svaka usvojena majka ili slu`avka, jer nemaju nikakav ve}i posao za koji su sposobne. ^ak i pastirica mora da ostavi svoju decu kako bi se starala o stadu; a tek kraljica ili sve{tenica! ^ak i Vivijen je prepustila decu drugima. I Igrena. Artur je bio mu`evan i lep; porastao je, dobio je {ira ramena - vi{e nije bio onaj mr{avi de~ak koji joj je pri{ao sa jelenskom krvlju na licu. To je bila mo}, a ne ovo mlitavo mrmljanje o mo}ima njihovog Boga koji se ne{to petljao okolo, pretvarao vodu u vino, {to ionako predstavlja svetogr|e prema Boginji. Ili je pri~a, zapravo, govorila o tome da esencija Duha pretvara spajanje mu{karca i `ene u bra~noj vezi u ne{to sveto, kao u Velikom Braku? Artura radi, nadala se da }e tako biti sa ovom `enom, ko god da je; sa mesta gde je kle~ala iza Morgoze, videla je samo oreol svetloplave kose, sa jo{ svetlijim zlatom nevestinske krune, i belu haljinu od neke fine i skupocene tkanine. Artur je podigao pogled ka svojoj nevesti, pogledaov{i pri tom Morganu. Primetila je da mu se lice menja, i pomislila je uz ose}anje nelagodnosti: Zna~i, prepoznao me je. Ja se sigurno nisam promenila toliko kao on; on je od de~aka postao mu{karac, a ja - ja sam ve} bila `ena, pa se nisam promenilo toliko kao on. Nadala se da }e nevesta voleti Artura, i da }e on voleti nju. U umu su joj odzvanjale Arturove odlu~ne re~i: ~itavog `ivota }u te se se}ati, vole}u te i blagosiljati. Ali ne sme da bude tako. On mora da zaboravi, mora nau~iti da vidi Boginju u svojoj ven~anoj `eni. Kraj njega je stajao Lanselet. Kako to da su godine toliko izmenile i uozbiljile Artura, a da je Lanselet ostao nedirnut i nepromenjen? Ne, i on se promenio; izgledao je tu`an, na licu je nosio duga~ak o`iljak koji je dopirao do kose i ostavljao u njoj tanku belu prugu. Kaj je bio mr{aviji i nekako pognut, i ja~e je hramao; gledao je Artura onako kako verni pas gleda gospodara. Napola nadaju}i se, napola strahuju}i, Morgana se osvrnula da vidi je li Vivijen do{la na Arturovo ven~anje kao {to je do{la na krunisanje. No, Gospe od Jezera nije bilo. Bio je tu Merlin, sede glave pognute tako da je izgledalo kao da se moli, a iza njega je stajao - visoka prilika sa dovoljno razuma da ne klekne pred ovim glupim glumatanjem - stajao je bard Kevin; ba{ dobro! Misa se zavr{ila; biskup, visok, asketski mu{karac kiselog lica, izgovarao je zavr{ne re~i. ^ak je i Morgana pognula glavu - Vivijen ju je nau~ila da poka`e makar spolja{nje znake po{tovanja prema drugim verama, po{to su, kako je rekla, sve vere deo Bogova. Jedina glava u crkvi koja se nije pognula bila je Kevinova; on je stajao ponosan i uspravan. Morgana je po`elela da ima hrabrosti da ustane i stane kraj njega, tako|e podignute glave. Za{to je Artur tako ponizan? Zar nije polo`io zakletvu da }e po{tovati Avalon jednako kao i sve{tenike? Ho}e li do}i dan kada }e ona ili Kevin morati da ga podsete na tu zakletvu? Onaj beli, pobo`ni crkveni an|eo kojim }e se o`eniti svakako ne}e biti od pomo}i. Trebalo je da o`ene Artura `enom iz Avalona; ne bi bilo prvi put da se sve{tenica udaje za kralja. Ta pomisao ju je potresla; prigu{ila je nelagodnost, zami{ljaju}i Ravenu kao Vrhovnu kraljicu. Barem bi imala hri{}ansku vrlinu }utljivosti... Morgana je brzo pognula glavu i ugrizla se za usnu, upla{ena da }e se glasno nasmejati. Misa se okon~ala; ljudi su po~eli da izlaze. Artur i njegovi saputnici su ostali, a na Kajev znak, pri{li su im Morgoza i Lot, pa je Morgana po{la za njima. Primetila je da su u crkvi ostali i Igrena, Merlin i }utljivi harfista. Podigla je o~i i uhvatila maj~in pogled; znala je, ne~im mo}nim kao Vid, da bi se, samo da nije sve{tenika u blizini, smesta na{la u maj~iom naru~ju. Malo je porumenela i sklonila se od Igreninih `eljnih o~iju. Mislila je na Igrenu {to je manje mogla, svesna samo da u njenom prisustvu mora ~uvati jedinu tajnu koju Igrena nikada ne sme da sazna, ko je otac njenog deteta... Jednom, tokom one duge i o~ajni~ke borbe koje je jedva mogla da se seti, u~inilo joj se da je glasno kriknula, kao dete, dozivaju}i majku, ali nikada nije bila sasvim sigurna. ^ak i sada se bojala dodira sa majkom koja je nekada imala Vid, koja je poznavala puteve Avalona;

Morgana je mogla da zaboravi sve {to je u~ila u detinjstvu i svu krivicu, ali zar je ne bi Igrena prezrela zbog onoga {to, na kraju krajeva, nije bio njen izbor? Lot je pri{ao da klekne pred Arturom, ali ovaj ga je, ozbiljnog i ljubaznog mladog lica, podigao i poljubio u oba obraza. "Drago mi je {to si do{ao na moje ven~anje, te~o. Drago mi je {to imam tako odanog prijatleja i ro|aka da mi ~uva severne obale, a tvoj sin Gaven mi je dragi prijatelj i najbli`i saputnik. A ti, tetka, dugujem ti zahvalnost to si mi dala svog sina za tako odanog saputnika." Morgoza se nasme{ila. I dalje je lepa, pomislila je Morgana - daleko lep{a od Igrene. "Pa, ser, ubrzo }ete morati ponovo da mi zahvaljujete, jer imam mla|e sinove koji govore samo tome kako }e uskoro do}i vreme da i oni slu`e Vrhovnom kralju." "Bi}e dobro do{li, ba{ kao i njihov najstariji brat", u~tivo je rekao Artur i pogledao kraj Morgoze, ka Morgani koja je kle~ala. "Dobro do{la, sestro. Na krunisanju sam ti dao obe}anje koje }u sada odr`ati. Hodi." Pru`io joj je ruku. Morgana je ustala, ose}aju}i stisak njegove {ake i napetost u njoj. Nije je gledao u o~i, nego ju je poveo kraj ostalih, do devojke u belom koja je kle~ala u oblaku zlatne kose. "Gospo moja", blago je rekao, i Morgana na trenutak nije bila sigurna kojoj od njih dve se obra}a; gledao je jednu, pa drugu, a kad je Gvenvir ustala i podigla o~i, susrela je Morganin pogled u trenutku {oka i prepoznavanja. "Gvenvir, ovo je moja sestra Morgana, vojvotkinja od Kornvola. @elim da ona bude prva me|u tvojim pratiljama, jer je najvi{eg porekla od svih njih." Morgana je videla kako Gvenvir oblizuje usne malim, ru`i~astim jezikom, nalik na ma~ji. "Gospodaru i kralju moj, gospa Morgana i ja se poznajemo." "[ta? Kako?" upitao je Artur, sme{e}i se. Morgana je kruto odgovorila. "Dok je bila u manastirskoj {koli u Glastonberiju, gospodaru. Izgubila se u magli i za{la na obale Avalona." Kao i tog davnog dana, iznenada joj se u~inilo da je ne{to sivo i tupo, nalik na pepeo, prekrilo i upropastilo divan dan. Morgana se ose}ala, uprkos lepoj haljini i divno istkanom velu, kao da je neko sme{no, patuljasto, primitivno stvorenje u pore|enju sa Gvenvirinom vazdu{astom belinom i lako}om. To je potrajalo samo trenutak, a onda je Gvenvir pri{la i zagrlila je, poljubiv{i je u oba obraza kao {to i prili~i ro|akama. Morgana je, uzvra}aju}i zagrljaj, osetila da je Gvenvir krhka kao dragoceno staklo, za razliku od njene ~vornovate ~vrstine; osetila je kako se povla~i, stidljivo i uko~eno, kako ne bi morala da oseti kako se Gvenvir povla~i od nje. Sopstvene usne su joj se u~inile grube u dodiru sa ru`inom meko}om devoj~inog obraza. "Neka mi je dobro do{la sestra mog gospodara i mu`a", tiho je rekla Gvenvir, "moja gospa od Kornvola mogu li da te zovem Morgana, sestro?" Morgana je duboko udahnula pre nego {to je odgovorila. "Kako vam god godi, gospo moja." ^im je to izgovorila, shvatila je da je zvu~alo neljubazno, ali nije znala kako je trebalo da odgovori. Stoje}i kraj Artura, podigla je pogled i primetila Gavena kako je gleda i mr{ti se. Lot je bio hri{~anin samo zato {to je to bilo korisno, ali Gaven je bio iskreno pobo`an, na svoj grubi na~in. Od njegovog kriti~kog pogleda Morgana se uko~ila; imala je prava da bude ovde isto koliko i Gaven. Bilo bi veselo videti ove ukru}ene Arturove saputnike kako gube glavu oko Beltanskih vatri! Pa, Artur se zakleo da }e po{tovati ljude iz Avalona jednako kao hri{}ane, a ovo mu je bio dvor. Mo`da je zato i ona bila tu. "Nadam se da }emo biti prijateljice, gospo", rekla je Gvenvir. "Se}am se kako ste me ti i gospodar Lanselet vratili kada sam se izgubila u onoj stra{noj magli - ~ak i sad zadrhtim kad se setim tog u`asnog mesta", kazala je i podigla pogled ka Lanseletu, koji je stajao iza Artura. Morgana, otvorena da oseti raspolo`enje oko sebe, pratila je njen pogled i upitala se za{to se Gvenvir obra}a njemu; a onda je shvatila da devojka to ~ini nehotice, jer je prosto vezana za Lanseletov pogled... a Lanselet je gledao Gvenvir onako kako gladan pas gleda so~nu kost. Ako je Morgana ve} morala da ponovo sretne ovo belo i ru`i~asto stvorenje ba{ u Lanseletovom prisustvu, onda ba{ dobro {to se to desilo sada, kad }e se Gvenvir udati za nekoga drugog. Osetila je da jo{ dr`i Artura za ruku, i to ju je tako|e uznemirilo; i ta veza }e se prekinuti kada on odvede Gvenvir u postelju. Gvenvir }e postati Boginja za Artura i on vi{e ne}e gledati Morganu tako da je duboko uznemirava. Ona je Arturu sestra, a ne ljubavnica; nije majka njegovog sina, nego sina Rogatog Boga, i tako mora biti. Ali ni ja nisam prekinula tu vezu. Istina, bila sam bolesna posle ro|enja sina i nisam `elela da padnem kao zrela jabuka u Lotovu postelju, pa sam izigravala ~ednost kad god je Lot mogao da me vidi. Ali pogledala je Lanseleta, nadaju}i se da }e nekako uspeti da prekine to zgledanje sa Gvenvir.

On se nasme{io, ali i dalje je gledao kraj nje. Gvenvir je uhvatila Morganu jednom, a Igrenu drugom rukom. "Uskoro }ete mi biti kao ro|ena sestra i mati", rekla je, "jer ja nemam ni sestru ni majku u `ivotu. Hodite da stojite kraj mene tokom ven~anja, majko i sestro." Ma koliko poku{avala da odoli Gvenvirinom {armu, Morgana se razne`ila od tih spontanih re~i i uzvratila je stiskom na dodir devoj~inih sitnih, vrelih prstiju. Igrena je pru`ila ruku kraj Gvenvir da dodirne Morganu, i Morgana joj se prva obratila. "Nisam imala vremena da te dostojno pozdravim, majko." U trenutku dok su sve tri stajale u kratkom zagrljaju, pomislila je: Sve `ene su, zaista, sestre pred Boginjom. "Pa, hajdemo", ljubazno je rekao Merlin. "Hajde da potpi{emo i overimo taj brak, pa da se onda gostimo i veselimo." Morgana je pomislila da biskup deluje mra~no, ali i on je progovorio prijateljskim glasom: "Sada kada su nam duhovi uzdignuti i puni vere, izvedimo ven~anje dostojno hri{}anskog naroda na ovaj dan pun dobrih simbola." Dok je tokom ceremonije stajala kraj Gvenvir, Morgana je ose}ala kako devojka drhti. Setila se dana lova na jelene. Ona je barem imala podr{ku obreda, ali ~ak i tada se pla{ila i grlila je staru sve{tenicu. Iznenada, podstaknuta ljubazno{}u, po`elela je da mo`e dati Gvenviri, koja je ipak vaspitana u manastiru i nije uop{te posedovala drevna znanja, nekoliko saveta koje su dobijale mlade sve{tenice. Tada bi znala kako da pusti strujanja sunca, leta, zemlje i `ivota da teku kroz nju. Zaista bi postala Boginja za Artura, a on bi postao Bog za nju, i njihov brak ne bi bio prazno obli~je, nego istinska unutra{nja veza na svim nivoima `ivota... Umalo je ve} po~ela da tra`i prave re~i, a onda se setila da je Gvenvir hri{}anka i da ne bi bila nimalo zahvalna na takvoj lekciji. Uzdahnula je, osuje}ena, znaju}i da ne sme da progovori. Podigla je pogled i ugledala Lanseleta, i na trenutak su se gledali u o~i; nehotice se setila onog sun~anog trenutka na Toru, kada je trebalo da se spoje kao mu{karac i `ena, kao Boginja i Bog... znala je da se i on setio. Ali oborio je o~i i odvratio pogled, prekrstiv{i se kad i sve{tenik. Jednostavna svetkovina brzo se zavr{ila. Morgana se potpisala kao svedok na bra~nom ugovoru, primetiv{i kako je njen rukopis gladak i ujedna~en u pore|enju sa Arturovim grubim i Gvenvirinim neurednim i detinjastim slovima - zar su kalu|erice u Glastonberiju mogle da je nau~e samo tome? Lanselet se tako|e potpisao, kao i Gaven, i kralj Bors od Britanije, koji je do{ao kao svedok, i Lot, pa Ektorijus, i kralj Pelinor, koji je bio brat Gvenvirine majke. Uz Pelinora je bila njegova mlada k}er, koju je sad ozbiljno prizvao bli`e. "Moja k}er, Elena - va{a ro|aka, gospo i kraljice moja. Molim vas da je primite u svoju slu`bu." "Radova}u se da je primim me|u svoje gospe", nasme{ila se Gvenvir. Morgana je pomislila kako Pelinorova k}er li~i na Gvenvir; bila je sva zlatna i ru`i~asta, mada nije imala Gvenvirin sjaj, i nosila je jednostavnu lanenu haljinu boje {afrana, koja je prigu{ivala zlatasti sjaj njene kose. "Kako se zove{, ro|ako? Koliko ti je godina?" "Ja sam Elena, gospo, i trinaesta mi je." Duboko se naklonila, toliko duboko da se zateturala i Lanselet ju je prihvatio da je zadr`i. Ona je duboko pocrvenela i sakrila lice pod veo. Lanselet se nasme{io, i Morgana je osetila o{tar ubod ljubomore. Nju nije ni pogledao, gledao je samo ove blede, zlatno-bele an|ele; svakako je i on smatrao da je mala i ru`na. U tom trenutku sve njeno saose}anje prema Gvenvir pretvorilo se u bes, i morala je da okrene lice u stranu. Gvenvir je naredne sate morala da provede pozdravljaju}i se, kako je izgledalo, sa svim kraljevima iz ~itave Britanije, i da bude predstavljena njihovim `enama, sestrama i k}erima. Kada je do{lo vreme da se sedne za gozbu, osim prema Morgani, Eleni, Igreni i Morgozi, morala je da poka`e naro~itu ljubaznost i ljupkost tako|e pred Flavilom, Arturovom usvojenom majkom i Kajevom majkom; kraljicom Severnog Velsa, koja se zvala isto kao ona, Gvenvir, ali je bila tamnokosa i izgledala je kao Rimljanka; i jo{ pred desetinom drugih. [apatom se obratila Morgani. "Uop{te ne znam kako da im popamtim imena! Mogu li naprosto da im se svima obra}am sa 'moja gospo', pa da se nadam da ne}e shvatiti za{to?" Morgana je odgovorila {apatom, na trenutak dele}i ose}anje veselja. "To je jedna od pogodnosti kad si Vrhovna kraljica, madam, jer niko se ne usu|uje da te pita za{to! [ta god u~inila, smnatra}e da je to dobro! A ako i ne budu, ne}e se usuditi da ti to ka`u!" Gvenvir se tiho zakikotala. "Ali, Morgana, mora{ me zvati po imenu - a ne madam. Kad god ka`e{ madam, osvr}em se i tra`im neku puna~ku matoru gospu nalik na Flavilu ili `enu kralja Pelinora!" Gozba je kona~no po~ela. Morgana je sada imala bolji apetit nego na Arturovom krunisanju. Sedela je izme|u Gvenvir i Igrene, i dosta je jela; izgleda da je avalonska uzdr`ljivost ostala iza nje. ^ak je uzela i malo mesa, mada joj se nije dopalo, a po{to na stolu nije bilo vode, a pivo je bilo uglavnom za sluge, morala je da pije

vino koje joj se uop{te nije dopadalo. Zbog toga je po~elo pomalo da joj se vrti u glavi, mada pi}e nije bilo ni pribli`no jako kao sna`ni destilati uobi~ajeni na dvoru Orknija, koje je mrzela i nikada nije popila ni kap. Posle nekog vremena pojavio se Kevin, spreman da svira, i razgovori su zamrli. Morgana, koja ga nije ~ula otkako je oti{la iz Avalona, slu{ala je, pu{taju}i da je obuzmu se}anja. Iznenada se za`elela Vivijen. ^ak i kada je podigla pogled i ugledala Lanseleta - koji je, kao Arturov najbli`i saputnik, sedeo tik kraj njega, bli`e ~ak i od Gavena koji mu je naslednik, i slu`io se iz iste posude - pomislila je na njega samo kao na drugara iz detinjstva na Jezeru. Vivijen je moja prava majka, a ne Igrena, nju sam dozivala... Pognula je glavu, `mirkaju}i da zaustavi suze koje nije `elela da prolije. Muzika je zamrla, i za~uo se Kevinov bogati glas. "Imamo ovde jo{ jednog muzi~ara", rekao je. "Da li bi gospa Morgana pevala za ovo dru{tvo?" Kako je znao, upitala se, da ~eznem da dorinem harfu? "Bi}e mi zadovoljstvo da sviram na va{oj harfi, ser, ali nisam dodirnula dobar instrument ve} godinama, samo ono {to se na{lo na Lotovom dvoru." Oglasio se Artur, prili~no zlovoljnim glasom. "[ta, moja sestra da peva kao unajmljeni muzi~ar pred svim ovim ljudima?" Kevin je delovao posti|eno, i pravo mu i budi, pomislila je Morgana. Iznenada obuzeta gnevom, ustala je i odgovorila: "Ono {to pristane da u~ini vrhunski harfista Avalona, i meni }e biti ~ast! Muzika je slu`enje Bogovima!" Preuzela je harfu od njega i smestila se na klupu. Instrument je bio ve}i od njenog i na trenutak nije uspela da se sna|e sa strunama; a onda je na{la one prave i ruke su joj se sigurnije kretale, sviraju}i severnja~ku pesmu koju je ~ula na Lotovom dvoru. Sada joj je bilo milo {to je pila vino, koje joj je pro~istilo grlo; ~ula je sopstveni glas, bogat i milozvu~an - bio je jak kao i uvek, mada to nije shvatala sve do sada. Imala je kontraalt, dubok i sna`an, a u~ili su je bardovi Avalona, i ponovo je osetila ponos. Gvenvir je mo`da lepa, ali ja imam glas barda. ^ak joj je i Gvenvir pri{la kada je zav{rila. "Ima{ divan glas, sestro", rekla je. "Jesi li u Avalonu nau~ila da tako lepo peva{?" "Da, madam, muzika je sveta - zar ti u manastiru nisi u~ila da svira{?" Gvenvir se trgla. "Ne, neprili~no je da `ena podi`e glas pred Gospodom..." Morgana se nasmejala. "Vi, hri{}ani, izgleda, stra{no volite re~ neprili~no, naro~ito kada se odnosi na `ene", rekla je. "Ako je muzika zlo, onda je zlo i za mu{karce; a ako je dobra, zar ne bi `ene trebalo da rade sve dobro {to mogu, kako bi se iskupile za onaj greh na po~etku sveta?" "Svejedno, nisu me pustili - jednom sam dobila batine {to sam dirala harfu", `alosno je rekla Gvenvir. "Ali ti si nas sve za~arala, i jasno mi je da je ta magija dobra." "Svi mu{karci i `ene u Avalonu u~e muziku; ali malo ih je obdarenih kao gospa Morgana. Lep glas se ra|a, a ne dobija se u~enjem. A po{to je to dar od Boga, meni se ~ini da je neprili~no odbacivati takav dar, bilo da je dat mu{karcu ili `eni. Ne mo`emo verovati da bi Bog toliko pogre{io da obdari `enu glasom, po{to Bog ne gre{i, pa ga moramo prihvatiti kod koga god da se na|e." "Ne mogu da raspravljam o teologiji sa jednim druidom", javio se Ektorijus, "ali da imam k}er ro|enu sa takvim darom, smatrao bih to isku{enjem, jer ona bi bila u isku{enju da napusti mesto dodeljeno `enama. Nigde nije re~eno da je Marija, Majka bo`ja, igrala ili pevala..." Merlin je tiho progovorio: "Ali re~eno je da je, kada se Sveti Duh spustio na nju, podigla glas i zapevala Moju du{u je uve}ao Gospod... ali izgovorio je to na gr~kom: Megalynei he psyche mou ton Kyrion... Samo su Ektorijus, Lanselet i biskup razumeli gr~ke re~i, mada ih je i Morgana ~ula vi{e puta. Biskup je odlu~no rekao: "Ali pevala je samo pred Bogom. Samo je Marija Magdalena pevala i igrala pred mu{karcima, i to pre nego {to joj je na{ Spasitelj spasao du{u, jer to je bio deo njenog pokvarenog pona{anja." Igrena je progovorila sa prizvukom mangupluka. "Kralj David je pevao i svirao, pisano je, i to na harfi. Zar mislite da je tukao svoje `ene i k}eri kada bi svirale na harfi?" Upala je i Morgana. "Ako je Marija od Magdale - mislim na pri~u - pevala i igrala, pa je ipak spasena, nigde nije re~eno da joj je Isus naredio da lepo sedi u }o{ku i }uti! Ako je sipala dragoceno miro na kosu Isusu, a on nije dozvolio da je apostoli kazne, onda je mogao da u`iva i u svemu ostalom! Bogovi daju ljudima ono {to je najbolje, a ne ono {to je najgore!" "Ako je to oblik u kakvom je religija poznata ovde u Britaniji", kruto je rekao Patricije, "stvarno su nam potrebna savetovanja kakva crkva povremeno saziva!" Namr{tio se, i Morgana, ve} po`aliv{i brzoplete re~i, oborila je glavu - bilo je stvarno glupo za~injati sva|u izme|u Avalona i crkve ba{ na Arturovom ven~anju. Ali za{to Artur

nije ni{ta rekao? Iznenada su svi po~eli da pri~aju uglas, pa je Kevin ponovo uzeo harfu i zasvirao `ivahnu melodiju, uz koju je posluga po~ela da raznosi sve`e |akonije koje vi{e niko nije mogao da jede. Posle nekog vremena, Kevin je spustio harfu, i Morgana, kao {to je u~inila i u Avalonu, nasula mu je vina i klekla da mu ga ponudi. Nasme{io se i primio pehar, dav{i joj znak da sedne kraj njega. "Zahvaljujem se, gospo Morgana." "Du`nost mi je i zadovoljstvo da slu`im takvog barda, gospodaru. Jesi li skoro do{ao iz Avalona? Je li moja ro|aka Vivijen dobro?" "Dobro je, ali je dosta ostarila", tiho je odgovorio on. "A mislim i da ~ezne za tobom - trebalo bi da se vrati{." Morgana je opet osetila nalet starog o~ajanja; brzo je odvratila pogled. "Ne mogu. Ali pri~aj mi vesti o domu." "Ako `eli{ sve`e vesti iz Avalona, mora{ da ode{ tamo. Ja sam odustan vi{e od godine, po{to sam zamoljen da donesem Gospi vesti o kraljevstvu - Talesin je sada prestar da bude Glasnik Bogova." "Pa", rekla je Morgana, "sada }e{ imati {ta da joj pri~a{ o ven~anju." "Re}i }u joj da si `iva i zdrava", rekao je Kevin, "po{to te je ve} o`alila. Sada vi{e nema Vid. I pri~a}u joj o njenom mla|em sinu, koji je Arturov najbli`i saputnik; zaista", dodao je, izviv{i usne u sarkasti~an osmeh, "kad ga gledam sa Arturom, li~i mi na onog najmla|eg u~enika koji se za ve~erom naslonio Hristu na grudi..." Morgana nije mogla da savlada tihi smeh. "Na{ biskup bi te svakako optu`io za svetogr|e, kad bi te ~uo da tako govori{." "Pa, eno Artura kako sedi kao Hrist me|u apostolima, name}u}i hri{}anstvo ~itavoj zemlji", rekao je Kevin. "[to se ti~e biskupa, on je neznalica." "Za{to, zato {to nema sluha za muziku?" Morgana sve do sada nije shvatala koliko su joj nedostajale ovakve razmene duhovitosti; Morgoza i njene gospe bile su toliko male, toliko ograni~ene na ogovaranje i sitnice! "Rekao bih da je svaki ~ovek bez sluha za muziku zaista neznalica, po{to bez muzike ~ovek ne govori, nego nja~e", uzvratio je Kevin, "ali nije re~ samo o tome. Je li ovo dobar trenutak za ven~anje?" Morgana je toliko dugo bila van Avalona da na trenutak nije shvatala na {ta on misli; ali on je pokazao ka nebu. "Mesec opada. To je lo{ trenutak za ven~anje, i gospodar Talesin im je to i rekao. Ali biskup je odredio da se odr`i tik posle punog meseca, kako bi svi ovi ljudi mogli po svetlu da putuju ku}i, i zato {to je danas sve~anost nekog njihovog sveca - ne znam kojeg. Merlin je razgovarao i sa Arturom i rekao mu je da mu ovaj brak ne}e donesti radosti - ne znam za{to. Ali nije bilo ~asnog na~ina da se prekine, izgleda; sve je oti{lo predaleko." Morgana je nagonski znala na {ta je mislio stari druid - i ona je videla kako se gledaju Gvenvir i Lanselet. Je li je trenutak Vida naveo da se trgne od Gvenvir jo{ onoga dana u Avalonu? Tog dana zauvek mi je oduzela Lanseleta, pomislila je, a onda se setila da je bila pod zakletvom da ~uva devi~anstvo za Boginju, i zbunjeno se zamislila. Da li je trebalo da pogazi zakletvu njega radi? Posramljeno je oborila glavu, gotovo upla{ena, na trenutak, da }e joj Kevin pro~itati misli. Vivijen joj je govorila da sve{tenica uvek treba da postupa po svojoj proceni. Izgleda da je bila u pravu, bez obzira na zavet, {to je po`elela Lanseleta... U~inila bih bolje, ~ak i za Avalon, da sam onda primila Lanseleta; tada bi Artur dobio kraljicu nedirnutog srca, jer Lanselet bi stvorio vezu sa mnom, a dete koje sam rodila bilo bi poreklom iz drevne kraljevske loze Avalona... Ali za nju su imali druge planove, i to ju je nateralo da zauvek napusti Avalon, da rodi dete koje je uni{tilo sve njene nade da }e mo}i da podari Boginji k}er; posle Gvideona vi{e ne}e mo}i da rodi. Da je verovala svom nagonu i proceni, Vivijen bi bila besna, ali bi morala da na|e nekog drugog pogodnog za Artura... ^ine}i pravo, pogre{ila sam; poslu{av{i Vivijenine re~i, pomogla sam propast ovog braka, jer znam da ga ~eka propast... "Gospo Morgana", ne`no je rekao Kevin, "uznemirena si. Mogu li ti nekako pomo}i?" Morgana je odmahnula glavom, opet suzdr`avaju}i suze. Upitala se, zna li on da je ona data Arturu u obredu. Ne bi mogla da prihvati njegovo sa`aljenje. "Ni{ta, gospodaru. Mo`da samo delim tvoje strahove zbog ovog ven~anja pod opadaju}im mesecom. Brinem se za brata, to je sve. I `ao mi je `ene kojom se o`enio." Dok je izgovarala te re~i, znala je da su istinite; ma koliko se pla{ila za Gvenvir i pomalo je mrzela, ipak ju je `alila udala se za ~oveka koji je ne voli, a voli ~oveka za koga ne mo`e da se uda. Ako bih oduzela Lanseleta od Gvenvir, u~inila bih uslugu bratu, kao i njegovoj `eni, jer ako ga odvedem, ona }e ga zaboraviti. U Avalonu je nau~ila da otkriva svoje pobude, i sada se u sebi trgla; nije bila iskrena. Ako

uzme Lanseleta od Gvenvir, to ne}e biti za dobro njenog brata niti kraljevstva, nego samo i isklju~ivo zato {to `eli Lanseleta za sebe. Ne za sebe. Svoju magiju mora{ koristiti radi drugih; ne sme{ se zavaravati. Poznavala je dovoljno ljubavnih ~arolija. Bilo bi to za Arturovo dobro! Koristilo bi krljevstvu, ponavljala je u sebi, kad bih preotela Lanseleta od `ene svoga brata; ali uporna savest sve{tenice ponavljala je u njoj: Ne sme{ tako. Zabranjeno je koristiti magiju da bi Vaseljena ~inila tebi po volji. No, ipak }e poku{ati; mora poku{ati bez pomo}i, samo svojim `enskim ve{tinama. Odlu~no je rekla sebi da ju je Lanselet jednom po`eleo, bez pomo}i magije; svakako ga mo`e navesti da je ponovo po`eli! Gvenvir se umorila od gozbe. Jela je vi{e nego {to je `elela, i mada je popila samo jednu ~a{u vina, bilo joj je stra{no vru}e, pa je zabacila veo kako bi se rashladila. Artur je po{ao da razgovara sa mnogobrojnim gostima, i polako se pribli`avao stolu za kojim je sedela ona, okru`ena gospama, pa je kona~no stigao i do nje; uz njega su bili Lanselet i Gaven. @ene su se malo sabile na klupi kako bi napravile mesta, i Artur je seo kraj nje. "Ovo je prva prilika da stvarno razgovaramo, `eno moja." Pru`ila mu je svoju malu ruku. "Razumem. Ovo vi{e li~i na ve}e nego na svadbu, mu`u i gospodaru moj." On se namejao, pomalo kao krivac. "Izgleda da su svi doga|aji u mom `ivotu sada takvi. Kralj uop{te nema privatnost. Pa", ispravio se, sme{e}i se, kad je primetio kako je porumenela, "gotovo uop{te - mislim da }e biti nekoliko izuzetaka, `eno moja. Zakon zahteva da nas isprate u krevet zajedno, ali ono {to se potom de{ava ne ti~e se nikoga doli nas dvoje, ~ini mi se." Oborila je pogled, znaju}i da je video kako je pocrvenela. Ponovo je, posti|ena, shvatila da je zaboravila na njega, da je gledala Lanseleta i pitala se, uljuljkana u slatke snove, kako bi bilo da se danas udala za njega kakva ju je prokleta sudbina u~inila Vrhovnom kraljicom? Opet ju je onako gladno pogledao, i nije se usudila da mu uzvrati pogled. Primetila je kako odvra}a pogled na ~as pre nego {to je preko njih pala senka gospe Morgane; Artur joj je napravio mesta da sedne. "Hodi i sedi sa nama, sestro, za tebe }e uvek biti mesta", rekao je, tako malaksalim glasom da se Gvenvir na trenutak upitala koliko je on popio. "Kada se gosti malo umore od gozbe, spremili smo im jo{ malo zabave, mo`da uzbudljivije od muzike barda, ma koliko ova bila lepa. Nisam znao da peva{, sestro. Znao sam da se bavi{ ~aranjem, ali ne i da u to spada i sviranje. Jesi li nas sve op~arala?" "Nadam se da nisam", nasmejala se Morgana, "jer se ina~e nikada ne bih usudila da ponovo zapevam kako ide ona stara pri~a, o bardu koji je pesmom pretvorio zle divove u krug od kamenja, pa su tako i ostali, hladni i kameni sve do dana dana{njeg?" "To nisam nikada ~ula", rekla je Gvenvir, "mada su mi u manastiru pri~ali o zlim ljudima koji su se podsmevali Hristu na putu prema krstu, pa je svetac podigao ruku i pretvorio ih u vrane koje lete svetom i zauvek nari~u zbog nepromi{ljenih {ala... a bila je i pri~a o svecu koji je pretvorio krug ~arobnica, tokom nekog njihovog zlog obreda, u krug od kamenja." "Kad bih imao vremena", dokono je po~eo Lanselet, "prou~avao bih filozofiju umesto da ratujem i da se bavim konjima, i poku{ao bih da otkrijem ko je podigao to kamenje i za{to." Morgana se nasmejala. "To se u Avalonu zna. Vivijen ti je mogla re}i, da si je pitao." "Da", rekao je Lanselet, "ali ono {to ka`u sve{tenice i druidi mo`da je jednako neistina kao ove pobo`ne bajke, Gvenvir - oprosti, trebalo je da ka`em gospo i kraljice moje. Arture, oprosti, nisam mislio da poka`em nepo{tovanje prema tvojoj gospi, ali zvao sam je po imenu kada je bila mla|a, i dok jo{ nije bila kraljica..." Ali Morgani je bilo jasno da on naprosto tra`i izgovor da naglas izgovori njeno ime. Artur je zevnuo. "Dragi prijatelju, meni ne smeta ako ne smeta mojoj gospi. Bo`e sa~uvaj da ne postanem jedan od onih mu`eva koji dr`e `enu zaklju~anu u kavezu, daleko od svih drugih ljuskih bi}a. Mu` koji ne mo`e da zadr`i pa`nju i vernost svoje supruge, verovatno ih ni ne zaslu`uje." Nagnuo se da uhvati Gvenvir za ruku. "Mislim da se gozba otegla. Lanselete, koliko }e jo{ trebati da se jaha~i pripreme?" "Mislim da }e brzo biti spremni", odgovorio je Lanselet, jedva otrgav{i pogled od Gvenvir. "Da li moj gospodar i kralj zapoveda da odem i vidim?" Namerno mu~i sebe, pomislila je Morgana, ne mo`e da podnese da gleda Gvenvir sa Arturom, a ne mo`e ni da je ostavi samu sa njim. Namerno je pretvorila istinu u {alu. "Mislim, Lanselete, da bi na{i mladenci `eleli da malo razgovaraju nasamo. Hajde da ih ostavimo i odemo da vidimo jesu li jaha~i spremni." "Gospodaru..." po~eo je Lanselet, a kad je Gvenvir zaustila da se pobuni, brzo je zavr{io. "Dozvoli mi da se udaljim."

Artur je klimnuo glavom, a Morgana je uzela Lanseleta za ruku. Pustio je da ga odvu~e odatle, ali videla je da se stalno osvr}e, kao da ne mo`e da prestane da gleda Gvenvir. Srce joj se gr~ilo; u istom trenutku joj se ~inilo i da ne mo`e da podnese toliki njegov bol, ali i da }e u~initi sve da ga udalji, kako ne bi mogao da gleda Gvenvir. Iza le|a je ~ula Arturove re~i: "Sve do sino} nisam imao pojma da }e mi sudbina, osim neveste, dodeliti i lepoticu", i Gvenvir kako odgovara: "Ali to nije bila sudbina, gospodaru, nego moj otac." Pre nego {to je Morgana uspela da ~uje {ta }e Artur re}i, udaljili su se van doma{aja sluha. "Se}am se", po~ela je da govori, "jednom, pre mnogo goidna, u Avalonu, govorio si da je konjica klju~ za pobedu nad Saksoncima - to i disciplinovana vojska, kao kod Rimljana. Pretpostavljam da to planira{ da izvede{ sa ovim konjanicima." "Istina je da sam ih li~no uve`bavao. Nisam ni pomislio da se `ena mo`e se}ati nekog pitanja vojne strategije, ro|ako." Morgana se nasmejala. "@ivim u strahu od Saksonaca, kao i sve `ene na ovim ostrvima. Jednom sam pro{la kroz selo koje je opusto{ila njihova banda, i sve `ene, od petogodi{njih devoj~ica do matorih baka bez zuba i kose, bile su silovane. Sve {to pru`a nadu da ih oteramo jednom zauvek meni je va`no, mo`da va`nije nego mu{karcima i vojnicima, jer oni treba da se pla{e samo smrti." "Nisam ni pomislio na to", ozbiljno je priznao Lanselet. "Trupe Utera Pendragona tako|e su sklone da po selima tra`e sebi `ene - ba{ kao i Arturove - ali u na~elu nema silovanja. A zaboravio sam, Morgana, da si ti u Avalonu nau~ila da ~esto misli{ na stvari koje drugim `enama malo zna~e." Podigao je pogled i stegao je za ruku. "Zaboravio sam harfe Avalona. Mislio sam da mrzim to mesto, da nikada ne}u po`eleti da se vratim. A ipak ponekad - neka sitnica me povu~e natrag. Zvuk harfe. Sun~evo svetlo na kemenu. Miris jabuka i zujanje p~ela na suncu. Pljuskanje ribe u jezeru i krici barskih ptica u zalazak sunca..." "Da li se se}a{", tiho je upitala, "onog dana kad smo se popeli na Tor?" "Se}am se", rekao je sa iznenadnom gor~inom. "Voleo bih da tog dana nisi bila zakleta Boginji." Odgovorila mu je sasvim tiho. "A ja `alim zbog toga od kako pamtim." Glas joj se slomio, i Lanselet ju je ispitiva~ki pogledao. "Morgana, Morgana - ro|ako, nikada te nisam video da pla~e{." "Da li se, kao i ve}ina mu{karaca, pla{i{ `enskih suza?" Odmahnuo je glavom i obgrlio je oko ramena. "Ne", tiho je priznao, "jer suze ih ~ine stvarnijim, ranjivijim - pla{im se `ena koje nikad ne pla~u, jer znam da su sna`nije od mene, i uvek pomalo strahujem {ta }e u~initi. Stalno sam se bojao... Vivijen." Osetila je da je hteo da ka`e majke, i da se upla{io te re~i. Nalazili su se pod niskim gredama {tale; oko njih su bili vezani konji u duga~kom nizu. Ose}ao se prijatan miris sena i slame. Napolju je videla ljude kako se muvaju tamo-amo, podi`u}i plastove sena i postavljaju}i lutke od punjene ko`e, a bilo ih je i koji su u {tali sedlali konje. Neko je primetio Lanseleta i povikao: "Ho}e li Vrhovni kralj i gospoda uskoro biti spremni da nas vide, ser? Ne bi trebalo da izvedemo konje, pa da ~ekaju i postanu nemirni." "Uskoro" uzvratio je Lanselet. Pokazalo se da se iza obli`njeg konja nalazi Gaven. "Oh, ro|ako", obratio se Morgani. "Lanse, ne uvodi je ovamo, ovo nije mesto za gospu, neke od ovih prokletih `ivotinja jo{ su divlje. I dalje ho}e{ da izvede{ onog belog pastuva?" "Re{io sam da bude spreman da ga Artur povede u narednu bitku, makar zbog njega slomio vrat!" "Ne {ali se s time", rekao je Gaven. "Ko ka`e da se {alim? Ako Artur ne mo`e da ga ja{e, sam }u ga jahati u bici i po podne }u mu ga pokazati u ~ast kraljice!" "Lanselete", rekla je Morgana, "ne rizikuj glavu zbog toga. Gvenvir ne ume da razlikuje konje, i divi}e ti se i ako uzja{e{ ponija i pre|e{ sa kraja na kraj dvori{ta, isto kao da je videla samog kentaura!" Na trenutak ju je gotovo prezrivo pogledao. Jasno je razumela {ta to zna~i: Kako bi i mogla da razume{ potrebu da se danas poka`em u {to boljem svetlu? "Idi i sedlaj konja, Gavene, i javi ljudima: treba da budemo spremni za pola sata", rekao je Lanselet. "Upitaj Kaja ho}e li i on sa prvom grupom." "Nemoj mi re}i da }e Kaj jahati, sa onom svojom bogaljastom nogom!" uzviknuo je jedan vojnik sa neobi~nim naglaskom. Gaven ga je pogledao i ljutito odgovorio: "Ho}e{ li mu zameriti zbog toga - ovo je jedina vojna ve`ba u kojoj ta noga nije va`na i zbog koje }e mo}i da se izvu~e iz kuhinje i `enskih odaja?" "Ah, da, sad razumem", rekao je vojnik i nastavio da sedla svog konja. Morgana je dodirnula Lanseletovu mi{icu; spustio je pogled ka njoj, opet sa vragolastim pogledom. Eto, pomislila je, ude{ava ne{to, rizikuje da slomi

vrat, ~ini ne{to za Artura, zaboravio je na ljubav, ponovo je sre}an. Kad bi samo mogao stalno da bude ovako zauzet, ne bi patio ni zbog Gvenvir ni zbog bilo koje druge `ene. "Poka`i mi tog opasnog konja koga }e{ jahati", rekla je. Poveo ju je izme|u redova privezanih konja. Izdaleka je primetila srebrnastu nju{ku i duga~ku grivu, nalik na laneni veo - krupan konj, u ramenima visok koliko i Lanselet. @ivotinja je zatresla glavom i zarzala kao u ru`nom snu o zmajevima koji bljuju vatru. "Oh, lepotane moj", rekao je Lanselet i potap{ao konja po nju{ci; ovaj se trgao i ustuknuo. Lanselet se obratio Morgani: "Li~no sam ga navikavao na |em i uzengije - to je moj ven~ani poklon Arturu, da ga ja{e, i bi}e umiljat kao ku}no ljubim~e." "Lep poklon", rekla je Morgana. "Ne, to je jedino {to sam mogao da mu poklonim", rekao je Lanselet. "Ja nisam bogat. Uostalom, njemu zlato i dragulji ne trebaju, ima ih i previ{e. Ovaj poklon mogu da mu dam samo ja." "Dar od srca", rekla je Morgana. Kako voli Artura, pomislila je; zato se i mu~i toliko; i dalje voli Artura. Da je umesto njega Gaven, `enskaro{, uop{te mi ne bi bilo `ao; Gvenvir je ~edna, i u`ivala bih da gledam kako ga odbija. "Volela bih da ga uzja{em", rekla je naglas. "Ne bojim se ja nijednog konja." Lanselet se nasmejao. "Ti se ni~ega ne boji{, zar ne?" "Oh, ne, ro|a~e dragi", naglo se uozbiljila, "bojim se mnogo ~ega." "Pa, ni ja nisam neustra{iv, bojim se bitke i Saksonaca, i bojim se da }u poginuti pre nego {to iskusim sve {to mi `ivot nudi", rekao je on. "I zato se ne usu|ujem da odbijem nijedan izazov... A najvi{e se bojim da i Avalon i hri{}ani gre{e, i da nema ni Bogova ni raja, ni drugog `ivota, i da }u, kad umerem, zauvek nestati. Zato se i bojim da umrem pre nego {to iskusim sve u `ivotu." "Meni se ~ini da ti je malo {ta ostalo da okusi{", rekla je Morgana. "Oh, jeste, jeste, Morgana, ima toliko stvari za kojima ~eznem, i kad god mi neka promakne, stra{no `alim i pitam se da li me slabost ili glupost spre~avaju da uradim ono {to `elim..." rekao je i iznenada se okrenuo i gladno je zagrlio, priviv{i je uz sebe. O~ajanje, pomislila je Morgana sa gor~inom; ne `eli on mene, nego samo da na trenutak zaboravi Artura i Gvenvir kako se no}as grle. Ve{to i uve`bano milovao joj je grudi; pritisnuo je usne na njene, i osetila je kako se pripija uz nju ~itavim telom. Stajala mu je u naru~ju, nepokretna, ose}aju}i drhtavicu i narastaju}u glad kako je ipsunjavaju ne~im nalik na bol; bila je jedva svesna svojih sitnih pokreta kojima se pripijala uz njega. Otvorila je usne pod njegovima, ose}aju}i njegove dlanove svuda po sebi. No, kada ju je blago pogurao ka gomili sena, ipak se pobunila. "Dragi moj, poludeo si, po {tali se muva bar pedeset Arturovih vojnika i jaha~a..." "Zar ti smeta", {apnuo je, a onda je odgovorila tresu}i se od uzbu|enja. "Ne. Ne!" Puistila je da je polegne u seno. Duboko u sebi je pomislila sa gor~inom: kneginja, vojvotkinja od Kornvola, sve{tenica Avalona, gu`va se po {tali kao neka mlekarica, a ~ak ne mo`e da se izgovori ni na Beltanske vatre. Ali odbacila je to i pustila da je on miluje, ne opiru}i se. Bolje ovako nego da Arturu prepukne srce. Nije znala misli li to ona ili mu{karac koji je le`ao preko nje, ~ije su joj grube, `urne ruke nanosile bol; poljupci su mu bili gotovo divlji, zarivaju}i joj se u usta. Osetila je da joj vu~e haljinu i pomerila se da mu to olak{a. A onda su se za~uli glasovi, lupa, vika, buka nalik na udare ~eki}a, upla{eni vrisak, i odjednom se javilo desetak glasova. "Kapetane!" vikali su. "Gospodaru Lanselete! Pa gde je? Kapetane!" "Ovamo dole, ~ini mi se..." jedan od mla|ih vojnika tr~ao je izme|u konja. Divlje opsovav{i u pola glasa, Lanselet se brzo postavio izme|u Morgane i mladog vojnika, a ona je sakrila lice pod velom i zgr~ila se, ve} polunaga, {to dublje u slamu kako je ne bi videli. "Prokletvstvo! Zar ne mogu da se udaljim ni na trenutak..." "Oh, ser, brzo do|ite, jedan od novih konja... ovde imaju kobilu u `aru... dva pastuva po~ela su da se tuku... mislim da je jednom ve} slomljena noga..." "Grom i pakao!" Lanselet je brzo name{tao ode}u, ustaju}i da se nadnese nad momka koji ih je prekinuo. "Dolazim..." Mladi} je primetio Morganu; u trenutku u`asa ponadala se da je nije prepoznao - to bi bila lepa, so~na pri~a za dvor. Ali ne tako stra{na kao ono {to ne znaju... da sam rodila bratovljevo dete. "Jesam li vas prekinuo u ne~emu, ser?" upitao je mladi}, poku{avaju}i da proviri iza Lanseleta i keze}i se. Morgana je bila neute{na. [ta }e sad biti sa njegovim ugledom? Ili mu{karcu odgovara da ga na|u kako se valja u senu? Lanselet uop{te nije odgovorio, nego je gurnuo mladi}a da po|e, tako da je ovaj umalo pao. "Idi i na|i

Kaja i konju{ara, da odu sa tobom." Brzo se vratio, sav u `urbi, i poljubio Morganu koja je nekako uspela da ustane. "Bogova mi! Od svih prokletih..." ^vrsto ju je zagrlio, gladnim prstima, i tako ju je grubo poljubio da je osetila da joj na licu ostaje crveni `ig. "Bogova mi! Ve~eras - kunem se! Kunem se!" Nije mogla da mu odgovori. Mogla je samo da klima glavom - o{amu}ena, zbunjena, jer ~itavo telo vri{talo joj je od `elje za prekinutim ispunjenjem - i da ga gleda kako `urno odlazi. Minut-dva kasnije pojavio se drugi mladi} i naklonio joj se, a ostali vojnici jurcali su tamo-amo, i negde daleko se za~uo u`asan, gotovo ljudski krik `ivotinje na samrti. "Gospo Morgana? Ja sam Griflet. Gospodar Lanselet {alje me da vas otpratim do paviljona. Rekao mi je da vas je doveo ovamo da vidite konja koga on obu~ava za kralja, ali da ste se okliznuli i pali u seno, i da je ba{ poku{avao da vidi jeste li povre|eni kada je po~ela potraga za njim - kada je izbila ona tu~a sa konjem kralja Pelinora. I moli vas da ga izvinite i vratite se u zamak..." Pa, pomislila je, ovo bar obja{njava za{to mi je suknja izgu`vana, a kosa i veo puni sena. Ne}e morati da izi|e pred majku i sestru kao ona `ena iz Svetog Pisma koju su uhvatili u preljubi; mladi Griflet pru`io joj je ruku, i ona se oslonila na nju punom te`inom. "Izgleda da sam uganula ~lanak", rekla je, hramlju}i ~itavim putem do zamka. Ako se povredila i pala, to }e objasniti otkuda seno po njoj. Delom je bila zadovoljna {to je Lanselet brzo razmi{ljao; delom je bila o~ajna {to je nije priznao i zaklonio. Artur je oti{ao sa Kajem u {tale, uznemiren nezgodom sa konjima. Pustila je da se Gvenvir uzmuva oko nje i da Igrena po{alje po hladnu vodu i lanene zavoje kako bi joj previla ~lanak, i sela je kraj Igrene, u senci, kada su konji i jaha~i izi{li da prika`u svoje ve{tine. Artur je odr`ao mali govor o novoj legiji Karleona koja }e o`iveti dane slave Rima i spasti zemlju. Njegov usvojeni otac, Ektorijus, sav je sijao. Potom je izjahalo desetak konjanika, prikazuju}i nove ve{tine kojima se konj mo`e zaustaviti usred galopa, propeti i okrenuti u mestu, uskla|en sa ~itavom grupom. "Posle ovoga", objavio je Artur, "niko vi{e ne}e mo}i da ka`e da su konji dobri samo za vu~u!" Nasme{io se Gvenviri. "Kako ti se dopadaju moji vitezovi, gospo moja? Meni li~e na stare rimske konjanike - plemi}e koji su smeli da poseduju i uve`bavaju sopstvenog konja." "Kaj ja{e kao kentaur", rekla je Igrena Ektorijusu, i starac se zadovoljno nasme{io. "Arture, veoma je lepo od tebe {to si dao Kaju jednog od najboljih konja." "Kaj je suvi{e dobar vojnik i suvi{e dobar prijatelj, da bi ~u~ao u ku}i", odlu~no je rekao Artur. "Je li on tvoj usvojeni brat?" upitala je Igrena. "Ta~no. Bio je ranjen u svojoj prvoj bici i bojao se da }e biti osu|en da zauvek sedi kod ku}e, sa `enama", odgovorio je Artur. "Stra{na sudbina za vojnika. Ali na konju mo`e da se bori isto kao i drugi." "Gledaj", uzviknula je Igrena, "legija je zdrobila sve mete - nikada nisam videla takvo jahanje!" "Mislim da niko ne mo`e da se odupre takvom napadu", rekao je kralj Pelinor. "Kakva {teta {to Uter Pendragon nije do`iveo da vidi ovo, de~ko - izvini - gospodaru i kralju moj." "Prijatelj mog oca", toplo je rekao Artur, "mo`e da me zove kako god `eli, dragi Pelinore! Ali treba odati priznanje mom prijatelju i kapetanu, Lanseletu." Morgozin sin, Gaheris, nespretno se poklonio pred Arturom. "Gospodaru, smem li da odem do {tala i gledam kako ih rasedlavaju?" Bio je to veseo, pametan de~ak od oko ~etrnaest godina. "Mo`e{", rekao je Artur. "Kada }e i on do}i da se pridru`i Gavenu i Agravenu, tetka?" "Ove godine, mo`da, ako bra}a mogu da ga podu~avaju vojni~kim ve{tinama i da paze na njega", rekla je Morgoza, a onda je naglo podigla glas: "Ne! Ne ti, Garete!" i poku{ala da uhvati bucmastog {estogodi{njaka. "Gaherise! Vrati ga ovamo!" Artur se nasmejao i ra{irio ruke. "Ni{ta ne brini - de~ake privla~e {tale kao psi buve. Pri~ali su mi kako sam jahao o~evog pastuva kad mi je bilo jedva {est godina! Ne se}am se toga; to je bilo tik pre nego {to me je Ektorijus usvojio", dodao je, a Morgana se stresla, setiv{i se plavokosog deteta kako le`i, naizgled mrtvo, u senci neke ~inije sa vodom - ne, slika je nestala. "Da li te ~lanak jako boli, sestro?" saose}ajno je upitala Gvenvir. "Evo, nasloni se na mene..." "Gaven }e paziti na njega", nemarno je rekao Artur. "Mislim da je on najbolji ~ovek koga imamo za obuku mladih vitezova i jaha~a." "Bolji od ser Lanseleta?" upitala je Gvenvir. Samo je `elela da izgovori njegovo ime, pomislila je Morgana. Ali on je `eleo mene, jo{ malo~as, a ve~eras }e biti prekasno... bolje nego da Arturu prepukne srce. Ako budem morala, re}i }u Gvenvir. "Lanselet?" upitao je Artur. "On je na{ najbolji jaha~, mada je suvi{e vratoloman za moj ukus. Momci ga odreda obo`avaju, naravno - gledaj, tetka, eno tvog malog Gareta, prati ga u stopu kao ku~ence - sve }e u~initi

za njega. Ali on nije tako ve{t u podu~avanju mladi}a kao Gaven; suvi{e lako plane i voli da se producira. Gaven postupa polako i postepeno; u~i ih korak po korak, tako da se nikada niko nije povredio zbog nemarnosti. Gaven je moj najbolji ratni u~itelj. Gedaj, eno Lanseleta na konju koga obu~ava za mene..." Prasnuo je u smeh. "\avo mali!" rekla je Igrena. Garet je visio o sedlu kao majmun, a Lanselet je, smeju}i se, podigao de~ka pred sebe u sedlo i poterao konja u galop, jure}i pravo uz brdo prema zaklonu gde je kraljevska porodica sedela u senci i posmatrala. Vratolomno su jurili pravo ka njima, pa je ~ak i Artur jeknuo, a Igrena je ustuknula, prebledev{i. Lanselet je zaustavio konja tako da se propeo i okrenuo u mestu. "Tvoj konj, gospodaru Arture", rekao je sa u`ivanjem, dr`e}i uzde jednom rukom, "i tvoj ro|ak. Tetka Morgoza, uzmi ovog malog mangupa i dobro ga ispra{i!" dodao je, spustiv{i Gareta gotovo pravo Morgozi u krilo. "Mogao je da pogine pod kopitama!" Garet nije ~uo ni re~ od Morgozine grdnje, jer je gledao samo Lanseleta, o~iju punih divljenja. "Kada odraste{", rekao je Artur, smeju}i se i golicaju}i de~aka, "u~ini}u te vitezom, pa }e{ mo}i da putuje{ i bori{ se protiv divova i zlih jaha~a, i da spasava{ plemenite gospe." "Oh, ne, gospodaru Arture", odgovorio je mali{a, o~iju jo{ prikovanih za konja koga je Lanselet jahao poljem. "Posta}u vitez gospodara Lanseleta, i zajedno }emo i}i u pohode." Ektorijus se tiho nasmejao. "Mladi Ahil je, izgleda, na{ao svog Patrokla." "Ja sam ostao u senci", dobro}udno je rekao Artur. "^ak i moja nevesta ne mo`e da otrgne pogled od Lanseleta, i moli ga da je zove po imenu, a sada mali Garet `eli da bude njegov vitez! Da mi Lans nije najbolji prijatelj, pobesneo bih od ljubomore." Pelinor je gledao jaha~a u kasu. "Onaj prokleti zmaj jo{ se krije u jezeru u mojoj zemlji, i izlazi da ubija seljake i krave. Kad bih imao takvog konja, na kome bih mogao da se borim... Mislim da }u obu~iti bojnog konja i ponovo po}i na zmaja. Poslednji put sam jedva izvukao `ivu glavu." "Zmaj, ser?" upitao je mali Garet. "Da li bljuje vatru?" "Ne, mom~e, ali u`asno smrdi i di`e buku kao ti {ezdeset pasa uglas laju u trbuhu", odgovorio je Pelinor, a Ektorijus je dodao: "Zmajevi ne bljuju vatru, de~ko. To se veruje zbog davnog obi~aja da se zvezda padalica naziva zmajem, jer ima duga~ak, plameni rep - mo`da je nekada bilo zmajeva koji su bljuvali vatru, ali toga se ne se}a nijedan `ivi ~ovek." Morgana ih nije slu{ala, mada se pitala koliko u Pelinorovoj pri~i ima istine, a koliko preterivanja da bi zadivio dete. Pogledom je pratila Lanseleta, koji je pokazivao {ta sve konj ume. Aertur se obratio Gvenviri. "Nikada nisam umeo da tako uve`bam konja - Lanselet ga sprema meni za bitke. Zamisli, pre dva meseca bio je divalj kao neki od Pelinorovih zmajeva, a pogledaj ga sada!" "Meni i dalje izgleda divalj", rekla je Gvenvir, "ali ja se bojim i najpitomijih konja." "Konj za bitku ne sme biti pitom kao damski poni", rekao je Artur. "Mora imati duha - blagi Bo`e na nebesima!" povikao je, naglo ustav{i. Odnekuda se pojavila bela mrlja; nekakva doma}a ptica, mo`da guska, iznenada je poletela uvis, pravo pod konjska kopita. Lanselet, koji je opu{teno jahao, bez mnogo pa`nje, trgao se kad se konj upla{eno propeo; borio se da povrati kontrolu, ali je skliznuo gotovo pravo pod kopita; napola onesve{}en, uspeo je da se otkotrlja u stranu. Gvenvir je vrisnula. Morgoza i ostale gospe tako|e su kriknule, a Morgana, potpuno zaboraviv{i da bi trebalo da ima uganut ~lanak, sko~ila je i potr~ala ka Lanseletu, uspev{i da ga izvu~e ispod konjskih kopita. I Artur je potr~ao ka konju, zgrabio ga za uzde i uspeo da ga odvu~e od Lanseleta koji je le`ao bez svesti. Morgana je kleknula kraj njega, brzo mu opipav{i slepoo~nicu, gde se ve} pojavila modrica oko mlaza krvi koja je tekla u pra{inu. "Je li mrtav?", uzviknula je Gvenvir. "Je li mrtav?" "Ne", rekla je Morgana sa olak{anjem. "Donesite hladne vode; mora da je ostalo onog lanenog zavoja. Slomio je zglob ruke, ~ini mi se; pao je na ruku kako ne bi slomio vrat! A rana na glavi..." sagnula se da mu polo`i glavu na grudi, ose}aju}i kako se polako podi`u i spu{taju. Primila je posudu hladne vode od Pelinorove k}eri i komadom tkanine pokvasila mu ~elo. "Neka neko uhvati tu gusku i slomi joj vrat - a gu{~ara treba i{ibati. Gospodar Lanselet je mogao da izgubi glavu ili da povredi kraljevog konja." Do{ao je Gaven da vrati konja u {talu. Nesre}a je prekinula slavlje, i gosti su jedan po jedan po~eli da se povla~e u paviljone i {atore. Morgana je previla Lanseletu glavu i ruku, na sre}u uspev{i da zavr{i stavljanje udlaga pre nego {to je po~eo da se me{kolji, je~i i trza se od bola; potom je, u dogovoru sa doma}icom, poslala Kaja po neke biljke koje }e ga uspavati, i uredila da ga odnesu u postelju. Ostala je uz njega, mada je nije prepoznao; samo je je~ao i zurio u prazno.

Jednom se zagledao u nju i promrmljao "Majko..." i srce joj se zgr~ilo. Posle nekog vremena, zapao je u te`ak, nemiran san, a kada se probudio, prepoznao ju je. "Morgana? Ro|ako? [ta se desilo?" "Pao si sa konja." "Sa konja? Kakvog konja?" zbunjeno je upitao, a kada mu je ispri~}ala odlu~no je odgovorio: "To je sme{no. Ja ne padam sa konja", i ponovo zaspao. Morgana je sedela kraj njega, pustiv{i da je dr`i za ruku i ose}aju}i da }e joj srce prepu}i. Jo{ je ose}ala njegove poljupce na usnama i na bolnim grudima. No, trenutak je pro{ao i bila je svesna toga. ^ak i ako se bude setio, ne}e je vi{e `eleti; nikada je i nije `eleo, osim da ubla`i agoniju od pomisli na Gvenvir i na ljubav prema svom kralju i ro|aku. Postajalo je sve mra~nije; daleko u zamku ponovo su se za~uli zvuci muzike - svirao je Kevin. ^uli su se smeh, pesma, veselje. Iznenada su se otvorila vrata, i u{ao je Artur, sa bakljom u ruci. "Hteli smo da bude{ me|u svedocima koji }e ispratiti mladu u postelju, po{to si potpisala bra~ni ugovor", rekao je. "Ali pretpostavljam da on ne sme da ostane sam, a ne bih voleo da ga prepustim komornicima, ~ak ni Kaju. Ima sre}e {to si uz njega. Ti si mu usvojena sestra, zar ne?" "Ne", odgovorila je Morgana sa neo~ekivanim gnevom u glasu. Artur je pri{ao krevetu i uzeo Lanseleta za mlitavu ruku. Ranjenik je jeknuo, prome{koljio se i otvorio o~i, `mirkaju}i. "Arture?" "Tu sam, prijatelju", rekao je Artur, a Morgana je pomisila da nikada nije ~ula toliko ne`nosti u mu{kom glasu. "Je li tvoj konj... dobro?" "Ma, dobro je. Mani sad konja", odgovorio je Artur. "Da si poginuo, ~emu bi mi slu`io konj?" Bio je na ivici suza. "[ta se... desilo?" "Upla{ila ga je neka prokleta guska. Gu{~ar se krije. Mislim da zna da }u dati da ga i{ibaju do krvi!" "Nemoj", rekao je Lanselet. "On je samo siroto, glupo stvorenje bez imalo mozga. Ne treba ga kriviti {to su guske pametnije od njega, pa je jedna uspela da pobegne. Obe}aj mi, Gvideone." Zapanjila se {to je upotrebio staro ime. Artur mu je stegao ruku i sagnuo se da ga poljubi u obraz, pa`ljivo izbegavaju}i povre|enu stranu lica. "Obe}avam, Galahade. A sad, spavaj." Lanselet ga je ~vrsto stegao za ruku. "Umalo da ti upropastim prvu bra~nu no}, zar ne?" rekao je, uz prizvuk koji se Morgani u~inio kao stra{na ironija. "Veruj da jesi - moja nevesta se tako stra{no rasplakala zbog tebe, da se pitam {ta bi bilo da sam ja slomio vrat!" nasmejao se Artur. "Arture", ljutito je rekla Morgana, "iako si kralj, on mora da }uti!" "Tako je." Artur se ispravio. "Posla}u ujutro Merlina da ga pogleda; ipak, no}as ne bi smeo da ostane sam..." "Ja }u biti sa njim." Jo{ je bila besna. "Pa, ako si sigurna..." "Idi nazad kod Gvenvir! Tvoja nevesta te ~eka!" Artur je uzdahnuo. "Ne znam {ta da joj ka`em", kona~no je priznao. "Ni {ta da radim." Ovo je sme{no - zar o~ekuje da }u mu dati uputstva, ili mo`da njegovoj nevesti? Pogledala ga je u o~i i oborila pogled. "Arture", ne`no je rekla, "to je vrlo jednostavno. U~ini onako kako te Boginja navede." Izgledao je kao nesre}no dete. Kad je progovorio, glas mu je bio promukao. "Ona... ona nije Boginja. Ona je samo devojka, i... i to upla{ena." Trenutak kasnije, vi{e nije mogao da izdr`i. "Morgana, zar ne zna{ da te jo{..." Nije mogla da podnese ni pomisao na ono {to }e joj re}i. "Ne!" prekinula ga je, podigav{i ruku. "Arture, zapamti barem jedno. Za nju }e{ ti uvek biti Bog. Pri|i joj kao Rogati..." Artur se prekrstio i uzdrhtao. "Bo`e, oprosti mi; ovo je kazna..." {apnuo je i za}utao. Stajali su i gledali se, nesposobni da progovore. Kona~no se oglasio Artur. "Morgana, nemam nikakvog prava.... ho}e{ li me barem poljubiti?" "Brate moj..." Uzdahnula je, popela se na prste i poljubila ga u ~elo. Potom mu je preko ~ela na~inila znak Boginje. "Budi blagosloven", {apnula je. "Arture, idi kod nje, idi kod svoje neveste. Obe}avam ti, u ime Boginje, da }e sve biti dobro, kunem ti se u to."

Progutao je knedlu - videla je kako mu se kre}u mi{i}i u vratu. Potom je otrgao pogled od njenog. "Bog te blagoslovio, sestro", promrmljao je. Vrata su se zatvorila za njim. Morgana se sru~ila na stolicu i ostala tako, nepokretna, zagledana u usnulog Lanseleta, izmu~ena slikama koje su joj se kovitlale u umu. Lanseletovo lice, kako joj se sme{i na osun~anom Toru. Gvenvir, blatnjava i mokre ode}e, kako se dr`i Lanseletu za ruku. Rogati Bog, lica zamazanog jelenskom krvlju, kako sklanja zavesu na ulazu u pe}inu. Lanseletove usne na njenim grudima - zar je to bilo pre svega nekoliko sati? "Barem ne}e Arturovu prvu bra~nu no} provesti sanjaju}i Gvenvir", ljutito je promrmljala. Legla je na ivicu kreveta, pa`ljivo se priviv{i uz ranjenika; }utke je le`ala, ~ak ni ne pla~u}i, jer bila je suvi{e oja|ena za to. Ali te no}i nije sklopila o~i. Borila se protiv Vida, protiv snova, `eljna }utanja i praznine misli kojima je nau~ena u Avalonu. A daleko odatle, u najudaljenijem krilu zamka, Gvenvir je le`la budna, gledaju}i ne`no i sa krivicom Arturovu kosu koja je sijala na mese~ini, njegove grudi koje su se dizale i spu{tale od tihog disanja. Suze su joj polako klizile niz obraze. Toliko `elim da ga volim, pomislila je, a potom se {apatom pomolila. "Oh, Bo`e, sveta Device Marijo, pomozite mi da ga volim onako kako bi trebalo, on je moj kralj i gospodar i tako je dobar, zaslu`io je nekoga ko }e ga voleti vi{e nego {to ja mogu." ^inilo joj se da no} oko nje odi{e tugom i o~ajanjem. Ali za{to, upitala se. Artur je sre}an. Nema {ta da mi prebaci. Otkuda onda tolika tuga oko mene? 7. Jednog dana krajem leta, kraljica Gvenvir sedela je sa nekoliko svojih gospi u velikoj sali Karleona. Bilo je popodne i stra{na vru}ina; ve}ina ih se pretvarala da prede ili da ~e{lja poslednju prole}nu vunu za predenje, ali vretena su se nesigurno okretala, a ~ak je i kraljica, koja je bila najbolja vezilja me|u njima, prestala da ubada iglu u fini prostira~ za oltar koji je spremala za biskupa. Morgana je spustila vunu o~e{ljanu za predenje i uzdahnula. U ovo doba godine uvek je bila `eljna doma, ~eznula je za maglama koje su se navla~ile sa mora preko litica Tintagela... nije ih videla od detinjstva. Artur je sa vojskom, legijom Karleona, odjahao na ju`nu obalu, da pregleda novu tvr|avu koju su tamo sagradili Saksonci iz ugovornih trupa. Ovog leta nije bilo napada, i sasvim mo`e biti da su Saksonci, osim onih koji su sklopili ugovor sa Arturom i mirno `iveli u zemlji Kenta, zauvek odustali od Britanije. Dve godine postojanja Arturove konjani~ke legije svele su borbe sa Sasksoncima na povremene letnje ve`be; ali Artur je re{io da ovo razdoblje mira iskoristi da oja~a odbranu na obalama. "Opet sam `edna", rekla je Pelinorova k}er Elena. "Mogu li da odem, gospo moja, i zamolim da po{alju jo{ vode?" "Pozovi Kaja - on }e se postarati za to", odgovorila je Gvenvir. Veoma je narasla, pomislila je Morgana. Od upla{enog i pitomog deteta postala je kraljica. "Trebalo je da se uda{ za Kaja kada je kralj to po`eleo, gospo Morgana", rekla je Elena, kad se vratila i sela na klupu kraj Morgane. "On je jedini mu{karac u zamku ispod {ezdeset godina, i njegova `ena nikada ne}e le`ati sama po pola godine." "Slobodno ga uzmi, ako ga `eli{", ljubazno je odvratila Morgana. "I dalje se pitam za{to ti nisi", rekla je Gvenvir, kao da govori o nekoj staroj tuzi. "To bi bilo tako zgodno Kaj, kraljev usvojeni brat koga ovaj veoma voli, i ti, Arturova sestra i vojvotkinja od Kornvola po ro|enju, sada kad gospa Igrena vi{e ni ne izlazi iz svog manastira!" Druzila, k}er jednog od sitnih kraljeva sa istoka, po~ela je da se kiko}e. "Recite mi, ako se kraljev brat i sestra ven~aju, zar to nije rodoskrvnu}e?" "Polusestra i usvojeni brat, gusko jedna", odgovorila je Elena. "Ali reci mi, gospo Morgana, zar su te odbili samo njegovi o`iljci i hromost? Kaj svakako nije lepotan, ali bio bi dobar mu`." "Nisi me prevarila", uzvratila je Morgana, pretvaraju}i se da je raspolo`ena za {alu - zar ove `ene misle samo na udaju? "Uop{te ti nije stalo do moje bra~ne sre}e sa Kajem, nego samo `eli{ da ven~anje prekine letnju dosadu. Ali nemoj biti pohlepna. Ser Griflet se proletos o`enio Meleasom, i to bi trebalo da bude dosta ven~anja za sada." Bacila je pogled na Meleas, ~ija je haljina ve} ote{njala oko struka zbog trudno}e. "^ak }ete imati i bebu da je mazite, dogodine u ovo vreme." "Ali ti se tako dugo ne udaje{, gospo Morgana", rekla je Alienor od Galije. "A te{ko da se mo`e{ nadati boljoj prilici nego {to je kraljev usvojeni brat!" "Ne `urim sa udajom, a Kaj ne mari za mene mnogo vi{e nego ja za njega."

Gvenvir se nasmejala. "Ta~no. Ima jezik o{tar gotovo koliko i ti, i nije nimalo dobro}udan - njegovoj `eni treba}e vi{e strpljenja nego {to je imala sveta Brigita, a ti, Morgana, uvek ima{ spreman o{tar odgovor." "Osim toga, ako se uda, mora}e da prede za svoje doma}instvo", dodala je Meleas. "Kao i obi~no, Morgana se izvla~i od svog udela u predenju!" Njeno vreteno po~elo je ponovo da se okre}e, i kalem se spustio ka podu. Morgana je slegnula ramenima. "Istina je da radije ~e{ljam vunu, ali vi{e nema {ta da se ~e{lja", rekla je i, oklevaju}i, uzela u ruke ispu{teno vreteno. "A ipak si najbolja predilja me|u nama", rekla je Gvenvir. "Tvoja nit uvek je ravnomerna i ne kida se. Moja se prekine ~im je pogleda{." "Oduvek sam imala ve{te ruke. Mo`da sam se naprosto umorila od predenja, po{to me je majka nau~ila tome dok sam bila veoma mala", priznala je Morgana i po~ela, oklevaju}i, da okre}e nit me|u prstima. Istina - mrzela je predenje i izvla~ila se kad god je mogla... uvrtala je i okretala nit me|u prstima, primoravaju}i telo na nepomi~nost kako bi se samo prsti kretali dok se kalem okre}e i okre}e, spu{taju}i se prema podu... dole, pa gore, uvrtan me|u njenim prstima... bilo je toliko lako da je mogla da padne u trans. @ene su pri~ale o sitnim dnevnim doga|ajima, o Meleas i njenim jutarnjim mu~ninama, o `eni koja je do{la sa Lotovog dvora sa skandaloznim pri~ama o Lotovim neverstvima... Sva{ta bih mogla da im ispri~am kad bih `elela, kako ~ak ni `enina sestri~ina nije mogla da izbegne njegovim po`udnim rukama... morala sam da upotrebim svu svoju pamet i o{tar jezik kako me ne bi odvukao u krevet; svejedno mu je, mlada ili stara, vojvotkinja ili mlekarica, samo da nosi suknju... Okre}i nit, uvr}i, gledaj vreteno kako se okre}e, okre}e. Gvideon sada mora da je ve} veliki de~ko, tri godine su mu, spreman je za drveni ma~ i vitezove kao {to ih je ona pravila Garetu, umesto da samo mazi ma~ke i baca kockice. Setila se Arturove te`ine u krilu kada je bila devoj~ica, ovde u Karleonu, dok je Uter vladao... kakva sre}a {to Gvideon nimalo ne li~i na oca; Arturova umanjena kopija na Lotovom dvoru dala bi mnogima o ~emu da pri~aju. Ranije ili kasnije, neko }e ipak sastaviti vreteno i kalem i istkati pravu nit do odgovora... Morgana je ljutito podigla glavu. Bilo je suvi{e lako pasti u trans tokom predenja, ali mora obaviti svoj deo posla, ove zime moraju imati pre|e za tkanje, a gospe spremaju stolnjak za bankete... Kaj nije jedini mu{karac u zamku ispod {ezdeset godina; bio je tu i Kevin, bard, koji je do{ao sa vestima iz Letnje zemlje... kako se polako kalem spu{ta ka podu... uvr}i, okre}i nit, kao da joj prsti `ive sopstvenim `ivotom, odvojenim od njenog... ~ak i u Avalonu je mrzela predenje... u Avalonu, me|u sve{tenicama, poku{avala je da radi vi{e nego {to je trebalo me|u bojama, kako bi izbegla omrznuto predenje, od koga joj je um lutao dok su prsti radili... dok se nit okre}e, to li~i na spiralni ples na Toru, okolo i okolo, kao {to se svet okre}e oko sunca na nebu, mada obi~ne neznalice misle da je obrnuto... Stvari nisu uvek onakve kakve izgledaju, mo`da se kalem okre}e oko niti, a nit se nji{e sama po sebi, uvijaju}i se kao zmija... kao zmaj na nebu... da je mu{ko, izjahala bi sa legijom Karleona, barem ne bi morala da sedi i prede, prede, prede, u krug i u krug... ali ~ak i legija Karleona i}i }e i krug oko Saksonaca, a Saksonci oko njih, u krug i u krug, i krv }e kru`iti u njihovim venama, crvena krv koja te~e, te~e... prosipa se po ognji{tu... Morgana je ~ula sopstveni vrisak tek kada je ve} naru{io }utanje u sobi. Ispustila je vreteno, koje se otkotrljalo pravo u prurpurnu krv {to je kapala sa ognji{ta... "Morgana! Sestro, jesi li ubola prst na vreteno? [ta ti je?" "Krv na ognji{tu..." mucala je Morgana. "Vidi, tamo, tamo, tik ispod sedi{ta Vrhovnog kralja, ubijen je tamo kao `rtvena ovca pred kraljevim nogama..." Elena ju je protresla; o{amu}ena, Morgana je prevukla dlanom preko o~iju. Nije bilo nikakve krvi, samo se sporo pomerala svetlost popodnevnog sunca. "Sestro, {ta si videla?" ne`no je upitala Gvenvir. Majko Boginjo! Opet se desilo! Morgana je poku{ala da umiri disanje. "Ni{ta, ni{ta... mora da sam na trenutak zadremala, pa sam sanjala." "Zar ni{ta niste videli?" Kala, debela `ena potkomornika, pa`ljivo je gledala Morganu. Morgana se setila kako je pro{li put, pre vi{e od godinu dana, zapala u trans nad predenjem i predvidela kako }e Kajev omiljeni konj slomiti nogu u {tali, pa }e morati da ga zakolju. Nestrpljivo je odogovorila: "Ne, ni{ta, samo sam sanjala - no}as sam sanjala da jedem gusku, a nisam je okusila od Uskrsa! Zar svaki san mora da bude va`an?" "Ako namerava{ da prorokuje{, Morgana", bocnula ju je Elena, "mogla bi da nam ka`e{ ne{to razumno na primer, kada }e mu{karci do}i ku}i, pa da im ugrejemo vino, ili treba li Meleas da sprema ode}u za de~aka ili za devoj~icu, ili kada }e kraljica zatrudneti!" "Zave`i, `ivotinjo", zasiktala je Kala, jer Gvenvirine su se o~i ispunile suzama. Morganu je glava stra{no bolela zbog posledica nehoti~nog transa; ~inilo joj se da joj svetlaci lete pred o~ima, blede tra~ice boje koja }e se

ra{iriti preko ~itavog vidnog polja. Znala je da bi trebalo da o}uti, ali ipak je prasnula. "Dosta mi je te stare {ale! Nisam ja seoska vra~ara, da se petljam u poro|aje, ljubavne napitke, predskazanja i ~ini. Ja sam sve{tenica, a ne ve{tica!" "Mir, mir", smireno je rekla Meleas. "Pustite Morganu na miru. Od ovog sunca svakome mogu da se privi|aju stvari; ~ak i ako je videla krv na ognji{tu, mo`da je to zbog nekog nemarnog sluge koji }e tu spustiti nedope~eno meso, pa }e se prosuti crveni sok iz njega! Ho}e{ li da pije{, gospo?" Pri{la je kofi vode, zagrabila punu kutla~u i pru`ila je, a Morgana ju je `edno iskapila. "Koliko znam, u svakom proro~anstvu postoji zrnce istine - bolje bi bilo da je pitamo kada }e Elenin otac kona~no uloviti tog zmaja koga goni i u vreme i u nevreme." Kao {to se moglo i o~ekivati, uspela je da skrene razgovor. "Ako uop{te i postoji zmaj", nasmejala se Kala. "Mo`da on samo tra`i izgovor da ode od ku}e kad mu dosadi ognji{te!" "Da sam ja mu{karac i da sam o`enjena Pelinorovom gospom", dodala je Alienor, "verovatno bih vi{e volela dru{tvo zmaja koga ne mogu da na|em nego istinskog zmaja u sopstvenom krevetu." "Reci mi, Elena", upitala je Meleas, "postoji li zaista zmaj, ili ga tvoj otac goni samo zato {to je to lak{e nego da se stara o stadima? Mu{karci ne moraju da sede i predu kada je rat, ali u vreme mira svakako im mo`e dosaditi da se bave {talama i pa{njacima." "Ja nikada nisam videla zmaja", rekla je Elena. "Bo`e sa~uvaj. Ali ne{to odnosi krave s vremena na vreme, i jednom sam videla {irok sluzavi trag u poljima, i osetila sam zadah; i tu je bila i krava, gotovo pojedena, i isto prekrivena sluzi. To nije li~ilo na vuka, ~ak ni na `deravca." "Krave koje nestaju", nasmejala se Kala. "Vilinski narod, valjda, nije ba{ toliko hri{}anski da ne bi ukrao kravu ponekad, kad ne mogu da na|u jelena." "A kad smo ve} kod krava", odlu~no je rekla Gvenvir, "mislim da treba da pitam Kaja ima li ovcu ili jare za klanje. Treba nam mesa. Ako se mu{karci vrate ku}i no}as ili sutra, ne mo`emo im dati ka{u i hleb sa maslacem! A ~ak i maslac po~inje da se topi na ovoj vru}ini. Hodi sa mnom, Morgana. Volela bih da nam tvoj Vid ka`e kada }e pasti ki{a! Vi ostale, sklonite pre|u i vunu sa klupa. Elena, dete, odnesi moj vez u moje odaje i pazi da se ne zamrlja." Kad su izi{le, nastavila je tihim glasom: "Jesi li zaista videla krv, Morgana?" "Sanjala sam", tvrdoglavo je odvratila Morgana. Gvenvir ju je o{tro pogledala, ali izme|u njih je ponekad postojala istinska toplina, i stoga nije dalje navaljivala. "Ako jesi, neka bi dao Bog da je to saksonska krv, kao i prosuta daleko od ovog ognji{ta. Hodi, idemo da pitamo Kaja o zalihama mesa. Nije vreme za lov, a ionako ne bih volela da mu{karci, ~im do|u, ponovo odu." Zevnula je. "Volela bih da vru}ina prestane. Mo`da }emo imati oluju - mleko se jutros zgru{alo. Treba da ka`em slu`avkama da naprave sir od onog {to je ostalo, a ne da ga bace svinjama." "Ti si uzorna doma}ica, Gvenvir", suvo je primetila Morgana. "Meni to ne bi palo na pamet, ne bih ni primetila; ali miris kozjeg sira tako se te{ko skida sa posu|a! Vi{e bih volela dobro utovljene svinje." "Dovoljno su debele za ovo doba godine, sa toliko zrelog `ira", odgovorila je Gvenvir, ponovo zagledana u nebo. "Gledaj, je li ono bila munja?" Morgana je pratila njen pogled i videla blesak na nebu. "Jeste. Mu{karci }e sti}i pokisli i smrznuti, treba da im spremimo toplo vino", odsutno je rekla, a onda se trgla i primetila da je Gvenvir neobi~no gleda. "Sada zaista verujem da ima{ Vid - jer ne ~uju se ni kopita ni uzvici sa osmatra~nice", rekla je Gvenvir. "Svejedno, re}i }u Kaju da se postara da bude mesa." I oti{la je preko dvori{ta, a Morgana je ostala da stoji, pritiskaju}i dlanom bolnu glavu. Ovo nije dobro. U Avalonu je nau~ila da kontroli{e svoj Vid, da ne dopusti da je zatekne nespremnu, kada ga nije sama prizvala... Uskoro }e zaista postati seoska ve{tica, deli}e amajlije i prorica}e mu{ke i `enske bebe i nove ljubavnike, iz ~iste dosade {to `ivi jednoli~no, me|u `enama. Ogovaranje ju je stra{no gnjavilo, pa je radije prela, a predenje ju je teralo u trans... Jednog dana }u, izgleda, pasti toliko nisko da }u dati Gvenvir amajliju koju `eli, kako bi rodila Arturu sina... jalovost je stra{an teret za kraljicu, a za ove dve godine ona je samo jednom, izgleda, zatrudnela. Ipak, Gvenvirino i Elenino dru{tvo bilo joj je podno{ljivo; ve}ina ostalih `ena nikada nije razmi{ljala dalje od narednog obroka i narednog okreta vretena. Gvenvir i Elena bar su bile u~ene, a povremeno, kad bi opu{teno sedela sa njima, gotovo je mogla da zamisli sebe me|u sve{tenicama u Ku}i Devojaka. Oluja je nai{la tik pred zalazak sunca - prvo grad koji je tukao po dvori{tu i odbijao se od zidova, a za njim pljusak; a tada su sa osmatra~nice najavili jaha~e. Gvenvir je naredila da se u dvori{te iznesu baklje, i ubrzo su zidovi Karleona odzvanjali od buke mu{karaca i konja. Gvenvir se posavetovala sa Kajem, i on je zaklao ne

jare nego ovcu, pa se ve} spremalo i pe~enje i ~orba. Ve}ina legije ulogorila se u spolja{njem dvori{tu i u polju, a Artur je, kao pravi komandant, prvo obi{ao ljude i konje pre nego {to je u{ao u dvori{te gde ga je ~ekala Gvenvir. Pod kacigom je nosio zavoj i pomalo se oslanjao o Lanseletovu ruku, ali je na njen zabrinut pogled samo odmahnuo rukom. "Sitnica - grupa Juta na obali. Saksonci iz ugovornih trupa ve} su ih uglavnom razbili pre nego {to smo mi stigli. Ha! Ose}am ov~ije pe~enje - je li to neka magija, kad si znala da dolazimo?" "Morgana mi je rekla da }ete do}i, a ~eka vas i vrelo vino", odgovorila je Gvenvir. "Vidi, vidi, prava je blagodet za izgladnelog ~oveka da ima sestru obdarenu Vidom", rekao je Artur i vedro se nasme{io Morgani, koja se jo{ gr~ila od glavobolje i prenapetih nerava. Poljubio ju je i ponovo se obratio Gvenviri. "Povre|en si, mu`u moj, dozvoli da pogledam..." "Ne, ne, ka`em ti da nije ni{ta. Nikada ne gubim mnogo krvi, zna{ ve}, bar dok nosim ove kanije sa sobom", rekao je, "ali kako si ti, gospo, posle ovoliko meseci? Mislio sam..." Njene o~i su se polako ispunile suzama. "Opet sam pogre{ila. Oh, gospodaru moj, ovog puta bila sam tako sigurna, tako sigurna..." Uhvatio ju je za ruku, ne znaju}i kao da izrazi razo~aranje pred tolikim `eninim bolom. "No, dobro, zamoli}emo Morganu da ti da neku amajliju", rekao je; ali lice mu se bolno zgr~ilo dok je gledao Meleas kako do~ejuje Grifleta poljupcem, ponosno isturaju}i trbuh. "Nismo mi jo{ za bacanje, Gvenvir." Da, pomislila je Gvenvir, ali ni ja vi{e nisam u prvoj mladosti. Ve}ina `ena koje poznajem, osim Morgane i Elene koje jo{ nisu udate, imale su povelike de~ake i devoj~ice pre nego {to su navr{ile dvadesetu; Igrena je rodila Morganu sa petnaest godina, a Meleas ima samo ~etrnaest i po! Poku{avala je da izgleda smireno i vedro, ali izjedalo ju je ose}anje krivice. [ta god kraljica mogla da u~ini za svog mu`a, prva du`nost joj je da mu rodi sina, a ona tu du`nost nije izvr{ila, mada se molila dok je kolena nisu zabolela. "Kako je moja draga gospa?" Lanselet se naklonio pred njom, sme{e}i se, a ona mu je pru`ila ruku da je poljubi. "Ponovo smo se vratili ku}i da te na|emo lep{u nego ikada. Ti si jedina gospa ~ija lepota nikada ne bledi. Po~injem da mislim da je Bog tako naredio, da sve ostale `ene ostare i izboraju se i usu~u, a ti da bude{ zauvek lepa." Nasme{ila mu se, ute{ena. Mo`da je ba{ dobro {to nije trudna i ru`na... primetila je da je pogledao Meleas sa nekako podsme{ljivim izrazom, i osetila je da ne bi mogla da podnese da bude ru`na pred Lanseletom. ^ak je i Artur izgledao izmo`deno, kao da je tokom ~itavog pohoda spavao u istoj tunici i umotavao se, po svakom vremenu, u svoj fini, mada izno{eni ogrta~; ali Lanselet je bio kao iz kutije, o~etkane ode}e, kao da se spremio za uskr{nje slavlje - kosa mu je bila pod{i{ana i o~e{ljana, ko`ni pojas ugla~an, i ~ak i orlova pera na kapi bila su suva i nepovijena. Vi{e li~i na kralja nego sam Artur, pomislila je Gvenvir. Dok su slu`avke raznosile poslu`avnike sa mesom i hlebom, Artur je privukao Gvenvir uz sebe. "Hodi i sedi izme|u Lanseleta i mene, Gven, pa da pri~amo - kao da je pro{la ~itava ve~nost otkako sam ~uo glas koji nije grub i mu{ki, i osetio miris `enske ode}e." Pogladio ju je po kosi. "Hodi i ti, Morgana, i sedi kraj mene - umoran sam od pohoda, `elim da ~ujem sitna ogovaranja, a ne vojni~ke razgovore!" Gladno je zagrizao komad hleba. "A dobro je i jesti sve` hleb; dosadio mi je onaj tvrdi, vojni~ki, i meso ukvareno od predugog ~uvanja!" Lanselet se nasme{io Morgani. "A ti, kako si ti, ro|ako? Pretpostavljam da nema vesti iz Letnje zemlje ili iz Avalona? Tu je jo{ neko ko ih je `eljan - moj brat Balan jahao je sa nama." "Nemam vesti iz Avalona", rekla je Morgana, ose}aju}i da je Gvenvir posmatra - ili je gledala Lanseleta? " Ali godinama nisam videla Balana - on verovatno ima sve`ije vesti od mojih?" "Eno ga tamo", rekao je Lanselet, pokazav{i ka ljudima u holu. "Artur mu je naredio da jede sa nama po{to mi je ro|ak, i bilo bi lepo od tebe, Morgana, da mu odnese{ pehar vina sa glavnog stola. Kao i svi mu{karci, radova}e se pozdravu neke `ene, makar to bila ro|aka, a ne dragana." Morgana je uzela sa stola jedan pehar, od roga opto~enog drvetom, i naredila sluzi da ga napuni vinom; potom ga je uzela obema rukama i zaobi{la sto za kojim su sedeli vitezovi. Bila je prijatno svesna njihovih pogleda, mada je znala da bi tako gledali svaku otmenu i dobro odevenu `enu posle vi{e meseci pohoda; to nije bio kompliment njenoj lepoti. Barem je Balan, koji joj je bio ro|ak, gotovo brat, nije tako gladno gledao. "Pozdravljam te, ro|a~e. Lanselet, tvoj brat, {alje ti vino sa kraljevog stola."

"Molim te da ga prva otpije{, gospo", rekao je, a onda za`mirkao. "Morgana, jesi li to ti? Jedva sam te poznao, toliko si porasla. Uvek te zami{ljam u haljinama Avalona, ali, zapravo, veoma li~i{ na moju majku. Kako je Gospa?" Morgana je prinela pehar usnama - uobi~ajena u~tivost na ovom dvoru, ali mo`da poti~e od vremena kada su se pokloni od kralja probali pred gostom, jer trovanje suparnika nije bilo neuobi~ajeno. Potom mu je pru`ila vino, i Balan je povukao dug gutljaj pre nego {to ju je ponovo pogledao. "Nadala sam se da }u od tebe ~uti vesti o Vivijen, ro|a~e - godinama nisam odlazila u Avalon", rekla je. "Da, znam da si bila na Lotovom dvoru", odgovorio je on. "Jesi li se posva|ala sa Morgozom? ^uo sam da se to de{ava svim `enama..." Morgana je odmahnula glavom. "Ne; ali re{ila sam da se dr`im podalje od Lotovog kreveta, a to nije bilo lako izvesti. Ni udaljenost izme|u Orknija i Karleona mo`da nije dovoljno velika." "I tako si do{la na Arturov dvor da bude{ dvorska dama njegovoj kraljici", rekao je Balan. "Ovo je mnogo finiji dvor nego Morgozin, rekao bih. Gvenvir dobro pazi na svoje devojke i ude{ava im dobre brakove - vidim da je Grifletova gospa ve} narasla od svog prven~eta. Tebi jo{ nije na{la mu`a, ro|ako?" Morgana je primorala sebe da vedro odgovori. "Je li to ponuda, ser Balane?" On se nasmejao. "Suvi{e si mi bliska ro|aka, Morgana, ina~e bih prihvatio tvoj predlog. Ali ~uo sam pri~e da te je Artur namenio Kaju; meni se to ~ini kao dobar izbor, po{to si ipak napustila Avalon." "Kaj ne mari za mene ni{ta vi{e nego ja za njega", o{tro je odgovorila Morgana, "a osim toga, uop{te nisam rekla da se nikada ne}u vratiti u Avalon, nego samo da }u to u~initi onog dana kada me Vivijen pozove da do|em." "Kada sam bio samo mom~i}", rekao je Balan - i na trenutak, dok je pogled njegovih tamnih o~iju po~ivao na Morgani, pomislila je da mo`e da nazre sli~nost sa Lanseletom ~ak i u ovom krupnom, tamnom ~oveku. "Lo{e sam mislio o Gospi - o Vivijen - zato {to sam mislio da me nije volela kao {to majka treba da voli. Ali sada sam pametniji. Kao sve{tenica, nije imala vremena da podi`e sina. I zato me je predala u ruke `eni koja se bavila samo time, i time mi je podarila i mog usvojenog brata, Balina... Oh, da, kao de~ak sam se ose}ao kriv i zbog toga {to sam vi{e voleo Balina nego na{eg Lanseleta, koji je od moje krvi i mesa. Ali sada znam da mi je Balin istinski brat u srcu, a Lanselet, mada mu se divim {to je tako dobar vitez, uvek }e mi biti stranac. A osim toga", nastavio je ozbiljno, "kada me je Vivijen predala na odgajanje gospi Priscili, dala me je u doma}instvo gde sam mogao da spoznam istinskog Boga i Hrista. ^ini mi se ~udno, jer da sam ostao u Avalonu sa svojom porodicom, postao bih paganin, ba{ kao {to je Lanselet..." Morgana se osmehnula. "Pa", rekla je, "tu ne mogu da se slo`im sa tobom, jer mislim da je Gospa pogre{ila {to je dozvolila da njen ro|eni sin zaboravi Bogove. Ali ~ak mi je i Vivijen ~esto govorila da ljudi treba da se naklone onoj veri koja im najvi{e odgovara, njenoj ili nekoj drugoj. Da sam ja bila istinski pobo`na i hri{}anka u du{i, nesumnjivo bi me pustila da po{tujem onu veru koja mi le`i na srcu. No, iako sam do jedanaeste godine `ivela sa Igrenom, koja je dobra hri{}anka, mislim da mi je bilo su|eno da upoznam duhovne stvari onako kako nam ih {alje Boginja." "Balin bi o tome bolje raspravljao sa tobom nego ja", rekao je Balan, "jer on je pobo`niji i bolji je hri{}anin od mene. Verovatno bi trebalo da ti ka`em ono {to bi rekao svaki sve{tenik - da postoji samo jedna istinska vera kojoj treba da se posvete mu{karci i `ene. Ali ti si mi ro|aka, a znam da je moja majka dobra `ena, i verujem da }e ~ak i Hrist shvatiti njenu dobrotu kada do|e Sudnji dan. [to se ostalog ti~e, ja nisam sve{tenik, a mislim da ove stvari treba prepustiti njima, koji su {kolovani za to. Veoma volim Balina, ali on je trebalo da postane sve{tenik, a ne ratnik, jer tako je osetljiv na pitanja vere i savesti." Pogledao je ka velikom stolu. "Reci mi, sestro, ti ga poznaje{ bolje od mene - {ta tako te{ko le`i na srcu na{eg brata Lanseleta?" Morgana je pognula glavu. "I kad bih znala, to nije moja tajna da ti je poverim." "U pravu si {to me podse}a{ na to da gledam svoja posla", rekao je Balan, "ali te{ko mi je da ga posmatram kako pati, a on svakako pati. Lo{e sam mislio o na{oj majci, kao {to rekoh, jer me je vrlo mladog poslala od ku}e, ali ona mi je dala usvojenu majku punu ljubavi, i brata vr{njaka, koji je rastao zajedno sa mnom i sa kojim sam u svemu bio jednak, a dala mi je i dom. Sa Lanseletom nije tako dobro postupila. On nigde nema dom - ni u Avalonu, a jo{ manje na dvoru Bana od Benvika, gde su ga smatrali samo za jo{ jednog kraljevog kopilana... Vivijen je zaista bila nepravedna prema njemu, i voleo bih da mu Artur na|e `enu, kako bi kona~no stekao dom." "Pa", vedro je rekla Vivijen, "ako kralj po`eli da se udam za Lanseleta, treba samo da odredi dan." "Ti i Lanselet? Zar niste suvi{e bliski ro|aci?" upitao je Balan i na trenutak se zamislio. "Ne, mislim da niste - Igrena i Vivijen samo su polusestre, a Gorloas i Ban od Benvika nisu uop{te u srodstvu. Mada bi ljudi od crkve

verovatno rekli da je srodstvo usvojenjem isto kao i krvno srodstvo, {to se braka ti~e... pa, Morgana, pi}u sa zadovoljstvom na tvojoj svadbi onog dana kada te Artur da mome bratu i kada ti nalo`i da ga voli{ i pazi{ onako kako Vivijen nikada nije! A nijedno od vas ne}e morati da napusti dvor - ti si kralji~ina omiljena gospa, a Lanselet je najbolji prijatlej na{eg kralja. Nadam se da }e se to ostvariti!" Posmatrao ju je, ljubazno i pomalo zabrinuto u isto vreme. "Odavno si pro{la godine kada je Artur trebalo da te da nekom mu{karcu." A za{to bi kralj morao da me daje, kao da sam neki konj ili pas? upitala se u sebi Morgana, ali je slegnula ramenima; dugo je `ivela u Avalonu i povremeno je zaboravljala da su Rimljani uveli takav obi~aj, da su `ene svojina mu{kih ro|aka. Svet se promenio i nije bilo svrhe buniti se zbog onoga {to se ne mo`e izmeniti. Ubrzo potom po~ela je da obilazi ogromni sto koji je bio Gvenvirin ven~ani poklon Arturu. Sve~ana sala ovde u Karleonu, ma koliko velika, nije bila dovoljno prostrana; na jednom mestu morala je da se pentra preko klupa, po{to ih je sto pritisnuo tik uza zid. Posluga je tako|e morala da se provla~i, nose}i tanjire i pehare sa vrelim poslu`enjem. "Zar Kevin nije ovde?" upitao je Artur. "Onda moramo zamoliti Morganu da nam peva - za`eleo sam se harfi i svega {to prija civilizovanom ~oveku. Ne ~udi me {to Saksonci neprekidno ratuju. ^uo sam grozno zavijanje njihovih peva~a, i svakako nemaju nikakvog razloga da ostaju kod ku}e!" Morgana je zamolila jednog od Kajevih poslu`itelja da joj donese harfu iz njenih odaja. I on je morao da se penje preko klupa, i umalo da padne; samo Lanseletova brzina, jer on je pru`io ruku da prihvati de~aka i harfu, spasla je instrument od pada. Artur se namr{tio. "Lepo je od mog tasta {to mi je poklonio ovaj veliki sto", rekao je, "ali u Karleonu nema dovoljno velike odaje za njega. Kada Saksonci budu zauvek oterani, mislim da }u morati da sagradim salu naro~ito za njega!" "Tada je nikada ne}e{ sagraditi", nasmejao se Kaj. "Re}i 'kada Saksonci budu zauvek oterani' isto je kao i re}i 'kada se Isus vrati' ili 'kada se pakao smrzne' ili 'kada sazreju maline na jabukovom drve}u u Glastonberiju'." "Ili kada kralj Pelinor ulovi svog zmaja", zakikotala se Meleas. Artur se nasme{io. "Ne smete se podsmevati Pelinorovom zmaju", rekao je, "jer stigla je vest da je ponovo vi|en; Pelinor je po{ao da ga na|e i ovog puta zaista ubije - stvarno, pitao je i Merlina ima li neku ~aroliju za hvatanje zmajeva!" "Oh, da, vi|en je - kao trolovi u brdima, koji se preko dana pretvaraju u kamenje, ili kamenje u prstenu koje igra u no}ima punog meseca", kezio se Lanselet. "Uvek ima ljudi koji vide sve {to po`ele - neki vide svece i ~uda, a drugima se privi|aju zmajevi i vilinski narod. Ali ja nikada nisam ~uo da je `iv mu{karac ili `ena video pravog zmaja ili vilu." Morgana se i nehotice setila onog dana u Avalonu kada je po{la u potragu za travama i zalutala u ~udnu zemlju u kojoj je razgovarala sa vilinskom `enom, koja je zatra`ila da usvoji njeno dete... a {ta je, zapravo, videla? Ili je to bila samo bolesna ma{ta trudnice? "Ti to ka`e{, ti koji si odrastao kao Lanselet od Jezera?" tiho je upitala, a Lanselet se okrenuo ka njoj. "Ponekad mi se sve ~ini tako nestvarno", rekao je, "a tebi ne, sestro?" "To je zaista ta~no, ali ponekad se tako u`elilm Avalona..." "Da, i ja, ro|ako", rekao je on. Jo{ od no}i Arturove `enidbe nije joj, ni re~ju ni pogledom, pokazao da mu je ona i{ta vi{e od druga iz detinjstva i usvojene sestre. Mislila je da se odavno navikla na taj bol, ali sada ju je ponovo obuzeo kad su se njegove lepe, tamne o~i tako lepo zagledale u njene. Ranije ili kasnije mora}e da bude onako kako je Balan rekao; oboje smo slobodni, kraljeva sestra i njegov najbolji prijatelj... "Pa, kada Saksonci budu zauvek oterani - i nemojte se smejati kao da je to nemogu}e! To se mo`e desiti, sada, i mislim da i oni to znaju - tada }u sagraditi sebi zamak, sa velikom salom dovoljnom ~ak i za ovaj sto. Ve} sam odabrao mesto - to je tvr|ava na bregu, starija i od Rimljana, koja gleda dole na samo Jezero, a blizu je ostrvskog kraljevstva tvog oca, Gvenvir. Sigurno zna{ to mesto, tamo gde se reka uliva u Jezero..." "Znam", rekla je. "Kada sam bila sasvim mala, jednom sam oti{la tamo da berem jagode. Nai{li smo na razru{eni bunar, a kraj njega smo na{li vilinske strele. Drevni narod koji je `iveo na kredi ostavio je svoje tragove." Ba{ ~udno, pomislila je Gvenvir, setiti se da je nekada volela da {eta pod {irokim, visokim nebom, ni ne misle}i ima li u blizini zidova ili bezbednog zatvorenog prostora; a sada bi joj pozlilo i zavrtelo joj se u glavi ~im bi izi{la iz zidova, kada ne bi mogla da ih vidi ili dodirne. Ponekad je ~ak ose}ala strah i kada bi prelazila preko dvori{ta, i morala je da po`uri kako bi ponovo dodirnula zid koji zna~i bezbednost. "To mesto je lako utvrditi", govorio je Artur, "mada se nadam, kada sredimo Saksonce, da }emo imati malo mira i dokolice na ovom ostrvu."

"Neobi~na `elja za jednog ratnika, brate", rekao je Kaj. "[ta }e{ raditi kada do|e mir?" "Pozva}u Kevina barda da smi{lja pesme, i sam }u krotiti svoje konje i jaha}u ih iz zadovoljstva", odgovorio je Artur. "Moji saputnici i ja gaji}emo sinove bez potrebe da se u svaku malu {aku stavi ma~ pre nego {to doraste do njega! I ne}u morati da se pla{im da }e neko od njih biti obogaljen ili ubijen pre nego {to odraste. Kaje - zar ne bi bilo mnogo bolje da nisi morao da po|e{ u bitku pre nego {to si dovoljno odrastao da ume{ da se ~uva{? Ponekad mislim da nije trebalo da strada{ ti, nego ja, jer Ektorijus je `eleo da me sa~uva zbog Utera!" Zabrinuto i sa ljubavlju gledao je svog usvojenog brata, a Kaj mu je uzvratio osmehom. "Osim toga", dodao je Lanselet, "odr`ava}emo ume}e ratovanja prire|uju}i turnire, kao u drevna vremena, i krunisa}emo pobednike lovorovim vencima - {ta je lovor, Arture, i raste li na na{im ostrvima? Ili postoji samo u zemlji Ahila i Aleksandra?" "To bi Merlin mogao da ti ka`e", rekla je Morgana kada ga je Artur zbunjeno pogledao. "Ne znam ni ja, ali ima li lovor ili ne, tu su druge biljke kojima mo`emo da okitimo pobednike." "I ima}emo vence i za harfiste", dodao je Lanselet. "Pevaj, Morgana." "Bolje da vam pevam sada", rekla je Morgana, "jer verujem da, kada vi mu{karci budete odr`avali svoje turnire, ne}ete dozvoliti da vam `ene pevaju." Uzela je harfu i po~ela da svira. Sedela je vrlo blizu mesta gde se nalazila to popodne, kada je videla krv prolivenu na kraljevom ognji{tu... ho}e li se to zaista desiti, ili joj se samo pri~inilo? Za{to bi uop{te verovala da jo{ poseduje Vid? Sada joj vi{e nije dolazio osim u tim ne`eljenim zanosima... Po~ela je da peva drevnu tu`balicu koju je ~ula u Tintagelu, tu`balicu ribarske `ene koja je videla kako more odnosi ~amce. Znala je da ih je op~inila svojim glasom, i u ti{ini dvorane nastavila je da peva stare pesme sa ostrva koje je ~ula na Lotovom dvoru; legendu o `eni foki, koja je izi{la iz mora kako bi na{la smrtnog ljubavnika, pesme o usamljenim `enama pastirima, pesme za predenje i za ~e{ljanje vune. ^ak i kad joj se glas zamorio, tra`ili su jo{, ali ona se pobunila i podigla ruke. "Dosta je - ne, zaista, ne mogu vi{e da pevam. Promukla sam kao gavran." Ubrzo je Artur pozvao sluge da pogase baklje u dvorani i da osvetle gostima put do kreveta. Jedna od Morganinih du`nosti bila je da isprati neudate devojke koje su slu`ile kraljicu u bezbednost duga~ke spavaonice iza kralji~inih odaja, na suprotnom kraju zgrade od vojnika. Ali zadr`ala se na trenutak, o~iju uperenih u Artura i Gvenvir, koji su se opra{tali od Lanseleta. "Rekla sam `enama da ti pripreme najbolji krevet, Lanselete", rekla je Gvenvir, ali on se nasmejao i odmahnuo glavom. "Ja sam vojnik - du`nost mi je da obi|em konje i vojsku pre nego {to legnem." Artur se nasmejao, dr`e}i Gvenvir oko struka. Moramo da te o`enimo, Lanse, kako ne bi provodio tako usamljeni~ke no}i. U~inio sam te kapetanom svoje konjice, ali ne treba da provodi{ no}i spavaju}i sa njima!" Gvenvir je osetila bol u grudima kad je uhvatila Lanseletov pogled. ^inilo joj se da gotovo mo`e da mu pro~ita misli, da }e on re}i naglas, kao {to je jednom rekao: Moje srce je toliko puno kraljice da u njemu nema mesta ni za jednu drugu gospu... Zadr`ala je dah, ali Lanselet je samo uzdahnuo i nasme{io joj se. Ne, pomislila je, ja sam udata `ena, hri{}anka, greh je ~ak i misliti na to; moram otrpeti pokoru. A potom, osetiv{i kako joj se grlo ste`e tako da ne mo`e da guta, osetila je jo{ jednu nezvanu misao. Dovoljna je pokora to {to moram biri razdvojena od onog koga volim... i glasno je jeknula, tako da ju je Artur iznena|eno pogledao. "[ta je bilo, ljubavi, jesi li se povredila?" "Samo... samo me je ubola igla", rekla je i odvratila pogled, pretvaraju}i se da tra`i iglu po naborima haljine. Videla je kako je Morgana gleda i ujela se za usnu. Uvek me gleda... a ima Vid; da li zna za sve moje gre{ne misli? Da li me zato tako ljutito posmatra? No, Morgana je uvek bila ljubazna prema njoj kao ro|ena sestra. A kada je bila trudna, u prvoj godini braka - kada je dobila groznicu i pobacila dete u petom mesecu - nije mogla da podnese blizinu nijedne gospe, a Morgana se starala o njoj gotovo kao majka. Za{to je sada tako nezahvalna? Lanselet im je ponovo po`eleo laku no} i povukao se. Gvenvir je bila gotovo bolno svesna Arturove ruke oko svog struka i otvorene `elje u njegovom pogledu. Pa, dugo su bili razdvojeni. Ali osetila je iznenadno, o{tro ga|enje. Ni jedan jedini put od tada nisam zatrudnela - zar on ne mo`e da mi da dete? Oh, ali to je sigurno njena krivica - jedna babica joj je pri~ala da postoji bolest kod stoke, kada pobacuju mladun~ad, s vremena na vreme, i da `ena ponekad dobije tu bolest i ne mo`e da nosi dete du`e od mesec ili dva, najvi{e tri. Nekako, nepa`njom, mora da je dobila tu bolest, mo`da je u{la u mlekarnik u pogre{no vreme, ili je pila mleko krave koja je pobacila tele, uni{tiv{i time `ivot Arturovog sina i naslednika... Za sve je ona kriva... Rastrzana krivicom, po{la je za Arturom u njihove odaje.

"To nije samo {ala, Gven", rekao je Artur, sedaju}i da se svu~e. "Moramo o`eniti Lanseleta. Jesi li videla kako se momci roje oko njega, i kako je dobar prema njima? Trebalo bi da ima svoje sinove. Setio sam se, Gven! O`eni}emo ga Morganom!" "Ne!" Re~ joj se otrgla pre nego {to je razmislila, i Artur ju je iznena|eno pogledao. "[ta ti je? Zar to nije savr{eno, pravi izbor? Moja draga sestra i moj najbolji prijatelj? A njena deca, pazi, bi}e svakako najbli`i naslednici prestola, ako se desi da nam bogovi ne podare decu... Ne, ne, nemoj plakati, ljubavi", po~eo je da je moli, a Gvenvir je znala, poni`ena i posramljena, da joj se lice iskrivilo u pla~. "Nisam hteo ni{ta da ti prebacim, najdra`a ljubavi moja, deca dolaze kada Boginja po`eli i samo ona zna kada }emo imati decu i ho}emo li ih uop{te imati. A iako mi je Gaven veoma drag, ne `elim da na presto posle moje smrti do|e Lotov sin. Morgana je dete moje majke, a Lanselet mi je ro|ak..." "Lanseletu svakako nije va`no ima li sinove ili ne", rekla je Gvenvir. "On je peti - ili {esti - sin kralja Bana, a pri tom je i kopile." "Nikad nisam mislio da }u od tebe, ba{ tebe, ~uti kako prebacuje{ zbog porekla mom ro|aku i najboljem prijatelju", rekao je Artur. "A on nije obi~no kopile, nego je za~et u Velikom Braku..." "Paganski obredi! Da sam ja kralj Ban, izbacila bih sve to ~arobnja~ko |ubre iz svog kraljevstva - a to bi i ti trebalo da u~ini{!" Artur se nelagodno prome{koljio, zavla~e}i se pod pokriva~. "Lanselet ne bi imao ba{ mnogo razloga da me voli, ako bih oterao njegovu majku iz svog kraljevstva. A zakleo sam se da ~uvam Avalon, nad ma~em koji su mi dali pred krunisanje." Gvenvir je pogledala veliki ma~ Ekskalibur, koji je visio na ivici kreveta u svojim magi~nim kanijama prekrivenim misti~nim simbolima koji kao da su svetleli bledim sjajem i podsmevali joj se. Ugasila je svetlo i legla kraj Artura. "Na{ Gospod Hrist ~uva}e te bolje od tih pokvarenih ~arolija", rekla je. "Nisi ba{ morao da se petlja{ sa njihovom divljom Boginjom i ~arolijama pre nego {to si postao kralj, zar ne? Znam da su takve stvari ~injene u Uterovo vreme, ali ovo je hri{~anska zemlja!" Artur se opet prome{koljio. "Mnogo je sveta u ovoj zemlji, Drevnog naroda koji je obitvao ovde davno pre nego {to su do{li Rimljani - ne mo`emo im oduzeti njihove Bogove. A... ono {to se desilo pre nego {to sam krunisan - pa, to se tebe ne ti~e, moja Gvenvir." "^ovek ne mo`e slu`iti dva gospodara", rekla je Gvenvir, ~ude}i se sopstvenoj smelosti. "Vi{e bih volela da si u potpunosti hri{}anski kralj, gospodaru moj." "Dugujem pravdu ~itavom svom narodu", rekao je Artur, "ne samo onima koji slede Hrista..." "Meni se ~ini", prekinula ga je Gvenvir, "da su oni tvoji neprijetelji, a ne Saksonci. Pravi rat za jednog hri{}anskog kralja samo je protiv onih koji ne po{tuju Hrista." Artur se na to nelagodno nasmejao. "Sad si zvu~ala kao biskup Patricije. On bi vi{e voleo da pokrstimo Saksonce nego da ih pobijemo, kako bi mogli da `ivimo u miru sa njima. Ja sam vi{e kao oni sve{tenici iz starih vremena, od kojih je zatra`eno da po{alju misionare me|u Saksonce - zna{ li {ta su odgovorili, `eno moja?" "Ne, nisam nikada ~ula..." "Rekli su da ne}e slati misionare me|u Saksonce, jer bi tako bili prisiljeni da se u miru sretnu sa njima, makar pred Bo`jim prestolom." Artur se nasmejao od srca, ali Gvenvir se nije ni nasme{ila, i on je uzdahnuo. "Pa, razmisli o tome, Gvenvir. Meni to izgleda kao najbolji mogu}i brak - moj najbolji prijatelj i moja sestra. Tako bi mi on postao brat, a njegovi sinovi bili bi moji naslednici..." Zagrlio ju je u tami i dodao: "Ali sada se moramo potruditi da nam ne trebaju drugi naslednici, ljubavi, osim onih koje }e{ mi ti podariti." "Bo`e pomozi", {apnula je Gvenvir, primi}u}i mu se i poku{avaju}i da zaboravi sve drugo osim Artura koga je grlila. Po{to je ispratila devojke u krevet, Morgana je stajala kraj prozora. Elena, sa kojom je delila krevet, tiho joj se obratila: "Hodi da spava{, Morgana; kasno je, mora da si umorna." Odmahnula je glavom. "Izgleda da mi je mesec ve~eras u{ao u krv - uop{te mi se ne spava." Nije `elela da legne i zatvori o~i; ~ak i ako nema Vid, mu~i}e je ma{ta. Svuda unaokolo, ratnici povratnici spajali su se sa svojim `enama - uz mra~an osmeh pomislila je kako to li~i na Beltan u Avalonu... ~ak i neo`enjeni vojnici, bila je sigurna, nekako su na{li `enu za ovu no}. Svi, od kralja do konju{ara, le`ali su ve~eras u ne~ijem naru~ju, osim kralji~inih devica; Gvenvir je smatrala za du`nost da ~uva njihovu nevinost, ba{ kao {to je Balan rekao. A mene ~uvaju sa kralji~inim devicama.

Lanselet, na Arturovom ven~anju... od toga nije ispalo ni{ta, mada ne njihovom krivicom. A Lanselet se dr`ao dalje od dvora kad god je mogao... svakako zato da ne bi gledao Gvenvir u Arturovom zagrljaju! Ali sada je ovde... i kao i ona, no}as je sam, me|u vojnicima i konjanicima, i svakako sanja o kraljici, o jedinoj `eni u kraljevstvu koju ne mo`e da ima. Jer svakako bi svaka druga `ena na dvoru, udata ili ne, bila spremna da ga primi, ba{ kao i ona. Da nije bilo nezgode na Arturovom ven~anju, imala bi ga tada; a po{to je on ~astan ~ovek, da je zatrudnela, o`enio bi se njome. Mada ne verujem da bih za~ela, s obzirom na to {ta sam pretrpela ra|aju}i Gvideona... ali to ne bih morala da mu ka`em. A usre}ila bih ga, ~ak i ako mu ne bih rodila sina. Nekada me je `eleo, pre nego {to je video Gvenvir, a `eleo me je i kasnije... da nije bilo nesre}e, u~inila bih da je zaboravi u mom zagrljaju... A ni ja nisam toliko ru`na.. kada sam ve~eras pevala, mnogi vitezovi gledali su me sa `eljom... Mogla bih u~initi da me Lanselet po`eli... "Zar ne}e{ u krevet, Morgana?" nestrpljivo je upitala Elena. "Ne}u jo{... mislim da }u malo pro{etati napolju", odgovorila je Morgana, mada je kralji~inim damama to bilo zabranjeno, i Elena se trgla, sa onom pitomo{}u koja je Morganu ~esto dovodila u o~ajanje. Upitala se da li je to primila od kraljice kao groznicu ili kao novu modu no{enja velova. "Zar se ne boji{, sa tolikim mu{karcima ulogorenim okolo?" Morgana se nasmejala. "Pa, zar ne misli{ da mi je dosadilo da le`im sama?" Ali primetila je da je {ala povredila Elenu, pa je dodala mnogo ne`nije. "Ja sam kraljeva sestra. Niko me ne}e dodirnuti protiv moje volje. Zar zaista misli{ da sam toliko privla~na da mu{karac ne mo`e da mi odoli? Meni je dvadeset {est godina, nisam priva~na mlada devojka kao ti, Elena." Ipak je legla kraj Elene, ne svla~e}i se. U tami i ti{ini, ba{ kao {to se i pla{ila, njena ma{ta - ili je to bio Vid? - zasipala ju je slikama: Artur sa Gvenvir, mu{karci sa `enama {irom zamka, spojeni u ljubavi ili obi~noj po`udi. A Lanselet, je li i on sam? Ponovo ju je obuzelo se}anje, jasnije od ma{te, i jasno je videla onaj dan, blistavo sunce na Toru, Lanseletove poljupce kako joj lutaju telom; i osetila je gor~inu `aljenja {to je bila obavezna da se uzdr`i. A onda, kada se Artur o`enio Gvenvir, kada joj je umalo pokidao ode}u i uzeo je tamo, u {talama tada ju je `eleo... Sada, o{tro kao Vid, u umu joj se pojavila slika: Lanselet koji hoda dvori{tem, sam, lica praznog od usamljenosti i osuje}enja... Nisam koristila Vid niti magiju da ga privu~em iz sebi~nosti... do{ao mi je sam od sebe... Tiho, da ne bi probudila mladu devojku, izvukla se ispod Elenine ruke i izi{la iz kreveta. Bila je samo izula cipele; sada se sagnula da ih obuje, a potom se iskrala iz sobe, kre}u}i se be{umno kao utvara iz Avalona. Ako je to samo san stvoren u mojoj ma{ti, ako nije tamo, malo }u pro{etati po mese~ini da se smirim, a potom }u se vratiti u postelju, i ni{ta se lo{e ne}e desiti. Ali slika joj je trajala u umu i znala je da je Lanselet tamo sam, budan kao i ona. I on je iz Avalona... Sun~eve plime teku i u njegovoj krvi... Prokrala se kraj dremljivog stra`ara i bacila pogled na nebo. Mesec, u prvoj ~etvrti, jasno je sijao na poplo~ani prostor ispred {tala. Ne, nije tu; okolo, sa strane... Nije tu, pomislila je Morgana, samo sam sanjala, to je samo moja ma{ta. Umalo se okrenula da se vrati u postelju, iznenada obuzeta stidom; {ta ako je stra`ar na|e ovde, i svi saznaju da se kraljeva sestra iskrala iz ku}e, svakako u potrazi za kurvanjem, kada su svi po{teni ljudi ve} spavali... "Ko je to? Stani, poka`i se!" Glas je bio tih i grub; Lanseletov glas. Iznenada, ma koliko `eljna, Morgana se upla{ila; Vid joj je pokazao istinu, ali {ta sada? Lanselet je prineo ruku ma~u; u senci je izgledao stra{no visok i mr{av. "Morgana", tiho je rekla, i on je spustio ruku sa oru`ja. "Ro|ako, ti si?" Izi{la je iz senke, a njegovo lice, o{tro i uznemireno, smirilo se kad ju je pogledao. "Tako kasno? Jesi li po{la da me tra`i{ - ima li nekih problema? Artur... kraljica..." ^ak i sada misli samo na kraljicu, pomislila je Morgana i osetila drhtaj u vrhovima prstiju i listovima nogu, bes i uzbu|enje. "Ne", rekla je, "sve je u redu - koliko ja znam. Nisam upu}ena u tajne kraljevske spava}e sobe!" On je porumeneo, videla se senka na licu u tami, i odvratio je pogled. "Nisam mogla da spavam", nastavila je Morgana. "Kako to da me pita{ {ta radim napolju, kad ni ti nisi u krevetu? Ili te je Artur no}as odredio za stra`ara?" Osetila je da se Lanselet sme{i. "Nije, kao ni tebe. Postao sam nemiran kad su svi oko mene pospali mo`da mi se mesec uvukao u krv."

Isto to je i ona rekla Eleni, i nekako joj se u~inilo kao dobar simbol, znak da su im umovi uskla|eni i da odgovaraju jedno drugom, ba{ kao {to harfa, nedirnuta, zabruji kada se svira na drugom instrumentu. Lanselet je tiho govorio u tami kraj nje. "Nemiran sam u ovakvim no}ima, mislim na mnoge no}i ratovanja..." "I jedva ~eka{ da se vrati{ u rat, kao svi vojnici?" Uzdahnuo je. "Ne. Mada je verovatno nedostojno da vojnik sanja o miru." "Ja ne mislim tako", tiho je rekla Morgana. "Jer za{to i vodi{ rat, ako ne da bi jednog dana zavladao mir? Ako vojnik suvi{e voli svoj poziv, postaje samo alatka za ubijanje. [ta je dovelo Rimljane na na{e mirno ostrvo, ako ne `elja za porobljavanjem i bitkama?" Lanselet se nasme{io. "Tvoj otac je jedan od tih Rimljana, ro|ako. Kao i moj." "Ja ipak vi{e cenim miroljubiva Plemena, koja su `elela da u miru obra|uju svoje useve i obo`avaju Boginju. Ja sam pripadnik maj~inog naroda - i tvog." "Da, ali oni drevni junaci o kojima smo ve~eras govorili - Ahil i Aleksandar - smatrali su ratovanje jedinim zanimanjem za mu{karca, i ~ak i sada, na na{im ostrvima, ispalo je da svi mu{karci misle samo na rat, a mir smatraju samo pauzom i `enskim poslom." Uzdahnuo je. "To su te{ke misli - nikakvo ~udo da ne mo`emo da spavamo, Morgana. Ve~eras bih rado dao sve oru`je ikada iskovano, i sve juna~ke pesme o Ahilu i Aleksandru, za jednu jabuku iz vo}njaka Avalona..." Odvratio je pogled. Morgana ga je }utke uhvatila za ruku. "I ja bih, ro|a~e." "Ne znam za{to toliko ~eznem za Avalonom - nisam dugo `iveo tamo", zbunjeno je govorio Lanselet. "A ipak mislim da je to najlep{e mesto na ~itavom svetu - ako se uop{te nalazi na ovom svetu. Mislim da ga je stara druidska magija ukolonila iz ovog sveta, jer je bio suvi{e dobar za nas nesavr{ene ljude, i bolje je da bude kao san o raju, nedosti`an..." pribrao se i kratko nasmejao. "Moj ispovednik ne bi voleo da ~uje ovakve re~i!" Morgana se tiho nasmejala. "Zna~i li da si postao hri{}anin, Lanse?" "Ne ba{ dobar, na `alost", odogvorio je. "No, njihova vera mi se ~ini tako jednostavna i dobra da bih `eleo da mogu da verujem u to - jer oni ka`u: veruj u ono {to nisi video, propovedaj ono {to ne zna{, to je bolje nego verovati u ono {to vidi{. ^ak i Isus je, ka`u, kad je ustao iz mrtvih, izgrdio ~oveka koji je gurnuo prst u njegove rane kako bi proverio da nije samo utvara, jer mnogo je dostojnije verovati bez gledanja." "Ali svi }emo ponovo ustati", tiho je rekla Morgana, "ponovo i ponovo i ponovo. Ne ra|amo se samo jednom da bismo potom oti{li u raj ili pakao, nego `ivimo ponovo i ponovo sve dok se ne izjedna~imo sa Bogovima." On je oborio glavu. Sada kad su joj se o~i privikle na tamu i mese~inu, mogla je jasno da ga vidi, liniju slepoo~nice kako se izvija kraj oka, duga~ku, usku bradu, meke i crne obrve i kovrd`avu kosu. Opet ju je srce zabolelo od tolike lepote. "Zaboravio sam da si ti sve{tenica i da veruje{..." Dr`ali su se za ruke; osetila je kako on izvla~i svoju. "Ponekad ne znam u {ta verujem. Mo`da sam predugo daleko od Avalona", rekla je. "Ni ja ne znam u {ta verujem", odgovorio je on, "ali video sam toliko ljudi da umiru, i toliko `ena i male dece tokom ovog dugog, predugog rata, da mi se ~ini sa sam se borio otkako sam dovoljno porastao da dr`im ma~. A kada ih vidim da umiru, ~ini mi se da je vera zavaravanje, i da svi umiremo kao `ivotinje i da potom ne postojimo vi{e - kao poko{ena trava i lanjski sneg." "Ali i to se ponovo vra}a", {apnula je Morgana. "Je li? Ili je i to privid?" Glas mu je bio pun gor~ine. "^ini mi se da ni u ~emu nema smisla - da su sve pri~e o bogovima i Boginji smao bajke za malu decu. Oh, Bo`e, Morgana, za{to ovako govorimo? Trebalo bi da ide{ na spavanje, ro|ako, a trebalo bi i ja..." "Oti}i }u ako `eli{", rekla je, i jo{ dok se okretala, obuzela ju je sre}a, jer je osetila da ju je ponovo uhvatio za ruku. "Ne, ne - kada sam sam, obuzimaju me ~udne misli i stra{ne sumnje, i ako ve} moram da ih imam, onda bolje da ih izgovorim kako bih ~uo koliko su sme{ne. Ostani sa mnom, Morgana..." "Koliko god `eli{", {apnula je i osetila da joj se o~i pune suzama. Pru`ila je ruke da ga zagrli oko pojasa; osetila je njegove ruke oko sebe kako je ste`u, a zatim pu{taju. "Tako si mala - zaboravio sam koliko si sitna - mogao bih da ti prstima slomim vrat, ro|ako..." zavukao joj je prste u kosu, koju je samo ututkala pod veo. Sada ju je gladio, obmotav{i jedan pramen oko prsta. "Morgana, Morgana, ponekad mi se ~ini da si ti jedino u mom `ivotu {to je uvek bilo dobro - kao jedna od vila iz legendi, vila koja dolazi iz nepoznate zemlje da govori smrtnicima o lepoti i nadi, a potom se povla~i na zapadna ostrva i nikada se ne vra}a..."

"Ali ja ne}u oti}i", {apnula je. "Ne}e{." U kraju poplo~anog dvori{ta nalazila se kamena klupa na kojoj su ponekad jaha~i ~ekali svoje konje; povukao ju je tamo. "Sedi kraj mene..." i tu je zastao. "Ne, to nije mesto za damu..." i po~eo je da se smeje. "A nije bila ni {tala, onog dana - da li se se}a{, Morgana?" "Mislila sam da si ti zaboravio, kad te je onaj |avolji konj zbacio..." "Ne zovi ga |avoljim. Mnogo puta je spasao Arturu `ivot u bitkama, i Artur ga smatra za svog an|ela ~uvara", rekao je Lanselet. "Oh, to je bio stra{an dan. U~inio bih ti na`ao, ro|ako, da sam te tada uzeo. ^esto sam `eleo da ti se izvinim i da ~ujem od tebe da me ne krivi{ i da mi ne uzima{ za zlo..." "Za zlo?" Podigla je pogled, obuzeta vrtoglavicom od navale ose}anja. "Za zlo? Mo`da onima koji su nas prekinuli..." "Zaista?" Glas mu je bio sasvim blag. Obujmio joj je lice dlanovima i polako se nagnuo da je poljubi. Morgana se privila uz njega, razdvajaju}i usne pod njegovim. Bio je sve`e obrijan, na rimljanski na~in, i osetila je bockanje od dodira njegovog lica na obrazu i toplu slast njegovog jezika u ustima. Privukao ju je jo{ bli`e, gotovo je podigav{i sa zemlje, tiho mrmljaju}i. Poljubac je trajao sve dok na kraju, oklevaju}i, nije morala da se odvoji kako bi udahnula vazuduh, a on se tiho, za~u|eno nasmejao. "Zna~i, evo nas opet... ~ini mi se kao da smo ve} bili ovde... i ovog puta }u odrubiti glavu svakome ko poku{a da nas prekine... ali stojimo usred dvori{ta i ljubimo se kao da smo posluga! [ta }emo sada, Morgana? Kuda da idemo?" Nije znala - kao da nije bilo dobrog mesta za njih. Nije mogla da ga povede u sobu koju je delila sa Elenom i jo{ ~etiri dvorske dame, a Lanselet je jo{ ranije rekao da najvi{e voli da spava me|u vojnicima. A ne{to duboko u njoj govorilo joj je da ovo nije pravi na~in; kraljeva sestra i njegov najbolji prijatelj ne bi trebalo da lutaju okolo tra`e}i plast sena. Najbolji na~in, ako zaista znaju {ta ose}aju jedno prema drugom, bio bi da sa~ekaju jutro i zatra`e Arturovu dozvolu da se ven~aju... No, duboko u srcu, toliko duboko da nije bila svesna toga, znala je da Lanselet to ne `eli; u trenutku strasti mo`e da je po`eli, ali to je sve. A da li da ga zbog trenutka strasti uhvati u zamku za ceo `ivot? Plemenske sve~anosti su po{tenije, tada se mu{karac i `ena spajaju sa sun~evim i mese~evim plimama u krvi, po volji Boginje; i samo ako kasnije po`ele da stvore dom i podi`u decu, postavlja se pitanje braka. Duboko u srcu znala je i da ni sama ne `eli da se uda za Lanseleta, mada je ose}ala da bi za njegovo dobro, i Arturovo, ~ak i Gvenvirino, trebalo da ga neko odvede sa dvora. Ali to je bila samo prolazna misao. Obuzela ju je vrtoglavica od njegove blizine, od zvuka njegovog srca koje joj je tuklo tik uz obraz - `eleo ju je; sada u njegovom srcu nije bilo ni pomisli na Gvenvir, niti na ikoga drugog sem nje. Neka sa nama bude po volji Boginje, mu{karac i `ena... "Znam", {apnula je i uhvatila ga za ruku. Iza {tala i kova~nice vodila je staza prema vo}njaku. Trava je bila gusta i meka, i `ene su tu ponekad sedele u sun~anim popodnevima. Lanselet je prostro svoj ogrta~ po travi. Svuda oko njih lebdeo je neuhvatljivi miris zelenih jabuka i trave. Gotovo kao da smo u Avalonu, pomislila je Morgana. Lanselet kao da je opet pro~itao njene misli, jer je promrmljao: "No}as smo na{li sebi deli} Avalona", a potom ju je povukao da legne kraj njega. Skinuo joj je veo i po~eo da joj gladi kosu, ali kao da mu se nije `urilo dalje, nego ju je samo ne`no grlio i povremeno se saginjao da je poljubi u obraz ili ~elo. "Trava je suva - nije bilo rose. Sasvim verovatno da }e pre jutra pasti ki{a", mrmljao je, miluju}i joj ramena i {ake. Ose}ala je njegov dlan, `uljevit od ma~a i tvrd, tako tvrd da se iznenadila setiv{i se da je on pune ~etiri godine mla|i od nje. Znala je tu pri~u - rodio se kada je Vivijen ve} mislila da su je pro{le godine plodnosti. Svojim duga~kim prstima mogao je da joj obuhvati ~itavu {aku i potpuno je sakrije; poigravao se njenim prstima, pa prstenjem, a potom je premestio ruke na grudni deo njene haljine i po~eo da je otkop~ava. Ose}ala je vrtoglavicu i drhtala je, jer strast ju je pro`imala kao plima koja preplavljuje pla`u, naprosto se izgubila u njegovim poljupcima. Promrmljao je ne{to {to nije ~ula, ali nije ga pitala {ta je rekao, jer re~i joj vi{e nisu bile va`ne. Morao je da joj pomogne da svu~e haljinu. Ode}a je na dvoru bila sloenija od one koju nose sve{tenice, i Morgana se ose}ala trapavo i pomalo neprijatno. Ho}e li mu se dopasti? Grudi su joj bile tako meke i mlitave, postale su takve otkako je rodila Gvideona; se}ala se kakve su bile kad ih je on prvi put dodirnuo, male i ~vrste. Ali on, izgleda, ni{ta nije prime}ivao. Poigravao se njenim dojkama, maze}i joj bradavice najpre prstima, a potom, vrlo ne`no, usnama i zubima. Tu se potpuno izgubila, ni{ta nije postojalo osim njegovih ruku koje je dodiruju, vreline u njenim dlanovima dok mu je gladila ramena, le|a, grudi... zbog ne~eg je mislila da su malje na mu{kim grudima o{tre i grube, ali kod njega nije bilo tako; bile su meke i svilaste kao njena kosa. Kroz izmaglicu

se setila da je prvi put bila sa mladi}em od ciglih sedamnaest godina, koji je jedva znao {ta da radi, pa je ona morala da ga vodi, da mu pokazuje {ta dalje... i to je bio jedini put za nju, tako da je sada za Lanseleta bila gotovo devica... U naletu tuge, po`elela je da joj je ovo zaista prvi put, kako bi mogla da se bla`eno se}a; trebalo je tako da bude, trebalo je tako da se desi... Privila je telo uz njega, pripijaju}i se, je~e}i, nije mogla da podnese, sada, da ~eka ni minut du`e... Izgleda da on jo{ nije bio spreman, mada ga je ona jedva ~ekala, telo joj je preplavila plima `ivota i `elje. Privijala se uz njega, gladno, ljube}i ga i izazivaju}i usnama. [apnula je njegovo ime, naprosto preklinju}i, sada ve} upla{ena. On je nastavio da je ne`no ljubi, miluju}i je i umiruju}i, ali njoj umirivanje nije bilo potrebno, ~itavo telo joj je vri{talo za ispunjenjem, bila je u agoniji `elje. Poku{ala je da progovori, da ga moli, ali ispustila je samo jecavi uzdah. On ju je ne`no grlio, jo{ je miluju}i. "[{{{, ne, {{{{, Morgana, ~ekaj, nemoj vi{e - ne `elim da te povredim ili da te obe{~astim, nikad ne bih ni pomislio na to - evo, lezi kraj mene, pusti da te zagrlim, sve }e biti dobro..." O~ajna i zbunjena, pustila je da tako i u~ini, ali ~ak i dok joj je telo vri{talo za zadovoljstvom koje joj je pru`ao, u njoj je narastao gnev. [ta je sa tokom `ivota izme|u njihovih tela, izme|u mu{karca i `ene, sa plimama koje Boginja doziva u njima? ^inilo joj se da on prigu{uje tu plimu, da pretvara njenu ljubav u igru i izigravanje. I to kao da mu nije smetalo, kao da je smatrao da tako treba da bude, da su oboje zadovoljni time... kao da su bila va`na samo njihova tela, kao da nema drugog na~ina. Za sve{tenicu, odraslu u Avalonu i naviklu na ogromne plime `ivota i ve~nosti, ovo pa`ljivo i prene`no vo|enje ljubavi bilo je gotovo svetogr|e, odbijanje da se predaju volji Boginje. A tada, obuzeta me{avinom zadovoljstva i poni`enja, po~ela je da izmi{lja izgovore za njega. On nije odrastao u Avalonu kao ona, nego je predat na usvojenje u dvor vojnika; postao je vojnik ~im je dovoljno odrastao da dr`i ma~, proveo je `ivot po bojnim poljima, mo`da ne zna, mo`da je navikao samo na `ene koje su mu pru`ale tek trenutno olak{anje, ili `ene koje su `elele da se poigravaju vo|enjem ljubavi i nisu pru`ale ni{ta... Ne `elim da te povredim ili da te obe{~astim, rekao je, kao da veruje da bi u njihovom spajanju bilo ne~eg lo{eg ili ne~asnog. Sada se malo odmakao od nje, ali i dalje ju je dodirivao, poigravao se njome, provla~io joj prste kroz fine malje izme|u butina, ljubio joj vrat i grudi. Zatvorila je o~i, privijena uz njega, ljuta i o~ajna - pa, pa, mo`da je to i zaslu`ila, ponela se kao kurva {to mu je sama pri{la, mo`da je ona kriva {to se tako pona{a prema njoj... i bila je silno o{amu}ena {to ga je pustila da se tako pona{a, pustila bi ga da joj radi sve {to po`eli, znaju}i da }e, ako zatra`i vi{e, mo`da izgubiti i ovo, a `elela ga je, i dalje ga je `elela nepodno{ljivom `eljom koja nikada ne}e biti sasvim utoljena. A on je uop{te nije `eleo... u srcu je jo{ ~eznuo za Gvenvir, ili za nekom `enom koju bi mogao da ima ne daju}i joj ni{ta osim praznog dodira ko`e... `enu koja bi bila zadovoljna da mu se poda, a da ne tra`i ni{ta sem malo zadovoljstva. Kroz bol i glad ljubavi osetila je i prezir, i to je bilo najbolnije - nije ga ni{ta manje volela, znala je da }e ga zauvek voleti, ni{ta manje nego u ovom trenutku gladi i o~ajanja. Sela je i ponovo navukla haljinu, zakop~avaju}i je drhtavim prstima. On je }utke sedeo i gledao je, pru`aju}i ruke da joj pomogne. Posle dugog }utanja, `alosno se oglasio: "Pogre{ili smo, Morgana moja, ti i ja. Da li se ljuti{ na mene?" Nije mogla da govori; grlo joj se stezalo od bola. Kona~no je uspela da se primora da progovori: "Ne, nisam ljuta", rekla je, a znala je da bi trebalo da podigne glas i vikne na njega, da zahteva ono {to nije mogao da joj pru`i - ni njoj, a verovatno nijednoj drugoj `eni. "Ti si mi ro|aka - ali nije u~injena nikakva {teta", rekao je drhtavim glasom. "Barem ne moram da krivim sebe zbog toga... nisam te obe{~astio pred ~itavim dvorom... ne bih to u~inio ni za {ta na svetu... veruj mni, ro|ako, veoma te volim..." Sada vi{e nije mogla da uzdr`i jecaje. "Lanselete, molim te, u ime Boginje, ne govori tako - kakva je {teta u~injena? Ovo je na~in Boginje, ono {to smo oboje `eleli..." On je uznemireno odmahnuo rukom. "Govori{ o Boginji i paganskim obi~ajima... gotovo da me pla{i{, ro|ako; trebalo bi da se uzdr`avam od greha, a gledam te sa po`udom, iako znam da to ne valja." I sam je po~eo da se obla~i drhtavim rukama. Kad je nastavio da govori, gotovo se gu{io. "Greh mi se, izgleda, ~ini jo{ stra{niji voleo bih da ne li~i{ toliko na moju majku, Morgana..." To je bilo kao udarac u lice, kao okrutan i neo~ekivan udarac. Na trenutak nije mogla da progovori. Potom joj se na~as u~inilo da je obuzima gnev Boginje i osetila je da raste i nadnosi se nad njega, znaju}i da sija sjajem Boginje kao u barci za Avalon; ose}ala je kako se, ina~e mala i bezna~ajna, {iri nad njim, i videla je mo}nog viteza, kapetana kraljevske konjice, kako se povla~i od nje, sitan i upla{en, kao {to su svi mu{karci mali pred Boginjom.

"Ti si - ti si bedna budala, Lanselete", rekla je. "Nisi dostojan ~ak ni kletve!" Okrenula se i pobegla, ostaviv{i ga sa napola zakop~anim pantalonama, da gleda za njom, zapanjen i posramljen. Ose}ala je kako joj srce tu~e. @elela je da vrisne na njega, prodorno kao galeb; a `elela je i da se prepusti i zajeca u agoniji, u o~ajanju, da ga preklinje za dublju ljubav koju joj je uskratio, odbiv{i Boginju u njoj... U umu su joj sevali deli}i misli, stara pri~a o Boginji koju je jedan mu{karac iznenadio i odbio, i kako su ga njeni lova~ki psi rastrgli zbog toga... a ose}ala je i tugu {to je sve o ~emu je sanjala ovih dugih godina sada bilo uni{teno. Sve{tenik bi rekao da je to cena greha. Slu{ala sam to dovoljno ~esto od Igreninog ku}nog sve{tenika pre nego {to sam oti{la u Avalon. Jesam li u srcu ve}a hri{}anka nego {to to priznajem? I opet joj se ~inilo da }e joj srce prepu}i zbog propasti duboke ljubavi. U Avalonu se ovo ne bi moglo desiti - oni koji ovako prilaze Boginji nikada ne odbijaju njenu mo}... Nemirno je kora~ala tamo-amo, u venama joj je klju~ao bes, a znala je da je niko ne mo`e razumeti osim drugih sve{tenica Boginje. Vivijen, ~e`njivo je pomislila, Vivijen bi me razumela, ili Ravena, ili bilo koja od nas koje smo odrasle u Ku}i Devojaka... [ta sam radila sve ove godine, daleko od moje Boginje? Govori Morgana... Tri dana kasnije dobila sam od Artura dozvolu da napustim dvor i odja{em za Avalon; rekla sam samo da sam se za`elela Ostrva i Vivijen, moje usvojene majke. A za to vreme nisam razgovarala sa Lanseletom, osim {to smo izmenjivali sitne svakodnevne u~tivosti kad ne bismo mogli da izbegnemo susret. ^ak i tada sam primetila da ne}e da me gleda u o~i, i bila sam besna i posramljena, i pazila sam da se {to re|e susre}emo... I tako sam uzela konja i odjahala na jug, kroz brda; i nisam se vratila u Karleon godinama, niti sam znala i{ta o doga|ajima na Arturovom dvoru... ali to je pri~a za neko drugo vreme. 8. U prole}e naredne godine, Saksonci su se skupljali pred obalama, i Artur je sa svojim ljudima proveo ~itavu godinu okupljaju}i vojsku za bitku za koju su znali da im prestoji. Artur je poveo vojsku u bitku i odbio Saksonce, ali to nije bila onako odlu~uju}a bitka i pobeda kao {to su se nadali; i sami su pretrpeli mnogo gubitaka, i bi}e im potrebno vi{e od godinu dana da se oporave, ali nije imao dovoljno konja i vojnika da ih zauvek porazi, kao {to se nadao. U ovoj bici Artur je ranjen, i rana u po~etku nije izgledala ozbiljna; ali kasnije se zagnojila i zapalila, pa je ve}i deo jeseni proveo vezan za krevet - prve pahulje ve} su padale preko zidova Karleona kada je najzad mogao da hoda po dvori{tu, oslanjaju}i se o {tap, a o`iljke }e nositi do groba. "Prole}e }e biti u punom jeku kada budem mogao ponovo da uzja{em", mra~no je rekao Gvenvir koja je stajala blizu dvori{nog zida, ~vrsto umotana u plavi ogrta~. "Sasvim mogu}e", rekao je Lanselet, "a mo`da i du`e, dragi gospodaru, ako se prehladi{ pre nego {to se rana sasvim zaceli. Hajde unutra, molim te - gledaj, eno pahulja na Gvenvirinom ogrta~u." "A i u tvojoj bradi, Lanse - ili su to samo prve sede?" upitao je Artur, {ale}i se, i Lanselet se nasmejao. "Oboje, verujem - tu si ti u prednosti, kralju moj, tvoja brada toliko je plava da se u njoj sede ne}e ni videti kada do|u. Evo, osloni mi se na ruku." Artur bi ga najradije odbio, ali javila se i Gvenvir. "Ne, uzmi ga pod ruku, Arture, pokvari}e{ sve na{e fine obloge ako padne{ - a kamenje je klizavo, jer sneg se topi ~im padne." Artur je uzdahnuo i oslonio se o prijateljevu ruku. "Sad znam kako mora izgledati kada si star." Gvenvir je pri{la da ga pridr`i sa druge strane, i on se nasmejao. "Ho}ete li me ovako voleti i pridr`avati kada zaista budem imao sedu bradu i kosu i kad budem hodao sa {tapom kao Merlin?" "^ak i kada ti bude devedeset, gospodaru", nasmejao se Lanselet. "Mogu lepo da zamislim, Gvenvir te pridr`ava za jednu, a ja za drugu ruku dok se zajedno teturamo ka tvom prestolu - svi }emo imati oko devedeset!" Naglo se uozbiljio. "Brinem se zbog Talesina, gospodaru, postaje sve slabiji, a i vid ga izdaje. Zar ne bi trebalo da se vrati u Avalon i provede u miru poslednje godine?" "Svakako bi trebalo", rekao je Artur. "Ali on ka`e da ne}e da me ostavi samog, da me savetuju jedino sve{tenici..." "Zar mo`e{ imati bolje savetnike od sve{tenika, gospodaru?" planula je Gvenvir. Smetala joj je i sama re~ Avalon; pla{ila se pomisli da se Artur zakleo da }e {tititi njihov paganski na~in `ivota. U{li su u salu gde je plamtela vatra, i Artur je na~inio uvre|en pokret kad ga je Lanselet spustio na stolicu. "Jeste, smestite starca kraj vatre i dajte mu da pije ~aja - ~udo da ste me uop{te pustili da obu~em pantalone i cipele umesto spava}ice!" "Dragi gospodaru..." po~ela je Gvenvir, ali Lanselet joj je spustio ruku na rame.

"Ne uzbu|uj se, ro|ako, svi mu{karci su takvi, postanu detinjasti kad se razbole - on nema pojma koliko mu je dobro {to ga neguje ne`na gospa i uga|a mu odabranom hranom, ~istom posteljinom i ~ajevima zbog kojih se buni... Ja sam svoju ranu odbolovao u vojnom logoru, a negovao me je mra~an starac suvi{e hrom za bitku, i le`ao sam u sopstvenoj ne~isti jer nisam mogao da ustanem, a niko nije dolazio da mi pomogne; od hrane sam imao samo gorko pivo i tvrdi hleb. Prestani da gun|a{, Arture, ili }u se postarati da ubudu}e neguje{ svoje rane onako kako prili~i pravom vojniku!" "Da, on bi to i uradio", rekao je Artur, toplo se osmehnuv{i prijatelju. "Nisi mnogo pla{ljiv pred svojim kraljem, prin~e Galahade..." Uzeo je ko{tanu ka{iku iz `enine ruke i po~eo da jede vino sa medom i udrobljenim hlebom. "Da, ovo je dobro i greje - ima unutra onih za~ina, zar ne, koje si naredila da poru~im iz Londinijuma..." Kad je Artur ispraznio ~iniju, pri{ao im je Kaj. "Pa, kako je rana posle ~itavog sata hodanja, gospodaru? Da li te i dalje jako boli?" "Ne toliko kao poslednji put, i to je sve {to mogu da ka`em", odgovorio je Artur. "Tek sada sam doznao {ta je to pravi strah, strah da }u umreti neobavljenog posla." "Bog to ne bi dozvolio", brzo je rekla Gvenvir. Artur ju je potap{ao po ruci. "I ja sam to sebi govorio, ali ne{to duboko u meni stalno je ponavljalo da je to veliki greh ponosa, jer bojao sam se da ni ja ni bilo koji }ovek ne mo`e biti po{te|en onoga {to mu Bog nameni - dugo sam razmi{ljao o tome dok sam le`ao, nesposoban da se podignem na noge." "Ne vidim {ta je jo{ ostalo neu~injeno, osim kona~ne pobede nad Saksoncima, gospodaru", rekao je Kaj, "ali sada mora{ u krevet, umoran si od {etnje." Kada se Artur na{ao u postelji, Kaj mu je skinuo ode}u i pregledao veliku ranu, koja je jo{ pomalo krvarila kroz zavoje. "Posla}u po `ene", rekao je, "i mora{ ponovo staviti obloge - preterao si sa naporom. Dobro je {to se nije otvorila dok si {etao." Kada su `ene donele kotlove koji su se pu{ili i po~ele da pripremaju sme{e bilja u vreloj vodi, natapaju}i u njima zavoje i spu{taju}i ih na ranu tako da se Artur trzao i besneo, Kaj je nastavio: "Da, ali ~ak i ovako si imao sre}e, Arture. Da te je taj ma~ pogodio samo za pedalj u stranu, Gvenvir bi imala jo{ jedan razlog za tugu, a ti bi bio nadaleko poznat kao u{kopljeni kralj... kao u onoj devnoj legendi! Sigurno je zna{ kralja su ranili u slabine, i kako nestaje njegova mo}, tako i njegova zemlja vene, sve dok ne nai|e neki mladi} koji uspe da ponovo otvori stare izvore..." Gvenvir se stresla, a Artur se me{koljio od bola zbog vrelih obloga. "To nije pri~a koju treba pri~ati ranjeniku!" "Hteo sam da bude{ svestan koliko si imao sre}e, {to tvoja zemlja ne}e uvenuti i postati sterilna", rekao je Kaj. "Do Uskrsa, mislim, kralji~ina materica opet }e imati posla, ako budete imali sre}e..." "Daj Bo`e", rekao je Artur, ali Gvenvir se trgla i odvratila pogled. Jo{ jednom je bila za~ela, i ponovo je sve po{lo naopako, toliko brzo da je jedva i primetila da nosi dete - ho}e li uvek biti tako? Zar je jalova, je li to kazna Bo`ja {to se nije vi{e trudila da od mu`a napravi pravog hri{}anina? Jedna `ena podigla je oblog i po{la da ga zameni; Artur je pru`io ruku ka Gvenvir. "Ne, neka moja gospa to uradi, njene ruke su ne`nije", rekao je, i Gvenvir je uzela vrelu krpu - toliko vrelu da je opekla prste, ali primila je bol sa zadovoljstvom, kao pokoru. Ona je kriva, ona je kriva za sve; trebalo bi da je otera zbog jalovosti i da uzme `enu koja }e mo}i da mu rodi dete. Pogre{io je {to se uop{te o`enio njome - imala je osamnaest godina i ve} je pro{la doba najve}e plodnosti. Mo`da... Da je Morgana ovde, zaista bih je molila za amajliju koja bi me u~inila plodnom... "^ini mi se da su nam postale potrebne Morganine isceliteljske ve{tine", rekla je. "Arturova rana ne zarasta kako bi trebalo, a ona je poznata po isceliteljskom ume}u, ba{ kao i sama Gospa od Avalona. Za{to ne po{aljemo glasnika u Avalon i zamolimo jednu od njih da do|e?" Kaj se namr{tio na nju. "Ne vidim da ima potrebe za tim. Arturova rana se sasvim lepo zaceljuje - video sam i mnogo te`e ranjenike da se sasvim oporavljaju." "Svejedno, rado bih video svoju dragu sestru", rekao je Artur, "ili svog prijatelja i dobro~initelja, Gospu od Jezera. Ali po onome {to mi je Morgana rekla, mislim da ih ne}emo videti zajedno..." "Posla}u poruku u Avalon", rekao je Lanselet, "i zamoli}u majku da do|e, ako ti to `eli{, Arture", Ali posmatrao je Gvenvir, i na trenutak se u se gledali u o~i. Tokom meseci Arturove bolesti ~inilo joj se da je uvek bio uz nju i da joj je bio toliki oslonac da nije znala kako bi se sna{la bez njega; u prvim danima, kad niko nije verovao da }e Artur pre`iveti, bdeo je uz nju, neumoran, i tolika ljubav prema Arturu terala ju je da se stidi zbog svojih misli. On je Arturov ro|ak, ba{ kao i Gaven, jednako je blizak naslednik, jer sin je Igrenine ro|ene sestre; ako Arturu do|e kraj, on bi nam bio najbolji mogu}i kralj... u davna vremena, kralj je bio samo kralji~in mu`... "Pa, da po{aljemo po Gospu Vivijen?" upitala je Gvenvir.

"Samo ako `eli{ da je vidi{", uzdahnuo je Artur. "Mislim da mi sada treba samo ogromna koli~ina onog strpljenja koje je pominjao biskup kad smo poslednji put razgovarali. Bog je zaista bio milostiv prema meni, jer le`im ubogaljen tek po{to smo oterali Saksonce, i ako nastavi da bude milostiv, mo}i }u da ja{em kada ponovo budu do{li. Gaven je na severu i sakuplja vojsku, zar ne, za Lota i Pelinora?" "Jeste." Lanselet se nasmejao. "Rekao je Pelinoru da njegov zmaj mora da ~eka dok ne sredimo belog konja... mora povesti sve svoje snage i do}i kad ga pozovemo. A Lot }e tako|e do}i, mada je ostario - ne}e propustiti priliku da kraljevstvo ipak pre|e na njegove sinove." I zaista }e pre}i na njegove sinove, ako ja ne rodim naslednika Arturu, pomislila je Gvenvir; ~inilo joj se da svaka izgovorena re~, ma o ~emu, predstavlja strelu uperenu u njenu srce, jer izneverila je prvu du`nost svake kraljice. Artur ju je voleo, mogli bi da budu sre}ni, samo kad bi na trenutak mogla da se oslobodi ose}anja krivice zbog toga {to mu nije rodila dete. Ponekad joj je bilo drago zbog Arturove rane, jer nije mogao ni da pomisli da legne sa `enom, i niko nije mogao ni{ta da joj prebaci; mogla je da ga pazi i mazi, da bude samo njen, {to se retko de{ava kada mu` ne pripada `eni, nego svom kraljevstvu. Mogla je da ga voli, a da ne razmi{lja uvek o svojoj krivici; kad bi je dodirnuo, mislila je na ljubav, a ne na strah i o~ajni~ku nadu. Ho}e li me ovog puta kona~no oploditi; a ako uspe, ho}e li sve i}i dobro ili }u opet pobaciti dragocenu nadu za kraljevstvo? Pazila ga je, negovala ga danju i no}u kao majka bolesno dete, a kada je malo oja~ao, sedela je kraj njega i pri~ala mu i pevala - mada nije imala Morganin umilni glas - zalazila je u kuhinju i spremala mu ono {to bi bolesnik mogao po`eleti da jede, kako bi povratio te`inu posle stra{ne bolesti koja ga je ispijala ~itavog leta. Ali ~emu sva moja nega ako se ne postaram da mu podarim naslednika za kraljevstvo? "Voleo bih da je Kevin ovde", rekao je Artur. "Voleo bih da ~ujem malo muzike - ili Morgana; u dvoru uop{te nemamo prikladne muzi~are!" "Kevin se vratio u Avalon", rekao je Lanselet. "Merlin mi je kazao da je oti{ao nekim sve{teni~kim poslom, toliko tajnim da nije mogao da mi ka`e ni{ta vi{e - ~udim se {to sve{tenici dopu{taju da druidske misterije i dalje traju u hri{}anskoj zemlji." Artur je slegnuo ramenima. "Bio kralj ili ne, ja ne zapovedam ni~ijom save{}u." "Boga treba po{tovati onako kako on `eli, Arture", rekla je Gvenvir, "a ne onako kako ljudi odaberu. Zato nam je i poslao Hrista." "Ali nije ga poslao u ovu zemlju", rekao je Artur, "a kada je sveti Josif do{ao u Glastonberi, i zabo svoj {tap u zemlju, ovaj je procvetao, i stoga su ga druidi do~ekali dobrodo{licom, a on se nije libio da u~estvuje u njihovim obredima." "Biskup Patricije ka`e da je to jereti~ka pri~a, puna zla", bila je uporna Gvenvir, "a sve{tenici koji se klanjaju zajedno sa druidima trebalo bi da budu ra{~injeni i prognani, ba{ kao i druidi!" "To se ne}e desiti dok sam ja `iv", ~vrsto je rekao Artur. "Zakleo sam se da }u {tititi Avalon." Nasme{io se i pru`io ruku ka velikom Ekskaliburu koji je visio u kanijama od purpurnog bar{una. "A i ti bi trebalo da bude{ zahvalna zbog njihove magije, Gvenvir - da nisam imao uz sebe ove kanije, ni{ta me ne bi spaslo. ^ak i ovako sam umalo na smrt iskrvario, i samo je magija to spre~ila. Zar ne bi bila stra{na nezahvalnost kad bih izdao njihovu dobru volju?" "Zar veruje{ u to?" upitala je Gvenvir. "Stavlja{ magiju i ~arolija iznad volje Bo`je?" "Pa, mila", pomilovao ju je Artur po plavoj kosi, "zar veruje{ da ~ovek mo`e i{ta protiv volje Bo`je? Ako su me ove kanije spasle da ne iskrvarim, zna~i da Bog nije `eleo da umrem. Meni se ~ini da je moja vera bli`a Bogu od tvoje, ako se pla{i{ da neki ~arobnjak mo`e da pokvari ono {to Bog odredi. Svi smo mi u Bo`jim rukama." Gvenvir je brzo pogledala Lanseleta; on se sme{io, i na trenutak joj se ~inilo da im se oboma podsmeva, ali to je brzo minulo i bila je sigurna da je primetila samo prolaznu senku. "Pa, ako `eli{ muziku, Arture, do}i }e Talesin da ti svira; iako je ostario i vi{e ne mo`e da peva, i dalje je veoma ve{t sa harfom." "Pozovi ga, onda", rekao je Artur i nasmejao se. "U Svetom Pismu se ka`e da je stari kralj Saul zvao svog mladog svira~a da mu muzikom olak{a misli, a ja sam, evo, mladi kralj koji poziva starog muzi~ara da ga razvedri!" Lanselet je po{ao u potragu za Merlinom, i kada se ovaj pojavio sa harfom, dugo su sedeli u sali i slu{ali muziku. Gvenvir se setila Morgane koja je tu svirala. Kad bi samo bila ovde, da mi da amajliju - pre nego {to se moj kralj oporavi... a onda je pogledala preko vatre ka Lanseletu i osetila malaksalost. On je sedeo na klupi, zavaljen i zadubljen u muziku, ruku podignutih pod potiljak, duga~kih nogu pru`enih tik do vatre. I drugi su se skupljali da slu{aju muziku: Elena, Pelinorova k}er, bila je toliko odva`na da pri|e i sedne kraj Lanesleta, ali on uop{te nije obra}ao pa`nju na nju.

Lanseleta bi trebalo o`eniti. Treba da pi{em kralju Pelinoru i ka`em mu da treba da uda Elenu za Lanseleta; ona mi je ro|aka, li~i na mene i slobodna je... ali znala je da to ne}e u~initi; ponavljala je u sebi da }e biti dovoljno vremena kada Lanselet jednog dana sam ka`e da `eli da se o`eni. Ako se Artur ne oporavi... Oh, ne, ne, ne smem tako da mislim... Kri{om se prekrstila. No, pomislila je, davno je poslednji put bila u Arturovom naru~ju, a najverovatnije ionako ne mo`e da joj napravi dete... Uhvatila je sebe kako se pita kako bi bilo le}i sa Lanseletom - da li bi on mogao da joj da dete koje `eli? [ta ako uzme Lanseleta za ljubavnika? Znala je da ima `ena koje tako rade... Morgoza sada to vi{e nije tajila; po{to je pro{la godine kada bi mogla da za~ne, pona{ala se jednako skandalozno kao Lot. Osetila je da rumeni i ponadala se da niko nije primetio kako gleda Lanseletove ruke, spu{tene u krilo, pitaju}i se kako bi izgledalo da je te ruke miluju - ne, nije se usu|ivala da misli o tome. Kada `ena uzme ljubavnika, mora se postarati da ne zatrudni, da ne rodi dete koje bi je otkrilo ili osramotilo njenog mu`a, pa ako je jalova, to ne bi ni bilo va`no... mo`da bi joj donelo sre}u... Za ime Bo`je, otkuda njoj, pristojnoj hri{}anki, takve misli? Jednom ranije ve} su joj dolazile, i kada ih je pomenula na ispovesti, sve{tenik je rekao da je sasvim prirodno da, po{to joj mu` le`i bolestan, misli na te stvari; ne sme se ose}ati kriva, nego treba da se jo{ vi{e moli i pazi na mu`a i misli samo kako je njemu jo{ te`e nego njoj. A Gvenvir je znala da je to dobar, ljubazan i razuman savet, ali je ose}ala da ga nije sasvim razumnela, nego je samo zapamtila da je ona gre{na `ena i da su joj misli gre{ne i zle. Ina~e bi je sve{tenik svakako izgrdio i zadao joj te{ku pokoru, i tada bi se ose}ala bolje i slobodnije... Lanselet mi nikada ne bi prebacivao zbog jalovosti... Shvatila je da je neko izgovorio njeno ime i zbunjeno je podigla glavu, kao da svi mogu da ~uju njene misli. "Ne, dosta je muzike, gospodaru Merline", rekao je Artur. "Gledajte, smra~uje se, a moja gospa je `iva zaspala. Najverovatnije se premorila neguju}i me... Kaje, uredi da se postavi ve~era, a ja }u odmah le}i i obedova}u u krevetu." Gvenvir je ustala, oti{la do Elene i zamolila je da preuzme njeno mesto u sali; ona }e ostati sa svojim gospodarem. Kaj je po{ao da potra`i sluge, a Lanselet je ostao da pomogne Arturu koji je hramao, oslanjaju}i se na {tap, do svoje sobe. Lanselet mu je pomogao da legne, ne`no kao prava negovateljica. "Ako mu i{ta zatreba preko no}i, po{alji po mene, zna{ gde ja spavam", tiho je rekao Gvenviri. "Mogu da ga podignem lak{e od bilo koga drugog..." "Oh, ne, ne, mislim da to ne}e biti potrebno", odgovorila je, "ali ipak ti hvala." Bio je tako visok dok je stajao kraj nje; ne`no joj je polo`io dlan na obraz. "Ako ho}e{ da po|e{ i spava{ sa svojim gospama, osta}u ja da ga pazim - izgleda{ kao da ti je potrebna duga no} neprekidnog sna. Pona{a{ se kao majka koja ne mo`e da trene sve dok se ne uveri da }e joj beba spavati ~itavu no} ne bude}i se. Mogu ja da pazim na Artura - nema potrebe da i ti sedi{ kraj njega! Mogu da spavam u sobi do njegove, da me lako dozove." "Tako si dobar", rekla je, "ali radije }u ostati uz njega." "Ali po{alji po mene ako mu zatrebam. Ne poku{avaj da ga sama podi`e{", rekao je Lanselet. "Obe}aj mi, Gvenvir." Kako je divno zvu~alo njeno ime na njegovim usnama; mnogo lep{e nego da je rekao kraljice ili moja gospo... "Obe}avam ti, prijatelju." Sagnuo se i blago joj usnama dotakao ~elo. "Izgleda{ premoreno", rekao je. "Idi u krevet i lepo spavaj." Ruka mu se na trenutak zadr`ala na njenom obrazu, a kada ju je spustio, ose}ala je da }e joj obraz biti hladan i bolan kao da je boli zub. Oti{la je da legne kraj Artura. Neko vreme je mislila da on spava. No, na kraju je progovorio u tami. "On nam je najbolji prijatelj, zar ne, `eno moja?" "Ni ro|eni brat ne bi bio bolji." "Kaj i ja smo odrasli kao bra}a, i veoma ga volim, ali istina je ono {to ka`u, da je krv gu{}a od vode, a krvni ro|ak je bliskiji nego {to sam mogao i da zamislim dok nisam upoznao jednog..." Artur se prome{koljio u krevetu i uzdahnuo. "Gvenvir, `elim ne{to da ti ka`em..." Prepla{ila se i srce je po~elo da joj bije - je li video kako je Lanselet ljubi, ho}e li je optu`iti za neverstvo? "Obe}aj mi da ne}e{ ponovo plakati, ne mogu to da podnesem", govorio je on. "Kunem ti se da ne `elim da ti prebacujem - ali sada smo ve} vi{e godina u braku, a za sve to vreme samo si dvaput za~ela - ne, ne, molim te, nemoj plakati, pusti da zavr{im", molio je. "Mogu}e je da nisi ti kriva, nego ja. Imao sam druge `ene pre tebe, kao i svi mu{karci. I mada nisam ni poku{avao da od njih sakrijem ko sam, za sve ove godine nije do{la nijedna

od njih, niti neki njihov ro|ak, da ka`u kako je ta i ta `ena rodila moje kopile. Mo`e biti da u mom semenu nema `ivota, pa kada i za~ne{, dete ne stigne ni da o`ivi..." Oborila je glavu, pu{taju}i da joj kosa sakrije lice. Zar i on sebe krivi? "Slu{aj me dobro, Gvenvir moja - moramo imati dete, kraljevstva radi. Ako se ikada desi da mi rodi{ naslednika, budi sigurna da ne}u postavljati pitanja. [to se mene ti~e, svako dete koje rodi{ prizna}u i podi}i }u kao svog naslednika." Pomislila je da joj lice toliko gori da }e joj kosa buknuti. Zar misli da je sposobna da ga prevari? "Nikada, nikada to ne bih mogla, gospodaru i kralju moj..." "Zna{ kako to ide u Avalonu - ne, ne prekidaj me, `eno, pusti da zavr{im - kada se mu{karac i `ena spoje, ka`e se da su dete rodili Bogovi. Gvenvir, voleo bih da nam Bog po{alje dete, ko god izvr{io Bo`ju volju za~ev{i ga - da li me razume{? A ako se desi da to bude moj najdra`i prijatelj i najbli`i ro|ak, blagoslovio bih ga, kao i dete koje bi meni rodila. Ne, ne, ne pla~i, ne}u vi{e govoriti", uzdahnuo je i pru`io ruke ka njoj, privla~e}i je sebi na rame. "Nisam dostojan tolike tvoje ljubavi." Posle nekog vremena je zaspao, ali Gvenvir je le`ala budna, a suze su joj klizile niz lice. Oh, ne, mislila je, ljubavi moja, najdra`i gospodaru moj. Ja nisam dostojna tvoje ljubavi, a sada si mi dao dozvolu da te prevarim. Iznenada, prvi put, pozavidela je i Arturu i Lanseletu. Oni su mu{karci, `ive aktivnim `ivotom, moraju da odlaze u svet i rizikuju `ivot u bitkama, ali mu{karci ne moraju da donose ovako u`asne odluke. [ta god ~inila, kakvu god odluku morala da donese, mo`da i malu, makar i kakvo meso da bude za ve~eru, to joj je optere}ivalo du{u, kao da od toga zavisi sudbina kraljevstva. Sada je trebalo da sama odlu~i, a ne da se pokori volji Bo`joj, da li da pokloni naslednika prestolu ili ne; i da li naslednik da bude od krvi Utera Pendragona ili - ili druga~ije; kako ona, `ena, da donese takvu odluku? Gvenvir je navukla krzneni pokriva~ poreko glave i sklup~ala se pod njim. Jo{ koliko ve~eras, sedela je i gledala Lanseleta kako slu{a harfu, i do{la je na novu ideju. Odavno ga je volela, ali sada je po~ela da shvata da ga i `eli; u srcu je bila ista kao Morgoza, koja se kurvala kad god bi po`elela, sa mu`evljevim vitezovima, pa ~ak, kako se {aputalo, i sa lepim pa`evima i slugama. Artur je tako dobar, zaista ga je zavolela; ovde, u Karleonu, na{la je sigurnost. Ne bi mogla da podnese da ljudi u zamku i okolini po~nu da {apu}u tajne o njenom pona{anju, kao {to su ve} glasno govorili o Morgozinom. Gvenvir je `elela da bude dobra, da joj du{a ostane ~ista i vrline nedirnute, ali bilo joj je va`no i da ljudi vide njene vrline i da je smatraju dobrom i savr{enom kraljicom; ona li~no nije otkrila ni{ta lo{e u Morgani, na primer, koja je `ivela uz nju pune tri godine, i bila je, koliko je Gvenvir znala, ~edna koliko i ona sama. No, ipak se govorkalo da je Morgana ve{tica po{to je `ivela u Avalonu, i {to se razumela u lekovito bilje i u Poruke, pa su ljudi na dvoru i u okolini {aputali da je Morgana u savezu sa vilinskim narodom, ili i sa |avolom; pa ~ak se i sama Gvenvir, ma koliko dobro poznavala Morganu, ponekad pitala mo`e li biti neistina ne{to {to toliko ljudi veruje. A sutra }e morati da se suo~i sa Lanseletom i da dalje neguje Artura, znaju}i da joj je dao dozvolu - kako }e ponovo pogledati Lanseletu u o~i? On je poreklom iz Avalona, sin je Gospe od Jezera, mo`e biti da ume pomalo da ~ita misli, pa }e joj videti u o~ima {ta misli. A onda ju je zapljusnuo bes, toliko dubok da se prepala, jer obuzeo joj je telo kao bujica. Le`ala je u krevetu, besna i upla{ena, misle}i da vi{e nikada ne}e smeti da izi|e iz sobe, od straha {ta bi u~inila. Sve `ene na dvoru `elele su Lanseleta - da, ~ak i Morgana; videla je svoju zaovu kako ga gleda, i zato je, kad je jednom davno Artur rekao da bi njih dvoje trebalo da se ven~aju, bila toliko uznemirena - Morgana bi za Lanseleta svakako bila suvi{e otvorena. A mo`da su se ionako posva|ali, jer poslednjih dan-dva pre Morganinog odlaska za Avalon primetila je da me|usobno razgovaraju manje nego ina~e i da se ne gledaju u lice. Morgana joj je nedostajala, svakako... ali ipak joj je bilo milo {to Morgana nije na dvoru, i nije `elela da po{alje glasnika u Tintagel da vidi je li oti{la tamo. Zami{ljala je sebe kako ponavlja Morgani ono {to joj je Artur upravo rekao; umrla bi od stida, ali pretpostavljala je da bi joj se Morgana samo nasmejala; Morgana bi svakako rekla da je na njoj da odlu~i ho}e li uzeti Lanseleta za ljubavnika ili ne; ili, mo`da, da to treba Lanselet da odlu~i. Kao da ju je pro`imao vreli plamen, nalik na pakleni, pri pomisli da se ponudi Lanseletu, a on da je odbije. Tada bi svakako umrla od sramote. Nije znala kako bi ikada vi{e pogledala Lanseleta, ili Artura, ili bilo koju od svojih gospa koje nikada nisu bile u takvom isku{enju. ^ak bi je bilo sramota i da se ispoveda o tome, jer time bi otkrila sve{teniku da je Artur manje hri{}anin nego {to bi trebalo. Kako da ikada vi{e izi|e iz ku}e, kako da napusti bezbednost i za{titu koju su joj pru`ali ova soba i ovaj krevet? Ovde joj se nije moglo desiti ni{ta lo{e. Bilo joj je pomalo lo{e. Sutra }e to re}i svojim gospama, a one }e pomisliti, ba{ kao i Lanselet, da je premorena od danono}nog staranja oko Artura. Nastavi}e da bude, kao i uvek, dobra i ~estita kraljica i hri{}anka - nikada ne bi ni mogla da bude druga~ija. Artur je bio uznemiren zbog rane i duge nepokretnosti, i to je sve; kada

se oporavi, ne}e ni pomisliti tako ne{to i svakako }e joj biti zahvalan {to ga nije poslu{ala i {to ih je time oboje spasla od stra{nog greha. Ali ba{ kad je trebalo da utone u san, setila se ne~ega {to joj je rekla jedna od `ena, jo{ davno - nekoliko dana pre nego {to je Morgana oti{la sa dvora. Kazala je da bi Morgana trebalo da joj da amajliju... Pa, trebalo je; ako bi Morgana mogla da je za~ara tako da nema drugog izbora do da voli Lanseleta, onda bi bila oslobo|ena stra{ne odluke... Kada se Morgana vrati, pomislila je, razgovara}u sa njom. Ali Morgana nije bila na dvoru ve} vi{e od dve godine, i mo`e biti da nikada vi{e ne}e ni do}i. 9. Postala sam prestara za ovakva putovanja, pomislila je Vivijen dok je jahala kroz ki{u pozne zime, pognute glave i ~vrsto umotana u ogrta~. A onda ju je obuzela ozloje|enost: Ovo bi trebalo da bude Morganina posao, ona je trebalo da bude Gospa od Avalona posle mene. Talesin joj je pre ~etiri godine rekao da je Morgana bila u Karleonu na Arturovom ven~anju i da je postala Gvenvirina gospa i ostala tamo. Gospa od Jezera da poslu`uje kraljicu? Kako se Morgana usudila da tako izda svoj predodre|eni put? Pa ipak, kad je poslala u Karleon poruku da Morgana treba da se vrati u Avalon, glasnik se vratio sa ve{}u da je Morgana napustila dvor... mislili su da je oti{la u Avalon. Ali nije stigla na Ostrvo. Niti je u Tintagelu sa Igrenom, niti na dvoru Lota od Orknija. Kuda je onda oti{la? Ko zna kakvo ju je zlo sna{lo dok je putovala sama. Mo`da su je zarobili razbojnici koji lutaju zemljom mo`da je izgubila pam}enje ili je silovana, ubijena, ba~ena u neki jarak da joj nikada ne na|u ni kosti... Oh, ne, pomislila je Vivjan, da joj se desilo neko zlo, svakako bih to videla u ogledalu... ili Vidom... Ali ipak nije mogla da bude sigurna. Vid ju je sada ~esto izdavao, i kada bi poku{ala da ga upotrebi, pred o~ima joj se javljala samo izlu|uju}a siva magla, veo nepoznatog, koji se sada nije usu|ivala da razdvoji. A Morganina sudbina bila je sakrivena negde pod tim velom. Boginjo, pomolila se kao i mnogo puta ranije, Majko, dala sam ti svoj `ivot, vrati mi sada moje dete dok sam jo{ `iva... Ali ~ak i dok je govorila, znala je da ne}e biti odgovora, nego samo sivi veo nepoznatog, da }e odgovor Boginje ostati skriven pod neprozirnim nebom. Da li se toliko umarala i kada je poslednji put putovala ovamo, pre pola godine? Sada joj se ~inilo da je uvek, pre ovoga, jahala lako kao devojka, a sada kao da joj je drmusanje na magarcu izmestilo svaku ko{~icu u mr{avom telu, a hladno}a se uvla~ila u nju i glodala je malim, ledenim zubima. Jedan od pratilaca okrenuo se ka njoj. "Gospo, vidim farmu pod nama. Izgleda da }emo sti}i pre mraka." Vivijen mu se zahvalila, poku{avaju}i da ne zvu~i onoliko zahvalno koliko se ose}ala. Nije mogla da pred pratnjom poka`e svoju slabost. Gavan ju je do~ekao u uskom dvori{tu ~im je sjahala sa magarca, prihvativ{i je da ne bi zakora~ila u bunji{te. "Dobro do{li, Gospo", rekao je. "Kao i uvek, drago mi je da vas vidim. Moj sin, Balin, i va{ sin bi}e ovde pre jutra - poslao sam u Karleon poruku da bi trebalo da do|u ovamo." "Je li toliko ozbiljno, stari prijatelju?" upitala je Vivijen, a Gavan je klimnuo glavom. "Te{ko da }ete je i poznati, Gospo", rekao je. "Sva se istopila, a stra{no malo jede i pije, ka`e da joj hrana pali utrobu. Sada vi{e ne mo`e dugo trajati, ~ak i uz sve va{e lekove." Vivijen je klimnula glavom i uzdahnula. "Bojala sam se toga", rekla je. "Kada ta bolest nekoga zahvati, nikada ne popu{ta. Mo`da mogu da joj malo olak{am." "Bo`e pomozi", rekao je Gavan, "jer lekovi koje ste nam ostavili kad ste bili pro{li put sada malo poma`u. Budi se i pla~e no}u kao malo dete, kada misli da je slu`avka i ja ne}emo ~uti. ^ak nemam srca ni da se molim da ostane sa nama jo{ malo, Gospo." Vivijen je opet uzdahnula. Kada je poslednji put bila ovde, pre pola godine, ostavila je svoje najja~e lekove, i gotovo da je po`elela da Priscila u jesen dobije groznicu i brzo umre, pre nego {to lekovi prestanu da deluju. Malo {ta je sad mogla da u~ini. Pustila je da je Gavan uvede u ku}u i posadi kraj vatre, a slu`avka joj je usula ~iniju vrele supe iz kotla kraj ognji{ta. "Dugo ste jahali po ki{i, Gospo", rekao je on. "Sedite i odmorite se, a moju `enu vide}ete posle ve~ernjeg obroka - ponekad u ovo doba dana uspe da malo odspava." "Ako mo`e makar malo da se odmori, to je blagoslov, i ne}u da je uznemiravam", rekla je Vivijen, greju}i smrznute {ake na ~iniji i gnezde}i se na klupi bez naslona. Jedna slu`avka joj je svukla ogrta~ i cipele, dok je druga do{la sa ugrejanim pe{kirom da joj ugreje noge, a Vivijen je, zadigav{i suknju kako bi mogla da ugreje ko{~ata kolena, na trenutak u`ivala u udobnosti, zaboraviv{i tu`ni razlog zbog koga je do{la. Utom se iz unutra{nje

sobe za~uo tihi krik, i slu`avka se trgla i stresla. "To je gospodarica", rekla je, "sirotica - mora da se probudila. Nadala sam se da }e uspeti da odspava do ve~ere. Moram da odem kod nje." "Idem i ja", rekla je Vivijen i po{la je za `enom u unutra{nju sobu. Gavan je sedeo kraj vatre, i videla je na njegovom licu izraz u`asa kada je slaba{ni krik zamro. Uvek ranije, otkako se Priscila razbolela, Vivijen je na njoj nalazila tragove nekada{nje lepote, neku sli~nost sa vedrom mladom `enom koja je usvojila njenog sina Balana. Sada su i lice i usne i izbledela kosa bili iste sivo`ute boje, i ~ak i plave o~i delovale su nekako ugasle, kao da je bolest isisala iz nje svu boju. Kada je poslednji put do{la kod nje, Priscila je barem deo dana provodila na nogama; sada se videlo da je vezana za postelju ve} mesecima... pola godine na~inilo je ogromnu promenu. A ranije su Vivijenini lekovi i biljni napici mogli da joj pru`e olak{anje i delimi~an oporavak. Sada, znala je, sada je prekasno za svaku pomo}. Izbledele o~i na trenutak su neusmereno lutale po sobi, a usne su se drhtavo pomerale preko poluotvorenih usta. Potom je Priscila ugledala Vivijen, `mirnula i progovorila {apatom. "Jeste li to vi, Gospo?" Vivijen joj je pri{la i pa`ljivo je uzela za mr{avu ruku. "@ao mi je {to te zati~em tako bolesnu. Kako si mi, draga prijateljice?" Blede, ispucale usne izvile su se u grimasi za koju je Vivijen u prvi mah pomislila da predstavlja izraz bola; tek potom je shvatila da je to trebalo da bude osmeh. "Ne mogu ni da zamislim da bih mogla da budem jo{ bolesnija", {aptala je Priscila. "Mislim da su me Bog i njegova Majka zaboravili. A ipak, milo mi je {to te opet vidim i nadam se da }u do`iveti da ponovo vidim i svoje drage sinove i da ih blagoslovim..." Umorno je uzdahnula, poku{avaju}i da se malo pomeri u postelji. "Le|a me stra{no bole od ovolikog le`anja, a ipak, kad god me neko dodirne, kao da se no`evi zarivaju u mene. I tako sam `edna, a ne usu|ujem se da pijem jer se bojim bola..." "Pomo}i }u ti koliko god mogu", rekla je Vivijen. Saop{tila je posluzi {ta joj sve treba, a potom je prebrisala rane od le`anja u postelji i isprala Priscili usta rashla|uju}om te~no{}u, kako joj, mada ne mo`e da pije, barem usta ne bi bila suva. Potom je sela kraj nje, dr`e}i je za ruku, ne mu~e}i bolesnicu re~ima. Ne{to posle sumraka, u dvori{tu su se za~uli zvuci i Prisila se trgla. O~i su joj bile grozni~ave. "Moji sinovi!" uzviknula je. I zaista, samo malo kasnije, u sobu su u{li Balan i Balin, saginju}i se zbog niske tavanice. "Majko", rekao je Balan i pognuo se da poljubi Priscilu u ruku, a tek tada se okrenuo da se nakloni pred Vivijen. "Gospo." Vivijen je pru`ila ruku da pogladi po obrazu svog starijeg sina. Nije bio lep kao Lanselet; bio je krupan i nabijen, ali o~i su mu bile tamne i krupne kao i njene, ili kao Lanseletove. Balin je bio sitniji, ~vornovat, i imao je sive o~i. Znala je da je svega deset dana stariji od njenog sina. Izgledao je kao Priscila nekada, plavokos i rumen. "Sirota moja mati", mrmljao je, glade}i Priscilu po ruci. "Ali sada je gospa Vivijen do{la da ti pomogne, i brzo }e{ sasvim ozdraviti, zar ne? Tako si mr{ava, majko, mora{ poku{ati da jede{ vi{e kako bi se {to pre oporavila..." "Ne", {apnula je ona, "vi{e nikada ne}u biti sna`na, sve dok ne budem srela Isusa u raju, dragi sine." "Oh, majko, ne sme{ tako da govori{!" uzviknuo je Balin, a Balan je pogledao Vivijen i uzdahnuo. Obratio joj se savim tiho, kako ga ne bi ~uli ni Priscila ni njen sin. "Ne shvata da ona umire, gospo majko. Stalno tvrdi kako }e se brzo oporaviti. Ja sam se iskreno nadao da }e umreti u jesen, kada smo svi dobili groznicu, ali uvek je bila tako sna`na..." Balan je odmahnuo glavom i Vivijen je primetila da su mu o~i pune suza; brzo ih je otro. Malo kasnije, rekla je da treba da izi|u i ostave bolesnicu da se odmori. "Oprosti se sa sinovima, Priscila, i blagoslovi ih", rekla je, i Prisciline o~i su se malo razvedrile. "Volela bih da se zaita oprostimo, pre nego {to postane jo{ gore - ne bih `elela da me vide onakvu kakva sam izgledala jutros", promrmljala je, i Vivijen je videla u`as u njenim o~ima. Nagnula se nad nju i ne`no joj se obratila. "Mislim da mogu da ti obe}am prestanak bolova, ako zaista `eli{ da se tako zavr{i." "Molim te", {apnula je samrtnica, i Vivijen je osetila kako je njena mr{ava {aka ste`e sa razumevanjem. "U tom slu~aju, ostavljam te sa tvojim sinovima", ne`no je rekla Vivijen, "jer oni su obojica tvoji sinovi, draga moja, iako si rodila samo jednog od njih." Izi{la je u spoja{nju sobu i tu zatekla Gavana. "Neka mi donesu moje bisage", rekla je; kad su stigle, neko vreme ih je pretra`ivala. Potom se obratila doma}inu. "Sada joj je ne{to lak{e, ali malo ~ime mogu da joj pomognem, osim da joj prekratim patnje. Mislim da i ona to `eli." "Zna~i, nema vi{e nade - ba{ nikakve?" "Nema. U njoj je ostala samo patnja, i ne mogu ni da zamislim da bi va{ Bog `eleo da ona i dalje pati." Gavan je bio potresen. "^esto je govorila... kako bi volela da je imala hrabrosti da se baci u reku dok je jo{ mogla da stigne donde..."

"Zna~i, vreme je da ode u miru", tiho je rekla Vivijen, "ali ho}u da zna{: sve {to u~inim, sve je po njenoj volji." "Gospo", odvratio je Gavan, "uvek sam vam verovao, a moja `ena vas voli i veruje vam. Ne tra`im ni{ta vi{e. Ako se njene patnje sada zavr{e, znam da }e vas blagosiljati." Ali lice mu je potamnelo od bola. Po{ao je za Vivijen kad je ona ponovo u{la u unutra{nju sobu. Priscila je tiho pri~ala sa Balinom; sada mu je pustila ruku i on je, pla~u}i, pri{ao ocu. Potom je pru`ila mr{avu ruku Balanu i nastavila drhtavim glasom: "I ti si mi bio dobar sin, mom~e. Uvek pazi na svog usvojenog brata i moli se za moju du{u." "Ho}u, majko", rekao je Balan i sagnuo se da je zagrli, ali ona je drhtavo uzviknula od bola i straha kad je po{ao ka njoj, pa ju je samo uhvatio za ruku i stegao je. "Evo sada tvog leka, Prisila", rekla je Vivijen. "Reci laku no} i spavaj..." "Tako sam umorna", {apnula je samrtnica. "Bi}e mi milo da zaspim... blagoslovena bila, Gospo, kao i tvoja Boginja..." "U njeno ime, koje pru`a milost", promrmljala je Vivijen i podigla Priscili glavu kako bi mogla da pije. "Bojim se da pijem - gorko je, a kad god ne{to progutam, stra{no me boli..." {apnula je Priscila. "Kunem ti se, sestro, da kada ovo popije{, ne}e{ vi{e ose}ati nikakav bol", mirno je rekla Vivijen i nagnula ~iniju. Priscila je ispila i podigla ruku da dodirne Vivijenino lice. "Poljubi me i ti za zbogom, Gospo", rekla je, opet uz onaj avetinjski osmeh, i Vivijen je dodirnula usnama ko{~ato ~elo. Donosila sam `ivot, a sada dolazim kao Smrt... Majko, ~inim za nju samo ono {to }e neko mo`da u~initi za mene jednog dana, pomislila je Vivijen i opet zadrhtala, podigav{i o~i i susrev{i Balinov namr{teni pogled. "Hodi", tiho je rekla, "pusti je da se odmori." Izi{li su u spolja{nju sobu. Gavan je ostao u unutra{njoj, dr`e}i `enu za ruku; i u redu je, pomislila je Vivijen, da njih dvoje ostanu zajedno. Slu`avka je postavila ve~eru i Vivijen je sela da jede i pije, jer bila je umorna od dugog jahanja. "Jeste li dojahali iz Arturovog dvora u Karleonu za ovaj jedan dan, deco?" upitala je i nasme{ila se - ta deca su odrasli mu{karci! "Da, iz Karleona", rekao je Balan, i bilo je to grozno jahanje, po ovoj hladno}i i ki{i!" Poslu`io se usoljenom ribom i namazao maslac na hleb, a onda predao drvenu ~iniju Balinu. "Ti ni{ta ne jede{, brate." Balin se stresao. "Nemam srca da jedem dok nam majka le`i tako bolesna. Ali hvala Bogu da ste do{li, Gospo, ona }e se sad brzo oporaviti, zar ne? Va{i lekovi mnogo su joj pomogli poslednji put, bilo je to kao ~udo, i sada }e joj opet biti bolje, zar ne?" Vivijen je zurila u njega - je li mogu}e da ne shvata? Tiho mu se obratila. "Najbolje bi bilo da se ona {to pre pridru`i svome Bogu, Baline." On ju je iznena|eno pogledao. "Ne! Ona ne sme da umre!" uzviknuo je. "Gospo, recite mi da }ete joj pomo}i, da je ne}ete pustiti da umre..." Vivijen je strogo odgovorila. "Ja nisam va{ Bog i ne darujem `ivot i smrt, Baline. Zar bi `eleo da ona jo{ dugo ovako pati?" "Ali vi ste vi~ni svim vrstama magije", ljutito se pobunio Balin. "Za{to ste do{li ovamo, ako ne da je ponovo izle~ite? ^uo sam da ka`ete kako mo`ete da joj prekratite muke..." "Postoji samo jedan lek za bolest koja mu~i tvoju majku", rekla je Vivijen, spustiv{i mu ruku na rame da ga ute{i, "a to je milosr|e." "Baline, dosta je bilo," rekao je Balan, spustiv{i mu ruku na drugo rame. "Zar zaista misli{ da treba jo{ da pati?" Ali Balin je naglo podigao glavu i prostrelio Vivijen pogledom. "Zna~i, koristili ste svoje ve{ti~je trikove da je le~ite dok je to valjalo va{em zlom savezniku - Boginji", vikao je, "a sada, kada vam vi{e ne}e koristiti, pusti}ete je da umre..." "Smiri se, ~ove~e", rekao je Balan, a glas mu je sada bio grub i napet. "Zar nisi video - na{a majka blagoslovila je i poljubila Gospu, ona je to `elela..." Ali Balin je zurio u Vivijen i podigao je ruku kao da }e je udariti. "Judo!" povikao je. "I ti si izdala poljupcem..." Okrenuo se i otr~ao u unutra{nju sobu. "[ta ste to uradili? Ubica! Gnusni ubica! O~e! O~e, ovde je ubica i zla ~arobnica!" Gavan, potpuno beo, pojavio se na vratima sobe, poku{avaju}i da ga uti{a pokretima, ali Balin ga je gurnuo u stranu i upao u sobu. Vivijen je po{la za njim i videla je da je Gaven ve} sklopio o~i pokojnici.

Balin je to tako|e video i okomio se na nju, nepovezano vi~u}i. "Ubica! Izdajstvo, ~arolije! Gnusna, zla ve{tice!" Gavan je obujmio sina kako bi ga smirio. "Ne sme{ tako govoriti nad maj~inim telom `eni kojoj je verovala i koju je volela!" Ali Balin je besneo i vikao, otimaju}i se da dopre do Vivijen. Poku{ala je da progovori, da ga umiri, ali on nije slu{ao. Kona~no je oti{la u kuhinju i sela kraj vatre. Do{ao je Balan i uhvatio je za ruku. "@ao mi je {to on to ovako prihvata, Gospo. On je pametan ~ovek, i kada {ok pro|e, bi}e ti zahvalan koliko i ja - sirota majka, toliko je patila, a sada se to okon~alo, i zahvalan sam ti zbog toga." Oborio je glavu, poku{avaju}i da ne zajeca naglas. "Ona mi je... bila mi je kao majka..." "Znam, sine, znam", promrmljala je Vivijen, glade}i ga po kosi kao da je jo{ onaj trapavi de~a~i} od pre dvadeset i vi{e godina. "I treba da pla~e{ za svojom usvojenom majkom, bio bi bez srca i du{e da ne pla~e{..." I on se slomio i zajecao, kle~e}i kraj nje, lica zagnjurenog u njeno krilo. Do{ao je Balin i stao nad njih, lica tamnog od besa. "Zna{ da nam je ubila majku, Balane, a ipak si njoj do{ao po utehu?" Balan je podigao glavu, savladavaju}i jecaje. "U~inila je po volji na{e majke. Zar si toliko glup da ne vidi{ - ~ak i uz Bo`ju pomo} na{a majka po`ivela bi mo`da jo{ pola meseca. I zar zamera{ {to ju je neko po{tedeo tih poslednjih bolova?" Ali Balin je bio neute{an. "Moja majka, moja majka je mrtva!" "Smiri se, i meni je bila usvojena majka", ljutito je rekao Balan, a onda mu se lice opustilo. "Oh, brate, brate, i ja sam u `alosti, za{to da se sva|amo? Hodi, popij malo vina, njene patnje su prestale i sada je sa Bogom - bolje da se molimo za nju nego da se sva|amo. Hajde, brate, hajde da jedemo i odmorimo se, i ti si umoran." "Ne", uzviknuo je Balin, "ne}u se odmarati pod krovom pod kojim se nalazi gnusna ~arobnica koja mi je ubila majku!" Do{ao je i Gavan, bled i besan, i udario Balina preko usta. "Mir!" rekao je. "Gospa od Avalona na{ je gost i prijatelj! Ne sme{ kvariti gostoljubivost ove ku}e takvim svetogr|em! Sedi, sine, i jedi, ili }e{ izgovoriti re~i zbog kojih }e{ kasnije za`aliti!" Ali Balin je zurio u njega kao divlja `ivotinja. "Ne}u ni jesti ni sedeti pod ovim krovom dok je pod njim i ova... ova `ena." "Kako se usu|uje{ da vre|a{ moju majku?" prasnuo je Balan. "Zna~i, svi ste protiv mene", uzviknuo je Balin. "Odlazim; ne}u da budem pod istim krovom koji {titi ubicu moje majke!" Okrenuo se i istr~ao iz ku}e. Vivijen se skljokala u stolicu. Balan je do{ao da je uhvati za ruku, a Gavan joj je nasuo pehar vina. "Pijte, Gospo - i primite izvinjenje zbog mog sina", rekao je. "On je van sebe; brzo }e se srediti." "Da po|em za njim, o~e, da ne bi mo`da naudio sebi?" upitao je Balan, ali Gavan je odmahnuo glavom. ""Ne, sine, ne, bolje ostani ovde, sa majkom. Njemu re~i sada ne mogu pomo}i." Vivijen je drhtala dok je pila vino. I nju je obuzela tuga za Priscilom i za vremenom kada su zajedno sedele, svaka sa svojim sinom u naru~ju... Priscila je bila tako lepa i vedra, smejale su se i igrale sa svojim bebama, a sada je Priscila le`ala mrtva, a Vivijen joj je sopstvenom rukom pru`ila napitak smrti. To {to je vr{ila Priscilinu volju samo joj je olak{avalo savest, ali nije umanjivalo tugu. Zajedno smo bile mlade, a sada ona le`i mrtva, a ja sam stara, stara kao sama Smrt; a one lepe bebe koje su nam se igrale oko nogu - jedna je i sama seda, a druga bi me najradije ubila, kao gnusnu ~arobnicu i ubicu... ^inilo joj se da joj kosti zveckaju od ledene tuge. Stajala je kraj vatre, ali i dalje je drhtala i nije mogla da se zgreje. Umotala se u {al, a Balan je do{ao da je odvede na najbolju stolicu, da joj u{u{ka jastuk pod krsta, da joj doda ~a{u toplog vina. "Ah, i ti si je volela", rekao je. "Nemoj se mnogo brinuti zbog Balina, on }e se brzo opametiti. Kada bude opet mogao da misli, zna}e da si u~inila veliku milost na{oj majci..." prekinuo je i polako pocrveneo. "Da li se ljuti{ na mene, Gospo, {to i dalje majkom nazivam onu koja je upravo umrla?" "Ni najmanje", odgovorila je Vivijen, otpiv{i vino, i pomilovala sina po `uljevitoj {aci. Nekada je ta {aka bila tako mala i ne`na da je mogla da je obujmi svojom, kao ru`in pupoljak, a sada je on to mogao da u~ini sa njenom. "Boginja zna da ti je ona bila vi{e majka nego ja." "Da, trebalo je da znam da }e{ me razumeti", odgovorio je Balan. "I Morgana mi je to rekla kada sam je poslednji put video na Arturovom dvoru." "Morgana? Je li ona sada kod Artura, sine? Je li bila tamo i kada si oti{ao?"

Balan je tu`no odmahnuo glavom. "Ne, poslednji put sam je video... pre vi{e godina, Gospo. Oti{la je sa Arturovog dvora, da razmislim... pre nego {to je Artur dobio onu veliku ranu... pa, na Dugodnevicu su bile tri godine. Mislili smo da je kod tebe, u Avalonu." Vivijen je odmahnula glavom i pridr`ala se za doru~je velike stolice. "Nisam videla Morganu jo{ od Arturove `enidbe." Tek sad joj je palo na pamet: mo`da je oti{la preko mora. "[ta je sa tvojim bratom, Lanseletom? Je li on na dvoru ili se vratio u Bretanju?" "Ne}e se on vra}ati tamo sve dok je Artur `iv, mislim", rekao je Balan, "mada u poslednje vreme ~esto izbiva iz dvora..." A Vivijen je, deli}em Vida, naslutila neizgovorene re~i koje je Balan o}utao, ne `ele}i da prenosi ogovaranja; Kada je Lanselet na dvoru, ljudi prime}uju kako ne mo`e da odvoji pogled od kraljice Gvenvir, i dvaput je odbio Artura kad je ovaj hteo da ga o`eni. Balan je `urno nastavio: "Lanselet je rekao da }e srediti prilike u Arturovom kraljevstvu i uvek je nekuda na putu; ubio je vi{e lutaju}ih razbojnika i rasturio vi{e bandi nego ijedan od Arturovih saputnika. Ka`u da vredi kao ~itava legija, Gospo..." tu je Balan podigao glavu i tu`no pogledao Vivijen. "Tvoj mla|i sin, majko, veliki je vitez, kao onaj Aleksandar iz starih legendi. Ima i takvih koji tvrde da je bolji vitez od samog Artura. Ja ti nisam toliki ponos, gospo." "Svi mi radimo ono {to nam bogovi dodele, sine" ne`no je rekla Vivijen. "Drago mi je {to vidim da nisi ljubomoran na brata {to je bolji vitez od tebe." Balan je odmahnuo glavom. "Pa, to bi bilo kao da sam ljubomoran na Artura {to nisam ja kralj, majko", rekao je. "A Lanselet je skroman i dobar prema svima, i pobo`an uz to - jesi li znala da je postao hri{}anin?" Vivijen je odmahnula glavom. "To me ne ~udi mnogo", rekla je, sa prizvukom ljutnje u glasu koga nije bila svesna dok nije progovorila. "Tvoj brat se oduvek pla{io onoga {to ne razume, a Hristova vera pogodna je za one koji sebe smatraju gre{nim..." Tu je prekinula. "Izvini, sine moj, nisam mislila ni{ta lo{e. Znam da je to i tvoja vera." Balan je zatreptao i nasme{io se. "Ovo je zaista ~udo, Gospo, da se ti izvinjava{ zbog ne~ega {to si rekla!" Vivijen se ugrizla za usnu. "Zar me zaista smatra{ takvom, sine?" Klimnuo je glavom. "Da, uvek si bila najponosnija od svih `ena - i ~inilo mi se da tako i treba da bude", rekao je. A Vivijen se ljutila na sebe {to je spala na to - da se poverava svom sinu! Brzo je potra`ila drugu temu za razgovor. "Rekao si da je Lanselet dvaput odbio da se o`eni? [ta misli{, {ta ~eka? Da li `eli ve}i miraz nego {to mo`e da dobije od neke devojke?" Opet joj se u~inilo da ~uje Balanove neizgovorene misli: Ne mo`e da dobije onu koju `eli, jer ona je ve} udata za na{eg kralja... - ali Balan je odgovorio druga~ije: "Ka`e da ne `eli uop{te da se `eni i {ali se da vi{e voli svog konja nego {to bi mogao da voli `enu koja ne mo`e da ide sa njim u bitke. Ka`e da }e jednog dana uzeti za `enu neku saksonsku ratnicu. Niko ne mo`e da se meri sa njegovim vojni~kim ve{tinama, ni u ratu ni na turnirima koje Artur odr`ava u Karleonu. Ponekad namerno izlazi na turnir bez {tita, ili uzima drugog konja, kako ne bi imao preveliku prednost nad ostalima. Balin ga je jednom izazvao i pobedio, ali je odbio da primi nagradu, jer je otkrio da su Lanseletu pukle uzengije." "Zna~i, i Balin je dobar i ~astan vitez?" upitala je Vivijen. "Oh, da, majko, ne sme{ suditi o mom bratu po ovom ispadu ve~eras", `urno je rekao Balan. "Kada se borio protiv Lanseleta, zaista nisam znao za koga od njih da navijam. Lanselet mu je li~no ponudio nagradu, govore}i da ju je po{teno zasu`io, po{to on nije smeo dozvoliti da izgubi kontrolu nad konjem - stvarno je tako rekao! Ali Balin nije hteo da je primi, i stajali su i u~tivo raspravljali o tome kao junaci iz onih drevnih pri~a koje nam je Talesin pri~ao kad smo bili deca!" "Zna~i, mo`e{ da se ponosi{ obojicom bra}e", rekla je Vivijen, i razgvor je pre{ao na druge stvari; posle nekog vremena, Vivijen je ustala i rekla da `eli da pomogne oko priprema za sahranu. Ali kada je u{la u unutra{nju odaju, utvrdila je da sve `ene pomalo zaziru od nje i da je iz sela do{ao sve{tenik. Do~ekao ju je veoma u~tivo, ali Vivijeni je ubrzo postalo jasno da je smatra za jednu od sestara iz obli`njeg manastira. I zaista, tako je i izgledala zbog tamne putne haljine, a nije `elela da se ve~eras sva|a sa njim. I tako, kada su joj ponudili gostinski krevet, prihvatila je i ubrzo je zaspala. No, sve o ~emu je razgovarala sa Balanom sada joj se vra}alo u misli, kroz snove, i u jednom trenutku u~inilo joj se da kroz sivu, ustalasanu maglu vidi Morganu kako tr~i kroz {umu neobi~nog drve}a, sa vencem od cve}a kakvo ne raste u Avalonu, i u snu je rekla, ba{ kao i ~im se probudila: 'Ne smem vi{e da odla`em, moram je potra`iti Vidom, ili onim {to mi je od Vida ostalo.' Sutradan ujutro, prisustvovala je Priscilinoj sahrani. Balin se vratio i stajao je kraj groba, pla~u}i, a po{to je svetkovina zavr{ena i svi su u{li u ku}u da popiju za du{u, pri{la mu je i ne`no mu se obratila. "Zar me ne}e{ zagrliti i oprostiti mi, usvojeni sine? Veruj mi da delim tvoju tugu. Prisicla i ja smo bile prijateljice ~itavog `ivota; zar

bih joj ina~e poverila da odgaja mog sina? A ja sam majka tvog usvojenog brata." Pru`ila je ruke, ali Balinovo lice otvrdlo je i postalo hladno; samo joj je okrenuo le|a i udaljio se. Gavan ju je pozvao da ostane nekoliko dana i odmori se, ali Vivijen je zatra`ila da joj pripreme magarca; rekla je da se mora vratiti u Avalon, i primetila je da je Gavan, iako je bio iskreno gostoljubiv, osetio olak{anje ako neko ka`e sve{teniku ko je ona, zapravo, to bi moglo da pokvari zadu{nice njegove `ene. Utom im je pri{ao i Balan. "Ho}e{ li da odja{em sa tobom do Avalona, Gospo? Ponekad na putu ima razbojnika." "Ne", rekla je, pru`iv{i mu ruku i sme{e}i se. "Ja ne izgledam kao da nosim zlato sa sobom, a prate me pripadnici Plemena - mo`emo da se krijemo u brdima ukoliko do|emo u opasnost. A ne predstavljam ni isku{enje za onoga ko je po{ao u potragu za `enom." Nasmejala se. "Po{to Lanselet `eli da pobije sve razbojnike u ovoj zemlji, uskoro }e biti onako kako se pri~a da je bilo u stara vremena, da devica od petnaest godina sa tovarom zlata mo`e sama da putuje zemljom, a da je niko ni ne dodirne! Ostani ovde, sine, o`ali svoju majku i pomiri se sa svojim usvojenim bratom. Ne sme{ se sva|ati sa njim zbog mene, Balane." I tu je uzdrhtala kao od mraza, jer joj se u umu pojavila slika i u~inilo joj se da ~uje udar ma~eva i da vidi svog sina kako krvari iz velike rane... "[ta se desilo, Gospo?" tiho ju je upitao on. "Ni{ta, sine - samo mi obe}aj da }e{ se pomiriti sa Balinom." On je oborio glavu. "Ho}u, majko. I re}i }u mu da si mi to rekla, kako bi znao da se ne ljuti{ na njega." "Boginje mi, svakako se ne ljutim", rekla je Vivijen, ali i dalje je ose}ala ledenu hladno}u, iako joj je zimsko sunce upiralo u le|a. "Neka te ona blagoslovi, kao i tvog brata, mada sumnjam da on `eli ikakav blagoslov sem od sopstvenog Boga. Ho}e{ li ti primiti blagoslov u ime Boginje, Balane?" "Ho}u", rekao je, sagnuv{i se da poljubi Vivijen u ruku; dugo je stajao i gledao za njom kad je odjahala. Dok je i{la ka Avalonu, govorila je sebi da je ono {to je videla bilo samo posledica umora i straha; u svakom slu~aju, Balan je Arturov saputnik, i bilo je sasvim mogu}e da u nekom od ratova protiv Saksonaca bude i ranjen. Ali slika joj je i dalje bila u umu, kako se Balan i njegov usvojeni brat sva|aju zbog nje, sve dok nije ljutito odmahnula rukom i po`elela da vi{e ne vidi sinovljevo lice sve dok ne bude mogla da ga vidi pred sobom, od krvi i mesa! Brinula je i zbog Lanseleta. On je odavno pro{ao godine za `enidbu. No, bilo je dosta mu{karaca kojima nije stalo do braka, nego tra`e samo dru{tvo svog pola, i ~esto se pitala nije li Banov sin jedan od takvih. Pa, Lanselet ima pravo da ide svojim putem; pristala je na to kada je napustio Avalon. Ako pokazuje veliku odanost kraljici, barem ostali ne}e mo}i da ga zavitlavaju da voli de~ake. Ali potom je prestala da misli na sinove. Nijedan od njih nije joj bio blizak kao Morgana, a Morgana... gde je ona? I dosad je bila uznemirena, ali sada, kad je ~ula vesti od Balana, pla{ila se za Morganin `ivot. Pre ve~eri posla}e glasnika u Tintagel, gde je obitavala Igrena, kao i na sever, u Lotov dvor, kuda je Morgana mo`da oti{la da bi bila sa svojim detetom... Videla je malog Gvideona, u ogledalu, jednom ili dvaput, ali nije obra}ala mnogo pa`nje na njega, sve dok dobro napreduje. Morgoza je bila pa`ljiva prema svoj deci, po{to je imala mnogo svoje, i bi}e dovoljno vremena da se misli na Gvideona kada do|e vreme za usvajanje. Tada bi mogao da do|e u Avalon... Uz pomo} dugogodi{nje gvozdene discipline uspela je da izbaci iz misli ~ak i Morganu, i da stigne u Avalon u raspolo`enju kakvo pristaje sve{tenici koja je upravo ponudila napitak smrti svojoj staroj prijateljici ozbiljna, ali ne obuzeta bolom, jer smrt je samo po~etak novog `ivota. Priscila je bila hri{}anka. Verovala je da }e do sada ve} biti u raju, sa svojim Bogom. Ali i ona }e se ponovo roditi na ovom nesavr{enom svetu, da tra`i savr{enstvo Bogova, ponovo i ponovo... Balan i ja smo se rastali kao stranci, i tako i mora biti. Vi{e mu nisam majka, a ne bi trebalo da `elim vi{e nego kad sam prestala da budem devica... Ali srce joj je ipak bilo puno tuge. Zaista, do{lo je vreme da se odrekne vladavine nad Avalonom, da neka mla|a `ena postane Gospa od Jezera, a ona da ostane samo `ena mudrac, da savetuje i poma`e, ali da vi{e ne poseduje tu stra{nu mo}. Odavno je bila svesna da je Vid napu{ta. No, nije mogla da odustane od mo}i sve dok ne bude mogla da je preda u ruke spremne da je prime. Smatrala je da mo`e da ~eka dok Morgana ne zaboravi gor~inu i vrati se u Avalon. Ali ako se Morgani i{ta desilo... ^ak i ako nije, imam li pravo da i dalje budem Gospa ako me je Vid napustio? Na trenutak, kad se pribli`ila Jezeru, bilo joj je toliko hladno i bila je tako prokisla da, kada se posada ~amca okrenula ka njoj, o~ekuju}i da prizove maglu, nije uspela da se seti ~arolije. Zaista je krajnje vreme da predam drugoj svoje mo}i... A onda su joj se re~i mo}i pojavile u umu i izgovorila ih je, ali ve}i deo te no}i provela je budna, obuzeta u`asom.

^im je svanulo, zagledala se u nebo; mesec je opadao, i sada ne vredi da gleda u ogledalo. Ho}u li ikada i{ta videti u tom ogledalu, sad kad me je Vid napustio? Uz gvozdenu disciplinu, primorala je sebe da ne ka`e ni re~ o tome mladim sve{tenicama koje su je slu`ile. Ali kasnije je razgovarala sa drugim `enama mudracima. "Ima li u Ku}i Devojaka neka koja je jo{ devica, koja jo{ nije oti{la ni u zasad ni kod vatri?" "Tu je Talesinova k}er", rekla je jedna od `ena. Vivijen je na trenutak bila zbunjena - pa, Igrena je odrasla, udata i udovica, majka Vrhovnog kralja koji vlada u Karleonu, a Morgoza je tako|e udata i ima mnogo sinova. Potom se pribrala. "Nisam znala da on ima k}er u Ku}i Devojaka", rekla je. Nekada, pomislila je, znala je svaku devoj~icu primljenu u Ku}u Devojaka, i ona je li~no proveravala Vid i pogodnost za u~enje druidske mudrosti kod svake od njih. Ali poslednjih godina to je zanemarila. "Recite mi. Koliko je stara? Kako se zove? Kada nam je do{la?" "Zove se Ninijan", rekla je stara sve{tenica. "Majka joj je Branven - da li je se se}a{? Branven je rekla da ju je za~ela sa Talesinom kraj Beltanskih vatri. Izgleda kao da je to bilo jo{ nedavno, ali devoj~ica ima jedanaest ili dvanaest godina, mo`da i vi{e. Dobro je dete i poslu{na je, a sada nema mnogo devoj~ica izme|u kojih mo`emo da biramo, Gospo! Nema ih vi{e kao {to su bile Ravena ili tvoja mala usvojenica, Morgana. A gde je sada Morgana, Gospo? Trebalo bi da nam se vrati!" "Zaista bi trebalo" rekla je Vivijen, suvi{e posramljena da bi rekla kako ne zna gde je Morgana, ~ak ni da li je jo{ u `ivotu. Kako se uop{te usu|ujem da ostanem Gospa od Avalona kada ~ak ne znam ni ime svoje naslednice, niti koga sve ima u Ku}i Devojaka? Ali ako je ta Ninijan k}er Talesinova i sve{tenice Avalona, onda svakako ima Vid. A ~ak i ako ga nema sama po sebi, Vivijen }e je nau~iti da vidi, ukoliko je jo{ devica. "Postarajte se da mi dovedu Ninijan pre zore", rekla je, "tri dana od danas." I mada je u o~ima stare sve{tenice videla da izgara od radoznalosti, zaklju~ila je, ne bez zadovoljstva, da je i dalje Gospa od Avalona ~ije se odluke ne dovode u pitanje, jer starica je nije ni{ta pitala. Ninijan joj je do{la sat pre zore, na kraju razdoblja mladog meseca; Vivijen je ve}i deo no}i provela bez sna, ispituju}i samu sebe. Znala je da okleva da odbaci svoju vlast, ali ako ne mo`e da je preda u Morganine ruke, svakako }e `aliti zbog toga. Prevrtala je u rukama mali no` koji je Morgana ostavila kada je pobegla iz Avalona, a onda ga je spustila i podigla o~i da pogleda Talesinovu k}er. Stara sve{tenica, ba{ kao i ja, gubi pojam o vremenu; njoj je svakako vi{e od jedanaest ili dvanaest godina. Devojka je drhtala pred njom, i Vivijen se setila kako je i Morgana drhtala kad ju je prvi put videla kao Gospu od Avalona. Ne`no joj se obratila. "Ti si Ninijan? Ko su ti roditelji?" "Ja sam Branvenina k}er, Gospo, ali ne znam ime svog oca. Rekla mi je samo da sam za~eta kraj Beltanskih vatri." Pa, to je bilo sasvim razumno. "Koliko si stara, Ninijan?" "Navr{i}u ~etrnaest ove godine." "A jesi li bila ve} kod vatri, dete?" Devojka je odmahnula glavom. "Nisam jo{ bila pozvana." "Ima{ li Vid?" "Samo malo, ~ini mi se, Gospo", rekla je, i Vivijen je uzdahnula. "Dobro, to }emo jo{ videti, dete; hodi sa mnom." Povela ju je iz svoje izdvojene ku}ice, uzbrdo, skrovitom stazom ka Svetom Kladencu. Devojka je bila vi{a od nje, vitka i plavokosa, sa ljubi~astim o~ima - pomalo li~i na Igrenu kad je bila njenih godina, pomislila je Vivijen, mada je Igrenina kosa bila vi{e crvenkasta nego zlatna. Odjednom joj se u~inilo da vidi Ninijan u ode`di Gospe, i nestrpljivo je odmahnula glavom kako bi oterala ne`eljenu prikazu. To je svakako bilo samo slu~ajno sanjarenje... Dovela je Ninijan do jezerca, i tu se na trenutak zaustavila da pogleda u nebo. Pru`ila joj je no`i} koji je dala Morgani kad je ova postala sve{tenica i tiho joj se obratila. "Pogledaj u ogledalo, dete moje, i vidi u njemu onu koja tu obitava." Ninijan ju je pogledala sa oklevanjem. "Gospo, rekla sam vam da imam vrlo malo Vida..." Vivijen ju je odjednom razumela - devojka se pla{ila neuspeha. "Nije va`no. Vide}e{ Vidom koji je nekada bio moj. Ne boj se, dete, nego pogledaj u ogledalo umesto mene." Nastupila je ti{ina, a Vivijen je posmatrala devoj~inu pognutu glavu. Na povr{ini jezerca naizgled je samo vetar talasao vodu, kao i uvek. A onda je Ninijan progovorila tihim, nesigurnim glasom. "Ah, vidim... spava u naru~ju sivog kralja..." I tu je zastala.

[ta joj to zna~i? Vivijen nije uspela da razume re~i. @elela je da se obrati Ninijan, da joj nametne Vid, ali se uzdr`ala, najve}im naporom u ~itavom `ivotu, i o}utala, znaju}i da ~ak i njene nemirne misli mogu da devojci pokvare Vid. Progovorila je jedva ~ujnim {apatom. "Reci mi, Ninijan, da li vidi{ dan kada }e se Morgana vratiti u Avalon?" Opet je nastupilo }utanje. Blagi povetarac - predznak zore - pristigao je do njih, i staklasta povr{ina vode opet se ustalasala. Kona~no je Ninijan odgovorila. "Ona stoji u ~amcu... kosa joj je sad potpuno seda..." i opet je u}utala, uzdi{u}i kao od bola. "Vidi{ li jo{ ne{to, Ninijan? Reci mi..." Devoj~ino lice zgr~ilo se od bola i u`asa. "Ah, krst... svetlo me pe~e, pehar u njenim rukama - Ravena! Ravena, zar }e{ nas ostaviti?" Kratko je jeknula od {oka i strepnje, i pala na tle, onesve{}ena. Vivijen je nepokretno stajala, stegnutih {aka, a potom je duboko uzdahnula i sagnula se da podigne devojku. Zagnjurila je ruku u vodu i poprskala Ninijan po licu. Devojka je ubrzo otvorila o~i, prepla{eno pogledala Vivijen i briznula u pla~. "Izvinite, Gospo - ni{ta nisam videla", jecala je. Tako. Govorila je, ali ne se}a se {ta je videla. Mogla sam je po{tedeti ovoga, jer nije mnogo koristilo. Bilo je besmisleno ljutiti se na nju - u~inila je samo ono {to joj je nare|eno. Vivijen ju je pogladila po rasutoj plavoj kosi. "Ne pla~i", rekla je. "Ne ljutim se na tebe. Da li te boli glava? Idi - idi i odmori se, dete moje." Boginja dodeljuje svoje darove po svojoj volji. Ali za{to si, Majko na{a, odredila da vr{im tvoju volju nesavr{enim oru|ima? Oduzela si mi mo} da vr{im tvoju volju; za{to si mi onda oduzela i onu koja je mogla da ti slu`i kad mene vi{e ne bude? Pritiskaju}i dlanovima ~elo, Ninijan je polako po{la niz stazu ka Ku}i Devojaka, a posle nekog vremena i Vivijen je krenula za njom. Jesu li Ninijanine re~i bile samo buncanje? Mislila je da nisu - bila je sigurna da je devojka videla ne{to. Ali to {to je videla Vivijeni nije ni{ta zna~ilo, a devojka je sada sve zaboravila, pa nije mogla da je dalje ispituje. Spava u naru~ju sivog kralja. Da li to zna~i da se Morgana nalazi u zagrljaju smrti? Ho}e li im se Morgana vratiti? Ninijan je rekla samo: Ona stoji u ~amcu... Zna~i, Morgana }e se vratiti u Avalon. Kosa joj je sad potpuno seda. Zna~i, ne}e se brzo vratiti, ako se uop{te vrati. To je barem bilo jasno. Krst. Svetlo me pe~e. Ravena, Ravena, pehar u njenim rukama. To je svakako bio delirijum, poku{aj da se neka stra{na vizija preto~i u re~i. Ravena je mogla da nosi pehar, magijsko oru`je vode i Boginje... da, Ravena je imala dovoljno mo}i da rukuje Posve}enim sudovima Obreda. Vivijen je sedela, zure}i u zid svoje sobe, pitaju}i se zna~i li to da im je Morgana zauvek oti{la. Ravena }e nositi mo} Gospe od Jezera. ^inilo joj se da se devoj~ine re~i ne mogu druga~ije protuma~iti. ^ak i tako, to nije zna~ilo ni{ta. [ta god ~inila, ostajem u mraku - bolje da sam se obratila Raveni, koja bi mi odgovorila samo }utanjem! Ali ako je Morgana zaista u zagrljaju smrti ili je zauvek izgubljena za Avalon, nema druge sve{tenice dorasle da ponese teret. Ravena je dala svoj glas Boginji radi proro~anstava... zar da Boginju nema ko da slu`i zato {to je Ravena odabrala }utanje? Vivijen je sedela sama u svom obitavali{tu, zure}i u zid, mozgaju}i o Ninijaninim zagonetnim re~ima. Jednom je ustala i sama se popela stazom, kako bi se zagledala u neme vode Kladenca, ali one su ostale sive, sive kao nepomi~no nebo. U jedan mah joj se u~inilo da vidi neki pokret. "Morgana?" {apnula je i zagledala se duboko u nemo jezece. Ali lice koje je odatle gledalo u nju nije bilo Morganino - bilo je to mirno, nepomi~no lice same Boginje, krunisane golim trnjem... ...Da li to vidim sopstveni odraz, ili odraz Smrti?... Na kraju je odustala, premorena. Znala sam ovo jo{ kad sam prvi put po{la stazom - do}i }e vreme kada }e preostati samo o~ajanje, kada `eli{ da pokida{ veo nad svetinjom, i kada joj se obra}a{, a zna{ da ti ne}e odgovoriti jer nije tamo, jer nikada nije bila tamo, nema Boginje nego postoji{ samo ti, a sama si pred podsmehom odjeka iz praznine... Ovde nema nikoga, nikada i nije bilo nikoga, i Vid je samo san i zavaravanje... Dok se umorno spu{tala niz brdo, primetila je mese~ev srp na nebu. Ali sada joj vi{e nije bilo va`no, po{to je obredno }utanje zasad bilo zavr{eno. [ta da radim sa ovim izigravanjem Boginje? Sudbina Avalona le`i u mojim rukama, a ostala sam sama sa staricama, decom i napola obu~enim devojkama... sama, potpuno sama! A stara sam i umorna, i smrt ~eka na mene... U ku}ici ju je do~ekala vatra i pehar toplog vina kraj njene omiljene stolice, kako bi mogla da se zagreje. Umorno je sela, a jedna od slu`avki }utke je pri{la da joj skine cipele i omota joj ramena {alom.

Nema nikoga sem mene. Ali i dalje imam svoje k}eri, nisam sasvim sama. "Hvala vam, deco", rekla je, neobi~no toplo, a jedna od slu{kinja stidljivo je oborila pogled. Vivijen nije znala njeno ime - kako sam mogla postati tako nemarna? - ali bila je sigurna da se ova nalazi pod zavetom }utanja. Druga je tiho odgovorila. "Po~astvovane smo da te slu`imo, Majko. Ho}e{ li po}i da se odmori{?" "Jo{ ne", rekla je Vivijen, a potom dodala bez razmi{ljanja. "Po|i i zamoli sve{tenicu Ravenu da do|e kod mene." ^inilo joj se da je pro{lo dugo vremena pre nego {to je Ravena tiho u{la u sobu. Vivijen ju je do~ekala klimanjem glave, a Ravena joj je pri{la i naklonila se. Na Vivijenin znak, sela je preko puta nje. Vivijen joj je pru`ila pehar, jo{ dopola pun toplog vina, i Ravena je otpila, zahvaliv{i se osmehom, pa ga je spustila kraj sebe. Kona~no je Vivijen oprezno po~ela. "K}eri moja, jednom si prekr{ila svoj zavet kad nas je Morgana napustila. Sada je tra`im, a ne mogu da je na|em. Nije u Karleonu, nije u Tintagelu, nije sa Lotom i Morgozom u Lotiji... a ja starim. Nema nikoga da slu`i... Pitam te kao {to bih pitala predstavicu Boginje: Ho}e li se Morgana vratiti?" Ravena je }utala. Na kraju je odmahnula glavom. "Zna~i li to da se Morgana ne}e vratiti? Ili da ne zna{?" upitala je Vivijen. No, mla|a sve{tenica je samo na~inila bespomo}an pokret. "Ravena", rekla je Vivijen, "zna{ da moram predati svoje mesto, a nema nikoga da ga preuzme, nikoga ko je dovoljno dugo sve{tenica, nikoga ko je dovoljno daleko dospeo - osim tebe. Ako nam se Morgana ne vrati, ti mora{ biti Gospa od Jezera. Zavetovala si se na }utanje i pridr`avala si se toga. Sada je vreme da odustane{ od zaveta i da iz mojih ruku preuzme{ brigu o ovom mestu - nema drugog na~ina." Ravena je odmahnula glavom. Bila je visoka, ne`no gra|ena i - Vivijen je tek sada shvatila - ne vi{e mlada; svakako je bila deset godina starija od Morgane - ve} se bli`i ~etrdesetoj. A do{la je ovamo kao devoj~ica, jo{ joj ni grudi nisu propupele. Kosa joj je bila duga~ka i tamna, a lice tamnoputo i o{tro, sa krupnim o~ima pod gustim obrvama. Izgledala je izmo`deno i strogo. Vivijen je pokrila lice dlanovima i promuklo progovorila, kroz suze koje nije mogla da prolije. "Ja... ne mogu, Ravena." Trenutak kasnije, jo{ zaklonjenog lica, osetila je na obrazu ne`an dodir. Ravena je ustala i nagnula se nad nju. Nije progovorila, samo je ~vrsto zagrlila Vivijen i na trenutak ju je tako dr`ala, a Vivijen, ose}aju}i uz sebe toplotu mla|e `ene, po~ela je da jeca, shvativ{i da }e zauvek plakati bez ikakvog olak{anja. A na kraju, kad je prestala zbog umora, Ravena ju je poljubila u obraz i }utke se udaljila. 10. Igrena je jednom rekla Gvenvir da Kornvol le`i na kraju sveta. Gvenvir se tako i ~inilo - kao da uop{te ne postoje krvolo~ni Saksonci, niti Vrhovni kralj. Niti Vrhovna kraljica. Ovde, u ovom dalekom kornvolskom manastiru, mada je po vedrom vremenu mogla da preko mora vidi o{tre obrise Tintagela, ona i Igrena bile su samo dve hri{}anske gospe. Iznenadila je samu sebe kad je pomislila: milo mi je {to sam do{la. Ipak, kada ju je Artur zamolio da po|e, bojala se da napusti zatvorene zidove Karleona. Putovanje joj se ~inilo kao beskona~an ko{mar, ~ak i brza i udobna vo`nja starim rimskim putem ka jugu; kada su napustili rimski put i po~eli putovanje preko visokih, otvorenih mo~vara, Gvenvir se upani~eno gr~ila u svojoj ko~iji, jedva sposobna da razabere {ta joj je u`asnije, visoko, otvoreno nebo ili dugi, dugi predeli pokriveni travom, bez drve}a, iz kojih je probijalo o{tro i hladno stenje nalik na kosti same zemlje. Dugo ne bi videla nikakvo `ivo bi}e osim gavrana koji su visoko kru`ili, ~ekaju}i da ne{to umre, ili, u daljini, divljih ponija, koji su se zaustavljali da otresu zamr{enom grivom pre nego {to bi se udaljili galopom. A ipak, u ovom dalekom kornvolskom manastiru, sve je bilo mirno; milozvu~no zvono odbijalo je sate, a ru`e su rasle u zatvorenoj manastirskoj ba{ti i preplitale se na zidu od crvene cigle. Nekada je tu bila rimljanska vila. Sestre su, kako su joj rekle, podigle pod sa jedne od velikih odaja, jer je na njemu bio oslikan neki skandalozan paganski prizor - Gvenvir je bila radoznala kakav je to prizor bio, ali niko joj nije rekao, a ona se nije usu|ivala da pita. Svuda oko sobe bili su naslikani mali delfini i neobi~ne ribe, a u sredini je ostao pod od obi~ne cigle. Ponekad je, po podne, sedela tamo sa sestrama i polako vezla, dok se Igrena odmarala. Igrena je umirala. Poruka je u Karleon stigla pre dva meseca. Artur je morao da putuje na sever, u Aborakum, kako bi nadgledao dogradnju tamo{njeg rimskog zida, pa nije mogao da ode kod nje, a nije bilo ni Morgane. Po{to Artur nije mogao da ide, a nije se moglo o~ekivati da Vivijen, s obzirom na godine, izdr`i dugo putovanje, Artur je preklinjeo Gvenvir da ode i ostane sa njegovom majkom; pristala je tek posle mnogo ube|ivanja.

Gvenvir je vrlo malo znala o negovanju bolesnika. Koja god bolest da je zahvatila Igrenu, barem je bila bezbolna - ali `ena je bila kratkog daha i nije mogla da hoda, a da se ne zadi{e i zaka{lje. Sestra koja se starala o njoj rekla je da je to zagu{enje plu}a, ali nije iska{ljavala krv i nije imala groznicu. Usne su joj bile blede, nokti modri, a ~lanci su joj toliko otekli da je jedva mogla da stoji; izgledala je gotovo suvi{e iscrpljena da bi govorila i uglavnom je ostajala u postelji. Gvenvir se nije ~inila tako stra{no bolesna, ali sestra je rekla da zaista umire, i da mo`e po`iveti jo{ najvi{e oko nedelju dana. Bio je najlep{i deo leta, a ovog jutra Gvenvir je iz manastirske ba{te donela belu ru`u i polo`ila je na Igrenin jastuk. Igrena se sino} nekako podigla na noge kako bi oti{la na ve~ernje, ali danas je bila toliko izmo`dena da nije mogla da ustane. Ipak, nasme{ila se Gvenvir i progovorila {kripavim glasom. "Hvala ti, draga k}eri." Prinela je cvet licu, pa`ljivo miri{u}i latice. "Oduvek sam `elela ru`e u Tintagelu, ali tamo je tle suvi{e siroma{no, malo {ta mo`e da raste na njemu... @ivela sam tamo pet godina i nikada nisam odustala od poku{aja da napravim nekakvu ba{tu." "Kad ste do{li da me povedete na ven~anje, svakako ste videli ba{tu mog oca", rekla je Gvenvir, uz iznenadan nalet nostalgije za tom dalekom, zaklonjenom ba{tom. "Se}am se kako je bila lepa - podsetila me je na Avalon. Cve}e je tamo tako divno, u dvori{tima Ku}e Devojaka." Na trenutak je za}utala. "Je li poslata poruka Morgani u Avalon?" "Poslata je, majko. Ali Talesin nam je rekao da Morgana nije ni bila u Avalonu", odgovorila je Gvenvir. "Svakako je sa kraljicom Morgozom u Lotiji, a u ova vremena potrebno je stra{no dugo da glasnik ode i vrati se." Igrena je duboko uzdahnula i ponovo po~ela da ka{lje, a Gvenvir joj je brzo pomogla da sedne. Ne{to kasnije, Igrena je uspela da promrmlja; "Ipak, Vid je trebalo da ka`e Morgani da do|e kod mene - ti bi do{la da zna{ da ti majka umire, zar ne? Da, jer do{la si ovamo, a ja ti nisam ro|ena majka. Za{to Morgana nije do{la?" Ni{ta joj ne zna~i {to sam tu, pomislila je Gvenvir. Ne `eli ona mene. Niko ne mari jesam li ovde ili negde drugde. I od te pomisli zabolelo ju je srce. Ali Igrena ju je gledala sa o~ekivanjem, i morala je da odgovori ne{to. "Mo`da Morgana nije dobila poruku. Mo`da je oti{la negde u manastir i postala hri{}anka, pa je odbacila Vid." "Mo`da je tako... ja sam to u~inila kad sam se udala za Utera", mrmljala je Igrena. "Ali ponekad mi se ipak name}e, i ne`eljen, i mislim da bih znala da je Morgana bolesna ili na samrti." Glas joj je bio uvre|en. "Do{ao mi je Vid kad si se udavala... reci mi, Gvenvir, voli{ li mog sina?" Gvenvir je odvratila pogled od bolesni~inih bistrih, sivih o~iju; mo`e li Igrena da joj vidi u du{u? "Volim ga i verna sam mu, gospo." "Da, verujem da jesi... i jeste li sre}ni zajedno?" Igrena je na trenutak uhvatila Gvenvir za obe ruke i iznenada se nasme{ila. "Pa, svakako jeste. A bi}ete i jo{ sre}niji, po{to mu kona~no nosi{ sina." Gvenvir je zinula i zagledala se u Igrenu. "Ja... nisam znala." Igrena se opet nasme{ila, ne`nim i toplim osmehom. Da, pomislila je Gvenvir, verujem; kada je bila mlada, bila je dovoljno lepa da Uter odbaci svu opreznost i potra`i je uz pomo} magije i ~arolija. "^esto tako biva", govirila je Igrena, "mada nisi toliko mlada - ~udim se da nisi i ranije rodila dete." "To nije zbog nedostatka `elje, niti zbog nedovoljno molitvi, gospo", rekla je Gvenvir, toliko potresena da je jedva znala {ta govori. Da li kraljica majka bunca? Ovo je bilo suvi{e okrutno za {ale. "Kako... za{to mislite da sam... da sam nose}a?" "Zaboravila sam da nema{ Vid", rekla je Igrena. "Mene je odavno napustio, a i odbacila sam ga, ali, kao {to rekoh, ponekad mi se nametne, a nikada me nije prevario." Gvenvir je po~ela da pla~e, a Igrena je, uznemirena, pru`ila mr{avu ruku da je pogladi po mi{ici. "Pa {ta je to, ka`em ti lepe vesti, a ti pla~e{, dete?" Sad }e mislii da ne `elim dete, a ne mogu da podnesem da ona misli lo{e o meni... Gvenvir je odgovorila drhtavim glasom. "Za sve godine braka samo dvaput sam bila trudna, a i tada sam nosila dete samo mesec ili dva. Recite mi, gospo, da li..." Grlo joj se steglo i nije se usudila da izgovori re~i. Reci mi, Igrena, ho}u li roditi ovo dete, jesi li me videla sa Arturovim detetom na grudima? Da li bi njen sve{tenik smatrao to za petljanje sa ~arolijama? Igrena ju je potap{ala po ruci. "Volela bih da mogu da ti ka`em ne{to vi{e, ali Vid dolazi i odlazi po svojoj volji. Dao Bog da se sve dobro zavr{i, draga moja; mo`da ne vidim dalje zato {to, u vreme kada se tvoje dete rodi, ne}u vi{e biti tu da ga vidim - ne, ne, dete, nemoj plakati", molila je. "Sporemna sam da se oprostim od ovog `ivota jo{ otkako dam videla Arturovo ven~anje. Volela bih da vidim tvog sina, volela bih da dr`im u krilu Morganino dete, ako taj dan ikada do|e, ali Utera vi{e nema, a moja deca su dobro. Mo`da me Uter ~eka posle smrti, ili druga deca koju sam izgubila na ro|enju. A ako ih nema..." Slegnula je ramenima. "Nema na~ina da saznam."

Igrena je zatvorila o~i. Umorila sam je, pomislila je Gvenvir. ]utke je sedela dok joj svekrva nije zaspala, a onda je ustala i iskrala se u ba{tu. Bila je otupela; naprosto joj se ~inilo neverovatno da je trudna. Da je i pomislila na to, ka{njenje mese~nice pripisala bi napornom putovanju... jer tokom prve tri godine braka, svako ka{njenje smatrala je za znak trudno}e. Potom, u onoj godini kada je Artur prvo bio odsutan zbog bitke u Celidonskoj {umi i duge kampanje koja joj je prethodila, a potom ranjen i preslab da bi je dodirnuo, sve je ostalo isto. Kona~no je shvatila da su njeni mese~ni ritmovi nepravilni - nije bilo na~ina da ih pamti po mese~evim menama, jer ponekad bi pro{la i dva ili tri meseca bez ikakvog znaka. Ali sada, kad joj je Igrena rekla, pitala se kako nije ranije pomislila na to; nije joj ni palo na pamet da sumnja u re~i kraljice majke. Ne{to duboko u njoj je reklo ^arolije, a drugi glas ju je uporno podse}ao: Sve to poti~e od |avola i nije mu mesto me|u ovim svetim `enama. Ali tre}i glas je govorio: Za{to bi bilo zlo re}i mi takvu vest? To je isto, pomislila je, kao kad je an|eo si{ao pred Devicu Mariju da joj najavi ro|enje sina... i tu se Gvenvir na trenutak zaprepastila zbog sopstvene uobra`enosti; i po~ela je da se kiko}e od pomisli na sli~nost izme|u Igrene, stare i na samrti, i Bo`jeg an|ela. Tog ~asa oglasilo se manastirsko zvono, i Gvenvir, mada je tu bila gost i nije imala nikakvih obaveza, po{la je u kapelu i klekla na svoje uobi~ajeno mesto me|u gostima. Ali jedva da je ~ula i{ta od slu`be, jer i srce i um bili su joj obuzeti najgrozni~avijom molitvom koju je izgovorila ~itavog `ivota. Do{ao je odgovor na sve moje molitve. Oh, hvala ti, Bo`e i Isuse i Device Marijo! Artur je pogre{io. Nije on bio kriv. Nije bilo potrebe... i ponovo ju je obuzeo parali{u}i stid kakav je osetila i kad joj je rekao ono, gotovo joj daju}i dozvolu da ga prevari... I kako sam samo bila pokvarena {to sam uop{te razmi{ljala o tome... ali sada, uprkos toj pokvarenosti, Bog ju je nagradio. Gvenvir je podigla glavu i po~ela da sa ostalima peva Magnifikat, tako usrdno da je opatica podigla glavu i o{tro je pogledala. Ne znaju za{to sam tako zahvalna... ne znaju koliko treba da budem zahvalna... Ali ne znaju ni koliko sam bila pokvarena, jer razmi{ljala sam i na ovom svetom mestu o onome koga volim... I tada, uprkos radosti, ponovo ju je obuzeo bol: Sada }e me gledati nabreklu od Arturovog deteta i misli}e da sam ru`na i debela i nikada me vi{e ne}e pogledati sa ljubavlju i ~e`njom. I uprkos srcu punom radosti, na trenutak je bila mala, sitna i mra~na. Artur mi je dao dozvolu, i mogli smo le}i zajedno, barem jednom, a sada vi{e nikad... nikad... nikad... Zagnjurila je lice u {ake i zaplakala, tiho, i vi{e joj nije bilo va`no da li je opatica gleda. Te no}i, Igrena je toliko te{ko disala da uop{te nije mogla da se ispru`i u postelji; morala je da sedi uspravno, poduprta mnogim jastucima, kako bi uop{te disala, i neprekidno je {i{tala i ka{ljala. Opatica joj je dala bo~icu ne~ega {to je trebalo da o~isti plu}a, ali Igrena je rekla da joj je od toga samo muka i nije htela da uzme jo{. Gvenvir je sedela kraj nje, ponekad zadremav{i, ali bila je budna ~im bi se starija `ena prome{koljila, kako bi joj dodala gutljaj vode ili protresla jastuke i time joj barem malo olak{ala muke. U sobi je gorela samo mala svetiljka, ali mese~ina je bila jasna, a no} je bila toliko topla da su vrata ka ba{ti stajala otvorena. A izdaleka se ~uo sveprisutni prigu{eni zvuk mora iza ba{te, koje je udaralo o stenje. "^udno", promrmljala je Igrena nekako dalekim glasom, "nikada nisam pomislila da }u do}i ovamo da umrem... Se}am se kako sam se stra{no ose}ala, koliko sam bila usamljena, kada sam do{la u Tintagel, kao da sam stigla na sam kraj sveta. Avalon je bio tako lep, tako divan, tako pun cve}a..." "I ovde ima cve}a", rekla je Gvenvir. "Ali ne onakvog kao kod moje ku}e. Ovde je sve jalovo i tako stenovito", odgovorila je. "Jesi li nekada bila na Ostrvu, dete?" "[kolovala sam se u manstiru na Inis Vitrinu, madam." "Na Ostrvu je tako divno. A dok sam putovala ovamo preko mo~vara, sve je bilo visoko, golo i prazno, i bojala sam se..." Igrena je na~inila slaba~ak pokret ka njoj, a Gvenvir ju je uhvatila za ruku i upla{ila se koliko je hladna. "Ti si dobro dete", rekla je Igrena, "{to si do{la ~ak ovamo, kad moja ro|ena deca nisu mogla. Se}am se koliko se pla{i{ putovanja - a sada si do{la ovako daleko, iako si trudna." Gvenvir je po~ela da trlja izme|u dlanova njene ledene {ake. "Ne zamarajte se pri~om, majko."

Igrena je ispustila zvuk nalik na smeh, ali to se izgubilo u {i{tanju. "Zar misli{ da je sada va`no, Gvenvir? Pogre{no sam te procenila - ~ak i na dan tvog ven~anja, oti{la sam kod Talesina i upitala ga postoji li neki na~in da se Artur izvu~e od tog braka." "Ja... nisam znala. Za{to?" ^inilo joj se da Igrena okleva sa odgovorom, ali nije mogla da bude sigurna, mo`da se samo trudila da prikupi snagu kako bi nastavila. "Ne znam... mo`da sam pomislila da ne}e{ biti sre}na sa mojim sinom." Opet ju je spopao napad ka{lja, toliko sna`an da je izgledalo da nikada ne}e do}i do daha. Kada se malo smirila, javila se Gvenvir. "Sada zaista vi{e ne smete da pri~ate, majko - ho}ete li da dovedem sve{tenika?" "Do |avola sa svim sve{tenicima", jasno je rekla Igrena. "Ne dopu{tam da se motaju oko mene - oh, nemoj me tako gledati, dete!" Na trenutak je nepomi~no le`ala. "Mislila si da sam veoma pobo`na, kad sam se povukla da poslednje godine provedem u manastiru. Ali kuda sam mogla da odem? Vivijen bi me primila u Avalon, ali nisam mogla da joj zaboravim da me je dala Gorloasu... Iza onog zida le`i Tintagel, nalik na zatvor... meni je i bio zatvor. A ipak je to jedino mesto koje mogu nazvati svojim. I smatram da sam ga i zaslu`ila, s obzirom na to {ta sam sve tamo pretrpela..." Ponovo duga bitka za dah. Potom je nastaivla: "Volela bih da je Morgana ovde... ona ima Vid, trebalo bi da zna da umirem..." Gvenvir je sedela, o~iju punih suza. Ne`no je trljala ledene ruke, koje su joj se sada ~inile krute i ledene kao kand`e. "Sigurno bi do{la da je znala, draga majko." "Ja nisam sigurna... poslala sam je pravo u Vivijenine ruke. Mada sam znala koliko Vivijen mo`e da bude okrutna, da }e iskoristiti Morganu kao {to je iskoristila mene, za dobrobit ove zemlje i zbog svoje ljubavi prema mo}i", {aputala je Igrena. "Poslala sam je od sebe jer mi se ~inilo bolje, kada treba birati izme|u dva zla, da malena bude u Avalonu i u rukama Boginje, a ne u rukama crnih sve{tenika koji bi je nau~ili da smatra sebe zlom samo zato {to je `ena." Gvenvir je bila zaprepa{}ena. Jo{ je trljala Igrenine ledene ruke i zamenila je vrele cigle koje su joj grejale noge; ali i stopala su joj bila hladna kao led, a kada ih je protrljala, Igrena je rekla da ih uop{te ne ose}a. Smatrala je da mora poku{ati jo{ jednom. "Sada, kad vam se bli`i kraj, zar ne `elite da razgovarate sa Hristovim sve{tenikom, draga majko?" "Rekla sam ti da ne}u", odvratila je Igrena, "jer bih, posla svih ovih godina }utanja radi mira u ku}i, mogla kona~no da im ka`em {ta mislim o njima... volela sam Morganu, toliko da sam je poslala kod Vivijen, da im barem ona umakne..." Ponovo je po~ela da {i{ti. "Artur", kona~no je rekla. "On mi nikada nije bio sin... uvek je bio Uterov - samo nada za naslednika i ni{ta vi{e. Volela sam Utera i ra|ala sam mu sinove jer mu je bilo stra{no va`no da ima sina koji }e i}i njegovim stopama. Na{ drugi sin - koji je umro kad su mu presekli pupak - njega bih, ~ini mi se, mogla da volim, kao {to sam volela Morganu... Reci mi, Gvenvir, je li ti moj sin ikada prebacio {to mu jo{ nisi rodila naslednika?" Gvenvir je pognula glavu, ose}aju}i da je u o~ima peku suze. "Ne, bio je tako dobar... nijednom mi nije prebacio. Jednom mi je rekao da nije za~eo sina ni u jednoj `eni, mada ih je imao mnogo, pa mo`da krivica i nije do mene." "Ako te voli zbog tebe same, onda je on neprocenjivi dragulj me|u mu{karcima", rekla je Igrena, "i utoliko bolje {to }e{ mo}i da ga usre}i{... Morganu sam volela zato {to mi je ona bila sve {to sam imala. Bila sam mlada i upla{ena; nikada ne}e{ mo}i ni da zamisli{ koliko sam bila nesre}na te zime kad sam bila trudna sa njom, sama i daleko od ku}e, i jo{ nedorasla. Bojala sam se da }u roditi ~udovi{te, zbog silne mr`nje koju sam ose}ala dok sam je nosila, ali ispala je prava lepotica, ozbiljna, pametna, nalik na vilinsko dete. Samo sam nju i Utera volela... gde je ona, Gvenvir? Gde je kad nije do{la svojoj majci na samrti?" Gvenvir je bila puna saose}anja. "Svakako ne zna da ste bolesni..." "Ali, Vid!" uzviknula je Igrena, bacakaju}i se po jastuku. "Gde je ona, zar ne vidi da umirem? Ah, znala sam da je u stra{noj nevolji, jo{ na Arturovom krunisanju, a ipak nisam ni{ta rekla, nisam htela da znam, mislila sam da mi je dosta bola i nisam ni{ta rekla kad sam joj bila potrebna... Gvenvir, reci mi istinu! Je li Morgana negde rodila dete, sama i daleko od svih koji je vole? Je li ti govorila o tome? Da li me mrzi, kad ne}e da mi do|e ni na samrti, samo zato {to joj nisam na Arturovom krunisanju rekla koliko se pla{im za nju? Oh, Boginjo... Odbacila sam Vid radi mira u ku}i, po{to je Uter bio Hristov sledbenik... Poka`i mi gde je sada moje dete, moja k}er...." Gvenvir je poku{ala da je umiri. "Sada se morate smiriti, majko... mora biti po volji Bo`joj. Ne smete ovde prizivati pagansku Boginju..."

Igrena se naglo uspravila; uprkos bolesnom, oteklom licu i modrim usnama, tako je pogledala snaju da se Gvenvir iznenada setila: Ovo je Vrhovna kraljica ove zemlje. "Ne zna{ {ta govori{", rekla je Igrena, glasom punim ponosa, sa`aljenja i prezira. "Boginja je iznad svih ostalih Bogova. Vere se pojavljuju i nestaju, kao {to su Rimljani ustanovili, a svakako }e saznati i hri{}ani, ali ona je iznad svih." Dozvolila je da je Gvenvir vrati na jastuke. "Volela bih da mi se noge ugreju", gun|ala je. "Da, znam da si stavila vrele cigle, ali ne mogu da ih osetim. Jednom sam u nekoj drevnoj knjizi {to mi je dao Talesin ~itala o nau~niku koga su naterali da popije kukutu. Talesin ka`e da su ljudi uvek ubijali svoje mudrace. Ba{ kao {to su ljudi na dalekom jugu razapeli Hrista na krst, tako su ovog mudrog i svetog ~oveka naterali da popije kukutu, zbog neke klevete, a kraljevi su rekli da je njegovo u~enje la`no. A dok je umirao, rekao je da mu se hladno}a penje od nogu, i to su mu bile poslednje re~i... Ja nisam popila kukutu, ali ose}am se kao da jesam... a sada mi hladno}a sti`e do srca..." Stresla se i smirila, i Gvenvir je na trenutak pomislila da je prestala da di{e. No, srce joj je jo{ nesigurno tuklo. Igrena vi{e nije govorila, le`ala je na jastucima, {i{te}i, i ne{to pre zore {kripavo disanje kona~no je prestalo. 11. Igrena je sahranjena u podne, posle kratke i sumorne slu`be; Gvenvir je stajala kraj groba, a suze su joj tekle niz lice dok je telo u ~ara{vu spu{tano u otvorenu zemlju. Ipak, nije mogla da valjano `ali za svekrvom. Njen `ivot ovde bio je la`, nije bila prava hri{}anka. Ako je njihova vera u pravu, ona sada gori u paklu. A nije mogla da podnese tu misao, jer stalno joj je bilo na umu kako je Igrena bila dobra prema njoj. O~i su je pekle od neispavanosti i suza. Nisko nebo kao da je poja~avalo nejasni u`as; bilo je te{ko, kao da }e svakog ~asa linuti ki{a. Ovde, unutar manastirskih zidova, bila je bezbedna, ali uskoro }e morati da ode odavde i da danima ja{e preko mo~vara, okru`ena prete}im, {irokim nebom sa svih strana, nebom koje }e po~ivati nad njom i nad detetom... Gvenvir se stresla i prekrstila {ake preko stomaka, kao da uzalud poku{ava da za{titi dete od pretnji tog neba. Za{to se uvek toliko pla{im? Igrena je bila paganka i podlegla je |avoljim trikovima, ali ja sam bezbedna, imam Hrista da me {titi. ^ega se pla{im pod {irokim Bo`jim nebesima? Ali ipak se pla{ila, istim besmislenim strahom koji ju je tako ~esto hvatao. Ne smem se pla{iti. Ja sam Vrhovna kraljica ~itave Britanije; jedina koja je jo{ imala tu titulu sada spava ovde, pod zemljom... Vrhovna sam kraljica i nosim Arturovog sina. Za{to bih se pla{ila bilo ~ega na Bo`jem svetu? Sestre su zavr{ile sa pevanjem i udaljile se od groba. Gvenvir se opet stresla i ~vr{}e se uvila u ogrta~. Sada mora valjano da se ~uva, da dobro jede, da se mnogo odmara, da pazi da ni{ta ne po|e naopako kao ranije. Kri{om je ra~unala na prste. Ako je to bilo poslednji put pre polaska... ali ne, nije imala mese~nicu ve} vi{e od deset nedelja i nije mogla da bude sigurna. Ipak, bila je sigurna da }e se njen sin roditi negde oko Uskrsa. Da, to je dobro vreme; setila se kako je gospa Meleas rodila sina, bila je sredina zime, i vetar je zavijao oko zamka kao da svi |avoli ~ekaju da zgrabe du{u novoro|en~eta; Meleas se nije smirila sve dok sve{tenik nije do{ao u `ensku sobu i krstio njenu bebu skoro pre nego {to je zaplakala. Ne, Gvenvir je bila sasvim zadovoljna {to se ne}e pora|ati usred zime. No, po{to }e roditi odavno `eljeno dete, pristala bi da ga rodi i na samu kratkodnevicu! Oglasilo se zvono, i Gvenvir je utom pri{la opatica. Nije joj se naklonila - ovozemaljska mo}, rekla joj je jednom, na ovom mestu ne zna~i ni{ta - ali Gvenvir je ipak bila Vrhovna kraljica, pa je opatica u~tivo klimnula glavom pre nego {to je progovorila. "Ho}ete li ostati ovde sa nama, gospo? Bili bismo veoma po~astvovani ukoliko tako odlu~ite." Oh, samo kad bih mogla da ostanem! Ovde je tako mirno... Gvenvir je odgovorila ne kriju}i `aljenje. "Ne mogu. Moram da se vratim u Karleon." Ne mogu da odla`em da saop{tim Arturu dobre vesti, vesti o njegovom sinu... "Vrhovni kralj mora da ~uje za.... za smrt svoje majke", rekla je. A onda, znaju}i {ta bi `ena `elela da ~uje, brzo je dodala: "Budite uvereni da }u mu re}i koliko ste lepo postupali sa njom. Imala je sve {to bi mogla da po`eli u poslednjim danima `ivota." "Bilo nam je zadovoljstvo; svi smo voleli gospu Igrenu", rekla je stara monahinja. "Re}i }emo va{oj pratnji da bude spremna za polazak rano ujutro, ukoliko nam Bog po{alje lepo vreme." "Sutra? Za{to ne danas?" upitala je Gvenvir, a onda je zastala - ne, to bi zaista bila uvredljiva `urba. Nije ni znala koliko jedva ~eka da saop{ti lepe vesti Arturu, da zauvek prekine sa nemim prebacivanjem zbog jalovosti. Uhvatila je opaticu pod ruku. "Sada se morate mnogo moliti za mene i za bezbedno ro|enje kraljevog sina." "Je li tako, gospo?" Opati~ino naborano lice sinulo je od zadovoljstva {to joj se poverava jedna Vrhovna kraljica. "I moli}emo se za oboje. Sestrama }e biti milo da misle kako smo prve koje se mole za novog kneza."

"Posla}u darove manastiru..." "Bo`ji darovi i molitve ne mogu se kupiti zlatom", dostojanstveno je rekla opatica, ali ipak je izgledalo da joj je milo. U sobi kraj Igrenine, gde je u poslednje vreme spavala, njena slu`avka muvala se okolo, pakuju}i bisage. Kad je Gvenvir u{la, ova je podigla pogled i po~ela da gun|a. "Ne odgovara dostojanstvu Vrhovne kraljice, madam, da putuje sa samo jednim slugom! Pa, to mo`e `ena svakog viteza! Treba da uzmete jo{ jednog iz neke od obli`njih ku}a, kao i gospu koja }e putovati sa vama!" "Pozovi jednu od isku{enica da ti pomogne", rekla je Gvenvir. "Ali br`e }emo putovati ako nas je {to manje." "U dvori{tu sam ~ula da se Saksonci iskrcavaju na ju`nim obalama", gun|ala je dalje `ena. "Uskoro vi{e ne}e mo}i uop{te da se putuje zemljom!" "Ne budi glupa", rekla je Gvenvir. "Saksonci na ju`nim obalama sklopili su ugovor o vernosti Vrhovnom kralju. Oni znaju {ta sve mogu Arturove legije, saznali su to u Celidonskoj {umi. Zar misli{ da `ele da postanu hrana gavranovima? U svakom slu~aju, brzo }emo ponovo biti u Karleonu, a krajem leta preseli}emo dvor u Kamelot, u Letnju zemlju - Rimljani su tu tvr|avu odbranili od svih varvara. Nikada nije bila zauzeta. ^ak i sada ser Kaj je tamo i gradi veliku salu za Arturov Okrugli sto, kako bi svi saputnici i kraljevi mogli da sede zajedno za njim." Kao {to se i nadala, to je `eni skrenulo misli. "To je blizu va{eg nekada{njeg doma, zar ne, gospo?" "Da. Sa visina Kamelota, ostrvsko kraljevstvo mog oca je na strelomet. Zapravo, kao dete sam jednom i i{la tamo", odgovorila je, setiv{i se kako je, kao devoj~ica, ~ak i pre nego {to je oti{la u manastirsku {kolu na Inis Vitrinu, bila u ru{evinama stare rimljanske tvr|ave. Tada je bilo malo {ta da se vidi, osim starog zida, i sve{tenik nije propustio da odr`i prigodno predavanje o tome kako zemaljska slava brzo bledi... Te no}i sanjala je kako stoji na vrhu Kamelota; ali pribli`avala joj se magla sa obale, pa je izgledalo kao da ostrvo pliva u moru oblaka. Sa druge strane videla je visoki Tor na Inis Vitrinu, krunisan prstenom od kamenja, mada je znala da su sve{tenici poru{ili to kamenje pre vi{e od sto godina. Nekim trikom Vida, u~inilo joj se da na Toru stoji Morgana i podsmeva joj se, krunisana vencem od vrbovih izdanaka. A potom se Morgana stvorila kraj nje u Kamelotu i zajedno su gledale preko ~itave Letnje zemlje, sve do Ostrva sve{tenika, vide}i njen nekada{nji dom gde je kraljevao njen otac Leodegranc, kao i Ostrvo zmaja okru`eno maglom. Ali Morgana je nosila neobi~nu ode}u i visoku, dvostruku krunu, i stajala je tako da Gvenvir nije mogla jasno da je vidi, nego je samo znala da je tu. Ja sam Morgana od vila, rekla je, i pokloni}u ti sva ova kraljevstva da im bude{ Vrhovna kraljica, ako klekne{ i pokloni{ mi se. Gvenvir se naglo probudila, a Morganin izaziva~ki smeh jo{ joj je odzvanjao u u{ima. Soba je bila prazna i tiha, osim bu~nog hrkanja slu`avke ~iji je le`aj bio na podu. Gvenvir se prekrstila i legla da spava dalje. Ali na samoj ivici sna u~inilo joj se da gleda u bistre, mese~inom obasjane vode nekog jezerca, a umesto njenog lica, odatle ju je gledalo Morganino, krunisano vrbovim pru}em, kao kod `etvenih lutki koje su seljaci ponekad jo{ pravili, i bilo je veoma udaljeno. I Gvenvir je opet morala da sedne i prekrsti se pre nego {to se usudila da ponovo zaspi. ^inilo joj se da se gotovo odmah probudila, ali sama je zahtevala da krenu u praskozorje. ^ula je ki{u kako plju{ti po krovu dok se obla~ila uz svetiljku, ali ako odlo`e polazak zbog ki{e mo`e se desiti da ostanu u manastiru i ~itavu godinu. Bila je otupela i ose}ala je mu~ninu, ali sada je znala zbog ~ega, i kri{om je pogladila jo{ ravan trbuh kao da uverava sebe da je to istina. Nije uop{te bila gladna, ali je naterala sebe da pojede malo hleba i hladnog mesa... ~ekalo ju je dugo putovanja. A po{to se njoj nije nimalo putovalo po ki{i, moglo se o~ekivati da }e i razbojnici i Saksonci tako|e radije ostati pod nekim krovom. Ba{ je name{tala kapulja~u svog najtoplijeg ogrta~a, kad je u{la opatica. Posle nekoliko u~tivih re~i zahvalnosti za bogate poklone koje je Gvenvir predala manastiru za svoju i Igreninu du{u, optica je pre{la na pravi razlog ove opro{tajne posete. "Ko sada vlada Kornvolom, gospo?" "Pa... nisam sigurna", rekla je Gvenvir, poku{avaju}i da se seti. "Znam da je Vrhovni kralj predao Tintagel Igreni kada se o`enio, kako bi imala svoj dom, i pretpostavljam da ga posle nje nasle|uje gospa Morgana, k}er Igrene i starog vojvode Gorloasa. ^ak ne znam ni ko je tamo namesnik." "Ne znam ni ja", rekla je opatica. "Neki sluga ili vitez gospe Igrene, najverovatnije. Zato sam i do{la da razgovaram sa vama, madam... zamak Tintagel pravi je dragulj, i trebalo bi da u njemu `ive ljudi, ili }e i u ovim krajevima izbiti rat. Ako se gospa Morgana uda i do|e da `ivi ovde, sve }e biti dobro - verovatno; ne poznajem gospu, ali ako je Igrenina k}er, verujem da je dobra `ena i dobra hri{}anka."

Pogre{no veruje{, pomislila je Gvenvir, i opet joj se u~inilo da ~uje podsme{ljivi smeh iz sna. Ali nije mogla da pred stranom osobom lo{e govori o Arturovoj sestri. "Prenesite moju poruku kralju Arturu, gospo", rekla je opatica. "Neko bi trebalo da do|e da `ivi u Tintagelu. ^ula sam glasine koje su se {irile ovim krajevima kada je Gorloas umro - da ima sina kopilana i jo{ neke ro|ake, i mo`da bi neki od njih poku{ali da ponovo pokore ovaj kraj. Dok je Igrena `ivela ovde, svi su znali da je Tintagel pod Arturovom za{titom, ali sada bi valjalo da kralj po{alje ovamo nekog od svojih najboljih vitezova - mo`da da ga o`eni gospom Morganom." "Re}i }u to Arturu", odgovorila je Gvenvir. Razmi{ljala je o tome dok se spremala za polazak. Malo je znala od zemljoposedni{tvu, ali setila se kakav je haos vladao pre nego {to je Uter krunisan, pa i po{to je umro, ne ostaviv{i naslednika; pretpostavljala je da bi se ne{to sli~no moglo desiti u Kornvolu, ako ostane bez vladara. Morgana je bila vojvotkinja od Kornvola i trebalo bi da do|e i vlada. A onda se setila kako je Artur jednom rekao kako bi njegov najbolji prijatelj trebalo da se o`eni njegovom sestrom. Po{to Lanselet nije bogat i nema svoje zemlje, bilo bi dobro kad bi oboje do{li da zajedno vladaju Kornvolom. A sada }u roditi Arturu sina, i bilo bi najbolje da po{aljemo Lanseleta sa dvora, kako vi{e nikada ne bih videla njegovo lice i pomislila na stvari na kakve udata `ena i dobra hri{}anka ne sme da misli. Ipak, nije mogla da podnese pomisao da se Lanselet o`eni Morganom. Je li ikada na ovom gre{nom svetu postojala tako pokvarena `ena kao ona? Putovala je lica zaklonjenog ogrta~em, ne slu{aju}i razgovore vitezova u svojoj pratnji, ali posle nekog vremena shvatila je da prolaze kraj nekog spaljenog sela. Jedan od vitezova zatra`io je od nje dozvolu da se malo zaustave, pa je po{ao da potra`i pre`ivele; vratio se vrlo mra~an. "Saksonci", rekao je ostalima i naglo prekinuo kad je primetio da ga i kraljica slu{a. "Ne bojte se, madam, oti{li su, ali moramo po`uriti da ovo javimo Arturu. Ako bismo vam na{li boljeg konja, da li biste mogli da ja{ete br`e?" Gvenvir je osetila da joj se grlo ste`e. Upravo su izi{li iz duboke doline, i nebo se nadvijalo nad njima, visoko i otvoreno, puno pretnji - ose}ala se onako kako se mora ose}ati neka zver~ica u travi kad se nad njom nadvije senka sokola. Kad je odgovorila, osetila je da joj glas drhti kao u devoj~ice. "Sada ne mogu da ja{em br`e. Nosim dete Vrhovnog kralja i ne usu|ujem se da ga izlo`im opasnosti." Opet joj se u~inilo da vitez - bio je to Griflet, mu` njene dvorske dame Meleas - okleva pre nego {to }e progovoriti, kao da se ugrizao za jezik. Kona~no je rekao, jedva prikrivaju}i nestrpljenje. "Pa, madam, onda najbolje da vas otpratimo u Tintagel, ili u neki ve}i zamak u blizini, ili nazad u manastir, kako bismo mogli da ja{emo punom brzinom i stignemo u Karleon pre svitanja. Ako nosite dete, svakako ne smete jahati no}u! Ho}ete li dozvoliti da jedan od nas otprati vas i va{u slu`avku u Tintagel ili nazad u manastir?" Volela bih da se opet na|em izme|u zidova, ako u okolini ima Saksonaca... ali ne smem biti tolika kukavica. Artur mora ~uti za svog sina. Tvrdoglavo je odgovorila. "Zar ne mo`e jedan od vas da odja{e za Karleon, a ostali da me prate dalje? Ili unajmite glasnika koji }e brzo odneti vest." Griflet je izgledao kao da bi najradije po~eo da psuje. "Ne mogu verovati nijednom unajmljenom glasniku iz ovog kraja, madam, a ionako nas ima premalo ~ak i za miran kraj, jedva dovoljno da vas {titimo. Pa, ako mora biti tako, najverovatnije su Arturovi ljudi ve} dobili vesti." Okrenuo se, bled i stegnutih vilica, i izgledao je tako besan da ga je Gvenvir umalo pozvala natrag i pristala na njegov predlog; ali odlu~no je rekla u sebi da ne sme biti kukavica. Sada, kad }e roditi kraljevskog sina, mora se pona{ati kao kraljica i hrabro jahati dalje. A ako se na|em u Tintagelu kad zemlju preplave Saksonci, mora}u da ~ekam dok se rat zavr{i i dok zemljom ponovo zavlada mir, a to bi moglo da potraje... a ako Artur ne sazna da nosim dete, mo`da }e po`eleti da me zauvek ostavi tamo. Za{to bi `eleo da u Kamelot odvede jalovu kraljicu? Sasvim mogu}e da }e poslu{ati savet onog starog druida koji me mrzi, Talesina, koji mu je prvi doglavnik, pa }e me zameniti nekom `enom koja }e mu ra|ati novog {mrkavca svakih deset meseci... Ali sve }e biti dobro, samo kad Artur sazna... ^inilo joj se da joj ledeni mo~varni vetar prodire pravo u kosti; posle nekog vremena zatra`ila je da se ponovo zaustave kako bi pre{la u ko~ije... smetalo joj je drmusanje na konju. Griflet je izgledao besan, i na trenutak je pomislila da }e zaboraviti na u~tivost i opsovati je, ali izdao je potrebna nare|enja, i uskoro se na{la u ko~iji, zadovoljna zbog sporog napredovanja i navu~enih zavesa koje su zaklanjale zastra{uju}e nebo. Ki{a je pred ve~e prestala i pojavilo se sunce, nisko nad mo~varom. "Ovde }emo postaviti {atore", rekao je Griflet. "Ovde, u mo~vari, bar mo`emo nadaleko da vidimo. Sutra }emo izbiti na stari rimski put, pa }emo mo}i da putujemo br`e..." Potom je spustio glas i rekao ostalim vitezovima ne{to {to Gvenvir nije uspela da ~uje, ali nije se pobunila, svesna da je besan zbog sporosti putovanja. No, svi su znali da trudnica mo`e lako da pobaci ako brzo ja{e, a ona je ve} dvaput pobacila - zar bi `eleli da i ovog puta pobaci Arturovog sina?

Lo{e je spavala pod {atorom, zemlja ju je onako mr{avu stalno `uljala, ogrta~ i }ebad bili su mokri, sve ju je bolelo od jahanja na koje nije navikla. Ali posle nekog vremena ipak je zaspala, uprkos ki{i koja je lila i kapala kroz {ator; probudio ju je zvuk jaha~a i poziv: Grifletov glas, grub i o{tar. "Ko to ja{e? Stoj!" "To si ti, Griflete? Poznao sam ti glas", dopro je uzvik iz tame. "Ja sam, Gaven, i tra`im tvoju grupu - je li kraljica sa vama?" Gvenvir je prebacila ogrta~ preko spava}ice i izi{la iz {atora. "To si ti, ro|a~e? Otkuda ti ovde?" "Nadao sam se da }u vas zate}i u manastiru", rekao je Gaven, sjahav{i. Iza njega su se u tami nazirali drugi jaha~i - ~etvorica ili petorica Arturovih vojnika, mada Gvenvir nije mogla da im razabere lica. "Po{to ste ovde, madam, pretpostavljam da je kraljica Igrena preminula..." "Umrla je pretpro{le no}i", rekla je Gvenvir, i Gaven je uzdahnuo. "Pa, to je Bo`ja bolja", rekao je. "Ali zemlja je pod uzbunom, madam - po{to ste ve} ovde i toliko odmakli, pretpostavljam da morate nastaviti do Karleona. Da ste jo{ u manastiru, trebalo je da vas ispratim, zajedno sa sestrama koje po`ele da potra`e za{titu, do zamka Tintagel, i da vas ostavim tamo dok zemlja opet ne bude bezbedna." "A sad mo`e{ da u{tedi{ sebi put", nervozno je rekla Gvenvir, ali Gaven je odmahnuo glavom. "Po{to je moja poruka sad beskorisna, a pretpostavljam da }e sestre vi{e voleti da ostanu iza manastirskih zidova, moram da odem u Tintagel sa porukom da svi Arturu verni vojnici smesta do|u. Saksonci se okupljaju blizu obale, sa vi{e od stotinu brodova - stigle su vesti preko svetionika. Legija je u Karleonu, i tu se okuplja sva vojska. Kada je vest prispela u Lotiju, smesta sam odjahao da se pridru`im Arturu; a on me je poslao u Tintagel da prenesem vesti i njima." Duboko je uzdahnuo. "^ak je i Merlin sada samo glasnik, kao i ja." "A ja sam kazao kraljici", rekao je Griflet, "da bi trebalo da ostane u Tintagelu, ali sada je prekasno da se vra}amo tamo! A po{to putevima ide vojska - Gavene, mo`da bi ipak trebalo da otprati{ kraljicu do Tintagela." "Ne", odlu~no je rekla Gvenvir. "Sada moram da se vratim i ne bojim se da putujem kada se mora." [tavi{e, ako Artura opet ~eka rat, utoliko }e mu biti va`nija vest koju mu je nosila. Gaven je ve} nestrpljivo odmahivao glavom. "Ne mogu i}i brzinom `enskog jahanja, osim ako je u pitanju sama Godpa od Jezera, koja ja{e ~itavog dana rame uz rame sa mu{karcima! A vi ste vrlo lo{ jaha~, gospo - ne, ne `elim da vas vre|am, niko ni ne o~ekuje da ja{ete kao vitez, ali ne smem da zakasnim..." "A kraljica je nose}a i mora da putuje {to je sporije mogu}e", jednako nestrpljivo mu je rekao Griflet. "Mogu li najsporiji od tvojih jaha~a da prate kraljicu, Gavene, kako bih ja po{ao sa tobom u Tintagel?" Gaven se nasme{o. "Ne sumnjam da `eli{ da bude{ u glavnom toku doga|aja, Griflete, ali ovo je tvoj zadatak i niko ti na tome ne zavidi", rekao je. "Mo`e{ li da mi na|e{ malo vina i hleba? Putova}u cele no}i, kako bih bio u Tintagelu pred zoru. Imam poruku za Markusa, koji je vojskovo|a Kornvola i treba da povede svoje vitezove. Ovo je mo`da velika bitka koju je Talesin predskazao, kada }emo ili nestati ili zauvek oterati Saksonce iz ove zemlje! Ali svi mu{karci moraju da do|u i da se bore uz Artura." "Sada }e ~ak i ugovorne trupe biti uz njega", rekao je Griflet. "Ja{i dalje ako mora{, Gavene, i neka te Bog ~uva." Dvojica vitezova su se zagrlili. "Sre{}emo se opet kada Bog odredi, prijatelju." Gaven se naklonio pred Gvenvir. Ona je pru`ila ruku da ga zaustavi. "Trenutak - je li moja ro|aka Morgoza dobro?" "Kao i uvek, madam." "A moja zaova, Morgana - je li na sigurnom, na Morgozinom dvoru?" Gaven se iznenadio. "Morgana? Ne, madam, nisam video Morganu ve} godinama. Svakako nije dolazila u Lotiju, jer bi mi to majka kazala", odgovorio je, u~tivo uprkos nestrpljenju. "A sada moram da krenem." "Neka Bog bude sa tobom", rekla je; stajala je potom i gledala ih kako nestaju u no}i. "Zora je ve} blizu", kazala je. "Vredi li da poku{avamo da spavamo dalje, ili bolje da podignemo logor i krenemo za Karleon?" Grifletu kao da je bilo milo. "Istina, po ovoj ki{i ionako ne bismo mnogo spavali", rekao je, "a ako mo`ete da putujete, gospo, voleo bih da krenemo dalje. Bog zna {ta nas sve ~eka dok ne stignemo u Karleon." Ali kada je sunce izi{lo nad mo~varom, zameniv{i ki{u, izgledalo je da putuju zemljom kojom je rat ve} protutnjao. U ovo doba godine trebalo bi da su seljaci u poljima, ali mada su pro{li kraj nekoliko izdvojenih planinskih imanja, nisu videli nijednu ovcu na ispa{i, nisu ~uli nijednog psa da zalaje, niti je ijedno dete izi{lo da ih

gleda; ~ak ni du` rimskog puta nisu sreli ni jednog jedinog putnika. Gvenvir je, drhte}i, shvatila da se pro{irila vest o uzbuni, i oni koji nisu mogli da pomognu, zatvorili su se u ku}e kako bi se sakrili od vojska sa obe strane. Ho}e li putovanje ovom brzinom ugroziti moje dete? Znala je da mo`e da bira izme|u dva zla - da ugrozi i sebe i Arturovo dete ovim ubrzanim putovanjem ili da se zadr`i na putu i mo`da padne u ruke Saksoncima. Zaklju~ila je da Griflet vi{e ne bi trebalo da ima razloga da se `ali {to ih ona usporava. No, dok je jahala, ne `ele}i da se skloni u ko~iju kako mu ne bi dala razloga da se `ali zbog sporosti, ~inilo joj se da svuda unaokolo lebdi strah. Bli`ilo se ve~e, a dan je bio dug, kada su ugledali osmatra~nicu koju je jo{ Uter sagradio nad Karleonom. Velika purpurna zastava Pendragona lepr{ala je u visini, i Gvenvir se prekrstila kad su pro{li kraj nje. Sad kada se svi hri{}ani skupljaju protiv varvara, je li prikladno da ovaj simbol drevne vere i |avola slu`i za prizivanje vojski jednog hri{}anskog kralja? Jednom je ve} pri~ala o tome sa Arturom, a on joj je rekao da se zakleo svom narodu kako }e vladati nad njima kao Veliki zmaj, jednako nad hri{}anima i nehri{}anima, i nasmejao se, pru`iv{i ruke sa zmijama tetoviranim preko lakata. Gadila se tih zmija, simbola koje nijedan hri{}anin ne bi smeo da nosi, ali on je ostao uporan. "Nosim ih kao simbol krunisanja, kada sam dobio Uterovo mesto nad ovom zemljom. Ne}emo vi{e govoriti o tome, gospo." I ni{ta {to je poku{ala nije ga moglo naterati na razgovor, niti da saslu{a {ta bi o tome imao da ka`e sve{tenik. "Sve{tenici su jedno, a kraljevi drugo, Gvenvir moja. Voleo bih kad bismo sve delili, ali ti ne}e{ da se petlja{ u ovo, i zato ne mo`emo da razgovaramo o tome. A {to se ti~e sve{tenika, ovo nije njihov posao. Pusti, ka`em ti." Glas mu je bio odlu~an, ne besan, ali ipak je sagnula glavu i vi{e nije govorila o tome. No, sada, dok je jahala pod zastavom Pendragona, stresla se. Ako na{ sin treba da vlada hri{}anskom zemljom, je li prikladno da druidska zastava vijori nad zamkom njegovog oca? Polako su prolazili kroz vojne logore u ravnici oko Karleona. Neki vitezovi, koji su je dobro poznavali, prilazili su da pozdrave kraljicu, a ona im se sme{ila i mahala. Pro{li su kraj Lotove zastave i kroz njegovu vojsku, severnjake sa kopljima i duga~kim sekirama, odevene u grubo bojenu ode}u; na njihovoj zastavi nalazio se Morigan, Veliki Gavran rata. Gavenov brat, Gaheris, izi{ao je iz tog logora i naklonio joj se, pro{av{i kraj Grifletovog konja dok su nastavljali ka zamku. "Je li te moj brat na{ao, Griflete? Nosio je poruku za kraljicu..." "Sreo nas je po{to smo ve} putovali ~itavog dana", rekla je Gvenvir, "i bilo je lak{e da nastavimo dovde." "Po}i }u sa vama u zamak - svi Arturovi saputnici pozvani su da ve}eraju sa kraljem", rekao je Gaheris. "Gaven je bio besan {to je poslat kao glasnik, ali niko ne ja{e br`e od mog brata. Tvoja gospa je ovde, Griflete, ali priprema se da sa detetom pre|e u novi zamak - Artur ka`e da sve `ene moraju tamo, jer ih je lak{e braniti, a mo`e odvojiti samo nekolicinu da {tite zamak." U Kamelot! Gvenvir se srce steglo - jahala je ~ak od Tintagela kako bi saop{tila Arturu vesti o detetu koje o~ekuje, a on }e je sad spakovati i poslati u Kamelot? "Ne poznajem onu zastavu", rekao je Griflet, gledaju}i zlatnog orla koji se vijorio kao `iv. Izgledao je vrlo star. "To je simbol Severnog Velsa", odgovorio je Gaheris. "Urijens je tu, sa svojim sinom Avalohom. Urijens tvrdi da je njegov otac preuzeo simbol od Rimljana, pre vi{e od stotinu godina. Mo`da je to ~ak i ta~no! Ljudi iz Urijensovih brda ~vrsti su borci, mada ne bih to rekao njima u lice." "A ~ija je ono zastava?" upitao je Griflet, ali ovog puta, mada je Gaheris zaustio, odgovorila je Gvenvir. "To je zastava mog oca, Leodegranca, plavo polje sa zlatnim krstom." Ona sama je, kao mlada devojka u Letnjoj zemlji, pomogla maj~inim gospama da izvezu tu zastavu. Pri~alo se da je njen otac izabrao taj simbol po{to je ~uo pri~u kako je jedan od rimskih imperatora video znak krsta na nebu pre jedne od svojih bitaka. Trebalo bi da se svi borimo pod tim znakom, a ne pod zmijama iz Avalona! Stresla se, a Gaheris ju je podozrivo pogledao. "Je li vam hladno, gospo? Moramo {to pre u zamak, Griflete, Artur svakako jedva ~eka svoju kraljicu." "Mora da ste umorni od jahanja, kraljice", rekao je Griflet, ljubazno je pogledav{i. "Sad }ete brzo biti sa svojim gospama." Kada su se pribli`ili ulazu u zamak, susretali su sve vi{e Arturovih saputnika koje je poznavala, a oni su joj mahali i pozdravljali je prijateljski, bez preterane u~tivosti. Dogodine u ovo vreme, pomislila je, dolazi}e da pozdrave svog kneza. Krupan i trapav mu{karac, u ko`nom oklopu i sa ~eli~nim {lemom, prepre~io je put njenom konju izgledalo je kao da je zapeo, mada se naklonio Gvenviri, ali ona je videla da je namerno stao pred nju.

"Madam, sestro moja", rekao je, "zar me ne prepoznaje{?" Gvenvir se namr{tila i zagledala se u njega, i malo kasnije ga je poznala. "To si ti..." "Meleagrant", rekao je on. "Do{ao sam da se borim uz na{eg oca i tvog mu`a, sestro." Griflet mu se prijateljski nasme{io. "Nisam znao da va{ otac ima sina, kraljice. Svi su dobro do{li da se bore uz Artura..." "Mo`da }e{ re}i koju lepu re~ o meni svom mu`u, kralju, sestro", rekao je Meleagrant. Gvenvir ga je gledala i ose}ala blago ga|enje. Bio je vrlo krupan, gotovo d`in, i kao ve}ina krupnih mu{karaca delovao je deformisano, kao da mu je jedna strana tela ja~a od druge. Jedno oko svakako mu je bilo krupnije od drugog, i imao je tik; no, poku{avaju}i da bude pravedna, Gvenvir je pomislila kako fizi~ke mane nisu njegova krivica, a nije imala ni{ta protiv njega li~no. Ali bilo je vrlo uobra`eno nazvati je sestrom pred ovolikim ljudima, a sada ju je jo{ {~epao za ruku i izgledalo je da }e je poljubiti. Brzo je stegla pesnicu i otrgla se. Poku{ala je da zvu~i {to odlu~nije. "Kada zaslu`i{, Meleagrante, moj otac svakako }e te pomenuti Arturu i on }e te na~initi jednim od svojih vitezova. Ja sam samo `ena i ne mogu to da ti obe}am. Je li moj otac ovde?" "Sa Arturom je, u zamku", nadureno je trekao Meleagrant, "a mene je ostavio kao psa, ovde napolju, sa konjima!" Gvenvir je sada bila sasvim odlu~na. "Ne vidim za{to bi tra`io i{ta vi{e, Meleagrante. Dao ti je mesto sebi uz bok, jer nekada je veoma voleo tvoju majku..." Meleagrant ju je o{tro prekinuo. "Svi u na{oj zemlji znaju, ba{ kao i moja majka, da sam kraljevski sin, njegov jedini `ivi sin! Sestro, pomeni me na{em ocu!" Brzo je povukla ruku da je ne bi opet uhvatio. "Pusti me, Meleagrante! Moj otac tvrdi da mu nisi sin, a kako ja da ka`em i{ta drugo? Nisam poznavala tvoju majku - to se ti~e samo tebe i mog oca!" "Ali mora{ me saslu{ati", `urno je rekao Meleagrant, vuku}i je za rukav, i Griflet je morao da se postavi izme|u njih. "Mirno, mirno, mom~e", rekao je, "ne mo`e{ tako razgovarati sa kraljicom, ili }e Artur narediti da mu uve~e donesu tvoju glavu na poslu`avniku! Siguran sam da }e ti na{ kralj i gospodar dati zaslu`eno mesto, a ako se bude{ dobro borio u ovoj bici, svakako }e te rado primiti me|u svoje saputnike. Ali ne sme{ ovako uznemiravati kraljicu!" Meleagrant se okrenuo ka njemu, toliko vi{i od njega da je Griflet, mada i sam krupan i sna`an, izgledao kao dete. "Ti }e{ mi zapovedati kako da razgovaram sa ro|enom sestrom, ti mali crve?" Griflet je spustio ruku na ma~. "Dobio sam zadatak da pratim moju kraljicu, mom~e, i obavi}u zadatak koji sam dobio od Artura. Sklanjaj mi se sa puta da te ne bih prisilio da se skloni{!" "Ti i ko jo{?" iskezio se Meleagrant. "Ja, za po~etak", rekao je Gaheris, brzo staju}i kraj Grifleta. Kao i Gaven, i on je bio krupan i jak, naizgled dvosturko ve}i od vitkog Grifleta. "I ja", javio se Lanselet iz tame iza njih, brzo prilaze}i Gvenvirinom konju; osetila je da bi mogla da zapla~e od olak{anja. Nikad joj se nije ~inio lep{i nego sada; mada je bio vitak i lako gra|en, ne{to u njegovom dr`anju nateralo je Meleagranta da se povu~e. "Da li te ovaj ~ovek gnjavi, gospo Gvenvir?" Progutala je knedlu i klimnula glavom, posti|ena {to ne mo`e da progovori. Meleagrant je i dalje re`ao. "A ko si mi pa ti, mom~e?" "Pazi se", rekao je Gaheris, "ne poznaje{ gospodara Lanseleta?" "Ja sam Arturov kapetan konjice", rekao je Lanselet, mirno kao da se zabavlja, "i kralji~in za{titnik. Ima{ li ne{to da mi ka`e{?" "Ho}u da razgovaram sa svojom sestrom", rekao je Meleagrant, ali Gvenvir ga je prekinula piskavim glasom. "Nisam ja njegova sestra! Ovaj ~ovek tvrdi da je sin mog oca, jer je njegova majka neko vreme bila jedna od kraljevih miljenica! On nije sin mog oca, nego niskoro|eni klovn kome je mesto na njivi, mada je moj otac bio dovoljno ljubazan da mu da mesto u svom doma}instvu!" "Najbolje da nam se skloni{ sa puta", rekao je Lanselet, prezrivo odmeriv{i Meleagranta, i bilo je lako videti da Meleagrant zna ko je Lanselet i da nimalo ne `eli da se sukobi sa njim. Povukao se, prete}i i dalje. "Za`ali}e{ jednog dana zbog ovoga, Gvenvir", gun|ao je, ali se sklonio i pustio ih da pro|u. Lanselet je bio elegantno obu~en, kao i uvek, u purpurnu tuniku i ogrta~; kosa mu je bila pa`ljivo o{i{ana i o~e{ljana, a lice glatko izbrijano. Ruke su mu bile bele i glatke koliko i Gvenvirine, mada je znala koliko su ~vrste i sna`ne. Bio je lep{i nego ikada. A do{ao je u pravi ~as da je spase od ru`nog sukoba sa Meleagrantom. Nasme{ila se - nije mogla da se uzdr`i; kao da se ne{to pokrenulo duboko u njoj. Ne, sada ne smem tako da ga gledam, bi}u majka Arturovog sina...

"Sigurno ne `eli{ da pre|e{ kroz glavnu salu, gospo, u tom ofucanom jaha}em odelu", rekao je. "Jeste li uglavnom putovali po ki{i? Hajde da te provedem, zajedno sa poslugom, kroz sporedna vrata; tako mo`e{ po}i pravo u svoje odaje i osve`iti se, pa da se sretne{ sa Arturom u sali kad se presvu~e{, ugreje{ i osu{i{ - ali ti drhti{! Da li ti je hladno zbog vetra, Gvenvir?" Odavno je imao dozvolu da joj se obra}a po imenu, bez onog 'moja kraljice', ili 'gospo', ali nikada joj se to nije u~inilo tako divno. "Uvi|avan si prema meni, kao i uvek", rekla je i pustila da joj on povede konja. "Griflete", rekao je Lanselet, "idi i reci na{em kralju da je kraljica bezbedno stigla u svoje odaje. A ti, Gaherise, sigurno jedva ~eka{ da se vrati{ me|u svoje saputnike. Ja }u otpratiti kraljicu." Na ulazu joj je pomogao da sja{e, a ona je bila svesna samo njegovog dodira. Oborila je pogled, izbegavaju}i njegove o~i. "Velika sala puna je Arturovih saputnika", rekao je, "i vlada op{ta zbrka - Okrugli sto odnet je pre tri dana, troja kola su ga odvukla za Kamelot, a Kaj je po{ao da ga sastavi u novoj sali. Sada je poslat jaha~ da pozove Kaja nazad, kao i sve one koji mogu da odu iz Letnje zemlje..." Upla{eno ga je pogledala. "Gaven nam je rekao da se Saksonci iskrcavaju - je li to onaj rat koga se pla{io Artur?" "Godinama smo svi znali da do toga mora do}i, Gven", tiho je odgovorio on. "Zbog ovoga je Artur obu~avao legije, a ja sam radio sa konjicom. Kada se ovo zavr{i, mo`da }emo imati mir za kojim svi ~eznemo, ~itavog mog `ivota, a i Uterovog." Naglo ga je zagrlila. "Mo`e{ poginuti", {apnula je. Sada je prvi put skupila hrabosti da u~ini tako ne{to. Stajala je privijena uz njega, zagnjuriv{i mu lice u rame, i osetila je da ju je i on zagrlio. Uprkos strahu, iskusila je slast zbog toga. Progovorio je drhtavim glasom. "Svi smo znali da se ovo jednog dana mora desiti, draga moja. Sre}om, imali smo godine da se spremimo i imamo Artura da nas povede - da li si uop{te svesna koliko je on dobar vo|a i koliko nam je svima drag? Mlad je, ali on je najve}i Vrhovni kralj koga smo imali jo{ od drevnih vremena, i sa njim na ~elu svakako }emo oterati Saksonce - a {to se ostalog ti~e, to je volja Bo`ja, Gvenvir." Ne`no ju je potap{ao po ramenu. "Sirota mala, tako si umorna, hajde da te povedem kod tvojih gospi." Ali ose}ala je da mu ruke drhte, i posramila se {to mu se bacila u naru~je kao neka vojni~ka kurva. U njenim odajama vladala je zbrka. Meleas je pakovala ode}u u kutije, a Elena je nadgledala slu`avke. Elena je pritr~ala da je zagrli. "Ro|ako, tako smo se brinule {to putuje{ drumovima - nadali smo se da }e{ dobiti poruku pre nego {to napusti{ manastir, pa }e{ biti bezbedna u Tintagelu..." "Ne", rekla je Gvenvir. "Igrena je umrla. Gaven nas je sreo kad smo ve} putovali ~itav dan, a osim toga, moje mesto je uz mu`a." "Gospo", upitala je Meleas, "je li se Griflet vratio sa vama?" Gvenvir je klimnula glavom. "Dopratio me je dovde. Sigurno }e{ ga videti za ve~erom - Gaheris mi je rekao da su svi Arturovi saputnici pozvani na ve~eru sa kraljem..." "Ako se to mo`e nazvati ve~erom", rekla je Meleas. "Meni pre li~i na podelu vojni~kih sledovanja - ovo mesto postalo je obi~an vojni logor, a bi}e i gore. Ali Elena i ja smo u~inile sve {to smo mogle da o~uvamo red." Ina~e uvek nasme{ena, puna~ka `enica sada je delovala zabrinuto i umorno. "Spakovala sam sve va{e haljine i stvari koje bi vam mogle zatrebati ovog leta, pa ste spremni da ve} ujutro odja{ete za Kamelot. Kralj je rekao da moramo smesta tamo, jer sve je spremno za useljenje, po{to se Kaj svojski potrudio. Ali nismo mislili da }emo oti}i ovako, na brzinu i gotovo kao pod opsadom." Ne, pomislila je Gvenvir, posle toliko jahanja ne pristajem da ponovo po|em na put! Moje mesto je ovde, a moj sin ima pravo da se rodi u o~evom zamku. Ne}u dopustiti da me {alju tamo-amo kao komad prtljaga! "Smiri se, Meleas", rekla je, "mo`da ipak ne moramo toliko da `urimo. Po{alji nekoga po vodu i na|i mi neku haljinu koja nije natopljena i izgu`vana od blata i putovanja. A ko su sve ove `ene?" Te `ene, kako se pokazalo, bile su supruge nekih saputnika i kraljeva podre|enih Arturu, koje }e sa njima po}i u Kamelot; bilo je najlak{e da putuju u grupi, a tamo }e biti bezbedne od Saksonaca. "To je blizu tvog doma", rekla je Elena, kao da }e to svakako prelomiti Gvenvir da po|e. "Mo`e{ da poseti{ `enu svog oca, kao i svoju malu bra}u i sestre. Ili }e, dok je Leodegranc u ratu, tvoja ma}eha biti sa nama u Kamelotu." To ne bi godilo nijednoj od nas, pomislila je Gvenvir, a onda se postidela. Po`elela je da prekrati raspravu sa nekoliko re~i, trudna sam, ne mogu da putujem, ali grozila se uzbu|enja i navale pitanja koje bi to svakako izazvalo. Artur treba da sazna prvi. 12.

Kada je Gvenvir u{la u veliku salu, koja je delovala golo i pusto bez velikog Okruglog stola i svih onih zastava i tapiserija, Artur je sedeo za improvizovanim stolom kraj vatre, okru`en nekolicinom saputnika, a ostali su bili oko njih. Toliko je bila `eljna da mu saop{ti vest, ali nije mogla da se istr~i pred ~itavim dvorom! Mora}e da sa~eka do ve~eras, kad budu sami u krevetu - to je bilo jedino vreme kada je pripadao samo njoj. Ali kada je podigao pogled i video je, ustao je i pri{ao da je zagrli. "Gven, najdra`a moja!" rekao je. "Nadao sam se da }e te Gavenova poruka zadr`ati na sigurnom, u Tintagelu..." "Ljuti{ se {to sam se vratila?" Odmahnuo je glavom. "Ne, naravno. Zna~i, putevi su jo{ bezbedni, i imala si sre}e", rekao je. "Ali ovo svakako zna~i da je moja majka..." "Umrla je pre dva dana i sahranjena je u manastiru", rekla je Gvenvir, "a ja sam smesta po{la da ti javim vest. A jedino {to ti ima{ da mi ka`e{ jeste da mi prebaci{ {to nisam ostala u Tintagelu zbog rata!" "Ne prebacujem ti, draga `eno", ne`no je rekao, "nego se brinem za tvoju bezbednost. Ali ser Griflet je dobro pazio na tebe, kao {to vidim. Hodi i sedi sa nama." Poveo ju je ka klupi i posadio je kraj sebe. Srebro i grn~arija su nestali - pretpostavljala je da je i to poslato u Kamelot, i upitala se {ta se desilo sa lepom crvenom ~inijom iz rimljanskih vremena, koju je kao ven~ani poklon dobila od ma}ehe. Zidovi su bili goli i sve je delovalo pusto, a oni su jeli iz obi~nih drvenih ~inija, grubo izdeljanih i svakako kupjenih na lokalnoj tr`nici. "Ovde ve} izgleda kao da je bilo bitke!" rekla je, zama~u}i komad hleba u ~iniju. "^inilo mi se mudro da sve po{aljem za Kamelot", rekao je, "a onda smo ~uli glasine o iskrcavanju Saksonaca i nastala je zbrka. Tvoj otac je ovde - svakako }e{ `eleti da se pozdravi{ sa njim." Leodegranc je sedeo u blizini, mada ne u najbli`em krugu oko Artura. Pri{la je da ga poljubi, a pod rukama je osetila njegova ko{~ata ramena - otac joj se oduvek ~inio vrlo krupan, a sada je iznenada izgledao star i izmo`den. "Rekao sam gospodaru Arturu da nije trebalo da te {alje na takvo putovanje u ova vremena", rekao je. "Oh, da, svakako je lepo od Artura {to je `eleo da neko bude kraj samrtni~ke postelje njegove majke, ali on ima du`nosti i prema svojoj `eni, a Igrena ima neudatu k}er koja je mogla da bude kraj nje - gde je to vojvotkinja od Kornvola kad nije mogla ona da ode?" "Ne znam gde je Morgana", odgovorio je Artur. "Moja sestra je odrasla `ena i svoj je gospodar. Ne mora da tra`i moju dozvolu da bi oti{la nekuda." "Da, sa kraljevima je uvek tako", svadljivo je rekao Leodegranc, "vladaju svima osim svojim ro|akama. Alienor je ista takva, i imam tri k}eri, nisu jo{ dorasle za udaju, a misle da mogu da vladaju mojim doma}instvom! Vide}e{ ih u Kamelotu, Gvenvir. Poslao sam ih tamo, u bezbednost, a najstarija, Izota, dovoljno je velika - mo`da bi htela da je u~ini{ svojom dvorskom damom, kad ti je ve} polusestra? A po{to nemam `ivih sinova, `elim da zamolim Artura da je uda za jednog od svojih najboljih vitezova kad doraste za to." Gvenvir je za~u|eno odmahnula glavom pri pomisli na Izotu - zar je njena polusestra dovoljno odrasla da do|e na dvor? Pa, imala je barem sedam godina kad se Gvenvir udala - sada je ve} odrasla devojka od dvanaest ili trinaest. Elena nije bila ni{ta starija kad su je doveli u Karleon. Ako bi ga zamolila, Artur bi svakako dao Izotu nekom od svojih najboljih vitezova, mo`da Gavenu, ili mo`da - po{to }e Gaven jednog dana postati kralj Lotije Gaherisu, koji je kraljev direktan ro|ak. "Sigurna sam da }emo Artur i ja na}i nekoga za moju sestru", rekla je. "Lanselet je jo{ neo`enjen", predlo`io je Leodegranc, "a i vojvoda Markus od Kornvola. Mada bi svakako bilo mnogo zgodnije kad bi se Markus o`enio gospom Morganom, onda bi imala nekog ko bi joj pazio zamak i branio zemlju. A mada je, koliko znam, doti~na gospa poreklom sa Avalona, vojvoda Markus svakako bi umeo da je ukroti." Gvenvir se nasme{ila pri pomisli na Morganu, ukro}enu i bezbedno udatu za nekoga koga joj oni prona|u. Za{to bi Morgana radila po svome? Nijedna druga `ena ne postupa po svojoj volji, ~ak je i Igrena, kraljeva majka, bila udata onako kako su njeni ro|aci smatrali za najbolje. Artur bi trebalo da upotrebi svoju vlast i dobro uda Morganu pre nego {to ih ova sve ostramoti! Gvenvir je ovom prilikom re{ila da zaboravi kako je Artur pominjao Morganinu udaju za Lanseleta, i kako se ona protivila tome. Ah, bila sam sebi~na... ne mogu da ga imam za sebe i zato se unapred ljutim na njegovu `enu. Ne, rekla je u sebi, bila bi sre}na da se Lanselet o`eni, samo ako je devojka pogodna i ~edna! "Mislio sam da je vojvotkinja od Kornvola jedna od tvojih dvorskih dama", rekao je Leodegranc. "Bila je", odgovorila je Gvenvir, "ali je oti{la pre nekoliko godina da poseti neku ro|aku i nikada se nije vratila." I tu se ponovo upitala: gde li je Morgana? Nije u Avalonu, nije u Lotiji sa Morgozom, nije bila u Tintagelu sa Igrenom - mo`da je u Donjoj Britaniji, ili je oti{la na hodo~a{}e u Rim, ili je u vilinskoj zemlji, ili u samom paklu,

mada je Gvenvir u to sumnjala. Ovako ne mo`e dalje - Artur ima pravo da zna gde obitava njegova najbli`a ro|aka, sada kad mu je majka umrla! Ali Morgana bi svakako do{la kod majke na samrti, samo da je mogla. Vratila se da sedne kraj Artura. Lanselet i kralj crtali su po drvenom stolu vrhovima bode`a, rasejano se slu`e}i iz iste ~inije. Ugrizla se za usnu - mogla je mirno da ostane i u Tintagelu, po{to je Arturu svejedno je li ona tu ili ne - i povukla bi se na klupu kraj svojih gospi, ali Artur je podigao pogled i nasme{io joj se, pru`iv{i ruku. "Ne, draga moja, nisam mislio da te oteram - zaista moram da razgovaram sa kapetanom svoje konjice, ali ima mesta i za tebe." Dao je znak jednom slugi. "Donesi jo{ mesa za moju gospu. Laneselet i ja smo po~istili ovu ~iniju - a mislim da negde ima i sve`eg hleba, ako ga je ostalo, jer bez Kaja kuhinja je u haosu." "Mislim da sam dovoljno jela", rekla je Gvenvir, oslanjaju}i mu se o rame, a on ju je odsutno pomilovao. Ose}ala je Lanseletovo telo, sna`no i ~vrsto, sa druge strane, i izme|u njih je bila mirna i bezbedna. Artur se nagnuo napred, jo{ je glade}i po kosi jednom rukom, a drugom je dr`ao bode` kojim je crtao. "Vidi, mo`emo li da provedemo konje ovuda? Bili bismo brzi, a kola sa zalihama i prtljagom mogla bi da idu okolo, ravnicom; jaha~i bi tako bili mnogo br`i - Kaj je nalo`io da se pe~e hleb za putovanje i da se skladi{ti, jo{ od pre tri godine, od bitke u Celidonskoj {umi. Verovatno }e se iskrcati ovde..." Pokazao je jedno mesto na grubo nacrtanoj mapi. "Leodegrance, Urijense, hodite da vidite ovo..." Pri{ao je njen otac, sa jo{ jednim ~ovekom, vitkim, tamnoputim i ko~opernim, mada mu je kosa bila seda, a lice izborano. "Kralju Urijense", rekao je Artur, "pozdravljam te kao prijatelja mog oca i svog. Da li si upoznao moju gospu Gvenvir?" Urijens se naklonio. Glas mu je bio prijatan i melodi~an. "Zadovoljstvo mi je da vas vidim, madam. Kada se zemlja smiri, dove{}u moju `enu, ako smem, da vam je predstavim u Kamelotu." "Bi}e mi milo", rekla je Gvenvir, ose}aju}i da joj je glas neiskren - nikada nije nau~ila da ubedljivo izgovara ove u~tive besmislice. "To ne}e biti ovog leta, ~eka nas mnogo posla", rekao je Urijens i nagnuo se nad Arturovu mapu. "U Ambrozijevo vreme proveli smo vojsku ovim putem - nismo imali toliko konja, osim zapre`nih, ali mogu da pro|u tuda. Morate paziti na mo~vare dok prolazite ju`no od Letnje zemlje..." "Nadao sam se da ne}u morati da se pentram tuda", rekao je Lanselet. Urijens je odmahnuo glavom., "Sa toliko konja, to bi bilo najbolje." "Na tim bregovima konji }e se sklizati i lomiti noge", protivio se Lanselet. "I to je bolje, ser Lanselete, nego da se i ljudi i konji i kola zaglibe - bolje brda nego mo~vare", rekao je Urijens. "Gledajte, ovde le`i stari rimski zid..." "Ne mogu ni{ta da vidim tu gde su toliki ljudi {krabali", nestrpljivo je rekao Lanselet. Oti{ao je do ognji{ta i izvukao duga~ak {tap, ugasio mu za`areni kraj i po~eo da crta po podu ugarakom. "Evo, ovde je Letnja zemlja, a ovde su jezera i rimski zid... imamo, recimo, trista konja i dvesta ovde..." "Toliko?" sa nevericom je upitao Urijens. "Ni Cezarove legije nisu imale vi{e!" "Sedam godina smo ih obu~avali, zajedno sa vojnicima koji }e ih jahati", rekao je Lanselet. "Zahvaljuju}i tebi, dragi ro|a~e", rekao je Artur. Lanselet se okrenuo i nasme{io se. "Zahvaljuju}i tebi, kralju moj, koji si imao mudrosti da predvidi{ {ta }emo sve mo}i sa njima." "Neki vojnici jo{ ne znaju da se bore ja{u}i", primetio je Urijens. "[to se mene ti~e, borio sam se dovoljno dobro predvode}i pe{ake..." "A to je sasvim dovoljno", dobro}udno ga je prekinuo Artur, "jer nemamo dosta konja za sve koji bi hteli da se bore ja{u}i, kao ni dovoljno sedala i uzengija, mada sam uposlio sve sara~e u kraljevstvu, i dobro sam ih pla}ao za naporan posao, pa sam zbog pove}anih nameta ispao pohlepni tiranin." Nasmejao se i pogladio Gvenvir po le|ima. "Sve ovo vreme jedva da sam imao dovoljno zlata da kupim svojoj gospi svile za vez! Sve je oti{lo na konje, kova~e i sedla!" Iznenada se uozbiljio i namr{tio. "A sada je vreme da se isproba sve {to smo u~inili i sve {to mo`emo u~initi - Saksonci su ovog puta prava poplava, prijatelji moji. Ako ne mo`emo da ih zaustavimo, a dvostruko su brojiniji od nas, u ovoj zemlji }e siti biti jedino gavrani i vukovi!" "To je prednost konjice", ozbiljno je rekao Lanselet. "Naoru`an jaha~ mo`e da se bori sa pet ili deset pe{aka. Vide}emo, i ako smo bili u pravu, zaustavi}emo Saksonce jednom zauvek. Ako ne uspemo - pa, izginu}emo brane}i svoj dom i zemlju koju volimo, kao i na{e `ene i decu." "Da", tiho je rekao Artur, "tako }e biti. Jer {ta smo uop{te radili otkako smo dovoljno porasli da dr`imo ma~, Galahade?"

Nasme{io se Lanseletu, jednim od svojih retkih, ljupkih osmeha, i Gvenvir je osetila ubod bola. Meni se nikad ne sme{i tako, pomislila je. No, kada ~uje vest koju mu nosim... Lanselet mu je na trenutak odgovorio osmehom, a onda je uzdahnuo. "Dobio sam poruku od svog polubrata, Lajonela - Banovog najstarijeg sina. Rekao je da }e isploviti za tri dana - ne", prekinuo je i po~eo da ra~una na prste, "ve} su isplovili - glasnik je kasnio. Ima ~etrdeset brodova i nada se da }e uspeti da razbije saksonsku flotu, i da ih {to vi{e natera na stenje, ili ju`no, ka kornvolskoj obali, gde ne}e mo}i da se zgodno iskrcaju. Tada }e se njegova vojska iskrcati i odmar{irati do nas. Treba da mu po{aljem glasnika i javim ta~no mesto gde }emo se na}i." Pokazao je mapu na podu. Utom se na ulazu u sobu za~ulo kome{anje i glasovi, i kroz rasute klupe i stolove pro{ao je jedan visok, mr{av, prosed mu{karac. Gvenvir nije videla Lota od Lotije jo{ od bitke u Celidonskoj {umi. "Pa, nisam o~ekivao da }u ikada videti Arturovu salu ovako, bez Okruglog stola - {ta je, Arture, ro|a~e, igra{ se kockica sa svojim {kolskim drugovima?" "Okrugli sto je ve} odnesen u Kamelot, ro|a~e", odgovorio je Artur, ustaju}i, "sa svim ostalim name{tajem i `enskom opremom - ovo ovde je vojni logor, i ~ekamo jutro da po{aljemo poslednje `ene u Kamelot. Ve}ina ih je ve} tamo, zajedno sa svom decom." Lot se naklonio pred Gvenvir. "Pa, zna~i da Arturova sala zaista ostaje prazna. Ali je li bezbedno da `ene i deca putuju u ovo ratno vreme?" "Saksonci jo{ nisu prodrli ovako duboko u kopno", rekao je Artur, "i nema nikakve opasnosti ukoliko odmah po|u. Odredi}u pedeset vojnika - a to je nezahvalan posao - da ostanu sa njima i ~uvaju Kamelot. Kraljici Morgozi dobro je tamo gde se nalazi, u Lotiji - i drago mi je {to je i moja sestra sa njom!" "Morgana?" Lot je odmahnuo glavom. "Ve} godinama nije dolazila u Lotiju. Vidi, vidi. Pitam se kuda li je oti{la. I sa kim? Uvek sam mislio da u toj devojci ima ne~ega! Ali za{to u Kamelot, gospodaru Arture?" "Zato {to ga je lako braniti", rekao je Artur. "Pedeset vojnika mo`e da ga brani do Hristovog povratka. Ako bih ostavio `ene ovde u Karleonu, trebalo bi da iz bitke povu~em dvesta vojnika. Ne znam za{to je moj otac odredio Karleon za svoje upori{te - nadao sam se da }emo pre dolaska Saksonaca uspeti da preselimo dvor u Kamelot, a tada bi morali da mar{iraju kroz ~itavu Britaniju da bi doprli do nas, i mogli bismo da sami izaberemo mesto gde }emo ih do~ekati. Ako ih zavedemo u mo~vare i jezera Letnje zemlje, gde predeo nije nikada isti dve godine uzastopce, tada bi blato i mo~vare obavili pola posla umesto lukova, strela i sekira, a mali narod Avalona dokraj~io bi ih svojim vilinskim strelama." "Svakako }e do}i i do toga", rekao je Lanselet, ustaju}i sa poda gde je na kolenima prou~avao mapu. "Avalon je ve} poslao trista vojnika, i do}i }e ih jo{, ka`u. A kad sam poslednji put razgovarao sa Merlinom, rekao je da su poslali jaha~e i u tvoju zemlju, gospodaru Urijense, kako bi sav Drevni narod {to obitava u tvojim brdima do{ao da se bori uz nas. I tako imamo legiju, jaha~e za borbu u ravnici, oklopljene i naoru`ane kopljima, od kojih svaki mo`e da se nosi sa deset Saksonaca. Potom imamo mno{tvo pe{aka, opremljenih lukovima i ma~evima, koji mogu da se bore u brdima i dolinama. A imamo i mnogo pripadnika Plemena, sa d`ilitima i sekirama, i Drevni narod, koji mo`e da se bori iz zasede i da neprime}en ubija neprijatelja svojim vilinskim strelama. Mislim da mo`emo da spremni do~ekamo sve Saksonce iz ~itave Galije i sa svih obala kontinenta!" "A upravo to }emo i morati da uradimo", rekao je Lot. "Borim se sa Saksoncima jo{ od Ambrozijevih vremena - ba{ kao i ovde prisutni Urijens - i nikada nisam morao da ~ekam ovoliku njihovu vojsku." "Otkako sam krunisan, znao sam da dolazi ovaj dan - Gospa od Jezera upozorila me je na to kad mi je dala Ekskalibur. A sada je poslala sav narod Avalona da se bori pod zastavom Pendragona." "Svi }emo biti tu", rekao je Lot, ali Gvenvir se stresla, a Artur ju je zabrinuto pogledao. "Draga moja, jahala si ~itavog dana, kao i ju~e, a u zoru mora{ da krene{ dalje. Da li da pozovem tvoje gospe da te odvedu u krevet?" Odmahnula je glavom, kr{e}i ruke u krilu. "Ne, nisam umorna, ne - Arture, nedostojno je da se narod Avalona, kojim vladaju ~arobnjaci, bori uz hri{}anskog kralja! A ako ih okupi{ pod tom paganskom zastavom..." "Kraljice moja", blago je rekao Lanselet, "zar da narod Avalona sedi i gleda kako im domovi padaju u ruke Saksoncima? Britanija je i njihova zemlja - bori}e se kao i mi, da se odbrane od varvara. A Pendragon je i njihov kralj." "Ba{ to mi se ne dopada", rekla je Gvenvir, poku{avaju}i da zvu~i smireno, a ne kao devoj~ica koja se usu|uje da progovori na ratnom ve}u. Na kraju krajeva, pomislila je, Lot je ptihvatio Morgozu kao jednog od svojih savetnika, a Vivijen se nikada nije ustezala da govori o dr`avnim poslovima! "Ne svi|a mi se {to treba da se borimo rame uz rame sa narodom Avalona. Ova bitka treba da predstavlja upori{te civilizacije, Hristovih sledbenika, potomaka Rima, protiv onih koji ne priznaju na{eg Boga. Drevni narod nam je neprijatelj, ba{ kao i

Saksonci, i ovo ne}e biti hri{}anska zemlja sve dok svi oni ne budu mrtvi ili proterani u brda, zajedno sa svojim demonskim bogovima! I ne dopada mi se, Arture, {to si odabrao da se bori{ pod paganskom zastavom. Trebalo bi da uzme{, kao Urijens, Hristov krst za simbol, kako bismo mogli da razlikujemo prijatleje od neprijatelja!" Lanselet ju je zaprepa{}eno gledao. "Jesam li ti onda i ja neprijatelj, Gvenvir?" Odmahnula je glavom. "Ti si hri{}anin, Lanselete." "Moja majka je ista ona Gospa od Jezera koju si optu`ila da je ve{tica", rekao je, "a ja sam odrastao u Avalonu, i Drevni Narod je moj narod. Moj otac, koji je hri{}anski kralj, tako|e je sklopio Veliki Brak sa Boginjom, svoje zemlje radi!" Bilo je jasno da je ljut. Artur je polo`io ruku na bal~ak Ekskalibura, koji je po~ivao u kanijama od zlata i purpurnog bar{una. Pri pogledu na njegovu ruku spu{tenu na magi~ne simbole kanije i na zmije koje su mu se uvijale oko zgloba, Gvenvir je skrenula o~i. "Kako }e nam Bog podariti pobedu", rekla je, "ako ne odbacimo sve simbole ~arobnja{tva i ne borimo se pod njegovim krstom?" "Pa, ima ne~ega u tome {to ka`e kraljica", pomirljivo je rekao Urijens, "ali ja nosim svoje orlove u ime svojih o~eva i Rima." "Nudim ti svoju zastavu sa krstom, Kralju Arture", rekao je Leodegranc, "ako je `eli{. Ponesi je svoje kraljice radi." Artur je odmahnuo glavom. Samo po rumenilu na obrazima Gvenvir je videla da je ljut. "Zakleo sam se da }u se boriti pod kraljevskom zastavom Pendragona, i to }u i u~initi makar me ko{talo `ivota. Ja nisam tiranin. Ko god `eli, mo`e da nosi Hristov krst kao svoj simbol, ali Pendragonova zatava je simbol pod kojim }e se boriti svi narodi Britanije - hri{}ani, druidi, Drevni narod. Kao {to je zmaj vladar svih `ivotinja, tako je Pendragon vladar svih naroda! Svih, ka`em!" "A Urijensovi orlovi i Veliki Gavran Lotije bori}e se uz zmaja", rekao je Lot, ustaju}i. "Zar Gaven nije ovde, Arture? Treba da razgovaram sa svojim sinom, i mislio sam da }u ga zate}i ovde, uz tebe!" "Nedostaje mi koliko i tebi, te~o", rekao je Artur. "Ne znam kuda da se okrenem bez njega, ali morao sam da po njemu po{aljem poruku u Tintagel, jer niko nije br`i jaha~ od njega." "Oh, ima{ ti dovoljno ljudi oko sebe", gorko je rekao Lot. "Vidim da je Lanselet uvek na tri koraka od tebe, spreman da ispuni upra`njeno mesto." Lanselet je porumeneo, ali je brzo odgovorio. "Uvek je tako, ro|a~e, svi Arturovi saputnici se bore za ~ast da budu najbli`i kralju, a kada je Gaven ovde, ~ak i Kaj, koji je Arturov usvojeni brat, i ja, koji sam kralji~in za{titnik, moramo da odstupimo." Artur je ponovo pogledao Gvenvir. "A sada, kraljice moja, zaista mora{ po}i da se odmori{. Savetovanje mo`e potrajati do duboko u no}, a ti mora{ biti spremna za polazak u praskozorje." Gvenvir je stegla pesnice. Ovog puta, samo ovog puta, daj mi hrabrosti da govorim... "Ne", odlu~no je rekla. "Ne, gospodaru moj, ne}u po}i na put u zoru, ni u Kamelot, niti ikuda drugde na licu zemaljskom." Artur je opet porumeneo od besa. "Otkuda to, madam? Ne mo`e{ se zadr`avati ovde kad je zemlja u ratu. Rado bih ti omogu}io dan ili dva odmora pre nego {to nastavi{ put, ali moramo po`uriti da te smestimo na bezbedno mesto pe nego {to do|u Saksonci. Ka`em ti, Gvenvir, kada svane, tvoj konj i prtljag bi}e spremni. Ako ne mo`e{ da ja{e{, putova}e{ u ko~iji ili }e te nositi u stolici, ali po}i mora{." "Ne}u!" ljutito je rekla. "I ne mo`e{ me naterati, osim ako me postavi{ na konja i ve`e{ za sedlo!" "Bo`e sa~uvaj", rekao je Artur. "Ali za{to to, gospo?" Bio je uznemiren, ali poku{avao je da zvu~i vedro i raspolo`eno. "Sva ona silna vojska napolju spremna je da slu{a moja nare|enja, a evo pobune na mom ro|enom ognji{tu, od moje ro|ene `ene!" "Tvoja vojska mora da slu{a nare|enja", o~ajni~ki je rekla Gvenvir. "Oni nemaju razloga da ostanu ovde! Ja }u ostati makar samo sa jednom slu`avkom i babicom, gospodaru, ali ne}u putovati nikuda - ~ak ni do obale reke - dok se ne rodi na{ sin!" Eto, rekla sam... tu, pred svim ovim mu{karcima... Artur je sad shvatio, i umesto da izgleda presre}an, kao da se obeshrabrio. Odmahnuo je glavom. "Gvenvir..." po~eo je, pa prekinuo. Lot se nasmejao. "Jeste li trudni, madam? Pa, ~estitam! Ali to ne sme da vas spre~i da putujete. Morgoza je jahala svaki dan, sve dok se nije toliko raskrupnjala da konj nije mogao da je nosi, a na vama se jo{ ne vidi da ste nose}i. Na{e babice ka`u da sve` vazduh i kretanje koriste trudnoj `eni, a kada je moja omiljena kobila `drebna, ja je ja{em sve do {est nedelja pred `drebljenje!" "Ja nisam kobila", hladno je rekla Gvenvir, "i dvaput sam pobacila. Ho}e{ li me ponovo izlo`iti toj opasnosti, Arture?"

"Ipak, ne mo`e{ ostati ovde. Ovo mesto ne se mo`e dobro braniti", uznemireno je rekao Artur, "a svakog ~asa }emo mo`da morati da izja{emo sa vojskom! A nije po{teno ni tra`iti od tvojih gospi da ostanu uz tebe i rizikuju da ih zarobe Saksonci. Siguran sam da ti ne}e {koditi, mila moja, jer u grupi koja je pro{le nedelje po{la za Kamelot bilo je i trudnih `ena - a ti ne mo`e{ ostati ovde bez ijedne gospe, ovo }e biti samo vojni logor, moja Gven!" Gvenvir je pogledala svoje gospe. "Zar nijedna od vas ne}e ostati ovde sa svojom kraljicom?" "Ja }u ostati, ro|ako, ako Artur dozvoli", rekla je Elena. "Ja sam njena ro|aka i mogu da izdr`im sve {to mo`e da izdr`i Gvenvir, ~ak i da `ivim u vojnom logoru sa samim mu{karcima." Pri{la je i uhvatila Gvenvir za ruku. "Ali zar ne mo`e{ da putuje{ u ko~iji? Kamelot je toliko bezbedniji." Lanselet je tako|e pri{ao Gvenviri. Sagnuo se nad nju i tiho rekao: "Gospo, preklinjem te da po|e{ sa ostalim `enama. Ovaj kraj }e mo`da biti uni{ten za nekoliko dana, ~im do|u Saksonci. U Kamelotu }e{ biti blizu o~eve zemlje. Moja majka tako|e je u Avalonu, na dan putovanja odande - ona je poznata isceliteljka i babica, i siguran sam da }e do}i i starati se o tebi, ili ~ak i ostati uz tebe kad se beba rodi. Ako po{aljem majci poruku da do|e kod tebe, ho~e{ li po}i?" Gvenvir je pognula glavu, poku{avaju}i da ne zapla~e. Opet moram da radim kako mi se naredi, kao i svaka `ena, bez obzira na ono {to `elim! Sad je ~ak i Lanselet navalio da je natera da izvr{i nare|enje. Setila se kako je putovala ovamo iz Letnje zemlje - ~ak i uz Igrenu bila je u`asnuta, a danas je ~itav dan jahala iz Tintagela, preko u`asnih mo~vara - sad je kona~no bila bezbedna, unutar zidova, i ~inilo joj se da vi{e nikada ne}e imati snage da napusti zaklon. Mo`da kad oja~a, kad bude dr`ala sina u naru~ju... tada bi se mo`da odva`ila na putovanje, ali sada ne... a Lanselet joj je ponudio pomo} svoje majke, ~arobnice! Za{to je i pomislio da bi pustila ve{ticu blizu svog sina? Artur je mogao da popusti zakletvama i vezama sa Avalonom, ali njenog sina pagansko zlo nikada ne}e ni dodirnuti. "Ljubazno od tebe, Lanselete", tvrdoglavo je rekla, "ali nikuda ne idem dok mi se ne rodi sin." "^ak i ako te odvedemo u sam Avalon?" upitao je Artur. "Ti i na{ sin tamo biste bili na najsigurnijem mogu}em mestu." Stresla se i prekrstila se. "Device Marijo, Bo`e sakloni!" {apnula je. "Radije bih po{la pravo u vilinsku zemlju!" "Gvenvir, slu{aj me.." po~eo je on, a onda je uzdahnuo i digao ruke, i znala je da je pobedila. "Neka bude po tvome. Ako ti se putovanje ~ini opasnije od ostanka ovde, ne}u te terati da po|e{..." "Za{to je pu{ta{ da to radi, Arture?" ljutito je upitao Gaheris. "Lepo ti ka`em, treba da je spakuje{ na konja i po{alje{ je, htela ona to ili ne! Kralju moj, zar }e{ popustiti pred `enskim buncanjem?" Artur je umorno odmahnuo glavom. "Mir, ro|a~e", rekao je. "Lako je videti da nisi o`enjen. Gvenvir, radi kako `eli{. Elena mo`e da ostane sa tobom, kao i jedna slu`avka, babica i tvoj sve{tenik, ali niko vi{e. Svi ostali moraju da po|u u zoru. A sada mora{ da ide{ u svoje odaje. Gven, nemam vi{e vremena za ovo!" Gvenvir mu je podnela obraz za poljubac i izi{la, uop{te se ne ose}aju}i kao da je odnela pobedu. Ostale `ene krenule su u praskozorje. Meleas je preklinjala da ostane sa kraljicom, ali Griflet nije pristao. "Elena nema ni mu`a ni dete", rekao je. "Neka ona ostane. No, da sam ja kralj Pelinor, ne bih ostavio k}er ovde, bez obzira na kraljicu. Ti ide{, gospo moja." I Gvenvir se u~inilo da ju je prostrelio pogledom. A Artur joj je jasno rekao da }e glavni deo dvorca biti odvojen za vojsku, kao i da se ona mora dr`ati svojih odaja, zajedno sa Elenom i slu`avkama. Ve}ina name{taja bila je poslata za Kamelot; dovukli su krevet iz gostinskih odaja, i spavala je u njemu sa Elenom. Artur je no}i provodio sa vojskom, i jednom dnevno je slao nekoga da se raspita za nju, ali retko ga je vi|ala. Isprva je o~ekivala da }e svakog dana izjahati u bitku sa Saksoncima, ili da }e se bitka odigrati ovde, ali prolazio je dan za danom, pa nedelja za nedeljom, a vesti nisu pristizale. Dolazili su usamljeni jaha~i i glasnici, ali ona je, zatvorena u svojim odajama i maloj ba{ti, ~ula samo one vesti koje su mogle da prikupe slu`avka i babica, uglavnom krnje i izobli~ene ogovaranjen. Vreme joj se oteglo; ujutro je imala mu~nine i `elela je samo da le`i u krevetu, mada joj je kasnije bivalo bolje, pa bi nemirno {etkala ba{tom, nemaju}i drugog posla do da zami{lja Saksonce na obali i da misli na svoje dete... Rado bi {ila novu opremu za bebu, ali nije imala vune za predenje, a veliki razboj ve} je bio odnet. No, ostao joj je mali razboj, i oprema za predenje i vez koju je nosila sa sobom u Tintagel, pa je po~ela da planira da istka zastavu... Artur joj je jednom obe}ao da, ukoliko mu rodi sina, mo`e da tra`i kakav god poklon

`eli, i nameravala je da ga zamoli da odbaci pagansku zastavu Pendragona i uzme Hristov krst. Tako }e ova zemlja postati zaista hri{}anska, a Arturova legija }e biti pod za{titom Device Marije. Dok ju je smi{ljala, bila je najlep{a mogu}a - plava, protkana zlatom i njenom neprocenjivom purpurnom svilom za ode`du Device Marije. Nije imala drugog posla, pa ju je {ila od jutra do ve~eri, i uz Eleninu pomo} brzo je rasla. A u svaki bod utka}u molitve da Artur bude bezbedan i da ovo bude hri{}anska zemlja od Tintagela do Lotije... Jedno popodne posetio ju je Merlin, ~asni Talesin. Oklevala je - je li u redu da pusti da joj se pribli`i taj stari paganin i obo`avalac demona, sad kad nosi Arturovog sina, koji }e jednog dana biti kralj hri{}anske zemlje? Ali kad je susrela star~ev ljubazni pogled, setila se da je on Igrenin otac i da }e njenoj bebi biti pradeda. "Neka te Ve~nost blagoslovi, Gvenvir", rekao je, {ire}i ruke u znak blagoslova. Ona se prekrstila, a onda se upitala nije li ga time uvredila, ali on je to, izgleda, shvatio kao razmenu blagoslova. "Kako ti je, gospo, ovako zatvorenoj?" upitao je, osvr}u}i se po sobi. "Pa, ovde si kao u tamnici! Bilo bi ti bolje u Kamelotu, ili u Avalonu, ili na ostrvu Inis Vitrina - tamo si bila na {kolovanju kod monahinja, zar ne? A tamo bi barem imala sve`eg vazduha i kretala bi se! Ova soba je tako mala!" "Imam dovljno vazduha u ba{ti", rekla je Gvenvir, re{iv{i u sebi da vetri posteljinu svakog dana i da slu`avka mora da provetri i po~isti sobu prepunu njihovih sitnica - svakako je bila premala za ~etiri `ene. "Onda pazi, dete, da se svakog dana {eta{ na sve`em vazduhu, ~ak i ako pada ki{a - vazduh je lek za sve bolesti", rekao je on. "Verujem da ti je ovde dosadno. Ne, dete, nisam do{ao da ti prebacujem", ne`no je dodao. "Artur mi je rekao sre}nu vest, i radujem se zbog tebe, kao i svi mi. A ja se naro~ito radujem - malo koji ~ovek do`ivi da do~eka svoje praunuke." Njegovo izborano lice kao da je sijalo od dobronamernosti. "Ako ikako mogu da ti pomognem, samo naredi, gospo moja. Da li ti {alju dobru, sve`u hranu, ili samo vojni~ka sledovanja?" Gvenvir ga je uveravala da ima sve {to po`eli - svakog dana stizala joj je kotarica najboljeg jestiva - ali nije mu rekla da jedva ima apetita. Pri~ala mu je o Igreninoj smrti i kako je sahranjena u Tintagelu, i kako je poslednje {to je u~inila bilo da joj ka`e za dete. Vid je jedva pomenula, ali je uznemireno upitala starca: "Ser, znate li gde obitava Morgana, kada nije do{la ~ak ni kod majke na samrti?" On je polako odmahnuo glavom. "@ao mi je, ali ne znam." "Ali to je ne~uveno, da se ne javi ro|acima kuda je oti{la!" "Mo`da je - kao {to ~ine neke sve{tenice Avalona - oti{la na neki magijski pohod, ili se zatvorila kako bi potra`ila vizije", glasno je razmi{ljao Talesin, mada je i on delovao uznemireno. "U tom slu~aju mi ne bi rekli, ali sve mislim, da je u Avalonu, tamo gde moja k}er obitava sa sve{tenicama, to bih znao. A ne znam." Uzdahnuo je. "Morgana je odrasla `ena i ne mora tra`iti ni~iju dozvolu da odlazi i dolazi." Tako joj i treba, pomislila je Gvenvir, neka pati zbog sopstvene tvrdoglavosti i bezbo`nog na~ina na koji sprovodi svoju volju! Stegla je pesnice i nije odgovorila druidu, paze}i da dr`i o~i oborene kako ne bi primetio koliko je besna... on lepo misli o njoj, i ne bi volela da bude druga~ije. I nije primetio, jer Elena mu je pokazivala zastavu. "Vidite, evo kako provodimo svoje zatvoreni~ke dane, dobri o~e." "Brzo raste", nasme{io se Merlin. "Vidim da niste ostavile vremena - kako ono ka`u va{i sve{tenici, |avo nalazi posla za dokone ruke - niste ostavile vremena |avolu da se bavi vama, vredne ste kao p~ele. Ve} se nazire divna {ara." "A dok ga tkam, ja se molim", rekla je Gvenvir kao da se brani. "Sa svakim bodom molim se da Artur i Hristov krst likuju nad Saksoncioma i njihovim paganskim Bogovima! Ne}ete mi prebaciti, gospodaru Merline, {to se bavim ovim, iako ste nalo`ili Arturu da se bori pod paganskom zastavom?" Merlin je blago odgovorio. "Molitva nikada nije uzaludna, Gvenvir. Zar misi{ da mi ne znamo ni{ta o molitvama? Kad je Artur dobio svoj veliki ma~ Ekskalibur, bio je polo`en u kanije u koje je sve{tenica ugradila molitve i ~ini radi bezbedosti i za{tite, i postila je i molila se pet dana, dok je radila na njemu. A svakako si primetila da i kad biva ranjen, gubi vrlo malo krvi." "Vi{e bih volela da ga {titi Hrist, a ne ~arolije", vatreno je odgovorila Gvenvir, a starac se na to nasme{io. "Bog je jedan i samo jedan - sve ostalo se svodi na to da neznalice poku{avaju da stave Boga u oblik koji mogu da razumeju. Na ovom svetu ni{ta se ne de{ava bez blagoslova Jedinog, koji }e nam podariti pobedu ili poraz, ve} kako na|e za shodno. I Zmaj i Devica simboli su onoga {to je ve}e od nas." "Ali zar se ne biste naljutili kad bi zastava Pendragona bila poderana, a umesto nje podignut simbol Device?" upitala je Gvenvir.

On je stajao tik do nje, i sad je pru`io izboranu {aku da pogladi blistavu svilu. "Ovako lepa stvar", ne`no je rekao, "i na~injena sa toliko ljubavi; kako bih mogao da je prezrem? Ali ima onih koji vole simbol Pendragona onoliko koliko ti voli{ Hristov krst - zar bi im uskratila njihove svetinje? Oni iz Avalona - druidi, sve{tenici i sve{tenice - znali bi da je zastava samo simbol, i da simbol ne zna~i ni{ta, nego je sve u stvarnosti. Ali mali narod, ne, oni ne bi razumeli, a oni moraju imati svog zmaja kao simbol kraljeve za{tite." Gvenvir je pomislila na mali narod Avalona i u dalekim brdima Velsa, ~iji su ratnici do{li nose}i bronzane sekire i male lukove i strele, tela grubo premazanih bojom. Stresla se od u`asa {to tako divalj narod treba da se bori uz hri{}anskog kralja. Merlin je primetio njen drhtaj i pogre{no ga protuma~io. "Ovde je hladno i vla`no", rekao je. "Mora{ vi{e izlaziti na sunce." Ali tada je shvatio i blago ju je obgrlio oko ramena. "Drago dete, mora{ zapamtiti - ovo je zemlja svih nas, ma kojim Bogovima se klanjali, i ne borimo se protiv Saksonaca zato {to oni ne po{tuju na{e Bogove, nego zato {to `ele da spale i oplja~kaju na{e zemlje i otmu nam sve {to imamo. Borimo se da o~uvamo mir u na{im zemljama, gospo, bile one paganske ili hri{}anske, i zato se toliko mno{tvo okupilo uz Artura. Zar bi vi{e volela da je on tiranin koji tera du{e da robuju njegovom Bogu, {to se ~ak ni imperatori nisu usu|ivali da ~ine?" Ali ona je samo drhtala, i Talesin je rekao da mora da ide, ali da mu ona slobodno javi ukoliko joj i{ta ustreba. "Je li bard Kevin u zamku, gospodaru Merline?" upitala je Elena. "Da, mislim da jeste - trebalo je da se setim. Posla}u ga da vam malo svira dok sedite ovde kao u manastiru." "To bi nam veoma prijalo", rekla je Elena, "ali ja sam, zapravo, htela da pitam smem li da pozajmim njegovu harfu... ili va{u, gospodaru." On je malo oklevao sa odgovorom. "Kevin vam ne bi pozajmio svoju harfu - njegova gospa je ljubomorna na `ene." Nasme{io se. "A {to se ti~e moje, ona je posve}ena Bogovima i niko drugi ne sme da je dodirne. Ali gospa Morgana nije ponela svoju harfu kada je oti{la; jo{ je u njenim odajama. Da uredim da vam je donesu, gospo Elena? Umete li da svirate na njoj?" "Ne ba{ najboje", rekla je Elena, "ali dovoljno da je ne o{tetim, a tako }emo imati {ta da radimo kad se umorimo od {ivenja." "To va`i za tebe", rekla je Gvenvir. "Ja sam oduvek smatrala da je nepristojno da `ena svira na harfi." "Onda je svakako nepristojno", rekla je Elena, "ali mislim da }u poludeti ovako zatvorena ako ne budem imala {ta da radim, a ionako nema nikoga ko bi me video, makar da igram naga kao Saloma pred Herodom!" Gvenvir se zakikotala, a onda se pribrala i upla{ila - {ta li }e Merlin pomisliti? Ali starac se od srca nasmejao. "Posla}u vam Morganinu harfu, gospo, i slobodno se bavite svojom nepristojnom razonodom - mada zaista ne vidim ~ega nepristojog ima u sviranju!" Te no}i Gvenvir je sanjala kako Artur stoji kraj nje, i da su zmije na njegovim podlakticama o`ivele i po~ele da gami`u ka njenoj zastavi, ostavljaju}i je prekrivenu sluzi i zaga|enu... Probudila se dah}u}i i grcaju}i, i ~itavog dana nije imala snage da napusti postelju. To popodne, Artur je do{ao da je poseti i stajao je kraj nje vrlo uznemiren. "Ne vidim da ti ova zatvorenost i{ta koristi, gospo moja", rekao je. "Voleo bih da si bezbedna u Kamelotu! Dobio sam vesti od kraljeva Donje Britanije - nasukali su trideset saksonskih brodova na stenje, a za desetak dana kre}emo i mi." Ugrizao se za usnu. "Voleo bih da se sve ovo zavr{i, da svi budemo bezbedni u Kamelotu. Moli se Bogu, Gven, da dospemo donde." Seo je na krevet kraj nje, i ona ga je uhvatila za ruku, ali dodirnula je prstom jednu od istetoviranih zmija i povukla se, uz jecaj u`asa. "[ta je bilo, Gven?" {apnuo je, privla~e}i je u naru~je. "Sirota moja mala, razbolela si se u ovom zatvoru... toga sam se i bojao!" Borila se da savlada suze. "Sanjala sam... sanjala sam... oh, Arture", po~ela je da moli, uspraviv{i se u krevetu i odgurnuv{i pokriva~e. "Ne mogu da podnesem da mislim na to, da }e{ pustiti tog la`nog zmaja da sve pokrije, kao u mom snu... Pogledaj {ta sam ti napravila!" Ustala je i, bosonoga, povukla ga obema rukama ka razboju. "Vidi, bezmalo je gotova, za tri dana mo`e da bude spremna..." On ju je opet zagrlio. "Voleo bih da ti to nije toliko va`no, Gvenvir. Izvini, pone}u je u bitku zajedno sa zastavom Pendragona, ako `eli{, ali ne mogu pogaziti zavet koji sam dao." "Bog }e te kazniti ako se bude{ pridr`avao zaveta datog paganima, a ne njemu!", uzviknula je. "Oboje }e nas kazniti..." On je odgurnuo njene ruke. "Sirota moja, bolesna si i uznemirena - nikakvo ~udo, kad `ivi{ ovde. A sada, avaj, sada je prekasno da te po{aljem odavde, ~ak i kad bi pristala da ide{, jer mo`da na putu ka Kamelotu ve}

ima saksonskih bandi. Poku{aj da se smiri{, ljubavi", rekao je i po{ao ka vratima. Potr~ala je za njim i uhvatila ga za ruku. "Nisi ljut...?" "Ljut? Kad si toliko bolesna i izmu~ena?" Poljubio ju je u ~elo. "Ali ne}emo vi{e govoriti o ovome, Gvenvir. A sada moram da idem, o~ekujem glasnika koji treba da stigne svakog ~asa. Posla}u Kevina da ti svira. Njegova muzika }e te razvedriti." Opet ju je poljubio i oti{ao, a Gvenvir se ponovo grozni~avo posvetila zastavi. Kevin je do{ao sutradan predve~e, te{ko se po{tapaju}i; harfu je dr`ao preba~enu preko ramena, i tako je jo{ vi{e li~io na nekog stravi~nog grbavca. Gvenvir se u~inilo da je na ulazu gadljivo nabrao nos, i iznenada je ugledala sobu njegovim o~ima, prepunu rasutih `enskih sitnica, punu ustajalog vazduha. Podigao je ruku u druidskom blagoslovu i Gvenvir se trgla - to je mogla da prihvati od Talesina, ali Kevinov pokret ispunio ju je u`asom, kao da }e za~arati i nju i bebu paganskim ~inima; kri{om se prekrstila i upitala se da li ju je video. Elena mu je pri{la i u~tivo mu se obratila. "Dozvolite da vam pomognem sa harfom, gospodaru." Slegnuo je ramenima kao da ho}e da je otera, ali njegov bogati peva~ki glas bio je potpuno u~tiv. "Zahvaljujem, ali niko ne sme da dodirne Moju Gospu. Ako je ve} sam teglim, mada se jedva kre}em uz pomo} {tapa, zar ne mislite da imam razloga za to, madam?" Elena je pognula glavu kao izgr|eno dete. "Nisam mislila ni{ta lo{e, ser." "Naravno. Niste mogli znati", odgovorio je on, a Gvenvir se u~inilo da se bolno zgr~io dok je spu{tao harfu na pod. "Je li vam udobno, gospodaru? Da donesemo pehar vina da osve`ite grlo pre nego {to zapevate?" upitala je Gvenvir, i on je u~tivo prihvatio ponudu. Potom je primetio zastavu sa krstom na razboju i obratio se Eleni. "Vi ste k}er kralja Pelinora, zar ne, madam? Da li to tkate zastavu pod kojom }e va{ otac po}i u bitku?" Gvenvir je brzo odgovorila umesto nje. "Elenine ruke ve{te su koliko i moje, ali zastava je za Artura." Odgovorio je pomalo odsutno, kao da se divi prvim de~ijim poku{ajima predenja. "Divna je, i bi}e lepa tapiserija u Kamelotu kada stignete tamo, madam. Ali siguran sam da }e Artur poneti zastavu Pendragona, kao i njegov otac pre njega. No, gospe ne vole da govore o bitkama. Da li da vam sviram?" Polo`io je ruke na strune i po~eo da svira; Gvenvir je slu{ala, o~arana, i slu`avka se tako|e prikrala da oslu{kuje, svesna veli~anstvenog talenta. On je dugo svirao dok je padala tama; dok ga je slu{ala, Gvenvir se na{la u svetu gde nije bilo va`no jesu li ljudi pagani ili hri{}ani, jesu li u ratu ili miru, nego je va`an samo ljudski duh, koji plamti u ve~noj tami kao ve~ita baklja. Kad su zvuci harfe kona~no utihli, Gvenvir nije mogla da progovori i primetila je da Elena tiho pla~e. Trebalo joj je vremena da smogne glasa. "Ne mogu da izrazim re~ima {ta si nam pru`io, gospodaru Kevine. Re}i }u samo da }u se zauvek se}ati ovoga." Kevinov neobi~ni osmeh kao da se podsmevao i njenim i njegovim ose}anjima. "Madam, u muzici onaj ko daje prima isto onoliko koliko i onaj ko slu{a." Okrenuo se ka Eleni. "Vidim da imate harfu gospe Morgane. Zna~i, i vi znate da sam rekao istinu." Ona je klimnula glavom. "Ja sam samo nespretan po~etnik u muzici", rekla je ipak. "Volim da sviram, ali nikom nije prijatno da me slu{a - zahvalna sam ostalim `enama {to imaju strpljenja dok se borim sa strunama." "To nije ta~no, zna{ da volimo da te slu{amo", rekla je Gvenvir, a Kevin se nasme{io. "Mo`da je harfa jedini instrument koji ne mo`e zvu~ati lo{e bez obzira na nespretnog svira~a - pitam se nije li zato posve}ena Bogovima." Gvenvir je stegla usne - zar je morao da pokvari lepotu ve~eri pominuju}i svoje paklene Bogove? Ipak je on samo bogalj; da nije muzike, nikad mu ne bi bilo dozvoljeno da sedi sa uglednim ljudima - negde je ~ula da je ro|en kao obi~no selja~ko deri{te. Nije htela da ga uvredi kad im je pru`io toliko zadovoljstva, ali odvratila je pogled; neka Elena }aska sa njim ako `eli. Ustala je i pri{la vratima. "Ovde je vru}ina kao u paklu", nervozno je rekla i otvorila ih. Preko neba, sada tamnog, letela su plamena koplja, dolaze}i sa severa. Na njen krik pritr~ale su i Elena i slu`avka, pa je ~ak i Kevin dohramao do vrata. "Oh, {ta je ovo, {ta ovo zna~i?" vrisnula je. Kevin joj je tiho odgovorio. "Severnjaci ka`u da je to sevanje kopalja u zemlji divova; kada se vidi na zemlji, predskazuje veliku bitku. I zaista, upravo nas to ~eka - bitka u kojoj }e Arturova legija, madam, mo`da odlu~iti, uz pomo} svih Bogova, ho}emo li `iveti kao civilizovani ljudi ili }emo zauvek nestati u tami. Trebalo je da odete u Kamelot, gospo Gvenvir. Nije dobro da u ovakvom trenutku Vrhovni kralj brine zbog `ena i dece." Gvenvir se okomila na njega. "[ta ti zna{ o `enama i deci - ili o bitkama, druidu?" "Pa, ovo mi ne}e biti prva bitka, kraljice moja", pomirljivo je rekao on. "Moja Gospa je poklon od kralja kome sam svirao na ratnim harfama kako bi pobedio. Zar mislite da je trebalo da se sklonim u bezbednost sa

devojkama i evnusima u suknjama koji se nazivaju hri{}anskim sve{tenicima? Ne ja, madam. ^ak ni Talesin, ma koliko da je star, ne}e pobe}i od bitke." Nastupilo je }utanje, a na nebesima su i dalje plamtela svetla sa severa. "Ako dozvolite, kraljice, moram po}i mom gospodaru Arturu da razgovaram sa njime i sa gospodarom Merlinom o zna~aju ovih vatri za bitku koja nas ~eka." Gvenvir se ose}ala kao da joj je zario no` u trbuh. ^ak i ovaj selja~ki bogalj sme da bude sa Arturom, a ona, njegova `ena, mora da ~u~i ovde, daleko od pogleda, mada nosi u sebi nadu za kraljevstvo! Mislila je da }e, ako ikada zanese Arturu sina, svakako dobiti dostojno mesto uz njega i da }e joj ukazivati veliko po{tovanje, a ne da }e se pona{ati prema njoj kao prema beskorisnoj `eni koju je morao da uzme zbog miraza u konjima! Ali, eto, bila je potisnuta u kraj jer nije mogao da je se otarasi, i ~ak je i njenu zastavu odbio kao nepotrebnu. Kevin ju je zabrinuto gledao. "Jeste li bolesni, kraljice moja? Gospo Elena, pomozite joj!" Pru`io je ruku ka Gvenvir, ali ona je videla samo izobli~en zglob oko koga su se uvijale plavo tetovirane zmije... trgla se i zamahnula na njega, jedva svesna {ta ~ini, pa je Kevin, ionako nepostojan na nogama, izgubio ravnote`u i sru{io se na kameni pod. "Dalje od mene", uzviknula je, dah}u}i. "Ne dodiruj me tim u`asnim zmijama - paganine, prokletni~e, ne pola`i te zmije na moje dete..." "Gvenvir!" Elena je `urno pri{la, ali umesto da je pridr`i, sagnula se nad Kevinom i pomogla mu da ustane. "Gospodaru, ne proklinjite je - bolesna je i ne zna {ta ~ini." "Oh, ne znam?" vrisnula je Gvenvir. "Zar misli{ da ne znam kako me svi gledate - kao budalu, kao da sam slepa i gluva? I ne mo`e{ me umiriti lepim re~ima dok se {unja{ sve{tenicima iza le|a da govori{ Arturu o paganskim zakletvama i ~inima, koje }e nas sve predati u ruke zlim ~arobnjacima i ve{ticama... odlazi odavde, ili }e se moja beba roditi izobli~ena jer sam gledala tvoje prokleto lice..." Kevin je za`murio i stegao pesnice, ali tiho se okrenuo i po~eo da sa mukom name{ta harfu na rame. Nespretno je posegnuo za {tapom; Elena mu ga je dodala, i Gvenvir je ~ula njen {apat. "Oprostite joj, gospodaru, bolesna je i ne zna..." Kevinov melodi~an glas bio je o{tar. "To dobro znam, gospo. Zar mislite da nikada ranije nisam ~uo ovako umilne re~i od neke `ene? Izvinite, hteo sam samo da vam pru`im zadovoljstvo", rekao je, i Gvenvir, lica zagnjurenog u dlanove, ~ula je zvuk {tapa i vu~enja nogu dok je bolno odlazio iz sobe. Ali ~ak i kad je oti{ao, nije podizala lice - oh, ukleo ju je tim zlim zmijama, ose}ala je kako je ujedaju po ~itavom telu, svetla na nebu nanosila su joj bol, ose}ala je kako joj plamte u mozgu... Vrisnula je, pokrila lice rukama i pala, gr~e}i se, dok su je svetla pro`imala... malo se pribrala kad je ~ula Elenin vrisak. "Gvenvir! Ro|ako, pogledaj me, reci ne{to! Oh, neka nam sveta Devica pomogne... po{aljite po babicu! Gledajte, krv..." "Kevin", vri{tala je Gvenvir. "Kevin je prokleo moje dete..." I pani~no se podigla, dok ju je pro`imao bol, i po~ela da lupa pesnicama o kameni zid. "Oh, Bo`e, pomozi mi, po{aljite po sve{tenika, sve{tenika, mo`da on mo`e da poni{ti kletvu..." Ne obra}aju}i pa`nju na potok vode i krvi koji joj je tekao niz butine, odvukla se do zastave koju je tkala, neprekidno se grozni~avo krste}i, a onda je sve nestalo u tami i ko{maru. Pro{li su dani dok nije postala svesna da je bila opasno bolesna, da je umalo na smrt iskrvarila po{to je pobacila dete od ~etiri meseca, suvi{e malo i slabo da bi disalo. Artur. Sada }e me sigurno mrzeti. Nisam uspela da mu rodim sina... Kevin, Kevin me je prokleo tim zmijama... Lebdela je u stra{nim snovima o kopljima i zmijama, i kada je jednom do{ao Artur i poku{ao da je pogladi po glavi, u`asnuto se odmakla od zmija koje kao da su gamizale po njegovim rukama. ^ak i kada je bila van opasnosti, nije povratila snagu, nego je le`ala potpuno bezvoljno, ne kre}u}i se, a suze su joj tekle niz lice. Nije imala snage ni da ih obri{e. Ne, bilo je pogre{no misliti da ju je Kevin prokleo, to mora da je bilo ludilo groznice... ovo joj nije prvi poba~aj, i ako je iko kriv, onda je kriva ona, {to je ostala ovde gde nije imala sve`eg vazduha, gde nija imala dobru hranu ni dru{tvo svojih dvorskih dama. Do{ao je sve{tenik, pa se i on slo`io da je nije Kevin prokleo... Bog ne bi koristio ruke paganina da je kazni. "Ne smete tako brzo prebacivati krivicu na druge", ozbiljno je rekao. "Ako je iko kriv, svakako ste to vi. Imate li na savesti neki greh koji niste ispovedili, gospo Gvenvir?" Da nije ispovedila? Ne. Odavno je ispovedila svoju ljubav prema Lanseletu i bila je razre{ena, i otada se trudila da misli samo na svog gospodara. Ne, nije zbog toga... a ipak je bila kriva. "Nisam uspela da ubedim... nisam bila dovoljno sna`na da ubedim Artura da odbaci paganske zmije i zastavu Pendragona", tiho je rekla. "Zar bi Bog kaznio moje dete zbog toga?"

"Samo vi znate {ta vam le`i na savesti, gospo. I ne govorite o ka`njavanju deteta... ono se sada nalazi u Hristovom naru~ju... ka`njeni ste vi i Artur, ako je u pitanju kazna, u {ta nisam sasvim siguran", dodao je skromno. "[ta sad da radim? [ta da uradim pa da Bog po{alje Arturu sina koji }e naslediti Britaniju?" "Jeste li zaista u~inili sve {to mo`ete da se postarate da Britanija ima hri{}anskog kralja? Ili ste odustali od re~i koje ste znali da morate izgovoriti, po{to `elite da ugodite svom mu`u?" strogo je pitao sve{tenik. A kada je oti{ao, ona je ostala da le`i i gleda zastavu. Znala je da svetla sa severa plamte na nebu svake no}i, predskazuju}i veliku bitku koja predstoji; no, jednom je rimski imperator ugledao na nebu krst, i to je promenilo sudbinu Britanije. Kad bi mogla da Arturu poka`e takav znak... "Hodite, pomozite mi da ustanem", rekla je ostalim `enama. "Moram zavr{iti zastavu kako bi je Artur poneo u bitku." To ve~e Artur je do{ao u njene odaje, ba{ kad je zavr{avala poslednje bodove, a `ene su palile svetiljke. "Kako ti je sada, draga moja? Milo mi je {to vidim da si ustala i {to ti je dovoljno dobro da radi{", rekao je i poljubio je. "Najdra`a, ne sme{ toliko da `ali{... nijedna `ena ne bi uspela da rodi zdravo dete pod ovim uslovima, sa bitkom koja preti - trebalo je, trebalo je da te po{aljem u Kamelot. Jo{ smo mladi, Gvenvir moja. Bog }e nam mo`da poslati jo{ mnogo dece." Ali videla je bolan izraz na njegovom licu i znala je da je tu`an koliko i ona. Stegla ga je za ruku i povukla da sedne kraj nje, na klupu kraj razboja. "Zar nije lepa?" upitala je glasom deteta koje moli za pohvalu. "Veoma je lepa. Mislio sam da nikada ne}u videti ne{to ovako lepo tkano", polo`io je ruku na purpurne kanije Ekskalibura koji je uvek bio uz njega, "ali ovo je jo{ lep{e." "A utkala sam u nju molitve za tebe i tvoje saputnike", rekla je, ulaguju}i se. "Arture, slu{aj me - {ta misli{, je li mogu}e da nas je Bog kaznio zato {to nismo prikladni da podarimo ovom kraljevstvu jo{ jednog kralja, ti i ja, ukoliko se ne zareknemo da }emo mu verno slu`iti, ne na paganski na~in nego na novi, Hristov? Sve sile paganskog zla ujedinile su se protiv nas, i moramo se protiv njih boriti krstom." Polo`io je ruku na njenu. "Hajde, draga, to je glupo. Zna{ da po{tujem Boga koliko god mogu..." "Ali i dalje se ta paganska zastava sa zmijama vije nad tvojom vojskom", uzviknula je i po~ela da trese glavom. "Draga moja, ne mogu pogaziti re~ datu Gospi od Avalona koja me je postavila na presto..." "Bog te je, niko drugi, postavio na presto", vatreno ga je prekinula. "Ah, Arture, ako me voli{, u~ini to, ako `eli{ da nam Bog po{alje jo{ jedno dete! Zar ne vidi{ kako nas je oboje kaznio uzev{i sebi na{eg sina?" "Ne sme{ tako da govori{", odlu~no je rekao on. "Tako misliti o Bogu sujeverna je glupost. Do{ao sam da ti ka`em da se Saksonci kona~no okupljaju, i da moramo krenuti da ih presretnemo na planini Badon. Voleo bih da ti je dovoljno dobro da ode{ u Kamelot, ali to nije mogu}e - zasad..." "Ah, znam dobro da sam ti samo na smetnji", gorko je uzviknula. "Nikad ti ni{ta nisam ni zna~ila - {teta {to nisam umrla zajedno sa svojim detetom." "Ne, ne, ne sme{ tako da govori{", ne`no je rekao. "Uveren sam da }u, uz pomo} mog Ekskalibura i mojih saputnika, odneti pobedu. I mora{ se moliti za nas danju i no}u, Gvenvir moja." Ustao je i nastavio. "Ne}emo po}i pre zore. Poku{a}u da do|em i oprostim se od tebe no}as, pre no {to po|emo, zajedno sa tvojim ocem, Gavenom i mo`da Lanseletom - on te je pozdravio. Gvenvir, on se veoma zabrinuo kad je ~uo da si se razbolela. Ho}e{ li mo}i da razgovara{ sa njima ako do|u?" Pognula je glavu i odgovorila sa gor~inom. "U~ini}u po volji svom kralju i gospodaru. Da, neka do|u, mada se ~udim {to tra`i{ od mene da se molim - ne mogu ~ak ni da te ubedim da odbaci{ tu pagansku zastavu i umesto nje podigne{ Hristov krst... A Bog svakako zna {ta ti je u srcu, jer Bog te nije pustio da po|e{ u bitku veruju}i da }e tvoj sin naslediti ovu zemlju, po{to jo{ nisi odlu~io da od nje napravi{ hri{}ansko kraljevstvo..." On joj je naglo pustio ruku, i osetila je njegov pogled na sebi. Kona~no se sagnuo, uhvatio je ispod brade i naterao je da podigne lice. "Draga moja gospo", tiho je rekao, "najdra`a moja ljubavi, zar zaista veruje{ u to?" Nije mogla da govori, samo je klimnula glavom, bri{u}i nos rukavom kao dete. "Ka`em ti, draga gospo, i neka i Bog ~uje, da ne verujem da on tako postupa i ne verujem da mu je stalo do toga kakvu zastavu nosim. Ali ako ti je to toliko va`no..." Zastao je i progutao knedlu. "Gvenvir, ne mogu podneti da te vidim toliko uznemirenu. Ako ponesem u bitku zastavu Hrista i Device, ho}e{ li prestati da tuguje{ i ho}e{ li se moliti Bogu za mene od sveg srca?" Pogledala ga je, preobra`ena, srca punog divlje radosti. Zar }e joj zaista to u~initi? "Oh, Arture, molila sam se, toliko sam se molila..."

"E pa", uzdahnuo je Aretur, "kunem ti se, Gvenvir - pone}u samo tvoju Hristovu zastavu u bitku, i to }e biti jedini simbol koji }e se vijoriti nad mojim legijama. Neka tako bude, amen." Poljubio ju je, ali Gvenvir se u~inilo da je veoma tu`an. Zgrabila ga je za obe ruke i poljubila ih, i prvi put joj se ~inilo da zmije na njegovim rukama ne zna~e ni{ta, da su samo izbledele slike, i da je stvarno poludela kad je mislila da mogu nauditi njenom detetu. Pozvao je {titono{u, koji je ~ekao pred vratima, da u|e i uzme zastavu, i da je podigne nad logorom. "Kre}emo na mar{ sutra ujutro", rekao je, "i svi treba da vide zastavu moje gospe sa Devicom Marijom i krstom kako se vijori nad Arturovom legijom." [titono{a je bio zapanjen. "Ser - gospodaru - a {ta }emo sa Pendragonovom zastavom?" "Odnesi je u skladi{te i reci da je negde sklone. Po}i }emo pod simbolom Boga." [titono{a je poslu{ao, a Artur se nasme{io Gvenviri, ali u tom osmehu nije bilo zadovoljstva. "Do}i }u da te posetim u sumrak, zajedno sa tvojim ocem i nekim tvojim ro|acima. Ve~era}emo ovde; naredi}u da donesu hranu za nas. Elena ne treba da se brine kako }e nas nahraniti. Do vi|enja, draga `eno", i izi{ao je. Ve~era je na kraju odr`ana u jednoj od malih sala, jer Gvenvirine odaje nisu bile dovoljno prostrane da im tu bude udobno. Gvenvir i Elena obukle su najbolje haljine koje su im ostale u Karleonu i uplele su trake u kosu; bilo je uzbudljivo imati nekakvu sve~anost posle mra~nog zatvoreni{tva proteklih nedelja. Gozba - mada, zapravo, nije bila ni{ta bolja od vojnih sledovanja - bila je postavljena na sklopivim stolovima. Ve}ina Arturovih starijih savetnika ve} je pre{la u Kamelot, uklju~uju}i i biskupa Patricija, ali na ve~eru su pozvani Merlin, Talesin, pa kralj Lot, kralj Urijens od Velsa, vojvoda Markus od Kornvola, Lanseletov stariji polubrat, kao i Lajonel od Bretanje, Banov najstariji sin i naslednik. Lanselet je tako|e bio tu i ugrabio je trenutak da pri|e Gvenvir i poljubi joj ruku, gledaju}i je u o~i sa beznade`nom ne`no{}u. "Jesi li se oporavila, gospo moja? Brinuo sam za tebe." Poljubio ju je, zaklonjen senkama, zapravo samo joj je dotakao slepoo~nicu mekim usnama. Do{ao je i kralj Leodegranc, namr{ten i u`urban, i poljubio je u ~elo. "@ao mi je {to si bolesna i `ao mi je {to si izgubila dete, ali Artur je trebalo da te spakuje za Kamelot u ko~iji - tako bih ja postupio sa Alienor, da je po~ela da mi protivure~i", gun|ao je. "A sada, eto, vidi{ da ti ostanak nije ni{ta koristio!" "Ne smete je grditi", ne`no je rekao Talesin, "dovoljno je patila, gospodaru. Ako joj Artur ne prebacuje, ne treba to da ~ini ni njen otac." Elena je takti~no promenila temu. "Ko je, zapravo, vojvoda Markus?" "On je ro|ak Gorloasa od Kornvola, koji je umro pre nego {to je Uter do{ao na presto", rekao je Lanselet, "i zamolio je Artura da, u slu~aju da pobedimo na planini Badon, zadr`i Kornvol, o`eniv{i se na{om ro|akom Morganom." "Taj starac?" zapanjeno je upitala Gvenvir. "Mislim da bi bilo dobro da Morgana dobije starijeg mu`a - ni ona nije neka lepotica pa da privu~e mladi}a", rekao je Lanselet. "Ali pametna je i u~ena, a osim toga, vojvoda Markus je ne tra`i za sebe ve} za svog sina Drustana, koji je jedan od najboljih vitezova Kornvola. Artur ga je sada proizveo za jednog od svojih saputnika, u predve~erje bitke. Mada je sasvim verovatno da }e se, ako se Morgana ne vrati na dvor, Drustan o`eniti k}erkom starog bretonskog kralja Hela..." Nasmejao se. "Dvorska ogovaranja o ven~anjima - zar nemamo o ~emu drugom da razgovaramo?" "Pa", odva`no je rekla Elena, "mogli biste da nam pri~ate i o svom ven~anju, ser Lanselete." On je otmeno pognuo glavu. "Onog dana kad mi va{ otac ponudi vas, gospo Elena, ne}u ga odbiti. Ali va{ otac bi vas sigurno rado udao za ~oveka bogatijeg od mene, a po{to je moja gospa ve} udata", naklonio se Gvenviri, ali primetila mu je tugu u o~ima, "nimalo se ne `urim sa `enidbom." Elena je pocrvenela i oborila pogled. "Pozvao sam Pelinora da nam se pridru`i", rekao je Artur, "ali on je re{io da ostane u logoru sa vojskom, da ih pripremi za pokret. Neka kola ve} kre}u. Gledajte", pokazao je ka prozoru. "Severna koplja ponovo plamte!" "Zar bard Kevin ne}e biti sa nama?" upitao je Lanselet. "Pozvao sam ga da do|e ukoliko mo`e", rekao je Talesin. "Ali odgovorio je da ne `eli da uvredi kraljicu svojim prisustvom. Zar si se sva|ala sa njim, Gvenvir?" Oborila je pogled pre nego {to je odgovorila. "Grubo sam mu se obratila kad sam bila bolesna i u velikim bolovima. Ako ga vidite, gospodaru Merline, ho}ete li mu preneti da bih `elela da ga zamolim za opro{taj?" Po{to je Artur bio uz nju, a njena zastava se vijorila nad njegovim logorom, ose}ala je ljubav i blagost prema svima, ~ak i prema bardu. "Mislim da on zna da si govorila obuzeta svojim mukama", ne`no je rekao Talesin, i Gvenvir se upitala {ta mu je rekao mla|i druid.

Vrata su se naglo otvorila i u odaju su u{li Lot i Gaven. "Pa {ta je ovo, gospodaru Arture?" s vrata je po~eo Lot. "Pendragonova zastava, koju smo se zarekli da sledimo, ne stoji vi{e nad logorom, i Plemena su veoma uznemirena - reci mi, {ta si to u~inio?" Artur je pod svetlom baklji bio veoma bled. "Samo to, ro|a~e - mi smo hri{}anski narod i bori}emo se pod zastavom Hrista i Device Marije." Lot se namr{tio na njega. "Strelci iz Avalona se premi{ljaju da li da te napuste, Arture. Podigni svoju Hristovu zastavu, ako ti savest tako nala`e, ali ostavi uz nju i Pendragonovu zastavu sa zmijama mudrosti, ili }e ti se vojska rasuti i izgubiti jedinstvo koje nas je okupljalo tokom ovog dugog ~ekanja! Zar da odbaci{ sve {to si stekao? Pikti su svojim vilinskim strelama pobili mnogo Saksonaca, i mogu da ih pobiju jo{ mnogo. Preklinjem te, ne uklanjaj olako njihovu zastavu i ne odbijaj njihovo savezni{tvo!" Artur se nelagodno nasme{io. "Ba{ kao onaj imperator koji je video znak na nebu i rekao: Pod ovim znakom }emo pokoravati, tako }emo i mi. Ti, Urijense, koji se dr`i{ rimskog orla, ti zna{ tu pri~u." "Znam je, kralju moj", rekao je Urijens, "ali je li mudro odre}i se naroda Avalona? Kao i ja, gospodaru Arture, i ti nosi{ zmije na rukama, u znak zemlje starije od krsta." "Ali ako odnesemo pobedu, ovo }e biti nova zmelja", rekla je Gvenvir. "A ako izgubimo, vi{e ne}e biti va`no." Lot ju je prezrivo pogledao. "Trebalo je da znam da je ovo tvoje delo, kraljice." Gaven je nemirno pri{ao prozoru i pogledao dole, u logor. "Vidim kako se kre}u izme|u vatri, pripadnici malih naroda - iz Avalona, i iz tvoje zemlje, Urijense. Arture, ro|a~e moj", pri{ao je kralju, "Preklinjem te, kao najstariji od tvojih saputnika, vrati Pendragonovu zastavu na polje radi onih koji `ele da je slede." Artur je malo oklevao, ali kad je pogledao Gvenvirine blistave o~i nasme{io joj se. "Zakleo sam se ovako. Ako pre`ivimo bitku, na{ sin }e vladati zemljom pod znakom krsta. Ne}u da uti~em ni na ~iju savest, ali kao {to je re~eno u Svetom Pismu - ja i moja ku}a slu`i}emo Gospodu." Lanselet je duboko uzdahnuo i malo se odmaknuo od Gvenvir. "Gospodaru i kralju moj, podse}am te, ja sam Lanselet od Jezera i po{tujem Gospu od Avalona. U njeno ime, kralju moj, koja ti je prijatelj i dobro~initelj, molim te - dozvoli mi da ja ponesem u bitku Pendragonovu zastavu. Tako }e{ odr`ati zavet, a ne}e{ pogaziti re~ datu Avalonu." Artur je opet oklevao. Gvenvir je nestrpljivo odmahnula glavom, a Lanselet je pogledao Talesina. Shvativ{i }utanje kao odobravanje, Lanselet se ve} spremao da izi|e iz odaje kad se javio Lot. "Arture, ne! Iovako se dosta pri~a kako ti je Lanselet miljenik i naslednik! Ako on ponese Pendragonovu zastavu, svi }e misliti da si mu prepustio svoj simbol i nastupi}e rascep u kraljevstvu, na tvoje sledbenike pod krstom i Lanseletove pod zmajem." Lanselet se okomio na Lota. "Ti nosi{ svoju zastavu - kao i Leodegranc, kao i Urijens, kao i vojvoda Markus od Kornvola - za{to ja ne bih nosio zastavu Avalona?" "Ali zastava Pendragona je zastava ~itave Britanije ujedinjene pod Velikim Zmajem", rekao je Lot, a Artur je uzdahnuo i klimnuo glavom. "Moramo se boriti pod jednim simbolom, a taj simbol }e biti krst. @ao mi je {to moram da te odbijem, ro|a~e", dodao je i uhvatio ga za ruku, "ali to ne smem da ti dozvolim." Lanselet je stajao stegnutih usana, vidljivo uzdr`avaju}i gnev, a onda je pri{ao prozoru. Lot je nastavio iza njegovih le|a. "^uo sam od mojih severnjaka - oni ka`u da su ovo koplja Saksonaca koji nas ~ekaju, da se glasaju divlji labudovi i da nas sve ~ekaju gavrani..." Gvenvir je ~vrsto dr`ala Artura za ruku. "Pod ovim znakom }e{ pokoravati", tiho je rekla, i Artur ju je stegao za ruku. "Mada su protiv nas sve sile pakla, a ne samo Saksonci, gospo, uz pomo} svojih saputnika ne mogu izgubiti. A pogotovo uz tvoju, Lanselete", rekao je Artur i poku{ao da privu~e Lanseleta bli`e njima dvoma. Lanselet je na trenutak nepokretno stajao, lica jo{ otvrdlog od besa, a onda je duboko uzdahnuo. "Neka bude tako, kralju Arture. Samo..." Oklevao je, i Gvenvir, koja je stajala tik uz njega, osetila je da je uzdrhtao ~itavim telom. "Ne znam {ta }e re}i u Avalonu kada ~uju za ovo, gospodaru i kralju moj." Na trenutak je u odaji vladala potpuna ti{ina, a plamena koplja sa severa i dalje su letela nebom. A onda je Elena navukla zavese, sakriv{i predznak, i veselo uzviknula: "Hodite i sednite za ve~eru, gospodari! Jer ako u zoru polazite u boj, ne smete po}i gladni, a mi smo u~inile za vas sve {to smo mogle!" No, dok su sedali za trpezu, dok su Lot, Urijens i vojvoda Markus razgovarali sa Arturom o strategiji i postavljanju trupa, Genvir je uhvatila pogled Lanseletovih tamnih ~iju i videla je da su pune tuge i u`asa. 13.

Kada je Morgana oti{la iz Arturovog dvora u Karleonu, zamoliv{i za dozvolu samo koliko da poseti Avalon i svoju usvojenu majku, mislila je jedino na Vivijen - tako nije morala da razmi{lja na ono {to se desilo njoj i Lanseletu. Kad god bi pustila misli da joj dolutaju do tog doga|aja, naprosto je gorela od stida; ponudila mu se, potpuno iskreno, na stari na~in, a on je `eleo da se sa njom samo igra, kao dete, podsmevaju}i joj se kao `eni. Nije znala je li besna na njega ili na sebe - da li zato {to se on poigrao sa njom, ili zato {to ga je bila toliko `eljna... Stalno je `alila zbog grubih re~i koje mu je uputila. Za{to ga je tako izvre|ala? On je onakav kakvim ga je na~inila Boginja, ni{ta gori i ni{ta bolji od toga. No, dok je putovala ka istoku, sve vi{e je smatrala da je ona kriva; davne Gvenvirine re~i, mala i ru`na kao da je od vilinskog naroda, nisu joj izbijale iz glave. Da je imala vi{e da pru`i, da je lepa kao Gvenvir... da se zadovoljila onim {to je mogla da pru`i... a onda bi joj misli po{le drugim pravcem - on ju je uvredio, i nju, a preko nje i Boginju... tako izmu~ena, putovala je preko zelenih bregova. Posle nekog vremena po~ela je da misli na ono {to je ~eka u Avalonu. Napustila je Sveto ostrvo bez dozvole. Odbacila je ~in sve{tenice, ostavljaju}i za sobom ~ak i mali bode` koji je dobila pri posve}enju; a otada je uvek spu{tala kosu duboko na ~elo kako bi sakrila istetovirani polumesec. Sada je u jednom usputnom selu trampila mali posrebreni prsten za plavu boju kakvu koriste pripadnice Plemena, i osve`ila je izbledeli znak. Sve ovo mi se desilo zato {to sam pogazila zavete Boginji... a onda se setila {ta joj je Lanselet rekao u o~ajanju, da ne postoje ni Bogovi ni Boginje, nego su to samo oblici koje ljudi daju, obuzeti strahom, onome {to ne mogu da razumeju. Ali ~ak i da je to ta~no, njena krivica nije ni{ta manja. Jer bilo da Boginja ima oblik koji joj pripisuju, ili je to samo jo{ jedno ime za ogromne, nepoznate sile prirode, ipak je napustila hram i na~in `ivota i mi{ljenja kome je bila obavezna, i zanemarila je velike plime i ritmove zemlje. Jela je hranu zabranjenu sve{tenicama, ubijala je `ivotinje, ptice i biljke, ne zahvaljuju}i se onom deli}u Boginje koji je `rtvovan njenog dobra radi, `ivela je ne razmi{ljaju}i, dala se mu{karcu ne proveravaju}i pre toga volju Boginje u sun~anim plimama, samo iz zadovoljstva i po`ude - ne, nikako ne mo`e o~ekivati da se naprosto vrati i da sve bude kao ranije. A dok je putovala preko bregova, kroz dozrevaju}e useve i oplo|uju}u ki{u, bila je svesna, sa sve ja~im bolom, koliko se udaljila od u~enja Vivijen i Avalona. Razlika je dublja nego {to sam mislila. ^ak i oni koji obra|uju zemlju, kada su hri{}ani, vode `ivot daleko od zemlje; ka`u da im je njihov Bog dao vlast nad svim biljkama i `ivotinjama koje postoje. A mi, koji obitavamo u bregovima i mo~varama, {umama i dalekim poljima, mi znamo da ne vladamo mi prirodom, nego ona vlada nad nama, od trenutka kada po`uda uzbudi slabine na{ih o~eva, kada se materice na{ih majki pokrenu da nas iznesu na svet, pod njenu vlast, kao i `ivotinje i biljke koji se moraju `rtvovati da bismo imali hranu i ode}u i snagu da `ivimo... sve, sve to je pod vla{}u Boginje, i bez njenog blagoslova niko od nas ne bi mogao da udahne dah `ivota, nego bi sve uvenulo i umrlo. A ~ak i kada do|e trenutak smrti, kako bi drugi mogli da preuzmu na{e mesto na zemlji, i to je njeno delo, nje koja nije samo Zelena Gospa plodne zemlje, nego i Tamna Gospa semena koje le`i skriveno pod snegovima, i gavrana i sokola koji donose laganu smrt, i crva koji polako rade da uni{te ono ~emu je pro{lo vreme, pa ~ak i Na{a Gospa trule`i, uni{tenja i smrti na kraju svega... Prise}aju}i se svega toga, Morgana je na kraju uspela da shvati i da je to {to se desilo sa Lanseletom, na kraju krajeva, samo sitnica; njen najve}i greh nije bio sa Lanseletom nego u njenom sopstvenom srcu, {to je zaboravila Boginju. Zar je va`no {ta sve{tenici misle da je dobro, ~edno, gre{no ili sramno? Njen ranjeni ponos bio je samo zdravo pro~i{}enje. Boginja }e se postarati za Lanseleta, na svoj na~in, kada do|e vreme. To se mene ne ti~e. U tom trenutku ~inilo joj se da bi bilo najbolje da nikada nije ni ugledala svog ro|aka. Ne; ne mo`e o~ekivati da se tek tako vrati na polo`aj odabrane sve{tenice... ali Vivijen }e se mo`da sa`aliti na nju i pusti}e je da se iskupi za grehe prema Boginji. U tom ~asu ~inilo joj se da bi bila zadovoljna samo da obitava u Avalonu, ~ak i kao slu{kinja ili ponizna radnica u poljima. Ose}ala se kao bolesno dete, koje jedva ~eka da zagnjuri glavu majci u krilo i ispla~e se... posla}e po svog sina i uredi}e da ga usvoje u Avalonu, me|u sve{tenicima, i nikada vi{e ne}e odstupiti od puta kome je nau~ena... I kada je prvi put ugledala Tor, visok i ponosan, zelen i neporeciv, kako se uzdi`e nad bregovima koji su le`ali pred njom, suze su joj linule niz obraze. Vra}ala se ku}i, tamo gde pripada, uz Vivijen, sta}e u prsten od kamenja i moli}e se Boginji da uspe da ispravi svoje gre{ke, da se vrati na mesto sa koga su je odvukli ponos i samosvest.

^inilo joj se da Tor igra `murke sa njom, ~as se video, visok iza bregova kao uzbu|eni penis, ~as se skrivao iza malih brda, ~as nestajao u vla`noj magli; ali na kraju je stigla do obala Jezera, tamo gde je stigla i pre mnogo godina sa Vivijen. Sive vode, pod ve~ernjim svetlom, le`ale su prazne pred njom. Trska je pod crvenskastim nebom delovala tamno i golo, a obale Ostrva sve{tenika tek su se nazirale u ve~ernjoj izmaglici. Ali ni{ta se nije micalo na vodi, iako je ulo`ila ~itavo srce i um u vatreni napor da dosegne Sveto ostrvo, da prizove barku... ^itav sat nepokretno je stajala, a onda se oko nje sklopila tama, i znala je da nije uspela. Ne... barka ne}e do}i po nju, ni ove no}i niti ikada vi{e. Do{la bi po sve{tenicu, po Vivijeninu odabranu, voljenu usvojenicu; ali ne}e do}i po begunicu koja je `ivela po dvorovima i ~etiri godine radila po svome. Jednom ranije, u vreme posve}ivanja, izba~ena je iz Avalona, i polo`ila je test koji je zna~io da mo`e postati sve{tenica - da }e umeti da se vrati bez pomo}i. Nije mogla da prizove barku; stra{no se pla{ila da glasno uzvikne re~ mo}i koja bi je prizvala kroz maglu. Nije mogla da joj naredi, ona koja je odbacila pravo da se naziva detetom Avalona. Dok je voda gubila boju i dok su se poslednji zraci sunca stapali sa ve~ernjom izmaglicom, Morgana je `alosno gledala ka dalekoj obali. Ne, nije se usu|ivala da pozove ~amac; ali postojao je jo{ jedan put u Avalon, sa druge strane Jezera, kuda mo`e da pro|e tajnom stazom kroz mo~varu, pa u skriveni svet. Bolna od usamljenosti, po~ela je da ide obalom, vode}i konja. Prisustvo ogromne `ivotinje u sumraku, koja je frktala iza nje, predstavljalo je slabu utehu. Ako ne uspe ni to, prove{}e no} na obali Jezera; ne}e joj biti prvi put da spava sama, na otvorenom. A ujutro }e ve} na}i put. Se}ala se onog usamljeni~kog putovanja, bez preru{avanja, ka Lotovom dvoru daleko na severu, pre vi{e godina. Omek{ala je od dobrog `ivota i luksuza na dvoru, ali uspe}e ponovo, ako bude morala. Sve je bilo tako mirno; nisu se ~ula zvona sa Ostrva sve{tenika, niti pevanje iz manastira, niti ptice; kao da se kretala kroz za~aranu zemlju. Morgana je ubrzo na{la mesto koje je tra`ila. Bilo je sve mra~nije, i svaki grm i svako drvo poprimali su prete}i izgled, nalik na ~udne stvari, ~udovi{ta i zmajeve. Ali Morgani se polako vra}ala navika iz vremena kada je `ivela u Avalonu; bila je svesna da joj ovde ni{ta ne}e nauditi, ako sama ne smera neko zlo. Po~ela je da napreduje skrovitom stazom. Na pola puta mora}e da pro|e kroz maglu; ina~e bi je staza odvela samo do manastirske kuhinje. Naterala je sebe da ne misli vi{e na tamu, nego da se upusti u meditaciju, usmeravju}i se na mesto kuda `eli da stigne. Tako je svaki korak predstavljao ~aroliju, vode}i je spiralnim plesom kao da se penje uz Tor, ka kamenom prstenu... kretala se sasvim tiho, poluzatovrenih o~iju, pa`ljivo ~ine}i svaki korak. Ose}ala je hladnu maglu oko sebe. Vivijen nije smatrala za tako veliko zlo {to je legla sa svojim polubratom i rodila dete s njim... dete ro|eno od stare kraljevske loze Avalona, sa vi{e prava na presto od samog Artura. Da je rodila dete Lanseletu, ono bi moglo da bude odgajeno ovde, u Avalonu, i da postane jedan od najve}ih druida. A {ta }e sad biti sa njenim sinom? Za{to je predala Gvideona Morgozi u ruke? Ja sam neprirodna majka, pomislila je Morgana. Trebalo je da po{aljem po svog sina. Ali nije mogla da pogleda Artura u o~i i da mu ka`e za dete. Nije `elela da je sve{tenici i dvorske dame gledaju i ka`u Ovo je `ena koja je rodila dete Rogatom Bogu, na stari, paganski na~in, kao u plemenima koja boje lica, nose rogove i jure sa jelenima kao `ivotinje... De~aku je dobro tamo gde je, Arturov dvor nije mesto za njega, a {ta bi i radila sa trogodi{njim de~akom koji je prati u stopu? Ili Artura? Ali ponekad je mislila na njega, se}aju}i se ve~eri kada su joj ga prinosili, okupanog i sitog, kada je sedela dr`e}i ga i pevu{e}i mu, ne misle}i ni na {ta, ~itavog tela ispunjenog bezumnom sre}om... kada je ina~e bila toliko sre}na? Samo jednom, pomislila je, kad sam le`ala sa Lanseletom pod suncem na Toru, kada smo lovili barske ptice po obalama Jezera... a onda je zatreptala i shvatila da je dosad ve} morala da stigne mnogo dalje, da je trebalo da izi|e iz magle i na|e se na ~vrstom tlu Avalona. I zaista, mo~vara je nestala - okru`ivalo ju je drve}e, i staza je bila ~vrsta, a nije se na{la ni u sve{teni~kim kuhinjama. Sada bi morala da se nalazi na livadi iza Ku}e Devojaka, iza koje se uzdi`e vo}njak; treba da smisli {ta da ka`e kad je na|u, ~ime da doka`e narodu Avalona da ima prava da bude tu. A ima li prava? Nekako joj se ~inilo da je manje mra~no; mo`da izlazi mesec - pre tri ili ~etiri dana bio je pun, uskoro }e biti dovoljno svetlo da na|e pravi put. Nije mogla o~ekivati da svako drvo i svaki grm budu isti kao kad je `ivela ovde i poznavala svaki korak svake staze. Morgana je ~vr{}e uhvatila konja za uzde, iznenada upla{ena da }e se izgubiti na nekada poznatom putu. Ne, zaista je postajalo svetlije, sada je sasvim jasno videla drve}e i grmlje. Ako mesec izlazi, za{to ga ne vidi nad drve}em? Da li je nekako uspela da se okrene, hodaju}i poluzatovrenih o~iju, provla~e}i se stazom koja vodi kroz maglu i izme|u svetova? Kad bi na{la makar jedno poznato mesto! Sada vi{e nije bilo oblaka - videlo se nebo, i izmaglica je nestala, ali nije uspevala da nazre nijednu zvezdu.

Mo`da je suvi{e dugo bila daleko od svega ovoga? Nije nigde videla mesec, mada je odavno trebalo da se na|e na nebu... A onda kao da joj je ledena voda potekla niz le|a i pretvorila joj krv u te~ni led. Onog dana kad je po{la u potragu za korenjem i biljkama, kada je `elela da pobaci dete koje je nosila... zar je ponovo zalutala u za~aranu zemlju koja nije ni Britanija ni tajni svet u koji je druidska magija prenela Avalon, nego ona jo{ starija, mra~nija zemlja u kojoj ne postoje ni zvezde ni sunce...? Naredila je ustreptalom srcu da se smiri; opet je uhvatila konja za uzde i oslonila se o njegov topao, znojav bok, ose}aju}i ~vrstinu mi{i}a i kostiju, slu{aju}i meko, frktavo disanje, stvarno i odre|eno. Ako se samo malo smiri i bolje pogleda, svakako }e na}i put... Ali u njoj je narastao strah. Ne mogu da se vratim. Ne mogu da se vratim u Avalon, nisam dostojna, ne mogu da na|em put kroz maglu... I onog dana kad je bila posve}ena osetila je na trenutak isti strah, ali je umela da ga odlu~no odbaci. No, tada sam bila mla|a i nedu`na. Nisam izdala Boginju niti tajna u~enja, nisam izdala `ivot... Borila se da savlada narastaju}u plimu panike. Strah je najgori od svega. Strah te ostavlja na milost i nemilost svakoj slu~ajnosti. ^ak i divlje `ivotinje mogu da nanju{e strah i da te napadnu, dok bi od nekog odva`nog pobegle. Zato najhrabriji mu{karci mogu bezbedno da jure sa jelenima, sve dok im se na ko`i ne ose}a strah... da li zato premazuju tela jakom plavom bojom od bilja, da bi prikrili miris straha? Mo`da su najhrabriji mu{karci i `ene oni u ~ijem umu se ne stvaraju slike onoga {to im se mo`e desiti ukoliko stvari po|u naopako. Ovde ni{ta nije moglo da joj naudi, ~ak i ako je zalutala u vilinsku zemlju. Jednom je ve} bila tamo, ali `ena koju je srela nije joj ni~im naudila niti pretila. Taj narod je stariji i od druida, ali i oni `ive po pravilima i volji Boginje, i mo`da bi je ~ak i odveli na pravi put. Dakle, nema ~ega da se pla{i; u najgorem slu~aju, ne}e sresti nikoga, pa }e provesti no} sama me|u drve}em. Sada je videla svetlo - da li je to svetiljka koja gori u Ku}i Devojaka? Ako jeste, pa, uskoro }e biti kod ku}e, a ako nije, mo}i }e da upita one koje sretne kuda treba da po|e. Ako je zautala na Ostrvo sve{tenika, mo`da }e se sve{tenik na koga nai|e upla{iti od nje kao da je vilinska `ena. Upitala se da li te `ene ponekad dolaze da izazivaju sve{tenike; bilo je sasvim mogu}e da ovde, u samim nedrima Boginje, neki sve{tenik sa vi{e ma{te od drugih mo`e da oseti puls ovog mesta, da uvidi kako je njegov na~in `ivota poricanje sila `ivota koje teku u svakom otkucaju sveta. Oni pori~u `ivot umesto da ga potvr|uju, od `ivota srca i prirode do `ivota koji te~e u korenu izme|u mu{karca i `ene... Da sam ja Gospa od Avalona, u no}ima mladog meseca slala bih devojke me|u sve{tenike u manastiru, kako bih im pokazala da se sa Boginjom ne sme {aliti niti je odbijati, da su oni mu{karci i da `ene nisu zlo delo njihovog izmi{ljenog |avola, nego da }e Boginja postupiti sa njima po svome... da, na Beltan ili na Kratkodnevicu... Ili bi ti ludi sve{tenici oterali devojke, smatraju}i ih za demone koji su do{li da im isku{avaju veru? Na trenutak joj se u~inilo da ~uje Merlinov glas: Neka svaki ~ovek bude slobodan da slu`i Bogu koji mu se najvi{e dopada... Zar ~ak i onom, upitala se, koji pori~e i sam `ivot zemlje? Ali znala je {ta bi Talesin odgovorio: ^ak i njemu. Sada je kroz drve}e mogla jasno da razabere oblik baklje koja je plamtela `utom i plavom svetlo{}u na kraju duga~ke motke. Na trenutak je ostala zaslepljena, a onda je ugledala ~oveka koji je dr`ao baklju. Bio je mali i tamnoput, ni sve{tenk ni druid. Oko bokova je imao komad ta~kaste jelenje ko`e, a preko ramena neku vrstu grubog pla{ta; li~io je na pripadnika nekog od Plemena, samo {to je bio vi{i. Kosa mu je bila duga~ka i tamna, i u njoj je nosio venac od obojenog li{}a; jesenjeg li{}a, mada jesen jo{ nije stigla. Morganu je to zbog ne~eg prepla{ilo. Ali glas mu je bio tih i blag kad joj se obratio drevnim nare~jem. "Dobro do{la, sestro; da li si zalutala? Hodi ovuda. Daj da ti ja vodim konja - poznajem puteve." Pomislila je da to zvu~i kao da su je o~ekivali. Morgana je po{la za njim, kao u snu. Staza je postajala sve ~vr{}a i lak{a za hodanje, a svetlost baklje razbila je maglovitu tamu. On je vodio konja, ali povremeno bi se okrenuo da joj se nasme{i. Potom ju je uhvatio za ruku, kao da vodi dete. Zubi su mu bili veoma beli, a o~i, tamne pod sjajem baklje, bile su vedre. Sada se videlo jo{ baklji; u jednom trenutku, nije primetila kada, predao je njenog konja nekom drugom i poveo je u krug baklji - nije se se}ala kada je u{la me|u zidove, ali na{la se u velikoj sali u kojoj su se gostili mu{karci i `ene, sa vencima u kosi. Neki su imali vence od jesenjeg li{}a, ali bilo je i `ena sa vencima od ranog prole}nog cve}a, malih bledih pupoljaka koji se kriju pod li{}em ~ak i pre nego {to se sneg otopi. Odnekuda se ~ula harfa.

Njen vodi~ jo{ je bio kraj nje. Poveo ju je ka glavnom stolu i tu je, ne ~ude}i se, prepoznala `enu koju je jednom ve} videla, a ta `ena imala je u kosi venac od vrbovih pupoljaka. Njene sive o~i delovale su bezvremenski i sveznaju}e, kao da je mogla da vidi i zna sve. Vodi~ je posadio Morganu na klupu i dodao joj pehar. Bio je od nekog njoj nepoznatog metala... pi}e u njemu bilo je slatko i meko, i imalo je ukus treseta i vresa. @edno je otpila i shvatila je da pije prebrzo posle dugog gladovanja; osetila je vrtoglavicu. Potom se setila stare pri~e - ako zaluta{ u vilinsku zemlju, ne sme{ da pije{ niti da jede{ njihovu hranu... ali to je bila samo stara pri~a i ni{ta vi{e; oni joj ne bi naudili. "Kakvo je ovo mesto?" upitala je. "Ovo je zamak ^eriot", odgovorila joj je gospa, "i dobro si do{la u njemu, Morgana, kraljice Britanije." Morgana je odmahnula glavom. "Ne, ne, nisam ja kraljica. Moja majka je bila Vrhovna kraljica, ali ja sam samo vojvotkinja od Kornvola..." Gospa se nasme{ila. "Sve je to jedno. Umorna si i dugo si putovala. Jedi i pij, mala sestro, a sutra }e te neko odvesti tamo kuda `eli{ da ode{. Sada je vreme za gozbu." Na tanjiru pred njom bilo je vo}a i hleba, mekog tamnog hleba od neke njoj nepoznate `itarice, ali ~inilo joj se da ga je nekad ranije ve} okusila... primetila je da ~ovek koji ju je doveo ovamo nosi zlatne narukvice, isprepletane kao `ive zmije... protrljala je o~i, pitaju}i se da ne sanja, a kada je ponovo pogledala, to su bile samo narukvice, ili mo`da tetovirana {ara, kao ona koju je Artur dobio prilikom progla{enja za kralja. Ponekad, kad bi ga pogledala, baklje su tako bacale svetlost da joj se ~inilo kako nad ~elom ima senku jelenjih rogova; a gospa je bila krunisana i ukra{ena zlatom, ali drugi put bi izgledalo da ima samo venac od vrbe, a oko vrata ogrlicu od {koljki, malih, jezerskih {koljki posve}enih Boginji i prepolovljenih tako da li~e na `ensko telo. Sedela je izme|u njih, a odnekuda se ~ula harfa, muzika ne`nija ~ak i od one u Avalonu... Vi{e nije bila umorna. Slatko pi}e oslobodilo joj je um od zamora i tuge. Kasnije joj je neko dodao harfu, pa je i ona svirala i pevala; glas joj jo{ nikada nije bio tako mek, jasan i umilan. Dok je svirala, po~ela je da sanja, i ~inilo joj se da sva lica oko nje li~e na ljude koje je ranije poznavala... Kao da je hodala obalama sun~anog ostrva i svirala neobi~no izvijenu harfu; a potom kao da je sedela u prostranom kamenom dvori{tu i slu{ala mudrog druida u neobi~noj, duga~koj ode`di, koji ju je u~io da koristi kompas i spravu za nala`enje zvezda, a neke pesme i zvuci otvarali su zaklju~ana vrata i podizali kamene krugove, i ona ih je sve nau~ila, i oven~ali su je zlatnom zmijom... Gospa je rekla da je vreme za po~inak - sutra }e neko povesti na pravi put i nju i njenog konja. Te no}i je spavala u ~istoj sobi oblo`enoj li{}em - ili su to bile tapiserije koje su se pokretale i menjale, pri~aju}i pri~e o svemu {to je ikada bilo? Videla je i samu sebe, utkanu u tapiseriju, sa harfom u ruci, sa Gvideonom u krilu, a videla je i sebe sa Lanseletom - poigravao se njenom kosom i dr`ao je za ruku, i pomislila je da bi trebalo ne~ega da se seti, nekog razloga zbog koga bi trebalo da je ljuta na Lanseleta; ali nije uspevala da se seti {ta bi to moglo biti. Kada je gospa rekla da }e to ve~e biti sve~anost i da bi Morgana mogla da ostane sa njima dan ili dva i da ple{e sa njima, pristala je... ~inilo joj se da je pro{lo vrlo dugo otkako je poslednji put plesala i bila vesela. Ali kada je razmislila kakva bi to sve~anost mogla da bude, nije uspevala da se seti... Ravnodnevica je jo{ bila daleko, a nije mogla da vidi ni mesec ni sunce, pa da proceni uz pomo} onoga {to je nau~ila. Stavili su joj u kosu cvetni venac, od blistavog letnjeg cve}a, jer, kako je gospa rekla, ti nisi neiskusna devojka. No} je bila bez zvezda, i smetalo joj je {to ne mo`e da vidi mesec, ba{ kao {to preko dana nije videla ni sunce. Da li je potrajalo jedan dan, ili dva, ili tri? Zbog ne}eg joj i nije bilo va`no; jela je kad ogladni, spavala kad se umori i tu gde je umor stigne, sama, ili bi legla u krevet, mek kao trava, sa nekom od gospinih devojaka. Jednom se iznenadila kad ju je devojka - pomalo je li~ila na Ravenu - zagrlila oko vrata i po~ela da je ljubi; uzvra}ala joj je poljupce bez ~u|enja i stida. Sve je bilo kao u snu, gde su mogu}e i naj~udnije stvari, i to ju je ~udilo, pomalo, ali nekako kao da nije bilo va`no, `ivela je u za~aranom snu. Ponekad se pitala {ta se desilo sa njenim konjem, ali kad je pomenula polazak, gospa je rekla da jo{ ne treba da razmi{lja o tome, jer oni bi `eleli da jo{ malo ostane sa njima... jednom, mnogo godina kasnije, kad je poku{avala da se seti {ta joj se sve de{avalo u zamku ^eriot, setila se da je le`ala u gospinom krilu i sisala joj sa grudi, i nije joj bilo ~udno {to ona, odrasla `ena, le`i u maj~inom krilu, i {to je ljube i maze kao bebu. Ali to je svakako bio san, jer bila je o{amu}ena od slatkog, jakog vina... A ponekad joj se ~inilo da je gospa, zapravo, Vivijen. Jesam li se razbolela, pitala bi se tada, da li le`im u groznici i sanjam sve ove ~udne stvari? Izi{la je sa gospinim devojkama u potragu za biljem i korenjem, i izgleda da uop{te nije bilo va`no koje je godi{nje doba. A na sve~anosti - je li to bilo te no}i ili neke druge? - plesala je uz harfe, i ponovo je svirala za plesa~e, a njena svirka bila je puna i tuge i sre}e.

Jednom, dok je tra`ila cve}e i bobice za vence, zapela je o ne{to; izbeljene kosti neke `ivotinje. Oko vrata je jo{ imala komadi} ko`ne vrpce sa nekakvom crvenom krpicom - nalik na vre}icu u kojoj je ponela najva`nije stvari kad je po{la iz Karleona. [ta li se desilo mom konju, pomislila je, da li ga neguju ovde u {talama? Nigde u vilinskom zamku nije primetila {tale, ali pretpostavljala je da negde ipak postoje. Za sada je bilo dovoljno plesati, pevati, pu{tati da vreme prolazi... Jednom ju je onaj ~ovek {to ju je doveo ovamo izdvojio iz kruga plesa~a. Nikada mu nije saznala ime. Sada, kada nije mogla da vidi ni sunce ni mesec, mogu li njihove plime tako sna`no da odjekuju u njoj? "Ima{ uz sebe no`", rekao je on. "Mora{ ga skloniti, ne mogu da podnesem njegovu blizinu." Odvezala je ko`nu vrpcu oko pojasa na kojoj se nalazio no` i odbacila ga, ne gledaju}i gde je pao. Potom joj je on pri{ao, i njegova tamna kosa stopila se sa njenom; usne su mu bile slatke, kao bobice i kao sna`no pi}e od vresa. Sam ju je svukao. Ona se odavno navikla na hladno}u - nije joj smetalo to {to je na travi hladno, {to je naga pod njegovim telom. Dodirnula ga je; bio je topao, ~itavo telo bilo mu je toplo, njegova mu{kost bila je vrela i sna`na, ruke kojima joj je rastavljao butine bile su sna`ne i `eljne. Do~ekala ga je gladnom dobrodo{licom, ~itavim telom, kao da je devica; kretala se zajedno sa njim i osetila je ritam puisiranja zemljine plime oko sebe. A onda se upla{ila... nije `elela da je on oplodi, bilo joj je tako te{ko kad je ra|ala Gvideona, jo{ jedno dete svakako bi je ubilo. Ali kad je zaustila da progovori, on joj je ne`no polo`io prste na usne i znala je da mo`e da joj pro~ita misli. "Nemoj strahovati od toga, mila gospo, plime nisu dobre za to... ovo je vreme zadovoljstva, a ne plo|enja", blago je rekao, i poverovala mu je; i da, imao je rogovlje nad ~elom, opet je le`ala sa Rogatim, i kao da su zvezde padale u {umi svuda oko njih, ili su to bili samo svici? Jednom je {etala kroz {umu sa devojkama, pa je nai{la na jezerce i nagnula se nad njega, i ugledala je Vivijenino lice kako je gleda kroz vodu. Vivijen je sada bila proseda, ~ak puna sedih vlasi, i na licu je imala mnogo novih bora. Otvorila je usne; kao da je zvala. Koliko dugo sam ovde, upitala se Morgana. Najmanje ~etiri ili pet dana, mo`da ~ak i ~itavu sedmicu. Svakako moram da po|em. Gospa je rekla da }e me neko odvesti do Avalona... Oti{la je do gospe i rekla joj da sada mora da ode. Ali ve} je padala no} - sutra }e svakako biti dovoljno vremena... Drugi put je u vodi ugledala Artura, i njegovu vojsku kako se okuplja... Gvenvir je delovala umorno i nekako starija; opra{tala se od Lanseleta dr`e}i ga za ruku, a on ju je poljubio u usta. Da, gorko je pomislila Morgana, on voli takve igre. Gvenvir svakako odgovara da je on voli i obo`ava, a da joj ni~im ne ugrozi ~ast... ali bilo je lako zaboraviti i na njih. A onda se jedne no}i naglo probudila, ~uv{i izdaleka stra{an krik, i na trenutak joj se ~inilo da stoji na Toru, u sredi{tu kamenog prstena, i da slu{a u`asan krik kako odzvanja kroz svetove - glas koji je ~ula samo jednom otkako je odrasla, promukli, neravnomeran glas, ogrubeo od nekori{}enja, glas Ravene, koja je prekidala }utanje samo kada su Bogovi imali poruku koju se nisu usu|ivali da predaju nikome drugom... Ah, Pendragon je izdao Avalon, zmaj je odleteo... zastava sa zmajem ne lebdi vi{e pred saksonskim ratnicima... pla~ite, pla~ite, ako Gospa bude morala da krene iz Avalona, jer svakako se vi{e ne}e vratiti... a potom pla~, jecanje u nagloj tami... I ti{ina. Morgana je sedela u blagoj tami, a um joj se izbistrio prvi put otkako je stigla u ovu zemlju. Predugo sam bila ovde, pomislila je, do{la je zima. Sada moram da odem, sada, pre kraja ovog dana... ne, ne mogu ni to da ka`em, ovde sunce ne izlazi niti zalazi... moram da odem sada, odmah. Znala je da bi trebalo da zatra`i svog konja, a onda se setila: konj je odavno le`ao mrtav u {umi. Obuzeo ju je u`as. Koliko dugo sam bila ovde? Potra`ila je svoj no`, a onda se setila da ga je sama bacila. Brzo je navukla haljinu - delovala je izbledelo. Nije se se}ala da ju je prala, kao ni rublje, ali ni{ta nije izgledalo odve} prljavo. Odjednom se upitala da nije poludela. Ako se obratim gospi, ona }e me opet ubediti da ne idem... @urno je uplitala kosu... za{to ju je nosila raspu{tenu, ona, odrasla `ena? I uputila se stazom za koju je znala da }e je odvesti u Avalon. Govori Morgana... Sve do dana dana{njeg ne znam koliko sam dana i no}i provela u vilinskoj zemlji - ~ak i moj um se zamagli kada poku{avam da prebrojim. Ma koliko se trudila, uspevam samo da utvrdim kako ih je bilo ne manje

od pet i ne vi{e od trinaest. A nisam sigurna ni koliko je vremena pro{lo u spolja{njem svetu, ili u Avalonu, dok sam bila tamo, ali po{to ljudi pa`ljivije od vilinskog naroda mere vreme, znam da je proteklo oko pet godina. Mo`da - a sve sam sigurnija u to kako starim - mo`da je ono {to mi smatramo za proticanje vremena samo navika koju smo ugradili u svoju krv i kosti, navika da brojimo: prste novoro|en~eta, izlaske i zalaske sunca, tako ~esto mislimo koliko dana mora da pro|e ili koliko meseci pre nego {to kukuruz sazri ili pre nego {to se dete rodi ili pre nego {to se odr`i neki odavno ~ekani skup; i sve posmatramo kroz promene godina i sunca, {to je prva sve{teni~ka tajna. U vilinskoj zemlji nisam bila svesna proticanja vremena, i zato vreme za mene nije teklo. Jer kada sam izi{la iz njihove zemlje, primetila sam bore na Gvenvirinom licu, a Elenina divna mladost po~ela je da gasne; ali moje ruke nisu bile mr{avije, na mom licu nije bilo bora, i mada u mojoj porodici kose rano po~inju da sede - Lanselet je ve} imao sede vlasi sa devetnaest godina - moja kosa bila je crna i nedirnuta vremenom kao gavranovo krilo. Po~ela sam da mislim kako je, kad su druidi odvojili Avalon od sveta u kome se sve broji i ra~una, to po~elo da se de{ava i ovde. Vreme ne proti~e u Avalonu neprime}eno kao u snu, kao u vilinskoj zemlji. Prime}ujemo ga. Vidimo mesec i sunce Boginje, i ose}amo ritmove kamenog prstena, i zato nas vreme nije sasvim napusitlo. Ali ne te~e isto kao drugde, mada bi neko pomislio da se sunce i mesec pona{aju uvek isto, da bi trebalo da se kre}u kao i u spolja{njem svetu... ali nije tako. Poslednjih godina de{ava mi se da provedem u Avalonu mesec dana, a kada se vratim napolje, utvrdim da je pro{lo ~itavo godi{nje doba. I to sam ~esto ~inila poslednjih godina, jer nisam imala strpljenja da sa~ekam doga|aje u spolja{njem svetu; i kada su ljudi primetili da ostajem stalno mlada, jo{ vi{e su verovali da sam vila ili ve{tica. Ali to je sve bilo mnogo, mnogo kasnije. Jer kada sam ~ula stra{an Ravenin krik koji je prodro izme|u svetova, dose`u}i moj, um iako sam boravila u bezvremenskom snu vilinskog sveta, po{la sam... ali ne u Avalon. 14. U spolja{njem svetu sunce je blistavo sijalo kroz retke oblake nad Jezerom, a izdaleka se ~uo blagi zvuk crkvenih zvona. U prisustvu tog zvuka Morgana se nije usu|ivala da podigne glas kako bi uzviknula re~ mo}i koja bi prizvala barku, niti da uzme oblik Boginje. Gledala je sebe u ogledalu povr{ine Jezera. Koliko dugo je provela u vilinskoj zemlji? Sad, kad joj um vi{e nije bio za~aran, znala je - mada je mogla da se priseti svega dva ili tri dana - da je bila tamo dovoljno dugo da joj se lepa tamna haljina iskrza tamo gde se vukla po tlu; negde je izgubila no`, ili ga je sama bacila - nije bila sigurna. Sada se se}ala nekih stvari koje su joj se tamo desile kao da su deo sna ili ludila, i pocrvenela je od stida. Ali kroz sve se provla~ilo se}anje na muziku umilniju nego {to je ikada ~ula u svetu ili u Avalonu, ili ma gde drugde osim kada je stigla na ivicu predela Smrti dok je ra|ala sina... tada je gotovo po`elela da pre|e granicu, samo da bi izbliza ~ula tu muziku. Se}ala se zvuka sopstvenog glasa dok je pevala uz vilinsku harfu - nikada nije tako lepo svirala i pevala. Volela bih da se vratim tamo i da ostanem zauvek. I umalo se okrenula da se vrati, ali mu~io ju je Ravenin prepla{eni krik. Artur je izdao Avalon i zavet pod kojim je primio ma~ i bio uveden u najve}e svetili{te druida. A postoji opasnost po Vivijen ukoliko po|e iz Avalona - polako, poku{avaju}i da sredi misli, Morgana se prise}ala. Po{la je iz Karleona - ~inilo joj se pre svega nekoliko dana, krajem leta. Nikada nije stigla u Avalon, a sada joj je izgledalo da ne}e ni sti}i... tu`no je pogledala crkvu na vrhu Tora. Kad bi samo mogla da se prokrade u Avalon... ali staze su je vodile samo u vilinsku zemlju. Zna~i, negde je izgubila no` i konja; sad se setila da je videla izbledele kosti, i stresla se. Kad je malo bolje pogledala, crkva na Toru bila je nekako druga~ija, sve{tenici mora da su je dogra|ivali, a svakako nisu mogli toliko da je dograde za mesec ili dva... Upla{eno je stegla ruke u pesnice. Moram nekako saznati koliko je meseci proteklo dok sam lutala sa gospinim devojkama i u`ivala sa vilinskim mu{karcem koji me je tamo odveo... Ali ne, nemogu}e da je to trajalo vi{e od dve ili najvi{e tri no}i... `urno je razmi{ljala, ne znaju}i da je to po~etak zbrke koja }e beskona~no rasti i koju nikada ne}e uspeti da razre{i. A sada, razmi{ljaju}i o tim no}ima, osetila je strah i stid, drhte}i od se}anja na zadovoljstvo kakvo nikada ranije nije iskusila, dok je le`ala u naru~ju vilinskog mu{karca - a sada, kad se oslobodila njihovih ~arolija, to joj se ~inilo kao ne{to sramotno, ne{to u~injeno u snu. A milovanja koja je razmenjivala s vilinskim devojkama, ne{to o ~emu ranije nije ni sanjala - uz to, bilo je ne~ega i sa samom gospom... sad, kad je malo razmislila, gospa je prili~no li~ila na Vivijen, i to ju je tako|e postidelo... u vilinskoj zemlji ose}ala se kao da je ~itavog `ivota ~eznula za tim stvarima, a u spolja{njem svetu se ne bi usudila da ih u~ini, ne bi ~ak ni pomislila na to.

Uprkos toplom suncu, po~ela je da drhti. Nije znala koje je godi{nje doba, ali na ivici Jezera videla je krpice neotopljenog snega, zaklonjene trskom. Za ime Boginje, je li mogu}e da je pro{la ~itava zima i da je opet prole}e? A ako je u spolja{njem svetu proteklo dovoljno vremena da Artur isplanira izdaju Avalona, onda je svakako proteklo vi{e vremena nego {to se usu|ivala da pomisli. Izgubila je no`, konja i sve ostalo {to je nosila sa sobom. I cipele su joj bile izno{ene, nije imala hrane, i bila je sama na obalama neprijateljske zemlje, daleko od bilo kog mesta gde bi je prepoznali kao kraljevu sestru. Pa, i ranije je umela da trpi glad. Licem joj je preleteo nagove{taj osmeha. Ovde je bilo velikih ku}a i manastira gde bi, kao prosjakinja, mogla da dobije hleba. Mogla bi da se vrati na Arturov dvor - mo`da bi uz put nai{la na neko selo u kome su potrebne usluge babice, pa bi mogla da svojom ve{tinom zaradi hranu. Poslednji put ~e`njivo je pogledala obalu sa druge strane Jezera. Da li bi se usudila da ponovo poku{a da izgovori re~ mo}i koja bi je uvela u Avalon? Ako bi razgovarala sa Ravenom, mo`da bi mogla da sazna kakva to ta~no opasnost preti... zaustila je da uzvikne re~, a onda se predomislila. Nije mogla da se suo~i ni sa Ravenom; sa Ravenom koja se tako dosledno pridr`avala zakona Avalona, koja nije u~inila ni{ta ~ime bi osramotila ode`du sve{tenice. Kako da pogleda Ravenine bistre o~i, nose}i u sebi se}anja na ono {to je ~inila u spolja{njem svetu i u vilinskoj zemlji? Ravena bi joj u trenutku pro~itala misli... na kraju su se obale Jezera i obrisi crkve izgubili u suzama, a ona je okrenula le|a Avalonu i na{la rimski put koji vodi ka jugu, kraj rudnika i sve do Karleona. Tek posle tri dana putovanja srela je jo{ nekog putnika. Prve no}i spavala je u napu{tenoj ov~arskoj kolibi, bez ve~ere, samo sa zaklonom od vetra. Drugog dana nai{la je na farmu sa koje su svi oti{li, sem malounog gu{~ara; ali on ju je pustio da sedi kraj ognji{ta, i izvadila mu je trn iz noge, pa joj je dao deo svog hleba. Prelazila je i ve}e razdaljine bez hrane. No, kako se pribli`avala Karleonu, zaprepastilo ju je kad je nai{la na dve spaljene ku}e, i useve kako trunu u poljima... kao da su ovuda pro{li Saksonci! U{la je u jednu od ku}a, koja je izgledala kao da je oplja~kana, jer malo {ta je ostalo unutra; u jednoj sobi na{la je stari, izbledeli ogrta~, suvi{e ofucan, verovatno, da bi ga uzeli ~ak i plja~ka{i; no, bio je od tople vune, i Morgana se umotala u njega, mada je sada jo{ vi{e li~ila na prosjakinju; hladno}a joj je smetala vi{e od gladi. Pred ve~e su se pojavile koko{ke u napu{tenom dvori{tu; `ivina robuje navikama, a ove jo{ nisu shvatile da ovde ne}e dobiti hranu. Morgana je uhvatila jednu i zavrnula joj vrat, a na uni{tenom ognji{tu zapalila je vatru; ako bude imala sre}e, niko ne}e primetiti dim kako se izvija iz ru{evina, ili }e pomisliti da je to delo duhova. O~istila je koko{ku i ispekla je na zelenom {tapu iznad vatre. Bila je toliko matora i `ilava da joj je bilo te{ko da je savlada ~ak i svojim sna`nim zubima, ali toliko dugo je gladovala da joj nije bilo va`no, i isisala je sr` iz kostiju kao da je posredi najfinija divlja~. U jednoj od pomo}nih zgrada na{la je komad stare ko`e. Iz onoga {to je verovatno bila radionica odnet je svaki deli} alata i metala, ali ostalo je ne{to rasute ko`e, pa je Morgana u to umotala ostatke koko{ke. Trebalo je i da popravi cipele, ali nije imala no`. Pa, mo`da }e u nekom selu mo}i da pozajmi jedan na nekoliko minuta. Kakvo ju je ludilo navelo da baci svoj no`? Bilo je nekoliko dana posle punog meseca, i kada je napustila uni{tenu farmu primetila je inje na kamenom pragu, a na nebu se nalazio bledi dnevni mesec. Dok je prelazila preko dvori{ta, nose}i zave`ljaj sa mesom i debeli {tap - svakako ga je neki pastir izdeljao pa ostavio - za~ula je divlje kokodakanje, pa je potra`ila gnezdo i pojela tek sneseno jaje, sirovo i jo{ toplo. Sada je bila sasvim sita i zadovoljna. Vetar je bio o{tar i hladan; brzo je hodala, zadovoljna {to ima ogrta~, ma koliko ofucan i izbledeo. Jutro je ve} prili~no odmaklo, i po~ela je da razmi{lja da li da sedne ukraj puta i pojede malo hladnog pe~enja, kad je iza sebe na putu za~ula topot kopita kako je susti`e. Prva pomisao bila joj je da nastavi mirno dalje - gledala je svoja posla i imala je jednako pravo da ide putem kao i svaki drugi putnik. A onda se setila uni{tene farme, pa se predomislila i si{la sa puta, sakriv{i se iza `bunja. Nije bilo na~ina da predvidi kakvi to ljudi idu iza nje, jer Artur je bio toliko zauzet Saksoncima da nije imao vremena za odr`avanje mira u zemlji i za{tite na putevima. Ako joj se putnik u~ini bezopasan, mo`e ga upitati za novosti; ako ne, pa, osta}e skrivena dok se on ne udalji. Bio je samo jedan konjanik, na visokom, vitkom konju, umotan u sivi ogrta~; jahao je sam, bez sluge i bez tovarnog konja. Ali iza sebe je nosio veliki paket - ne, nije ni to; on je bio pogrbljen u sedlu - i tada je shvatila ko to mora biti, i izi{la je iz zaklona. "Kevine harfisto!" rekla je. On je zaustavio konja; `ivotinja je bila dobro uve`bana i nije se propela. Pogledao je Morganu, mr{te}i se, usana izvijenih u prezriv osmeh - ili je to bilo samo zbog o`iljaka?

"Nemam ni{ta za tebe, `eno..." i tu je naglo prekinuo. "Boginje mi! Pa to je gospa Morgana... otkuda ti ovde, madam? Pro{le godine sam ~uo da si bila u Tintagelu, kraj majke na samrti, ali kada je Vrhovna kraljica oti{la na jug posle sahrane rekla je da nisi bila tamo..." Morgana se zateturala i osnonila se o {tap. "Moja majka - mrtva? Nisam ~ula..." Kevin je sjahao, oslanjaju}i se o konjski bok dok nije preneo te`inu na {tap. "Sedi ovde, madam - zar nisi ~ula? Pa gde si bila, za ime Boginje? Vest je stigla ~ak i do Vivijen u Avalonu, ali ona je sada suvi{e stara i krhka za tako daleki put." Tamo gde sam bila, pomislila je Morgana, ne dopiru vesti. Mo`da onda kad sam viedela Igrenino lice u {umskom jezercu, mo`da me je dozivala, a ja je nisam ~ula. Srce joj se gr~ilo od bola; odavno se udaljila od Igrene - rastale su se kada je njoj bilo jedanaest godina i kad su je poslali u Avalon - ali sada ju je rastrzao bol, kao da je jo{ ona mala devoj~ica koja je plakala dok je napu{tala Igreninu ku}u. Oh, moja majka, a ja nisam znala... Sedela je na ivici puta, a suze su joj tekle niz lice. "Kako je umrla? Jesi li ~uo?" "Od srca, verujem; pre godinu dana, u prole}e. Veruj mi, Morgana, ~uo sam da je bilo sasvim prirodno i da su to ve} godinama o~ekivali." Morgana u prvi mah nije mogla da ovlada glasom kako bi progovorila; uz bol, osetila je i u`as, jer o~ito je obitavala van ovog sveta mnogo du`e nego {to je mislila da je mogu}e... Kevin je rekao pre godinu dana, u prole}e. Zna~i, dok je bila u vilinskoj zemlji proteklo je vi{e od jednog prole}a! Jer u leto, kada je napustila Arturov dvor, Igrena nije bila ni bolesna! Nije bilo pitanje koliko je meseci bila odsutna, ve} koliko godina! Mo`e li navesti Kevina da joj ka`e, a da mu ne otkrije gde je bila? "U bisagama imam vina, Morgana - ponudio bih te njime, ali mora{ ga sama uzeti... u poslednje vreme ne{to te`e hodam. Izgleda{ mr{ava i bleda, jesi li i gladna? I otkuda da te sretnem ovako nasred puta, odevenu", gadljivo je nabrao nos, "gore od svake prosjakinje?" Morgana je brzo potra`ila pogodan odgovor. "Obitavala sam... u samo}i, daleko od sveta. Nisam videla ljudsko bi}e ni sama ne znam koliko dugo. ^ak sam izgubila i pojam o vremenu." A to je bilo ta~no, jer ma kakav narod obitavao u vilinskoj zemlji, to svakako nisu bila ljudska bi}a. "To mogu da ti poverujem", rekao je Kevin. "Verujem da ~ak nisi ~ula ni za veliku bitku..." "Vidim da je ~itav ovaj kraj spaljen." "Oh, to je bilo pre tri godine", rekao je Kevin, a Morgana se na to trgla. "Neke ugovorne trupe prekr{ile su zavet i pro{le ovuda, pale}i i plja~kaju}i. Artur je u toj bici ozbiljno ranjen i proveo je u postelji pola godine." Primetio je Morganin izraz lica i pogre{no protuma~io njenu zabrinutost. "Sada mu je sasvim dobro, ali za sve to vreme nije stao na noge - verujem da su mu nedostajale tvoje isceliteljske ve{tine, Morgana. Potom je Gaven doveo ~itavu Lotovu vojsku sa severa i imali smo mir pune tri godine. A onda, pro{log leta, imali smo veliku bitku na planini Badon - Lot je tu poginuo - da, to je bila pobeda o kojoj }e bardovi pevati stotinama godina. Mislim da nije ostao u `ivotu nijedan saksonski vo|a od Kornvola do Lotije, osim onih koji su priznali Artura za kralja. Nije bilo ni~eg sli~nog jo{ od Cezarovih vremena. A sada zemljom vlada mir - i Artur." Morgana je ustala i pri{la bisagama. Na{la je me{inu sa vinom. "Uzmi i hleb i sir", rekao je Kevin. "Bli`i se podne i je{}u sa tobom." Kada ga je poslu`ila i otvorila svoj zave`ljaj sa ostacima koko{ke, ponudiv{i ga, on je odmahnuo glavom. "Hvala ti, ali ja sada vi{e ne jedem meso, pod zavetom sam... ~udim se da te vidim da jede{ meso, Morgana, ti, visoka sve{tenica..." "Da nije toga, gladovala bih", rekla je Morgana, i ispri~ala mu otkuda joj koko{ka. "Ali otkako sam oti{la iz Avalona nisam se pridr`avala te zabrane. Jedem sve {to stigne pred mene." "Ja li~no mislim da i nije va`no jedemo li meso, ribu ili `ito", rekao je Kevin, "mada hri{}ani silno dr`e do svojih postova - ili barem taj Patricije koji je sada Arturov biskup. Ranije su sve{tenici koji su `iveli sa nama u Avalonu pominjali Hristove re~i kako ne prlja usta ono {to ulazi u njih, nego ono {to iz njih izlazi, i kako stoga ljudi treba ponizno da jedu sve {to im Bog podari. A ~uo sam i da Talesin tako ka`e. Ali {to se mene ti~e - svakako zna{ da, na odre|enom nivou misterija, ono {to se pojede veoma uti~e na um - sada se ne usu|ujem da jedem meso, jer me ~ini pijanim kao previ{e vina!" Morgana je klimnula glavom - i ona je imala sli~no iskustvo. Kada je pila sveto bilje, nije mogla da jede ni{ta sem hleba i vo}a; ~ak i od sira i so~iva bilo joj je muka. "Ali kuda si se sad uputila, Morgana?" Kad mu je rekla, zurio je u nju kao da je poludela. "U Karleon? Za{to? Tamo nema ni~ega - ili mo`da ni ne zna{, mada mi je te{ko da poverujem u to... Artur ga je predao jednom od vitezova koji su se dobro pokazali u bici. Na dan Duhova preselio je ~itav dvor u Kamelot - ovog leta

bi}e godinu dana kako `ivi tamo. Talesinu se to nije dopalo, {to je otvorio dvor na hri{}anski praznik, ali u~inio je to da ugodi svojoj kraljici. Sad je u svemu slu{a." Morgana se za~udila mra~nom izrazu njegovog llica. "Ali ako nisi ~ula za bitku, svakako nisi ~ula ni da je Artur izdao narod Avalona i Plemena." Morgana je zaustavila pehar na pola puta do usana. "Zato sam i do{la, Kevine. ^ula sam da je Ravena prekinula }utanje i predskazala ne{to takvo..." "Bilo je to vi{e od proro~anstva", rekao je bard. Nelagodno je protegnuo nogu, kao da mu dugo sedenje u jednom polo`aju nanosi bol. "Artur je izdao - {ta je ta~no u~inio?" Morgani je zastao dah. "Nije ih valjda predao u ruke Saksoncima...?" "Zna~i, nisi ~ula. Plemena su se zaklela da slede zastavu Pendragona, jo{ na Arturovom krunisanju, kao i na Uterovom pre toga... a do{ao je i mali narod iz vremena pre Plemena, nose}i svoje bronzane i kremene sekire i vilinske strele - oni ne trpe hladno gvo`|e, ba{ kao ni vilinski narod. Svi, svi su bili zakleti da slede Velikog Zmaja. A Artur ih je izdao... uklonio je simbol zmaja, mada smo ga preklinjali da pusti neka Gaven ili Lanselet ponesu tu zastavu u boj. Ali on se zakleo da }e na planinu Badon nositi samo svoju zastavu sa krstom i Devicom. I tako je i u~inio." Morgana je u`asnuto zurila u njega, se}aju}i se Arturovog progla{enja za kralja. ^ak se ni Uter nije tako obavezao narodu Avalona! I izdao je zavet? "I Plemena su ga napustila", {apnula je. Kevin je odgovorio obuzet dubokim gnevom. "Neki su bili blizu toga; deo Drevnog Naroda iz vel{kih brda zaista je oti{ao ku}i kad se zavijorio krst - kralj Urijens nije mogao da ih zaustavi. [to se ti~e ostalih - pa, tog dana smo bili svesni da nas Saksonci dr`e izme|u ~eki}a i nakovnja. Mogli smo ili da po|emo u bitku uz Artura i njegove vitezove, ili da `ivimo pod vladavinom Saksonaca, jer to je bila ona velika bitka kakva je bila predskazana. A on je nosio sveti ma~ Ekskalibur, deo Posve}enih sudova Obreda. Sasvim mogu}e da je i Boginja znala da }e joj biti gore ukoliko zemljom budu vladali Saksonci. I tako se borio i Boginja mu je podarila pobedu." Ponudio je me{inu sa vinom Morgani, a kada je ona odmahnula glavom, iskapio ju je. "Vivijen je trebalo da do|e iz Avalona i optu`i ga za kr{enje zaveta", nastavio je, "ali nije `elela da to u~ini pred ~itavim narodom. I tako sam se uputio za Kamelot, da ga podsetim na datu re~. Ako to ne pomogne, Vivijen se zarekla da }e li~no do}i u Kamelot, na dan kada prima molioce iz naroda, a Artur se zakleo da }e ih li~no primati i presu|ivati, na Duhove. Tada }e, rekla je, stati pred njega kao obi~an molilac, podsetiti ga na zavet i re}i }e mu {ta se zbiva sa onima koji pogaze datu re~." "Neka bi Boginja dala da se Gospa od Jezera nikada toliko ne ponizi", rekla je Morgana. "I ja bih radije razgovarao s njim grubo, a ne biranim re~ima, ali to nije moj izbor", rekao je Kevin. Pru`io joj je ruku. "Ho}e{ li mi pomo}i da ustanem? Mislim da moj konj mo`e da nas nosi oboje, a ako ne mo`e, ~im stignemo do grada, nabavi}emo ti jednog. Trebalo bi da budem otmen kao veliki Lanselet, i da te pustim da ja{e{ sama, ali..." pokazao je svoje ubogaljeno telo. Morgana ga je povukla na noge. "Sna`na sam, mogu da hodam. Ako budemo i{ta kupovali u gradu, bolje da na|emo cipele i no`. Nemam uz sebe ni nov~i}a, ali vrati}u ti dug ~im budem mogla." Kevin je slegnuo ramenima. "Ti si mi sestra po Avalonu - ono {to je moje, to je i tvoje, takav je zakon. Ne}emo vi{e govoriti o pla}anju." Morgana je osetila da crveni od stida {to je Kevin podse}a na stara pravila. Stvarno sam bila van sveta. "Da ti pomognem da uzja{e{. Ho}e li konj mirno stajati?" On se nasme{io. "Kad ne bi hteo, bio bi mi od vrlo male koristi na ovakvim usamljeni~kim putovanjima! Hajdemo - voleo bih da sutra stignemo do Kamelota." U gradu ugne`denom me|u brdima na{li su zanatliju da popravi Morganine cipele, i kupili su stari, bronzani bode`; ~ovek koji im ga je prodao rekao je da od velike bitke nije bilo finijeg se~iva. Kevin joj je kupio i pristojan ogrta~, rekav{i da onaj koji je na{la na farmi nije dobar ni za konjsko }ebe. Ali prili~no su se zadr`ali, i kada su se ponovo na{li na putu, ve} je ozbiljno vejalo, i rano se smra~ilo. "Trebalo je da ostanemo u gradu", rekao je Kevin. "Mogao sam sviranjem na harfi da zaradim ve~eru i preno}i{te za oboje. Da sam sam, spavao bih pod nekom `ivicom ili zidom, umotan u ogrta~. Ali jedna gospa iz Avalona ne mo`e tako." "Za{to misli{ da nikad nisam tako spavala?" upitala je Morgana. On se nasmejao. "Pa, da zna{ da mi izgleda{ kao da si u poslednje vreme ~esto tako spavala! Ali ma koliko po`urivali konja, ne mo`emo ve~eras sti}i u Kamelot - moramo negde potra`iti zaklon." Posle nekog vremena, kroz sve ja~u vejavicu, razabrali su obrise neke napu{tene zgrade. ^ak ni Morgana nije mogla da u|e u nju bez saginjanja; najverovatnije je to bila {tala, ali toliko dugo bez `ivotinja da nije vi{e bilo ni zadaha, a krov od {indre bio je uglavnom ~itav. Sapeli su konja i upuzali unutra. Kevin joj je pokretom nalo`io

da ra{iri stari ogrta~ na prljavi pod, pa su se umotali i legli jedno kraj drugog. Ali bilo je toliko hladno da je na kraju, kad je ~uo kako Morgani cvoko}u zubi, Kevin zaklju~io kako moraju uzeti oba ogrta~a za pokriva~ i le}i tik jedno do drugog kako bi se ugrejali. "Ako ti se ne}e smu~iti od blizine ovog mog izobli~enog tela", dodao je, a ona je osetila u njegovom glasu bol i bes. "Od onoga {to je na tebi izobli~eno, Kevine, znam samo da tim slomljenim prstima stvara{ lep{u muziku nego ja, pa ~ak i nego Talesin, sa zdravim {akama", odgovorila je i privila se uz njega da se zgreje. Kona~no je osetila da bi mogla da zaspi, glave oslonjene o njegovo rame. ^itavog dana je hodala i bila je umorna; duboko je spavala, ali se probudila ~im se kroz pukotine u zidu probila prva svetlost. Bila je sva uko~ena od le`anja na podu, i kada se osvrnula po blatnjavim zidovima oko sebe osetila je u`as. Ona, Morgana, sve{tenica iz Avalona, vojvotkinja od Kornvola, da le`i ovako u {tali, izgnana iz Avalona... ho}e li se ikada vratiti? A bila je i na gorim mestima od ovog, u zamku ^eriot u vilinskoj zemlji, daleko od svakog hri{}anstva i paganstva, van dveri ovoga sveta... ona koju je Igrena tako pa`ljivo vaspitavala, ona, sestra Vrhovnog kralja, {kolovana kod Gospe od Jezera, prihva}ena od strane Boginje... sada je sve to odbacila. Ne, nije odbacila, bilo joj je oduzeto kad ju je Vivijen poslala na progla{enje kralja i kad je zanela dete sopstvenog brata. Igrena je mrtva, moja majka je umrla, i ne mogu se vi{e vratiti u Avalon, nikada u ovom svetu... beznade`no se rasplakala, prigu{uju}i jecaje ogrta~em. Kevinov glas bio je promukao i ne`an u polutami. "Pla~e{ za majkom, Morgana?" "Za majkom - i za Vivijen - a uglavnom najvi{e zbog sebe." Morgana nije bila sigurna je li to rekla naglas. Kevin ju je zagrlio, a ona mu je spustila glavu na grudi i plakala je i plakala sve dok joj suze nisu presu{ile. "Govorila si istinu, Morgana", rekao je on mnogo kasnije, jo{ joj glade}i kosu, "ne gadi{ me se." "Kako bih mogla", odgovorila je, privijaju}i se uz njega, "kad si tako dobar prema meni?" "Ne misle sve `ene tako", rekao je on. "^ak i kada pri|em Beltanskim vatrama, desi se da ~ujem - jer ima sveta koji misli da neko ko je hrom mora biti i gluv i nem - ~ujem ih mnoge, ~ak i devojke koje pripadaju Boginji, kako {apu}u save{tenici da ih postavi daleko od mene, kako ne bih mogao da ih vidim kada do|e vreme da se udaljimo od vatri..." Morgana je naglo sela. "Da sam ja bila ta sve{tenica, oterala bih tu `enu od vatri, jer se usudila da zahteva u kakvom obliku Bog treba da joj pri|e... {ta si ti u~inio, Kevine?" On je slegnuo ramenima. "Po{to nisam hteo da kvarim obred niti da mu~im neku `enu takvim izborom, udaljio sam se tako tiho da niko nije ni primetio. ^ak ni Bog ne mo`e da promeni ono {to vide na meni i {to o meni misle. Jo{ pre nego {to su mi druidski zakoni zabranili da le`em sa `enama koje se daju za novac, nisam mogao da ih platim dovoljno da bi me prihvatile. Mo`da bi trebalo da postanem hri{~anski sve{tenik, jer oni, koliko ~ujem, u~e svoje sve{tenike tajni `ivota bez `ene. Ili bi trebalo da `alim {to su plja~ka{i koji su me obogaljili zaboravili i da me u{kope, pa bi mi bilo svejedno. Izvini - ne bi trebalo da govorim o tome. Ali pitam se da li si pristala da legne{ kraj mene zato {to si mislila da u ovom bogaljastom telu nema mu{kosti, pa nisi tako razmi{ljala o meni..." Morgana ga je slu{ala, u`asnuta agonijom gor~ine u njegovim re~ima, ranama nanetim njegovoj mu{kosti. Znala je koliko `ivota postoji u njegovim rukama, koliko je osetljiv kao muzi~ar. ^ak i pre Boginje, mo`e li `ena da gleda samo u izobli~eno telo? Setila se kako se bacila Lanseletu u naru~je, i setila se koliko joj je bio ranjen ponos, i znala je da se ta rana nikada ne}e sasvim zaceliti. Polako se sagnula i poljubila ga u usta, a zatim u o`iljke na ruci. "Nikada ne sumnjaj u to, za mene si ti mu{karac, i Boginja me je navela da ovo u~inim." Ponovo je legla i okrenula se ka njemu. On ju je o{tro pogledao pod sve ja~im svetlom. Na trenutak se trgla kad mu je ugledala lice - zar misli da ga ona sa`aljeva? Ne; ona deli svest o njegovim patnjama, {to je sasvim druga~ije. Pogledala ga je pravo u o~i... da, da mu lice nije toliko puno gor~ine, toliko izobli~eno patnjom, bio bi lep; crte su mu pravilne, o~i tamne i ne`ne. Sudbina mu je slomila telo, ali ne i duh - kukavica ne bi mogao da izdr`i zadatke kakve postavljaju druidi. Pod pla{tom Boginje, kao {to mi je svaka `ena sestra, k}er i majka, tako mi je svaki mu{karac otac, ljubavnik i sin... Moj otac je umro pre nego {to sam stigla da ga upamtim, a sina nisam videla otkako je prohodao... ali ovom mu{karcu }u pru`iti ono {to Boginja `eli... Ponovo je poljubila {aku prekrivenu o`iljcima i stavila je sebi pod haljinu, pravo na grudi. Bio je neiskusan - {to joj se u~inilo ~udno za ~oveka njegovih godina. Ali kako bi i moglo biti druga~ije? pomislila je. Ovo je prvi put da ~inim ovo po svojoj slobodnoj volji, i da taj dar bude primljen jednostavno, kao {to je i ponu|en. To je zacelilo ne{to u njoj. ^udno {to joj je tako sa mu{karcem koga jedva poznaje i prema kome

ose}a samo ljubaznost. ^ak i tako neiskusan, bio je pa`ljiv i ne`an sa njom, i osetila je kako u njoj izvire ogromna i neizreciva ne`nost. "^udno", rekao je on kasnije, tihim, zami{ljenim glaom. "Znao sam da si sve{tenica i da si mudra, ali nekako nisam ni pomislio da si i lepa.," Promuklo se nasmejala. "Lepa? Ja?" Ali bila mu je zahvalna {to je, makar i na trenutak, to pomislio. "Morgana, reci mi - gde si bila? Ne bih te ispitivao, ali {ta god da je, te{ko ti le`i na srcu." "Ne znam", izletelo joj je. Nije ni pomislila da }e mu re}i. "Van sveta, izgleda - poku{avala sam da stignem u Avalon - a nisam uspevala da u|em, put mi je, izgleda, zatvoren. Dva puta sam ve} bila... drugde. U drugoj zemlji, u zemlji snova i ~arolija - u zemlji gde vreme stoji i ne stoji, i nema ni~eg sem muzike..." Tu je za}utala; ho}e li harfista pomisliti da je poludela? Pogladio ju je prstom po ivici oka; prst mu je bio hladan, jer su zbacili pokriva~e sa sebe; sada ju je pa`ljivo u{u{kao u ogrta~. "I ja sam jednom bio tamo i ~uo sam njihovu muziku..." rekao je, dalekim, zami{ljenim glasom, "i na tom mestu nisam bio ni izdaleka ovako ubogaljen, i njihove `ene mi se nisu smejale... Jednog dana, mo`da, kada prestanem da se bojim ludila, ponovo }u oti}i tamo... pokazali su mi skrivene puteve i rekli su da mogu da do|em, zbog moje muzike..." Ponovo je zapao u dugo }utanje. Ona se stresla i odvratila pogled. "Bolje da ustanemo. Ako nam se konj nije smrzao no}as, danas }emo sti}i u Kamelot." "A ako stignemo zajedno", tiho je dodao Kevin, "verova}e da si do{la sa mnom iz Avalona. Njih se ne ti~e gde si izbivala - ti si sve{tenica, i tvoja savest se ne ti~e nikoga `ivog, ~ak ni njihovih biskupa, pa ~ak ni samog Talesina." Morgana je po`elela da ima da odene pristojnu haljinu; sti}i }e na Arturov dvor obu~ena kao prosjakinja. Pa, tu se ni{ta nije moglo. Kevin ju je gledao dok je ure|ivala kosu, a onda je pru`io ruke, pa mu je pomogla da ustane; ali ponovo je u njegovom pogledu primetila gor~inu. Navikao je da podi`e oko sebe stotinu ograda gor~ine i gneva. Ipak, dok su izlazili kroz niska vrata, dodirnuo joj je ruku. "Nisam ti se zahvalio, Morgana..." Nasme{ila se. "Oh, ako treba da se zahvaljuje, onda je to obostrano, prijatelju - ili ne bih smela tako da te zovem?" Prsti prekriveni o`iljcima na trenutak su se stegli oko njenih... a onda je ugledala divlji plamen, i njegovo lice okru`eno vatrom, izobli~eno u vrisku, i oganj svuda oko njega... oganj... uko~ila se i otrgla ruku, u`asnuto zure}i u njega. "Morgana!" uzviknuo je. "[ta je bilo?" "Ni{ta, ni{ta - samo gr~ u nozi", slagala je i izbegla je da ga dodirne kada je pru`io ruku ka njoj. Smrt! Smrt na loma~i! [ta je to zna~ilo? ^ak ni najgori izdajnici ne umiru tom smr}u... ili sam videla samo ono {to mu se desilo kao detetu? Ma koliko kratak, trenutak Vida ju je potresao, kao da je sama izgovorila re~ koja ga je oterala u takvu smrt. "Hodi", rekla je, gotovo grubo. "Idemo odavde." 15. Gvenvir nikada nije `elela da se petlja sa Vidom; zar nije u Svetom Pismu re~eno da nijedan ~ovek ne zna {ta mu donosi dan? Pa ipak, tokom protekle godine, otkako su preselili dvor u Kamelot, jedva da je i pomislila na Morganu, a ovog jutra se probudila setiv{i se da ju je sanjala - u snu ju je Morgana uzela za ruku, povela ju je ka Beltanskim vatrama i nalo`ila joj da kraj njih legne sa Lanseletom. Kada se sasvim probudila, mogla je da se nasmeje glupom snu. Snove svakako {alje |avo, jer ona je uvek sanjala zle stvari, kakve ne bi smela ni da zamisli hri{}anska `ena, a naj~e{}e je sanjala Morganu. Pa, ona je oti{la sa na{eg dvora, i ne moram vi{e da mislim na nju... ne, ne `elim joj zlo, `elim da se pokaje za svoje grehe i da na|e mir u manstiru... ali negde daleko odavde. Sad, kad je Artur napustio paganstvo, Gvenvir je ose}ala da bi mogla da bude ~ak i sre}na, samo da nije tih snova u kojima je Morgana navodi na sramotne stvari. A sada ju je san progonio dok je sedela i vezla oltarske prekriva~e za crkvu; toliko ju je progonio da joj se ~inilo gre{no da veze zlatni krst misle}i na Lanseleta. Spustila je vez i pro{aptala molitvu, ali misli su joj nastavile istim tokom. Artur, kad ga je zamolila na Bo`i}, obe}ao je da }e zabraniti Beltanske vatre u ~itavoj zemlji; smatrala je da bi to u~inio i ranije, samo ga je Merlin spre~avao. Svakome bi bilo te{ko, razmi{ljala je, da ne voli starca - bio je tako blag i dobar; da je samo hri{}anin, bio bi bolji od svakog sve{tenika. Ali Talesin je rekao da ne bi bilo lepo prema seljacima ako im se oduzme jednostavna vera u Boginju koja im ~uva polja i useve, i plodnost `ivotinja i `ena. Oni su ionako malo kada mogli da gre{e, ulagali su sve snage u oranje i `etvu, kako bi imali

dovoljno hrane da ne gladuju; nije se moglo o~ekivati da }e se |avo petljati sa takvim ljudima, ako |avola uop{te ima. Ali Gvenvir mu je odgovorila: "Verovatno mislite da oni ne gre{e kada prilaze Beltanskim vatrama i slede paganske obrede, le`u}i sa onima sa kojima nisu u braku..." "Bog zna koliko je u njihovim `ivotima malo radosti", mirno je odgovorio Talesin. "Zar je zaista tako lo{e {to ~etiri puta u godini, pri smeni godi{njih doba, mogu da se provesele i rade ono {to im ~ini zadovoljstvo? Ne bih imao mnogo razloga da volim Boga koji bi to proglasio gre{nim. Da li ih ti smatra{ gre{nim, kraljice?" Smatrala ih je; tako bi morala da misli svaka hri{}anka - i}i u polja, plesati naga i le}i sa prvim mu{karcem koji se pojavi... sramno, kvarno i gre{no. Talesin je uzdahnuo i odmahnuo glavom. "Pa ipak, kraljice moja, niko nije gospodar tu|e savesti. ^ak i ako misli{ da je to sramota i greh, zar zaista misli{ da zna{ {ta je dobro za druge? ^ak ni mudraci ne znaju sve, a mo`da Bogovi imaju i druge svrhe sem onih koje mi, sa ovo malo mudrosti, mo`emo da uvidimo." "Ako umem da razlikujem dobro i zlo - a znam, jer nas sve{tenici u~e tome, i Bog nas u~i u Svetom Pismu - zar ne bi trebalo da se pla{im kazne Bo`je ukoliko ne stvorim zakone koji }e odvra}ati moj narod od greha?" upitala je Gvenvir. "Bog bi krivicu svalio na mene ukoliko dozvolim zle stvari koje mogu da spre~im, i da sam ja kralj, ve} bih ih odavno zabranila." "Pa, gospo, onda mogu re}i samo da je sre}a za ovu zemju {to ti nisi kralj. Kralj mora da {titi svoje podanike od stranaca, od napada~a, i da vodi narod u bitke - kralj se mora prvi postaviti izme|u svoje zemlje i opasnosti, ba{ kao {to seljak ustaje da brani svoja polja od plja~ka{a. Ali nije njegova du`nost da odre|uje {ta srce sme da ose}a." Vatreno mu se usuprotivila. "Kralj je za{titnik svog naroda, a za{to da im {titi tela, ako pusti da im du{e padnu u ruke |avolu? Slu{ajte, gospodaru Merline; ja sam kraljica, a majke iz ove zemje {alju svoje k}eri da me slu`e i da se u~e dvorskom pona{anju - razumete li? Pa, kakva bih ja kraljica bila kad bih pu{tala da se k}eri drugih `ena nedostojno pona{aju i zatrudne, ili - kao {to je ~inila kraljica Morgoza, kako ~ujem - da pu{tam svoje gospe u kraljev krevet, ukoliko po`eli da se provodi sa njima? Majke mi poveravaju svoje k}eri, jer znaju da }u ih {tititi..." "To je drugo, poveravaju ti devojke suvi{e mlade da bi znale {ta `ele, prema kojima treba biti strog kao majka da bi valjano odrasle", rekao je Talesin. "Ali kralj vlada nad odraslim ljudima." "Bog nije rekao da treba da vlada jedan zakon za dvor, a drugi za prost narod! On `eli da se svi pridr`avaju njegovih zapovesti - a {ta bi bilo da nema zakona? [ta mislite, {ta bi bilo sa ovom zemljom kad bi moje gospe izlazile u polja i nedostojno se pona{ale? Za{to bi se takve stvari de{avale ~ak i nadomak crkvenih zvona?" Talesin se nasme{io. "Sve mi se ~ini da, ~ak i da nema zakona koji to zabranjuje, ti ne bi izlazila u polja na Beltan, gospo moja. Primetio sam ve} - nimalo ne voli{ da izlazi{ na otvoreno." "Ja sam vaspitana kao hri{}anka, savetuju me sve{tenici, i odlu~ila sam da ne idem", o{tro mu je odvratila. "Ali, Gvenvir", rekao joj je vrlo blago, gledaju}i je bledoplavim o~ima usa|enim u izborano lice, "razmisli malo. Pretpostavimo da se donese zakon protiv toga, a da ti po savesti ose}a{ da je to ipak ispravna stvar, prepustiti se Boginji, priznaju}i time da je ona iznad svih nas, iznad tela i du{e? Ako tvoja Boginja `eli da tako ~ini{, zar bi dopustila da te dono{enje nekakvog zakona udalji od Beltanskih vatri? Razmisli, draga gospo: pre manje od dvesta godina - zar ti biskup Patricije nije pri~ao o tome? - ovde, u Letnjoj zemlji, bilo je izri~ito zakonom zabranjeno po{tovati Hrista, jer bi se time rimskim bogovima oduzimalo njihovo drevno pravo. A bilo je hri{}ana koji su radije umirali nego da u~ine takvu sitnicu, da zapale malo mirisa pred nekim idolom - da, vidim da si ~ula tu pri~u. Ho}e{ li dopustiti da tvoj Bog bude tiranin kao rimski imperatori?" "Ali Bog je stvaran, on postoji, a ti idoli su delo ljudskih ruku", odvratila je Gvenvir. "Ne ba{, isto va`i i za Devicu Mariju koju je Artur poneo u bitku; to je slika koja pru`a mir umu vernika. Meni je, kao druidu, strogo zabranjeno da posedujem sliku bilo kog Boga, jer sam, tokom mnogih `ivota, nau~io da mi nisu potrebne - mogu da mislim na Boga kao da se nalazi u meni. Ali oni koji se jednom ra|aju ne mogu tako, i zato im je potrebna Boginja u okruglom kamenju i jezercima, kao {to je tvom prostom narodu potrebna slika Device Marije i krsta, koju neki vitezovi nose na {titu, kako bi se znalo da su kri{}anski vitezovi." Gvenvir je znala da u tom rasu|ivanju postoji neka gre{ka, ali nije mogla da se raspravlja sa Merlinom; u svakom slu~aju, on je ipak samo starac i paganin. Kada rodim Arturu sina - jednom mi je rekao da tada mogu da zatra`im od njega sve {to po`elim; e, tada }u ga zamoliti da zabrani Beltanske i `etvene vatre. Setila se tog razgovora, mesecima kasnije, onog jutra kad je sanjala. Morgana bi joj svakako dala isti savet - da legne sa Lanseletom kraj vatri... Artur je rekao da joj ne}e postavljati nikakva pitanja ukoliko rodi dete,

naprosto joj je dao dozvolu da uzme Lanseleta za ljubavnika... ose}ala je da joj lice gori dok se saginjala nad krstom; nije se ose}ala dostojna da ga dodiruje. Spustila je oltarski prekriva~ sa krila i umotala ga u komad grublje tkanine. Radi}e na njemu kad bude smirenija. Na ulazu u sobu za~uo se Kajev neravnomeran korak. "Gospo moja", rekao je, "kralj me {alje da pitam ho}ete li do}i na vojno ve`bali{te. @eleo bi da vam ne{to poka`e." Gvenvir je klimnula glavom svojim gospama. "Elena, Meleas, hodite sa mnom", rekla je. "Vi ostale, mo`ete da po|ete ili da ostanete ovde i radite, kako `elite." Jedna od `ena, postarija i pomalo kratkovida, odlu~ila je da ostane i nastavi sa predenjem; sve ostale, `eljne izlaska na sunce, okupile su se iza Gvenvir. Preko no}i je padao sneg, ali zima je ve} jenjavala, i sada se sneg brzo topio na suncu. Kroz travu su se pomaljali mali pupoljci; kroz mesec dana sve }e biti puno cve}a. Kada je do{la u Kamelot, njen otac, Leodegranc, poslao joj je svog najboljeg vrtlara, kako bi odlu~io koje }e povr}e i za~ini tu najbolje rasti. Ali vrh brega bio je naseljen davno pre dolaska Rimljana i na njemu je ve} bilo mnogo bilja; Gvenvir mu je nalo`ila da ih sve presadi u kuhinjsku ba{tu, a kada su nai{li na mesto gde je raslo divlje cve}e, Gvenvir je izmolila od Artura da joj tu ostavi mesta za travnjak, pa je ve`bali{te sagra|eno dalje niz padinu. Pla{ljivo je podigla pogled dok su prelazili preko travnjaka. Ovde je bilo tako otvoreno, tako blizu neba; Karleon se nalazio mnogo bli`e zemlji. Ovde, u Kamelotu, u ki{nim danima, bilo je kao da se nalaze na ostrvu usred magle - kao u Avalonu - ali u vedre i sun~ane dane, kao {to je ovaj, le`ao je visok i otvoren, kao da nadgleda sve okolne zemlje, a kad se stane na sam vrh, moglo se gledati preko milja i milja bregova i {uma... Ose}ala se kao da je preblizu nebesima; svakako nije u redu da ljudska bi}a, obi~ni smrtnici, vide toliko daleko - ali Artur je rekao da, iako u zemlji vlada mir, kaljevski dvor mora biti te{ko pristupa~an. Nije je do~ekao Artur, nego Lanselet. Postao je jo{ lep{i, pomislila je. Sad, kad vi{e nije morao da nosi kratko pod{i{anu kosu zbog kacige, pustio ju je da izraste, i kovrd`ala mu se na ramenima. Nosio je i kratku bradu - to joj se dopadalo, mada ga je Artur zadirkivao zbog nje i tvrdio da je to znak ta{tine; Artur je i dalje nosio vojni~ki kratku kosu, i komornici su ga brijali svakog dana. "Gospo, kralj te o~ekuje", rekao je Lanselet i uhvatio je za ruku kako bi je otpratio do niza sedi{ta koja je Artur izgradio kraj drvene ograde ve`bali{ta. Artur joj se naklonio, zahvaliv{i osmehom Lanseletu, dok ju je uzimao za ruku. "Evo, Gven, sedi kraj mene - pozvao sam te jer `elim da ti poka`em ne{to naro~ito. Gledaj tamo..." Videla je grupu mla|ih vitezova i nekolicinu de~aka koji su slu`ili u kraljevoj ku}i kako glume bitku na ve`bali{tu; podeljeni u dve grupe, borili su se opremljeni drvenim ma~evima i velikim {titovima. "Gledaj", rekao je Artur, "onaj visoki, u ofucanoj ko{ulji boje {afrana. Da li ti mo`da li~i na nekoga?" Gvenvir je pogledala de~aka, prate}i njegove ve{te pokrete ma~em i {titom - odvojio se od ostalih i napadao kao mahnit, prevr}u}i ih; jednog momka je tako gadno udario po glavi da je ostao da le`i onesve{}en, a drugi se zateturao od `estokog udarca po {titu. De~ko je bio vrlo mlad - na ru`i~lastom licu tek su mu se nazirali prvi tragovi brade, pa je i dalje izgledao kao an|elak - ali bio je visok gotovo dva metra, krupan i {irokih ramena kao bik. "Bori se kao besan", rekla je Gvenvir, "ali ko je to? Kao da sam ga vi|ala na dvoru..." "To je onaj momak koji je do{ao na dvor i nije hteo da ka`e kako se zove", rekao je Lanselet kraj njih, "pa si ga dala Kaju da poma`e u kuhinji. Prozvali su ga 'Lepi', jer su mu ruke tako fine i bele. Kaj ga je vrlo grubo zavitlavao, prete}i da }e ih uni{titi me{aju}i pomije i ~iste}i povr}e. Na{ Kaj ima vrlo gadan jezik." "Ali de~ko mu nikada nije uzvratio", dodao je Gaven sa druge strane. "Mogao bi da prelomi Kaja nadvoje golim rukama, ali kada su ga ostali momci podsticali da udari - jedom je Kaj napravio stvarno kvarnu {alu o njegovom poreklu, rekao je da je sigurno nikogovi}, sin |ubretara, po{to mu ti poslovi ba{ le`e - Lepi mu je samo pogledao preko glave i rekao da ne bi bilo lepo udariti nekoga ko je postao bogalj slu`e}i svog kralja." "To je Kaju palo te`e nego da ga je pretukao", mra~no je rekao Lanselet. "Kaj smatra da i nije ni za {ta drugo do da se bavi pomijama i no{enjem tanjira. Jednog dana, Arture, mora{ na}i neki pohod za Kaja, makar da po|e i traga za Pelinorovim zmajem." Elena i Meleas zakikotale su se iza njih. "Dobro, dobro, ho}u", rekao je Artur. "Kaj je suvi{e dobar i odan da bismo ga i mi zavitlavali. Znate da sam `eleo da mu dam Karleon, ali on nije hteo da ga primi. Rekao je da mu je otac nalo`io da me svojim rukama slu`i sve dok bude `iv, i da }e radije do}i ovamo, u Kamelot, da upravlja doma}instvom. Ali taj de~ko - Lepi, Lanse, tako si rekao? Da li te podse}a na nekoga, `eno moja?" Zagledala se u de~aka, koji je sada juri{ao na poslednjeg ~lana protivni~ke grupe, a duga~ka, plava kosa vijoril mu je na vetru. Imao je visoko, {iroko ~elo i veliki nos, a ruke, kojima je stezao oru`je bile su glatke i bele...

onda je pogledala kraj Artura i ugledala isti takav nos i plave o~i, mada skrivene u masi ri|e kose, i rekla: "Pa, li~i mi na Gavena", kao da ju je to zapanjilo. "Bo`e, pomozi nam, stvarno je tako", nasmejao se Lanselet. "Ja to uop{te nisam primetio - a stalno ga gledam. Ja sam mu dao tu ko{ulju, uop{te nije imao nijednu ~itavu..." "A dao si mu i druge stvari", rekao je Gaven. "Kada sam ga upitao ima li sve {to mu je potrebno, rekao mi je za tvoje darove. Plemenito od tebe {to si pomogao de~aku, Lanse." Artur ga je iznena|eno pogledao. "Zna~i li da je on od tvoje krvi, Gavene? Nisam znao da ima{ sina..." "Ne, kralju moj. To je moj... moj najmla|i brat, Garet. Ali nije mi dozvolio da ka`em." "Nisi ~ak ni meni rekao, ro|a~e?" prebacio mu je Artur. "Zar taji{ stvari pred svojim kraljem?" "Nije tako", pobunio se Gaven, sav pocrvenev{i, pa je izgledalo kao da su mu kosa i krupno, {iroko lice iste boje; Gvenvir se ~inilo ~udno da tako krupan i grub mu{karac mo`e da pocrveni kao dete. "Nikada ne bih ni pomislio, kralju moj, ali de~ko me je molio da ne ka`em ni{ta - rekao je da sam ja stekao ugled jer sam ti ro|ak, ali da ako on stekne ugled na dvoru i kod velikog Lanseleta - ba{ tako je rekao, Lanse, kod velikog Lanseleta - `eli da to bude zbog njegovih dela, a ne zvog imena i porekla." "To je glupo", rekla je Gvenvir, ali Lanselet se nasme{io. "Ne - to je ~asno. ^esto sam `alio {to nisam imao hrabosti da tako u~inim, umesto da me trpe {to sam Banovo kopile, pa nisam morao ni za {ta da se izborim sam - zato sam se tako `estoko trudio da budem sjajan ratnik, kako niko ne bi rekao da nisam zaslu`io svoj polo`aj..." Artur je ne`no polo`io ruku Lanseletu na mi{icu. "Toga nikada ne treba da se pla{i{, prijatelju", rekao je. "Svi znaju da si mi ti najbolji od svih vitezova i da si najbli`i mom presltolu. Gavene", obratio se ri|em vitezu, "ni tebe ne cenim zato {to si mi ro|ak i naslednik, nego zato {to si odan i pouzdan, i {to si mi desetinama puta spasavao `ivot. Bilo je i takvih koji su mi govorili kako ne bih smeo dopustiti da me {titi prvi naslednik, jer ako takav dobro obavlja svoju du`nost,o nikada ne}e do}i do prestola, ali mnogo puta mi je bilo milo {to imam tako odanog ro|aka da mi {titi le|a." Zagrlio je Gavena ok ramena. "Zna~i, to ti je brat, a ja nisam imao pojma." "Nisam znao ni ja kada je tek do{ao na dvor", rekao je Gaven. "Kad sam ga poslednji put video, na tvom krunisanju, bio je de~a~i} ne vi{i od mog ma~a, a sada - pa, vidi{ i sam. Ali jednom sam ga video u kuhinji i pomislio sam da je mo`da neko o~evo kopile. Bog zna da ih je Lot imao mnogo - ali onda sam ga prepoznao, a on me je molio da ne otkrijem ko je, kako bi sam do{ao do slave." "Pa, godinu dana Kajeve obuke na~inilo bi ~oveka od svake mamine maze", rekao je Lanselet, "a on je stvarno sve mu{ki trpeo." "^udi me da ga nisi prepoznao, Lanselete - umalo {to te nije ubio na Arturovom ven~anju", vedro je rekao Gaven. "Zar si zaboravio kako si ga predao na{oj majci i naredio joj da ga izlema kako bi nau~io da ne tr~i pod konjska kopita..." "A ubrzo potom sam umalo slomio vrat - da, sada se se}am", nasmejao se Lanselet. "Zna~i, to je taj mali mangup! Ali daleko je prevazi{ao ostale momke, trebalo bi da ve`ba sa pravim oru`jem, uz vitezove. Meni se ~ini da bi ve} sad bio me|u najboljima. Dopu{ta{ li mi, kralju moj?" "^ini kako `eli{, prijatelju." Lanselet je otpasao ma~. "Pri~uvaj mi ga, gospo", zamolio je Gvenvir. Presko~io je ogradu, uzeo jedan od drvenih ma~eva za ve`bu i potr~ao ka krupnom, ri|okosom de~aku. "Prevelik si za tu decu, mom~e - hodi ovamo i oprobaj se sa nekim tvoje veli~ine!" Sa nekim tvoje veli~ine? - u`asnuto je pomislila Gvenvir. Lanselet uop{te nije bio krupan, bio je tek ne{to vi{i od nje, a mladi Lepi bio je vi{i od njega za ~itavu glavu! U prvi mah de~ko je oklevao pred kraljevim kapetanom konjice, ali Artur mu je uputio pokret ohrabrenja, i de~akovo lice sinulo je od divlje radosti. Jurnuo je na Lanseleta, podigav{i drveno oru`je na udarac, i zapanjio se kad ga je spustio, a Lanselet nije bio tu; Lanselet ga je izbegao, okrenuo se i udario ga po ramenu. U poslednji ~as je povukao oru`je, tako da je samo dodirnuo de~aka, ali mu je pocepao ko{ulju. Garet se brzo pribrao, do~ekao na vreme naredni Lanseletov udarac; na trenutak se Lanselet okliznuo na vla`noj travi i izgledalo je kao da }e pasti, a onda je pokleknuo pred de~akom. Lepi je odstupio. Lanselet je ustao i proderao se: "Idiote! Zamisli da sam ja mo}ni saksonski ratnik!" Potom je sna`no udario de~aka po le|ima, okrenuv{i ma~ pljo{timice, tako da je ovaj ispustio ma~ i odleteo preko pola ve`bali{ta; pao je i ostao da le`i, o{amu}en. Lanselet je po`urio da mu pri|e i sagne se nad njim, sme{e}i se. "Nisam hteo da te povredim, mom~e, ali mora{ nau~iti da se bolje ~uva{." Pru`io mu je ruku. "Hajde, osloni se o mene." "Po~astvovali ste me, ser", rekao je de~ko, porumenev{i, "a i koristilo mi je da osetim va{u snagu."

Lanselet ga je pljesnuo po ramenu. "Neka bi bilo da se uvek borimo rame uz rame, a ne kao neprijatelji, Lepi", rekao je i vratio se do kralja. Momak je podigao svoj ma~ i vratio se ostaloj mla|ariji, koja se okupila i po~ela da ga zavitlava. "Pa, Lepi, umalo da pobedi{ kraljevog kapetana..." Artur se nasme{io dok je Lanselet ponovo preskakao ogradu. "To je bilo lepo obavljeno, Lanse. Bi}e od njega dobar vitez - kao {to je njegov brat", dodao je, klimnuv{i glavom Gavenu. "Ro|a~e, nemoj mu re}i da znamo ko je - razlozi zbog kojih `eli da krije svoje ime sasvim su ~asni. Ali reci mu da sam ga video i da }u ga u~initi vitezom na Duhove, kada svaki molilac sme da izi|e pred mene, ako do|e i zamoli me za ma~ kakav odgovara njegovom polo`aju." Gaven je na to sav sinuo. Sada bi, pomislila je Gvenvir, svako ko ih je obojicu video znao da su ro|aci, jer osmesi su im bili isti. "Zahvaljujem ti, kralju moj. Neka bi ti slu`io dobro kao ja." "To je te{ko mogu}e", rekao je Artur sa ljubavlju. "Imam ogromnu sre}u sa svojim prijateljima i saputnicima." Gvenvir je pomislila kako Artur zaista izaziva ljubav i odanost kod svakoga - to je tajna njegove vladavine, jer mada je ve{t u bitkama, nije veliki borac; vi{e puta je videla kako, u bitkama kojima su se zabavljali i odr`avali spremnost za borbu, Lanselet, pa ~ak i stari Pelinor, izbacuju Artura iz sedla ili ga ru{e na zemlju. Artur nikada nije bio ljut ni uvre|en, nego je dobro}udno govorio kako mu je milo {to ima tako dobre borce da ga ~uvaju, i da je bolje {to su mu prijatelji nego neprijatelji. De~aci su uskoro pokupili svoje oru`je za ve`bu i oti{li. Gaven se udaljio da razgovara sa bratom, a Artur je poveo Gvenvir ka utvr|enom zidu. Kamelot se nalazio na {irokom i visokom bregu, sa vrhom ravnim i prostranim kao ~itav grad, i tu su, unutar zida, sagradili svoj zamak. Sada je Artur poveo Gvenvir na svoj omiljeni vidikovac, gde se moglo popeti na zid i gledati preko doline. Osetila je vrtoglavicu i pridr`ala se za zid. Odavde je mogla da vidi ostrvski dom svog detinjstva, zemlju kralja Leodegranca, a malo severnije videlo se ostrvo, nekako sklup~ano i nalik na usnulog zmaja. "Tvoj otac stari, a nema sinova", rekao je Artur. "Ko }e vladati posle njega?" "Ne znam - verovatno bi voleo da ti odredi{ nekoga ko }e biti moj namesnik", rekla je Gvenvir; jedna od njenih sestara je umrla na poro|aju, u dalekom Velsu, a druga je umrla tokom opsade zamka. A o~eva druga `ena nije mu rodila `ivog sina, pa je Gvenir bila jedini naslednik kraljevstva. Ali kako bi ona, `ena, uspela da ga zadr`i pred onima koji su pohlepni za zemljom? Pogledala je ka o~evom kraljevstvu. "Tvoj otac - Pendragon - da li je i on progla{en kraljem na Ostrvu zmaja?" "Tako mi je rekla Gospa od Jezera, i rekla je da je i on dao zavet da }e uvek ~uvati staru veru i Avalon kao i ja", mra~no je odvratio Artur i ostao zagledan u Ostrvo zmaja. Upitala se kakve su mu paganske misli ispunile um. "Ali kada si se okrenuo jedinom istinskom Bogu, on ti je podario najve}u pobedu, pa si odbio Saksonce zauvek od na{ih obala." "Glupo je tako govoriti", rekao je Artur. "Mislim da nijedna zemlja na mo`e biti bezbedna zauvek, nego samo dok Bog to `eli..." "A Bog ti je dao sve ove zemlje, Arture, da bi vladao njima kao hri{}anski kralj. Ba{ kao kod proroka Ilije biskup mi je to ispri~ao - kada je izi{ao sa Bo`jim sve{tenicima i susreo se sa sve{tenicima Baala, pa su prizivali svako svoga Boga, i Jedini Bog bio je najve}i, a za Baala se pokazalo da je samo idol, pa im nije odgovorio. Da u Avalonu ima ikakve mo}i, zar bi ti Bog i Devica dali takvu pobedu?" "Moja vojska odbila je Saksonce, ali mo`e se desiti da budem ka`njen zbog krivokletstva", rekao je Artur. Nije volela kad mu se na licu pojave bore tuge i u`asa. Po{la je malo ka jugu, napinju}i vid - odavde se, ako se dobro pogleda, mogao videti sam vrh crkve Svetog Mihajla na Toru - crkva koja je sagra|ena zato {to je sveti Mihajlo bio gospodar donjeg sveta, koji se borio da zadr`i paganske bogove u Paklu. No, ponekad bi se desilo da joj se zamagli pred o~ima, pa bi umesto crkve ugledala Tor krunisan prstenom od kamenja. Sestre u Glastonberiju rekle su joj da je nekada bilo tako, u davna i zla paganska vremena, ali sve{tenici su se potrudili da obore i odvuku kamenje iz prstena. Pretpostavljala je da ga ponekad jo{ vidi zato {to je gre{na. Jednom je sanjala kako le`i sa Lanseletom pod tim kamenjem, i da mu pru`a ono {to u javi nikada nije... Lanselet. On je tako dobar, nikada nije tra`io od nje vi{e nego {to jedna hri{}anka, uz to udata, mo`e da pru`i bez gubitka ~asti... ali zapisano je da je sam Hrist rekao: ko god pogleda `enu sa `eljom, ve} je u srcu po~inio preljubu... dakle, gre{ila je sa Lanseletom, i tu se nije moglo ni{ta, oboje su ve} prokleti. Stresla se i otrgla pogled od Tora, jer ~inilo joj se da bi Artur mogao da joj pro~ita misli. On je pomenuo Lanseletovo ime... "[ta ti misli{, Gven? Krajnje je vreme da se Lanselet o`eni."

Jedva je uspela da zadr`i smiren glas. "Onog dana kad zatra`i da ga o`eni{, gospodaru i kralju, treba to i da u~ini{." "Ali on to ne}e tra`iti", rekao je Artur. "Ne `eli da me napusti. Pelinorova k}er bila bi mu dobra `ena, a ona ti je ro|aka - zar ne misli{ da bi to bilo pogodno? Lanselet nije bogat, Ban ima suvi{e kopiladi da bi im dao ve}a imanja. Ovako bi bilo dobro za oboje." "Da, svakako si u pravu", rekla je Gvenvir. "Elena ga prati pogledom kao momci na ve`bali{tu i jedva ~eka da joj uputi ljubaznu re~ ili makar pogled." Mada ju je srce bolelo, mo`da bi i bilo najbolje da se Lanselet o`eni, jer suvi{e je dobar da bi ostao vezan za `enu koja mo`e tako malo da mu pru`i; tada bi mogla da se iskupi za svoj greh ~vrstim obe}anjem da vi{e ne}e gre{iti, {to ne bi mogla kad bi Lanselet bio u blizini. "Pa, opet }u razgovarati sa Lanseletom o tome. On ka`e da ne `eli da se `eni, ali nave{}u ga da razume kako to ne zna~i izgnanstvo sa mog dvora. Zar ne bi bilo dobro kad bi na{a deca, jednog dana, imala Lanseletove sinove u pratnji?" "Daj Bo`e da taj dan do|e", rekla je Gvenvir i prekrstila se. Zajedno su stajali na uzvi{ici, gledaju}i ka Letnjoj zemlji koja je le`ala pod njima. "Eno jaha~a na putu", rekao je Artur, gledaju}i na put koji je vodio ka zamku. "To je bard Kevin, dolazi iz Avalona. A barem ovog puta bio je dovoljno pametan da po|e na put sa slugom." "Nije to sluga", rekla je Gvenvir, posmatraju}i vitku priliku koja je jahala iza Kevina na istom konju. "To je `ena. ^udim se - mislila sam da su druidi kao sve{tenici i da se dr`e dalje od `ena." "Pa, to va`i za neke od njih, mila, ali ~uo sam od Talesina da svi koji nemaju najvi{i ~in smeju da se `ene, i da ~esto to i ~ine", rekao je on. "Mo`da je Kevin na{ao sebi `enu, a mo`da samo putuje sa nekom koja je po{la u istom pravcu. Po{alji neku od svojih gospi da javi Talesinu ko dolazi, a jo{ jedna neka po|e u kuhinje - ako ve~eras budemo imali muziku, valjalo bi da uz nju ide i gozba! Idemo polako da ga pozdravimo - harfista ve{t kao Kevin zaslu`uje da mu li~no kralj po`eli dobrodo{licu." Kad su stigli do velike kapije, ova je ve} bila otvorena, a do{ao je i Kaj da do~eka velikog harfistu u Kamelotu. Kevin se naklonio pred kraljem, ali Gvenvir nije skidala pogled sa vitke, lo{e odevene prilike koja je jahala iza njega. Morgana se naklonila. "Evo, vratila sam se na tvoj dvor, brate." Artur je pri{ao da je zagrli. "Dobro do{la nazad, sestro - dugo je potrajalo", rekao je, priljubiv{i obraz uz njen. "Sada, kad vi{e nemamo majku, trebalo bi da se dr`imo zajedno. Ne napu{taj me vi{e, sestro." "Nisam ni pomislila na to", rekla je ona tiho. Gvenvir je tako|e pri{la da je zagrli, ose}aju}i koliko je Morgana mr{ava i ko{~ata. "Izgleda{ kao da odavno putuje{ drumovima, sestro." "Istina - dolazim izdaleka", rekla je Morgana, a Gvenvir ju je dr`ala za ruku dok su ulazili u zamak. "Gde si bila? Tako dugo te nije bilo - ve} sam mislila da se nikada ne}e{ vratiti", rekla je Gvenvir. "I ja sam ve} to pomislila", rekla je Morgana. No, Gvenvir je primetila da ipak nije odogovorila gde je bila. "Ono {to si ostavila kod nas - harfa, haljine i sve to - sve je ostalo u Karleonu. Sutra }u poslati glasnika po sve", rekla je Gvenvir, i uvela ju je u sobu u kojoj su spavale njene gospe. "Do tada, ako `eli{, pozajmi}u ti haljinu - dugo si putovala, sestro, i izgleda{ kao da si spavala u {tali. Jesu li te napali plja~ka{i i oteli ti prtljag?" "Zaista sam imala lo{u sre}u uz put", rekla je Morgana, "i ako mi po{alje{ slu`avku da se okupam i obu~em se u ~isto, bi}u ti duboko zahvalna. Rado bih uzajmila i ~e{alj, ukosnice i cipele." "Moja haljina bi}e ti preduga~ka", rekla je Gvenvir, "ali svakako }e{ mo}i nekako da je upotrebi{ dok ne stigne tvoja ode}a. ^e{ljeve, velove i cipele rado }u ti dati - ove tvoje izgledaju kao da si u njima i{la do Lotije i nazad!" Dala je znak jednoj od slu`avki. "Donesi moju crvenu haljinu, veo koji ide uz nju, cipele i pojas - sve odaberi tako da sestra mog gospodara bude obu~ena kako odgovara njenom polo`aju. I po{alji po slu`avku za kupanje." Gadljivo je pogledala haljinu koju je Morgana ve} skidala. "Ako to ne mo`e da se valjano opere i zakrpi, bolje je daj nekoj mlekarici!" Kada se Morgana pojavila za kraljevim stolom, nosila je crvenu haljinu, koja je dobro pristajala uz njen ten; tra`ili su da im peva, ali nije pristala, rekav{i da je sad tu Kevin i da niko ne}e hteti da slu{a vrapca kako cvrku}e kad imaju pred sobom slavuja. Sutradan je Kevin zatra`io prijem kod kralja, i ostao je sa njim i Talesinom vi{e sati, pa su im ~ak i ve~eru posebno odneli; ali Gvenvir nikada nije saznala o ~emu su razgovarali - Artur joj je malo govorio o dr`avnim poslovima. Svako su se ljutili na njega {to je odbacio zavet Avalonu, ali ranije ili kasnije mora}e to da prihvate - on je sada hri{}anski kralj. [to se ti~e Gvenvir, nju su zaokupljale druge brige.

Tog prole}a na dvoru je zavladala groznica, i neke od njenih gospi tako|e su se razbolele, tako da sve do posle Bo`i}a nije imala vremena da misli ni na {ta drugo. Nikada ne bi ni pomislila da }e joj biti drago {to je Morgana uz nju, ali Morgana se dobro razumela u bilje i le~enje, i smatrala je da ba{ zbog njene ve{tine niko u dvoru nije umro - ~ula je da je u okolini dosta sveta poumiralo, dodu{e uglavnom deca i starci. I njena mala polusestra Izota dobila je groznicu, ali kad joj je majka ~ula za to, nije dozvolila da devojka ostane na dvoru, nego su je vratili na ostrvo, a kasnije su ~uli da je umrla. @alila je za njom - zavolela ju je i nadala se da }e je udati za nekog od Arturovih saputnika kad malo poodraste. I Lanselet je dobio groznicu, a Artur je naredio da ga smesti u dvor i da ga neguju njene gospe. Dok je jo{ postojala opasnost da se i sama razboli, nije mu prilazila - nadala se da je mo`da opet trudna, ali ispalo je da nije; kao i obi~no, samo njene uzaludne nade i zavaravanja. Kada je po~eo da se oporavlja, ~esto je odlazila da sedi kraj njega. Morgana je tako|e dolazila i svirala na harfi, sve dok nije mogao da ustane iz postelje. Jednog dana, posmatraju}i ih dok su pri~ali o Avalonu, Gvenvir je primetila kako ga Morgana gleda. Pa ona ga jo{ voli! pomislila je. Znala je da se Artur jo{ nada braku Morgane i Lanseleta, i gledala je, bolesna od ljubomore, kako Lanselet zaneseno slu{a Morgnaninu harfu. Glas joj je tako umilan; nije lepa, ali tako je mudra i u~ena - lepih `ena je mnogo, Elena je lepa, i Meleas, i k}er kralja Rojna, pa ~ak je i Morgoza lepa, ali za{to bi Lenseletu stalo do toga? Primetila je i koliko je Morgana ne`na prema njemu dok ga pridi`e i poji ga svojim biljnim lekovima i napicima. Ona, Gvenvir, nikada nije umela sa bolesnicima, nije bila ve{ta i sedela je kao glupa~a dok je Morgana pri~ala, smejala se i zabavljala ga. Mra~ilo se, i na kraju je Morgana rekla: "Vi{e ne vidim strune na harfi i promukla sam kao gavran - ne mogu vi{e da pevam. Sad treba da popije{ lekove, Lanselete, a onda }u ti poslati slugu da te spremi za spavanje..." Lanselet je uz mra~an osmeh primio pehar iz njene ruke. "Tvoji napici me osve`avaju, ro|ako, ali imaju grozan ukus..." "Popij to", nasmejala se Morgana. "Artur te je stavio meni pod komandu dogod bude{ bolestan..." "Da, a da sam odbio, sigurno bi me istukao i poslao u krevet bez ve~ere, a dok pijem lekove kao dobar de~ko, dobi}u poljubac i medenjak", rekao je Lanselet. Morgana se opet nasmejala. "Medenjak jo{ ne mo`e{ da dobije{, ali ima fine ka{e. Ako popije{ ~itav pehar, dobi}e{ poljubac za laku no}, a medenjake }u ti ispe}i kad dovoljno ozdravi{ da ih jede{." "Da, mama", rekao je Lanselet, mr{te}i nos. Gvenvir je bilo jasno da se Morgana uop{te ne {ali, jer kad je ispio pehar, sagnula se i blago ga poljubila u ~elo, a potom ga je u{u{kala u pokriva~e kao prava mati. "Eto, sad budi dobro dete i spavaj", rekla je, smeju}i se, ali Gvenvir je taj smeh zvu~ao gorko. Potom se udaljila. Gvenvir je ostala kraj Lanseletovog kreveta. "U pravu je, dragi moj, trebalo bi da spava{." "Dosadilo mi je da Morgana uvek bude u pravu", odvratio je Lanselet. "Sedi jo{ malo sa mnom, ljubavi..." Retko se usu|ivao da joj se tako obra}a, ali sela je na ivicu kreveta i pustila da je uhvati za ruku. Malo kasnije, privukao ju je nani`e i poljubio je; le`ala je du` ivice njegovog kreveta i pu{tala da je ljubi i dalje, ali posle nekog vremena on je umorno uzdahnuo i nije se pobunio kad je ustala. "Najdra`a ljubavi moja, ne mo`emo vi{e ovako. Mora{ mi dozvoliti da napustim dvor." "[ta? Da juri{ Pelinorovog omiljenog zmaja? Pa {ta bi onda Pelinor radio u slobodno vreme? To je njegova omiljena divlja~", {alila se Gvenvir, ali srce ju je bolelo. On ju je uhvatio za obe ruke i opet je povukao da sedne. "Ne, ne {ali se sa tim, Gven, i ti i ja znamo, a neka nam Bog pomogne, mislim da i Artur zna, da nikada nisam voleo nikoga sem tebe, jo{ od dana kad sam te ugledao u ku}i tvog oca. A ako treba da ostanem odan svom kralju i prijatelju, moram da napustim dvor kako te vi{e nikada ne bih video..." "Ne}u te spre~avati, ako ose}a{ da mora{ da ide{..." "Kao i kad sam ranije odlazio", zadihano je rekao on. "Kad god bih odjahao u rat, napola sam ~eznuo da padnem Saksoncima u ruke kako se vi{e ne bih vra}ao beznade`noj ljubavi - Bo`e, oprosti mi, ponekad sam mrzeo svog kralja, koga sam se zakleo da volim i slu`im, i tada sam mislio kako nijedna `ena ne bi smela da raskine prijateljstvo kakvo vlada izme|u nas, i zaklinjao sam se da vi{e ne}u misliti na tebe, osim kao na `enu svog kralja. Ali sad vi{e nema ratova, sedim ovde dan za danom, gledam te kraj njega na prestolu i zami{ljam te u njegovom krevetu, kao sre}nu i zadovoljnu `enu..."

"Za{to misli{ da sam i{ta sre}nija i zadovoljnija od tebe?" upitala je drhtavim glasom. "Ti barem mo`e{ da odabere{ da ostane{ ili ode{, ali ja sam predata Arturu u ruke, a da me ni{ta nisu pitali. Ne mogu da se spakujem i odja{em kada mi stvari nisu po volji, nego moram da ostanem me|u ~etiri zida i radim ono {to se od mene o~ekuje... ako mora{ da ide{, ne mogu tra`iti da ostane{; a ako ostane{, ne mogu ti re}i da ode{. Ti bar mo`e{ da odlu~i{ ho}e{ li biti sre}niji ako ode{ ili ako ostane{!" "Zar misli{ da za mene ima sre}e, ostao ili oti{ao?" upitao je Lanselet, i na trenutak joj se u~inilo da }e zaplakati. No, brzo se savladao i nastavio. "Ljubavi, {ta ho~e{ da uradim? Bo`e sa~uvaj da te i dalje ~inim nesre}nu. Ako odem, onda su tvoje du`nosti jasne, da bude{ Arturu dobra `ena, ni{ta vi{e i ni{ta manje. Ako ostanem... " nije nastavio. "Ako smatra{ da ti je du`nost da ode{", rekla je, "onda mora{ da ode{." I suze su joj potekle niz lice, zamagljuju}i joj vid. Kad je ponovo progovorio, njegov glas bio je napet kao da je zadobio smrtnu ranu. "Gvenvir..." toliko retko joj se obra}ao punim imenom, uvek je koristio re~i gospo ili kraljice moja, a u {ali uvek bi rekao Gven. Kad je sad upotrebio puno ime, u~inilo joj se da nikada ni{ta lep{e nije ~ula. "Gvenvir, za{to pla~e{?" Sada je morala da la`e, i to dobro, jer nije mogla da mu ka`e istinu. "Zato {to..." re~i su je gu{ile. "Zato {to ne znam ho}u li pre`iveti ako ode{." On je progutao knedlu i uhvatio je za obe ruke. "Pa onda... pa, ljubavi... ja nisam kralj, ali otac mi je dao malo imanje u Bretanji. Ho}e{ li da ode{ sa dvora sa mnom? Ja... ne znam, mo`da bi tako bilo ~asnije nego da ostanem na dvoru i volim Arturovu `enu..." Zna~i, voli me, pomislila je Gvenvir, `eli me, to je naj~asniji na~in... ali zahvatila ju je panika. Po}i sama, tako daleko, ~ak i sa Lanseletom... a onda je pomislila {ta }e svi govoriti o njoj, kako }e biti obe{~a{}ena... On je le`ao, i dalje je dr`e}i za ruke. "Nikada ne bismo mogli da se vratimo, to zna{ - nikada. A verovatno }e nas oboje ekskomunicirati - meni to ne bi mnogo zna~ilo, ja nisam tako veliki hri{}anin. Ali, ti, moja Gvenvir..." Ona je brzo zaklonila lice velom i zaplakala, znaju}i kolika je kukavica. "Gvenvir", rekao je on. "Ne bih te navodio na greh..." "Ve} smo zgre{ili, oboje", gorko je rekla. "A ako su sve{tenici u pravu, ve} smo zbog toga prokleti", mra~no je dodao Lanselet, "a ipak, od tebe sam dobio samo nekoliko poljubaca - dobili smo svo zlo i krivicu, a nimalo zadovoljstva za koje ka`u da ide uz greh. A nisam uop{te siguran da verujem sve{tenicima - kakav bi to Bog bio da ide no}u okolo kao neki stra`ar i zaviruje okolo kao seoska alapa~a kako bi video je li neko legao sa susedovom `enom..." "I Merlin je rekao ne{to sli~no", kazala je tiho Gvenvir. "A ponekad mi se ~ini da je bio u pravu, mada se ~esto pitam nije li me to |avo naveo na isku{enje..." "Oh, ne govori mi o |avolu", prekinuo ju je on i ponovo ju je povukao da legne kraj njega. "Ljubavi moja, oti}i }u ako `eli{, ili }u ostati, ali ne mogu da podnesem da te gledam tako nesre}nu..." "Ne znam ni sama {ta `elim", jecala je ona, pu{taju}i da je grli. "Ve} smo platili za svoj greh", promrmljao je Lanselet i osetila je njegove usne na svojima. Drhte}i, prepustila se poljupcu, ose}aju}i njegove ruke na svojim grudima. Ve} se ponadala da mu ovog puta to ne}e biti dovoljno, ali u hodniku se za~uo neki zvuk i Gvenvir se naglo uspravila, obuzeta panikom. Sedela je na ivici kreveta kad je u sobu u{ao Lanseletov {titono{a. "Gospodaru", naka{ljao se, "gospa Morgana mi je rekla da ste spremni za spavanje. Ako dozvoljavate, gospo..." Opet Morgana, prokleta bila! Lanselet se nasmejao i pustio Gvenvirinu ruku. "Da, i nimalo ne sumnjam da je gospa umorna. Obe}ava{ li da }e{ do}i i sutra da me poseti{, kraljice moja?" Bila je i besna i zadovoljna {to mu glas tako mirno zvu~i. Okrenula je lice od sveltosti svetiljke koju je nosio sluga; znala je da su joj i veo i haljina izgu`vani, a lice umazano od suza i kosa ra{~upana. Kako izgleda {ta li }e sluga misliti da su radili? Brzo je namestila veo preko lica i ustala. "Laku no}, ser Lanselete. Kervale, dobro se staraj o najboljem prijatelju mog kralja." Potom je izi{la, o~ajni~ki se nadaju}i da }e sti}i do svojih odaja pre nego {to se ponovo raspla~e. Oh, Bo`e, kako - kako se usu|ujem da se molim Bogu za priliku da dalje gre{im? Trebalo bi da se molim da me izbavi od isku{enja, a to ne mogu! 16. Dva dana pre ve~eri Beltana, bard Kevin ponovo je do{ao na Arturov dvor. Morgani je bilo drago da ga vidi; prole}e je bilo dugo i zamorno. Lanselet se oporavio od groznice i oti{ao na sever, u Lotiju, i Morgana je pomislila da bi i ona trebalo da po|e, kako bi videla sina; ali nije htela da putuje sa Lanseletom, a ni njemu se ne bi dopalo njeno dru{tvo. Mom sinu je dobro tamo gde je, pomislila je, poseti}u ga neki drugi put.

Gvenvir je bila }utljiva i `alosna; tokom godina Morganinog odsustva, kraljica je od vesele, detinjaste `ene postala }utljiva i zami{ljena, pobo`nija nego {to je razumno. Morgana je podozrevala da ~ezne za Lanseletom, a znaju}i Lanseleta, pomislila je, uz prisenak prezira, da on ne bi ni ostavio neku `enu na miru niti bi je naveo da zaista po~ini greh. A Gvenvir mu je bila dobar par - niti bi htela da mu se poda, niti da ga zaboravi. Pitala se {ta Artur misli o tome, ali nije imala hrabrosti da ga pita. Morgana je po`elela Kevinu dobrodo{licu na dvor, a za sebe je mislila kako nije nemogu}e da zajedno proslave Beltan - sun~eve plime su joj tekle u krvi, i ako ve} ne mo`e da ima mu{karca koga `eli (a znala je da bi to bio jedino Lanselet), mo`da bi bilo najbolje da uzme ljubavnika koji bi u`ivao u njoj; bilo je prijatno biti `eljena. A za razliku od Artura i Lanseleta, Kevin je sa njom otvoreno razgovarao o dr`avni~kim poslovima. Da je ostala u Avalonu, pomislila je u trenutku gorkog `aljenja, sada bi se ve} savetovali sa njom o svim va`nijim pitanjima. Pa, za to je svakako bilo prekasno; {to je u~injeno, u~injeno je. Do~ekala je Kevina u velikoj sali i poslu`ila ga hranom i vinom, posao koji joj je Gvenvir rado prepustila - Gvenvir je volela da slu{a Kevina kako svira na harfi, ali nije mogla da podnese da ga gleda. Tako ga je Morgana poslu`ila, i razgovarali su o Avalonu. "Je li Vivijen dobro?" "Dobro je, i jo{ je re{ena da do|e u Kamelot na Duhove", rekao je Kevin, "{to je dobro, jer Artur mene ne}e da slu{a. Mada je obe}ao da ne}e zabraniti Beltanske vatre, barem ne ove godine." "Ne bi mu ni vredelo da ih zabranjuje", rekla je Morgana. "Ali ima on problema i mnogo bli`e ku}i. Iza onog prozora, tako blizu da se gotovo vidi iz zamka, le`i Leodegrancovo kraljevstvo - jesi li ~uo?" "Slu~ajni prolaznik rekao mi je da je on umro", odgovorio je Kevin, "i da nije ostavio sina iza sebe. Njegova gospa, Alienor, umrla je na poro|aju, nekoliko dana posle njegove smrti. U njihovoj zemlji groznica je bila okrutna." "Gvenvir nije htela da ode ni na sahranu", rekla je Morgana. "Nema za ~im da tuguje - otac je nije mnogo voleo. Artur }e se posavetovati sa njom oko postavljanja namesnika - on ka`e da je kraljevstvo sad njeno, i ako budu imali dva sina, mla|i }e ga naslediti. Ali meni se ne ~ini verovatno da }e Gvenvir roditi makar jednog sina." Kevin je polako klimao glavom. "Da, pobacila je dete pre planine Badon i bila je stra{no bolesna. Otada nisam ~uo ~ak ni glasine o novoj trudno}i", rekao je. "Koliko je Vrhovnoj kraljici sad godina?" "Najmanje dvadeset pet, ~ini mi se", odgovorila je Morgana, ali nije bila sigurna, jer predugo je obitavala u vilinskoj zemlji. "Prestara je za prvo dete", rekao je Kevin, "mada ne sumnjam u to da se, kao i sve jalove `ene, usrdno moli za ~udo. [ta to spre~ava kraljicu da za~ne?" "Ja nisam babica. Meni se ~ini dovoljno zdrava; uz to, odrala je kolena mole}i se, a bez u~inka." "Pa, Bogovi ~ine po svojoj volji", rekao je Kevin, "ali svima }e nam trebati njihova milost ukoliko Vrhovni kralj umre bez sina! A sada nema pretnji od Saksonaca spolja koje bi spre~ile suparni~ke kraljeve u Britaniji da se me|usobno zarate i razdele zemlju. Nikada nisam verovao Lotu, ali on je mrtav, a Gaven je stra{no odan Arturu, pa se Lotije ne treba pla{iti, osim ako Morgoza ne na|e sebi ljubavnika sa ambicijama da postane Vrhovni kralj." "Lanselet je oti{ao tamo i trebalo bi da se brzo vrati", rekla je Morgana, a Kevin je nastavio. "I Vivijen }e zbog ne~ega i}i u Lotiju, mada smo svi smatrali da je suvi{e stara za takvo putovanje." Zna~i, vide}e mog sina... Morgani je srce posko~ilo u grudima, i osetila je ne{to nalik na bol, a grlo joj se steglo kao od suza. Kevin to, izgleda, nije primetio. "Nisam sreo Lanseleta uz put", rekao je on. "O~ito je po{ao drugim putem, ili je svratio da pozdravi majku, ili je mo`da", lukavo se nasme{io, "zastao da odr`i Beltan. To bi usre}ilo svaku `enu u Lotiji. Morgoza svakako ne bi dopustila da joj takav plen izmakne." "Ona je sestra moje majke", rekla je Morgana, "i mislim da je Lans suvi{e dobar hri{}anin za tako ne{to. Ima dovoljno hrabrosti da se suo~i sa Saksoncima u boju, ali za takvu bitku nije dovoljno hrabar." Kevin je podigao obrve. "Oho, zna~i tako? Ne sumnjam da govori{ iz iskustva", rekao je, "ali u~tivosti radi, re}i }emo da zna{ preko Vida! Ali Morgoza bi rado videla Arturovog najboljeg viteza okaljanog skandalom - tako bi se Gaven na{ao bli`e prestolu. A ~ujem da doti~nu gospu mu{karci veoma cene - nije suvi{e stara, ali je i dalje lepa, a kosa joj je ri|a bez ijedne sede vlasi..." "Oh", otrovno je rekla Morgana, "na tr`nicama Lotije prodaje se kana iz Egipta." "A i vitka je, i ka`u da koristi magiju kako bi privukla mu{karce", rekao je Kevin. "Ali to je samo ogovaranje. ^uo sam da dosta dobro vlada Lotijom. Zar je toliko ne voli{, Morgana?" "Ni slu~ajno. Ona mi je ro|aka i bila je dobra prema meni", brzo je rekla Morgana, i ve} je zaustila da doda: Usvojila je moje dete, jer tako bi posle mogla da pita je li ~uo neke vesti o Gvideonu... a onda se

predomislila. ^ak ni Kevinu to nije mogla da prizna. "Ali ne volim {to je moja ro|aka Morgoza izi{la na lo{ glas u Britaniji, kao obi~na kurva." "Nije ba{ tako stra{no", nasmejao se Kevin i spustio pehar sa vinom. "Ako gospa voli lepe mu{karce, nije ni prva ni poslednja. A po{to je sada udovica, niko nema prava da broji mu{karce koji prolaze kroz njen krevet. Ali ne smem pustiti da me Vrhovni kralj ~eka. Po`eli mi sre}u, Morgana, jer moram da mu prenesem lo{e vesti, a zna{ kakva sudbina od davnina ~eka onog ko kralju donese neprijatne vesti!" "Artur nije takav", rekla je Morgana. "Ali ako nije tajna, kakve to lo{e vesti donosi{?" "Zapravo nikakve, jer odavno je, i mnogo puta, re~eno da Avalon ne}e pristati da Artur vlada kao hri{}anski kralj, ma kakvu veru li~no po{tovao. Ne sme dozvoliti sve{tenicima da ukinu obo`avanje Boginje, niti da dodirnu hrastove zasade. A ako to u~ini, treba da mu prenesem poruku od Gospe: ruka koja mu je dala sveti ma~ druida mo`e ga okrenuti u njegovim rukama i pose}i ga." "To mu ne}e biti prijatno da ~uje", rekla je Morgana, "ali mo`da }e ga podsetiti na dati zavet." "Da, a Vivijen mo`e da upotrebi i jo{ jedno oru`je", rekao je Kevin, ali kad je Morgana upitala kakvo je to oru`je, nije hteo da odgovori. Kada je oti{ao, Morgana je ostala da sedi i razmi{lja o predstoje}oj no}i. Za ve~erom }e biti muzike, a kasnije - pa, Kevin je bio prijatan ljubavnik, ne`an i spreman da joj ugodi, a ionako joj je dosadilo da spava sama. I dalje je sedela u sali kada je do{ao Kaj da javi kako je stigao jo{ jedan jaha~. "Tvoj ro|ak, gospo Morgana. Ho}e{ li da ga do~eka{ i poslu`i{ vinom?" Morgana je pristala - zar se Lanselet tako brzo vratio? - ali pokazalo se da je do{ao Balan. U prvi mah ga je jedva prepoznala - bio je jo{ krupniji, toliko velik da je pomislila kako mora imati posebno velikog konja kako bi ovaj mogao da ga nosi. Ali on je nju smesta prepoznao. "Morgana! Budi pozdravljena, ro|ako", rekao je i seo kraj nje, prihvativ{i ponu|eni pehar. Rekla mu je da Artur razgovara sa Kevinom i Merlinom, i da }e ga videti za ve~erom, i zapitala je za novosti. "Jedina novost jeste to da je onaj zmaj ponovo prime}en na severu", rekao je Balan, "i eto, to zaista nije Pelinorova izmi{ljotina - video sam mu tragove i razgovarao sam sa dvoje ljudi koji su ga zaista videli. Nisu lagali, nisu izmi{ljali pri~e kako bi zabavljali okolinu ili ispali va`niji nego {to jesu; bili su u`asnuti i upla{eni za sopstveni `ivot. Rekli su da je zmaj izi{ao iz jezera i ugrabio njihovog slugu - pokazali su mi njegovu cipelu." "Kakvu cipelu, ro|a~e?" "Spala mu je dok ga je zmaj odvla~io, i nisam ni pomislio da dodirnem sluz kojom je bila prekrivena", rekao je Balan. "Zamoli}u Artura da mi da nekoliko vitezova, pa da odja{emo i dokraj~imo ga." "Mora{ pozvati i Lanseleta, ako se vrati", rekla je Morgana {to je vedrije mogla. "Potrebno mu je malo ve`be sa zmajevima. Mislim da Artur poku{ava da ga o`eni Pelinorovom k}eri." Balan ju je o{tro pogledao. "Ne zavidim devojci koja dobija za mu`a mog mla|eg brata", rekao je. "^uo sam da je njegovo srce ve} zauzeto - ili mo`a ne bi trebalo da govorim..." "Ne bi trebalo", rekla je Morgana. Balan je slegnuo ramenima. "Neka bude tako. Zna~i, Artur nema naro~itog razloga da tra`i Lanseletu nevestu sa kojom bi `iveo daleko od dvora", rekao je. "Nisam znao da si se vratila na dvor, ro|ako. Dobro izgleda{." "A kako je tvoj usvojeni brat?" "Balin je bio dobro kad sam ga poslednji put video", rekao je Balan, "mada i dalje ne voli Vivijen. Ipak, nemam razloga da verujem kako je kivan na nju zbog smrti na{e majke. Besneo je i zaklinjao se na osvetu kad je umrla, ali morao bi zaista da bude lud ako i sada misli tako. U svakom slu~aju, ako i misli, nije mi to pominjao kad je bio ovde na Duhove pro{le godine. To je Arturov najnoviji obi~aj, mo`da nisi znala - kuda god lutali po Britaniji, svi njegovi stari saputnici moraju da se okupe ovde na Duhove i da ve~eraju za njegovim stolom. Tada prima i nove saputnike, progla{avaju}i ih vitezovima, i prima sve molioce, ma koliko niskog porekla bili..." "Da. ^ula sam za to", rekla je Morgana, osetiv{i drhtaj nelagodnosti. Kevin je pominjao Vivijen - rekla je u sebi da je samo brine pomisao da `ena Gospinih godina dolazi ovamo kao obi~an molilac. Kao {to je Balan rekao, ~ovek bi morao da bude potpuno lud da posle toliko vremena i dalje pomi{lja na osvetu. To ve~e je bilo muzike, Kevin je divno svirao i pevao; a jo{ kasnije, no}u, Morgana se iskrala iz odaje u kojoj je spavala sa Gvenvirinim neudatim gospama, be{umno kao duh - ili kao sve{tenica obu~ena u Avalonu - i oti{la u odaju u kojoj je spavao Kevin. Ostala je tamo do zore, sasvim zadovoljna, ali ne{to {to je Kevin rekao mada su imali da pri~aju i o drugim stvarima sem o Arturu - i dalje ju je uznemiravalo.

"Artur ne}e da me slu{a", rekao je Kevin. "Rekao mi je da u Engleskoj `ive hri{}ani, i da mada ne}e nikoga ka`njavati {to po{tuje druge Bogove, i dalje }e podr`avati sve{tenike i crkvu, jer oni podr`avaju njega. I poslao je poruku Gospi od Avalona da, ako `eli ma~ nazad, treba da do|e i uzme ga." ^ak i kad se ponovo zavukla u svoj krevet, Morgana je le`ala potpuno budna. Re~ je bila o ma~u iz legende, koji je vezao uz Artura mnoge severnjake i pripadnike Plemena; a odanost Avalonu vezivala je tamnopute narode od pre vremena Rimljana. Sada se, izgleda, Artur sve vi{e udaljavao od tih saveznika. Trebalo bi da razgovara sa njim - ali ne, ni nju ne bi slu{ao; ona je samo `ena i sestra - a izme|u njih je jo{ po~ivalo se}anje na ono jutro posle progla{enja za kralja, pa nikada nije mogla sa njim da sasvim otvoreno razgovara. A nije iza sebe imala ugled Avalona; odbacila ga je sopstvenim rukama. Mo`da }e ga Vivijen navesti da uvidi koliko je va`no da odr`i zavet. Ali ma koliko to ponavljala u sebi, dugo je potrajalo dok je uspela da zatovri o~i i zaspi. 17. ^ak i pre nego {to je ustala iz kreveta, Gvenvir je ose}ala blistavu svetlost iza zavesa - Do{lo je leto. A potom, Beltan. Vrhunac paganstva - bila je sigurna da }e se mnoge sluge i slu{kinje iskrasti sa dvora ve~eras, kada se Beltanske vatre zapale na Ostrvu zmaja u ~ast njihove Boginje, kako bi tamo le`ali u poljima... A neke }e se, svakako, vratiti ku}i sa oplo|enom matericom, sa detetom njihovog Boga... dok ja, hri{}anka, ne uspevam da rodim sina svom dragom gospodaru... Okrenula se u krevetu i zagledala se u Artura koji je jo{ spavao. Oh, da, on je bio njen dragi gospodar, i volela ga je. Primio ju je kao deo miraza, na nevi|eno; ali ipak ju je voleo, mazio, po{tovao - nije ona kriva {to nije mogla da izvr{i prvu du`nost svake kraljice i rodi mu sina koji }e naslediti kraljevstvo. Lanselet - ne; zarekla se samoj sebi, kada je poslednji put oti{ao sa dvora, da vi{e ne}e misliti na njega. I dalje ga je bila `eljna, u srcu i du{i i telu, ali zarekla se da }e biti odana i verna `ena Arturu; Lanselet vi{e ne}e dobiti od nje ni one sitne igre i poigravanja od kojih je oboje obuzimala bolna `elja za ne~im vi{e... to je bilo prizivanje greha, ako ne i sam greh. Beltan. Pa, mo`da bi, kao hri{}anka i kraljica na hri{}anskom dvoru, trebalo da danas priredi takve gozbe i zabave da svi na dvoru u`ivaju, a da pri tom ne naude svojoj du{i. Znala je da je Artur razaslao poziv na velike vite{ke igre sa nagradama na Duhove - kao {to je ~inio svake godine otkako je preselio dvor ovamo, u Kamelot; ali imao je dovoljno vitezova da se i danas odr`i neki turnir - ponudi}e srebrni pehar kao nagradu. A bi}e i svirke i plesa, dok }e za `ene spremiti ono {to su ponekad ~inile iz zabave, ponudi}e svilenu traku onoj koja uspe da isprede najvi{e za jedan sat, ili da istka najve}i komad platna - da, treba da bude tako nedu`nih zabava kako niko ne bi za`alio za zabranjenom igrom sa Ostrva zmaja. Sela je i po~ela da se obla~i; mora da po|e i razgovara sa Kajem. No, mada je bila zauzeta ~itavog jutra, pa je i Artur bio zadovoljan kad mu je ispri~ala {ta je uradila, jer smatrao je da je to najbolji na~in, pa je zajedno sa Kajem ~itavo pre podne raspravljao kakve nagrade da se dodele za najbolje rukovanje ma~em i za najve{tije jahanje, da, a trebalo bi da bude i neka nagrada, mo`da ogrta~, za najboljeg me|u de~acima - ipak je, duboko u srcu, ose}ala da je pritiska dodatna misao. Na ovaj dan drevni Bogovi zahtevaju da po{tujemo podnost, a ja, ja sam i dalje jalova. I tako, na sat pred podne, kada }e se oglasiti trube da okupe ljude pred ve`bali{tem da po~nu sa takmi~enjem, Gvenvir je potra`ila Morganu, iako jo{ nije bila sasvim sigurna {ta }e joj re}i. Morgana je preuzela na sebe sobu za bojenje ispredene vune, a tako|e je bila zadu`ena za pivaru - znala je kako da spre~i kvarenje piva, a i kako se pripremaju ja~i napici za lekove i miomirisi od cvetnih latica, lep{i od onih koji se donose sa druge strane mora i skuplji su od zlata. U zamku je bilo `ena koje su verovale da je to magijska ve{tina, ali Morgana je rekla da nije, nego je odmalena bila pou~avana osobinama biljaka, semenja i cve}a. Svaka `ena mogla bi da radi to isto, rekla je Morgana, samo ako ima spretne prste i dovoljno strpljenja. Gvenvir ju je na{la u prazni~noj haljini podvijenoj iznad kolena i sa krpom preko kose, kako nju{ka kacu sa pivom koje je po~elo da se kvari. "Bacite to", rekla je. "Bilo je suvi{e ohla|eno i ukiselilo se. Sutra }emo spremiti novu kacu - za danas ima dovoljno, ~ak i za kralji~inu gozbu, ma otkuda da joj je to palo na pamet." "Zar tebi nije do gozbe, sestro?" upitala je Gvenvir. Morgana se okrenula. "Pa i nije", rekla je, "ali ~udim se tebi, Gven - mislila sam da }e{ na Beltan biti obuzeta pobo`nim postom i molitvama, makar da bi pokazala kako nisi od onih koji se vesele u ~ast Boginje useva i polja."

Gvenvir je porumenela - nikada nije znala da li je Morgana zavitlava. "Mo`da je Bog naredio da se ljudi vesele u ~ast dolaska leta, a nema potrebe da se pominje Boginja... oh, ne znam {ta da mislim - zar ti veruje{ da Boginja daje `ivot usevima, poljima i matericama ovaca, koza i `ena?" "Tako su me u~ili u Avalonu, Gven. Za{to me to sad pita{?" Morgana je skinula krpu kojom je bila zaklonila kosu, i Gvenvir je iznenada pomislila kako je ona, zapravo, lepa. Morgana je bila starija od Gvenvir svakako je pre{la tridesetu; ali nije izgledala ni dana starija nego onda kada ju je Gvenvir prvi put videla... nikakvo ~udo da je svi smatraju za ~arobnicu! Nosila je fino tkanu haljinu od tamnoplave une, veoma jednostavnu, ali u kosu je uplela {arene trake i pri~vrstila ih je zlatnom iglom. U pore|enju sa njom, Gvenvir se ose}ala naprosto kao koko{ka, kao obi~na doma}ica, mada je bila Vrhovna krlajica ~itave Britanije, a Morgana samo paganska vojvotkinja. Morgan je znala tako mnogo, a ona je bila neznalica - umela je samo da se potpi{e i pomalo da sri~e molitvenik. Dok je Morgana bila ve{ta u svim vrstama pismenosti, mogla je da ~ita i pi{e, i da, razumela se i u vo|enje doma}instva - umela je da prede i tka i da lepo veze, i da boji vunu i priprema pi}a, a poznavala je i bilje i magiju. Gvenvir se na kraju ipak predala. "Sestro moja - ka`u da je to {ala, ali mo`da - mo`da je istina da zna{... sve vrste ~arolija i ~ini za plodnost? Ja... ne mogu vi{e ovako da `ivim, da svaka gospa na dvoru posmatra svaki moj zalogaj kako bi pogodila jesam li trudna, ili da paze koliko ~vrsto ste`em pojas! Morgana, ako zaista poznaje{ amajlije kao {to ka`u da ih poznaje{ - sestro, preklinjem te - ho}e{ li ih primeniti na mene?" Dirnuta i potresena, Morgana joj je polo`ila ruku na mi{icu. "U Avalonu, to je ta~no, ka`e se da takve stvari mogu da pomognu kada `ena ne zanese kada bi trebalo - ali, Gvenvir..." Oklevala je, i Gvenvir je osetila kako crveni od stida. Morgana je kona~no nastavila. "Ja nisam Boginja. Mo`da je njena volja da ti i Artur nemate dece. Zar bi zaista poku{ala da promeni{ volju Bo`ju ~arolijama i ~inima?" Gvenvir je vatreno odgovorila. "^ak i Hrist se molio u vrtu: 'Ako je to volja Tvoja, neka me ovaj pehar mimoi|e...'" "Ali Gven, tako|e je rekao: 'Neka ne bude po mojoj volji, nego po Tvojoj'", podsetila ju je Morgana. "^udim se da zna{ za to..." "Jedanaest godina sam provela u Igreninoj ku}i, Gvenvir, i slu{ala sam propovedi jednako kao i ti." "Ipak, ne vidim za{to bi bila Bo`ja volja da kraljevstvo opet bude zahva}eno haosom ukoliko Artur umre", rekla je Gvenvir i za~ula sopstveni glas kako se podi`e, o{tar i ljutit. "Sve ove godine bila sam mu verna - da, znam da mi ne veruje{, verovatno misli{ ono {to misle sve `ene na dvoru, da sam prevarila svog gospodara sa Lanseletom - ali nije tako, Morgana, kunem ti se da nije..." "Gvenvir, Gvenvir! Nisam ti ja ispovednik! Nisam te uop{te optu`ila!" "Ali optu`ila bi me da si mogla, i mislim da si ljubomorna", odvratila je Gvenvir gnevno, a potom kriknula: "Oh, ne! Ne `elim da se sva|am sa tobom, Morgana, sestro moja - ne, do{la sam da te molim za pomo}..." Osetila je da je na ivici suza. "Nisam ~inila ni{ta zlo, bila sam dobra i odana `ena, odr`avala sam ku}u svog gospodara i trudila se da dvor ostane ~astan, molila sam se za njega i trudila se da vr{im volju Bo`ju, ni u ~emu nisam gre{ila, pa ipak... ipak... ma koliko odana i pa`ljiva - nikada nisam uspela da izvr{im svoju osnovnu du`nost. Svaka uli~na kurva, svaka vojni~ka polegu{a mo`e da ide okolo isturaju}i ogroman stomak i svoju plodnost - a ja... ja nemam ni{ta, ni{ta..." po~ela je divlje da jeca, pokriv{i lice rukama. Morganin glas zvu~ao je zbunjeno, ali i ne`no, i pru`ila je ruke da zagrli Gvenvir. "Ne pla~i, ne pla~i Gvenvir, pogledaj me, zar si toliko o~ajna {to nema{ dece?" Gvenvir se trudila da savlada pla~. "Ni na {ta drugo ne mislim, ni danju ni no}u..." Morgana je progovorila posle dugog }utanja. "Da, vidim da ti je te{ko." Izgledalo je kao da ~uje Gvenvirine misli: Da imam dete, ne bih mislila danju i no}u na ljubav zbog koje mi je ~ast ugro`ena, jer sve moje misli bile bi posve}ene Arturovom sinu. "Rado bih ti pomogla, sestro - ali nisam voljna da se bavim amajlijama i magijom. U Avalonu su nas u~ili da su takve stvari potrebne prostom narodu, ali da se pametni ne petljaju u to, nego nose teret koji im po{alju Bogovi." Dok je jo{ govorila, ose}ala se dvoli~nom; setila se jutra kada je izi{la u potragu za korenjem i biljem za napitak od koga bi pobacila Arturovo dete. To svakako nije bilo predavanje volji Boginje! Ali na kraju to ipak nije u~inila... A onda se iznenada upitala: Ja, koja nisam `elela dete i koja sam gotovo umrla ra|aju}i ga, ja imam dete; a Gvenvir, koja ~ezne za detetom danju i no}u, ostala je prazne materice i praznih ruku. Je li to dobrota Bogova?

"Gvenvir", rekla je, "ho}u da ima{ ovo na umu - amajlije ~esto deluju druga~ije nego {to o~ekuje{. Za{to veruje{ da Boginja kojoj ja slu`im mo`e da ti po{alje sina, kad Bog, koji bi trebalo da je ve}i od svih ostalih, ne mo`e to?" Zvu~alo je kao svetogr|e, i Gvenvir se zastidela same sebe. Zamislila se, a onda je odgovorila stegnutog grla. "Mislim da Bogu mo`da nije stalo do `ena - svi njegovi sve{tenici su mu{karci, a Sveto Pismo stalno ponavlja kako su `ene gre{nice i zle - mo`da me zato ne ~uje. I zato `elim da se obratim Boginji - jer Bog ne mari..." I tu je opet po~ela da pla~e. "Morgana", uzviknula je, "ako ne mo`e{ da mi pomogne{, kunem se da }u no}as oti}i ~amcem na Ostrvo zmaja, podmiti}u sluge da me odvezu, i kada se zapale vatre, preklinja}u Boginju da mi podari dete... kunem se da }u to u~initi, Morgana..." Ugledala je sebe na svetlu vatri, kako obilazi plamen, kako se udaljava u naru~ju nepoznatog i bezli~nog mu{karca, kako le`i u njegovim rukama - od te pomisli ~itavo telo zabolelo ju je od sramnog zadovoljstva. Morgana ju je slu{ala sa narastaju}im u`asom. Nikada to ona ne}e u~initi, izgubi}e hrabrost u poslednjem trenutku... i ja sam se pla{ila, ~ak i ja, a oduvek sam znala da moje devi~anstvo pripada Boginji. A onda je ~ula o~ajanje u snahinom glasu i promenila mi{ljenje. Mo`da bi ipak i mogla; a ako to u~ini, mrze}e sebe ~itavog `ivota. U sobi se ~ulo jedino Gvenvirino jecanje. Morgana je sa~ekala da se malo smiri pre nego {to je progovorila. "Sestro, u~ini}u za tebe {to mogu. Artur mo`e da ti napravi dete, ne mora{ i}i do Beltanskih vatri, niti tra`iti drugog mu{karca. Nikada ne sme{ glasno re}i da sam ti to rekla, obe}aj mi, i ne postavljaj mi nikakva pitanja. Ali Artur ve} ima jedno dete." Gvenvir je zurila u nju. "Rekao mi je da nema dece..." "Mo`e biti da ni ne zna. Ali li~no sam videla dete. Odgajaju ga na Morgozinom dvoru." "Pa, zna~i da on ve} ima sina, i ako mu ga ja ne rodim..." "Ne!" brzo ju je prekinula Morgana, a glas joj je bio grub. "Rekla sam ti - ne sme{ nikada govoriti o tome, to dete on nikada ne}e mo}i da prizna. Ako mu ne rodi{ sina, onda kraljevstvo prelazi na Gavena. Gvenvir, ne postavljaj mi vi{e pitanja, jer ne mogu ti re}i vi{e od ovoga - ako nisi za~ela, to nije Arturova krivica." "Nisam za~injala od pro{le `etve - i ukupno svega tri puta za sve ove godine..." Gvenvir je progutala knedlu, bri{u}i suze velom. "Ako se ponudim Boginji - ona bi imala milosti prema meni..." Morgana je uzdahnula. "Mo`da je i tako. Ne sme{ i}i na Ostrvo zmaja. Znam da mo`e{ da za~ne{ mo`da }e ti amajlija pomo}i da iznese{ trudno}u do kraja. Ali opet te upozoravam, Gvenvir: amajlije ne vr{e ono {to mu{karci i `ene `ele od njih, nego deluju po svojim zakonima, a ti zakoni su ~udni kao proticanje vremena u vilinskoj zemlji. Ne poku{avaj da mene okrivi{, Gvenvir, ako amajlija bude delovala druga~ije nego {to o~ekuje{." "Ako mi bude pru`ila makar malu priliku da rodim dete svom gospodaru..." "Tako bi trebalo da bude", rekla je Morgana i okrenula se. Gvenvir je po{la za njom kao dete za majkom. Kakva }e to amajlija biti, i za{to Morgana deluje tako ~udno i ozbiljno - kao da je ona sama Velika Boginja? No, pomislila je, duboko uzdahnuv{i, treba da primi sve, samo ako }e tako ste}i ono {to najvi{e `eli. Sat kasnije, kada su se oglasile trube i kad su i Morgana i Gvenvir ve} sedele jedna do druge na ivici ve`bali{ta, Elena se nagnula ka njima. "Gledajte!" rekla je. "Ko to izjahuje uz Gavena?" "To je Lanselet", bez daha je rekla Gvenvir. "Vratio se ku}i." Bio je lep{i nego ikada. Negde je stekao crveni o`iljak na obrazu, koji bi trebalo da izgleda ru`no, ali davao mu je opaku lepotu divlje ma~ke. Jahao je kao da je srastao sa konjem, i Gvenvir je slu{ala Elenino brbljanje, ne ~uju}i je, jer o~i su joj bile uperene u njega. Gorka, gorka ironija. Za{to ba{ sada, kad sam re{ila i zarekla se da vi{e ne mislim na njega nego na du`nost prema mom kralju i gospodaru... Oko vrata, ispod zlatne ogrlice koju joj je Artur poklonio kad je pro{lo pet godina od kako su se ven~ali, ose}ala je te`inu Morganine amajlije, utkane u vre}icu koju je nosila izme|u dojki. Nije znala, i nije `elela da zna, {ta je Morgana stavila unutra. Za{to sada? Nadala sam se da }e do}i ku}i za Duhove, tada bih ve} nosila Arturovo dete, i on me vi{e ne bi gledao, po{to bi bilo jasno da sam re{ila da po{tujem svoj brak. No, i protiv svoje volje setila se Arturovih re~i: Ako se desi da mi rodi{ dete, ne}u postavljati pitanja... razume{ li {ta ti govorim? Gvenvir je isuvi{e dobro razumela. Lanseletov sin bio bi naslednik kraljevstva. Da li joj je ovo novo isku{enje ponu|eno zato {to je ve} pala u stra{ni greh, prihvativ{i Morganine ~arolije, i {to je divlje i nepromi{ljeno pretila, nadaju}i se da }e ubediti Morganu da joj pomogne...? Nije ni va`no, samo ako mogu da rodim sina svom kralju... ako me Bog prokune zbog toga, kakve veze ima? Prepala se sopstvenog svetogr|a, ali bilo je svetogr|e i pomisliti na odlazak do Beltanskih vatri...

"Gledaj, Gaven je pao, ~ak ni on ne mo`e da se nosi sa Lanseletom na konju", vedro je govorila Elena. "A i Kaj! Kako je Lanselet mogao da obori hromog ~oveka?" "Ne budi ve}a budala nego {to mora{, Elena", rekla je Morgana. "[ta misli{, da bi Kaj bio zahvalan Lanseletu da ga je po{tedeo? Ako je Kaj re{io da u~estvuje na turniru, svakako je spreman da podnese povrede! Niko mu nije naredio da se takmi~i." Kao da je od trenutka kad se Lanselet pojavio bilo predodre|eno ko }e pobediti. Kad su ga videli, ostali saputnici su po~eli da dobro}udno gun|aju. "Nema smisla da se uop{te prijavljujemo kad je Lanselet ovde", rekao je Gaven, smeju}i se i grle}i svog ro|aka. "Zar nisi mogao da do|e{ dan ili dva kasnije, Lanse?" Lanselet se tako|e smejao, rumen u licu. Primio je zlatni pehar i bacio ga uvis. "I tvoja majka me je molila da ostanem na njenom dvoru za Beltan. Nisam do{ao da bih te li{io nagrade - nagrade mi nisu potrebne. Gvenvir, gospo moja", uzviknuo je, "primi ovo nazad, i bolje mi daj tu traku koju nosi{ oko vrata. Pehar neka ode na oltar ili na kralji~in sto!" Dovedena u nepriliku, Gvenvir je prinela ruku grlu i traci na kojoj se nalazila Morganina amajlija. "Ovo ti ne mogu dati, prijatelju..." Nespretno je petljala oko rukava ukra{enog vezom od sitnih bisera. "Uzmi ovo u znak priznanja mom za{titniku. [to se ti~e nagrade - pa, da}u nagrade svima vama..." pokazala je Gavena i Gareta, koji su pri{li iza Lanseleta. "Lepo izvedeno", rekao je Artur, ustaju}i, a Lanselet je primio vezenu svilu i poljubio je, pa ju je pri~vrstio na kacigu. "Ali moj najbolji borac ipak mora da bude nagra|en. Sede}e{ sa nama za glavnim stolom, Lanselete, i pri~a{}e{ nam {ta ti se sve de{avalo otkako si oti{ao sa dvora." Gvenvir se izvinila i povukla zajedno sa gospama, kako bi se spremile za gozbu. Elena i Meleas brbljale su o Lanseletovim vrlinama, o jaha~koj ve{tini, o dostojanstvenom odbijanju nagrade. Gvenvir je mislila samo na njegov pogled kada ju je zamolio za traku koju je nosila oko vrata. Podigla je pogled i susrela Morganin mra~ni, zagonetni osmeh. Ne mogu da se molim ~ak ni za smirenost. Izgubila sam pravo da se molim. Tokom prvog sata gozbe i{la je unaokolo, proveravaju}i da li su svi gosti valjano sme{teni i uslu`eni. Kad je sela na svoje mesto za glavnim stolom, svi su ve} bili pijani, uglavnom, a napolju je bio mrak. Sluge su unele svetiljke i baklje, ka~e}i ih po zidovima, a Artur se vedro oglasio. "Vidi{, gospo moja, sad i mi imamo Beltanske vatre unutar ~etiri zida." Morgana je pri{la da sedne blizu Lanseleta. Gvenvir je ose}ala da joj lice gori od vreline i popijenog vina; okrenula se da ih ne gleda zajedno. Lanselet je {iroko zevnuo. "Pa, zaista je Beltan - potpuno sam smetnuo s uma." "A Gvenvir je kazala da moramo imati sve~anost kako niko ne bi do{ao u isku{enje da se iskrade i posveti drevnim obredima", rekao je Artur. "Ima vi{e na~ina da se odere vuk, ne mora{ ga isterivati da isko~i iz ko`e - da sam zabranio vatre, ispao bih tiranin..." "A i pokazao bi se neveran prema Avalonu, brate moj", tiho je dodala Morgana. "Ali ako moja gospa uspe da udesi tako svima bude prijatnije da sede za gozbom umesto da izlaze u polja i igraju oko vatri, onda smo mnogo jednostavnije postigli isti cilj!" Morgana je slegnula ramenima. Gvenvir se u~inilo da je ne{to zabavlja. Jedva da je ne{to popila - mo`da je bila jedina potpuno trezna osoba za kraljevim stolom. "Putovao si u Lotiju, Lanselete - da li tamo odr`avaju obrede Beltana?" "Tako ka`e njihova kraljica", odgovorio je Lanselet, "ali koliko ja znam, mo`da se samo {alila sa mnom nisam video ni{ta {to bi pokazalo da gospa Morgoza nije najve}a hri{}anka." Ali Gvenvir se u~inilo da pri tome sa nelagodno{}u gleda Gavena. "Obrati pa`nju, Gavene, nisam rekao ni{ta protiv gospe od Lotije, nisam u sva|i sa tobom ni tvojima..." Odgovorilo mu je samo tiho hrkanje i Morganin smeh. "Gle, Gaven je zaspao sa glavom na stolu! I mene zanimaju vesti iz Lotije, Lanselete... mislim da niko ko je tamo odrastao ne mo`e lako da zaboravi Beltanske vatre. Sun~eve plime teku u krvi svakoga ko je odrastao na Avalonu, kao ja, ili kao kraljica Morgoza - zar ne, Lanselete? Arture, se}a{ li se progla{enja kralja na Ostrvu zmaja? Koliko je godina pro{lo - devet, deset..." Artur kao da je bio nezadovoljan, ali odgovorio je sasvim mirno. "To je mnogo godina, sestro, a svet se menja sa svakim godi{njim dobom. Mislim da je vreme takvih obreda pro{lo, osim mo`da za one koji `ive od polja i useva i moraju da se obra}aju Boginji za blagoslov - tako bi rekao Talesin, a ja mu ne bih protivure~io. Ali mislim da drevni obredi nemaju mnogo veze sa nama koji obitavamo u zamkovima i gradovima i koji poznajemo Hristove re~i." Podigao je svoj pehar, iskapio ga i progovorio pomalo pijanim glasom. "Bog }e nam dati sve {to `elimo - sve {to je pravo da imamo - bez potrebe da se obra}amo starim Bogovima, zar ne, Lanse?" Gvenvir je osetila na sebi Lanseletov pogled pre nego {to je odgovorio. "Ko od nas ima sve {to je ikada po`eleo, kralju moj? To nijedan kralj i nijedan Bog ne mogu da nam podare."

"Ali ja `elim da moji... moji podanici imaju sve {to im treba", ponovio je. "A i moja kraljica, jer uprili~ila nam je Beltanske vatre ovde..." "Arture", blago je rekla Morgana, "ti si pijan." "Pa, {to ne bih bio?" dobro}udno je upitao Artur. "Na mojoj gozbi, kraj moje... moje vatre, pa za{to sam se ina~e toliko borio sa Saksoncima? Sedite ovde, za mojim Okruglim stolom i u`ivajte u... u miru... u dobrom pivu i vinu, i u dobroj muzici - gde je bard Kevin? Zar ne}u mo}i da na svojoj gozbi slu{am muziku?" Lanselet je po~eo da se smeje. "On je svakako oti{ao da se klanja Boginji kraj vatri i da svira harfu tamo, na Ostrvu zmaja." "E, to je izdaja", zaplitao je jezikom Artur. "I jo{ jedan razlog da zabranim Beltanske vatre, kako bih imao muziku..." Morgan se vedro nasmejala. "Ne mo`e{ zapovedati tu|oj savesti, brate moj. Kevin je druid i ima pravo da ponudi muziku svojim Bogovima, ukoliko tako po`eli." Naslonila je bradu na dlanove, a Gvenvir se u~inilo da li~i na ma~ku koja se oblizuje. "Ali mislim da je on ve} odr`ao Beltan na svoj na~in - svakako se povukao u krevet, jer ~itavo ovde prisutno dru{tvo suvi{e je pijano da bi razlikovalo njegovu muziku od moje ili od Gavenovog hrkanja! ^ak i dok spava, on svira muziku iz Lotije", dodala je kad je ti{inu prekinulo posebno glasno hrkanje, pa je dala znak jednom od komornika, koji je pri{ao i nekako podigao Gavena na noge. Ovaj se nesigurno naklonio Arturu i isteturao se iz sale. Lanselet je podigao pehar i iskapio ga. "Mislim da je i meni bilo dovoljno muzike i gozbe - jahao sam od pre zore, kako bih stigao na turnir, i uskoro }u te zamoliti za dozvolu da se povu~em u postelju, Arture." Gvenvir je shvatila koliko je pijan tek po tom usputnom Arture; ina~e je uvek pazio da se pred drugima obra}a Arturu sa 'gospodaru' ili 'kralju moj', a 'ro|a~e' ili 'Arture' govorio je samo kad bi bili nasamo. No, kako je gozba odmakla, tek poneko je bio dovoljno trezan da to primeti - bilo je isto kao da su bili sami njih troje. Artur nije ~ak ni odgovorio Lanseletu; malo se skljokao u svojoj stolici, a o~i su mu bile poluzatvorene. Pa, pomislila je, i sam je rekao - ovo je njegova gozba i njegovo ognji{te, a ako ~ovek ne sme da se napije u sopstvenoj ku}i, za{to bi onda proveo tolike godine u borbama za bezbednost doma? A ako je Artur ve~eras suvi{e pijan da bi je pozvao u svoju postelju... osetila je te`inu trake oko vrata, koja je nosila amajliju, a amajlija ju je zapekla izme|u dojki. Beltan je; zar nije mogao da ostane trezan toga radi? Da mu je nalo`eno da do|e na pagansku gozbu, to bi zapamtio, pomislila je, i obrazi su joj planuli od te neprili~ne pomisli. Mora da sam i ja pijana! Ljutito je pogledala Morganu, mirnu i treznu, kako se poigrava strunama harfe. Za{to se Morgana tako sme{i? Lanselet se nagnuo ka njoj. "Mislim da je na{em kralju i gospodaru dovoljno gozbe i vina, madam. Potra`i}u Arturovog komornika da ga smesti u krevet." Lanselet je ustao. Gvenvir je videla da je i on pijan, ali dobro je to podnosio, i samo se kretao ne{to pa`ljivije nego obi~no. Kad je po~ela da obilazi goste kako bi im po`elela laku no}, osetila je da joj se vrti u glavi i da su joj koraci nesigurni. I dalje svesna Morganinog zagonetnog osmeha, opet je ~ula re~i proklete ~arobnice: Ne poku{avaj mene da okrivi{, Gvenvir, ako amajlija bude delovala druga~ije nego {to o~ekuje{... Lanselet se probio izme|u gostiju koji su napu{tali salu. "Ne mogu da na|em Arturovog glavnog slugu neko u kuhinji je rekao da su svi oti{li na Ostrvo zmaja, do vatri... je li Gaven jo{ tu, ili Balan? Oni su jedini dovoljno krupni i sna`ni da ponesu u krevet na{eg kralja i gospodara..." "Gaven je suvi{e pijan da bi i sebe nosio", rekla je Gvenvir, "dok Balana nisam uop{te videla. A ti sigurno ne mo`e{ da ga ponese{, jer vi{i je i te`i od tebe..." "Svejedno, poku{a}u", nasmejao se Lanselet i nagnuo se nad Artura. "Hodi, ro|a~e - Gvideone! Nema nikog ko bi te odneo u krevet - osloni se na mene. Hajde, ustani, budi dobar momak", rekao je, kao da se obra}a detetu, i Artur je otvorio o~i i nesigurno se podigao na noge. Ni Lanselet nije ~vrsto kora~ao, pomislila je Gvenvir dok je i{la za njima, a i njeni koraci bili su nesigurni... mora da predstavljaju divan prizor, ako je iko od posluge dovoljno trezan da ih primeti: Vrhovni kralj i Vrhovna kraljica i kraljev kapetan konjice, teturaju se ka krevetu u Beltanskoj no}i, suvi{e pijani da bi ih noge nosile... No, Artur se malo istreznio kad ga je Lanselet prevukao preko praga spava}e sobe; pri{ao je posudi sa vodom u uglu ispljuskao se po licu, a dosta je i popio. "Hvala ti, ro|a~e", rekao je, i dalje zapli}u}i jezikom. "Moja gospa i ja imamo na mogo ~emu da ti budemo zahvalni, to je sigurno, i znam da nas oboje voli{..." "Bog mi je svedok u tome", rekao je Lanselet, ali pogledao je Gvenvir sa ne~im nalik na o~ajanje. "Da po|em i na|em ti nekog slugu, ro|a~e?"

"Ne, ostani tu na trenutak", rekao je Artur. "Hteo bih ne{to da ti ka`em, a ako ne budem imao hrabrosti sada, pijan, trezan ti nikada ne}u re}i. Gven, mo`e{ li da se sna|e{ bez svojih dama? Ne `elim da ovo ~uje iko ko bi preneo dalje. Lanselete, hodi ovamo i sedi kraj mene." Seo je na ivicu kreveta i pru`io ruku ka prijatelju. "I ti, mila - a sad me oboje slu{ajte. Gvenvir nema dece - a zar mislite da nisam video kako se vas dvoje gledate? Jednom sam o tome govorio Gven, ali ona je tako ~estita i pobo`na da me nije poslu{ala. Ali sada, na Beltan, kada sav `ivot na zemlji kipti od plodnosti... kako to da vam ka`em? Saksonci imaju staru izreku, prijatelj je onaj kome mo`e{ da pozajmi{ svoju najdra`u `enu i najdra`i ma~..." Gvenvir je ose}ala da joj lice gori; nije mogla da pogleda nijednog od njih. Artur je polako nastavio. "Tvoj sin, Lanse, bi}e naslednik mog kraljevstva, i to je mnogo bolje nego da ono pre|e na Lotove sinove...Oh, da, biskup Patricije nazvao bi to stra{nim grehom, svakako, kao da je njegov Bog matora alapa~a koja se no}u {unja da vidi ko spava u ~ijem krevetu... mislim da je mnogo ve}i greh ne obezbediti naslednika za kraljevstvo. Tada bismo se na{li u istom onakvom haosu kakav je pretio pre nego {to je Uter do{ao na presto - prijatelju, ro|a~e moj - {ta ka`e{?" Gvenvir je videla kako Lanselet vla`i usne jezikom, i osetila je da su i njoj usta suva. Kona~no je progovorio. "Ne znam {ta da ka`em, kralju moj - prijatelju - ro|a~e. Bog zna - nema druge `ene na licu zemaljskom..." i tu mu se glas slomio; pogledao je Gvenvir, a njoj se u~inilo da ne mo`e da podnese ~e`nju u njegovom pogledu. Na trenutak je pomislila da }e se onesvestiti, pa je pru`ila ruku da se osloni o krevetski okvir. Jo{ sam pijana, pomislila je, sve ovo samo sanjam, nemogu}e da sam ga ~ula kako govori to {to je upravo rekao... i osetila je u`asan stid. ^inilo joj se da ne}e pre`iveti ako bude nastavio tako da govori o njoj. Lanselet ju je i dalje gledao u o~i. "To treba da ka`e moja... moja gospa." Artur joj je pru`io obe ruke. Svukao je ~izme i bogatu ode`du koju je nosio na gozbi; samo u ko{ulji, li~io joj je na de~aka za koga se udala pre toliko godina. "Hodi ovamo, Gven", rekao je i povukao je da mu sedne u krilo. "Zna{ koliko te volim - ti i Lans ste, mislim, dvoje ljudi koje volim najvi{e na svetu, osim..." progutao je knedlu i prekinuo, i Gvenvir se za~udila. Mislila sam samo na svoju ljubav, nisam ni pomislila na Artura. On me je uzeo na nevi|eno, ne`eljenu, a ukazao mi je ljubav i u~inio me ~asnom kraljicom. A nikada nisam ni pomislila da, kao {to ja volim Lanseleta, mo`da postoji `ena koju Artur voli, a ne mo`e je imati... ili bar ne bez greha i izdaje. Pitam se da li mi se Morgana zato podsmeva, {to zna za Arturovu tajnu ljubav... ili za njegove grehe... Artur je govorio dalje. "Mislim da nikada ne bih imao hrabrosti ovo da ka`em, da nije Beltan... Stotinama godina su na{i o~evi ~inili ovakve stvari bez stida, pred licem na{ih Bogova i po njihovoj volji. A - slu{aj me pa`ljivo, najdra`a - ako sam ovde sa tobom, Gvenvir moja, i ako se za~ne dete, onda se mo`e{ sasvim istinito zakleti da je dete za~eto u tvojoj bra~noj postelji, i niko od nas nikada ne}e zasigurno znati... draga moja, ljubavi, ho}e{ li pristati na to?" Gvenvir nije mogla da di{e. Polako, polako, pru`ila je ruku i polo`ila je u Lanseletovu. Osetila je Arturov dodir u kosi kada se Lanselet nagnuo i poljubio je u usta. Godinama sam udata, a sad se pla{im kao da sam devica, pomislila je, a onda se setila {ta je Morgana rekla dok joj je stavljala amajliju oko vrata. Pazi {ta tra`i{, Gvenvir, jer Boginja bi ti to mogla dati... U onom trenutku pomislila je kako Morgana ho}e da ka`e samo da, po{to toliko `eli dete, mo`e da umre na poro|aju. Sada je znala da je u tim re~ima bilo mnogo vi{e zna~enja, jer pokazalo se da mo`e da ima Lanseleta, bez ikakve krivice, po volji i sa dozvolom sopstvenog mu`a... Ovo sam, zapravo, `elela; posle tolikih godina sigurno je da sam jalova, ne}u roditi dete, ali barem }u njega imati... Otkop~ala je haljinu drhtavim rukama. ^inilo joj se da se ~itav svet sveo na ovo, na ovu savr{enu svest o samoj sebi, o telu bolnom od `elje, o gladi kakvu nikada nije ni pomislila da }e osetiti. Lanseletova ko`a bila je tako meka - mislila je da su svi mu{karci kao Artur, preplanuli i maljavi, ali Lanseletovo telo bilo je glatko kao u deteta. Ah, ali obojicu ih je volela, Artura utoliko vi{e {to je bio toliko velikodu{an da joj ovo pru`i... a sada su je obojica grlili. Sklopila je o~i i prepustila se poljupcima, ne znaju}i koje su ~ije usne. Ali Lanseletova ruka gladila ju je po obrazu i polako se spu{tala niz vrat, ka traci sa amajlijom. "[ta ti je ovo, Gven?" upitao je, sa usnama uz njene. "Ni{ta", rekla je, "ni{ta. Neka glupost koju mi je dala Morgana." Brzo ju je strgla i bacila je u ugao, spustiv{i se ponovo u naru~je svog mu`a i svog ljubavnika.